1. На које двије основне групе се дијели закључивање?
С обзиром на то да ли се до закључка долази на основу једне или више премиса, закључивање се може подијелити у двије основне групе: посредно и непосредно. 2. Које закључивање се сматра посредним? Посредним закључивањем се сматра свако закључивање код кога један или више појмова служи у сврху повезивања појмова који се појављују у закључку. 3. Која су три облика посредног закључивања? Три облика посредног закључивања су: закључивање по аналогији, индукцијом и дедукцијом. 4. Какав је облик закључивања индукција? Индукција је закључивање које полази од извјесних појединачних или посебних чињеница, а у закључку се утврђује један општи суд. 5. У чему је разлика између потпуне и непотпуне индукције? Потпуна индукција је закључивање на основу потпуног набрајања појединачних случајева, док непотпуна индукција подразумијева закључивање на основу испитивања ограниченог броја чињеница једне врсте, а добијени закључак се односи на врсту као цјелину тј. и на неистражене случајеве. 6. Које су опште карактеристике дедукције? Дедукција увијек полази од извјесних општих ставова и најчешће се састоји у утврђиваљу да оно што важи уопште, важи и у једном одређеном посебном случају. Може се дефинисати као посредно закључивање код кога се закључак изводи на основу општих логичких својстава односа којима су појмови у премисама везани. 7. Која су три облика дедуктивног закључивања? Облици дедуктивног закључивања су: силогизам, однос једнакости и однос узрочности двије појаве. 8. Које су основне карактеристике силогизма? Силогизам се састоји из три суда (двије премисе и закључка који је њима условљен); У састав силогизма улазе предикативни судови (они који су ограничени на проблематику општег, појединачног и посебног); У премисама се налазе само три појма: предикат закључка (велики термин), субјекат закључка (мали термин) и средњи термин који ишчезава у закључку, а има улогу у повезивању остала два појма. 9. Каква је радња доказивање, које су врсте доказа? Доказивање је радња којом се утврђује истинитост једног суда. Врсте доказа су: рационални и емпиријски, директни и индиректни и синтетички и аналитички. 10. Шта је циљ оповргавања и на која три начина се може вршити? Циљ оповргавања је утврђивање лажности једног става. Може се вршити на три начина: критиком разлога који су у прилог тезе наведени, критиком начина на који је из разлога наведена теза и критиком саме тезе.