4.

Logistika transporta

U savremenim ekonomskim teorijama saobraćaj se najčešće smatra samostalnom oblašću

materijalne proizvodnje i značajnom privrednom delatnošću. Njegova samostalnost se
ogleda u tome što se za organizaciju i izvršenje procesa transporta angažuje posebna radna
snaga i transportna sredstva

Saobraćajna delatnost čini jedan od značajnih faktora društvene dela-tnosti, koja

istovremeno predstavlja satnostalnu privrcdnu oblast, ali i značajan preduslov za razvoj drugih
privrednih oblasti.
Saobraćaj kao privredna delatnost stimuliše razvoj industrije obavlja-jući funkciju
prevozioca masovnih količina proizvoda.
Saobraćaj znatno utiče i na ubrzanje obrta sredstava. Omogućava-njem realizacije roba
doprinosi ubrzanju procesa reprodukcije. Poboljša-njem brzine kretanja, redovitosti i sigurnosti
doprinosi da se sredstva koja su uložena u proizvodnju roba što pre vrate iz procesa prometa u
proces proizvodnje.
Saobraćaj je, prema tome, organizovano kretanje transportnih jedini-ca.

Svaki saobraćajni prostor se sastoji od sledećih elemenata: sredstava, čoveka, mreže i

regulative. Polazcći od ovih činjenica proccs se može odvijati na kopnu, vazduhu i vodi.
• Transport predstavlja jedan od ključnih elemenata sa kojima se može racionalisati.
Da bi se uspešno upravijalo transportnim aktivnostima, tre-balo bi poznavati sve
vrstc transporta i njihovc karakteristike.

Osnovne odrednice transporta su: vreme - zadržavanja u transportu i mesto -

polazište - odredište, a razlikujemo spoljni - eksterni i umitrašnji -interni transport.
Eksterna podela trcmsporta jc na: drumski, železnički, vodeni, vazdušni i cevovodni.
Svaki od njih ima svoje prednosti i svoje mane. Na primer, vazdušni transport je skup, ali
brz. Takode, kod dostave pošiljki od prpdavca do kupca, potreban je pretovar najmanjc 2
puta.

Unutrašnji transport predstavlja logistički proces od izuzetnog značaja ne samo zato što
je on, u stvari, „krvotok" organizma preduzeća, već zato što u velikoj meri utiče na poslovne
rezultate, Veličina ovog uticaja ogleda se u činjenici da troškovi unutrašnjeg transporta iznose od
10 do 90% ukupnih troškova poslovanja.
Zadaci unutrašnjeg transporta su povezivanje spoljnjeg i unutrašnjeg transporta,
dostava robe u neoštećcnom stanju u pravo vreme, na pravo mesto i uz najniže troškove.
Posebna oblast logističkog proračunavanja je rešavanje transportnog problema u slučaju
kada smo se opredelili za vrstu prevoza. Tako je Peter L. Hammer razvio jedan od najpoznatijih i
najčcšće korišćenih metoda rešavanja transportnog problcma.
Da bi transport roba bio jeftiniji, logistika razmatra ekonomičnost iznajmljivanja
transporta, oformljavanja sopstvenog transporta ili stupanje u neki od vidova partnerstva sa
prevoznicima. Kriterijum pri izboru je snižavanje troškova, podizanje nivoa rada i, u krajnjoj
liniji, ostvarivanje većeg profita na duže vreme za celu firmu.
Tehničkotehnološki razvoj izaziva razvoj svih vrsta transponporta. Na primer,
pretpostavija se da će železnički transport doživeti pre-porod zahvaJjujući velikom povećanju
brzine vozova, ili, npr. savremen prekookeanski prevoz nafte odvija se u ogromnim brodovima
bez posade (brodom se upravlja sa sateiita), i drugo