8.

Principi u transportu

Na današnjem stepenu razvijenosti saobraćajne tehnike potrebe za prevozom mogu se

zadovoljiti korišćenjem usluga većeg broja vidova transporta. Na transportnom tržištu prisutna je
stalna konkurencija odre-denih vidova transporta.
Troškovj organizacije saobraćaja i transporta su stavke koje su stalno prisutnc u
ukupnim troškovima izrade i kupoprodaje robe. Zbog loga se naročito vodi računa da se izabere
najpovoljniji način, prevoza i manipu-lisanja robom, a isto tako da se saobraćajni transporini
troškovi svedu na najmanju mcru. Da bi se ovo gorc navedeno ostvarilo, pri organizaciji
saobraćaja, transporta robe, manipulisanje njome, kao njeno skladištenje, moraju se primeniti
odredeni principi.

Primena principu elastičnog prilagođavanja prevoza

Elastičnost u korišćenju transportnog sredstva sastoji se u mogućnos-ti pojedinih

transportnih (saobraćajnih) grana da uz svoje karakterislike mogu da vrše određenc prevoze, a
sve prema poirebama tih prevoza. Na primer: saobraćajni kapacitet železničkog i rečnog
saobraćaja nam ukazu-je da on ne može tako elastično prevoziti svaku robu za sebe, i u cilju
racionalnih kapaciteta mora da ih skuplja i otprema određenim tehnotoš-kim procesom. Preuzcle
vagonske pošiljke po pravilu značajan deo vre-mena moraju čekati na formiranje vozova za
pojedine pravce prevoza.
Saobraćajna preduzeća drumskog saobraćaja svojom strukturom mogu lakše da se
prilagodavaju. Prema količini robe tnogu na raspolaga-nje stavljati kamione različite nosivosti i
robu mogu da prevoze direktno bez sabirnih procesa kao kod železnice. Železnički prevoz je
znatno manje vremenski fleksibilniji u odnosu na drumski.
Iz ovog proizilazi da su elasticnost prilagođavanja kapacitetom i vremenska
prilagodavanja saobraćajnog kapaciteta zahtevima korisnika bitni kriterijumi kod i/bora vida
transporla.

Primena principa ekonomičnosti puta

Cilj ovog principa je da se saobraćaj odvija što kraćim putem, tj. da transportno sredstvo pređe
najkraći put u opsluživanju.
Primena principa ekonomičnosti brzine
Svaki savremeni korisnik od saobraćajnog preduzeća zahteva da mu se prevoz izvrŠi u što
kraćem roku, da roba provede što manje vremena na putu od pošiljaoca do primaoca.

Brzina prevoza svih saobraćajnih sred-stava se neprekidno povećava i ona naročito rasle
sa porastom kapaciteta pojedinih saobraćajnih sredstava kao Što su poboljšanje ili skraćenje
saob-raćajnog puta, brzina utovara i istovara robe, uvođenjem (ipizacije i sta-ndardizacije u
opremu za saobraćaj kao i automatizacijom i mehanizacijom u saobraćajnoj tehnologiji.
Kad govorimo o brzini saobraćajnih sredstava, kao faktoru koji utiče na kvaiitet
prevozne usluge, a isto tako i na prevoznu sposobnost pojedi-nih saobraćajnih grana, treba da
razlikujemo:
• maksimalno moguću brzinu koju jedno saobraćajno sredstvo pre-
ma svojim lehničkim karakteristikama može da dostigne (tu se
misfi na tehničku brzinu);
• brzinu vožnje (to je prosečna brzina kojom jedno saobraćajno
sredstvo vozi);
• komercijainu brzinu ili brzinu putovanja (to je brzina kojom se
roba ili putnik prevozi od polazne stanice do uputnog mesta).
 Da bi do izražaja mogle doći tchničkc brzine pojedinih saobraćajnih sredstava, potrebno
je organizacijom prevoza obezbediti što bolji i povo-Ijniji odnos izmedu maksimalne tehničke
brzine i brzine vožnje sa jedne strane, a sa druge sirane brzina vožnje i brzina putovanja tj.
komercijalna brzina.
Svakom korisniku je veoma važno vreme pulovanja robe od momen-ta kad napusti
pošiljaoca do isporuke primaocu, ij. bitna mu je komerci-jalna, a ne tehnička brzina.
Pri sve većim zahtevima koje privreda i stanovništvo postavljaju daljem razvitku
saobraćajne tehnike u pogledu brzine i putovanja tj. pre-vo/a robe, br/ina prevo^a igra sve
značajniju ulogu u odluČivanju koris-nika prevoza pri izboru transportnog sredstva.

Primena principa ekonomičnosti snage

Ovaj princip se pre svega odnosi na pogonsku snagu transportnog sredstva i radnu
snagu u opsluživanju. Kada dode do preopterećenja tran-sportno sredstvo se uniŠtava, a radna
snaga radnika se iscrpljuje, a isto lako premalo optercćenje nije ekonomično.
Iz ovog vidimo da će princip ekonomičnosti biti ispunjen onda kada sc kapacitet
iransportnog sredstva i mogućnost radne snage bude koristila prema dozvoljenim i već
planiranim normativima.
• lzbor samog saobraćajnog sredstva naročito utiče na funkciju ovog principa.

Primena principa prostornog dejstva

Ovaj princip treba da iskazuje da pojedine saobraćajne grane svojim sredstvima

saobraćaja pokriju što veću teritoriju jednog područja.

Primemi principa ttrednosti i tačnosti prevoza

Urednost je veoma značajan princip pri obavljanju transportnog pre-voza za korisnike

saobraćajnih usluga zbog toga što oni moraju znati kada im stoje na raspolaganju transportna
sredstva i za koje vreme mogu biti obavljeni prevozi. Tačnost prevoza podrazumeva obavljanje
procesa pre-voza svakodnevno, u tačno odredeno vreme, po redu vožnje.
Za vreme vremenskih nepogoda prekidi na železnici najkraće traju, pa je zbog toga
urednost i tačnost železnićkog transporta u prednosti u odnosu na druge saobraćajne grane. Rečni
saobraćaj usled dužih prekida rada u zimskom periodu ne može da pruži redovan transport
gotovih proi-zvoda od proizvodača do potrošača.

Primena principa bezbednosti prevoza

Bczbednost prevoza na pojedinim transportnim sredstvirna je jedan od vrlo znaćajnih

tehničkib, ekonomsko-eksploatacionih faktora svih sao-braćajnih grana.
Bezbednost transporta se najčeŠće iretira kao kriterijum pri izboru grana i prevoznika u
putničkom saobraćaju; isto tako u robnom je takođe važna sigumost robe u prevozu, pošto svaki
korisnik želi da roba stigne neoštećena primaocu.
Saobraćajna sredstva su danas, usavršavanjem konstrukcije i izgrad-njom specijalnih
transportnih sredstava, u slanju da obezbede siguran prevoz skoro svih vrsta roba.
U savremenim uslovima u svetu najviši stepen bezbednosti realjzuje se u vazdušnom i
železničkom, a najniži u drumskom transportu.

2
 Prtmena principa ekonomičnosti prevoza

EkonomiČnost prevoza, tj. cena prevoznih usluga po pojedinim tran-sportnim

sredstvima igra značajnu ulogu prilikom izbora vida transporta od strane korisnika saobraćajne
usluge.
Ekonomičnost prevoza znači težnju da se raspoloživim sredstvima i radnom snagom
stvori Što veći učinak, tj. da se jedna odredena vrednost pustigne uz što manji utrošak radne
snage, oruđa za rad i predmeta rada.
Troškovi transporta znatno opterećuju cenu robe korisnika saobra-ćajne usluge tako da
se ušteda na njima pozitivno odražava na njegovu rcntabilnost poslovanja i konkurentnost na
tržištu.
Iz ovog se vidi da je pri odluci o izboru vida transporta korisniku u interesu da plati Što
manje na ime troškova Iransporta (prevoza).

Primena kooperacije u ciljti unapređenja transporta FCooperacija je oblik zajedničkog

rada u istim ili povezanim procesi-ma proizvodnje. U transportnim procesima postoji prosta i
složena koope-racija najviše se koristi složena kooperacija. [po uzoru na 17]

Prilikom odlučivanja o ostvarivanju koopcracije izmedu pojedinih oblika transporta

potrebno je uzeti u obzir sledeće faktore koji utiču na transportne troškove:
• gustina (odnos težina/zapremina),
• stepen natovarenosti (iskorišćenje transportnog prostora),
• teškoće pri rukovanju (troškovi ruenog pretovara i sl.),
• odgovornost (troškovi obezbedenja - osiguranja: skupa roba -
nakit, novac, opasne materije i dr.),
• konkurencija (utičc na cenu transporta, npr. ukoliko se poveća
potreba za nekom vrstom transporta, onda će izvršioci tih usluga
podići cene),
• zakoni i propisi,
• sezona transporta (npr. jeftinije-skuplje u odnosu ria ietnji-zimski
period),
• mesto (područje) iransporta (npr. domaći ili strani transporl).
• Kooperacija izinedu učesnika u transportu jc važan preduslov za ekonomično izvršenje
transportnog zadatka koji se u savremenom poslo-vanju sve češće primenjuje.
• Spajanjc područja rada dva ili više učesnika u transportu ostvaruje maksimalno sniženje
troškova transporta.