1.

УВОД

1.1 Опис проблематике (уопштено о ветрозаштитним појасевима)

Заштитно зеленило у насељу и око њега представља по неким својим особинама

категорију зеленила ограничене намене; ипак, с обзиром на могућност коришћења
таквих површина не само у заштитне сврхе, ова категорија прибројана је зеленилу
опште намене. Њен карактер огледа се у многоструким користима које пружа свим
или већини становника насеља.
Под заштитним зеленилом подразумевају се ветрозаштитни појасеви, зеленило око
посебних загађивача и други типови зелених површина, чији је задатак да насеља или
њихове делове заштите од негативних утицаја (оштре) климе или претераног
аерозагађења. Пољезаштитни појасеви имају мултифункционални значај.

Подизање заштитних појасева има и одређени естетски значај. У доба без ветра ово
зеленило може се користити и као шеталиште, а у случају кад је оно облика великих
и густих шумских масива, начињених од врста дрвећа са квалитетним дрветом, и као
извор одређених количина дрвне масе. У зимском периоду овакви појасеви могу
истовремено да спрече наношење снега и стварање сметова (тада је реч о
снегозаштитним појасевима).

1
Заштитни појасеви у самом насељу морају због недостатка простора да буду много
ужи. Они се подижу око појединих извора загађења, садњом високог, густог зеленила
свуда унаоколо. Њихова ефикасност зависи од карактера загађивача,климатских
особености подручја и других елемената.
Заштитни појасеви подижу се око појединих објеката које треба издвојити. То су
гробља, крематоријуми трафостанице,објекти градске чистоће, депоније итд. Ширина
и карактер ових заштитних појасева зависи од расположивих површина, а сам појас
представља део зеленила специјалног карактера. Биљни састав зависи највише од
карактера потребне заштите: ако су претежно естетског карактера појасеви треба да
буду од заиста најлепших, док они претежно еколошки треба да буду састављени од
најотпорнијих врста.

1.2 Опште карактеристике подручја

Општина Шид, шире посматрано, налази се у северозападном делу Србије, односно

западном делу Срема, између Дунава, Саве, Босута и Фрушке горе.Обухватајући
простор јужног дела Панонске низије, општина Шид се налази на тромеђи Србије,
Хрватске и Босне и Херцеговине (Република Српска).
Просторно,општина Шид припада групи већих општина у Војводини. У непосредном
је територијалном контакту са општинама Бачка Паланка и Сремска
Митровица.Западна граница према Хрватској је административна, док је граница
према Републици Српској, природна и представља је долина Саве.

Положај општине Шид, са аспекта саобраћајне повезаности са суседним општинама

је веома добар. Преко територије општине пролази међународни железнички и
друмски правац према Хрватској, затим железнички правац према Босни и
Херцеговини (Република Српска), према Семберији, магистрални путеви преко
Адашеваца, Шида, Илока и Ердевика повезују општину са Подунављем, Бачком,
Банатом, Славонијом и Семберијом. Инфраструктурна повезаност насеља са
општинским центром је задовољавајућа. Изузетан геостратегијски положај у
претходном периоду није валоризован у складу са могућностима, али у погледу
нових геополитичких околности, општина Шид има изванредне предиспозиције за
бржу развојну валоризацију

Територија шидске општине износи 698 квадратних километара или 69.800 хектара.
Од целокупне површине на оранице отпада 40.000 хектара, које заузима највећу
површину подручја (око 58%). Овај регион карактерише култивисано квалитетно
земљиште, које је претежно у функцији ратарства, воћњака, мање винограда и
присуство рибњака и пашњака.Шуме су заступљене са 22.000 док преосталих 7.800
хектара отпада на пашњаке,ливаде и неплодна земљишта. На територији општине
налази се 19 насељених места, а заузима површину од 687 kм2.

2
У области пољопривреде подручје општине Шид припада, у највећем делу, ратарско-
сточарском макрорејону, а северни обод општине припада сточарско- воћарско-
виноградарском макрорејону.
Ратарско-сточарски рејон има посебно у условима наводњавања, изванредне
потенцијале за вођење економски ефикасне и разноврсне ратарске, повртарске и
сточарске производње.
Сточарско – воћарско – виноградарски рејон се одликује високом
издиференцираношћу начина коришћења пољопривредног земљишта. Оптималне
комбинације производних структура морају се овде заснивати на интензивирању
развоја сточарства упоредо са потпунијим искоришћавањем компаративних
предности за рентабилну производњу воћа, грожђа и других специјализованих
култура.
У оквиру развоја туризма и организације туристичког простора, према Просторном
плану Републике Србије, утврђене су туристичке зоне и регије, као и приоритети
развоја туристичке понуде. Општина Шид припада туристичкој регији Фрушка гора
у оквиру северне туристичке зоне, са основним туристичким активностима, летња
рекреација и осталим: излетничке, наутичке, еколошке, споменичке и др.

1.3 Потреба подизања на овом подручју

Подручје шидске општине као што је већ напоменуто је област Војводине у коме је
пољопривреда веома развијена као и сточарство. Обзиром да је за целу Војводину па
тако и за Шид карактеристична појава југоисточних ветрова тј. кошаве која може
нанети знатне штете пољопривредним културама, отежати бављење сточарством,
проузроковати штете изазване снежним наносима, намеће се потреба подизања
заштитних појасева, у циљу побољшања постојећих услова.

3
 2.ДОСАДАШЊА ИСКУСТВА

2.1 Историјат
Први подаци о Шиду су из XVIII века, када је ово насеље било у Подунавској војној
граници. У XIX веку место насељавају поред Срба и Русини из Руског Крстура и
Куцуре, затим Словаци из Гложана и Пивница. Почетком XX века Шид се развија
као градско насеље. Рано се јавља раднички покрет, а у народноослободилачком рату
читаво подручје било је активно у организовању борби против непријатеља. Завршне
операције за ослобођење Југославије почетком 1945. године (Сремски фронт) вођене
су у околини Шида.

Да се Шид, као насеље, почео развијати око потока, може да нам послужи и пример
отварања прве апотеке у Шиду. Још један податак може да послужи о месту
првобитног насеља Шид. Прве трговачке и занатске радње отворене су у Шиду са
једне и са друге стране потока. Тврди друм према Илоку пролазио је поред потока
који је често угрожаван изливањем воде на насеље, причињавајући тешкоће и
путницима према Илоку. Већ у XVIII веку насеље се све више ширило западно од
потока, и ако је с друге стране потока било врло погодног земљишта за развој места.
Правац даљег развоја насеља вероватно је одлучило подизање грко-католичке цркве
на равном простору западно од потока, где су подигнуте и зграде властелина
Крижевске бискупије. На истом простору налазила се и српско-православна црква.

Изградњом железничке пруге од Винковаца до Сремске Митровице која је завршена

1893 године, подстакла је тадашњу власт, на интервенцију Крижевачке бискупије, да
се приступи на изградњу новог пута од Шида према Илоку на равној површини

удаљеној око 400 метара од потока а који је пролазио поред грко-католичке цркве и
економских зграда властелинства.

2.2 Циљ оснивања

4
Циљ пројекта је да се детаљном анализом подручја утврде предели који нису
обухваћени одређеном категоријом заштитног зеленила, те да се пројектовањем
употпуни целина, на територији општине и створе услови за одржавање повољних
микроклиматских услова, и осигурају добити од привредних делатности које су
карактеристичне за ово подручје као што су пољопривреда, шумарство, пчеларство,
лов и риболов итд.
У овом делу Војводине преовлађује чернозем на песку који је погодан за успевање
већег броја лишћарских, па и четинарских врста (багрем, липа, јавор, орах, храст
лужњак, пољски јасен, софора, копривић, црни бор, смрча, кедар, туја, клеке итд.)
тако да ће неке од њих бити заступљене у пројекту.
Динамику извођења радова треба одредити тако да се појасеви подижу
концентрисано по простору, односно да се радови обављају у просторном
континуитету. За једну годину треба одабрати једну просторну целину за подизање
појасева. Избегавати подизање појасева истовремено на више различитих локација
распоређених по целој општини.

3.ОСНОВНИ КЛИМАТСКИ ПОКАЗАТЕЉИ ЗА ОПШТИНУ

ШИД

3.1 Температура
Зашто?
Обзиром да је растојање између најсеверније и најужније тачке на територији
Војводине мање од 2˚географске ширине, као и да је оротопографски склоп терена
без веће и шире изломљености то се и не јављају изразитије температурне разлике
између појединих локалитета и реона. Најниже средње месечне вредности
температуре ваздуха забележене су у јануару -2,20˚C, највише у јулу 20,90˚C, док је
просечна средња годишња 11,00˚C. Апсолутна максимална температура ваздуха у

5
Шиду забележена је 15. јула 1952. године и износила је 41˚C, апсолутно минимална
24. јануара 1963. године -30,50˚C тако да апсолутно годишње колебање температуре
ваздуха износи 71,50C. на основу ових података долази се до закључка о умерено-
континенталном карактеру климе Војводине.
Средње температуре по месецима за општину Шид, приказане су у табели 1.

Tабелa 1.

VII XI
I II III IV V VI VII IX X XI G VP
I I

-1,1 1,2 5,9 11, 16, 19, 21, 21, 17, 12, 6,9 1,7 11,2 17,
Шид
5 1 8 4 0 4 1 9

-1,0 1,1 5,5 11, 16, 19, 21, 21, 17, 11, 6,6 1,5 11,1 17,
Срем
6 2 7 3 0 2 8 9

-1,2 0,8 5,2 11, 16, 19, 21, 21, 17, 11, 6,6 1,4 11,0 17,
Војводина
7 4 8 4 0 2 8 9

На континентални тип климе указује и оштрији температурни прелаз од зиме ка лету

у односу на температурни прелаз од лета ка зими, који је знатно блажи. Годишњи ток
температуре ваздуха у појединим реонима указује на извесне разлике у односу на
средње вредности за покрајину, које се манифестују у већим или мањим
одступањима. Најниже средње дневне температуре ваздуха су у свим местима у
јануару, а највише у јулу.
Температурни услови су од великог значаја приликом одабира врста за подизање
шумских пољозаштитних појасева. Средња температура ваздуха у вегетационом
периоду од 17,9˚ C, на нивоу покрајине одговара већем броју дрвенастих и жбунастих
врста за подизање шумских пољозаштитних појасева.
Појава екстремних температура ваздуха, утиче на избор биљних врста приликом
заснивања поље-заштитних појасева због негативног дејства који се огледа у раним и
касним мразевима или у претераном исушивању земљишта током лета.
Средња годишња учесталост мразних дана у Војводини износи 87,9 дана или 24% од
године, при чему је највећа концентрација у периоду децембар-фебруар са 62,9 дана
или 70%од укупног броја дана у овом периоду. У вегетационом периоду има их
просечно свега 2 или само 1%.
Средњи апсолутни максимум температуре ваздуха просечно за Војводину је у
августу и износи 34,8˚C, а средњи апсолутни минимум температура ваздуха је у
јануару и износи -15,6 ˚C.

6
Подаци максималних и минималних температура за подручје општине Шид,
приказани су у табелама 2.,3.

Табела 2.: Средње максималне температуре ваздуха по месецима изражен у ˚C

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII G VP

Шид 2,1 5,4 11,1 17,4 22,1 26,0 27,9 27,8 24,3 18,7 11,3 4,8 16,6 24,3

Срем 2,1 5,3 10,6 17,4 22,1 25,7 27,6 27,6 24,1 18,4 10,9 4,6 16,4 24,1

Војводина 2,1 4,9 10,3 17,4 22,1 25,8 27,7 27,9 24,2 18,3 10,7 4,6 16,4 24,2

Табела 3.: Средње минималне температуре ваздуха по месецима изражен у ˚C

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII G VP

Шид -5,1 -3,1 0,7 5,6 10,2 12,7 14,6 13,9 11,0 6,1 2,8 -1,8 5,6 11,3

Срем -4,9 -3,0 0,7 6,0 10,5 13,6 15,1 14,6 11,4 6,5 2,8 -1,7 6,0 11,8

Војводина -4,8 -3,2 0,4 5,9 10,4 13,6 14,9 14,3 11,1 6,2 2,9 -1,6 5,8 11,7

3.2 Падавине

Падавине – Важан су климатски фактор у средини каква је општина Шид, јер

повољно утичу на пречишћавање ваздуха од аерозагађивача – дима, чађи. Годишња
висина падавина износи 686mm од чега у вегетационом периоду падне око (55,56%),

7
максимум је у јулу (78 mm) док је минимум у октобру (24 mm). Средњи годишњи
број дана са снежним падавинама је 39%.
Сезонски обим падавина у АП Војводини износи зими 145mm, у пролеће 148mm,
током јесени 129mm, лети 189mm, а у вегетационом периоду 341mm што указује на

то да већина шумских врста дрвећа и жбуња не пати од недостатка влаге у

вегетационом периоду.
Падавине су важан климатски фактор за оснивање било које врсте зеленила.
Приликом одлуке о подизању неког засада потребно је извршити одговарајуће
анализе података о годишњим и месечним висинама падавина, као и анализу
података о падавинама у вегетационом периоду.Просечна годишња висина падавина
у АП Војводини износи 611mm, уз напомену да иста варира посматрано од севера ка
југу, те показује веома неуједначен распоред, чак и кад се посматрају блиске станице
у истом региону.

Табела 4.: Количина падавина по месецима изражена у мм

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII G VP

Шид 40 49 38 56 71 80 78 54 47 24 73 70 686 378

Срем 43 47 38 51 70 82 65 48 41 37 64 69 655 357

Војводина 41 42 35 49 64 77 62 50 39 33 57 62 611 341

3.3 Ветар

Проучавање ваздушних струјања у Војводини има посебан значај с обзиром на

релативно велику учесталост ветрова из различитих праваца у току године, с једне
стране, и претежно пољопривредног карактера подручја, са тежњом у очувању воде у
биљкама и земљишту, смањивању испаравања, итд.
Ветар такође има великог утицаја на формирање климе овог подручја јер доноси
особине оног краја одакле ваздушна маса потиче, према томе има улогу
модификатора климе.
Према вредностима годишњих честина ветрова и тишина за општину Шид највећу
учесталост имају ветрови из југоисточног (236‰) и северозападног (208‰) правца а
најмању ветрови из југозападног (45‰) и јужног (53‰).

8
Доминантан ветар на подручју општине Шид је ветар југоисточног правца. Овај
ветар се назива још и кошава, његове карактеристике су да је то у основи сув ветар,
који се огледа у вишој температури ваздуха, нижој релативној влази ваздуха, као и
малом броју кишних дана, што у вегетационом периоду може да штети вегетацији.

Штете се огледају у повећаној транспирацији, појачаним губљењем влаге из

земљишта, такође долази и до механичких оштећења.
Табеле 5 и 6 приказују податке о честини и јачини ветрова по годишњим добима и
правцима дувања. Слике приказују руже ветрова према подацима из табеле.

Табела 5.: Честине ветрова у ‰ по правцима дувања

N NE E SE S SW W NW
Зима 41 56 317 59 13 28 200 164
Пролеће 66 59 227 92 23 47 181 187
Лето 62 52 142 85 26 61 222 199
Јесен 34 60 285 99 23 45 161 131
Година 51 57 243 84 21 45 191 170
Јули 69 39 133 76 28 58 211 221
Новембар 36 53 341 82 18 36 165 127

Табела 6.: Јачина ветрова у м/с по правцима дувања

N NE E SE S SW W NW
Zima 2,57 2,05 3,30 2,12 1,47 1,62 2,54 3,13
Proleće 3,46 2,34 3,28 2,99 1,69 2,08 2,73 3,56
Leto 2,68 1,98 2,21 1,98 1,66 1,85 2,78 3,62
Jesen 2,42 1,80 2,78 2,52 1,56 1,56 2,36 2,97
Godina 2,85 2,05 3,42 2,43 1,61 1,80 2,62 3,36
Juli 2,82 1,85 2,18 1,96 1,44 1,88 2,88 3,66
Novembar 2,45 1,91 3,03 2,80 1,95 1,81 2,57 2,89

3.4 Руже ветрова

9
 Зима

Честине ветрова (‰) Јачине ветрова (m/sec)

Пролеће

Честина (‰) Јачина(m/sec)

10
 Лето

Честина (‰) Јачина(m/sec)

Јесен

N
4
NW NE Честине(‰)
2
Јачине(m/sec)
W 0 E
11
SW SE
S

Jac…
 Ружа ветрова за целу годину

Честина(‰) Јачина(m/sec)

N N
300 3
NW 200 NE NW NE
2
100 1
W 0 E W 0 E

SW SE SW SE
S S

Cesine Jacine

4 . ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДРУЧЈА

4.1 Геолошка подлога

У геолошкој грађи територије општине Шид, највише су распрострањене творевине

које припадају квартару, односно плеистоцену и холоцену. Изузетак чини Фрушка
гора у чијем геолошком саставу учествују старије стене. Геолошка карта општине
Шид pељеф и геолошке карактеристике ширег подручја Шида, условиле су његов
садашњи положај и облик. У том погледу, посматрано од североистока према

12
југозападу издвајају се следеће геоморфолошке целине: Фрушка гора, лесна зараван,
лесна тераса и алувијална раван.

Геоморфолошка карта општине Шид Фрушка гора протеже се северним делом

територије општине. На основу геоморфолошких посматрања у Фрушкој гори је
издвојено пет површи. Две најниже од 200-220 m и од 240-270 m заступљене су на
територији општине. У погледу геолошког састава на Фрушкој гори налази се лес.
Један део фрушкогорске лесне заравни налази се на територији општине Шид и
опкољава Фрушку гору. Лесне наслаге су различите дебљине, а одвојене су тзв.
смеђим зонама. Дебљина леса креће се од 1 до 7m.

Испод овог слоја налази се слој лесолике глине. Фрушкогорска лесна зараван
представља благо заталасано земљиште. Лесна тераса представља део сремске лесне
терасе, 10 до 20 m нижа је од лесне заравни. Састављена је од сувоземног, барског и
преталоженог леса. Алувијална раван представља најниже земљиште на територији
општине Шид. Изложена је утицају подземних и површинских вода (Босут, Студва),
што представља један од највећих проблема у општини.

4.2 Хидролошки услови

Хидрографске и хидролошке карактеристике Највећи значај на подручју општине

има река Сава, која прима скоро све површинске и подземне воде са територије
општине. Дужина тока Саве кроз општину је око 16 km, ширина корита реке на том
потесу износи од 200 до 400 m, различите дубине и до неколико метара. Корито Саве
је усечено у млађе творевине наталожене у басену некадашњег Панонског мора. На
овом делу тока, река транспортује велике количине еродираног материјала из горњег
тока и од својих притока, те је због тога корито Саве у сталном ''покрету''. Због
висине терена којим теку остали водотоци ка Сави, и насипа, гравитационо отицање

13
у Саву је мало, па је то регулисано изградњом црпних станица различитог
капацитета.
Водостаји Саве карактеришу два максимума и два минимума. Периоди високих вода
трају од марта до маја, са максимумом у априлу, и од новембра до децембра.
Периоди малих водостаја су од јула до септембра, са минимумом у августу, и од
јануара до фебруара. Због малог пада брзина протицања је око 0,8 m/s на овом
подручју. Проток се у току године креће од минимално 700 m3/s до максимално око
1700 m3/s, најнижи у августу - септембру, а највиши у априлу - мају. Иначе
апсолутни минимум досад забележен је 212 m3/s, а максимум протока 6500 m3/s.На
подручју општине Шид, лева обала Саве се налази на делу од границе са Хрватском
(стационажа од km 207+000 до km 190+500). Пошто је река пловна и на њој се може
експлоатисати шљунак и песак, као и због близине границе, Сава је интересантна
како за водопривреду, тако и за саобраћај, грађевинарство, погранични промет и др.
На овом сектору Саве се налазе Ц.С. Липац I и II, преко којих се сувишне воде из
система Липац површине 6695 hа пребацују у Саву и регулишу режим вода у
брањеном подручју. Небрањени део има површину од 875 hа и интересантан је због
експлоатације дрвета (меки лишћар паралелна грађевина (одбрамбени насип). Због
сигурности и веће искоришћености реке Саве, ове објекте је Сава је III категорије и
може се користити као индустријска вода или вода за наводњавање у пољопривреди,
уз сталну проверу квалитета и спречавања опасности од акцидената.

Босут је најдужи водоток у општини. Дужина тока на територији општине износи 38

km, а просечна ширина корита се креће од 90 до 120 метара. Дубина при уобичајеним
водостајима износи 3 до 5 метара. Пошто нема сопствено извориште, Босут се храни
падавинским водама, а подземним водама из реке Саве. Корито и обала му нису
регулисани. Улива се у Саву на стационажи км 161+000, са леве стране. На ушћу

14
постоји црпна станица капацитета 30 m3/s. Велике воде су последица наглог
топљења снега и падавина великог интензитета. За време високог водостаја изазива
доста проблема по околном земљишту. На територији општине нема изграђених
водопривредних објеката. Просечан проток је 7 m3/s, а за време високог водостаја
достигне и до 70 m3/s. Када у јулу, августу или септембру престане протицај, Босут
постаје бара у којој долази до појаве цветања воде, потрошња кисеоника порасте,
појављује се трулење те долази до ослобађања метана и амонијака, а квалитет воде
нагло опада са II категорије на IV категорију. Водоток Студва се формира на
територији Републике Хрватске на мочварном земљишту, а тече кроз територију
општине у дужини од 18 km. Ток Студве иде кроз босутске шуме правећи више
меандара, и каналом је повезана са Босутом. Као и Босут, Студва има несразмерно
велико корито ширине од 50 m до 120 m, а дубине 6 m. Протоци су веома мали и
могу се одредити само на основу опадања. Проток за време ниског водостаја је око 3
m3/s, а за време високог око 15 m3/s. У јужном делу општине на алувијалној равни и
лесној тераси простире се веома разграђена каналска мрежа. Канали служе
искључиво за одводњавање и деле се према класификацији на главне канале II, III и
IV реда.
Шидина је фрушкогорски водоток који је регулисан 1958. године. У горњем току
долина је широка од неколико десетина метара до неколико стотина метара, а
извођењем неколико каскада (степеница) и проширењем корита, омогућава већи
протицај. Ово је посебно значајно за доњи ток. Основна функција Шидине је да
прими атмосферске воде са сливне површине, као и отпадне воде насеља кроз које
пролази. Кроз Шид је поток једним делом обложен бетонском облогом и
димензионисан је за проток Q = 11,00 m3/s. Низводно од Шида у поток се улива
фекална канализација. Протоци се крећу од 7 l/s до 11,0 m3/s. За време високих
температура и дугог сушног лета, Шидина у доњем делу тока пресуши, пошто се
воде које теку кроз њега испаре или процеде у околна земљишта.
Каналска мрежа и сливна подручја Слив источно ободни – канал источно ободни На
терену има неколико бујичних токова, пошто се канали налазе на јужним падинама

Фрушке горе. Изградњом устава и регулисањем дна канала систем би могао да се

користи и за наводњавање.
Слив Вртић – канал Вртић Канал Вртић је главни реципијент слива површине 9 181
ha. Вртић се улива у Саву као лева притока у К.О. Кузмин.
Слив Липац – канал Липац Слив обухвата подручје К.О. Јемена. Липац је десна
притока реке Саве, а на уливу постоји истоимена црпна станица. Квалитет воде у
каналу креће се од II до III категорије, нема директних загађивача.

15
Дунав слив – канал Моловински поток има природно извориште и никад не
пресушује. Поток има изразито бујични карактер са великим падом. Служи за
одвођење сувишних вода, бујичних вода из села и околног земљишта.
Директни уливи - слив Овом сливу припадају разни канали који се директно уливају
у Босут или Студву. Намена му је за одводњавање сувишних вода, а квалитет вода
креће се од I до II категорије.
Слив Вагант – канал Вагант Близу ушћа у Босут, на путу Моровић – Вишњићево,
налази се црпна станица ''Вагант''. За време високих водостаја вода се излива из
канала и лежи по околном земљишту. Дужина канала Вагант је 1.680 m. Намена му је
искључиво за одводњавање сувишних вода са пољопривредног земљишта, а квалитет
је II категорије.
Слив Ђепуш – канал Ђепуш Слив је издужен и узан. Канал Ђепуш улива се у Босут
као лева притока на стационажи 29+000 km. Намена му је за одводњавање сувишних
вода, а квалитет вода креће се од I до II категорије.
Слив Борис-Блато – канал Борис-Блато Површина слива у општини Шид је 10.169 hа.
За време дугог сушног периода, канал Борис-Блато често пресуши. Проток као и у
већине канала овакве врсте, зависи од климатских чинилаца. Намена му је искључиво
да буде мелиорациони канал за одвођење сувишних вода. Нема директних
загађивача. Квалитет вода је II-III категорије и зависи од величине протока.

Језера и акумулације На подручју општине налазе се четири вештачке акумулације.

На бујичним потоцима, због спречавања поплава и ерозије, изграђене су насуте
хомогене земљане бране и формиране акумулације ''Шидска Шидина'' у Соту
(изграђена на потоку Шидина североисточно од села Сот), ''Мохарач'' у Ердевику
(изграђена на потоку ''Мохарач'' северно од села Ердевик) и ''Бруја'' у Ердевику
налази се северозападно од села Ердевик на потоку ''Бања'', вода садржи доста јода.
Подземне воде Подручје је богато подземним водама, нарочито јужни низијски део.
Артеска издан се креће већ на дубини од 50 m па даље. Воде су слабо
минерализоване са вишком гвожђа, у зависности од локалитета. Артеска издан се
користи углавном за снабдевање водом за пиће. На територији општине има
неколико десетина оваквих бушених бунара, који неконстролисано теку и црпе
драгоцене резерве најквалитетније воде. Што се подземних вода тиче, недостатак
каналске мреже, односно нефункционалност постојеће мреже канала, отежава
одвођење сувишних унутрашњих вода са територије општине, што доводи до
превлаживања земљишта, посебно у нижим деловима општине.

4.3. Земљиште

16
Рељеф и клима, заједно са осталим чиниоцима, утицали су на стварање педолошког
покривача општине који је веома хетероген. Од посебног значаја је чернозем који се
јавља на лесној заравни и лесној тераси. Покрива знатне површине око Шида. Грађа
чернозема на лесу је облика А-АC-C. Хумусно акумулативни хоризонт А је дебљине
преко 40 цм, најчешће по текстури иловача до глиновита иловача, ретко песковита
иловача. Чернозем у А хоризонту садржи од 3 до 5 % моличног хумуса, смеђе је боје
и богато је обезбеђен лакоприступачним фосфором и калијумом. Углавном се испод
А хоризонта налази прелазни АC хоризонт дебљине око 30 cm, у коме су скоро увек
видљиве накупине карбоната. Дубље је жућкасти карбонатни или бескарбонатни лес.

Ово земљиште има веома добру структуру, затим порозност која условљава добар
ваздушни, водни, топлотни и биолошки режим. Спада у релативно дубока земљишта
погодна за свестрано искоришћавање у пољопривреди. Због својих високих
производних способности представља највредније земљиште на овој територији. Код
чернозема на лесној тераси издвојени су његови варијетети: чернозем са знацима
оглејавања у лесу, чернозем са знацима ранијег забаривања, чернозем бескарбонатни
и др. Производна вредност овог земљишта доста је добра. Захваљући овим
својствима чернозем на песку је погодан за успевање већег броја лишћарских, па и
четинарских врста (багрем, липа, јавор, орах, храст лужњак, пољски јасен, софора,
копривић, црни бор, смрча, кедар, туја, клеке итд.)
Заједно са ливадском црницом, на лесној тераси представља најпродуктивније
земљиште. Посматрајући геоморфолошку и педолошку карту општине, можемо
уочити да сваки од морфолошких чланова рељефа има одређене типове земљишта. У
планинском делу, углавном на лесу који је у подлози, заступљени су деградирани
чернозем, гајњача, смеђа карбонатна земљишта понегде еродирана, чернозем заруђен
карбонатни и др.
Ливадска црница огајњачена јавља се у атарима насеља Адашевци и Вишњићево.
Има лоше физичке а и хемијске особине. Ритска црница је образована у депресијама
на најнижим деловима лесне терасе, са подземном водом између 1 и 2 m дубине. По
текстурном саставу је глиновита иловача до глина. Хумусни хоризонт, не ретко,
смењује уска зона оксидоредукције, испод кога је Gr хоризонт. Услед сталне
алтернације мокре и влажне фазе, на површини се јављају дубоке пукотине, при чему
се кида фини коренов систем. Из наведених разлога, на ритским црницама успевају,
односно подносе такве еколошке услове, врсте са дубоким кореном у облику
срчанице, као што је храст лужњак и пољски јасен. У погледу снабдевености
хумусом и лакоприступачним хранивима, ритске црнице су добро обезбеђене. Могу
бити карбонатне, бескарбонатне и алкализоване (солоњецасте). Лоша страна њихове
плодности је нерегулисан водно ваздушни режим.

17
Стратиграфска грађа профила има облик А-Gsо-Gr Ливадска црница са знацима
заслањивања јавља се јужно од насеља Бачинаца. Производна способност овог
земљишта је слаба. Ритске црнице покривају велике површине у атарима насеља
Моровић, Вишњићево и Јамена. Глиновитије је земљиште јер је у питању појачано
распадање минералних материја. Тежак механички састав, често лоша структура, а
посебно неповољне водно-физичке особине, главни су разлози што потенцијална
плодност овог земљишта не може да дође до изражаја.
Водопропустљивост ритске црнице је често веома лоша. Одводњавање овог
земљишта озбиљан је проблем. Његово забаривање је честа појава, нарочито крајем
зиме, и за време јачих пролетњих падавина. У влажнијим годинама ова појава се
јавља и у току лета. Јужно од насеља Бачинаца и Кукујеваца одређене површине
покрива ритска црница карбонатна, местимично заслањена. Производна вредност
овог земљишта веома је лоша. На њему се највише гаје пшеница и сунцокрет.
Мочварно глејно земљиште између Студве и Босута због нерегулисаног водног
режима не може се користити као оранична површина. Оваква земљишта се користе
за рибњаке, па је такав случај и у шидској општини.
Посебну земљишну целину представљају сива земљишта плавних шума. Припадају
псеудоглеју, а настала су под храстовим шумама на територији од Моровића до
Јамене и СР Хрватске, а под утицајем периодичне стагнирајуће воде. Ово земљиште
је углавном под шумом. У атарима насеља Моровић и Јамена. Међутим, због
недостатка других врста земљишта користи се и ово. Иначе, псеудоглеј има веома
лоша физичка, хидро-физичка и топлотна својства. На основу свега изложеног може
се закључити да је општина Шид територија са различитим и специфичним
карактеристикама земљишта. Изузимајући чернозем и ливадске црнице, тачније
поједине њихове типове, на овој територији запажамо доста земљишта чија је
продуктивност врло скромна или сасвим недовољна. То се посебно односи на
земљишта тежег механичког састава. Оваквом стању много је допринео нерегулисан
режим вода. Јер, осим отежане обраде ових земљишта озбиљан проблем чине честа

забаривања површинских вода као и висок ниво подземних вода, нарочито дуж Саве
па и Босута. Примена савремене технологије мора бити усмерена првенствено на
регулисање водно-ваздушног режима ових земљишта, где основу морају да чине
хидротехничке мелиорације, али и агротехничке, као посебне мере или мере у
редовном систему обраде и ђубрења. На основу садашње педолошке карте може се
закључити да се рејон највеће ратарске производње налази на земљиштима лесне
заравни и лесне терасе. Земљишта Фрушке горе не могу се интензивно користити за
ратарске културе, због рељефа (положаја). Али, уколико није под шумом, гајњача
важи за једно од најбољих воћарско-виноградарских земљишта. Уосталом, многи
плантажни воћњаци и виногради у Фрушкој гори то и потврђују. Јужни део општине
покривају низијске шуме које се смењују са земљиштем, најчешће лошег квалитета,
које се и поред тога користи за ратарску производњу.

18
 5. САДАШЊЕ СТАЊЕ ЗЕЛЕНИЛА

Од значаја за овај део Војводине је битно напоменути Шумско газдинство Сремска

Митровица које у свом садржају обухвата Босутске и моровићке шуме које имају
значаја за цео регион. Зона Националног парка ''Фрушка гора'' II и III степена
заштите. Ова зона обухвата северни део Општине, део заштићеног природног добра
Националног парка ''Фрушка гора'' II и III степена заштите.Зона шума, ловног
туризма и рекреације заузима јужни део подручја обухваћеног Планом и мањи
крајњи северни део.
Што се тиче постојећег стања садашњег зеленила битно је напоменути да је оно врло
оскудно, као и да се уз путеве канале и магистралне путеве налази недовољна
количина зелених појасева, дрвореда готово да и нема, присутне су местимично
жбунасте формације, зеленило је присутно више у облику масива које не обезбеђује
адекватну заштиту подручја. Обзиром да се у овој општини налазе и нека села, и да
се у њима становништво бави претежно пољопривредом, требало би радити на
повећању ових површина како би се осигурали што бољи приноси а самим тим и
побољшали еколошки и микро и макроклиматски услови целог подручја.
19
 6. КОНЦЕПЦИЈА ПОДИЗАЊА ШУМСКИХ ЗАШТИТНИХ
ПОЈАСЕВА

6.1 Основни принципи подизања шумских заштитних појасева

Сам појас подиже се од аутохтоних врста, нарочито оних које су отпорне према
карактеристичним локалним загађивачима, а имају густу и добро развијену крошњу.
Уколико је то еколошки оправдано, може се користити одређени проценат
четинарских врста – око 30% - како би се обезбедило деловање појаса и током
зимског периода.Подизање шумских заштитних појасева се врши у циљу побољшања
микроклиматских услова подручја за које су намењени као и ублажавања штетног
дејства ветра, смањења транспирације, смањењу одношења хумусно-акумулативног
хоризонта.
У општини Шид многе пољопривредне парцеле се налазе уз градске саобраћајнице, и
немају адекватну заштиту од ветра, снежних наноса тако да ће се планирани појасеви
највећим делом налазити у склопу пољопривредних парцела. На предвиђеној
општини присутна је појава кошаве у одређеним деловима године тако да ће
формрање одговарајућег ветрозаштитног појаса омогућити знатан помак у развоју
пољопривреде и осигурати квалитетнији принос по јединици површине овог региона.

20
 6.2 Избор одговарајућег типа шумских ветрозаштитних појасева

Типови ветрозаштитних појасева представљени су ширином појаса, ширином

међуредова, растојањем стабала у реду и саставу по врстама дрвећа и жбуња.
Ширина појаса зависи од тога где се поставља, тј од тога да ли је у питању главни
или споредни појас, такође зависи и од положаја у односу на правац дувања ветра.
Најчешће су подизани појасеви који имају од 3 до 6 редова. Ширина не би требала да
је мања од 6m јер у том случају појас не би вршио своју функцију.

Према наведеним климатским чиниоцима за општину Шид потребно је пројектовати

појасеве ширине не мање од 7m. Размак на коме ће се садити планирано зеленило
треба да има растојање од 3-5m.

21
Према климатским условима Панонске низије најпогоднији су појасеви средње
продувности при земљи и мало продувни по крунама. Овакви појасеви делују тако да
се стварају мали сметови у околини и равномерно распоређују снег, регулишу
интензитет ветра и количину транспирације.

6.3 Правци пружања растојања и ширине појасева

У односу на положај, према правцу дувања најчешћих ветрова, појасеви су подељени

на главне и споредне. Главни и споредни појасеви се не разликују по конструктивним
елементима.Разврставање на главне и споредне појасеве је учињено само по
положају појаса према правцу најчешћег ветра, по напред изнетим принципима.
Размак појасева чији правац пружања их сврстава у главне појасеве је од 350 до 400
метара. Размак појасева окарактерисаних као споредни је од 600 до 900 метара.
Ветрозаштитни појасеви се пројектују тако да се распоређују у два правца који су
управни један на други. У општини Шид су преовлађујући југоисточни и ветрови
северозападног смера,тако да је главне појасеве потребно постављати управно на
правац доминантног ветра. Главни појасеви заузимају правац североисток-југозапад,
правац споредних појасева се поставља тако да буду управни на главне.

22
 6.4 Избор врста дрвећа и жбуња за заштитне појасеве

Избегавати врсте које су склоне ветроломовима и ветроизвалама. Основни принцип

при избору врста дрвећа и жбуња је настојање да се за пољозаштитне појасеве
користе врсте које за релативно кратко време обећавају оптималан раст, то јест што
пре обезбеде неке од основних функција појаса, и које нису штетне за суседне
пољопривредне културе. Према Иллнер-у и Гандерт-у из 1956 се од врста у
пољозаштитним појасевима тражи да имају:
- мале захтеве према земљишту и велику отпорност према ветровима;
- отпорност на сувоћу земљишта и у густом склопу отпорност на конкуренцију
кореновог система;
- брз висински раст, нарочито у младости;
- релативно густи и ниско положени избојци, који су савитљиви и пуни лишћа;
- јак коренов систем (најбоље типа срчанице);
- одговарајућа отпорност на мразеве;
- јака и дугорочна изданачка способност;
- релативно рано листање и касни завршетак вегетације;
- да нису преносиоци неког од штетника пољопривредних култура;
- коренов систем који се не пружа јако у даљину;
- да нема велику изданачку моћ из корена;
- да нема отровних делова биљке;
- отпорност на аерозагђење.

23
- садити ветрозаштитне појасеве у више редова управно на правац дувања
сталних ветрова
- ветрозаштитним појасевима може се смањити брзина и до 75%
- користити биљке различите висине, најпре ниже, па средње и на крају највише
дрвеће
- медоносне врсте

6.5 Начин садње

Саднице се саде у јаме димензија 40cm x 50cm.

Земљиште је потребно обогатити органским ђубривом, затим ставити садницу и

добро набити земљу, затим је потребно биљку залити. Биљке су као што је
напоменуто посађене у троугаоном распореду да би се формирао што компактнији
појас и да би се биљкама обезбедило што више простора.

24
Шема садње:
X X растојање
X (3-7m)
X X

X X
X
X X
растојање
(3-7m)

7.ТЕХНОЛОГИЈА ПОДИЗАЊА ШУМСКИХ ЗАШТИТНИХж

ПОЈАСЕВА

У технолошком поступку подизања различитих видова ваншумског зеленила

потребно је у обзир узети конкретне еколошке услове, ургентност подизања појасева
и оправданост улагања материјалних средстава, која би у довољној мери гарантовала
пријем највећег дела садног материјала, као и оптималан развој садница у новој
средини (брза аклиматизација).
Услед чињенице да је распоред пројектованих појасева дизајниран у циљу
оптималног размака који би обезбедио смањење еолске ерозије, као и чињенице да су
за пројектовање праваца простирања узети постојећи објекти као што су асфалтни
путеви, пољски путеви, железничка пруга, канали и др., пре почетка извођења
радова, потребно је поседовати информације о урбанистичко техничким условима за
подизање пољозаштитних појасева дуж асфалтних путева и железничких пруга због

25
могућности постојања инфраструктуре под земљом, као што су телефонски каблови,
гасовод и струја. Такође треба се добити сагласност предузећа које је надлежно за
одржавање путева. У случају постојања инфраструктуре, пројектовани појасеви се
требају модификовати уз консултацију са пројектантима овог пројекта.

7.1Припрема земљишта

Шумски заштитни појасеви се углавном подижу на земљиштима која се могу

користити у пољопривреди, тако да нема разлога да се при подизању ових засада не
изврши потпуна припрема земљишта. Претходна припрема земљишта осим што
утиче на квалитет подизања шумских заштитних појасева, предодређује и добар раст
и развој посађених садница. Главни циљеви ових агротехничких мера су:
- побољшавање могућности складиштења корисне воде, а уз то и добра
аерираност земљишта;
- смањење отпора расту кореновог система;
- олакшање мера борбе против коровске вегеатације;
- поспешивање рада земљишних микроорганизама.
За потребе подизања шумских појасева земљиште се припреми у ширини планираног
појаса додајући са сваке стране још по један метар. Начин припреме зависи од
својстава земљишта, климе реона у коме се појас подиже и времена подизања
шумских појасева. Оптимална припрема земљишта за подизање шумских
ветрозаштитних појасева разликује се према планираном периоду садње.
Припрема за пролећну садњу на земљиштима која су била под житарицама, састоји
се у љуштењу стрњике после жетве, дубоком јесењем орању (25-30 cm), раном
пролећном дрљању 1-2 пута, нези угара у току пролећа и лета прашењем и
култивирањем, јесењем орању без превртања бразде и истовременом рахљењу
дубљег слоја и најзад у пролећном дрљању пред садњу.
Припрема земљишта за јесењу садњу се разликује према систематској јединици
земљишта. На тешким земљиштима припрема се састоји од љуштења стрњике после
жетве, дубоког јесењег орања, пролећног дрљања, култивирања за време пролећа и
лета и дрљања пред садњу. Ако је земљиште толико збијено онда се још једном узоре
без превртања бразде и допунски продубљује риголером до одређене дубине. После
тога се продрља, а потом сади. На лаким земљиштима се припрема састоји у
љуштењу стрњике после жетве, јесењем орању, пролећном дрљању, култивирању и
дрљању за време пролећа и лета и најзад рахљењу пред садњу.
Ако из неких разлога припрему земљишта пред садњу није могуће извршити на
наведене начине, тада припрема може почети и пролећним орањем, али је овај начин

26
много мање успешан. У овом случају земљиште се узоре у пролеће, чим се престане
лепити, затим се помоћу култиватора на перо и гвоздене дрљаче поваде ризоми и
корење, скупе се у гомиле и попале. У пролеће и лето земљиште се обрађује
култиватором, разбија се кора а у јесен се дрља пред садњу. Ако се садња обавља у
пролеће идуће године онда се у јесен по други пут дубоко оре до 30 cm. Овде је
потребно нагласити да се никако не препоручује садња у прво пролећно орање.
За орање угара се користи плуг са комбинованом даском и подривачем. Плуг са
предплужником дубоко заорава коров и избацује на површину дубљи структурнији
слој. У случајевима где се појасеви подижу на земљишту које је запарложено или на
лединама, земљиште треба узорати у јулу на дубину 22-23 cm, а затим га подрљати
ради вађења корења и ризома, који се одмах спале. У јесен се угар оре на дубину 30
cm и остави се неподрљан преко зиме. У пролеће се изврши једно дрљање и потом се
може садити.
У случају да су услови на терену повољнији у погледу мера припреме
земљишта, број операција може се редуковати како у погледу времена, тако и у
погледу броја орања и тањирања земљишта уз сагласност пројектаната. Такође, ако
су услови на терену неповољнији од уобичајених и постоје непредвиђени радови као
што су вађење пањева и крчење шибљака, требало би се уз, сагласност пројектаната,
урадити поновна калкулација трошкова за дати појас.
Као мера припреме земљишта за садњу може се применити и сакупљање снега
на простору остављеном за ветрозаштитни појас, чиме се обезбеђује довољно влаге
за саднице у критичном периоду њиховог примања. Задржавање снега се постиже
постављањем тзв. Леса, које се праве од даска, шибља или трске. Њихова висина је
до 1 метар, а дужина 1,5 до 2 метра, тако да се лако премештају током зиме и
склањају по престанку потребе. Испуњена површина лесе треба да буде од 25% до
50%. Лесе се размештају у редове са размаком 4-5 метара, управно на правац дувања

најјачег ветра. Растојање леса у једном реду је двоструко веће од њихове дужине.
Уколико није могуће обезбедити довољну количину леса. Уместо њих може се
‘’разбацати’’ грање или снопови кукурузовине и сунцокрета.
Нагомилавање снега се може постићи и сетвом кукуруза или сунцокрета годину дана
пре садње садница. У јесен се у сваком петом реду оставе непосечене стабљике,
међуредови се узору и оставе неподрљани преко зиме.

7.2 Садни материјал и начин садње

Садни материјал дрвенастих врста за шумске заштитне појасеве мора задовољавати

следеће основне услове:

27
- да је правилно школован у расаднику;
- да има уверење о пореклу;
- да је здрав, што се потврђује важећом документацијом из редовних контрола
расадника.
Веома је важно одабрати квалитетан садни материјал јер од тога највише зависи упех
садње. Такође, један од значајних фактора успеха је и правилна манипулација
садницама од момента преузимања у расаднику до садње.
Вађење садница у расаднику треба подесити тако да време до садње буде што краће.
Све фазе рада приликом вађења садница (вађење, сортирање, привремено трапљење
и паковање) треба да надгледа савесно и стручно лице. Све саднице које су оштећене
приликом вађења, или су недовољно развијене и криве треба одстранити. За садњу
треба користити млађе саднице (1 до 2 године) са добро развијеним кореновим
системом и стаблом. Приликом транспорта саднице се морају обезбедити против
механичких оштећења.
Транспорт организовати тако да не траје сувише дуго, како не би дошло до
исушивања корена. Уколико су спољне температутре ниске потребно је заштитити
саднице од хладноће, а у случају мраза и великих хладноћа превоз садница треба
одгодити. Саднице довезене на место садње потребно је правилно утрапити, уколико
се садња не обавља одмах по пријему.
Место за трапљење одабрати тако да је заклоњено од ветра и мраза, а да се не налази
јако далеко од места садње. Све саднице на којима се примети неко обољење или
значајније оштећење треба одстранити.
Најпогодније време за садњу је пролеће, пред развијање пупољака, а мање погодно
време је јесен. Температура земљишта код које почиње, односно престаје
циркулација сокова и раст корена је 5-6°C. Пролеће је погодније за садњу јер се
након садње температура земљишта и даље повећева, а земљиште је влажније што
погодује развоју биљака. Саднице су у пролеће зрелије и отпорније. Пролећна садња
треба да буде што је раније могуће (одмах после отапања снега и просушивања
земљишта). Јесења садња треба да буде обављена такође што је раније могуће (у
време најјачег опадања лишћа). Сушна јесен није погодна за садњу садница и боље је
у таквим случајевима сачекати пролеће. Ако се јесења садња обави касно могуће је
да озледе на корену настале приликом вађења не зацеле на време те да дође до
труљења. Неповољна страна јесењег пошумљавања је и могућност издизања садница
у процесу смрзавања и одмрзавања земљишта.
Саднице се саде у јаме димензија 40 x 40 x 80 cm, тако да у њу може стати корен без
савијања и да се садница спусти у земљу за око 2 cm ниже него што је била у
расаднику (веће саднице чак и дубље).

28
Земљу око корена саднице добро набити тако да не остане празнина са ваздухом, што
побољшава пријем садница и даје им бољу стабилност у првим данима. Приликом
набијања земљишта пазити да се не оштети корен или нарочито приданак. Садница је
добро учвршћена ако се овлашним потезањем не може ишчупати из земље. Редови се
трасирају трасиркама, а обележавају се маркерима или конопцем. Копање рупа се
може обавити ручно или машински.
Уколико се после првог вегетационог периода утврди да има више од 10 %
непримљених садница потребно је извршити попуњавање. У случајевима врста са
јако развијеном срчаницом кореновог система као што су храст, црни орах и цер
могуће је уместо садње извршити сетву семена, уз сагласност пројектаната. Ради
обезбеђења што већег успеха садње препоручује се ангажовање специјализованих
институција или предузећа, која те послове обављају услужно.

7.3 Нега подигнутих шумских појасева

Добар успех у подизању ветрозаштитних појасева се, осим правилном садњом,

постиже и добром и систематском негом засада до постизања склопа (4-5 година
после садње). Правилно спровођење мера нега у подигнутим шумским појасевима
разликује се према врсти дрвећа и жбуња, и према временском периоду када треба
интервенисати.
Опште мере неге се односе углавном на одржавање земљишта, а примењују се до
склапања круна. Најважније од ових мера су прашење и окопавање. Прашење служи
да би се разбијањем покорице у земљишту сачувала влага. Окопавање се примењује
ради уништавања корова и сузбијања конкуренције садницама. Ове мере је потребно
извршити неколико пута у првим годинама. Прво прашење треба извршити одмах
после садње, а остала прашења и окопавања се обављају према указаној потреби.
Према искуствима најбоље је окопавање у првој години извршити 3-4 пута, у другој
2-3 пута, а у трећој и четвртој 1-2 пута. Прашење је потребно извршити два до три
дана после кише, како би се у највећој мери сачувала влага у земљишту. Ове мере
неге се не обављају после августа јер коровске биљке које после израсту штите младе
саднице од мраза.
После постизања склопа, мере неге са састоје у чишћењу од слабих и болесних
стабала и заштити од инсеката и гљивичних обољења. Мере неге дрвенастих врста у

29
појасевима имају за циљ да стабла добију оптималан простор за свој развој, како би
се добио бољи квалитет, уједначенији дебљински и висински прираст, односно
оптималну виткост стабла, што повећава отпорност на снеголоме и ветроизвале.
Санитарне сече је потребно извршити у случајевимa сушења или знатнијег
оштећивања стабала. Мере неге жбунастих врста у појасевима се предузимају ради
стварања и одржавања гушће њихове круне и боље виталности.
У прве две године могуће је искоришћавање међуредова за гајење пољопривредних
култура, при чему треба одабрати позније културе да не би сметале садницама у рано
пролеће.

Потребно је обезбедити да између пољопривредних култура и садница остане бар 30-

40 cm слободног простора. Најпогодније културе су кукуруз и сунцокрет. Стабљике
се не секу већ се остављају преко зиме да гомилањем снега обезбеде што више влаге
у земљишту.

7.4 Заштита подигнутих шумских појасева

Заштита подигнутих шумских појасева обухвата редовну контролу стања стабала
дрвенастих и жбунастих врста у појасу, а са циљем предузимања мера заштите у
случају евентуалних оштећења изазваних од инсекатских пренамножења,
фитопатолошких обољења, као и оштећивања од дивљачи. У циљу заштите од
дивљачи, препоручује се стављање заштитних мрежа или цеви око стабла садница
ако постоји изражена опасност од оштећења. Једногодишњи и двогодишњи засади се
обавезно контролишу три пута, а старији засади два пута у току вегетационог
периода. Прегледи треба да буду чешћи када се примете потенцијални штетни
фактори. Обавезно је вођење дневника и записника у који се уписују примећене
појаве.

30
Веома важан елеменат заштите подигнутих појасева и гаранција успеха пројекта је
организовање професионалне осматрачке и чуварске службе, која треба да спречи
намерно уништавање садница од стране човека, а које је потенцијално могуће
имајући у виду досадашња искуства.

8. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ПРОЈЕКТОВАНИМ ШУМСКИМ

ВЕТРОЗАШТИТНИМ ПОЈАСЕВИМА

8.1Типови појасева и основни конструкциони елементи

Пројектовање ветрозаштитних појасева може да буде засновано од вишередног

засада или се може пројектовати као дворедни појас. Традиционални ветрозаштитни
појас за сточарство се састоји од три или више реда дрвећа и жбуња, од којих
најмање један ред би требао да буде састављен од густих четинара. Најчешће,
растојања у три реда су следећа: 2 до 7 m за листопадно дрвеће, 3 до 6 m за четинаре
и 1,5 до 3 m за жбуње. Размак између редова се најчешће креће од 3,5 до 6 m, али би
требао усагласити са механизацијом и машинама за оснивање и одржавање засада.
Вишередни тип ветрозаштитног појаса обезбеђује садњу велике густине, велику
заштићену површину и вредно станиште за дивљи свет.

У дворедном типу велике густине користе се мањи размаци и у редовима и између

редова, него код вишередног типа. Размаци су 1,5 до 2 m између жбунастих врста и 2
до 5 m између дрвенастих врста, са 2,5 до 3 m између редова дрвећа. Други и по
могућности и трећи ред треба поставити на раздаљини од 7 до 15 m од првог. Овај
већи размак између два реда чини простор за задржавање снега и обезбеђује
прилазни пут у унутрашњост ветрозаштитног појаса. Простор између два реда се
може засејати, може се користити као баштенски простор или се може оставити као
станиште за дивљи свет. Две главне предности дворедног типа над једноредним

31
ветрозаштитним појасом су: 1) већа густина и 2) мањи интензитет појаве корова због
засене.
Комбинација и вишередног и дворедног типа се може користити око хранилишта и
других производних површина. Дворедни засад од блиско сађеног жбуња, на 15m од
заветрене стране вишередног појаса ће деловати као ограда за снег, стварањем места
за одлагање снега између два реда дрвенастих засада. Поново треба истаћи да је
неопходно обезбедити одговарајућу дренажу за отопљени снег.

Ветрозаштитни појас који је планиран да заштити сточарство треба да узме у обзир

велики број различитих фактора и треба да буде дизајниран тако да одговара
специфичним потребама станишта, радовима на фармама и жељама власника
земљишта. Сложеност се повећава када су укључене додатне користи и циљеви.

8.2 Просторни распоред пројектованих појасева

Што се тиче саме конструкције појаса они су осмишљени тако да су саднице

распоређене у троугаоном распореду, размак између биљака се креће од 3-7 m.
Разликује се број редова у зависности од тога где се налази, тако се уз канале
пројектује 3 реда, уз пољски пут 5 редова, уз асфалтни пут и пруге ставља се по 3
реда. У средину редова стављају се највише врсте док су ободом смештене нешто
ниже врсте.

32
 Такође пољезаштитни појасеви треба да се налазе на одређеној удаљености од
раскрсница најмање 10m, да би омогућили нормалан пролаз механизацији, и
обављање послова

8.3 Детаљни подаци о пројектованим појасевимa

Ветрозаштитни појасеви коришћени за ово подручје према пројекту сачињени су од

врста, које се успешно развијају на постојећем земљишту, (преовлађују чернозем и
ритска црница). На овом земљишту расту углавном ксеротермне врсте, као што су
багрем, софора, цер, копривић.
При пројектовању су испоштовани размаци који се односе на растојања садница у
реду, као и размаци између редова, број редова уз канале и саобраћајнице.
Коришћене су врсте које су погодне за развој пчеларства, тако да ови ветрозаштитни
појасеви могу поред заштитне функције да допринесу и развоју пчеларства.
Детаљни подаци о пројектованим појасевима налазе се у табели бр 7.

9. КАЛКУЛАЦИЈА ТРОШКОВА И РЕКАПИТУЛАЦИЈА

Табела 7
Бр.
Бр. Тип Дужи Шири Површи Бр. Размак Размак Бр.садниц
Врста Редова
појаса земљишта на на на редова редова у реду а
врсте
Ритска Сладун
1. 889 20 1,778 5 4 3 5 1487
црница
Багрем
2. Чернозем 1270 12 1,524 3 4 4 3 956

3. Чернозем 889 15 1,3335 3 5 5 Млеч 3 536

Дуд
4. Чернозем 445 12 0,534 3 4 5 3 270
Ритска Сладун
5. 1905 25 4,7625 5 5 5 5 1910
црница
Багрем
6. Чернозем 2095 15 3,1425 3 5 3 3 2098
Ритска Сладун
7. 4000 20 8 5 4 4 5 5005
црница
Ритска Дивља
8. 1715 12 2,058 3 4 4 3 1289
црница трешња
9. Ритска 1778 15 2,667 3 5 3 Дивља 3 1781

33
 црница трешња
10. Чернозем 1651 12 1,9812 3 4 4 Млеч 3 1241
Дрен
11. Чернозем 1740 9 1,566 3 3 3 3 1743
Багрем
12. Чернозем 699 12 0,8388 3 4 4 3 527

13. Чернозем 2223 15 3,3345 3 5 3 Млеч 3 2226

Пољски
14. Чернозем 2629 12 3,1548 3 4 4 јасен 3 1975

Дрен
15. Чернозем 2159 15 3,2385 3 5 4 3 1622

16. Чернозем 762 15 1,143 3 5 5 Млеч 3 460

Дивља
Ритска
17. 1016 15 1,524 3 5 4 трешња 3 765
црница
Ритска Дивља
18. 1651 12 1,9812 3 4 4 3 1241
црница трешња
Пољски
19. Чернозем 2985 9 2,6865 3 3 5 јасен 3 1794

Багрем
20. Чернозем 762 9 0,6858 3 3 5 3 460

Ритска
21. 3810 20 7,62 5 4 3 Лужњак 5 6355
црница
Дуд
22. Чернозем 953 12 1,1436 3 4 4 3 718
Софора
23. Чернозем 889 20 1,778 5 4 3 5 1487
Пољски
24. Чернозем 953 12 1,1436 3 4 5 јасен 3 575

Софора
25. Чернозем 254 12 0,3048 3 4 5 3 155
Ритска
26. 1270 12 1,524 3 4 4 Лужњак 3 956
црница
Ритска
27. 1778 15 2,667 3 5 3 Лужњак 3 1781
црница
Ритска
28. 1969 25 4,9225 5 5 5 Лужњак 5 1974
црница
Пољски
29. Чернозем 1905 12 2,286 3 4 3 јасен 3 1908

Багрем
30. Чернозем 1397 9 1,2573 3 3 5 3 841
Софора
31. Чернозем 1079 15 1,6185 3 5 5 3 650

32. Чернозем 572 15 0,858 3 5 5 Млеч 3 346

Ритска Врба
33. 5461 20 10,922 5 4 3 5 9107
црница
Пољски
34. Чернозем 3302 15 4,953 3 5 5 јасен 3 1984

Ритска
35. 3620 15 5,43 3 5 4 Врба 3 2718
црница
Ритска Врба
36. 3429 12 4,1148 3 4 4 3 2575
црница
37. Чернозем 3175 9 2.8575 3 3 3 Софора 3 3178

34
 Горски
3
38. Чернозем 3175 15 4,7625 3 5 јавор 3 3178

39. Чернозем 3112 12 3,7344 3 4 4 багрем 3 2337

Горски
40. Чернозем 2857 15 4,2855 3 5 4 јавор 3 2146

Горски
41. Чернозем 1714 12 2,0568 3 4 3 јавор 3 1717

Дуд
42. Чернозем 1778 12 2,1336 3 4 4 3 1336
Горски
43. Чернозем 1778 12 2,1336 3 4 4 јавор 3 1337

Ритска Врба
44. 1842 15 2,763 3 5 3 3 1845
црница
Ритска Врба
45. 1334 20 2,668 5 4 4 5 1668
црница
Горски
46. Чернозем 699 15 1,0485 3 5 4 јавор 3 527

Ритска Врба
47. 1016 15 1,524 5 3 3 5 1698
црница

ПОВРШИНА: БР. САДНИЦА:

Укупно=131,7ha Укупно=84483 ком.

РЕКАПИТУЛАЦИЈА
Представља трошкове садње на основу добијених података изнетих у претходној
табели.
Ветрозаштитни појасеви

Јед. мере
Опис
Количина Јед.цена (динара) Износ (динара)

Вредност радова:

Припрема површина ha 131,7 19.400,00 Din. 2.554.980 Дин

Бушење или копање рупа ком 84483 25,00 Din. 2.112.075 Дин

транспорт садница са истоваром и

ком 84483 9,00 Din. 760.347 Дин
разношењем

Садња садница ком 84483 32,00 Din. 2.703.456 Дин

Заштита од дивљачи (опционо) ком 84483 80,00 Din. 6.758.640 Дин

35
Трошкови обавезне редовне неге и
одржавања подигнутих појасева ha 131,7 119.949,00 Din. 15.797.283 Дин

Заливање биљака (опционо) ha 131,7 27.425,00 Din. 3.611.872Дин

Укупна вредност радова (1-7)

34.298.653Дин

Вредност садница:

Багрем ком 7219 811 ком 5.854.609 Дин

Софора ком 5470 753 ком 4.118.910 Дин

Дуд 2324 896 ком

ком 2.082.304 Дин

Дрен ком 3365 1254 ком 4.219.710 Дин

Горски јавор ком 8905 1100 ком 9.795.500 Дин

Пољски јасен ком 8236 876 ком 7.214.736 Дин

Млеч ком 4809 1045 ком 5.025.405 Дин

Сладун ком 8402 852 ком 7.158.504 Дин

Дивља трешња
ком 5076 658 ком 3.340.008 Дин

Лужњак ком 11066 962 ком 10.645.492 Дин

Врба ком 19611 678 ком 13.296.258Дин

Укупна вредност садница (9-24) 72.751.436Дин

Укупна вредност пошумљавања

107.050.089 Дин
(8+25)

% од
Додатак на попуњавање и поновно
претходне 10% . 10.705.009 Дин
пошумљавање
ставке

% од
Трошкови надзора подизања
претходне 5% 2.141.002Дин
појасева
ставке

Укупни трошкови подизања засада 119.896.100Дин

Експропријација земљишта ha 131,7 250.000,00 Дин 32.925.000 Дин

Свега 152.821.100Дин

36
 10. ЗАКЉУЧАК

Пољезаштитни појасеви имају вишеструки значај, како за руралну средину тако и за

урбану. Да би појас вршио своју функцију мора бити вишеструки, а растојање између
заштитних трака треба да има приближно десетоструку вредност ширине самог
појаса.
Ветрозаштитни појасеви су лоцирани у насељу на оним деловима који су изложени
јаким ветровима, који осим извесних позитивних (чишћење и одношење загађеног
ваздуха) имају и знатне негативне ефекте. Ово се посебно огледа у појединим
приградским насељима која су подигнута на отвореном и у којима често у јесен и
зими владају неподношљиви услови. Они могу да буду још и отежани уколико се у
правцу кретања ветра налазе велики индустијски комплекси. У многим таквим
случајевима измештање фабрика готово је немогуће, мада се у извесним условима
такав потез намеће као једино решење.
Пољезаштитни појасеви имају мултифункционалан значај:

37
 - Пољезаштитни појасеви играју значајну улогу у заштити сточног фонда,
нарочито код младих животиња и на подручјима на којима у току зиме и у
рано пролеће дувају хладни северни ветрови;
- Пољезаштитни појасеви такође повећавају производњу и на просторима на
којима киша нередовно пада, због заштите од евапотранспирације
проузроковане ветром;
- Добро дизајнирани систем пољезаштитних појасева ће скупити снег на
местима која се мање користе, и одстраниће га из места које се више користе;
- Пољозаштитни појасеви побољшавају радно окружење око хранилишта,
штала и пашњачких површина. Они обезбеђују засену, и усмеравају летње
- ветрове да смање топлотни стрес. Зими ветрозаштитни појасеви смањују
губитак топлоте из штала и заустављају хладне ветрове;
- Неки мириси се апсорбују од стране биљака у ветрозаштитном појасу, док се
други маскирају пријатнијим мирисима ароматичног лишћа и цветајућег
жбуња;
- Коришћењем различитих врста дрвећа и жбуња може се примамити већа
разноврсност дивљег света на фарму или ранч.
Ветрозаститни појасеви пружају адекватну заштиту када су у питању проблеми
настали као последица загађења земљишта пестицидима и другим органским и
неорганским загађивачима.
Контаминирано земљиште и вода доводе до значајних проблема у животној средини
и остављају негативне последице на здравље људи широм света. Ови проблеми
делимично могу бити решени употребом нове технологије - фиторемедијације.
Фиторемедијација подразумева поступак уклањања полутаната из животне средине
помоћу одређених биљака и претварајући их у мање штетне материје. Потребно је
много мање опреме и људске снаге јер биљке саме одраде највећи део посла. Дрвеће
и биљке стварају повољније услове у земљишту него што су раније били. Земљиште
ће се очистити без уклањања контаминираног земљишта или без испумпавања
контаминиране подземне воде.
Биљке преко корена путем усвајања воде и храњивих материја усвајају и штетне
материје из земљишта и подземних вода. Биљке могу да усвајају елементе са оних
дубина до којих је развијен њихов коренов систем. Корење дрвенастих биљка много
више расте у дубину него корење мањих биљака, тако да се дрвенасте биљке користе
у случају када се штетне метерије налазе на већим дубинама у земљишту.
Све наведене функције ветрозаштитних појасева упућују на њихов значај за човека и
делатности којима се он бави. Пројектовање ових појасева у општини Шид имаће за
последицу повећање прихода у пољопривреди, сточарству али и у пчеларству, пошто
су пројектом планиране и медоносне врсте.
Пројектом је предвиђено да се парцеле намењене за пољопривреду заштите од
кошаве која је овде присутна, и на тај начин спрече негативне последице које овај
ветар са собом носи, а то је свакако појачана транспирација и исушивање земљишта
које умањују приносе како у пољопривреди тако и у сточарству.

38
Такође овим пројектом утиче се на повећање се естетског изгледа већ постојећих
појасева, који су овде оскудни и неравномерно распоређени, тако да се ствара
компактност целине која благотворно делује на климатске прилике целог подручја.

39