Metoda dr Butejka

Prof. dr Konstantin Pavlovič Butejko, koji je preminuo prošle godine, od 1988. je

upravljao Centrom za lekovito disanje u Moskvi, a od 1991. istim takvim centrom i
u Voronježu. Reč je o apsolutno originalnim zdravstvenim ustanovama, koje svoj
rad zasnivaju na principima dr Butejkovog dugogodišnjeg naučnoistraživačkog rada.
U njima se primenjuje lečenje -bez ikakvih medikamenata, injekcija, a pogotovo
hirurških intervencija -različitih bolesti (njih oko 200) koje nastaju kao posledica
poremećaja disajnih organa, najčešće hiperventilacije (dubokog astmatičnog
disanja). Osnovu njegove metode čini otkriće po kome je od suštinskog značaja za
naše zdravlje odnos kiseonika i ugljen-dioksida u organizmu. Otprilike, to je 3%
kiseonika i 7% ugljen-dioksida u krvi zdravog čoveka. Ako, na primer, neko ima
oko 3,6% ugljen-dioksida, a treba da ima gotovo dvostruko više, otkriće glavni
uzrok svoje bolesti. Dr Butejko je dokazao da duboko disanje takoreći ubija ljude!
Osim toga, ljudi koji dišu na usta gube više ugljen-dioksida nego što je potrebno, a
pri udisanju udišu više vazduha, pa i kiseonika nego što je potrebno. To stvara
opasnu neravnotežu gasnog elektrolita u krvi, a samim tim i u ćelijama organizma,
uzrokujući astmatični napad gušenja. Astma se manifestuje kao grč pluća, koja se
tako prirodno brane od preterane količine kiseonika i što se astmatičar više
napreže, u nastojanju da doĎe do daha, grč je sve jači. Jedino kortikosteroidi u tom
trenutku mogu da donesu trenutno olakšanje, ali samo za nekoliko sati. Posle toga
stvar se ponavlja, pa tako i intervencije tom vrstom lekova, koji, tokom godina,
stvaraju nepopravljive sporedne efekte na unutrašnjim organima ili kostima. Metod
lečenja dr Butejka ne samo da trajno leči i sprečava astmatične napade nego i
popravlja imunitet pacijenata i time opšte zdravstveno stanje. Prema stavovima dr
Butejka, astma u svim njenim, pa i najtežim vidovima, nije bolest nego vid odbrane
od preteranog dubokog disanja, ali ona vremenom za sobom povlači niz bolesti,
najpre srca i krvnih sudova, zatim unutrašnjih organa, živčanog sistema i mozga,
pa čak i rak.
Rešenje je, po dr Butejku, u plitkom disanju isključivo kroz nos, uz zatvorena usta,
osim kad se jede ili pije, odnosno kad se govori.

Kako je g. Đurica zdravo prodisao

Počeo je da vežba disanje za pacijente sa emfizemom i opstruktivnim bronhitisom
prema priručniku Tereze Hejl (vežbe za laku, osrednju i tešku astmu se unekoliko
razlikuju, pre svega po dužini). Budući da je vežba jednostavna, odlučio je da je
radi nekoliko dana. Već posle trećeg dana prestali su astmatični napadi, koji su se
dotad javljali više puta tokom dana. To ga je oduševilo, pa je još ozbiljnije nastavio
da vežba i da postepeno smanjuje doze inhalatornih sprejeva. Posle tri i po meseca
upornog vežbanja prestao je da upotrebljava bilo kakve lekove, a uporedo s
vežbama izlazio je u sve duže šetnje, kao što preporučuje dr Butejko. Doduše, g.
Đurica je "usavršio" tu terapiju, pa, umesto da se šeta, on vozi bicikl. Čak i kad je
nevreme, kada koristi sobni trenažer.
[page]
Kako izgledaju vežbe disanja
Prvo se izmeri puls, a potom napravi kontrolna pauza. Kontrolna pauza je postupak
kada pacijent izdahne vazduh iz pluća i prstima stisne nozdrve, a prethodno je
čvrsto zatvorio usta. Štopericom se meri koliko je sekundi u stanju da se liši
disanja. Potpuno zdravi, mladi ljudi lako izdržavaju po 60 sekundi, stariji od 45 pa
naviše, dok se 30 sekundi smatra granicom posle koje se treba ozbiljno
zainteresovati za sopstveno zdravlje i podvrgnuti detaljnom internističkom
pregledu. "Moja prva kontrolna pauza iznosila je samo osam sekundi", seća se g.
Đurica svog početka.
Nakon kontrolne pauze (bez naprezanja, da bi se dobila realna slika zdravstvenog
stanja) sledi najmanje pet minuta plitkog disanja, pa se opet meri kontrolna pauza i
na kraju ponovo puls. Sve to se uredno upisuje u dnevnik lečenja. Posle četiri
meseca vežbanja, g. Đurica je gotovo sasvim povratio raniju vitalnost i kondiciju.
Godinu i po dana nakon upražnjavanja vežbi stigao je do kontrolne pauze od 35
sekundi. I ne samo to! Prestao je i da uzima lekove za sniženje povišenog krvnog
pritiska, koje je pio više od 12 godina, pošto mu se pritisak sveo u granice normale.
Naravno, vežbe disanja ne prekida ni danas. Kaže da se ne zanosi da je potpuno
pobedio bolest i nastavlja da se bori.

Kako se plitko diše?

Prvo se udobno smestite na stolici. Spustite šake u krilo, ispravite kičmeni stub i sa
zatvorenim ustima, samo kroz nos, udahnite vazduh, a zatim izdahnite, stežući
trbušne mišiće dok ne počnu da podižu dijafragmu i tako istisnu vazduh iz pluća
kroz nos. Opuštanjem stomaka stvara se neka vrsta vakuuma, koji uvlači, gotovo
automatski, potrebnu količinu vazduha za udah, a onda se sve to ponavlja - i to
predstavlja plitko disanje. "Da ne dišemo previše, tj. da opet ne zapadamo u
hiperventilaciju, najbolje ćemo znati po tome što ćemo izbegavati pokretanje
gornjeg dela grudnog koša", objašnjava g. Đurica.
U ovim vežbama mora se biti istrajan, jer se metod zvanično zove, a tako je i
registrovan u Rusiji kao oficijelni vid lečenja, "svojevoljna likvidacija dubokog
disanja". Pošto se olakšanje astmatičarskih muka relativno brzo oseti, dešava se da
pacijenti počnu da zabušavaju i da na svoju ruku skraćuju vežbe. Naravno, tada se
napadi vraćaju i ubrzo se takav pacijent naĎe tamo odakle je i pošao…
[page]
Promena načina života
Disciplinovano sledeći uputstva dr Butejka, g. Branko Đurica je promenio i način
svog života. To je, izmeĎu ostalog, značilo i da zaboravi na omiljeni mu sir, jer, po
dr Butejku, mleko i mlečni proizvodi moraju da se izbace iz ishrane (dr Butejko je
dokazao da mleko i mlečni proizvodi pospešuju stvaranje lepljive sluzi koja oblaže
pluća iznutra, što astmatičare ne samo da guši nego i nagoni na težak kašalj).
Pravila dr Butejka nalagala su mu da jede kad je gladan, i to po malo, samo da utoli
glad, a ne kad je "vreme", što je u početku nerviralo njegovu suprugu.
Astmatičari inače treba da izbegavaju svinjsko meso, masnoće uopšte, a sve druge
vrste mesa, kao i ribe, mogu da jedu, ali u razumnim količinama. Preporučuje se
spravljanje jela na maslinovom ulju, uz upotrebu morske soli, a za zaslaĎivanje
žuti, nerafinisani šećer. Najviše treba da jedu sveže povrće, zatim zrnastu hranu i
što više voća, izuzev jagoda, malina i pomorandži, jer kod nekih pacijenata
izazivaju alergijske smetnje.
I inače, nikakvo meso ne bi trebalo da se jede posle 16 sati, jer za varenje
proteinski bogatije hrane troši se više kiseonika, a to onda stvara onaj poremećaj
ravnoteže gasova u krvi i može dovesti do astmatičnog napada tokom noći. Držeći
se tih preporuka dr Butejka, g. Đurica mnogo manje spava nego ranije, potpuno se
odmori već posle 4-5 sati spavanja, a ako mu se popodne pridrema, dremne pola
sata za stolom (spavanje u krevetu preko dana uopšte nije zdravo, tvrdi dr
Butejko).
Kao što smo već rekli, dr Butejko preporučuje svakodnevne šetnje sa posebnim
planom: svakog narednog dana preĎena putanja se po malo poveća dok se ne
dostigne svakodnevna tura od 5 km. Oni koji dosegnu tu normu mogu se smatrati
potpuno izlečenim od astme.

Read more: http://www.doktor.rs/forum/pulmologija/bronhijalna-astma-

t15526.html#ixzz2RnKD1UuS