ПАДАВИНСКИ РЕЖИМ БАЊА ЛУКЕ

Падавински режим града Бања Лука је окарактерисан као:

- сума годишњих падавина (и суме падавина у вегетационом периоду),
- суме мјесечних падавина
- суме падавинских-кишних низова,
- суме дневних падавина и
- дневне падавине(плувиометријски подаци).
Поред наведених сума падавина, анализиране су и: падавине по ( појединим) интензитетима, број појава
односно дана са (и без) падавина, као и вршена процјена њихове вјероватноће.
За анализу су кориштени метеоролошки подаци добивени осматрањима у периоду 1951-2001 ( тј 51
година) за мјесечне и годишње суме падавина, а из периода 1956-1985 (28 година) за дневне суме падавина,
интензитете и број појава.
Подаци плувиометријских осматрања су из периода

1. ГОДИШЊЕ СУМЕ ПАДАВИНА

У анализираном периоду (1951-2001) тј у 51 години осматрања сума годишњих падавина је
варирала од 683 do 1451 mm (види граф суме годишњих падавина). Просjeчна сума годишњих
падавина износи 1047,6 мм уз стандардну девијацију од 157.48 мм односно 15,03% варирања.Kao
резултат овога варирања је 49% година у оквиру нормалних година-нормалног варирања, а 25,5%
година је изнад просјека у оквиру влажних година и 2% година врло влажних, а 19,6% година је
испод просјека у оквирима сухих година и 3,9% врло сухих година. Ово показује да је нешто
више влажнијих него сувљих година (27,5%:23,5%).
Из приложеног графикона видљиво је да сума годишњих падавина показује извјесна циклична
варирања, међутим, та циклочност није посебно анализирана. Узимајући у обзир линеарну
(праволинијску) везу сума годишњиг падавина и анализираног времена, утврђена је врло слаба
корелациона веза (само 0,01% варирања суме падавина се објашњава са временом), али се мора
констатовати да та веза има негативан карактер тј да сума годишњих падавина са временом опада
( у једначини линеарне корелације б члан износи - 0,106, што би значило да годишња сума
падавина опада за 0, 1 мм годишње).
Анализирајући суме покретних годишњих просјека од по 10 година)још јасније (од
графикона само сума годишњих падавина) указује на циклочност ове суме. У десетгодишњем
просјеку периода 1972-81 годишњи просјек је имао највећу вриједност ( 1096,1 мм), а период
1981-90 најмању ( 969,2 мм). Поред ових екстремних вриједности постоји још одређен број
мањих осцилација у размаку од три до пет година.
Годишње у подручју Бања Луке буде (у просјеку)166.6 кишних дана. Најманји број
кишних дана је 134, а највећи 196.
Сума падавина у вегетационом периоду(април-септембар) у просјеку износи 564,2 мм.
Минимална сума је 313 мм, а максимална 819 мм. Стандардна девијација изнаси 128,32 мм уз
коефицијент варирања од 22,75%. У оквирима нормалног варирања је 47,1% година, влажних је
21,6% и врло влажних 3,9% година. Испод просјека је 27,4% година и то као сувих (нема врло
сувих). што указује да је вегетациони период у односну на годишње суме мање уравнотежен-
нормалан и сувљи. али по броју година а не по степену одступања. Покретни 10-годишњи
пеосјеци се крећу од 512,5 мм до 637,9 мм. Највеће вриједности покретног просјека – 637,9 мм,
има период 1967-78 година, а најмање, 512,5 мм, период 1979-88 година.
И суме падавина у вегетационом периоду показују тенденцију опадања са временом ( уз
нешто јачу корелациону везу, 0,34% варирања се објашњава са временом – да сума падавина у
вегетационом периоду опада за 0,5 мм годишње).
У вегетационом периоду ( у просјеку) падне нешто више падавина- 53,7% суме годишњих
падавина, него у хладнијем дијелу године. Овај однос варира од 32,8% до 73,3%. Од
анализираних 51 године, 34 године имају у вегетационом периоду више падавина (изнад 50%)
него у хладнијем дијелу године. Из овога резултата намеће се предпоставка, па чак и тврдња, да
падавински режим Бања Луке има карактеристике, бар у просјеку ако не већ и у већем дијелу
анализираног периода, континенталног падавинског режима.
Број падавинских дана у вегетационом периоду у просјеку износи 79,3 дана (што је
47,6% од годишњег просјека). Најмањи број падавинских дана у вегетационом периоду је 39 или
29,1% од најмањег броја годишњих дана и највише 118 дана или 60,2% годишње суме. Ово
указује на повећани интензитет падавина у вегетационом периоду у односу на хладнији дио
године.

2. МЈЕСЕЧНЕ СУМЕ ПАДАВИНА

Мјесечне суме падавина, у анализираном периоду 1951-2001 ( види табелу бр. ), крећу се у
интервалу од 2мм (октобар 1995) до 304 мм (август 1972).Просјечне суме мјесечних падавина су од 65,8 мм
(фебруар) до 116,8 мм (јуни), што износи 6,28 односно 11,15% просјечних годишњих падавина. Распоред
просјека сума мјесечних падавина, по мјесецима унутар године, указује на карактеристике континенталног
типа падавинског режима ( види граф. бр. ). Постоје два максимума (у јуну и новембру), стим да је јунски
максимум већи од новембарског. Постоје и два минимума – фебруар и октобар, стим да у фебруару падне
мање кише него у октобру. У појединим годинама, међутим, максималне вриједности мјесечних сума
падавина јављају се у свим мјесецима, осим јануара. Највише их је у јуну (9) и новембру (8). Висок степен
заступљености максималних вриједности мјесечних сума падавина у новембру индицира на повремене
продоре утицаја маритимног типа падавинског режима у ове просторе. Минималне суме мјесечних
падавина утврђене су у свим мјесецима, осим априла и јуна, а највише их је у септембру (9). Ово јасно
указује на варијабилност падавинског режима по годинама.
Табела бр. МЈЕСЕЧНЕ СУМЕ ПАДАВИНА ( у милиметрима)
најмање просјечне(% варирања) највеће
јануар 9 69,9 (49,63%) 149
фебруар 9 65,8 (56,22%) 195
март 16 77,6 (45,73%) 153
април 26 88,7 (34,94%) 157
мај 14 95,2 (52,85%) 192
јуни 26 116,8 (47,72%) 277
јули 26 94,0 (51,65%) 258
август 6 82,1 (64,68%) 304
септембар 10 87,4 (62,89%) 254
октобар 2 81,2 (67,10%) 276
новембар 12 97,4 (44,41%) 196
децембар 8 91,7 (51,45%) 190

Мјесечне суме падавина имају знатно више изражено варирање (од 34,94 % у априлу до 67,10 % у
октобру) од годишњих сума падавина и сума падавина у вегетационом периоду. Варирање мјесечних сума
падавина има разлите облике цикличности и различит степен те изражености по појединим мјесецима ( ова
цикличност, такођер, није квантифицирана). На просјечне тј нормалне године отпада по мјесецима (од
35,3% година у марту до 60,8% година у новембру. Преостали дио година је распоређен више на
сувље(23,5% до 37,3%) али најчешће само као сувље, аманји дио дагодине изнад просјека и то често као
влажне и јако влажне и у шест мјесеци и као екстремно влажне. Према прорачунима линеарне корелације
тенденцију опадања (негативну корелацију) има осам мјесеци ( фебруар, април-август,октобар и децембар).
Најјача корелациона веза (9,82% објашњења варирања суме падавина са временом)има септембар мјесец
(који успут речено, има позитивну корелациону везу, а најбољу негативну везу има мјесец мај са
објашњењем 7,68% варирања). Најслабије (линеарне) корелационе везе имају децембар од мјесеци са
опадајућом сумум падавина и јануар са растућом сумом падавина (детаљније о овим односима види из
графичких прилога).
Просјечно најмање је кишних дана је у мјесецу септембру- 10,8, а највише у децембру-
16,4.Минимални број кишних дана, по мјесецима, је у мјесецу октобру (без падавина) до 11 у јуну, a
максимални од 15 у септембру до 27 у новембру (види табелу бр. ).
 ТАБЕЛА БР. БРОЈ КИШНИХ ДАНА
____________________________________________________________________________________________
минималан просјечан максималан
____________________________________________________________________________________________
јануар 6 15,2 26
фебруар 5 14,7 23
март 8 15,3 25
април 5 14,6 22
мај 8 15,7 23
јуни 11 14,3 21
јули 7 12,2 19
август 5 11,7 18
септембар 3 10,8 15
октобар 0 11,0 21
новембар 4 14,7 27
децембар 7 16,4 22
годишње 134 166,6 196

3.КИШНИ НИЗОВИ-ЊИХОВО ТРАЈАЊЕ И СУМЕ

Падавине се реализују у дневним сумама и сумама низова кишних дана(низа кишних дана
са падавинама у континуитету, али не као једна падавина-киша).
У анализираном периоду ,1956-1984 година, најдужи падавински низ је трајао 19 дана у
мјесецу новембру, а најкраћи максимални низови су у мјесецима септембру и октибру, од по 8 дана.
Вјероватноћу кишних низова по мјесецима и трајању приказује табела бр. .
ТАБЕЛА БР. ВЈЕРОВАТНОЋА ПОЈАВЕ КИШНИХ НИЗОВА
трајање кишног низа ( у данима )

____________________________________________________________________________________________
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
_____________________________________________________________________________
% година са кишним низом *)
I - 100 92,9 78,6 67,9 50,0 28,6 17,9 10,7 3,6
II - 100 96,4 75,0 67,9 50,0 39,3 28,6 25,0 21,4 14,3 10,7 3,6
III - 100 96.4 78,6 57,1 42,9 32,1 25,0 21,4 7,1 3,6
IV - 100 92,6 77,8 63,0 44,4 33,3 22,2 18,5 14,8 7,4 3,7
V - - 100 92,9 82,1 53,6 35,7 21,4 7,1 3,6
VI - 100 89,3 60,7 35,7 28,6 25,0 14,3 10,7 3,6
VII - - 100 82,1 46,4 39,3 17,9 10,7 7,1 3,6
VIII - 100 82,1 60,7 42,9 32,1 17,9 7,1 3,6
IX - 100 82,1 67,9 46,4 17,9 14,3 7,1
X 96,4 92,9 85,7 64,3 32,1 14,3 3,6
XI - 100 92,9 85,7 82,1 60,7 42,9 28,6 25,0 17,9 14,3 10,7 7,1 3,6
XII - 100 96,4 85,7 71,4 50,0 32,1 25,0 17,9 10,7 7,1 3,6
*) једна година =3,6% (односно 3,7% у априлу), а 28 (односно 27 за април ) 100%
Вјероватноћа се односи на број година (у процентима) за назначено трајање кишног низа и
низове са краћим трајањем од назначеног. Низови без назнаке бројчане вриједности вјероватноће (од
једног или два дана) укључују се у 100% вјероватноћу наредних низова (од два или три дана), али при томе
није обавезна заступљеност оба или сва три низа. У појединим годима односно мјесецима низови у трајању
од 9 ( и мање) дана могу се јавити два или више пута ( до 6 пута), а низови у трајању од 4 дана у свим
мјесецима.
Максималне суме падавина кишних низова у појединим мјесецима приказује табела бр.
Табела бр. МАКСИМАЛНЕ СУМЕ ПАДАВИНА КИШНИХ НИЗОВА

______________________________ најмање просјечне највеће

јануар 3,4 31,70 73,3
фебруар 16,2 37,90 95,3
март 6,0 35,34 100,1
април 13,9 44,27 66,3
мај 17,9 52,52 114,8
јуни 6,8 58,50 196,8
јули 17,6 52,51 196,9
август 5,6 50,51 194,8
септембар 11,6 42,28 125,8
октобар 8,4 34,35 75,3
новембар 9,4 47,19 93,4
децембар 5,1 42,66 141,2
Према наведеним подацима најкишовитији су низови, према најмањим максималним
вриједностима у мају, према просјецима у јуну и највишим у јулу. Супротно овоме, као најсувљи су , јануар
према најмањим и просјечним максималним сумама и април према највишим.
Већ летимичним упоређивањем предходне две табеле (табеле бр. и ), види се да најдужи
падавински низови нису уједно и најкишовитији низови. Само у мјесецима јануар, април и мај су најдужи
падавински ниузови по броју падавинских дана уједно највиши и по суму падавина у низу. По највишим
сумама падавина краћих падавинских низова издвајају се посебно мјесеци септембар ( са максималном
сумом падавина од 125,8 мм кишног низа од само два дана), као и мјесеци јули (низ од 5 дана са 196,9 мм
што је уједно и максимална сума свих низова) и децембар (са 6 дана).
Од интереса је анализирати вјероватноћу појаве сума падавина кишних низова по мјесецима
(табела бр. ).

Табела бр. ВЈЕРОВАТНОЋА СУМА ПАДАВИНА КИШНИХ НИЗОВА

м ј е с е ц и
Сума падавина _________________________________________________________________________
(милиметара) I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
150,1 и бише - - - - - 0,6 0,6 0,7 - - - -
120,1 - 150 - - - - - 1,3 0,6 - 0,8 - - 0,6
90,1 - 120 - 0,8 0,7 - 1,4 1,9 - 2,1 - 0,8 1,5 0,6
60,1 - 90 0,6 3,1 1,4 3,8 6,3 4,4 5,1 1,4 4,6 1,7 5,1 3,1
30,1 - 60 11,2 10,0 11,6 17,3 15,5 10,1 14,0 16,1 10,1 15,1 16,1 10,4
10,1 - 30 28,0 33,8 26,5 30,8 29,6 31,4 23,6 21,7 38,8 32,8 28,5 27,6
5,1 - 10 18,6 14,6 9,5 17,3 15,5 14,5 15,3 17,5 12,4 12,6 15,3 18,4
1,1 - 5 21,1 18,5 27,2 20,3 14,1 14,5 22,3 18,2 19,4 20,2 13,1 20,2
мање од 1 20,5 19,2 23,1 10,5 17,6 21,4 18,5 22,4 14,0 16,8 20,4 19,0
број низова 160 133 149 135 141 156 151 145 131 123 134 162
Из података се намаће закључак да је далеко највећа вјероватноћа сума падавина од 10,1
до 30 мм и да на ове и мање суме од ових отпада од 71,8% низова ( у јуну) до 88,2% низова (у јануару) и да
веће суме се остварују пљусковитим љетним падавинама. Из ове и предходних табела (табеле
бр ),такођер, је видљиво да укупан број нозива зависи и од дужине кишног низа ( што је
заступљеност дужих низова већа, то је укупан број кишних низова мањи).

4. СУМЕ ДНЕВНИХ ПАДАВИНА

И подаци о дневним падавинама се у већини случајева суме, јер у току једног дана чешће
пада више киша, него да једна киша пада двадесетчетри сата непрекидно, међутим, на већини
метеоролошких станица се осматрања падавина се врше само једном дневно ( у седам часова ујутро).
За приказ сума дневних падавина користиће се по два податка, просјечне и максималне
дневне суме и просјечан и максималан број дана са падавинама. У овим анализама, осим максималних
сума падавина, падавине се разврставају према интензитету на :
-падавине испод 0,1 мм,
падавине од 0,2 до 1,0 мм,
 падавивине од 1,1 до 5 мм,
падавине од 5,1 до 10 мм и
падавине од 10,1 и више мм.
Просјечне вриједности (из максималних годишњих вриједности унутар анализираног периода)
појединих интензитета по мјесецима приказани су графички (графикон бр. ), а њихове бројчане
вриједности просјека и екстрема табела бр. .
Табела бр. ПРОСЈЕЧНЕ ДНЕВНЕ СУМЕ ПАДАВИНА
мање од 0,1 мм о,2 – 1,о мм 1,1 - 5 мм 5,1 – 10 мм 10,1 мм и више
(мјесец у коме је утврђен макси мум-минимум )
___________________________________________________________________________________________
максималне 0,055 (VI) 0,541 (XII) 2,780 (VII) 7,084 (IV) 23,982 (VII)
просјечне 0,038 0,479 2,581 6,380 18,287
минималне 0,420 (X) 0,420 (X) 2,409 (III) 5,346 (X) 13,440 (III)
Варирање података приказаних у табели бр. показује велику зависност од интензитета
дневних падавина. Падавине најмањег интензитета, падавине мање од 0,1 мм, имају највеће варирање
мјесечних вриједности (30,41%), као посљедицу дјељења девијације , која успут речено се повећава од
најнижих интензитета до највиших (од 0,012 до 3,074), са ниском вриједности просјека, а вриједности
интензитета 1,1 – 5 мм имају најмање варирање – 4,14% и онда варирање расте према највећим
интензитетима (до 16,29%).
Унутар анализираног периода максималне ( годишње) суме дневних падавина по мјесецима су
износиле(табела бр. ).
Табела бр. МАКСИМАЛНЕ ( ГОДИШЊЕ) СУМЕ ДНЕВНИХ ПАДАВИНА
најмање просјечне (станд. д. - %) највеће
јануар 3,4 20,61 (10,05 48,78%) 52,0
фебруар 4,9 21,32 (14,09 66,08%) 80,9
март 5,3 18,69 ( 9,93 53,15%) 46,2
април 9,7 25,82 (11,22 43,46%) 61,1
мај 3,1 23,80 ( 9,11 38,30%) 41,9
јуни 5,7 36,48 (20,51 56,23%) 88,1
јули 14,3 43,19 (45,04 104,27%) 156,5
август 5,6 31,61 (20,04 63,39%) 108,8
септембар 6,6 27,83 (17,52 62,95%) 74,1
октобар 0,0 22,50 (12,40 55,10%) 56,2
новембар 9,4 24,85 ( 9,05 36,40%) 50,8
децембар 3,8 22,67 (12,73 56,15%) 58,6
Из приказаних података јасно се види да дневне суме падавина имају своје максималне
вриједности у топлијем (са изузетком падавина интензитета 0,2-1 мм) , а минималне у хладнијем дијелу
године.Најзаступљеније су падавине интензитета 1,1-5 мм – у просјеку са 4,19 дана мјесечно (од 2,8 дана у
августу, до 5,3 дана у јануару). Најмању заступљеност имају падавине интензитета мањег од 0,1 мм са 1,48
дана у просјеку (од 0,8 дана у октобру до 2,1 дан у фебруару). Максималан број дана са падавинама одређеног
интензитета се креће од седам у јулу за падавине 1,1-5 мм, до 12 дана у фебруару, такођер, за падавине
интензитета 1,1-5 мм. Ове падавине имају максималан број дана и у већини осталих мјесеци, само у јулу је
највећи број дана (9) са падавинама интеензитета 0,1-1 мм.