Trenutna Dešavanja U Ad Hoc Krivičnim Tribunalima

Најважнији догађаји
Тренутна дешавања у
Ad Hoc међународним
кривичним трибуналима†
Fergal Gaynor* и Barbara Goy**
1. Значајна дешавања
A. Злочини
1. Геноцид
(a) Намера уништавања

Апелациона комора1 у случају Благојевић & Јокић истакла је да у контексту
геноцидне намере (намере „уништавања, у целости или дела, националне, етичке,
расне или религијске групе, као такве“), протеривање није еквивалентно
уништавању2. У случају Мухимана3, Апелациона комора је сматрала да су докази
које је оптужени понудио ограничени и да селективно пружање помоћи неколико
Издавачког комитета. Бивши адвокат, Канцеларија тужилаштва (OTP), ICTY.

[fergal.gaynor@gmail.com]
** Правни службеник, OTP Жалбе, ICTY. [goy.barbara@gmail.com]
† Овај чланак обухвата важнија дешавања на Међународном кривичном трибуналу за бившу
Југославију (ICTY) и Међународном кривичном трибуналу за Руанду (ICTR) од 1.јануара до 30. јуна
2007. Он обухвата и апелациону пресуду ICTR-а 2006. у случају Ntagerura et al., енглески превод
који је постао доступан 2007. Овде изражени ставови су ставови самих аутора и не одражавају
обавезно ставове ICTY-а или Уједињених нација.
1 Судије Fausto Pocar, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Mehmet Güney, Andrésia Vaz и
Theodor Meron. Апелациона комора је потврдила пресуде Видоја Благојевића и Драгана Јокића,
бивших официра Војске Републике Српске (ВРС) за злочине против човечности и ратне злочине за
њихово учешће у масовним убијањима у близини Сребренице јула 1995. Благојевићева пресуда је
преиначена и његова казна је смањена са 18 на 15 година. Апелациона комора је одбила све основе
за жалбу које се тичу пресуде Драгана Јокића, бившег официра инжењерије зворничке бригаде ВРС
и потврдила деветогодишњу казну.
2 Judgment, Blagojević & Jokić (IT-02-60-A), Appeals Chamber, 9 May 2007, footnote 337, citing
Judgment, Case Concerning the Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the
Crime of Genocide (Bosnia
and Herzegovina v. Serbia and Montenegro), International Court of Justice, 26 February 2007, § 334.
3 Judgment, Muhimana (ICTR-95-1B-A), Appeals Chamber, 21 May 2007. Aпелациона комора (судије
Fausto Pocar, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Mehmet Güney, Liu Daqun и Wolfgang
Schomburg) потврдилa je пресуде Mikaeli Muhimana – канцелара сектора Gishyta , Kibuye
префектуре – за геноцид,
појединаца не искључује да порота сматра да је постојала намера да се почини
геноцид4.
(б) Саучесништво у геноциду: познавање намере главних извршилаца
У случају Благојевић & Јокић*, Апелациона комора, са судијом Shahabuddeen-ом који

је имао другачије мишљење од других, преиначила је Благојевићеву осуду за
саучесништво у геноциду као помоћника и подстрекача за учешће у догађајима у
близини Сребренице5. Судска комора је утврдила да је, inter alia, Благојевић био
свестан операције и неких починилаца убистава у Братунцу (граду недалеко од
места где су се одиграла масовна убиства), али није знао за масовна убиства.
Апелациона комора је прихватила да се геноцидна намера може доказати inter alia
доказима других злочиначких дела систематски усмерених против исте групе и
стога је прихваћено да „су операција прогона, одвајања и злостављања и убистава у
граду Братунцу релевантни у процени да су главни злочинци имали злочиначке
намере"6. Међутим, став је био да ниједан поротник није сумњао да је без знања о
масовним убиствима, свесност Благојевића о другим чињеницама које су у вези са
операцијом прогона показале да је знао за геноцидне намере главних починилаца
геноцида.7
2. Ратни злочини (укључујући озбиљно кршење Женевске конвенције)

(a) Mens rea за убиство - директна и индиректна намера
Судска комора у случају Мартић8 сматрала је да је mens rea убице „намера да

убије, укључујући индиректну намеру, знање да је смрт жртве вероватна последица
дела или грешке“; недовољно је то кривац знао да би смрт била могућа последица
његовог дела или грешке.
cиловање и убиство на неколико локација у Kibuye префектури и потврдили доживотну казну.

Апелациона комора је открила да је Судска комора погрешно осудила Muhimana-у за одређена
силовања, (Ibid., § 52), али да ова грешка није неправда јер пресуда није остала само на овим
силовањима (Ibid., § 53;
see also § 228.)
4 Ibid., § 32.
5 Blagojević & Jokić Appeal Judgment, supra note 2, §124.
6 Ibid., § 123, изостављене фусноте.
7 Ibid. Апелациона комора је навела да „опортунистичка убиства“ по својој природи дају
ограничену основу да доказивање геноцидне намере. Ibid.
8 Судије Bakone Justice Moloto, председавајући, Janet Nosworthy и Frank Höpfel. Милан Мартић,
бивши вођа самопрокламоване Републике Српске крајине, осуђен је за прогоне, убиства, мучења,
депортације, нападе на цивиле, уништавања и друге злочине против човечности и ратне злочине
почињене 1991- 1995 против несрпског становништва у Хрватској. Био је одговоран за
истребљивање. Добио је затворску казну од 35 година.
За злочинца се не тражи да је имао намеру да циља на одређеног појединца;
некритична намера убиства ко год је фатално повређен као резултат његовог дела
је довољна9. Судска комора је такође користила термин „директна и индиректна
намера с обзиром на друге ратне злочине и злочине против човечности10.
(б) Мучење
Апелациона комора11 у случају Брђанин12 потврдила је своју судску одлуку у

случају Фурунџија13 да је за actus reus мучења према уобичајеном међународном
праву потребно не више од „јаког бола или патње“ 14. Да ли су бол или патња били
нанети је чињенична истрага15. „Дела наношења физичког бола могу имати
вредност мучења чак и када не изазивају бол типа који прати озбиљну повреду16.
Judgment, Martić(IT-95-11-T), Trial Chamber, 12 June 2007 , § 60 (фуснота изостављена), referring,

inter alia to Judgment, Strugar (IT-01-42-T) Trial
Chamber, 31 January 2005 §§ 235, 236 and Judgment, Limaj et al. (IT-03-66-T), Trial Chamber, 30
November 2005, § 241.
10 Martić Trial Judgment, supra note 9, §65 for extermination, §72 for attacks on civilians, §77 for torture,
§79 for cruel treatment, § 85 for other inhumane acts, § 94 for wanton destruction or devastation not
justified by military necessity, §99 for destruction or wilful damage done to institutions dedicated to
education or religion, § 104 for plunder of public or private property; see also §88 for imprisonment.
Судска комора је дефинисала „индиректну намеру“ сматрајући окрутно понашање као „знање да је
окрутно понашање вероватна последица његовог дела или омашке“, § 79 и фуснота 150.
11 Судије Theodor Meron, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Mehmet Güney, Andrésia Vaz и
Christine Van DenWyngaert.
12 Judgment, Brđanin (IT-99-36-A), Appeals Chamber, 3 April 2007. Апелациона комора смањила је
казну Радославу Брђанину са 32 на 30 година затвора. Преиначена је одлука да је помагао и
подстицао вршење тортуре у казненим логорима којима су управљали босански Срби у
северозападној Босни 1992. и да је Брђанин био одговоран за уништење Босанске Крупе. Одобрила
је жалбу тужбе на питања која се односе на удружени криминални подухват (JCE), о коме се даље
говори у делу 1.B.1 infra, али није ушло под пресуду за JCE.
13 Judgment, Furundžija (IT-95-17/1-A), Appeals Chamber, 21 July 2000, § 111.
14 Brđanin Appeal Judgment, supra note 12, § 251.
15 Brđanin Appeal Judgment, supra note 12, § 251, following the approach taken in Judgment, Naletilić &
Martinović (IT-98-34-A), Appeals Chamber, 3 May 2006, § 299.
16 Brđanin Appeal Judgment, supra note 12, §251.
3. Злочини против човечности
(a) Статус жртава
Судска комора у случају Мартић изјавила је да би се дозвољавањем употребе

термина „цивил“ у сврху злочина против човечности (члан 5 ICTYSt.) за све особе
које нису активно учествовале у борби, укључујући и оне који су били избачени из
борбе (услед повреде и сл.), у време злочина, недопустиво замаглила неопходна
граница између ратника и не-ратника 17. Открило се да се дефиниција цивила која
обухвата избачене из борбе у сврху Члана 5 ICTYSt. није поклапала са дефиницијом
цивила Члана 50 Додатног протокола I, који се нашироко посматра као одраз
уобичајеног међународног права. Судска комора се ослањала на судску праксу из
случаја Блашкић и Галић за претпоставку да „чињеница да особа, која није цивил
према Члану 4А Женевске конвенције III и Члана 43 Додатног протокола I, није
наоружана или је у борби или је избачена из борбе у време злочина, не чини је
цивилом у сврху Члана 5 Статута“18.
(b) Истребљивање
(i) Понашање које конституише „извршавање“ истребљивања
Апелациона комора19 у случају Ndindabahizi 20, већином је подржала судску одлуку

Судске коморе да је Ndindabahizi починио дела која чине истребљивање
дистрибуцијом оружја, превозом нападача и говором охрабривања21. Наведено је
да судска одлука Судске коморе да „се истребљивање може починити мање
директно него убиство, као учешћем у мерама чија је намера да се изазове смрт
великог броја појединаца, али без стварног извршења убиства било које особе" 22.
Речено је да „без стварног извршења убиства“ у овом контексту значи индиректно
изазивање смрти, пре него
117 Martić Trial Judgment, supra note 9, §§ 55, 56 relying on the Judgment, Blaškić (IT-95-14-A),Appeals
Chamber, 29 July 2004 and Judgment, Galić (IT-
98-29-A), Appeals Chamber, 30 November 2006 and not following the Judgment, Kordić & Čerkez (IT-95-
14/2-A), Appeals Chamber, 17 December 2004.
18 Martić Trial Judgment, supra note 9, §55.
19 Судије Wolfgang Schomburg, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Mehmet Güney, Liu Daqun
и Theodor Meron.
20 Judgment, Ndindabahizi (ICTR-01-71-A), Appeals Chamber, 16 January 2007. Апелациона комора је
подржала пресуде Emmanuel Ndindabahizi-ја, бившег министра финанасија Руанде, за геноцид и
истребљивање због његовог учешћа у убијању хиљада припадника Tutsi-ја на Gitwa Hill крајем
априла 1994. Комора је одустала од пресуде за геноцид и убиство једне особе на једном месту
сматрајући да то не умањује тежину прекршаја у целини и потврдила његову казну.
21 Ibid.,§123.
22 Ibid., фуснота 268 навођење Judgment, Ndindabahizi (ICTR-01-71-T),Trial Chamber,15 July 2004, §
479.
„без изазивања смрти“23.Судија Güney се није сложио са ставом да индиректно
изазивање смрти може конституисати истребљење јер, како је претходно
аргументовао у Gacumbitsi 24 , ово замагљује разлику између „извршења“ и других
облика одговорности, које, каже он, постају сувишне ако било које дело
учествовања у злочину даје исход у извршењу 25. Према судији Güney-у, понашање
апеланта би се једино могло окарактерисати као помагање и подстицање 26.
(ii) Mens rea помагача и подстикача

Апелациона комора у случају Брђанин потврдила је да како би се успоставио mens
rea који је потребан за помагање и подстицање истребљивања, ирелевантна је
чињеница да ли оптужени постао свестан масовних убистава пре, током или након
што су она почињена, све док је знао да његова дела доприносе чињењу злочина27.
Б. Индивидуална кривична одговорност
1. Кривична одговорност по Члану 7(1) ICTYSt., Члану 6(1) ICTRSt.

(a) Удружени кривични подухват (JCE)
(i) Главни починиоци кривичног дела28 не морају бити чланови
JCE
Апелацона комора у случају Брђанин разматрала је да ли, како би поставила

одговорност за злочин под ЈСЕ, главни починиоци кривичног дела морају бити
чланови ЈСЕ-а. Анализом судске праксе
23 Ndindabahizi Appeal Judgment, supra note 20, § 123, фуснота 268.
24 Judgment, Gacumbitsi (ICTR-0-64-A), Appeals Chamber, 7 July 2006, Partially Dissenting Opinion of
Judge Güney, §§ 2-6.
25 Ndindabahizi Appeal Judgment, supra note 20, Partially Dissenting Opinion of Judge Güney, § 4.
26 Ibid.,§ 5.
27 Brđanin Appeal Judgment, supra note 12, § 488, referring to Blaškić Appeal Judgment, supra note 17, §
48 and Ntagerura et al. Appeal Judgment, infra note 55, § 372.
28 Апелациона комора у случају Брђаниан је упућивала на појединце који чине actus reus злочина
као „главне починиоце“. Судска комора и стране користиле су термине „материјални починиоци“,
„физички починоци“, или „релевантни физички починиоци“, Brđanin Appeal Judgment, supra note 12,
§362.
29 Brđnin Appeal Judgment, supra note 12, §§393-404. The Appeals Chamber found support in the Justice
case (United States v. Altstoetter et al., U.S. Military Tribunal, Judgment, 3-4 December
1947, in Trials of War Criminals before the Nuernberg Military Tribunals under Control Council Law
No. 10, Vol. III (1951)) and the RuSHA case (United States v. Greifelt, Creutz et al., U.S. Military
Tribunal, Judgment, 10 March 1948, in Trials of War Criminals before the Nuernberg Military
Tribunals under Control Council Law No.10,Vol.V (1951)).
30 Brđanin Appeal Judgment, supra note 12, §§ 405^409. The Appeals Chamber found support for
its conclusion in the Judgment, Krstić (IT-98-33-A), Appeals Chamber, 19 April 2004 and
Judgment, Stakić (IT-97-24-A), Appeals Chamber, 22 March 2006 (hereinafter: Stakić Appeal
Judgment).
Апелациона комора је већински прихватила, судија Shahabuddeen се није слагао са
тим, да није неопходно извршити поставку да су главни починиоци кривичног дела
били чланови ЈСЕ31. Комора је сматрала да питање да ли се одговорност поставља
под ЈСЕ1, где злочин чини неко ко није члан ЈСЕ, зависи од тога да ли је злочин о
коме се ради део заједничког циља. Овај значајан захтев се може извести из inter
alia чињенице да је оптујжени или било који други члан ЈСЕ-а блиско сарађивао са
главним починиоцем злочина како би се постигао заједнички циљ. У овом случају,
кад члај ЈСЕ-а користи оног ко није члан ЈСЕ-а да изврши actus reus злочина,
чињеница да онај ко није члан зна за постојање ЈСЕ-а мoже бити фактор који се
узима у обзир, али није sine qua non, када се одређује да ли су облици злочина део
заједничког криминалног циља32.
Што се тиче одговорности чланова ЈСЕ под ЈСЕ3 за злочине који превазилазе
заједнички циљ који су обавили они који нису чланови ЈСЕ-а, Апелациона комора
каже:
Када оптужени, или неки други члан ЈСЕ-а, како би потпомогао заједничке криминалне циљеве
кристи особе које, уз (или уместо) извршења actus reus злочина чине део заједничког циља, почине
злочине који прелазе тај циљ, оптужени може бити одговоран за такве злочине под условом да је
учествовао у заједничком криминалном циљу са намером да, под околностима случаја, (i) је било
предвидиво да би тај злочин могла извршити једна или више осова које он користи (или било који
други члан ЈСЕ-а) како би извршио actus reus злочина који чине део заједничког циља; и (ii)
оптужени својевољно преузме тај ризик – који је оптужени, свевно да је такав злочин могућа
последица спровођења тог подухвата, одлучио да учествује у подухвату33.
Комора је додала да, да би се члан ЈСЕ сматрао одговорним за злочине које су

починили они који нису чланови подухавта, мора се показати да се злочин може
приписатаи једном члану ЈСЕ-а и да је овај члан деловао у складу са заједничким
планом. Постојање везе између члана ЈСЕ-а и главног извршиоца злочина је ствар
која се процењује на бази од случаја до случаја 34. Апелациона комора је оставила
оворено питање да ли је још увек прикладно осудити оптужене под одговорношћу
„за извршење“ ако главни починилац злочина није члан ЈСЕ-а 35. Судија Мерон,
који је посебног мишљења, заузео је став да „тамо где члан ЈСЕ-а користи оног ко
није члан ЈСЕ-а да изврши злочин у потпомагању заједничког циља, тада би сви
чланови ЈСЕ-а били одговорни преко ЈСЕ-а за исти облик одговорности који се
приписује члану ЈСЕ-а36“. Судија Shahabuddeen је у свом неслагању рекао да да би
се одговорност за злочин придодала
31 Brđanin Appeal Judgment, supra note 12, §§ 410, 414.

32 Ibid.
33 Ibid., § 411.
34 Ibid., §413.
35 Ibid., фуснота 891.
36 Brđanin Appeal Judgment, supra note 12, Separate Opinion of Judge Meron, § 6.
оптуженом, физички извршилац (или главни извршилац) мора бити члан ЈСЕ-а 37.
Он је био мишљења да је „физички извршилац злочина“, који пристаје на ЈСЕ и
извршава злочин, постаје члан ЈСЕ-а, уколико он то већ није“ 36. Тамо где физички
извршилац делује „као алатка“ члана ЈСЕ-а, судија Shahabuddeen је рекао да „је
actus reus, према закону, био извршен од стране члана ЈСЕ-а на исти начин као да је
користио неживи инструмент да испуни своју вољу; тако да је стварни извршилац
био члан ЈСЕ-а у сваком случају“39.
(ii) Примењивост одговорности ЈСЕ-а на велике случајеве

Апелациона комора у случају Брђанин одбила је судску одлуку Судске коморе да
одговорност ЈСЕ-а није погодна за случајеве величине као што је случај Брђанин
(који обухвата злочине почињене широм Крајине и северозападној Босни) 40.
Подсетило се да је Апелациона комора у случају Тадић41 експлицитно предвидела
примену ЈСЕ-а на регион и да је Апелациона комора у Rwamakuba-i сматрала да
„правосудни случајеви показују да је одговорност за учешће у криминалном плану
широко као и сам план чак и кад план достиже „национални систем свирепости и
неправде под окриљем власти“42.
(iii) Без захтева за додатну нагодбу или споразум
Апелациона комора у случају Брђанин сматрала је да је наметање одговорности за
злочин под ЈСЕ не захтева, уз постојање заједничког ци ља, нагодба или споразум
између оптуженог и главног извршиоца да почини тај одређени злочин 43.
Апелациона комора наводи:
Тамо где главни извршилац дели заједнички криминални циљ или је, другим речима, члан ЈСЕ-а и
чини злочин у потпомагању ЈСЕ-а, сувишно је захтевати додатну нагодбу између те особе и
оптуженог да почини тај одређени злочин. У случајевима где особа која извршава actus reus
злочина која
37 Brđanin Appeal Judgment, supra note 12, Partly Dissenting Opinion of Judge Shahabuddeen, § 2.
38 Ibid.,§ 4.
39 Ibid., §13.
41 Judgment, Tadić (IT-94-1-A), Appeals Chamber, 15 July 1999, § 204.
42 Brđanin Appeal Judgment, supra note 12, §§422-423, quoting Decision on InterlocutoryAppeal
Regarding Application of Joint Criminal Enterprise to the Crime of Genocide, Rwamakuba
(ICTR-98-44-AR72.4), Appeals Chamber, 22 October 2004, § 25.
43 Brđanin Appeal Judgment, supra note 12, §§418, 419. Откривено је да је судска комора погрешила
изјављивањем да: (1) да би се утврдила одговорност према ЈСЕ1, тужба мора установити да је
између особе која ја физички починила злочин и оптуженог постојало разумевање и споразум да се
изврши тај одређени злочин; и (2) да би се установила одговорност према ЈСЕ3 тужба мора доказати
да је оптужени ушао у споразума са особом да би починио злочин и да је та иста особа лично
починила други злочин који је био природна и предвидива последица извршења договореног
злочина. Ibid., §419.
није члан ЈСЕ-а, кључна ствар остаје откривање да ли је злочин о коме се ради део заједничког
криминалног циља. Ово је ствар доказа44.
(iv) Значајан допринос који је потребан

Апелациона комора је сматрала да је допринос ЈСЕ-а не мора бити неоопходан или
суштински, али би требало да је бар значајан допринос злочинима за које је
окривљени одговоран45. Стога, не би свака врста понашања довела до довољно
значајног доприноса да се добије одговорност под ЈСЕ46. Потврдом да нема
формалне разлике између кривичне одговорности чланова ЈСЕ-а који дају изузетно
велике доприносе и оних који дају значајне, али не велике, доприносе, Комора је
рекла да се ова неједнакост адкекватно решава кажњавањем47.
(v) Разликовање JCE-а од кривице због удруживања
У случају Брђанин Апелациона комора је нагласила да „ЈСЕ није бескрајан концепт
који дозвољава осуде базиране на кривици удруживања“ 48. Речено је да се осуда
заснована на доктрини ЈСЕ-а може јавити само тамо где Комора пронађе све
неопходне елементе који су задовољавајући ван сумње: мора открити да је
оптужени имао потребну намеру, а може само открити да је окривљени имао
потребну намеру ако је то једини разуман закључак из доказа; мора открити ван
сумње да је мноштво особа делило заједнички криминални циљ, да је оптужени дао
доприонос овом заједничком криминалном циљу и да се заједнички злочин
одиграо. Тамо где се испостави да главни извршиолац не припада ЈСЕ, Комора
даље мора установити да се злочин може приписати бар једном члану ЈСЕ-а и да је
тај чланделовао у складу са заједничким планом. Приликом установљавања ових
елемената, Комора мора, између осталог, да идентификује припадност мноштва
особа ЈСЕ-у (али не мора наводити имена особа); навести заједнички криминални
циљ у смиску и криминалног циља и његовог опсега (на пример, временске и
географске границе овог циља и генералије циљаних жртава); открити да овај
криминални циљ није исти, али је заједнички за све особе које делују заједно у
оквиру ЈСЕ-а; и да окарактерише допринос оптуженог за овај план, а који би бар
треабло да је значајан допринос злочинима за које се оптужени
прогласиодговорним49.
44 Ibid., §418.
45 Ibid., § 430 (фуснота изостављена).
46 Ibid., § 427.
47 Ibid., § 432.
48 Ibid.,§428.
49 Ibid., §§ 429-430.
(б) Помагање и подстицање

(i) Није неопходно да се докаже да је помагач и подстрекач имао
ауторитет или показао независну иницијативу, моћ или нахођење
Апелациона комора у случају Muhimana изјавила је да за осуду за помагање и
подстицање није потребан доказа да је оптужени имао ауторитет над главни
извршиоцем50. Апелациона комора у случају Благојевић & Јокић одбила је предлог
да се морају приказати иницијатива, моћ или нахођење како би се установо actus
reus за помагање и подстицање51.
(ii) Обављање рутинских дужности у организованој структури
Апелациона комора у случају Благојевић & Јокић одбацила је аргументе Јокића
(бившег комндујућег инжењерије зворничке бригаде ВРС) да је карактерисање
његовог понашања као обављања рутинских дужности у организованој структури
значило да они нису „на одређен начин усмерени“ да понажу у извршењу злочина
као што је значењски потребно за помагање и подстицање 52. Комора је смтрала да
тамо где је оптужени свесно учествовао у извршењу злочина и где је његово
учешће значајно утицало на извршење тог прекршаја, чињеница да је његово
учешће водило не више до његовим „рутинским дужностима“, неће се оправдати 54.
(iii) Помагање и подстицање прећутним одобравањем

Апелациона комора у случају Брђанин потврдила је да је судска одлука у
апелационој пресуди Ntagerura et al. да је помагање и подстицање прећутним
одобравањем и
50 Muhimana Appeal Judgment, supra note 3, § 189.

51 Blagojević & Jokić Appeal Judgment, supra note 2, § 195.
52 Ibid., §§184, 193.
53 Апелациона комора је запазила да дефиниција за помагање и подстицање у случају Тадић према
којој „онај који помаже и подстиче чини дела специјално усмерена за помоћ, охрабривање и
пружање моралне подршке чињењу одређеног злочина...и ова подршка има значајан ефекат на
извршење злочина“ не одступа експлицитно. То да специјално усмерење није увек укључено као
елеменат actus reus за помагање и подстицање може се објаснити чињеницом да ће таква одлука
често бити имплицитна у доношењу одлуке да је оптужени пружио практичну помоћ која је имала
значајан утицај на извршење злочина, ibid., §§185, 189.
54 Ibid., §189.
55 Judgment, Ntagerura et al. (ICTR-99-46-A), Appeals Chamber, 7 July 2006 (hereinafter:
Ntagerura et al. Appeal Judgment), § 334 (Judges Fausto Pocar, presiding, Mehmet Güney,
Andrésia Vaz, Theodor Meron and Wolfgang Schomburg). У овом суђењу, Апелациона комора је
опозвала да је раније потврђено (6.фебруара 2006.) ослобађање André
Ntagerura, бившег министра саобраћаја и комуникација владе Руанде и Emmanuel Bagambiki, бившег
управитеља Cyangugu-а. Поништена је пресуда Samuel Imanishimwe – поручника оружаних снага
Руанде и активног заповедника
охрабривање злочина „није, стриктно говорећи, кривична одговорност за
нечињење“56. Опозвано је да се овај облик одговорности примењује тамо где је
оптужени који је имао ауторитет био физички присутан на месту злочина и где је
његово неинтервенисање виђено као прећутно одобравање и потпомагање, те стога
„комбинација положаја ауторитета и физичког присуства месту злочина омогућава
закључак да је немешање оптуженог заправо водило прећутном одобравању и
охрабривању“57. За значајан допринос извршењу злочина охрабривањем и
моралном подршком потребно је да главни извршиоци буду свесни тога58.
2. Врховна одговорност – Члан 7(3) ICTYSt., Члан 6(3) ICTRSt.

(a) „Извршење“ у Члану 7(3) ICTYSt. обухвата све облике
одговорности
Апелациона комора у случају Благојевић & Јокић потврдила је да се врховна
одговорност под Чланом 7(3) ICTYSt (који се односи само на злочине који су
починили подређени) примењује не само на понашање подређених који извршавају
злочине у ограниченом смислу, него се и примењује на понашање које потпада под
све облике учешћа одређених у Члану 7 (1) ICTYSt 59. Долазећи до овог закључка,
Апелациона комора позвала се на inter alia у сврху доктрине врховне одговорности:
како би се осигурало слагање са међунаодним хуманитарним правом и да се
надређени сматрају „одговорним за неуспех спречавања злочина или да застраше
бесправно понашање подређених“60.
војног кампа Cyangugu – према Члану 6(3) ICTRSt. за геноцид, истребљивање и друге злочине због
догађаја који су се одиграли на фудбалском игралишту у Gshirabwoba, и смањила његову казну са
27 на 12 година. Подржане су његове пресуде према Члану 6(1) ICTRSt. за убиство, затварање,
мучење и окрутно понашање.
56 Brđanin Appeal Judgment, supra note 12,§ 273 referring to Ntagerura et al. Appeal Judgment,
supra note 55, § 338.
57 Brđanin Appeal Judgment, supra note 12, § 273, изостављена фуснота. Видети Sentencing Judgment,
Nzabirinda (ICTR-2001-77-T), Trial Chamber, 23 February 2007 (hereinafter: Nzabirinda
Sentencing Judgment), § 17 (судије Arlette Ramaroson, председавајући,William Hussein Sekule и
Solomy Balungi Bossa). Joseph Nzabirinda, бивши организатор младих и бизнисмен, признао је
кривицу за убиство као злочин против човечности. Проглашен је одговорним за помагање и
подстицање због присуствовања и охрабривања које је пружио као „угледни посматрач“ на
припремним састанцима и у близини места убистава. Он је добио казну од 7 година. Nzabirinda је
пре тога радио као истражитељ тима одбране Sylvain Nsabimana – који је тренутно на суђењу у
ICTR – до 2001. када је прекинут његов уговор након што је ICTR установио да је приложио лажна
документа како би добио посао.
60 Ibid., §281 quoting the Report of the Secretary-General pursuant to Paragraph 2 of Security
Council Resolution 808 (1993), S/25704, §56.
(б) Надређени не мора да зна тачан идентитет подређених
У случају Благојевић & Јокић Апелациона комора је потврдила да би се придодала
врховна одговорност није неопходно да надређени зна тачан идентитет својих
подређених који извршавају злочине61.
(в) Ефикасна контрола: обавеза пријављивања када су сами ауторитети
укључени у злочине
У жалби Ntagerura et al. поставило се питање коме је оптужени, Bagambiki, могао
предати извештај како би се спречили масовни злочини који су се десили у
Cyangugu, или да би се казнили извршиоци. Bagambiki је указао на сведочење
стручног сведока тужбе да 1994. у Cyangugu правосуђе и тужба нису били у
позицији да обаве своје задатке на задовољавајућ начин. Уз то Bagambiki је
аргументовао да га не би требало кривити за то што није предао пријаве
привременој влади чији су чланови били на суђењу у ICTR-у. 62 Апелацона комора
је сматрала: „Пало је на Тужбу да идентификује ауторитете којима је Bagambiki
требало да преда извештаје како би се спречили злочини или казнили његови
починоци. Она то није успела..... Теоретска могућност предавања пријаве за
злочине почињене против Tutsi избеглица истим ауторитетима који су активно
организовали и поручивали масакре Tutsi-ја широм Руанде није довољно да се
установи кривична одговорност Bagambiki-ја“.63
В. Репресалије
У случају Мартић, судска комора је сматрала питање репресалије, дефинисаног од
стране судске коморе као „дела којима је прибегла једна зараћена страна која би
иначе била нелегална, али којa су легална чињеницом да су одговор на кршење тог
закона које је починила друга страна“; она је додала да су репресалије „драстичне и
ванредне мере које користи једна зараћена страна једнино у сврху потраге
поштовања закона о оружаном сукобу од супротне стране“. Постављени су следећи
услови: репресалије су законите када се користекао последње средство и када се
покаже да су друга средства неефикасна; за њих је потребно претходно и формално
упозорење које није успело да заустави насиље; о њима мора одлучити највиши
политички или војни слој; оне морају бити пропорционалне иницијалном кршењу
закона о оружаном сукобу и морају престати чим се заврши кршење којих
изазивају; морају поштовати законе човечности и налоге јавне савести, што значи
да се морају спроводити, до могућег степена у складу са принципима заштите
цивила

62 Ntagerura et al. Appeal Judgment, supra note 55, § 344.
63 Ibid., §345.
и опште забране циљања на цивиле.64 Комора је открила да се, у случају пре,
услови законских репресалија нису испунили јер се бомбардовање о коме се радило
није извршило као последње средство и није било претходног упозорења.65
Г. Алтернативне осуде
Апелациона комора у случају Ndindabahizi сматрала је да „иако оптужени може
бити окривљен за један злочин на основу неколико облка одговорности,
алтернативне осуде за неколико облика одговорности су некомпатибилне са
принципом којим пресуда треба да недвосмислено да искаже кривичну
одговорност оптуженог“.66 Такође је истакнуто да, „како облици одговорности могу
повећати или умањити озбиљност злочина...кривична одговорност оптужене особе
се мора јасно успоставити“ у циљу одређивања казне.67
Д. Изрицање пресуде
1. Нема повећања у изреченој пресуди приликом изостанка жалбе
тужиоца
У случају Bralo68, Апелациона комора69 је рекла да нема компентенцију да разматра
повећање изречене пресуда уколико тужба није уложила жалбу на пресуду.70
2. Пракса изрицања пресуде у Судовима за бившу Југославију и Руанду

Судска комора71 у случају Зеленовић72 открила је да поглавље 16 Кривичног закона
СФРЈ, под називом „Кривична дела против човечности и међународно право“ није
64 MartićTrial Judgment, supra note 9, §§465-467, referring to the ICRC Commentary on

Additional Protocols, the Judgment, Kupreškić et al. (IT-95-16-T), Trial Chamber, 14 January
2000, § 535, and several military manuals.
65 Martić Trial Judgment, supra note 9, § 468.
66 Ndindabahizi Appeal Judgment, supra note 20, § 122.
67 Ibid., §122, изостављене фусноте.
68 Judgment on Sentencing Appeal, Bralo (IT-95-17-A), Appeals Chamber, 2 April 2007 (hereinafter:
Bralo Judgment on Sentencing Appeal). Апелациона комора је потврдила 20-годишњу казну за
Мирослава Брала, бившег члана босанско-хрватске антитерористичког вода полиције и онемогућила
жалбу. Брало је признао кривицу за прогон, убиство, мучење, бесправно затварање и нељудски
третман која је у вези са његовим учешћем у великом броју злочина против босанских муслимана у
региону Лашва у централној Босни и Херцеговини 1993.
69 Судије Andrésia Vaz, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Mehmet Güney, Theodor Meron и
Wolfgang Schomburg.
70 Bralo Appeal Judgment, supra note 68, § 85. The Chamber cited no authority for this restriction.
71 Судије Alphons Orie, председавајући, Christine Van denWyngaert и Bakone Justice Moloto.
72 Sentencing Judgment, Zelenović (IT-96-23/2-S), Trial Chamber, 4 April 2007 (hereinafter:
Zelenović Sentencing Judgment). Драган Зеленовић, бивши војник босанских Срба и de facto
садржавало адекватну основу за одређивање казне за злочине против човечности у
ICTY како није кодификовала злочине против човечности са својим специфичним
actus reus и mens rea елементима и стога није узела у обзир озбиљност ових
злочина.73 Судска комора у случају Nzabirinda (случај у коме је оптужени признао
кривицу за злочине против човечности) сматрала је да је закон Руанде који
успоставља правосуђе Gacaca-е може бити релевантан пошто се односи на
процедуре за особе које признају кривицу за злочине против човечности.74
3. Олакшавајуће околности
(a) Судска комора није у обавези да трага за информацијама које се
тичу олакшавајућих околности
Апелациона комора у случају Muhimana опозвала је опште правило да „Судска

комора није у обавези да трага за информацијама које веће није уочило да
одговарају пре одговарајућег времена“.75 Увидевши да Правило 86(С) ICTR RPE
јасно указује да би подношење за осуду требало обавити током завршне речи и да
апелант није поднео за осуду на суђењу, Апелациона комора је сматрала да је то
било у оквирима дискреције Судске коморе да закључи да није било олакшавајућих
околности.76
(б) Сарадња са тужбом

У случају признавања кривице код Nzabirinda, Судска комора сматрала је да се
понуда да се сарађује са тужбом убудуће не може сматрати олакшавајућом
околношћу јер није било демонстрације стварне кооперације, у смислу Правила 101
(В) (i) ICTR RPE, независно од признавања кривице узетог у обзир одвојено. 77
Апелациона комора у случају Bralo рекла је да стварна кооперација примарно
зависи од одређених околности сваког случаја и не лежи само на једном делу
оптуженог, али се мора процењивати као целина. 78 Квалификација кооперације као
„стварне“ зависи од квантитета и квалитета информација
војни полицајац, признао је кривицу и осуђен је за силовање и мучење жена, босанских

муслиманки, у општини Фоча у источној Босви; једна жртва имала је само 15 година. Осуђен је на
15 година затвора.
73 Zelenović Sentencing Judgment, supra note 72, § 60.
74 Nzabirinda Sentencing Judgment, supra note 57, §104.
75 Muhimana Appeal Judgment, supra note 3, §231 referring to Judgment, Kupreškić et al. (IT-95-
16-A), Appeals Chamber, 23 October 2001,§414.
77 Nzabirinda Sentencing Judgment, supra note 57, §74.
78 Bralo Judgment on Sentencing Appeal, supra note 68, § 51.
које су пружене.79 У случају Благојевић & Јокић, Апелациона комора је навела да,
иако добровољна предаја није кооперација per se са тужбом, то је сарадња са
Међународним трибуналом и може се сматрати као олакшавајућа околност.80
(в) Вршење дужности према наређењу

Bralo се жалио што је Судска комора направила грешку не узимајући у обзир за
олакшавајућу околност притисак који је вршен над њим. Апелациона комора није
открила грешку81 у одлуци Судске коморе да „је дужност сваке особе које је
укључена у оружани сукоб да поштује релевантне норме међународног
хуманитарног права и, иако је Bralo можда био приморан да учествује у борбеним
активностима, био је законски и морално обавезан да се понаша у складу са тим
нормама“.82 Апелациона комора је нагласила да не само да Bralo није могао да се
одупре бесправним наређењима, него је спроводио наређења која су му издата са
ентузијазмом и вољом, што је доказано његовом жељом да понизи жртве.83
4. Отежавајући фактори
Апелациона комора у случају Благојевић & Јокић потврдила је иако се позиција
ауторитета или високе позиције у предвођењу може сматрати отежавајућом
околношћу, „оно што је важно није сама позиција ауторитета, него заједно са
начином на који је вршење власти обављано: злоупотреба позиције се може
сматрати отежавајућим фактором“.84
2. Процедурални развој догађаја

A. Права оптуженог
1. Право на информисаност о оптужбама
Судска комора у случају Muhimana осудила је Muhimana-у за убистно као злочин
против човечности, откривши да је средином маја 1994, у месту званом Rugona
Hill, исекао трудницу Pascasie Mukaremera са мачетом и уклонио њено дете
79 Ibid., §51.
81 Bralo Judgment on Sentencing Appeal, supra note 68, §25.
82 Ibid., § 24, citing Sentencing Judgment, Bralo (IT-95-17-S), 7 December 2005, § 54.
83 Bralo Judgment on Sentencing Appeal, supra note 68, § 24.
84 Blagojević & Jokić Appeal Judgment, supra note 2, §324, referring inter alia to Stakić Appeal
Judgment, supra note 30, §411.
које је плакало пре него што је умрло. Госпођа Mukaremera је такође умрла услед
повреда.85 Њено убистно је наведено у оптужници, али оптужница је била
непотпуна с обзиром на време, локацију и облик учешћа. Судска комора је открила
да су ови недостаци исправљени сведочењима два сведока тужбе, као и
објављивањем писмене изјаве једног од сведока. 86 Апелациона комора је одбила
пресуду и открила да је немогућност да се на исправан начин докаже убиство није
исправљена и да тужба није успела да оповргне претпоставку да је одбрана
материјално оштећена.86 Судија Schomburg је рекао да је одбрана јасно
информисана о материјалним чињеницама које леже у позадини потврђеног
злочина, истичући да савет одбране посматрао злочин као што је описано од стране
једнох сведока у унакрсном испитивању. 88 Он је сматрао да амандман оптужнице
није био једини начин да се оптужени информише о променама у оптужници
против њега.89 „Не узимањем у разматрање навођење као што је представила Тужба
у пресудском упознавању, судска пракса Трибунала рискира да упадне у ћорсокак,
водећи крај дана неправди“90, рекао је он.
2. Право на суђење без непотребног одлагања
Prosper Mugiraneza, који је био затворен од априла 1999, поднео је предлог да се

тражи прекид његовог суђења од његових саоптуженика. Он је аргументовао да
суђење у његовом случају вероватно неће почети пре 2008, уз могућност даље
жалбе, а да је његово право на суђење без непотребног одлагања нарушено. Судска
комора91 је сматрала да би се једино могло одредити да ли је до тада било нарушено
право на суђење без непотребног одлагања, и не би улазила у прорачуне да ли ће то
право бити нарушено до датума суђења или до краја апелационог процеса. 92
Комора је истакла судску праксу ICTR да се период одлагања не може превести у
фиксни период, 93 и закључила да у

86 Ibid., § 214.
87 Ibid., § 227.
88 Muhimana Appeal Judgment, supra note 3, Partly Dissenting Opinion of Judge Schomburg on
the Interpretation of the Right to Be Informed, § 15.
89 Ibid., §7.
90 Muhimana Appeal Judgment, supra note 3, Partly Dissenting Opinion of Judge Schomburg on
the Interpretation of the Right to Be Informed, § 16.
91 Судије Khalida Rachid Khan, председавајући, Lee Gacuiga Muthoga и Emile Francis Short.
92 Decision on Prosper Mugiraneza’s Second Motion to Dismiss for Deprivation of His Right to
TrialWithout Undue Delay, Articles 19 and 20 (4) of the Statute of theTribunal, Bizimungu et al.
(ICTR-99-50-T),Trial Chamber, 29 May 2007 (hereinafter: Bizimungu, Decision on Right to Trial
Without Undue Delay), § 26. Комора је одбацила сличан предлог који је поднео Justin
Mugenzi, који је у затвору од априла 1999: Decision on Justin Mugenzi’s
Motion Alleging Undue Delay and Seeking Severance, Bizimungu et al. (ICTR-99-50-T), Trial
Chamber, 14 June 2007.
93 Bizimungu, Decision on Right to TrialWithout Undue Delay, supra note 92, § 27.
светлу свих релевантних фактора (дужине трајања одлагања; сложености поступка
итд.) и узимањем у обзир фазу до које је суђење стигло, одбрана није успела да
докаже кршење права на суђење без непотребног одлагања.94
3. Право на избор правног заступника
Осуђени апелант, Благојевић, одбио је да сарађује са правним заступником који му

је додељен током суђења. Он се жалио, тражио ново суђење, на основу тога да је
његово право на заступника према његовом избору нарушено. Апелациона комора
је навела да је његов заступник додељен регуларно и нагласила да једном кад се
заступник додели, он се може опозвати или заменити ако постоји довољан разлог. 95
Речено је да апелант не може поставити захтев за ново суђење на основу тврдње о
потпуном прекиду у комуникацији у околностима где је апелант неоправдано
одбио да сарађује са својим додељеним правним заступником током суђења.96
4. Право на сведочење за своју одбрану
У случају Благојевић & Јокић, Благојевић је одбио да се појави као сведок своје
одбране јер је приговарао услову под којим је његов додељени заступник био
одговоран да га испитује. Апелациона комора је сматрала да услов није био
неразуман, упркос одбијању Благојевића да комуницира са својим засупником. 97.
Речено је да иако оптужени има право да се појави као сведок своје одбране, то не
спречава Судску комору да контролише понашање суда током наметања услова
том праву, под условом да се ови услови не мешају са правом на сведочење. 98
Судија Shahabuddeen сматрао је да је „имати помоћ заступника“, право, а не
обавеза и да се њега може одрећи без одрицања на фундаментално право на
сведочење.99 Он је рекао да би Судска комора требало да дозволи Благојевићу да
сам пружи доказе, под заклетвом и да буде изложен унакрсном испитивању и да би
његова осуда без прилике да исрича своју причу прекршила право на фер суђење.100
94 Ibid., § 39.
96 Ibid., § 21.
97 Ibid., § 28.
98 Ibid., § 27; referring to Judgment, Galić (IT-98-29-A), Appeals Chamber, 30 November 2006, §§ 19,
20, 22.
99 Blagojević & Jokić Appeal Judgment, supra note 2, Partly Dissenting Opinion of Judge
Shahabuddeen, § 6.
100 Ibid., § 9.
5. Право на заштиту од самооптуживања
Оптужени који је сведочио као сведок одбране у случају Bizimungu et al. тражио је
од Судске коморе inter alia да му дозволи да се консултује са својим заступником
пре одговора на питања за која је сматрао да би га могла водити самооптуживању и
како би превенирао Тужбу да га унакрсно испитује о питањима која су релевантна
за оптужницу против њега. Судска комора101 је наредила да се дозволи да заступник
сведока буде присутан у судници током сведочења, и да се обрати Комори ако је
потребно да заштити права свог клијента против самооптуживања, али заступнику
неће бити дозвољено да се консултује са својим клијентом током сведочења. Суд је
рекао да је задовољан чињеницом да су ови уступци довољни да се заштите права
сведока против самооптуживања, а да се поступа на индивидуалној бази са било
којом примедбом на пољу самооптуживања.102
Б. Пледоаје
1. Одбрана кључних чланова JCE и оних који нису чланови JCE-а, а

које користе њени чланови
У случају Готовина et al., Тужба у оптужници наводи да су четири именоване особе

учествовале у ЈСЕ заједно са троје оптужених. У алтернативи, заступана је већа
ЈСЕ група која је обухватала чланове мање ЈСЕ уз војне, политичке и владине
групе којима су други учесници припадали. 103 Судска комора104 је донела одлуку да,
иако Тужба није обавезана да поименице идентификује све познате припаднике
ЈСЕ-а, морала је да „прошири круг именованих учесника како би обухватила
кључне војне или политичке фигура, до степена до ког су познати Тужби“. 105
Сматрано је да је довољно да се идентификују некључни учесници према
категорији или групи којој су припадачи. 106 У случају Харадинај et al.Судска
комора107 је уложила жалбу да оптужница није успела да именује оне који нису
припадали ЈСЕ, а које су чланови ЈСЕ-а користили да почине злочине и открила:
„Као што није увек могуће за Тужбу да наведе сваког члана наводне ЈСЕ, класа
оних који не припадају тој групи а који су под притиском били у служби чланова
ЈСЕ-а може бити непозната до последње особе. Предсудски претрес исправио је
недостатке у оптужници“.108
101 Судије Khalida Rachid Khan, председавајући, Lee Gacuiga Muthoga и Emile Francis Short.
102 Decision on DW2’s Urgent Request to Limit the Cross-e§amination of DW2 Before Trial
Chamber II and to Permit DW2 to Be Accompanied by Counsel, Bizimungu et al. (ICTR-99-
50-T),Trial Chamber, 8 May 2007, § 4.
103 Joinder Indictment, Gotovina et al. (IT-06-90-PT), 6 March 2007, §§ 16-17.
104 Судије Alphons Orie, председавајући, Christine Van DenWyngaert и Bakone Justice Moloto.
105 Decision on Ante Gotovina’s Preliminary Motions Alleging Defects in the Form of the Joinder
Indictment, Gotovina et al. (IT-06-90-PT),Trial Chamber, 19 March 2007, § 14.
106 Ibid.
107 Судије Alphons Orie, председавајући, Frank Höpfel и Ole Bjørn Støle.
108 Decision on Idriz Balaj’s Preliminary Motion Concerning Paragraph 29 of the Indictment,
Haradinaj et al. (IT-04-84-T),Trial Chamber, 31 May 2007.
2. Разлика између нејасних и изостављених оптужби
Апелациона комора у случају Ntagerura et al. истакла је да постоје границе до којих

се недостаци у оптужници могу исправити и да постоји јасна разлика између
нејасних оптужница и оних које су изоставиле извесне оптужбе. Иако се нејасне
оптужбе могу кориговати пружањем оптуженом правовремене, јасне и доследне
информације, оптужбе које су изостављене једино могу бити инкорпориране у
оптужницу формалним амандманом. 109
3. Није потребно читање оптужница заједно као целину након спајања
Аргумент Тужбе да, о спајању оптужница, неколико оптужница постаје према

закону једна оптужница, напуштен је у случају Ntagerura et al.110 Апелациона
комора је навела да је Тужба обавезна поднесе доказ, у свакој оптужници, за
материјалне чињенице које подупиру оптужбе против сваког оптуженог и да је на
тужби да преда нову, спојену и једну оптужницу против свих оптужених у
заједничком суђењу.111
4. Поновно разматрање специфичности оптужнице на последњој

расправи
Апелациона комора је открила да је у случају Ntagerura et al. Судска комора

погрешила што је поново разматрала пресудске одлуке доказивањем степена
прецизности оптужнице на њеној завршној расправи, а да није обавестила стране о
недостацима оптужнице до доношења пресуде.112 Апелациона комора је сматрала
да, иако поновно разматрање претходних одлука не чини грешки, једном кад је
Судска комора одлучила да размотри предсудске одлуке, она би требало да
прекине своју завршну расправу и поново отвори саслушање како би омогућила
Тужби да убеди Судску комору да су пресудске одлуке биле исправне или да
аргументује да су неки дефекти благовремено кориговани. 113
В. Развој доказа
1. Судско обавештење о решеним чињеницама
У случају Драгомир Милошевић, Апелациона комора114 је навела да је Судска

комора преузела непрописну рестриктивну интерпретацију мерила који се тичу
109 Ntagerura et al. Appeal Judgment, supra note 55, § 32.
110 Ibid., § 61.
111 Ibid.
112 Ibid., § 55.
113 Ibid.
114 Судије Mehmet Güney, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Liu Daqun, Andrésia Vaz и
Theodor Meron.
решених чињеница постављених у Karemera-и.115 Апелациона комора је рекла да

није видела разлог зашто се судско обавештење не може узети од решених
чињеница које пружају доказ као у постојању злочина почињеног од стране других
и за које оптужени није тужен, све док остаје да тужба установи кривицу да је
оптужени знао за њихово постојање.116
2. Прихватљивост изјаве преминулих сведока о делима и понашању

оптуженог
У случају Bagosora et al., Судска комора 117 је одбила прихватање изјаве недавно
преминулог сведока, на темељу да је скоро цела изјава ишла на дела и понашање
оптуженог, и стога је била неприхватива под ICTY RPE Правилом 92 bis.118
3. Стандард доказа на суђењу и примена тог стандарда
Апелациона комора у случају Ntagerura et al. се сложила са тужбом да примена

стандарда „без сумње“ несистематски појединачним ставкама доката чини грешку.
Постављене су три „фазе процеса проналажења чињеница које Судска комора
преузима пре него што пређе на пресуду“.119
115 Апелациона комора у случају Karemera сматрала је да је забрањено узимати судско обавештење
о донетим одлукама које се односе на дела, понашање и ментално стање оптужног. Видети 5 JICJ
(2007) 544-580, at 566-567.
116 Decision on Interlocutory Appeals against Trial Chamber’s Decision on Prosecution’s Motion for
Judicial Notice and Adjudicated Facts and Prosecution’s Catalogue of Agreed Facts, Dragomir Milošević
(IT-98-29/1-AR73.1), Appeals Chamber, 26 June 2007.
117 Судије Erik Møse, председавајући, Jai Ram Reddy и Sergei Alekseevich Egorov.
118 Decision on Admission of Statement of Kabiligi Witness under Rule 89 (C), Bagosora et al. (ICTR-
98-41-T), Trial Chamber, 14 February 2007, §§ 6-8. Видети Decision on Bagasora Request for
Certification Concerning Admission of Statement of Witness LG-1/U-03, Bagosora et al. (ICTR-98-41-
T),Trial Chamber,14 February 2007. At the ICTY, a statement of a deceased
witness which refers to the acts and conduct of the accused is admissible under Rule 92 quater ICTY RPE;
see however Rule 92 quater (B).
119 Ntagerura et al. Appeal Judgment, supra note 55, § 174. Три фазе су: у првој фази, Судска комора
треба да процени кредибилитет релевантних доказа који су представљени. Ово се не може обављати
несистематски. Поједине ставке доказа, као што је сведочење сведока или документација узета као
доказ мора се анализирати у светлости целокупног доказа. Стога, чак и ако постоје сумње у
поузданост сведочења појединих сведока, то сведочење може се поткрепити другим деловима
доказа који наводе Судску комору да закључи да је сведок кредибилан. Или, с друге стране,
наизглед убедљиво сведочење може се довести у питање другум доказима који показују да тај доказ
нема кредибилета. Само након анализе свих релевантних доказа Судска комора може одредити да
ли доказ од кога зависи тужба треба прихватити као успостављање постојећих чињеница, упркос
доказу на ком се заснива одбрана. У овој фази проналажења чињеница, стандардни доказ ван сваке
сумње
4. Процена аутентичности доказног материјала
Апелациона комора у случају Брђанин открила је да Судска комора није

направаила грешку у доношењу коначне одлуке о аутентичности доказа на
завршетку суђења.120 Апелациона комора је потврдила да је став Судске коморе да
се „аутентичности доказа, нарочино непотписаних, без датума или печата, мора
проценити у светлу свог извора и надзора као и други доказни материјал на суђењу
укључујући документоване доказе и сведочење сведока. Иако порота може легално
одлучити да не прихвати доказ тамо где је непоуздан тако да нема доказну
функцију, таква процена се на одговарајући начин доноси након закључења
случаја“.121 Судска комора у случају Мартић изјавила је да није сматрала a priori
неважећим непотписана, као и документа без датума или печата. Додала је да, чак и
ако је задовољна аутентичношћу одређеног документа, није аутоматски прихватала
тамо наведене изјаве за тачне, али је проценила сав доказни материјал у оквиру
контекста судског записа у целини.122
Г. Обелодањивање
1. Обелодањивање поверљивог материјала за употребу на националом

суду
У случају Ndindiliyimana et al. Судска комора123 је наредила да затворени

транскрипти сесија сведочења сведока и запечаћен доказни материјал буде
обелодањен канадским властима за употребу на суђењу у Канади, и такође
наредила да се mutatis mutandis настави спровођење заштитних мера сведока у
Канади.124
се примењује како би се установиле чињенице које чине елементе злочина или облик наводне
одговорности, као и с обзиром на чињенице које су неопходне за осуду. У завршној фази, Судска
комора мора одлучити да ли су сви конститутивни елементи злочина и облици одговорности
доказани. Чак ако неке од материјалних чињеница из оптужнице нису установљене ван сваке сумње,
Комора може поднети оптужницу под условом да применом закона на те материјалне чињенице
прихвати ван сваке сумње све елементе злочина и облика одговорности која је установљена тим
чињеницама.
121 Ibid., изостављена фуснота.
122 Martić Trial Judgment, supra note 9, § 30.
123 Судије Asoka de Silva, председавајући,Taghrid Hikmet и Seon Ki Park.
124 Decision on the Prosecution Motion to Unseal and Disclose to the Canadian Authorities the Closed
Session Transcripts of Witness ANA, Ndindiliyimana et al. (ICTR-00-56-T), Trial Chamber, 23 March
2007. Сведок је пристао на обелодањивање и употребу у канадским процесима.
2. Објављивање материјала на језику који оптужени разуме и у

штампаном облику
Један од главних захтева које је изразио Војислав Шешељ током штрајка глађу
крајем 2006, 125 био је да материјал који му се обелодањује буде на српском и
штампан (не у електронској верзији). Судска комора126 се повиновала наредби
тужбе да испостави материјал у складу са Шешељевим жељама, одлука која је
подржана од стране Апелационе коморе. 127 Преносећи свој случај на другу Судску
комору, судија из предсуђења128 наредио је тужби да обелодани Правило 66(А) и 68
(i) ICTY RPE материјала оптуженом у штампаној верзији и на језику који оптужени
разуме129, а касније је одбио предлог тужбе да изврши ревизију одлуке.130
Д. Доказ сведока
У случају Karemera et al., ICTR Апелациона комора 131 подржала је одлуку Судске
коморе да одбије захтев одбране да се забрани тужби да спреми њене сведоке пре
њиховог сведочења.132 Апелациона комора је истакла да је било евидентно из
оптужнице ad hoc трибунала да је развијена пракса доказа сведока и да је иста
прихваћена. 133 Комора је истакла да је у случају Gacumbitsi сматрала да „није per
se неприкладно за стране да говоре о садржају сведочења и изјавама сведока са
својим сведоцима уколико не намеравају да утичу на садржаја на начине који би
засенили истину“, и открила да је дефиниција прихватљиог доказа сведока
125 Видети 5 JICJ (2007) 544-580, at 564-565.

126 Судије Alphons Orie, председавајући, Frank Höpfel and Ole Bjørn Støle.
127 Decision on Vojislav Šešelj’s Interlocutory Appeal Against the Trial Chamber’s Decision on
Form of Disclosure, Šešelj (IT-03-67-AR73.5), Appeals Chamber, 17 April 2007, (судије Judges Fausto
Pocar, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Mehmet Güney, Andrésia Vaz и Theodor
Meron).
128 Судија Jean-Claude Antonetti.
129 Decision on Motion Number 289 Regarding Form of Disclosure, Šešelj (IT-03-67-PT), Pre-Trial
Judge, 7 June 2007.
130 Order Clarifying the Decision Regarding Form of Disclosure, Šešelj (IT-03-67-PT), Pre-Trial
Judge, 26 June 2007.
131 Судија Fausto Pocar, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Liu Daqun, Theodor Meron и
Wolfgang Schomburg.
132 Захтев одбране заснован је на одлуци ICC у случају Thomas Lubanga Dyilo који забрањује
испитивање сведока. Покушај да се осигура слична забрана пред Судском комором у ICTY је такође
била безуспешна: видети 5 JICJ (2007) 544-580, at 568.
133 Decision on Interlocutory Appeal Regarding Witness Proofing, 11 May 2007, Karemera
et al. (ICTR-98-44-AR73.8), Appeals Chamber (hereinafter: Karemera Appeal Proofing
Decision), § 8.
коју је усвојила Судска комора у складу да овим приступом. 134 Стога је одобрена
дефиниција гласила:
Под условом да не води манипулацији доказа сведока, ова пракса може обухватати
припрему и упознавање сведока са процесом пре трибунала, поређењем
претходних изјава које је дао сведок, откривањем разлика и неконзистенција у
присећању сведока, омогућавајући сведоку да освежи своје памћење у погледу
доказа који је он или она даје и испитивањем и обелодањивањем одбрани додатне
информације и/или доказе инкриминаторне или оправдавајуће природе довољно
времена пре сведочења сведока.135
Апелациона комора је рекла да обелодањивање новог материјала одбрани као

резултат сесије доказивања није значило да ће Судска комора дозволити да се нови
докази изнесу или да ће акредитовати сведочење у његовој завршној процени
случаја. 136 Комора је такође рекла да кроз пажљиво унакрсно испитивање, једна
страна може истраживати утицај припреме на сведочење сведока и искористити то
да доведе у питање кредибилитет сведока. Комора је додала да је забрањено
циљано мешање са сведочењем сведока и ако доказ овога угледа светлост дана,
Судска комора ће преузети одговарајуће кораке тако што ће иницирати
непоштовање процеса и одбацити доказе.137 У случају Haradinaj et al. Судска
комора138 је одбила захтев одбране да се тужба обавежејда направи аудио снимке
својих сесија доказивања, и сматрала је адекватним да упути тужбу да обелодани
„доказне забелешке“ одбране које је преузело веће тужбе током сесије доказиваеа,
прочитане сведоку на његовом језику и потписане од стране сведока.139
Ђ. Да ли завршити истрагу тужбе након оптужнице
У случају Бошкоски & Тарчулоски, одбрана је тражила да се спречи наставак

истраге случаја од стране тужбе, аргументујући да је тужба требало да заврши
истрагу до тренутка потврде оптужнице, а да се даља истрага може дозволити само
у изузетним околностима. Судска комора140 је истакла да Правила и статут
Трибунала експлицитно не ограничавају истрагу до времена потврде оптужнице, а
да би природа и опсег оптужнице у трибуналу учиниле таква ограничења
134 Ibid., §9 quoting Judgment, Gacumbitsi (ICTR-2001-64-A), Appeals Chamber,7 July 2006, §74.
135 Decision on Defence Motions to Prohibit Witness Proofing, Karemera et al. (ICTR-98-44-
AR73.8),Trial Chamber, 15 December 2006, § 15.
136 Karemera Appeal Proofing Decision, supra note 133, § 12.
137 Ibid., § 13.
139 Decision on Defence Request for Audio-Recording of ProsecutionWitness Proofing Sessions,
Haradinaj et al. (IT-04-84-T),Trial Chamber, 23 May 2007, § 22 and disposition.
140 Судија Kevin Parker, председавајући, Christine Van DenWyngaert и Krister Thelin.
неразумним. Додала је да Правила имплицитно дозвољавају могућност да се

истрага може водити након потврђивања оптужнице. 141
Е. Унакрсно испитивање
1. Право на унакрсно испитивање сведока експерта
У случају Поповић et al., Судска комора142 је сматрала да је грешка одбране што

није на време уложила примедбу у складу са Правилом 94 bis ICTY RPE143 у
односу на то да одређени сведоци експерти нису именовали одрицање права на
унакрсно испитивање тих сведока.144 Нагласила је да Статут гарантује право
оптуженог да унакрсно испитује сведоке против њега и рекла да ако је сврха
Правила 94 бис била да омогући одрицање статуторних права, то би свакако било
речено.145
2. Обим унакрсног испитивања
У случају Милутиновић et al. и Bizimungu et al., судије су одбиле да омогуће

сведоцима које је довела влада САД у складу са Правилом 70 70 ICTY/R RPE да
сведоче под условом, који је поставила влада САД, да се унакрсно испитивање
сведока ограничи на директно испитивање, које је само по себи ограничено од
стране владе САД. Судска комора у случају Милутиновић146 је стога одбила да
тужба позове бившег командујућег и Главног командујућег у НАТО-у, Веслија
Кларка, рекавши да би предложена ограничења спречила одбрану да испита част и
поузданост сведока гледајући на инконсистенције у којима је ома можда рекао
ствари које су ван територије испитивања.Такође би спречила унакрсно
испитивање одбране о релевантним питањима за случај одбране која су иначе била
искључена ограничењима. Додала је да не постоји обавеза одбране да унапред
141 Reasons for Oral Decision Denying Boškoski Defence Motion to Stop Prosecution’s Continued
Investigation and Continued Disclosure, Boškoski & Tarčulovski (IT-04-82-T), Trial Chamber,
10 May 2007, § 4.
142 Судије Carmel Agius, председавајући, O-Gon Kwon, Kimberly Prost и Ole Bjørn Støle, резервни
судија.
143 Након добијања стручног извештаја од супротне стране, Правило 9494 bis ICTY RPE захтева да
страна која прима уложи обавештење у року од 30 дана указујући inter alia да ли прихвата
квалификације експерта, извештај експерта и да ли жели да унакрсно испита сведока експерта.
144 Decision Regarding Prosecution’s Rule 94 bis Notice, Popović et al. (IT-05-88-T),Trial Chamber,
6 March 2007, § 20.
145 Ibid.
146 Судије Iain Bonomy, председавајући, Ali Nawaz Chowhan, Tsvetana Kamenova и Janet
Nosworthy, резервни судија.
укаже на линију коју би унакрсно испитивање пратило.147 Апелациона комора148 је

подржала одлуку Судске коморе, налазећи да би предлоћена ограничења могла
непоштено да ограниче могућност одбране да позове кредибилитет генерала
Кларка и спречила би је у добијању доказа од генерала Кларка који су релевантни
за случај149 осим ако нису добијени пре одобрења владе САД.150 Из сличних
разлога, Судска комора у случају Bizimungu151 усмено је одбила иницијативу да се
примене слични услови сведочења из периода 1990-1993, амбасадора САД у
Руанди, Роберта Флатена152, али је одобрила оверу жалбе. 153
3. Подношење случаја унакрсно испитиване стране сведоку
У случају Поповић et al. судија Судске коморе 154, Kwon, рекао је да, тамо где
унакрсно испитивана страна не испуни своју обавезу под Правилом 90 (H)(ii)ICTY
RPE155 подношењем случаја сведоку на задовољавајућ начин, јавља се ризик
каснијег искључива услед додатног контрадикторног доказа. Судска комора је
рекла да тамо где страна унакрсног испитивања наведе или се позове на одређени
доказ, тај доказ би се могао искључити.156
147 Second Decision on Prosecution Motion for Leave to Amend its Rule 65ter Witness List to Add
Wesley Clark, Milutinović et al. (IT-05-87-T),Trial Chamber, 16 January 2007, § 27.
148 Судије Pocar, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Mehmet Güney, AndrésiaVaz и Theodor
Meron.
149 Правило 90(H)(i) ICTY RPE предвиђа: „Унакрсно испитивање ће се ограничити на кључну
стрвар доказа и ствари које утичу на кредибилитт сведока, и тамо где сведок може да да доказе који
су релевантни за случај унакрсно испитиване стране за кључну ствар тог случаја.“‘
150 Decision on Interlocutory Appeal Against Second Decision Precluding the Prosecution from
Adding General Wesley Clark to Its 65ter Witness List, Milutinović et al. (IT-05-87-AR73.1),
Appeals Chamber, 20 April 2007, § 20.
151 Судије Khalida Rachid Khan, председавајући, Lee Gacuiga Muthaga и Emile Francis Short.
152 Видети Decision on Casimir Bizimungu’s Request for Certification to Appeal the Decision on
Casimir Bizimungu’s Motion in Reconsideration of the Trial Chamber’s Decision Dated
8 February 2007, in Relation to Condition (B) Requested by the United States Government,
Bizimungu et al. (ICTR-99-50-T),Trial Chamber, 22 May 2007, §§ 1-3.
153 Ibid., §§ 6-15.
154 Судије Carmel Agius, председавајући, O-Gon Kwon, Kimberly Prost и Ole Bjørn Støle, резервни
судија.
155 Правило 90(H)(ii) ICTY RPE предвиђа да: „у унакрсном испитивању сведока који може да
пружи доказ који је релевантан за случај унакрсно испитиване стране, адвокат ће предочити том
сведоку природу случаја од стране за коју се тај адвокат појављује што је контрадикторно доказима
које даје сведок“.
156 Order Setting Forth Guidelines for the Procedure under Rule 90(H)(ii), Popović et al. (IT-05-
88-T), Trial Chamber, 6 March 2007, §§ 3-4.
4. Откривање материјала унакрсног испитивања тужби од стране
одбране
У случају Haradinaj et al., Судска комора157 је говорила о тачном моменту у ком

одбрана мора открити тужби документа која намерава да користи у унакрсном
испитивању сведока оптжбе. Судије су нагласиле да у „циљу фер игре Одбрана
мора показати део своје руке Тужби. Обавеза обелодањивања може бити
асиметрична у овом трибуналу, али није у целини једнострана“. 158 Усвојена је
процедура из случаја Милутиновић et al. где је Судска комора 159 донела правило да
се материјал који се користи приликом унакрсног испитивања сведока мора
открити супротној страни на почетку директног испитивања тог сведока и након
што он или она дају свечану изјаву. 160 Сличан приступ је преузез у случају
Драгомир Милошевић. 161
Ж. Редукција дужине и обима случаја Тужбе
У случају Prlić et al., Апелацона комора162 је подржала одлуку Судске коморе да

потврди редукцију од 107 часова на време омогућено за презентацију случаја
тужбе, одбијајући аргументе да је редукција времена била арбитражна,
каприциозна и строга. 163
Судска комора у случају Драгомир Милошевић, Перишић, Haradinaj et al. и
Gotovina et al. захтевала је од тужбе да скрати своју оптужницу, обично за једну
трећину, у складу са Правилом 73 bis ICTY RPE.164 Тужба је одбацила позиве, али у
неколико случајева идентификовала је оне делове случаја који су највише
прикладни за уклањање из оптужнице, поштујући наређења Судске коморе да се
редукује обим случаја. Стога је у случају Драгомир Милошевић Комора165 дала
инструкције тужби да не издваја доказе о бројним инцидентима наведеним у
157 Судије Alphons Orie, председавајући, Frank Höpfel и Ole Bjørn Støle.
158 Decision on Notification of Cross-E§amination Material, Haradinaj et al. (IT-04-84-T), Trial
Chamber, 31 May 2007, § 8.
159 Судије Iain Bonomy, председавајући, Ali Nowaz Chowhan и Tsetana Kamenova.
160 Decision on Joint Defence Motion for Modification of Order on Procedure and Evidence,
Milutinović et al. (IT-05-87-T),Trial Chamber, 16 August 2006.
161 Decision on Time-limits for Disclosure of Documents to Be Used during aWitness’s Testimony
Dragomir Milošević , (IT-98-29/1-T), Trial Chamber, 18 January 2007 (судије Patrick Robinson,
председавајући, Antoinete Kesia-Mbe Mindua и Frederik Harhoff).
Wolfgang Schomburg.
163 Decision on Prosecution Appeal Following Trial Chamber’s Decision on Remand and Further
Certification, Prlić et al. (IT-04-74-AR73.4), Appeals Chamber, 11 May 2007.
164 Према Правилу Rule 73 bis ICTY RPE, Судска комора може позвати тужбу да редукује број
тачака оптужнице и може „фиксирати број места злочина или инцидената“ у односу на то који доказ
даје тужба, под условом да су за места или инциденти репрезентативни за наведене злочине.
165 Судије Patrick Robinson, председавајући, Antoine Kesia-Mbe Mindua и Frederik Harhoff.
оптужници, као и оне које тамо нису наведене. 166 У случају Gotovina et al.,
Комора167 је наредила тужби да редукује случај за једну трећину.168 Судска комора у
случају Перишић169 навела је inter alia да је за саслушање свих сведока наведених
на листи сведока тужбе потребно око три године, и инструисала тужбу да редукује
листу сведока како би случај имао разумну дужину; рекла је да случај не би
требало да траје дуже од 14 месеци. 170
Комора171 у случају Haradinaj et al. рекла је да ју је тужба аргументима убедила да
би уклањање броја инцидената могло утицати на оптужницу јер не би више
представљала случај у целини, и могло би утицати на утиче на тужбу да представи
доказе у оквиру наводних рашорених или системских напада и ЈСЕ-а; узето је у
обзир да случај Haradinaj et al, није сличан са другим случајевима код којих је
наређена редукција.172
З. Тужилачка независност
У случају Bagosora et al., два оптуженика су захтевала да Судска комора нареди

ОТР да комплетира истраге и да иницира кривичне поступке против председника
Руанде Паул Кагамеа и других вођа руандског патриотског фронта („RPF“) за
злочине почињене у Руанди током 1994. Судска комора 173 је рекла да читање
Статута открива да она не може да изда наредбу, јер Статут предвиђа независност
Тужиоца и неспутану дискрецију да одлучи које истраге и тужбе да спроводи. 174
Комора је открила да нема надлежност да одреди ток деловања Тужиоца у
спровођењу истраге175 нити да испитује разлоге за тужбу одређених појединаца, а
не других.176
166 Decision on Prosecution’s Motion Pursuant to Rule 73 bis (F), Dragomir Milošević (IT-98-29/1-
T),Trial Chamber, 3 April 2007.
167 Судија Alphons Orie, председавајући, Christine Van DenWyngaert, Bakone Justice Moloto.
168 Order Pursuant to Rule 73 Bis (D) to Reduce the Indictment, Gotovina et al. (IT-06-90-PT),
Trial Chamber, 21 February 2007.
169 Судије Patrick Robinson, председавајући, Krister Thelin и Frank Höpfel.
170 Decision on Application of Rule 73 bis and Amendment of Indictment, Perisić (IT-04-81-PT),
Trial Chamber, 15 May 2007, §§ 18^20.
172 Decision Pursuant to Rule 73 bis (D), Haradinaj et al. (IT-04-84-PT), Trial Chamber,
22 February 2007, §§ 9^11.
173 Судије Erik Møse, председавајући, Jai Ram Reddy и Sergei Alekseevich Egorov.
174 Decision on Ntabakuze Petition for a Writ of Mandamus and Related Defence Requests,
Bagosora et al. (ICTR-98-41-T), Trial Chamber, 18 April 2007, § 6.
175 Ibid., § 8.
176 Ibid., § 10. У свом обраћању Већу сигурности 18.јуна 2007. тужилац ICTR је рекао:
„истраживање навода против чланова РПФ, које смо очекивали да ће се завршити до сада, мора се
наставити док не будемо у положају да завршимо тај аспект нашег мандата".
И. „Рутинске ствари“ где двојица судија могу одлучивати у оддсуству
трећег
У случају Karemera et al., Председник је овластио два члана Судске коморе да

спроводи „рутинске ствари“ према Правилу 15bis(F) ICTR RPE,177 које је пратило
повлачење трећег судије. У жалби на одлуку двојице преосталих судија,
Апелациона комора178 је сматрала да су прекорачили дата овлашћења тако што су
разматрали одлуку о иницијативи одбране да тражи сарадњу власти у Руанди, што
није била рутинска ствар, како је показано парничењем које се на то односи. 179.
Апелациона комора је изјавила да „рутинске ствари“ су ствари регуларне и
стандардизоване природе, као што је сазивање статусне конференције како би се
организовале размене међу странама; друга питања, и супстантивне и
процедуралне природе, су генерално нерутинска.180
Ј. Non Bis in Idem се не може применити на повучене тачке
Судска комора у случају Nzabirinda навела је да принципи non bis in idem не

забрањују накнадна суђења оптуженог пре било какве надлежности према тачкама
које су повучене пре коначне одлуке.181 Комора је рекла да се према Члану 9
ICTRSt., non bis in idem примењује само на особе којима се суди по ICTR или пре
националног суда за дела која чине озбиљне преступе међународног хуманитарног
права.182 „Суђење“, рекла је Комора, имплицира поступке који чине суђење за дела
покривена оптужницом, на чијем крају се добија коначна пресуда. 183
К. Апелациона процедура
1. Подизање новог алибија на жалбу
Апелациона комора је у случају Ndindabahizi открила да апелант може уложити

нови алиби на жалбу. 184 Међутим, ако је апелант очекивао да уложи нови алиби
током суђења, Апелациона комора може забележити недостатак правовременог
177 Према правилу Rule 15bis(F) ICTR RPE, Председник може овластити Судску комору да „води
рутинске ствари, као што је доношење одлука“ у одсуству једног или више његових чланова.
178 Судије Fausto Pocar, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Liu Daqun, Theodor Meron и
Wolfgang Schomburg.
179 Decision On ‘Joseph Nzirorera’s Interlocutory Appeal of Decision on Obtaining Prior
Statements of ProsecutionWitnesses After They Have Testified’, Karemera et al. (ICTR-98-44-
AR73.9), Appeals Chamber, 31 May 2007, § 11.
180 Ibid., § 10.
181 Nzabirinda Sentencing Judgment, supra note 57, § 46.
182 Ibid., § 45.
183 Ibid., § 46.
184 Ndindabahizi Appeal Judgment, supra note 20, § 66.
обавештења када процењује алиби. Комора је рекла да, како алиби не чини одбрану
у одговарајућем смислу, његово подржавање није контрадикторно ранијем
подржавању у случају Алексовски 185 да се одбрана не може подићи по први пут на
жалбу.
2. Увођење нових аргумената у касној фази жалбе
У случају Nahimana et al. апелационих процедура, тужба је безуспешно тражила

искључивање одређених оралних аргумената од стране једног апеланта, на основу
тога да аргументи нису садржани у обавештењу о намери подношења жалбе, већ је
први пут сачињени на апелацоном саслушању. Апелациона комора 186 је
напоменула да је био преседан дозвољавање амандмана на основама жалбе чак и
тамо где не постоји добар разлог, ако је грешка резултат немарности већа или
непажљивости. 187 У таквим инстанцама, могу се дозволити амандмани који би
могли бити од важности за успех жалбе као што би било вођење неправди уколико
се они искључе.188 У овим изузетним случајевима, интереси правде захтевају да
апелант не одговара за грешке свог већа. Комора је рекла да, у случају пре тог,
грешка већа апеланта да јасно изрази релеванту основу у ранијој фази није
бранило апеланту да постави те основе које би могле бити од важности за жалбу
као што би њихово искључивање могло да води до неправде.189
3. Право на самозаступање током апелационог поступка
У случају Крајишник Апелациона комора 190 је сматрала да појединци имају право

на самозаступање на Трибуналу током апелација из пресуде. 191 Комора је рекла да
Члан 21 (4)(d) ICTYSt.192 не прави разлику између судске фазе и апелационе фазе
185 Judgment, Aleksovski (IT-95-14/1-A), Appeals Chamber, 24 March 2000, § 51.

Theodor Meron.
187 Decision on the Prosecutor’s Motion to Pursue the Oral Request for the Appeals Chamber to
Disregard Certain Arguments Made By Counsel for Appellant Barayagwiza at the Appeals
Hearing on 17 January 2007, Nahimana et al. (ICTR-99-52-A), Appeals Chamber, 5 March
2007, § 15.
188 Ibid., § 15.
189 Ibid.
190 Судије Fausto Pocar, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Andrésia Vaz, Theodor Meron и
Wolfgang Schomburg.
191 Decision on Momčilo Krajišnik’s Request to Self-Represent, on Counsel’s Motions in Relation to
Appointment of Amicus Curiae, and on the Prosecution Motion of 16 February 2007, Krajišnik
(IT-00-39-A), Appeals Chamber, 11 May 2007 (hereinafter: Krajišnik, Decision on Self-
Representation on Appeal). Видети Decision on Motion of Amicus Curiae Regarding
Appellate Ground of Ineffective Assistance of Counsel, Krajišnik(IT-00-39-A), Appeals
Chamber, 20 July 2007.
192 Члан 21(4)(d) ICTYSt. предвиђа да оптужени има право „се сам брани лично или путем легалне
помоћи по његовом избору“.
случаја, и стога нема текстуалне основе за закључак да гаранција самозаступања

која је овде садржана, нестаје са издавањем судске пресуде. Додала је да „не
постоји очигледан разлог зашто би се самозаступање на суђењу разликовало по
карактеру од самопредстављања на жалби... Може бити да никада не буде
интересовања појединаца да сами себе представљају, било на суду или
апелационом поступку, али има право да сам направи случај Трибуналу“. 193 Право
на самосамозаступање на жалбеном поступку није неквалификовано; уколико
„самозаступање апеланта значајно и трајно омета експедитивно вођење његове
жалбе, онда му може наметнути веће“. 194 Апелациона комора је одлучила да
постави amicus curiae који би радио независно од апеланта и који не би обављао
даља истраживања, али би се од њега очекивало да постави чврсте основе жалбе
која би тражила преиначење осуде или смањење казне, и да аргументује против
основа жалбе тужбе.195 Сматрала је да, иако оптужени који се самопредставља није
добио право на amicus curiae, постављење amicus curiae је било гарантовано како је
апелант био први оптужени који је тражио самопредстављање на суду, а било је
„смотрено да се додели amicus curiae како би се његови интереси држали на оку“. 196
Судија Schomburg је рекао да се он не слаже са ставом да Крајишник има право на
самопредстављање у жалби.197 Он је сматрао да, у сложеним међународним
суђењима, требало би поставити веће оптуженом, базирајући свој став на
интерпретацији да право оптуженог да се „сам брани лично или уз помоћ правне
помоћи према његовом избору“ значи да се мора дати бар једно од та два права.198
Такође је рекао да судска пракса Апелационе коморе која препознаје
самопредстављање у потпуности је занемарила
193 Krajišnik, Decision on Self-Representation on Appeal, supra note 191, § 11. Апелациона комора је
такође рекла да преглед домаћег закона не подржава реазлику између суђења и апелационих фаза у
сврху самозаступања; од земаља које су биле испитане у овом прегледу, Апелациона комора је
рекла да само у САД постоји право на самопредстављање на суђењу, а не у жалби, ibid., § 12.
194 Ibid., § 13. Апелациона комора је такође предложила друга ограничења по праву, када је
дозволила Крајишнику да сам себе представља, да његова историја и здравље не представљају
баријере за самопредстављање и да је заслужио право на самопредстављање пред почетак
апелационог процеса. Ibid., фуснота 22.
195 Ibid., § 19. Судија Pocar је рекао да не постоји ништа у Статуту или Правилима што би могућило
доделу amicus curiae на суђењу или апелационом поступку да делује као адвокат de facto.
Krajišnik, Decision on Self-Representation on Appeal, Dissenting Opinion of Judge Pocar, § 1.
Судија Schomburg је разматрао ту одлуку Апелационе коморе да се нареди апеланту и amicus curiae
да уложе одвојене апелационе акте, обавештења о жалби и одговори на акте би водили конфликту.
Krajišnik, Decision on Self-
Representation on Appeal, Fundamentally Dissenting Opinion of Judge Schomburg on the
Right to Self-Representation (hereinafter: Schomburg Self-Representation Dissenting
Opinion), § 82.
196 Krajišnik, Decision on Self-Representation on Appeal, supra note 191, § 18.
197 Schomburg Self-Representation Dissenting Opinion, supra note 195.
198 Ibid., §§ 3, 18 and 21, citing Mayzit v. Russia, ECtHR, App. No. 63378/00, 20 January 2005, and
X v. Norway, EComHR, App. No. 5923/72, 30 May 1975.
чињеницу да је „велики број земаља доделио веће и на суђењу и на жалби од самог
тренутка када случај постане озбиљан или када се очекује нарочито строга казна“.
199
4. Право апеланта на поновно отварање жалбе
Павле Стругар је повукао своју жалбу на пресуду на основу изјаве преапелационог

судије да је постојала могућност да би он могао служити своју казну у Црној Гори,
близу своје старе и немоћне супруге. Стругар је касније информисан да трибунал
није у могућности да закључи споразум ни са једном државом у бившој Југославији
за спровођење казна те стога није могао служити своју казну у Црној Гори. Стругар
је одлучио да поново уложи жалбу на пресуду. Апелациона комора 200 је сматрала да
он има право на то пошто његова одлука да повуче своју жалбу није у потпуности
поднета. 201 Судија Schomburg је сматрао да је судска одлука при крају и да нити
Статут нити Правила дозвољавају поновно отварање апелационог процеса. 202
Такође је рекао да не постоји законска препрека да се Стругар пребаци у Црну Гору
да служи своју казну.203 Судија Shahabuddeen је рекао да Резолуција 827 , у којој
Веће сигурности одобрава извештај Генералног секретара, преноси интенцију Већа
сигурности да служење казне може бити само ван бивше Југославије. 204
Л. Преглед осуда након завршне апелационе пресуде на основу „нових

чињеница“
Апелациона комора 205 је одбила захтев за преглед ослуда који је уложио Eliézer
Niyitegeka.206 Апелациона комора је нагласила да се преглед завршне
199 Schomburg Self-Representation Dissenting Opinion, supra note 195, § 4.

200 Судије Theodor Meron, Mohamed Shahabuddeen, Mehmet Güney, AndrésiaVaz и Wolfgang
Schomburg.
201 Decision on Pavle Strugar’s Request to Reopen Appeal Proceedings, Strugar (IT-01-42-Misc.1),
Appeals Chamber, 7 June 2007, §§ 28-30. Стругар, тада 71 година, је осуђен 2005. за злочине који се
односе на напад на град Дубровник 1991. и осуђен на 8 година затвора.
202 Ibid., Dissenting Opinion of Judge Schomburg, § 1.
203 Ibid., §§ 13-30.
204 Decision on Pavle Strugar’s Request to Reopen Appeal Proceedings, Separate Opinion of Judge
Shahabuddeen, §§ 8-11.
205 Судије Fausto Pocar, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Liu Daqun, Theodor Meron и
Wolfgang Schomburg.
206 Decision on Request for Review, Niyitegeka (ICTR-96-14-R), Appeals Chamber, 6 March 2007.
Niyitegeka је био министар за информације у влади Руанде 1994. Његове пресуде за геноцид и друге
злочине и доживотну казну, потврдила је Апелациона комора 2004.
пресуде може дозволити само када страна која то предлаже задовољи следеће
кумулативне критеријуме: (1) да постоје „нове чињенице“; 207 (2) да те чињенице
нису биле познате страни која предлаже у време трајања првобитног поступка; (3)
недовољно сазнање да нова чињеница није резултат недовољне ревности стране
која предлаже; и (4) да би нова чињеница могла бири одлучујући фактор у
доношењу првобитне одлуке.208 У изузетним околностима, где други и трећи
критеријум нису задовољени, Апелациона комора може одобрити ревизију ако
игнорише да би нова чињеница могла резултирати у судској заблуди. 209 „Нова
чињеница“ у циљу ревизије односи се на нове информације евидентарне природе
чињенице која није била у питању тојом суђења или апелационог поступка. Фраза
„није у питању“ значи да „није смела бити међу факторима које би тело које
одлучује могло узети у обзир приликом доношења пресуде“. 210 Апликант је предао
оно што је аргументовао за нове чињенице: агенду и јемство бившет председника
владе Руанде Jean Kambanda-е која је потврђивала његов алиби и била недоступна
на суђењу. Апелациона комора је рекла да апликантов алиби, који је разматран на
суђењу, није чинио „нову чињеницу“ и његови напори да подупре свој алиби са
новим доказима није прешао праг „нове чињенице“.211 Судија Shahabuddeen је
рекао да се слаже са одлуком Апелационе коморе, али је поновио своје становиште
које је исказао у случају Жигић212 да би Апелациона комора требало да размотри
нове доказе које нуди апелант, а које не испуњавају „нову чињеницу“, ако би
њихово искључивање водило неправди. 213 На исти начин судија Meron је рекао да
би могла настати ситуација у којој нови доказ који не испуњава дефиницију „нове
чињенице“ води демонстрацији присуства озбиљне неправде. 214 Он је рекао: „Овај
трибунал тежи да буде модел заштите законских процеса. Одбијањем да се
оптуженој особи омогући пут тражења захтева које не задовољавају строге захтеве
Члана 25, а који још могу бити правоваљани, лоше служимо овом циљу и заиста
ризикујемо знатну неправду“.215
207 Члан 25 ICTRSt. наводи: „Где се открије нова чињеница која није била позната у време процеса
пред Судском комором и Апелационом комором и која би могла бити одлучујући фактор у
доношењу пресуде, осуђена особа или тужилац могу предати пријаву за ревизију пресуде
Међународном трибуналу за Руанду.
208 Niyitegeka Review Decision, supra note 206, § 4. The Chamber cited the following recent
Appeals Chamber decisions in support: Decision on Requests for Reconsideration, Review,
Assignment of Counsel, Disclosure and Clarification, Rutaganda (ICTR-96-03-R), 8 December
2006, § 8; Decision on Aloys Simba’s Request for Suspension of Appeals Proceedings and
Review, Simba (ICTR-01-76-A), 9 January 2007, § 8; Decision on Request for Review,
Niyitegeka (ICTR-96-14-R), 30 June 2006, §§ 5^7 and Decision on Prosecutor’s Request for
Review or Reconsideration, Blaškić (IT-95-14-R), 23 November 2006, §7.
209 Niyitegeka Review Decision, supra note 206, § 4.
210 Ibid., § 5.
211 Ibid., §§ 8, 12, 16, 20, 24, 28.
212 Видети 5 JICJ (2007) 544-580, at 573.
213 Niyitegeka Review Decision, supra note 206, Declaration of Judge Shahabuddeen, § 1.
214 Niyitegeka Review Decision, supra note 206, Separate Opinion of Judge Meron, § 3.
215 Ibid., § 4.
М. Провизионо ослобађање осуђеника који очекују жалбу: „посебне
околности“
У случају Хаџихасановић & Кубура Апелациона комора 216 је открила да је

чињеница да је Хасановић одслужио две трећине своје казне чинила „посебне
околности“ према Правилу 65 (I) ICTY RPE, 217 и наредила његово провизионо
ослобађање до саслушања његове жалбе. Комора је такође узела у обзир чињеницу
са његови ранији периоди провизионог ослобађања нису били забрињавајући. 218 У
случају Брђанин Апелациона комора 219 је открила да захтев апликанта – који је био
осуђен на 32 године затвора – да посети своју стару породицу није био „посебна
околност“ и одбила је провизионо ослобађање.220
Н. Веће одбране – Сукоб интереса
У случају Gotovina et al., настаје питање конфликта непосредно пре заказивања

суђења по питању већа које представља сва три оптужена. С обзиром на првог
оптуженог, Маркача, Судска комора 221 је одлучила да је његов водећи адвокат
имао конфликт интереса јер је имао лични интерес у случају као бивши министар
правде Хрватске, који је дисквалификован као адвокат, и због тога што је имао
лична знања директно везана за наведене злочине и стога би вероватно био позван
као сведок.222 У каснијој одлуци, Комора је одбила саслушање адвоката пре Судске
коморе, и открила је да он више није подесан да представља свог клијента и
наредила оптуженом да одмах ангажује новог адвоката. 223 Апелациона комора 224 је
подржала обе одлуке.225
216 Судије Fausto Pocar, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Mehmet Güney, Liu Daqun и
Theodor Meron.
217 Апеланти који су осуђени који траже провизионо ослобађање према Правилу 65(I)
ICTY RPE морају показати уз задовољене захтеве за провизионо ослобађање, постојање додатних
захтева за „специјалне околности“.
218 Decision on Motion on Behalf of Enver Hadžihasanović for Provisional Release, 20 June 2007,
Hadžihasanović & Kubura (IT-01-47-A), Appeals Chamber, § 13.
219 Судије Theodor Meron председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Mehmet Güney, Andrésia Vaz,
Christine Van DenWyngaert.
220 Decision on Radoslav Brđanin’s Motion for Provisional Release, 23 February 2007, Brđanin
(IT-99-36-A), Appeals Chamber, §§ 6, 7.
221 Судије Alphons Orie, председавајући, Christine van denWyngaert и Bakone Justice Moloto.
222 Decision on Conflict of Interest of Attorney Miroslav Šeparović , Gotovina et al. (IT-06-90-PT),
Trial Chamber, 27 February 2007, страна 10.
223 Decision on Finding of Misconduct of Attorney Miroslav Šeparović , Gotovina et al. (IT-06-90-
PT),Trial Chamber, 6 March 2007.
224 Судије Liu Daqun, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Andrésia Vaz, Theodor Meron и
Wolfgang Schomburg.
225 Decision on Miroslav Šeparović's Interlocutory Appeal Against Trial Chamber’s Decisions on
Conflict of Interest and Finding of Misconduct, Gotovina et al. (IT-06-90-AR73.1), Appeals
Chamber, 4 May 2007.
Што се тиче другог оптуженог, Чермака, судија Судске коморе 226 Orie227 је открио
да су два његова адвоката у конфликту јер су такође заступали Рахима Адемија,
значајну фигуру у хрватској војсци (заменика Готовине) који је чекао суђење у
Хрватској пратећи пренос његовог случаја у складу са Правилом 11bis ICTY RPE.228
Извор потенцијалног конфликта је био двострук. Прво, постојао је ризик да би
лојалност обојици клијената могла да спречи адвоката да врши одбрану у којој би
они могли покушати да пребаце кривичну одговорност са једног клијента на
другог. Друго, јавила се забринутост да адвокат не би био у могућности да
агресивније унакрсно испита њиховог клијента Адемија, ако би Адеми био позван
као сведок од стране Чермаковог саоптуженика Готовине. Комора је сматрала да
писана одрицања потписана од стране оба клијента (Адемија и Чермака) која
указују на њихов пристанак наставка заступања од стране истог адвоката нису била
правилно поднета. Судија Апелационе коморе 229 Shabuddeen је подржао одлуку
Судске коморе.230 Након прегледа националне праксе која се тиче дужности
адвоката према бившем клијенту, Апелациона комора је закључила да би њихова
дужност лојалности према бившем клијенту могла да их спречава да заступају
Чермака у његовом најбољем интересу.231
Што се тиче трећег оптуженог, Готовине, његови саоптуженици су аргуменовали
да је конфликт настао с обзиром на једног од адвоката Готовине, који је претходно
радио као правник ОТ—а. Готовина, његов адвокат и ОТР заузели су позицију да
како се не би јавио конфликт. Судска комора 232 је наложила помоћнику судије да
обелодани све информације на основу којих је донета одлука и сву подржавајућу
документацију.233
226 Судије Bakone Justice Moloto, судија предсуђења, Alphons Orie и Christine Van DenWyngaert.
227 Judge Orie’s Dissenting Opinion on Decision on Conflict of Interest of Attorneys Čedo Prodanović and
Jadranka Sloković of 5 April 2007, Gotovina et al. (IT-06-90-PT), 18 April
2007. Судија Orie је заузео став да су одрцања која су потписала оба клијента била објављена и да
би адвокату требало дозволити да настави да заступа Чермака, под условом да се повуку од
представљања Адемија, а да се трећи адвокат додели одбрани Чермака са задатком да обавља
дужности које се односе на ангажовање Адемија у случају Чермака . Ibid., § 14. Поводом жалбе,
судија Shahabuddeen се сложио да су потписана одрицања представљала објављен пристанак за
настављено заступање. Decision on Ivan Čermak’s Interlocutory
Appeal against Trial Chamber’s Decision on Conflict of Interest of Attorneys Čedo
Prodanović and Jadranka Sloković , Gotovina et al. (IT-06-90-AR73.1), Dissenting Opinion of
Judge Shahabuddeen, 29 June 2007, § 6.
228 Decision on Conflict of Interest of Attorneys Čedo Prodanović and Jadranka Sloković , Gotovina
et al. (IT-06-90-PT),Trial Chamber, 5 April 2007.
229 Судије Andrésia Vaz, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Liu Daqun, Theodor Meron и
Wolfgang Schomburg.
230 Decision on Ivan Čermak’s Interlocutory Appeal against Trial Chamber’s Decision on Conflict
of Interest of Attorneys Čedo Prodanović and Jadranka Sloković , Gotovina et al. (IT-06-90-
AR73.1), Appeals Chamber, 29 June 2007.
231 Ibid., § 48.
232 Судије Bakone Justice Moloto, судија предсуђења, Alphons Orie и Christine Van DenWyngaert.
233 Order to the Registrar Regarding Gregory Kehoe’s Appointment as Defence Counsel for Ante
Gotovina, Gotovina et al. (IT-06-90-PT),Trial Chamber, 25 June 2007.
Њ. Доктрина преседана било да одлуке ICC обавезују ICTR
У случају Karemera, Апелациона комора је рекла: „Не постоји доктрина преседана

у међународном праву које тражи од Судске коморе да следи праксе или одлуке
које је усвојио други међународни суд. Према томе, иако Судска комора може
сматрати правила друге међународне надлежности подстицајним, није у обавези да
их примени у својим процесима....Једино су одлуке Апелационе коморе обавезујуће
за Судску комору овог трибунала“.234
О. Дисквалификација судија услед необјективности према оптуженом
У случају Шешељ, Председник ICTY је одбацио предлог у ком је Шешељ начинио

нешто што је Председник описао као „бројне неосноване тврдње“ 235 да су судије
тада додељене његовом случају биле необјективне према њему. Председник је
рекао: „Оно што имамо овде је јасна ситуација где оптужени одбија да се потчини
судској контроли његовог процеса јер се ствари не одвијају онако како би он желео.
Чињеница да се оптуженом не свиђа начин на који Судска комора води овај процес
не представља необјективност те Коморе или било ког њеног члана. Све што она
чини је доказ неслагања између оптужног и судије“. 236 У случају Bagosora, Биро237
је одбацио сличан предлог у ком је оптужени аргументовао да су судије издале низ
одлука против њега које демонстрирају необјективност. Биро је навео да, (како би
успоставио да је низ правила је сам по себи довољан да се дође до
необјективности), је грешка, ако је има у тачки закона недовољна; оно што се мора
приказати је да су одлуке атрибутивне предиспозицији према апликанту и нису
истински везане за примену закона или процену релевантних чињеница.238
3. Непоштовање суда
A. Ометање вршења судске функције
11. јуна 2007. судија Jai Ram Reddy је потврдио прву оптужницу ICTR-а за
непоштовање суда и издао налог за хапшење сведока за свесно
234 Karemera Appeal Proofing Decision, supra note 133, §7.

235 Decision on Motion for Disqualification, Šešelj (IT-03-67-PT), President Pocar, 16 February
2007, § 27.
236 Ibid., § 19.
237 Судије Arlette Ramaroson, председавајући,William H. Sekule и Khalida Rachid Khan.
238 Decision on Motion for Disqualification of Judges, Bagosora et al. (ICTR-98-41-T), The Bureau,
28 May 2007, § 10.
и вољно ометање вршења судске функције лажним сведочењем током суђења Jean
de Dieu Kamuhanda-и.239 Апелациона комора 240 у случају Јовић је сматрала да
прекршај судске наредбе као такве представља ометање судске функције према
Правилу 77 ICTY RPE-а и нема потребе за додатним доказивањем штете судској
функцији.241 У случају Haradinaj et al., сведок који се појавио на сведочењу није
одговорио на питања која му је поставила тужба или судије, а која се тичу случаја.
Након упозорења, он је истрајао у свом одбијању да одговори на питања. Судска
комора 242 је наредила тужбу сведока за „свесно и вољно ометање судске функције
одбијањем и неодговарањем на питања док је био сведок пред Судском комором“
према Правилу 77 (A) ICTY RPE-а.243
Б. Обелодањивање информација у прекршају наредбе; утицање на

сведоке
У случају Маргетић244, оптужени је на интернету објавио комплетну поверљиву

листу сведока на којој су била имена сведока који су сведочили пред трибуналом у
случају Блашкић, међу којима је био велики број заштићених сведока. Судска
комора 245 је открила да је објављивањем листе Маргетић починио прекршај
обелодањивањем информација у прекршају наредбе према Правилу 77(A)(ii) ICTY
RPE-а и такође је починио прекршај утицањем на сведоке како је описано у
Правилу 77(A)(iv) ICTY RPE-а.246 Комора је сматрала да „било да се утиче на
сведока или потенцијалног сведока“ према Правилу 77(A)(iv) ICTY RPE-а обухвата
понашање које вероватно одвраћа сведока или потенцијалног сведока од пружања
доказа, ил да утиче на природу доказа сведока или потенцијалног сведока. Ово
обухвата било које понашање које
239 ICTR press release ICTR/INFO-9-2-523.EN, 12 June 2007; Прес центар УН је објавио ‘UN
tribunal for Rwandan genocide issues first indictment for false testimony’, 12 June 2007.
240 Судије Fausto Pocar, председавајући, Mehmet Güney, Andrésia Vaz, Theodor Meron и Wolfgang
Schomburg.
241 Judgment, Jović (IT-95-14 &14/2-R77-A), Appeals Chamber, 15 March 2007 § 30. Апелациона
комора је онемогућила све основе за жалбу Јосипа Јовића, бившег уредника хрватских дневних
новина Слободна Далмација, који је осуђен за непоштовање и кажњен €20 000 због објављивања
делова писане изјаве и затворене сесије сведочења у случају Блашкић заштићеног сведока,
садашњег председника Хрватске.
243 Order in Lieu of Indictment on Contempt Concerning Shefqet Kabashi, In The Contempt Case
Of Shefqet Kabashi (IT-04-84-R77.1), 5 June 2007. Суђење је заказано за 7.јун 2007, али је одложено
sine die јер се Kabashi није појавио на суду.
244 Догмагој Маргетић, хрватски новинар, осуђен за непоштовање трибунала због обелобањивања
информација у кршењу реда и због утицаја на сведока. добио је казну од три месеца затвора и
кажњен са €10 000.
245 Судије Alphons Orie, председавајући, Christine Van DenWyngaert и Bakone Justice Moloto.
246 Judgment on Allegations of Contempt, Margetić (IT-95-15-R77.6), Trial Chamber, 7 February
2007 § 67.
ће изложити сведока претњама, застрашивању или повредама од треће стране, без
потребе да се доказује да ће то понашање дати такав резултат. 247 Такво понашање
се може спровести путем директног/личног контакта, путем посредника или
медија.248 У случају Милутиновић et al., Судска комора 249 је упутила тужбу да
испита случај могућег утицаја на сведока, који је након свог повратка у Србију био
након сведочења на ICTY био ухапшен, прећено му је насиљем и да ће изгубити
свој војни положај.250 У случају Шешељ, оптужени је покренуо иницијативу и
извршење процеса непоштовања против тужитеља ICTY-а и два члава њене
канцеларије, за наводно наређивање и подстицање истражитеља тужбе да прете,
застрашују, наносе повреде и подмићују потенцијалне сведоке одбране. Судска
комора251 наводећи inter alia да ће иницирање непоштовања процеса резултирати у
даљем одлагању почетка суђења Шешељу и да би изузеће прихватања доказа могло
бити током суђења, наређено одлагање одређивања захтева до завршетка суђења. 252
У случају Готовина et al. Судска комора 253је усмерила тужбу да истражи
емитовање поверљивих докумената на вечерњем програму хрватске телевизије. 254
В. Mens Rea
Судска комора у случају Маргетић се опозвала да је општи mens rea за

непоштовање суда да оптужени свесно и вољно омета вршење судске функције и
да је знао за чињенице да је његово обелодањивање одређених информација
урађено као прекршај наредбе Коморе. Стварно знање о задовољавању овог
елемента може се извести из бројних околности. 255 Судска комора је рекла да се
„ово може испунити стварним знањем, затварањем очију или немарном
индиферентншћу“.256 У случају Јовић Апелациона комора је рекла да је за mens rea
за непоштовање суда према Правилу 77(A)(ii) ICTY RPE-а потребно само знање да
је обелодањивање било у прекршају наредбе
247 Margetić Judgment on Allegations of Contempt, supra note 246, § 64.

248 Ibid., § 65.
249 Судије Iain Bonomy, председавајући, Ali Nawaz Chowhan, Tsvetana Kamenova и Janet
Nosworthy, резервни судија.
250 Order Re Prosecution Request Pursuant to Rule 77, Milutinović et al. (IT-05-87-T), Trial
251 Судија Patrick Robinson, председавајући, Jean-Claude Antonetti и Iain Bonomy.
252 Order Regarding Mr. Šešelj’s Motion for Contempt Proceedings, Šešelj (IT-03-67-PT), Trial
253 Судије Bakone Justice Moloto, судија предсуђења, Alphons Orie и Christine Van denWyngaert.
254 Order to the Prosecutor under Rule 77, Gotovina et al. (IT-06-90-PT), Trial Chamber,
1 June 2007.
256 Ibid.
Коморе.257 Није потребно доказивање да је прекршилац знао да ће га прекршај
директно обавезати.258
Г. Тужење за непоштовање и слобода изражавања
Судска комора у случају Маргетић је рекла да закон о људским правима омогућава

суду да ограничи слободу изражавања и слободу штампе када је озакоњено и
неопходно за „заштиту репутације или права других, за спречавање обелодањивања
информација добијених у поверењу или за одржавање ауторитета и
непристрасности судства“.259 Наредбе у случају пре тог су издате, рекла је Комора,
да би се заштитили сведоци и да се спречи обелодањивање њихових имена и
идентитета и стога представљају значајна ограничења слободе изражвања
оптуженог.260
4. Злоупотреба адвоката
У случају Brashich, Дисциплински одбор261 је дозволио жалбу 262 коју је донео

судски помоћник на одлуку дисциплинског панела да одбије жалбу судског
помоћника да Deyan Ranko Brashich, бивши адвокат одбране пред ICTY прекршио
„кодекс професионалног понашања адвоката који се појављује пред трибуналом“. 263
Одбор је навео да док је био адвокат одбране пред ICTY, Brashich није открио да је
био дисциплински кажњен за кршење дужности у држави Њујорк. Одбор је рекао
да „адвокат који је крив у релевантном дисциплинском поступку у судству где је
примљен да ради није квалификован за задатак“ 264 и сматра да је било које
материјално одлагање откривања чињеница налаза кршења дужности водило
необелодањивању информација које се тичу квалификација адвоката да обавља
дужност пред трибуналом.265 Судски помоћник је позвао дисциплински одбор
257 Jović Appeal Judgment, supra note 241, § 27.

258 Ibid., § 28.
259 Margetić Judgment on Allegations of Contempt, supra note 246, § 81, quoting Convention for
the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms, Art. 10(2); International
Covenant on Civil and Political Rights, Art. 19(3); Universal Declaration of Human Rights,
Art. 29(2).
261 Судије Iain Bonomy, председавајући, Christine Van Den Wyngaert и Bakone Justice Moloto,
John Ackerman (ADC-ICTY) и Mira Tapušković (ADC-ICTY).
262 UnderArt. 48 of the Code, the Registrar may appeal a decision of the Disciplinary Panel to the
Disciplinary Board.
263 Decision in the Appeal by the Registrar to the Disciplinary Board, In the Matter of Mr Deyan
Ranko Brashich, Attorney at Law from the United States (IT-00-39-A), Disciplinary Board,
22 March 2007.
264 Ibid., § 31.
265 Ibid., § 29.
да нареди restitutio in integrum, тј.да нареди Brashich да врати исплате које су дате
њему и његовом тиму током периода незаконитог заступања, које је достигло преко
$ 333 000. Дисциплински одбор је одбио, налазећи да није било законодавне основе
за наређивање restitutio in integrum и уместо тога казнила Brashich са $10 000 и
строго га укорила.266 Одбор је захтевао да се донесу амандмани на Кодекс како би
се инкорпорирала одлука за restitutio in integrum у одговарајућим случајевима.267
5. Трансфери за суђење у националним судским надлежностима у

складу са Правилом 11bis ICTY/ICTR RPE
A. Трансфер оптуженог за кога је процењено да није способан да

издржи суђење
Апелациона комора 268 је одобрила трансфер у Србију случај Владимира

Ковачевића, оптуженог који је проглашен неспособним за улагање приговора или
да издржи суђење на ICTY без предрасуда за будуће кривичне поступке прротив
њега уколико се његово ментално здравље побољша. Апелациона комора је
подржала налаз упутне комисије да је постојала одговарајућа процедура у Србији
како би се осигурало да оптужени не би морао да буде на суђењу ако се нађе да је
неспособан, та тамо постоје одговарајући механизми који ће осигурати његов
периодичан мониторинг и да ће кад буде спреман за суђење, имати фер суђење.269
Б. Прва пријава ICTR за трансфер у Руанду
11. јуна 2007. тужилац ICTR пријавио је за трансфер случаја Fulgence Kayishema, у
Руанду на суђење. Влада Руанде је изразила своју вољу и спремност да прихвати и
тужи оптуженог, са гаранцијама да ће имати фер суђење, и да у случају осуде
смртна казна неће бити примењена270 и да ће се Руанда повиновати свим условима
постављеним у упуту.271
266 Ibid., §§ 44, 54-55.

267 Ibid., § 47.
268 Судије Liu Daqun, председавајући, Mohamed Shahabuddeen, Mehmet Güney, Theodor Meron и
Wolfgang Schomburg.
269 Decision on Appeal against Decision on Referral under Rule 11 bis, Kovačević (IT-01-42/
2-AR11bis.1), Appeals Chamber, 28 March 2007.
270 In July 2007, Rwanda’s Senate unanimously approved the abolition of the death penalty in
Rwanda.
271 Видети ICTR press release ‘ICTR Prosecutor Requests Transfer of First Case to Rwanda’, ICTR/
INFO-9-2-525.EN, 12 June 2007.
В. Први случај ICTR који је упућен националном суду

Судска комора ICTR272 је одобрила пријаву тужбе за трансфер случаја Michel
Bagaragaza-е на суђење у Холандији.273 Јавило се питање да ли би холандско
судство према коме би се судило Bagaragaza-и одобрило холандским судовима да
суде нехоландским држављанима за које се наводи да су починили злочине ван
Холандије.274 Јавља се даље питање да ли је Члан 4 холандског кривичног кода,
који проширује кривични закон Холандије на случајеве где се тужба пребацује „из
је стране државе у Холандију на основу споразума из ког следи могућност
Холандије да тужи“, примењив, како ICTR није „страна држава“. 275 Трећа
потешкоћа је настала када се вршила идентификација споразума у ком би се
пронашла „могућност Холандије да тужи“. Судска комора је рекла да, иако није
компетентна да одлучи о овим стварима, задовољна што холандски судови имају
надлежност да суде Bagaragaza-и, да ће се ICTR третирати као „страна држава“ у
сврху Члана 4а, и да су Конвенција о геноциду из 1948, како је интерпретирана у
Међународном суду правде 1996, 276 и Повеље Уједињених нација, били споразуми
који су омогућавали тужбу у сврху Члана 4а.277
272 Судије Khalida Rachid Khan, председавајући, Sergei Alekseevich Egorov и Inés M. Weinberg
de Roca.
273 Decision on Prosecutor’s Request for Referral of the Indictment to the Kingdom of the
Netherlands, Bagaragaza (ICTR-2005-86-11bis), 13 April 2007 . Раније пријаве за трансфер случаја на
суђење у Норвешку су одбијене на судској основи: видети 5 JICJ (2007) 544-580, at 575. 24. јула
2007. Суд у Хагу је одлучио да је подизање оптужнице за геноцид против држављанина Руанде, Ј.М.
било недопустиво, пошто холандско кривично право нема надлежност за геноцид почињен од
стране држављанина Руанде у Руанди где није било жртава холандске националности. Као резултат,
процеси у Холандији против Bagaragaza су били суспендовани.
274 Релевантни холандски закони су Закони о ратним злочинима из 1952. и Закон о геноциду из
1964. Међународни закон о злочинима из 2003 је непримењив јер се не може применити
ретроактивно.
Видети Bagaragaza, Decision on Referral to the Netherlands, supra note 273, § 12 and
supra note 23.
275 Bagaragaza, Decision on Referral to the Netherlands, supra note 273, § 22.
276 Међународни суд правде је 1996. је донео одлуку да „права и обавезе унети у Конвенцију су
права и обавезе erga omnes“ и „да обавезе сваке државе да спрече и казне злочин геноцида нису
територијално ограничене Конвенцијом“.Judgment, Case Concerning Application of the Convention on
the Prevention and
Punishment of the Crime of Genocide (Bosnia-Herzegovina v.Yugoslavia), Preliminary Objections,
11 July 1996, § 31.
277 Bagaragaza, Decision on Referral to the Netherlands, supra note 273, §§ 16-28.
Г. Упућивање случаја везаног за геноцид у Сребреници на суђење у
Босни
Одбор за упућивање ICTY278 упутио је на суђење у Босну случај Милорада Трбића,

подофицира ВРС, који је оптужен за геноцид и друге злочине за његово наводно
учешће у масакру у Сребреници јула 1995. Одбор је одбио аргумент да је
оптужница везана за Сребреницу за злочине геноцида преозбиљна за упућивање
према Правилу 11 bis ICTY RPE за суђење пред националним судом. Одбор је
рекао да, иако су злочини међу најозбиљнијим на ICTY, случај није био ipso facto
некомпатибилан са упутом, јер је ниво одговорности оптуженог био релативно
низак.279
6. Извештаји тужилаца и председника ad hoc трибунала Већу

сигурности
Маја 2007, председници ICTY и ICTR-а предали су Већу сигурности измењене

стратегије за два ad hoc трибунала.280 Јуна 2007, председници и тужиоци обратили
су се Већу сигурности. Јавила су се питања која су заједничка за два трибунала
како су ушли су своју завршну фазу: потреба да се изради капацитет у
националним судским надлежностима како би се могло поступати са случајевима
који су предани националним судовима; чињеница да су кључни бегунци и даље
бројни и питање како поступати ако се ухвате близу или након крајњег рока 2008.
који је предвиђен за завршетак суђења; практична реалност да неколико случајева
већ заказано за суђење на оба трибунала, могу се проширити на средину или крај
2009; потешкоће у задржавању кључног особља како се прилике за стално
запослење јављају на другим местима; повећање рада Апелационе коморе како се
смањује рад судске коморе, и потреба за повећањем броја апелационих судија како
би се испунио рок 2010. за завршетак свих жалбених поступака.281
7. Кратка забелешка
Судија Dennis C.M. Byron, из St Kitts и Nevis, постао је четврти председник ICTR-а,
а судија Khalida Rachid Khan, из Пакисатана постала је његов пети потпредседник
након што је изабрана 21.маја 2007.
278 Судије Alphons Orie, председавајући, Kevin Parker и O-Gon Kwon.

279 Decision on Referral of Case Under Rule 11 bis, Trbić (IT-05-88/1-PT), Trial Chamber, 27 April
2007, §§ 21-24.
280 Ревизиране стратегије су придодате писму са датумом 15.мај 2007. од председника ICTY
председнику Већа сигурности (S/2007/283), а писмо датирано 23.маја 2007. од председника
ICTR председнику Већа сигурности (S/2007/323).
281 Обраћања 18. јуна 2007. Dennis Byron, председника, ICTR, Hassan B. Jallow, тужиоца,
ICTR, Fausto Pocar, председника, ICTY и Carla Del Ponte, тужиоца, ICTY, Већу сигурности
Уједнињених нација доступна су на веб сајтовима ICTR и ICTY.

Trenutna Dešavanja U Ad Hoc Krivičnim Tribunalima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Trenutna Dešavanja U Ad Hoc Krivičnim Tribunalima

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Trenutna Dešavanja U Ad Hoc Krivičnim Tribunalima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Најважнији догађаји

Fergal Gaynor* и Barbara Goy**

(a) Намера уништавања

Издавачког комитета. Бивши адвокат, Канцеларија тужилаштва (OTP), ICTY.

(б) Саучесништво у геноциду: познавање намере главних извршилаца

У случају Благојевић & Јокић*, Апелациона комора, са судијом Shahabuddeen-ом који

2. Ратни злочини (укључујући озбиљно кршење Женевске конвенције)

Судска комора у случају Мартић8 сматрала је да је mens rea убице „намера да

cиловање и убиство на неколико локација у Kibuye префектури и потврдили доживотну казну.

Апелациона комора11 у случају Брђанин12 потврдила је своју судску одлуку у

Judgment, Martić(IT-95-11-T), Trial Chamber, 12 June 2007 , § 60 (фуснота изостављена), referring,

Судска комора у случају Мартић изјавила је да би се дозвољавањем употребе

Апелациона комора19 у случају Ndindabahizi 20, већином је подржала судску одлуку

(ii) Mens rea помагача и подстикача

Б. Индивидуална кривична одговорност

1. Кривична одговорност по Члану 7(1) ICTYSt., Члану 6(1) ICTRSt.

Апелацона комора у случају Брђанин разматрала је да ли, како би поставила

Комора је додала да, да би се члан ЈСЕ сматрао одговорним за злочине које су

31 Brđanin Appeal Judgment, supra note 12, §§ 410, 414.

(ii) Примењивост одговорности ЈСЕ-а на велике случајеве

(iv) Значајан допринос који је потребан

(б) Помагање и подстицање

(iii) Помагање и подстицање прећутним одобравањем

50 Muhimana Appeal Judgment, supra note 3, § 189.

2. Врховна одговорност – Члан 7(3) ICTYSt., Члан 6(3) ICTRSt.

61 Blagojević & Jokić Appeal Judgment, supra note 2, § 287.

2. Пракса изрицања пресуде у Судовима за бившу Југославију и Руанду

64 MartićTrial Judgment, supra note 9, §§465-467, referring to the ICRC Commentary on

Апелациона комора у случају Muhimana опозвала је опште правило да „Судска

(б) Сарадња са тужбом

војни полицајац, признао је кривицу и осуђен је за силовање и мучење жена, босанских

(в) Вршење дужности према наређењу

2. Процедурални развој догађаја

2. Право на суђење без непотребног одлагања

Prosper Mugiraneza, који је био затворен од априла 1999, поднео је предлог да се

85 Muhimana Appeal Judgment, supra note 3, § 213.

3. Право на избор правног заступника

Осуђени апелант, Благојевић, одбио је да сарађује са правним заступником који му

4. Право на сведочење за своју одбрану

1. Одбрана кључних чланова JCE и оних који нису чланови JCE-а, а

У случају Готовина et al., Тужба у оптужници наводи да су четири именоване особе

2. Разлика између нејасних и изостављених оптужби

Апелациона комора у случају Ntagerura et al. истакла је да постоје границе до којих

3. Није потребно читање оптужница заједно као целину након спајања

Аргумент Тужбе да, о спајању оптужница, неколико оптужница постаје према

4. Поновно разматрање специфичности оптужнице на последњој

Апелациона комора је открила да је у случају Ntagerura et al. Судска комора

1. Судско обавештење о решеним чињеницама

У случају Драгомир Милошевић, Апелациона комора114 је навела да је Судска

решених чињеница постављених у Karemera-и.115 Апелациона комора је рекла да

2. Прихватљивост изјаве преминулих сведока о делима и понашању

3. Стандард доказа на суђењу и примена тог стандарда

Апелациона комора у случају Ntagerura et al. се сложила са тужбом да примена

4. Процена аутентичности доказног материјала

Апелациона комора у случају Брђанин открила је да Судска комора није

1. Обелодањивање поверљивог материјала за употребу на националом

У случају Ndindiliyimana et al. Судска комора123 је наредила да затворени

2. Објављивање материјала на језику који оптужени разуме и у