SLIKE NAŠEG MALOG MISTA [iFOTOGRAFIJE]

- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka

- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač

SLIKE NAŠEG MALOG MISTA [iFOTOGRAFIJE]

- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka
- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač

1
SLIKE NAŠEG MALOG MISTA [iFOTOGRAFIJE]
- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka
- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač

RATNI ZLOČINCI NA SLOBODI

SLIKE NAŠEG MALOG MISTA [iFOTOGRAFIJE]

- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka
- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač

2
3
4
5
6
7
8
Jasmina, žrtva rata: Doživjela sam torturu, ostala bez oca i brata. Krvnika du gledati u oči,
imam hrabrosti!
https://youtu.be/mIz2NUJDMK8

Ponovo u Hagu nastavljaju svoju borbu za istinu Bakira Hasečid i Jasmina Rizvanovid.
Razgovarale su reporterom Face televizije Admirom Salihovidem o svemo onome što ih
očekuje i što nose u sebi ved godinama unazad.
„Očekujem da pobijede pravda i istina te da se donese presuda da je u BiH izvršen genocid.
Hodu da vjerujem da de tribunal donijeti pravu presudu i da politika nede upetljati ruke, da
de ga osuditi i za šest drugih opdina“, rekla je Bakira te nastavila:
„Jako je teško kada osjetite sve na svojoj koži, kada godinama čekate pravdu. Teško je stajati
ovdje i čekati jedan obični papir. Meni je najbitnije šta de pisati u toj presudi“, poručila je
Hasečid, predsjednica Udruženja „Žena žrtva rata“
Jasmina Rizvanovid članica Udruženja „Žena žrtva rata“ također je komentarisala sutrašnju
presudu
„Želim da ga osude i za genocid koji je uradio u Foči. Ostala sam i bez oca i brata i još tragam
za njihovim kostima. Doživjela sam najvedu torturu u 21. vijeku. Želim da ga pogledam u oči.
Imam toliko hrabrosti i želim da vidim krvnikove oči, posebno nakon toliko godina
provedenih u zatvoru“, naglasila je Jasmina te dodala:
„Ne može se redi da je pravda zadovoljena za one koji su ostali bez najmilijih. Nikada nede
biti smiraja u duši. Sve ide sporo, ali nadam se dostižno“, zaključila je Rizvanovid.

9
10
11
12
13
14
15
Objavljeno u knjigama 2004. i 2008. godine i 2019. godine
ŽRTVE GENOCIDA U FOČI 1992.
ABDULAH (AVDO) ĐUDERIJA, roĎen 1958. Živio i radio u Austriji. Agresija ga zatekla u selu.
Izbjegao do MZ Jabuka, a onda se 24. aprila 1992. vratio da obiĎe selo.
Ubijen izmeĎu Pirinog Dola i Daničića.
Kako se navodi u knjizi Genocid nad Bošnjacima na području Općine Foča: 1992.-1995./ Preljub
Tafro, Bećir Macić,
prema jednoj verziji ubio ga Savo Blagojević, a po drugoj Milorad Miletić.
Genocid nad Bošnjacima na području Općine Foča: 1992.-1995. : (prilog utvrĎivanju žrtava) /
Preljub Tafro, Bećir Macić.
- Sarajevo : Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i meĎunarodnog prava, 2004.
461 strana.
FOČA 1992 – 1995. - ŽRTVE GENOCIDA / Rasim Halilagić

16
- Sarajevo : Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i meĎunarodnog prava Univerziteta u
Sarajevu, 2008.
498 strana.
Foča : genocid u kontinuitetu : dokumenti, svjedočenja / Faruk Muftić
Sarajevo : Dobra knjiga, 2019.
592 str. : ilustr. ; 24 cm

17
18
19
20
21
22
23
24
SIGO su održane u najtežem periodu za Goražde i njegove stanovnike, u vrijeme kada je
Goražde bilo okruženo snagama agresora.
U septembru 1993.godine, grupa sportskih zanesenjaka i patriota, okupljenih u Sportskom
društvu Goražde, uz podršku civilnih i vojnih struktura organizovala je Sportske igre, prve
takvog karaktera i obima u BiH, u periodu 1992 – 1995.godina.
Bile su to Sportske igre Goraždanskog okruga . Borci su dolazili sa linija odbrane i takmičili se
u nizu sportskih disciplina. Takmičili su se sportisti iz Goražda, Foče, Rudog, Višegrada,
Rogatice, Čajniča.
SIGO su bile i ostale jedinstvena sportska manifestacija. I mnogo više od toga. SIGO su trajno
svjedočanstvo o herojstvu branioca Goražda, simbol prkosa i ponosa, nesalomljivog duha
boraca i svih građana i građanki Goražda u tim ratnim godinama.

25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
Nije ništa orlova vijeka.
Orao ima najduži životni vijek među pticama. Može živjeti čak do 70 godina.
Orao, naime, zna živjeti puno duže nego čovjek.
Kada orao napuni četrdesetu njegove duge i elastične kandže ne mogu više da love plijen
koji mu služi za hranu. Tada orlu preostaju samo dvije opcije – ili da umre ili da prođe
kroz bolan proces promjena.
Orao ima najduži životni vijek među pticama. Može živjeti čak do 70 godina.
Međutim, kako bi doživjeo tu dob, orao mora donijeti tešku odluku.
Kad navrši četrdesetu njegove duge i elastične kandže ne mogu više loviti plijen koji mu
služi za hranu. Njegov dug i oštar nos postaje savijen.
Njegova stara i teška krila, zbog zbijenih pera, zapinju za grudi, što mu onemogućava let.
Tada orlu preostaju samo dvije opcije: umrijeti ili proći kroz bolan proces promjena koji
traje 150 dana.
Taj proces od orla zahtjeva da odleti na vrh planine i sjedne u gnijezdo.
Tu orao kljuca svojim kljunom o kamen sve dok kljun ne otpadne. Nakon što kljun
otpadne, orao čeka da novi kljun naraste nakon čega novim kljunom iskljuca stare
kandže.
Kad narastu nove kandže, orao počinje kljucati svoja otežala stara pera.
I tako nakon pet mjeseci, orao polijeće u let ponovnog rađanja i živi još 30 godina.

39
40
41
OPOMENA
napisao:Zijad Smigalovic
Početak rata. Nosimo mi tespihe, hamajlije, mjesec i zvijezdu... sjednemo kraj jednog starog
hadžije. Ahmedija na glavi, lula u ruci. Krehnu šibicu, stavi lulu u usta i zapali.
"Šta de vam, djeco, te hamajlije i tespihi?",
pita, pa povuče dim iz lule koju je pušio.
"Pa eto, djede", reče neko od nas, "muslimani smo, a rat je, da se zna."
On se onako kiselo nasmiješi. Malo k'o podrugljivo. Podiže obrvu i pogledom prijeđe po
nama.
"Klanjajte vi pet vakata, pridržavajte se vjere i uzdajte se u Allaha dž.š. Okanite se tih tespiha
i hamajlija. Ne može insan biti musliman ako nije namaz obavio. Džaba tespihi ako si kjafir i
ne znaš abdest uzeti, zanijetiti, dženazu klanjati."
Šutili smo. Mene pomalo bi i sramota.
Nisam mogao podidi pogled i pogledati hadžiju. Gledao sam ispred sebe i slušao.
Htio sam nešto da pitam, al' sam odustao.
I ostali su šutili.
"E, moja djeco!", progovori djed, "pregrmio sam ja jedan rat. Allah dao pa sam preživio. I
ovaj je opomena, a ako se ne opametimo, tek de nas onda kazniti!"
Ostao sam zapanjen onim što je rekao. Četnici su u Podrinju ved počinili velike zločine. Foča,
Višegrad, Zvornik, Bijeljina. U Prijedoru, Banja Luci, Brčkom isto...
A on kaže: opomena!
"Kakva opomena?", zapitao sam, "Zar nam ovo nije kazna?"
"Nije!", reče. Pogleda u mene i opet povuče dim iz lule.
"Isto su oni ovo radili i 41' u drugom svjetskom ratu. Sve smo opet zaboravili.Poklali su i
popalili Podrinje. Najviše je stradala Foča. Nikada niko nije slovo napisao o tome niti je
smio. Ko god bi to pomenuo, odmah bi ga zatvorili.Ovo nam je druga opomena, trede nede
ni biti!
Nego, djeco, najbolje vam je umjesto tih tespiha i hamajlija, kad negdje krenete, sedam puta
El-Fatihu proučiti, puhnite iza sebe ispred, gore, dole i sa strana! Tako de vas dragi Allah
sačuvati!"
Ustade djed, uze štap, okrenu se i reče:
"Allahimanet! Allah vas nagradio i sačuvao!"
"Allahimanet, hadžija!", svi uglas rekosmo.
Gledali smo za njim. Polahko se uz pomod štapa udaljavao od nas. U njegovoj figuri i u
njegovom hodu bilo je nešto ponosno i drsko. Borio se sa godinama a hodao uspravno i
gordo. I danas dan pamtim njegove riječi.
Dva puta sam doživio, od dva različita čovjeka, da mi isto kažu. Dva čovjeka koji su prebrodili
rat i sve patnje bošnjačkog naroda.
Kakva li de tek kazna biti, ako je 92'-95' samo opomena bila?
MOJE PRIČE (odlomak iz jedne od njih).
Zijad Smigalovic
https://www.facebook.com/zijad.smigalovic/posts/1420688398075590
fb Zijad Smigalovic, 16. rujna 2018.

42
fotografija:ilustracija
oprema teksta:focanskidani

43
44
45
46
47
E pericoloso sporgersi
NE NAGINJI SE KROZ PROZOR
(natpis ispod prozora u vozu)
Mala metalna pločica i na njoj crnim slovima ugravirane riječi: Lehnen Sie sich nicht aus dem
Fenster – NICHT HINAUSLEHNEN.
Vozovi bi u taj vakat često stajali satima, čekajući da se mimoiĎu s drugim vozovima.(bilo zimi,
bilo ljeti, i na minusima i na vrelini).
priredio:Kenan Sarač/focanskidani
design:Kenan Sarač

48
49
50
20.januara 1942.godine partizanski durmitorski bataljon sa komandantom Obradom Cicmilom ,
studentom Univerziteta u Beogradu ,oslobodili Foču od četnika .
O tome su pažnje vrijedne znanstvene radove napisali Vladimir Dedijer i Antun Miletid, Faruk Muftid,
Adil Zulfikarpašid , Mesud Šadinlija, Smaič Čekid, Hasan Balid, Šemso Tucakovid, Mujo Kafedžid, Izet
Kubat,Vladimir Velebit i mnogi drugi koje ovom prilikom ne spomenuh...
Taj dan su Fočaci slavili kao Dan oslobođenja.
Iz toga je nikla institucionalna stvarnost o Danu opštine kada su se i dodjeljivala pored ostalog
priznanja počasnog građanina Foče koje su dobili Obrad Cicmil, Kosta Tabakovida, Emin Dukatar,
Puba Goldberger i drugi.
Priča se da su Murat Bačvid - krojač, Uzeir Tataragid i Rešad Selimovid, trgovci iz Foče, nakon što su
preživjeli genocid,u nastavku života uzeli taj dan kao dan života, pobjede života nad smrti ...
Fočanska omladinska četa
Fočanska omladinska četa je formirana početkom februara 1942.godine i prošla je čitav ratni put prve
proleterske. Kada je stvorena,imala je 63 borca,mahom između 13 i 17 godina.Bili su to
Srbi,Muslimani i Hrvati,učenici,radnici,seljaci.

51
52
FOĈANSKI KRVAVI MOSTOVI 1941. - 1945.
Prema jednom svjedoĉenju tih zimskih dana 1942. godine Ćehotina je bila puna tijela ubijenih
muslimana. Ispod gornjeg, krvavog, Ćehotinskog mosta moglo se preći preko mrtvih tijela da se
voda ne dotakne...
https://focanskidani.wordpress.com/…/focanski-krvavi-mosto…/
Nataša Zimonjić-Ĉengić u Foĉi 1944. skupljala je kosti ubijenih muslimana. Kosti nikad nisu
obiljeţene, jer je Vrhovni štab odluĉio da to ne bi bilo politiĉki korisno.
...ali kada sam ugledala te kosti... Puno ih je bilo, svuda razbacanih, u velikim i malim gomilama,
ili kao pojedinaĉni skeleti, neki su leţali u jednom komadu... Samo što ih i na ulici nisam sretala.

53
Omladinski komitet, ĉiji sam bila ĉlan, dobio je zadatak da ih skupi... Uglavnom, muslimanske
omladine meĊu nama nije bilo, bila je pobijena, a, na domaće mladiće i djevojke velik su uticaj
imali ravnogorci, i izuzetno teško je bilo s njima raditi..
Skeleti pored Ćehotine Nataša nastavlja: "Sedam dana je trajalo sabiranje tih kostiju, koje smo
odnosili na jedno mjesto pored Ćehotine... Slagali smo ih kao drva što se slaţu... Hrpa se svaki
dan povećavala, i taman kad bi se uĉinilo da će dobiti svoje definitivne obrise, doĊem drugi dan i
vidim da je hrpa još veća... Puno sam toga ruţnog u godinama od tada do danas doţivjela, ah,
ruţnog, i to je blaga rijeĉ, ali ti skeleti pored Ćehotine, posebno djeĉiji, poluraspadnuti, na kojima
su se, u raznim mojim kasnijim trenucima oĉaja i zapitanosti nad svim, pojavljivala osmjehnuta
djeĉija lica, uvijek sa krupnim oĉima koje kao da mi nešto hoće reći, dakle, ti skeleti me ne
prestaju proganjati...
Ali, 1944, sakupljene kosti je trebalo i ukopati: "Moj je Fićo pitao Uglješu Danilovića, ĉula sam
vlastitim ušima, šta dalje da rade, primijetivši da bi dobro bilo odabrati neko posebno obiljeţje, da
se zna da su to kosti nevinih muslimana koje su ubili ĉetnici, a Uglješa je skoĉio, baš tako, skoĉio:
'Fićo, nemamo vremena za to, i', dodao je tiše, 'nije sada ni politiĉki dobro tako nešto uraditi,
ovdje...'" Kada nije vrijeme za istinu?
"Poslije smo mi otišli iz Foĉe. Ne znam taĉno šta je bilo sa kostima, ali znam da one nikad nisu
dobile ime, znak, da, navodno, ne bi smetale ţivima..."
[kazivanje partizanke Nataše Zimonjić-Ĉengić, Smrt do smrti…-DANI br. 263, od 28. juna 2002.]
Adil Zulfikarpašić je januara 1942. godine dobio zadatak da putuje u Foĉu, gdje je bio Vrhovni
štab, i Tito. O tom svom putovanju ostavio je pismeni trag.
Most u Foĉi je još bio krvav, a ispod mosta, opisuje Zulfikarpašić, niz zidine kula, visile su, poput
stalaktita u carstvu neĉastivog, ogromne krvave ledenice: "Pod tim strašnim crvenim baldahinom
Drina je ljuljuškala mrtva tijela kao da ih uspavljuje. Uz obalu su leţali naduti leševi ţena, djece i
ljudi u graĊanskim i seljaĉkim odijelima. Neki mrtvaci bili su goli." Priĉali su im: da Drina ne bi
izbacivala tijela, ĉetnici bi razrezivali trbuhe mrtvacima, i tjelesa bi potonula.
[Put u Foĉu - Adil Zulfikarpašić, Godišnjak, Beĉ, 1957.]
Stvarnih 14.000 žrtava u Foĉi 1941. - 1945.
[Srpski zloĉini nad Bošnjacima-muslimanima 1941.-1945. Dr Šemso Tucaković, El-Kalem i OKO
,Sarajevo, 1995., 673 stranice ; 25 cm.]
8000 UBIJENIH MUSLIMANA U KOTARU FOĈANSKOM (1942.)
…Raĉuna se da je u ovoj tragediji poginulo od strojnica, pušaka, te zaklano, ubijeno i zapaljeno (u
kući Sulejmana Hasanefendića i Saliha Hasića zatvoreno je 65 ţena i djece, te su ove kuće
zapaljene i tako su zatvorene ţrtve ţive izgorile) oko dvije tisuće nevinih ţrtava, što sa 6 tisuća iz
zimušnje katastrofe predstavlja katastrofalnu cifru od osam tisuća izginulih muslimana u samom
kotaru foĉanskom…
[iz knjige “Genocid nad Muslimanima 1941. – 1945.”, stranica 193. - Vladimir Dedijer – Antun
Miletić : Genocid nad Muslimanima 1941. – 1945. Biblioteka “Refleksi”,Svjetlost, Sarajevo,
1990.,881 stranica, štampano u 10.000 primjeraka]
Most na Drini, nazvan Krvavi most,najveće je gubilište bošnjaĉkog civilnog stanovništva u
Drugom svjetskom ratu. Na stotine Foĉaka, starih ljudi, ţena, djevojaka i djece tu su poklani. Neki
su mladi skoĉili s mosta i pokušali se roneći spasiti. Samo je trojici uspjelo, jer mnoge su uništili
hladna rijeka, meci i potjera. Preţivjeli su opisali te gozote.
Poznati slovenski slikar Božidar Jakacizradio je Krvavi most u nekoliko varijacija...
[BOŠNJAK Adil Zulfikarpašić - Milovan Đilas i Nadeţda Gaće, Bošnjaĉki institut Zürich, 1994.,
238 str]

54
priredio:Kenan Saraĉ
design:Kenan Saraĉ
fotografija:focanskidani
oprema teksta:focanskidani

FOĈANSKI KRVAVI MOSTOVI 1941. - 1945.

https://www.facebook.com/kenan.sarac.39589/videos/720702711617982/

8000 UBIJENIH MUSLIMANA U KOTARU FOČANSKOM (1942.)

...Računa se da je u ovoj tragediji poginulo od strojnica, pušaka, te zaklano, ubijeno i
zapaljeno (u kući Sulejmana Hasanefendića i Saliha Hasića zatvoreno je 65 žena i djece, te
su ove kuće zapaljene i tako su zatvorene žrtve žive izgorile) oko dvije tisuće nevinih
žrtava, što sa 6 tisuća iz zimušnje katastrofe predstavlja katastrofalnu cifru od osam tisuća
izginulih muslimana u samom kotaru fočanskom...
iz knjige "Genocid nad Muslimanima 1941. - 1945.", stranica 193.
Vladimir Dedijer - Antun Miletić : Genocid nad Muslimanima 1941. - 1945.
Biblioteka "Refleksi",Svjetlost, Sarajevo, 1990.,881 stranica, štampano u 10.000 primjeraka
priredio:Kenan Sarač/focanskidani

20.januar
20.januara 1942.godine partizanski durmitorski bataljon sa komandantom Obradom Cicmilom,
studentom Univerziteta u Beogradu ,oslobodili Foču od četnika .
O tome su pažnje vrijedne znanstvene radove napisali Vladimir Dedijer i Antun Miletid, Faruk Muftid,
Adil Zulfikarpašid , Mesud Šadinlija, Smaič Čekid, Hasan Balid, Šemso Tucakovid, Mujo Kafedžid, Izet
Kubat,Vladimir Velebit i mnogi drugi koje ovom prilikom ne spomenuh...
Taj dan su Fočaci slavili kao Dan oslobođenja.
Iz toga je nikla institucionalna stvarnost o Danu opštine kada su se i dodjeljivala pored ostalog
priznanja počasnog građanina Foče koje su dobili Obrad Cicmil, Kosta Tabakovida, Emin Dukatar,
Puba Goldberger i drugi.
Priča se da su Murat Bačvid - krojač, Uzeir Tataragid i Rešad Selimovid, trgovci iz Foče, nakon što su
preživjeli genocid,u nastavku života uzeli taj dan kao dan života, pobjede života nad smrti ...
Fočanska omladinska četa
Fočanska omladinska četa je formirana početkom februara 1942.godine i prošla je čitav ratni put prve
proleterske. Kada je stvorena,imala je 63 borca,mahom između 13 i 17 godina.Bili su to
Srbi,Muslimani i Hrvati,učenici,radnici,seljaci.
priredio:Kenan Sarač/focanskidani

55
56
Milovan Đilas o četnicima – iz teksta “Plemenita mržnja”, Borba, 8.10.1942

Đilas je još 1942 zapisao: Četnici su na mostovima na Drini klali jednog po jednog, po stotine
i hiljade žicom povezanih Muslimana – ljudi, žena i djece. Pod vođstvom londonske
izbjegličke vlade i Draže Mihailovida u zemlji, oni su se u zločinima takmičili sa ustašama, a u
izdaji su ih prevazišli. Oni su u Srbiji pošli na partizane kao u lov na divljač, oni su klali, ubijali
najmilije sinove srpskog naroda i predavali ih u ruke Nijemaca. Oni su Bati Jankovidu u Čačku
kidali živo meso i trpali mu u usta. Oni su u Crnoj Gori i Hercegovini pobili stotine, hiljade
boraca za slobodu. Oni su prešli na posao da unište čitave mlade borbene generacije srpskog
naroda i najbolje narodne borce, srčiku narodne borbe.

Djecu boraca za slobodu iz Crne Gore predavali su u ruke italijanskim fašistima da skrnave i
unakazuju njihove mlade duše. Oni po Hercegovini siluju partizanke, lome staračke kosti
partizanskih očeva i majki, sravnjuju sa zemljom čitava sela koja su se digla u borbu za
slobodu. Nema izdaje, nema podlosti, nema zločina pred kojim bi prezao četnik, nema izdaje
i zločina koje četnička izbjeglička “vlada” ne bi nagradila i okovala u zvijezde. U njoj se
probudila velikosrpska zvijer koja nema mjere ni kraja u izdaji i zločinu, koja u moru krvi guši
– iz klasnih pobuda – borbu vlastitog naroda ne bi li obezbijedila za bududnost svoju krvavu
hegemonističku vladavinu.

Četnik – to je najpodmukliji, najprljaviji izdajnik i zločinac, to je grobar srpskog naroda i svih

naroda Jugoslavije. Četnici i ustaše, to nijesu ni Srbi, ni Hrvati, ni ljudi.

(Izvor: Vladimir Dedijer i Antun Miletid, Genocid nad muslimanima 1941 – 1945 - Zbornik
dokumenata i svjedočenja, Svjetlost, Sarajevo, 1990)

https://www.scribd.com/doc/141180985/Vladimir-Dedijer-Antun-Miletid-Genocid-nad-
Muslimanima

57
58
59
60
61
62
63
4.1.1.1. Основне школе
(37) ОШ "Вук Карачић" Устикплина (1908–1992); 1944–1960; кут. 10; СИ
(38) ОШ "Бранкп Гагпвић" Челебићи (1890–1992); 1947–1979; ко. 77; кут. 18; СИ
(39) ОШ "Иван Гпран Кпвашић" Фпша (1945–); 1945–1961; ко. 45; кут. 17; СИ
(40) ОШ "Сава Кпвашевић" Ппппв Мпст (1950–1992); 1950–1961; ко. 21; кут. 6; СИ
(41) ОШ "Фпшанска пмладинска шета" Брпд (1945–); 1945–1961; ко. 8; кут. 15; СИ
(42) ОШ "Никпла Маракпвић-Нина" Миљевина (1946–); 1946–1988; ко. 40; кут. 35; СИ

4.1.1.3. Средње школе

(43) Државна реална гимназија Фпша (1945–1965); 1945/1965; ко. 189; кут. 5; СИ
(44) Гимназија "Др Симп Милпщевић" Фпша (1965–); 1965/1983; ко. 293; кут. 17; СИ
(45) Ушитељска щкпла "Ивп Лпла Рибар" Фпша (1960–1972); 1960/1972; ко. 12; кут. 9; СИ
(46) Медицинска щкпла Фпша (1961–1988); 1961/1988; ко. 15; кут. 21; СИ
(47) Шкпла ушеника у привреди "Никпла Тесла" Фпша (1947–); 1947/1969; ко. 324; кут. 3;
СИ

4.1.2. Прпсвјетне службе

(48) Раднишки универзитет "Ђурп Пуцар Стари" Фпша (1959–1990); 1959–1990; ко. 53;
кут. 3; свежоева 8; СИ

5. Спцијалне и здравствене устанпве

5.1. Спцијалне устанпве

(49) Центар за спцијални рад Фпша (1946–); 1946/1967; кут. 26; СИ
64
5.2. Здравствене устанпве
(50) Дпм здравља Фпша (1948–?); 1948/1959; ко. 7; кут. 1; СИ

6. Привреда и банкарствп

6.1. Банке и нпвшани завпди

6.2. Привредна удружеоа, кпмпре и дирекције

6.3.1. Индустрија, рударствп и грађевинарствп

(51) ГП "Рпманија" Виткпвићи (1945–1954); 1945/1954; ко. 20; кут. 1; СИ
(52) ''Фпледа'' ДОО, Миљевина, Фпша (1947–2010); ко. 1
(53) Рудник мркпг угља Миљевина (1947–1982); 1947/1982; ко. 48; кут. 126; свежоева
15; СИ
(54) Твпрница медицинских инструмената Фпша (1950–1951); 1950/1951; ко. 1; кут. 14;
СИ
(55) УПИ РО "Клас" Сарајевп – ООУР Млин "Зеленгпра" Устикплина (1954–1995);
1954/1980; ко. 9; кут. 28; СИ
(56) "Чајавец" АД – ''Темика'' ДОО – у стешају Фпша (1970–2009); 1970/2009; 6,5 м1
(57) Твпрница шарапа Фпша (1973–2006); 1973/2006; ко. 3
(58) "Кпнфекција" АД Фпша (1974–2006); 1974/2006; ко. 1
(59) "Унис" Фпша – у стешају (1974–2005); 1974/2005; ко. 2
(60) ОДП "1. пктпбар" Калинпвик – у стешају (1985–2006); 1985/2006; 1 м1
(61) "Унис-Тес", Чајнише (1997–2008); 1997/2008; 1 м1

6.3.2. Ппљппривреда и щумарствп

(62) Шумскп индустријскп предузеће "ШИПАД-Маглић" Фпша, ООУР Примарна прерада
дрвета – Пилана Фпша (1947–); 1947/1956; ко. 18; кут. 33; СИ
(63) Шумскп индустријскп предузеће "ШИПАД-Маглић" Фпша, ООУР Грађеое Фпша
(1948–); 1948/1956; кут. 16; СИ
(64) Шумскп индустријскп предузеће "ШИПАД-Маглић" Фпша ООУР ТЛП "Сутјеска"
(1948–1956); 1948/1956; ко. 13; кут. 15; СИ
(65) Шумскп индустријскп предузеће "ШИПАД-Маглић" Фпша, ООУР "Термпелектрана"
Фпша (1953–1989); 1953/1954; кут. 1; СИ
(66) Шумскп индустријскп предузеће "ШИПАД-Маглић" Фпша, Радна заједница Фпша
(1951–?); 1951/1956; кут. 3; СИ
(67) РО Фабрика дувана Сарајевп, ООУР Фпша (1953–1979); 1953/1979; ко. 96; кут. 90;
СИ
(68) Рејпнска управа за планинске пащоаке Калинпвик (1955–1959); 1955/1959; ко. 3;
кут. 1; СИ

6.3.3. Тргпвина, угпститељствп и туризам

(69) ТРО "Перућица" Фпша (1954–?); 1954/1969; ко. 4; кут. 19; СИ

6.3.4. Сапбраћај и везе

(70) "Србиое превпз" – у стешају, Фпша (1992–2006); 1992/2006; ко. 5; рег. 3

65
6.4.1. Земљпраднишке задруге
(71) ЗЗ Миљевина (1945–1961); 1953/1961; ко. 3; кут. 1; СИ
(72) ЗЗ Челикпвп Ппље (1952–1960); 1952/1960; ко. 22; кут. 6; СИ
(73) ЗЗ Сутјеска (1953–1958); 1953/1958; ко. 17; кут. 4
(74) ЗЗ Закмур (1953–1958); 1953/1958; ко. 10; кут. 1; СИ
(75) ЗЗ Слатина (1955–1960); 1955/1960; ко. 4; кут. 1; СИ
(76) ЗЗ Драгпшава (1956–1962); 1956/1962; ко. 2; кут. 2; СИ
(77) ЗЗ Челебићи (1957–1960); 1957/1960; ко. 1; кут. 1; СИ
(78) ЗЗ "Зеленгпра" Фпша (1957–?); 1957/1971; ко. 10; кут. 11; СИ
(79) ЗЗ Устикплина (1959–1963); 1959/1963; ко. 10; кут. 3; СИ

7. Пплитишке партије, друщтвенп-пплитишке прганизације и синдикати

7.1. Перипд дп 1945.

7.2.1. Кпмунистишка партија / Савез кпмуниста

(80) Опщтинска кпнференција СК Гпражде (1945–1990); 1977/1989; кут. 158; СИ
(81) Опщтинска кпнференција СК Фпша (1945–1990); 1977/1990; кут. 45; СИ
(82) Опщтински кпмитет СК Гпражде (1945–1990); 1945/1977; ко. 67; кут. 142; СИ
(83) Опщтински кпмитет СК Калинпвик (1945–1990); 1945/1961; ко. 44; кут. 29; СИ
(84) Опщтински кпмитет СК Фпша (1945–1990); 1946/1977; ко. 8; кут. 80; СИ
(85) Опщтински кпмитет СК Челебићи (1948–1958); 1948/1958; кут. 2; СИ
(86) Опщтински кпмитет СК Миљевина (1954–1960); 1954/1960; кут. 3; СИ
(87) Опщтински кпмитет СК Устикплина (1956–1960); 1956/1960; кут. 3; СИ
(88) Међуппщтинска кпнференција СК Гпражде (1972–1990); 1972/1990; свежоева 10;
СИ

7.2.2. Нарпдни фрпнт – Спцијалистишки савез раднпг нарпда

(89) ССРН Фпша (1945–1990); 1953/1959; ко. 10; кут. 7; СИ
(90) Опщтинска кпнференција ССРН Фпша (1945–1990); 1965/1990; кут. 9; СИ
(91) Опщтинска кпнференција ССРН Гпражде (1946–1990); 1963/1990; кут. 13; СИ

7.2.3. Нарпдна пмладина – Спцијалистишка пмладина

(92) Срески кпмитет Нарпдне пмладине Фпша (1950–1961); 1950/1961; кут. 4; СИ

7.2.5. Савез бпраца и пстале друщтвенп-пплитишке прганизације

(93) Опщтински пдбпр СУБНОР-а Фпша (1946–1966); 1946/1966; ко. 5; кут. 19; СИ
(94) Савез резервних впјних старјещина Фпша (1962–1990); 1962/1986; кут. 4; СИ

4.1.1.1
4.1.1.1

66
Siva knjiga: Odmetniĉka zvjerstva i pustošenja u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (VI.dio)

'Odmetniĉka zvjerstva i pustošenja u Nezavisnoj Drţavi Hrvatskoj u prvim mjesecima Hrvatske narodne
drţave', puni je naziv knjige obraĊene i tiskane po nalogu Ministarstva vanjskih poslova NDH u
hrsvijet.net

67
Evo dr Sekul Stanić meĊu civilnim ţrtvama (šatro) na spomeniku u Kozjoj Luci.

https://youtu.be/hdcYtDbsUOM

20 05 2018 VISEGRAD, OSVESTAN SPOMENIK UBIJENIM SRBIMA U KOZIJOJ LUCI KOD

FOCE
youtube.com

Je li ovo Anto Šimović?

68
a ovaj mi izgleda k'o oni Pile Hadţivuković

ĉetnici u Kozjoj Luci

https://www.facebook.com/jasmin.mulahusic/videos/2420219834674867/

Prilog nije dostupan

Ovaj dodatak je moţda uklonjen, ili osoba koja ga je podijelila nema dozvolu da dijeli sa Vama.

69
Ko se sjeća serije Misija majora Atertona i doktora Janjića?
Negdje 1984., a moţe biti i 1985. iz Centra Foĉe, tiho i reklo bi se neĉujno otišla je iz Foĉe
porodica Janjić. Dr Janjić sa porodicom je stanovao u stanu kod Delikatesa. Dvije kćerke, Mimica
i Kaća, fina gradska raja.
U vrijeme snimanja serije Misija majora Atertona u stanu dr Janjića pronaĊena je ĉetniĉka radio
stanica. No, prije tog dogaĊaja dr je sa porodicom nestao iz Foĉe. Dojavu je najvjerovatnije dobio
od svojih drugara iz UDBE i OZNE.
Misija majora Atertona je trodijelna jugoslavenska televizijska mini-serija, odnosno dokudrama,
snimljena u reţiji Save Mrmaka 1986. i originalno prikazana na programu TV Sarajevo u okviru
mreţe JRT. Sastoji se od dvije epizode koje prikazuju misiju Hidra, odnosno sudbinu tri
operativca britanske tajne sluţbe SOE na ĉelu sa majorom Terrenceom Athertonom (ĉiji lik

70
tumaĉi Matjaţ Višnar, koji su za vrijeme drugog svjetskog rata, odnosno poĉetkom 1942. došli u
tadašnju okupiranu Jugoslaviju kako bi ustanovili da li se partizani ili ĉetnici zapravo bore protiv
okupatora.
Sva tri djela serije moţete pogledati na linkovima ispod.
https://focanskidani.wordpress.com/2018/04/15/ko-se-sjeca-serije-misija-majora-atertona-i-
doktora-janjica-foto-i-video/

Ko se sjeća serije Misija majora Atertona i doktora Janjića? (foto i video)

Ko se sjeća serije Misija majora Atertona i doktora Janjića? Negdje 1984., a moţe biti i 1985. iz Centra
Foĉe, tiho i reklo bi se neĉujno otišla je iz Foĉe porodica Janjić. Dr Janjić sa porodicom j…
focanskidani.wordpress.com

http://foca24.info/dan-boraca-vrs-u-foci-briga-o-borackoj-populaciji-zadatak-svih-
institucija/?fbclid=IwAR03OLjRon-
LzWB3LxYOvnINPsS6h1GdaklUophtQq0zJgqCI9EaJp1Wooo

71
http://radiofoca.com/dan-boraca-vrs-u-foci-briga-o-borackoj-populaciji-zadatak-svih-
institucija/?fbclid=IwAR3O4jaUfIeJOdCYvrVb7KGJ2qT8UeUYYVNVofyzQz0ZnMVYhJ7Qds
h-mpI

Dan boraca VRS u Foĉi: Briga o boraĉkoj populaciji zadatak svih institucija

72
Sluţenjem parastosa, polaganjem vijenaca i prisluţivanjem svijeća na Centralnom spomen-obiljeţju palim
borcima Odbrambeno-otadţbinskog rata Boraĉka organizacija Foĉe danas je odala poĉast srpskim borcima
koji su dali ţivote za stvaranje Republike Srpske. Poruĉeno je da su borci heroji koji...
radiofoca.com

za Drinske mladice

73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
https://www.sandzaklive.rs/index.php/sandzak-drustvo/678-sandzak-cutanje-o-silovanjima-ne-
brise-
traume?fbclid=IwAR1jEv98iVAm9oKYxcHzkA0DbFUcql2CDd7JaZcWswM9BxK51MRdoncu
2gw

Sandžak - Ćutanje o silovanjima ne briše traume

Najbolji naĉin odbrane od seksualne zloupotrebe dece jeste da se o tome javno govori i da nasilnici budu
adekvatno kaţnjeni Vest je sustizala vest. Nastavn...

85
sandzaklive.rs

86
Nekadasnji

87
http://seesrpska.com/hit-biciklom-kroz-prasumu-po-zelengori-i-do-vrha-
srpske/?fbclid=IwAR22JZo9GUwySA4woBbp0Q9sNITCIbPaMR2UMcTECFsVj48ufHRCjqUv
6hM

HIT: BICIKLOM KROZ PRAŠUMU, PO ZELENGORI I DO VRHA SRPSKE | SeeSrpska |

VidiSrpsku

Prašuma Perućica, sedam jezera Zelengore, Maglić i Treskavica, pa kanjonom Tare do Durmitora i Crnog
jezera, smatraju se nejljepšim dijelovima za voţnju brdskog biciklizma. „Posebno podruĉje Nacionalnog
parka Sutjeska je atraktivan dio Bosne i Hercegovine kad su u pitanju putevi brdskog bici...
seesrpska.com

https://focanskidani.files.wordpress.com/2015/12/karike-na-marike-_-004.jpg?w=720

https://focanskidani.files.wordpress.com/2015/12/krpenjac48dama-na-limene-konzerve-_-
002.jpg?w=720

88
https://faktor.ba/vijest/potjera-od-foce-do-gorazda-krijumcar-iz-automobila-policiji-pobjegao-u-
sumu/24413?fbclid=IwAR0hywm6vIMpgCf3FiffBwQHKxtm9vWvnmYznOgX_pItgUM9Txyo
Ox5FU_4

Potjera od Foĉe do Goražda: Krijumĉar iz automobila policiji pobjegao u šumu

Policijska potjera odvijala se od Foĉe do mjesta Osanica kod Goraţda, gdje je vozaĉ za kojeg se sumnja da
je krijumĉar izašao iz vozila i pobjegao u obliţnje šiblje i šumu. On do danas, navodno, nije pronaĊen, a u
faktor.ba

89
https://mojahercegovina.com/policajci-iz-foce-napali-i-pretukli-komsiju-i-inspektora-iz-sipa/

Policajci iz Foĉe napali i pretukli komšiju i inspektora iz SIPA: “Rekli su da neće stati na ovome i da
će nas porodiĉno zatrijeti”

Policajci iz Foĉe Aleksandar I. i njegov otac Momir I. i njihov roĊak Zoran I. su brutalno pretukli mene,
mog brata i oca, samo zato što smo traţili da sklone automobil sa puta, kako bi mogli proći. Ovako poĉinje
priĉu za portal Moja Hercegovina Ţeljko Vuković koji dodaje i da policijska pa...
mojahercegovina.com

ZAVRĆE NA NEVIĐENO!!!

90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112