Professional Documents
Culture Documents
Samardžija PDF
Samardžija PDF
Ру кописе отку цане с проредом (до 30 редова на страници) искљу чиво на дискетама
слат и У ред н ишт ву :
Филолошк и факултет, Дру шт во за српски ј език и књижевност Србиј е
Студент ски т рг З, поштански фах : 359, 11001 Беог рад,
телефон 3285-506
e-mai l :drustvosj @fi l.bg.ac.rs
Радови се рецензирај у и категоришу. Ру кописи се не враћај у.
Т ираж 800.
Штампа: Чигој а штампа, Београд, Студентски т рг 13, тел/факс 3032 414
РА С П РА В Е И Ч Л А Н Ц И
У Д К : 82 1. 163.41.09:398
: В. п илог на к а ада, ко и об хвата само део п егледа, у џбеника, историј а и сличних издања,
р р ју р ј у р
намењених средњошколским потребама. Још се веће шаренило класификациј а и термина испољава
у читанкама, у издањима лект ире за основну и средњу школу и различитим антологиј ама.
3Л. Костић, Иа одно гл мовање, Гласник Земаљског муезј а у Босни и Х ерцеговини, Сарај ево,
р у
1893, ст р. 387- 368,и у : Народна књиж евност , прир. В. Недић, Београд, 1972, стр. 539- 55 1; N.
Bonif ač ić Rožin, Narodne drame, p oslovi ce i zag onelke, Zagreb, 1963; X . К рњевић, Векови ma ј абу ка
Л азе Kocmuha, Нови Сад, 1992, ст р. 15.
J„ Usmeno se knj iževnost i može pristupiti i s gledišta nj ezine izvedbe i s gledišta kvali teta teksta, aoba
j
se pristupa međusobno dopunj uj u. Za razumij evanj e knj iževne dimenzij e važno j e uvij ek imati na umu da
pj esma r i
,p p j ov i etka,posl ovi ca ili zagonetka osto
,p j e na sv oj osebuj an usmeni nač in, kao do ađ
g j a u kontek-
stu. A ako nas zanima sam f olklorni događaj , nećemo ga moći dobro razumj eti, zanemarimo li nj egovu rea-
"
lizacij u rij ečima . M. Bošković-Stulli , Usmena knj iževnost nekad i danas, Beograd, 1983, стр. 136- 137.
Самарџиј а С„ Питања класификациј е..., Кљижевност иј език, LVIl/ 1- 2, 20 10, стр. 1- 22 3
"
такође се певај у у пр иг од ном контексту, у з свој еврсне „ зад атке п од ељен е
међу звани цама (девер, к у м, прику мак , барј акт ар, чау ш итд) , у кој има се
5
препознај у архаичн а полазишт а. Ипак , све те компоненте у кљу чене у искон-
ску, синк рет ичн у п ри роду у смене ли рике немај у примарно естетск у фу нк циј у,
какав стату с д обиј ај у у позор ишном комаду, у тек сту саст ављеном д а би г а
глу мци на сцени пр иказали гледаоцима. И ст а свој ства огледај у се у број ним
народ ним иг рама, к ој е су се и грале о пр азни ц има или при оку пљању чланова
задру ге.6 Некада се и у склопу гаквих игара вршила п одела улога, певани
су одређени стих ови , био ј е ну ж ан одг оварај у ћи амбиј ент, али се ни овак ви
ф олкло рни обл и ц и не мог у п оист овет ити са драмс к им д елом, његовом ст ру к -
тур ом и начин ом извођења.
У у сменој књиж евности специфични су : природа дела, начин извођења,
околност и стварања, вредновање, ( не)прихватање и преношење песама, прича,
предања, к ратк их форми. Због тога ниј е мог у ће ј едност авно г ру п исање облик а
на основу опозициј е стих/ проза, нити се системат изациј а може заснивати к роз
пу ко разликовање наративних/ ненарат ивних форми . Видо Латк овић ј е изузет -
но добро образложио низ разлога због кој их се у склопу усменог стваралаштва
могу разликовати и специфични родови (Латковић: 1975, 43- 48) . А ли , изгледа
да се током дру г е полови не 20. век а ниј е у споставила одговарај у ћа повезаност
у ниверзитет ског г ради ва са плановима, програмима и реал изациј ом наст аве у
основним и средњим школама. Чини се, заправо, да се у чит анк ама и безброј ним
едициј ама у служби лектире инсистирало на разноликости класификациј а и тер-
мина, у право из области народне књиж евности.
П рема особени м у словима т р ај ања, ст вар ања и извођења , сходно намени
и поет ици облика у очавај у се у склопу народне (у смене) к њиж евности основни
р од о в и :
- лирск а поезиј а (са разг ранатим системом врста и подврста) ;
—епска поезиј а (чиј а се подела мож е спровести по различитим полазиштима) ;
- особене лирско-епске врсте;
- проза (кој у чине приповетке и предања) ;
- хетерогена, специфична к атегориј а к рат ких говорних облика ( међу собно
различитим врст ама зај едничка ј е првенствено ј едноставна, тј . сведена форма) .
У овим одређењимасу нај више му казадавале лирско-епске, тј . епско-лирске
" "
врсте, кој еј е сам Ву к означио као песме између „ женскииј ех и „ му шкиј ех . Већ
н а п р в ом к о р ак у су о ч авам о с е и с а м н о ш т вом т ер м и н а: п р и п о вед н е п е с м е , п р и -
чалице, баладичне песме у ширем и ужем смислу, неисториј ске песме итд. Пре-
цизности р ади , нај правилниј е би било у потребити осавремењен Ву к ов т ермин и
читаву ову слож ену гру пу означити као лирско-епске народне песме (Су вај џ ић :
2007, 65- 79) . И њихова у жа систематизациј а почива на разноликим решењима.
Постој и у подели Вида ЈТатковића и подврста везана за новелистичке песме о
породичним одн осима и љу бавним згодама (Латковић : 1975, 225- 289). Ова ј е
одредн ица, међу тим преширок а и изу зетно некохерентна, при чему ј е истоветна
пород ич на и љу бавна тематика оп евана и у жанровск и ј асним обр исима ли рске
поезиј е и у ст ру кт ури у смене епик е, али и у поетичким законитостима балада
7
и романси . Зато би неком врстом комбиновања досадашњих подела у склопу
лирско-епских врст а било нај практичниј е изд вој ити : баладе, романсе, легенде у
стиху и бај ке у стиху.
Низ проблема отвара се и при разматрању ознака пој единих у смених врста,
али се д илеме проду бљуј у и због неадекватн ог кор ишћења пој ед иних термина.
У спортским преносима, новинарским насловима и извешт ај има или у репли-
кама агресивних водитеља смисао се су н оврат ио посебно при непримереним
у потребама пој мова: мит, предање, лег енда, прича, приповетка, еп.
anecdotes, f ormul a tal es)8, као и веома лежерна у пот реба пој мова у школским
лектирама и популарним издањима. 9
У склопу у смене прозе, к ао специфичног рода народне књижевности , н ал а-
зе се народне приповетке, односно особене пип овед не врсте: басне, п риповетк е/
приче о животињама, бај к е, новеле, шаљиве приче/ п рип оветк е, анегдоте, лег ен-
де (легендар не приче/приповетке) . К роз систематизациј у у смене прозе леген-
де се придруж уј у и ску пини предања, ј ер ова прозна фор ма испољава особену
двовалентност стру кт уре, значења и намене. Д одатн и п роблеми п роизилазе из
неразликовања к атегориј е предања, кој е се у нашим преглед има и приру чни ци-
ма разнолико обел еж авај у : к ао ск аск е, к аж е, легенде о местима и личностима
итд. М ахом ј едноепизодичне, ове прозне форме одликуј у се специфичном наме-
ном, пот ребом да се обј асне различите пој аве у пр ирод и и међу људск им од носи-
ма. Самим тим, наглашавај у се веродостој ност и поу чност приповедања, док се
према темат ском п олазишту као засебне врсте пред ања у очавај у : демонолошк а
и митолошка; ет иолошка и есхатолошка; културноисториј ск а предања. Разлика
између њих ниј е строг а, а често се преплићу и са врстама приповедака. Свест ан
т ак ве динамике трај ања прозне грађе, Ву к ј е у казао и на постој ање приповедака
"
„ на међи , мада их ниј е посебно дефинисао. И заиста, велики број вариј аната из
његове знамените збирке пок азуј е, к роз врху нск е естет ске домете, и резултате
прож имања облика. Но, када се такви процеси уоче, онда ј е ну ж но при анали -
з ам а п о к аз ат и с в е ел ем ен т е у к р ш т е н и х ж а н р о в с к и х с и с т ем а и ан ал и з и р ат и п о -
сл ед и ц е т а к в и х п р еп л и т ањ а .
"
За у честалу и веома слободну у потребу пој ма „ еп , заслужни су, на жа-
лост, и сами фолклористи, о чему сведоче наслови попут: Наш нар одни еп и наш
ст их, Нар одни еп Цр ногор аца, Народни еп о К р аљевићу Мар ку, К ар ађор ђе у епу
и ист ор иј и. Мора се признати да су наслови ефект ни , али и исто толико ефи -
касни при преношењу заблуда. Проу чаваоци самом одред ницом одмах истичу
одређен сегмент традициј е, подразумевај у ћи и изузетну сложеност феномена.
Но, када се пој ам от ргне из контекста, готово ј е неминовно несрећн о подлож ан
т ривиј ализациј и.
М ад а постој е опречна мишљења о токовима генезе епског система, ниј е
могуће издвој ити процесе кој и би били зај еднички свим националним среди-
нама, тим пре што се тради циј а и у смена књижевност обликуј у под снаж ним
у тицај има д ру штвено- исто и
рј ских околности. Т ај шири конт ек ст био ј е п ре-
судан и за особене пу теве формирања и наслој авања српске баштине. И заго-
ворници постој ања националног епа, и они кој и су т акве могу ћности с правом
" Чак и ј едан жан , поп т инте национапно асп ост ањеног облика ба ке, на те минолошком
р у р р р р ј р
нивоу тешко се може „ преслик ати" и подударити са одредницама кој е постој е у дру гим ј езицима и
култу рама ( f olk -tal e, conte populaire, Volksmarchen; fairy -tale, conte de fees, cont e merv eilleux , Zauber-
marchen, Wundermarchen, волшебнан сказка итд).
' Веома се често читав од смене п озе подводи под ознак „ ба к а" или се води бесмислена
р у р у ј у
истинк и а к " "
д ц ј „ бај е и „ приповетке , иако ј е бај ка само ј една од прозних врста, тј . ј една врста, ј едан
жанр или .ј едност авни облик " међу у сменим приповеткама.
6 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22
И стини за вољу, тешко да игде може постој ати у смени еп, ч ак и када се
саберу оптималне околности кон цент рациј е и т аленат певача са оптимал-
ним околностима одрж авање паж ње слу шалаца. Због особене природе у смене
импровизациј е и активне улоге публике, због психолошко-емот ивне компоненте
пој единца и г ру пе може се говорити о оптималној дужини у смене вариј анте,
у ск лађене и са захтевима нај ављеног ж анра. К ада говоримо о епи ци та ду жина
и склоп композициј е т ешко прелазе хиљаде или неколико хиљада стихова. Зато
ј е примерено говорити о епској песми, епској поезиј и, у сменој епици, али не и
о постој ању и преношењу у сменог епа. Све Лазар ице настај але на преласку 19.
у 20. век биле су ипак резулт ат вештачког спај ања већег број а епских песама у
м а њ е - в и ш е у с п ел у т ем ат с к у ц ел и н у .
А ко ј е оставио от ворену дилему о природи Лазар ице, Ву к ј е понудио ефи-
" "
касно решење за сист ематизациј у „ му шких , ,ј у начких , односно епских песа-
ма. Његова у поришта су хронолошки и тематски распоред г рађе, у спостављен
коначним, класичним бечк им издањем Ср пских нар одних пј есама. Временск и
план подразу мева особене епохе: периоде средњовек овн их држава „ до п ропасти
"
царства и господства српског (књ. II ) ; робовање под Турцима ( књ. III ) ; децениј е
стварања нове српске државе (књ. IV ) . Унутар сваке епохе, Ву к ј е издвај ао
мање тематске целине, концент рисане око нај значај ниј их ј у нака и нај важ ниј их
догађај а.
Када ј е у свом Прегледу ср пске књиж евност и П авле Поповић утемељио
присту пе националној литератури у просветно-педагошк им оквирима, тада ј е
на т ематске ј единице у нутар Вукових збирк и применио одредницу - цик лу с.
Током наредног века овај економичан пој ам се одомаћио, иако ј е постај ао
све непрецизниј и. Јер , цикличност подразу мева правилан ритам понављања
одређених пој ава: смену дана и ноћи, редослед месечевих мена, наизменичност
плиме и осеке, правилност обнављања природе к роз четири г одишња доба. Те
пој аве повезане са путањама небеск их тела, са ротациј ом и револу циј ом одликуј е
не само к ружни ток , већ и обнављање. Поновно враћање истоветних пој ава ниј е
могуће у поредити са манифестациј ама живота и одликама живих бића, кој има
ј е намењено рођење, раст, старост и смрт. Одредница циклу с, нај у словниј е би се
Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност и ј език, LVll/ l - 2, 2010, стр. 1- 22 7
|0Ов а г ментаци В к е истакао и на зав шним ст анама пого во а четв те к њиге С пск их
у ру ју у ј р р р р р
нар одних пј есама: „ ...у народним песмама (гао готово ни у каким) не т реба т раж ити и с т и н и т е
"
и с т о р и ј е ( нав. издање, ст р. 407).
8 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност и ј език, LVll / 1- 2, 2010, стр. 1- 22
посредно након дог ађај а „ може бити мањих и већих одсту пања од историј ских
"
ч ињеница , а да се процеси стилизациј е одвиј ај у према претходно наслеђеним
обрасцима и ни зу поетичких захтева кој и одмах „ наг ризај у историј ску основу
"
пј есме (Л атковић: 1950, 23- 24) . Удаљавај у ћи се у времен ском и просторном
смислу од конк ретних збивања и конк ретних пој единости, епска стру кту ра
добиј а изразит е особине мотивске песме, „ са у оп штеним, мање или више кон-
"
венционалним сижеом и типизираним ли к овима.
Границе између х роничарског и мотивског модела нису ст роге, напро-
тив. Бој на М ишару стилизован ј е у сенци гавранова кој и се спу штај у на кулу
побеђеног, као што и у водну сцену песме о бој у на Чокешини чини диј алог
између К рсманове љу бе и враних весник а зла. Обрт у историј ским токовима
слу ти се по злом знамењу из сновиђења К у чу кове к аде непосредно п ред у зимање
Уж ица. К арађорђев раст анак од Србиј е приказан ј е у кобном сазву чј у вилиног
кли ковања. Вишњићева визиј а почетка српске бу не спај а низ мотива и ст ил-
ск их посту пака, чиме епск а слика збивања постај е пластичниј а. У том сад еј ству
"
историј ских „ прилик а , ж анровск их норми и слој ева традициј е израстај у драма-
т ични преок рети опеваног су коба и емотивно- психолошк и изниј ансирани пор-
трет и , што пој ачава деј ство стихова на пу блику. И обратно, балада о П редрагу и
Ненаду, кој а обрађуј е исконск у т рагедиј у братоубиства, па и бу гарштице о Мар-
ку и А ндриј ашу или Сиверинцу и Удинском, смештај у се у историј ске реалиј е
хај ду чиј е, кој е су свој ствене одређеној региј и и животним у словима блиск им
певачу и његовој пу блици . П есма о трагичној судбини заручнице припада косов-
ском к ругу због ј асног лоцирања окршај а и т рој ице к расних вој вода међу Лаза-
ревим светим и честитим ратницима. Историј ској браћи придру ж уј е се типски ,
нај млађи М рњавч евић, чиј а ће танана невеста бити принет а као ж ртва града,
у к ој ем ниј е ст оловао ни к раљ В у к ашин, ни деспот Угљеша. П ри т ом, у прк ос
м огу ћим класификациј ама, однос лирског, д рамског и епског елемента уочава се
у свим врст ама у сменог п есништва, само у донекле измењеној пропорциј и и у
садеј ству са ост ал им ст ру кт урним елементима и поетичк им чиниоцима.
Још ужепосмат рано, посебну забу ну у носиј еднанаокој аснасист ематизациј а
на песме прекосовске, косовске и покосовск е. Колико ј е привидно питка ова по-
дела. толико ј е непрецизна и заводљива. Ист ини за вољу, косовски бој из 1389.
има можд а нај зн ачај ниј и стату с у колек гивном памћењу Срба. Снагу поетске
баштине и њену моћ над историј ом отк рива и ду говека представа о српском
земаљском царству изгу бљеном на Косову. Су новрат држ аве и распарчавање
териториј е започиње Ду шановом смрћу 1355, док српска деспотовина као
"
државна организациј а постој и све до пада Смедерева 1459. Обе „ тачке избле-
деле суу сећањ п
у рд е косовским ст а
рд ањем , косовски Ви ов
д д ан их ј е ап сорбо-
вао, сопственом трагиком неутралисао и симболично заменио, а то ниј е ј едини
п ример судара историј е са стилизациј ом историј ских детаља.
Одреднице предкосовск и и покосовски довољно су непрецизне већ и зато
што подразумевај у бесконачност временских перспектива. Осим дог ађај а кој и
Самарииј а С., Питања класификациј е..., Књижевност и ј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22 9
непосредно п ретходе би ц и ( попут тумачења старост авних к њига или мотива сна,
М уратовог изазова, Лазареве дилеме, ок у пљања вој ск е итд) придру ж уј е се пред-
косовским епохама: магловит а одређења два век а лозе Н емањића, формирање
српских држава на Балкану, сеобе, недоку чиви векови у прапостој бини. Чим
термин мож е бит и схваћен на више нач ина, очито ј е да ниј е пригодан у било
к аквој систематизациј и, те ј е неоправдана и његова примена.
У нај уж ем тематском смислу одредница везана за п ок осовски период састој и
се од неколико мотива (од диј алог између М илице и гавранова или рањеника и
гласника, од одласка косовке на разбој иште, смрт мај к е и обрет ениј е свет е гла-
ве). А ли , после К осова су и сви опевани догађај и и ликови стариј их времена и
с в и п о т о њ и т ем ат с к и к р у г о в и .
К онфу зиј у у носи ј ош ј едан детаљ. Н а Косовом пољу водиле су се током
векова број не битке. Осим су коба Лазара и М урата, т рад ициј а ј е сачу вала и сти-
лизована сећања на бој између х ришћана и Турака из 1448. Самим тим пост ај е
очит а немог у ћност обележ авања период а и епох а посредством косовског бој а,
ј ер су временск и интервал и различити ако се односе на околности две битке из
р аз л и ч и т и х в ек о в а.
Зато би од вишест ру ког значај а било да се уочавај у епске епохе стариј их,
средњих и новиј их времена, у з издвај ање и набрај ање свих тематских к ру гова.
За епик у, историј у, к ултуру и опст анак овог народа било би нужно показати и у
школск ом г радиву оформљеност тематск их к ру гова око средњовековних пор о-
дица, и касниј их епских ј у нака. Јер, ако се на овим нашим просторима заборави
прошлост - ми немамо буду ћност ни у европским, ни у свет ск им, ни у галактич-
к им интег рациј ама.
Уочавање тематских кру гова стариј их времена, епских биог рафиј а и на-
чина стилизациј е отк ривало би и елементе поетике, разлике и додире са
историј ом, удео интернационалног у локалном фонду. Јасниј е би се исп ољили
и слој еви похрањени у традициј и, кој и спај ај у елементе паганске митологиј е са
хришћанском и православном сликом света, ал и и прож имања култура, неми-
новна на балканским просторима.
О тим процесима, о слој евитост и башт ине и њених сегмената, сведочи
Ву к ј ош 1814. када ј е први пут писао о М арку К раљевићу и већ тада приме-
тио: „ За овога сербског а Х еркулеса повест писмена врло мало опомиње, пр ема
"
његовим делима, кој а народ прости ( ...) о њему приповеда и пева. Д ин амика
повесних дешавања, оск уд ни материј ални докази, меш ања к ултура, последице
христиј анизациј е и низа дру штвено-економских промена утицал и су битно на
целоку пну српску баштину. За разлику од сачу ване митологиј е древног Егип-
та, Индиј е, Јапана, Грчке, Рима, за разлик у од г ерманских и романск их народа,
паг анска митологиј а Словена ј е остала т ек у наговештај има. Мит се означава
као свет а пр ича у кој у се веруј е, чиј и су ј у наци богови , херој и и надприродна
"
бића, а сами представљени догађај и „ ту маче настанак неж ивог и ж ивог свет а,
п орекло рода и пород ице и место ј единке у природним и дру штвеним околно-
10 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVU/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22
стима. Према у печатљивој дефинициј и: „ Као обј ашњење култа, митска причај е
истовремено и морални кодекс, политичко-правна повеља, историј а и економиј а
племена, алхемиј ска формула и песничк а реч - и истовремено ниј е ј ош ниј едно
"
от тог а (Реч. књ. т ер, 439- 440) . У ок вирима богате т радициј е српског народа
м ож ем о г о в о р и т и н п р . о д ем о н ол о ш к и м и м и т о л о ш к и м п р ед ањ и м а , о ст и л и -
зованом к улт у предака, о древним ритуалима ж ртвовања, о обред има прелаза,
о елементима п аг анске митологиј е у особеној и к омплексној песничкој слиц и,
поет ској миниј атури, епској биографиј и, у наративној секвенци или исприпове-
даном догађај у. Н о, ти су митолошки, етнографск и, етнолошки елементи, к ао
и наноси реалиј а и ист ориј ских збивања подвргнути разноликим обрадама и
прерадама, кој е зависе од ж анра, у ку са средине, талента ствараоца и околно-
сти импровизациј е. Сви ти чиноци и процеси свој ствени повесним збивањима
утичу и на фонд т радициј е и на систем у смених родова и врста и на њихова
међу собна преплитања.
Н аравно, питања класифик ациј е и невоље са терминима представљај у тек
пролог дужег излагања, намењен професорима. Права драма настај е када треба
подстаћи у ченик е на чит ање, ј ер када се прочита више народ них песама или
приповедака, жанровске одлике и разлик е се лако уочавај у. Мора се признат и
ј ош нешто. Н иј е од пресудног значај а да ли ће у ченик одмах преп ознати жанр.
А ко се и погреши, та грешк а нема кобне последице попут нетачне диј агнозе од
кој е зависи живот. Неодг оварај у ће одређење усменог жанра неће проузроковат и
измену пропорциј а хемиј ске, физичк е или математичке формуле, неће претвори-
ти лек у от ров, изолатор у су перпроводник струј е, а п рој ек ат вишеспратни це у
опасну стамбену зону. А ли, ако ј една г енерациј а изг уби контак т са сопст веном
традициј ом, ланчана реак циј ај е пог убна и њен исход ј есте трагичан. Д опу стимо
ли д а се ( пон ово) изг у би нит са баштином , онд а смо ми од говорни за к онач -
ну и неопозиву смрт свих културних тековина пређашњих векова, одговор ни
"
смо за гашење „ битиј а и имена целог народа. Стално у казивање на т ематске
к ру г ове епике, на одли к е лирик е и лирско-епск их врста, на бог атство припо-
ведака и предања, на обиље говорних облика, на култ урну и историј ск у про-
шлост створ ило би и ј ачу свест о национал ним вредностима - не зато шт о су
нац ионалне, већ зато што то ј есу вредности . Негшсмени певачи су т о знали, то
ј е зн ала и њихова неу ка пу блика. К ада нарашт ај и кој е васпитавамо схвате какве
вредности имај у пред собом, можда ће пожелети да их уп ознај у боље и очу вај у
духовн о благо вел ик е ст арине. Тим ду ховним и култу рн им сп оменицима дивили
су се нај у чениј и људи из свих епоха од Ш ижгорића преко Фортиса до Доситеј а,
Његоша, К остића, А ндрића, Попе, од византиј ск их летописаца до Гетеа и Гри-
"
ма, Валтера Скот а, Меримеа и Пу шкина. Пут у Европу ниј е от ежан „ бременом
у сменог стваралаштва, ј ер смо захваљуј ући српск ој народној књижевност и
одавно прису тни у европској култ ури .
Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22 11
П р илог I
Родови у смене књ иж ев ности
1. лирска поезиј а
2. епска поезиј а
3. лирско-епске врсте
4. п роза - п риповетке и предања
5. кратки говорни облици
П од ела: В рст е:
1. пј есме сватовске, 2. пашт ровски при- обредне
пј еви у за здравице, 3. перашке почасни- обичај н е
це, 4. п ашт ровско нарицање за мртвима, м ит ол о ш к е
I I I Л ир ско-епске вр ст е
Ву к ова подела Савремена подела
Термин: „ песме на међи " Термин: лирско- епск е п есме
К ритериј у ми: дуж ина, темат ик а К ритериј у ми: композициј а,
л и к о в и , т е м ат и к а
I VН ар одна пр оза
а) П риповетке
В у к ова под ел а Савр емен а п од ела
Терми н : п рип оветк а или прича Термин : приповетк а или п рича
К ритериј у ми: К р итериј у ми :
- однос фантастичних : реалистичних - од нос фантастичних :
ел е м е н ат а р е а л и с т и ч н и х ел ем е н ат а
- дуж ина (склоп композициј е) (типови фантастике и ху мора),
- - ст ру кт урни сегменти ( склоп
у д ео х у м о р а
композициј е, х ронотоп , ј у нак )
- тип д истанце ( ст ав п р ип оведача
П од ела: и пу блик е п рема излож еном
" "
„ женске пр иповиј ет ке , „ г атке догађај у )
"
(„ кој екак ва чуд еса што не мож е бити ) П од ела:
Самарџиј а С., Питања класификациј е..., К њижевност и ј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22 13
П од ела: П од ела:
- „ вј еровања ствари кој иј ех нема' - м и т ол о ш к а д ем о н ол о ш к а
, ,
—„ о постанку гд јекој их ст вари" , - ет и о л о ш к а и е с х а т о л о ш к а
,
- ,ј у наци и к оњи њихови" - културно-историј ска,
-
( легендарна прича) .
V К р ат к и говор ни облици
Ву к ов а п одел а Савремена подела
загонетке, пословице, пословице, п ословична поређења,
"
„ у обичај у зете риј ечи изреке, загонетк е, п италице,
брзалице, број ани це, благослови
з а к л ет в е , к л е т в е , м о л и т в е , п с о в к е и т д .
П рилог II
Поделе народне књижевности у прегледима и историј ама
к њ и ж е в н о с т и , н а м е њ е н и м м ах о м у ч е н и ц и м а
о с н о в н и х и с р ед њ и х ш к о л а
I . R adet i ć, Preg ied hr vatske t r adi cionalne knj iževnosti , Senj , 1879.
п р и п о в ет к е , п о сл о в и ц е , н а р о д н е п е см е
М . Ђуричић, Ср пска к њиж евност , Београд, 1885; Ср пск а нар одна епопеј а,
два ј авна np edaeahba, Беог рад , 1885.
Д ели народ не у мотворине на т ри врсте: песме, прип оветк е, пословиц е.
Епик у разврст ава према ц иклу сима.
Ж. Симић, Лек циј е из ист ор иј е ср пске књиж евност и, Беог рад, 1890,
189 7 .2
Народне у мотворине или у смену к њижевност чине: песме, прип оветке, по-
словице, загонетке, изреке, питалице и број енице
Ј. Живој иновић, Ср пска и хр ват ска нар одна к њиж евност , Нови Сад , 19 10.
има занимљиву дефинициј у : „ Оно, пак , што ј е написано на ј езику ј еднога
народа и у првом реду за народ, кој и тим ј език ом говори, зове се народна
"
књижевност (стр. 7) . Д ели овај „ феномен на народну живу к њижевност и у че-
ну, писану. Без посебни подела н абрај а као у мотворине песме, приповетке, п о-
с л о в и ц е и з а г о н ет к е
М . Савић , Из ср пске к њиж евност и, слике и р аспр аве, I I , Нови Сад , 19 10.
Без посебне класи фикациј е, набрај а: српск е народне песме (ж енске и му ш-
ке), приповет ке, пословице, здравице, загонетке, питалице, подскочице и изрек е
Ch. Segvi ć, Kr atka p ovij est hr vatske (srp ske) knj iževnosti od p r vih p očetaka do
1900, Zagreb, 19 11.
Одмах истиче п оделу на књижевност писану и ону кој а се „ ширила у сме-
"
ном предај ом или т ради ци оналну или народну. Она обу хват а песме, при повет-
к е , п о с л о в и ц е , з а г о н е т к е и п и т ал и ц е .
D . Prohaska, Pregled hr vatske i srp ske knj iževnosti, I - do real izma, Z agreb,
19 19 .
Н ародно песништво: му шке песме (по циклу сима) , ж енске песме; проза
(приповиј етке и о стала пр оза)
Г. Геземан , Ср пскохр ват ска књиж евност , Беог рад, 1934 (D i e ser bo-
kr oatische l iter atur e, прев. B. Вуј овић)
Н ема ек сп лицитну поделу, али издвај а ј у начк е песме, лирске песме, при-
поветке, загонетке и пословице. У епици разлик уј е истор иј ске и неистор иј ске
п ес м е , а д ел и и х н а ц и к л у с е .
F. Polj anec, Rep etitor ij istorij ej ugoslovenske knj iževnosti (narodne i umetničke) ,
Z agreb, 1936.
в р ст е : п е с м е , п р и п о в е т к е , м ањ а д ел а
Г. Д есница, К њиж евност ср пског нар ода ( 194 1), Беог рад , 1983.2
Иак о ј е пред стављена у засебном поглављу, у смена к њиж евност ј е
нај површниј е представљена, а подела се заснива на стварање народа „ у стиху
"
и прози (ст р. 92) . Ни у смена пр оза, ни лирика, ни к рат к е форме нису засебно
издвој ене, а на страницама о епици се само набрај ај у циклу си
S. Ježi ć, Hr vatska knj iževnost, od p očetaka do danas 1100- 1941, Zagreb, 1944.
18 Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност иј език, LVII/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22
М . Sov a, Pr eg led nar odne knj iževnosti s p r i mj er ima i teor ij om, Zagreb, 1955.
Подела књиж евност и на писану и у смену ( народну), у кој ој се издвај ај у
песме (лирске/женске, лирско-епске - баладе и романсе; епске/ј у начке) , народне
приповетке (бај ке или гатке, реали стич ке приповетке - новеле и анегдоте, при-
поветк е о животињама и басне), мање народне у мотворине (п ослови це, загонет-
ке, пит ал и це)
i I Z 19
Lj . Premužić, Repet i torij j ugosl avenske knj iževnost , , agreb, 57, 1960.2
У народној књижевности разликуј е лирику и епику, односно набрај а: пес-
м е , п р и ч е , п о сл о в и ц е , з аг о н ет к е , п и т ал и ц е
Као засебне у смене родове Латковић издвај а: лирску поезиј у, епску поезиј у
и приповетке, али напомиље да се као засебне к атегориј е морај у размат рати
епско-лирск е песме (приповедне песме) и ску пина к раћих умот ворина ( посло-
ви це, у з ширу типологиј у и заг онетке) .
В. Ђурић, Ант ологиј а нар одних ј у начк их песама, Београд, 1973. (седмо
и здање)
У недост атку у цбеника, на предговору овој антологиј и су се заснивали
и прист у пи у ш колск им п риру чниц има. У основи к л аси фик ац иј е ј е подела и
терминолог иј а П. Поповића: бугарштице и гусларск е песме; систематизациј а на
"
„ циклу се ( к ругове) : неисториј ск и; преткосовски ; косовски ; М арк а К раљевића,
Бранковића и Јак шића, Црној евића, Уг ричића и ј у нака Х рваћана; хај ду чки,
у скочки, му слиманск и, ослобођења Црне Горе, ослобођења Србиј е. Назначена
ј е и Ву кова подела на основу хронолошког к ритериј у ма.
Ј. Kekez, Usmena knj iževnost (Z. Škreb- A. Stamać, Uvoduknj iževnost. Teorij a,
2
metodolog ij a) , Zagreb, 1961, 969 , 1986.
1
Засебно ce разматрај у као у сменок њиж евни облици: драмско стваралаштво;
у сменок њижевна реторика (здравице, басме, заклињања, број илице, брзалице,
ру галице, хвале, лаг ариј е), пословице и загонетке; лирска поезиј а; епска поезиј а;
приповетке (бај к е, легенде и предај е, анегдот е, шаљива у сменокњиж евна припо-
ветка, новеле о ж ивотињама или басне) .
М . К леут, Нар одна књиж евност . Фр агмент и скр ипт и, Нови Сад, 2006.
Издвој ени су као основни родови: лирика; епи ка - проза (предања и пр ипо-
ветке) и поезиј а (ј у начке песме у девет циклу са и приповедне песме, међу кој има
се разликуј у легенде у стиху, бај ке у стиху и новелистичке песме) ; лирско-епске
песме (баладе и романсе) ; к раће говорне у мот ворине (пословице, загонетке, пи-
тали це, изреке, басме и врачања) .
И ЗВ О РИ
В. Богишић, Нар одне пј есме из ст ар иј их, нај више пр имор ских записа, Бео-
њ и н в
г рад , 1878; Гор и М ла о ац, 0 2 03.2
Г. Геземан, Ерлангенск и ру копис ст ар их српскохр ват ских народних песама,
Сремски К арловци, 1925.
В. С. Карацић, Мала пр ост онар одња славено-сер бска пј еснар ица (18 14) ,
Нар одна ср бска пј еснар ица (1815) , Сабрана дела Ву ка Караџића, I , (СД ), пр. В .
Недић, Просвет а, Беог рад, 1965.
В . С. Караџић, Српске нар одне пј есме, I , СД, IV, пр. В. Недић, Београд,
19 7 5 .
В. С. Караџић, Српске нар одне пј есме, 11, СД , V, пр. Р. Пешић, Беог рад, 1988.
В. С. Караџић, Ср пске нар одне пј есм е, III , СД , V I , пр. Р. Самарџић, Београд,
19 8 8 .
В. С. Караџић, Ср пске нар одне пј есме, I V, СД, V II , пр. Љ. Зуковић, Беог рад,
19 8 8 .
Самарџиј а С., Питања класификациј е..., Књижевност и ј езих, LVIl/ 1- 2, 2010, стр. 1- 22 21
Л И Т Е РА Т У РА
Snežana Samardžij a
I SS U E S O F C L A SS I F I C A T I O N A N D T E R M ! N O L O G Y I N O R A L L I T E R A T U R E
Summary
The classificat ion of popular (oral) literature into genres and types probably also stands
as a stumbling block in covering the material of elementary and secondary schools, especially
having in mind the f act t hat not even the scholar ly circles have reached agreement , after almost
'
two centur ies st udy and applicat ion of var ious research approaches. Simultaneously, doubts
have mult iplied around certain terms, and some concepts have begun to be used w ith an in-
credible ease of spreading i nappropriate meanings. On thi s occasion we disregard the fact t hat
t he ent ire Serbian tr aditi o n i s often m i sused, due to a lack of information, lack of concern or
f or many personal reasons. Even Vuk Karadžić, whose views cannot be left aside, since the
renowned col lector himself belonged to oral culture and was able to spot and clearly defi ne a
number of phenomena, reali sed the importance of the necessary systematisat ion.