ДЕФИНИЦИЈА УГЛА

•Угао је део равни ограничен двема полуправама

које се секу у једној тачки.
МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ •Угао је нагиб два зрака који се секу у једној
ПРАВАЦА И ВЕРТИКАЛНИХ тачки.
УГЛОВА - ТЕОДОЛИТ •У геодезији се угао добија као мера обртања -
за колико треба ротирати леви крак угла у смеру
кретања казаљке на часовнику да поклопи десни
крак угла.
•Вредност угла се добија када се од читања на
десном краку одузме читање на левом краку угла.

ДЕФИНИЦИЈА УГЛА ХОРИЗОНТАЛНИ УГАО НА ТЕРЕНУ

Хоризонтални угао је угао
Основни елементи угла, су: у хоризонталној равни ΠА,
• теме угла,
• краци угла или полуправе и β BAC која садржи тачку А.
• област угла (део равни између полуправих).
• Теме угла је у тачки А,
• краци су дефинисани
ортогоналним
пројекцијама просторних
праваца AB и AC на
хоризонталну раван ΠА.

α = 186 0 − 120 0 = 66 0 α = (26 0 + 360 0 ) − 320 0 = 66 0

1
ВЕРТИКАЛНИ УГАО НА ТЕРЕНУ
Вертикала продире небеску
α AB сферу изнад хоризонта у
тачки која се зове ЗЕНИТ, а
испод хоризонта у тачки који
се зове НАДИР.
Угао између неке праве и
хоризонталне равни, који се
мери у вертикалној равни,
назива се ВЕРТИКАЛНИ
α AC УГАО (α).
ЗЕНИТНО ОДСТОЈАЊЕ
ЗЕНИТНО ОДСТОЈАЊЕ
Z B (Z) је вредност угла која
A се добија ротацијом
правца вертикале од
правца зенита до правца
одређене визурне тачке у
смеру кретања казаљке
на часовнику.
Z AC
ВЕРТИКАЛНИ УГАО НА ТЕРЕНУ
Вертикални угао је угао који
α AB правац визуре заклапа са
хоризонталном равни, и
мери се у вертикалној равни
која садржи визуру.
Уколико је визурна тачка
изнад хоризонта, вертикални
угао је позитиван и може
имати вредности од 00 до 900.
Ако је визурна тачка испод
α AC хоризонта вредност угла се
креће од 00 до - 900.
ЗЕНИТНО ОДСТОЈАЊЕ
Зенитно одстојање може имати
вредности од 00 до 1800 (не
Z B
постоје негативне вредности
A
Z).
α + Z = 900
Z AC
2
ТЕОДОЛИТ ТЕОДОЛИТ
Главни делови теодолита:

Теодолит је оптичко-механички уређај који •постоље са три положајна

првенствено служи за мерење хоризонталних праваца и завртња,
вертикалних углова (зенитних одстојања). •горњи покретни део
инструмента - алихидада,
Поред тога теодолитом се могу мерити и дужине •либеле,
(оптичко мерење дужина). •дурбин,
•хоризонтални и вертикални
лимб и
•уређаји за очитавање
поделе хоризонталног и
вертикалног лимба

ТЕОДОЛИТ АЛХИДАДА

Алхидада (алхидада хоризонталног лимба) је

горњи део иструмента на којем се налазе сви
остали делови теодолита, а у коју је уграђен
хоризонтални лимб.

Алхидада се може окретати (ротирати)

око једне замишљене праве која се назива алхидадина оса

Када је кретање алхидаде блокирано, она се прецизно може

довести у жељени положај микрометарским завртњем
за фино кретање алхидаде (лево-десно).
РАЗЛИЧИТИ ТИПОВИ ТЕОДОЛИТА

3
 ЛИБЕЛА И ВРСТЕ ЛИБЕЛА ЦЕВАСТА ЛИБЕЛА

ЦЕВАСТА ЛИБЕЛА је брушена стаклена цев закривљеног

ЛИБЕЛА је справа која служи за довођење равни или облика, испуњена алкохолом или сумпорним етром -
правих у хоризонталан, односно, вертикалан положај. течности са ниском тачком смрзавања.

Либеле се деле у две групе:

•ЦЕВАСТЕ (цилиндричне) либеле

•СФЕРИЧНЕ (центричне) либеле.

ЦЕНТРИЧНА ЛИБЕЛА ОСЕТЉИВОСТ ЛИБЕЛЕ

ЦЕНТРИЧНА (СФЕРИЧНА) Осетљивост либеле (α) је угао за који треба нагнути

ЛИБЕЛА се израђује од осу либеле да би мехур одступио за 1 парс (угловна
шире цилиндричне вредност једног парса). Хоризонтала
стаклене цеви, чији је M b α
горњи унутрашњи део b b
α= α" = ρ"
брушен као сферна калота R R R R

и служи за приближно
довођење правих и равни у α – осетљивост либеле,
хоризонталан или R – полупречник кривине либеле, α
вертикалан положај. b – вредност једног парса (b = 2 mm),
ρ" = 206265" (вредност 1 радијана у сек.)
Осетљивост либеле

4
 ОСЕТЉИВОСТ ЛИБЕЛЕ ДУРБИН
Испитивање осетљивости либеле на дурбину
ДУРБИН је оптичка справа намењена за увеличавање лика
l −l удаљених предмета, који се посматрају или визирају.
nα = 2 1
S
Постоје:
•КАТОПТРИЧКИ (рефлекторски) дурбини који раде на
l 2 − l1 принципу одбијања светлости - у геодезији нису нашли ширу
α" = ρ"
nS примену;
•ДИОПТРИЧКИ (рефракторски) дурбини код којих се слика
Испитивање осетљивости либеле на предмета добија преламањем светлосних зракова који
дурбину пролазе кроз оптичке системе;
•РЕФЛЕКТОРСКО-РЕФРАКТОРСКИ дурбини код којих се врши
Испитивање осетљивости либеле везане за алхидаду преламање и одбијање светлосних зрака.

ДУРБИН ДУРБИН
ТЕОДОЛИТИ користе диоптрички дурбин који се састоји из:
Дурбин је за алхидаду
– ОБЈЕКТИВНОГ СОЧИВА (објектива) који се налази на везан осовином тако да
предњем делу дурбина, тј. према објекту; се може ротирати око
једне праве која се
– ОКУЛАРНОГ СОЧИВА (окулара) који се налази на задњем назива обртна оса
делу дурбина, тј. према оку посматрача; дурбина.

– КОНЧАНИЦЕ која се налази између објектива и окулара.

Наведени делови дурбина су смештени у одговарајуће цеви.

5
 ДУРБИН КОНЧАНИЦА
Ротација дурбина око ОБЛИЦИ КОНЧАНИЦЕ
обртне осе може се
зауставити (блокирати)
специјалним завртњем
или одговарајућом
полугом.

Дурбин се тада може

прецизно усмерити
микрометарским
завртњем за фино
кретање дурбина (горе-
доле).

КОНЧАНИЧНА ПАРАЛАКСА ВИЗИРАЊЕ

Нејасноћа лика предмета настаје због тога што се раван Права која спаја оптички центар објективног сочива и
лика предмета (РР) не налази у равни кончанице (КК). Размак пресек вертикалне и средње хоризонталне црте кончанице
између ових двеју равни се назива кончанична паралакса. назива се ВИЗУРА.

Лик предмета се може наћи:
•а) између кончанице и објектива,
•б) између кончанице и окулара,
•ц) у равни кончанице - нема паралаксе.
Поступак навођења визуре, да погађа неку уочену тачку или
предмет, назива се ВИЗИРАЊЕ.
Визирање претходи опажању и читању поделе на лимбу
или мерењу дужине.

6
ЛИМБ ЛИМБ
ЛИМБ је специјални угломер у облику кружног
прстена, који се уграђује у инструмент који служи за
Теодолит поседује:
мерење углова (теодолит).
•Хоризонтални лимб и
Класични лимбови се израђују од специјалног стакла •Вертикални лимб.
(новији типови) или метала (старији типови) и не би
требало да мењају своје димензије са променом
температуре.

Подела на стакленим лимбовима се наноси фотопутем.

ХОРИЗОНТАЛНИ ЛИМБ ХОРИЗОНТАЛНИ ЛИМБ

ПОДЕЛА НА ХОРИЗОНТАЛНОМ ЛИМБУ се наноси у
смеру кретања казаљке на часовнику и може бити у
степенима или градусима.
ХОРИЗОНТАЛНИ ЛИМБ
постављен је унутар
Између степена лимб је даље подељен на два, три или
алхидаде и док се
шест делова (најмањи податак (подеок лимба) - 30', 20',
алхидада може окретати
10' ).
око алхидадине осе, лимб
за то време МОРА стајати
Хоризонтални лимб уграђује се тако да алхидадина оса
непомично.
продире раван поделе лимба у центру његове поделе и
да раван поделе лимба буде управна на алхидадину
осу.

7
 ХОРИЗОНТАЛНИ ЛИМБ ВЕРТИКАЛНИ ЛИМБ
Када желимо да се неко унапред дефинисано читање на Вертикални лимб уграђен
хоризонталном лимбу (нпр. нула лимба) намести у правац је поред дурбина и ротира
одређене визурне тачке, примениће се један од доле заједно са дурбином око
наведена два начина, зависно од конструкције теодолита. обртне осе дурбина.
• Репетициони уређај у облику завртња или полуге који
када се отпусти омогућује да се лимб окреће заједно Индекси за очитавање
са алхидадом (РЕПЕТИЦИОНИ ТЕОДОЛИТИ). вертикалног лимба стоје
непомично и неоходно је
да, при сваком очитавању
• Завртањ који омогућује да се помоћу њега лимб може вертикалног лимба, буду
окретати док алхидада стоји непомично (ДИРЕКЦИОНИ увек на истом месту
ТЕОДОЛИТИ). (цеваста либела или
компензатор.)

ВЕРТИКАЛНИ ЛИМБ
ПОДЕЛА ВЕРТИКАЛНОГ ЛИМБА може бити изведена у
смеру кретања казаљке на часовнику, када се помоћу
њега мере зенитна одстојања или у супротном смеру од
смера кретања казаљке на часовнику, уколико се помоћу
њега мере вертикални углови.
СПРАВЕ ЗА ЧИТАЊЕ ПОДЕЛЕ ЛИМБА

8
ЧИТАЊЕ ПОДЕЛЕ ЛИМБА ЧИТАЊЕ ПОДЕЛЕ ЛИМБА
Теодолити за читање поделе хоризонталног и У групи микроскопа издвајају се:
вертикалног лимба користе:
•микроскоп са цртом,
• механичке (нонијусне скале) и
• оптичке уређаје (микроскопе).
•микроскоп са скалом цртица и

•микроскоп са оптичким
микрометром.

ЧИТАЊЕ ПОДЕЛЕ ЛИМБА ЧИТАЊЕ ПОДЕЛЕ ЛИМБА

МИКРОСКОП СА ЦРТОМ
МИКРОСКОП СА СКАЛОМ ЦРТИЦА
има кончаницу која се састоји од
користи кончаницу која поседује скалу цртица.
једне црте помоћу које се очитава
подела лимба.
Помоћу скале цртица могу се очитати минути док се
десети делови минута цене ''од ока''.
На лимбу је бројем означен сваки
степен, а најмањи подеок лимба је
Преко система призми и огледала, ликови поделе
10’ или 20’.
хоризонталног и вертикалног лимба доведени су у
читање: 121°24'
видно поље микроскопа.
Унутар најмањег подеока лимба
чита се његов десети део "од ока".

9
 ЧИТАЊЕ ПОДЕЛЕ ЛИМБА
МИКРОСКОП СА СКАЛОМ ЦРТИЦА
Читање се врши тако што се за степен усвоји вредност оног
степена чија црта пресеца скалу цртица, а на скали цртица том
цртом очитавају се минути и делови минута.
ЧИТАЊЕ ПОДЕЛЕ ЛИМБА
МИКРОСКОП СА ОПТИЧКИМ МИКРОМЕТРОМ
Оптички микрометар са ПЛАНПАРАЛЕЛНОМ ПЛОЧОМ
•са читањем једног краја лимба,
•са читањем два дијаметрална краја лимба.
Оптички микрометар са ОПТИЧКИМ КЛИНОМ
•са читањем два дијаметрална краја лимба.
ЧИТАЊЕ ПОДЕЛЕ ЛИМБА
МИКРОСКОП СА ОПТИЧКИМ МИКРОМЕТРОМ
Оптички микрометри могу бити са читањем на једном крају
лимба и са читањем дијаметрално супротних делова
лимба.
Главни део чини ОПТИЧКИ СИСТЕМ повезан са СКАЛОМ
МИКРОМЕТРА.
ЧИТАЊЕ ПОДЕЛЕ ЛИМБА
МИКРОСКОП СА ОПТИЧКИМ МИКРОМЕТРОМ
Оптички микрометар са ПЛАНПАРАЛЕЛНОМ ПЛОЧОМ
•са читањем једног краја лимба
10
ЧИТАЊЕ ПОДЕЛЕ ЛИМБА
МИКРОСКОП СА ОПТИЧКИМ МИКРОМЕТРОМ
Оптички микрометар са ПЛАНПАРАЛЕЛНОМ ПЛОЧОМ
•са читањем два дијаметрална краја лимба
ИСПИТИВАЊЕ И РЕКТИФИКАЦИЈА
ТЕОДОЛИТА
(МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА)
ЧИТАЊЕ ПОДЕЛЕ ЛИМБА
МИКРОСКОП СА ОПТИЧКИМ МИКРОМЕТРОМ
Оптички микрометар са ОПТИЧКИМ КЛИНОМ
•са читањем два дијаметрална краја лимба
ИСПИТИВАЊЕ И РЕКТИФИКАЦИЈА
ТЕОДОЛИТА
Ректификација (провера мерила) је поступак довођења
мерила у стање функционисања погодног за његову
употребу.
Провера мерила се дели на:
•ону која се врши у лабораторијским условима и
•ону коју врши сам корисник мерила.
11
ИСПИТИВАЊЕ И РЕКТИФИКАЦИЈА
ТЕОДОЛИТА
УСЛОВИ КОЈЕ ТЕОДОЛИТ МОРА ДА ЗАДОВОЉИ ПРИ
МЕРЕЊУ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА:
– ПРВИ УСЛОВ: Оса цевасте либеле на алхидади мора бити
управна на алхидадину осу.

– ДРУГИ УСЛОВ: Визура мора бити управна на обртну осу

дурбина.

– ТРЕЋИ УСЛОВ: Вертикална црта кончанице треба да буде

заиста вертикална.

– ЧЕТВРТИ УСЛОВ: Обртна оса дурбина мора бити управна

на алхидадину осу.

ЕКСЦЕНТРИЧНОСТ АЛХИДАДИНЕ ОСЕ

Растојање између осе алхидаде и центра поделе лимба,

ГРЕШКЕ МЕРЕЊА ХОРИЗОНТАЛНИХ назива се ЕКСЦЕНТРИЦИТЕТ АЛХИДАДЕ (е).
ПРАВАЦА КОЈЕ НАСТАЈУ ЗБОГ
НЕСАВРШЕНЕ ИЗРАДЕ ТЕОДОЛИТА

12
ЕКСЦЕНТРИЧНОСТ АЛХИДАДИНЕ ОСЕ ЕКСЦЕНТРИЧНОСТ АЛХИДАДИНЕ ОСЕ

ЧИТАЊЕМ ПОДЕЛЕ ЛИМБА НА ДВА ДИЈАМЕТРАЛНО

СУПРОТНА МЕСТА ОТКЛАЊА СЕ ГРЕШКА
ЕКСЦЕНТРИЧНОСТИ АЛХИДАДИНЕ ОСЕ.

СУМАРНИ УТИЦАЈ ЕКСЦЕНТРИЦИТЕТА АЛХИДАДЕ И СУМАРНИ УТИЦАЈ ЕКСЦЕНТРИЦИТЕТА АЛХИДАДЕ И

НЕНАЛАЖЕЊА ИНДЕКСА ЗА ЧИТАЊЕ ПОДЕЛЕ ЛИМБА НЕНАЛАЖЕЊА ИНДЕКСА ЗА ЧИТАЊЕ ПОДЕЛЕ ЛИМБА
НА ИСТОМ ПРЕЧНИКУ АЛХИДАДЕ НА ИСТОМ ПРЕЧНИКУ АЛХИДАДЕ

Уколико постоји наведени сумарни утицај не смеју се

вршити мерења само једним индексом за читање
ЧИТАЊЕМ ПОДЕЛЕ ЛИМБА НА ДВА ДИЈАМЕТРАЛНО
поделе.
СУПРОТНА МЕСТА
И
2ε - угао који настаје због ОПАЖАЊЕМ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА У ДВА
ексцентрицитета алхидаде ПОЛОЖАЈА ДУРБИНА
ОТКЛАЊА СЕ СУМАРНИ УТИЦАЈ НАВЕДЕНИХ
δ - угао који настаје због тога ГРЕШАКА НА МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА.
е што индекси за читање
поделе лимба нису на истом
пречнику

13
ЕКСЦЕНТРИЧНОСТ ВИЗУРНЕ РАВНИ ЕКСЦЕНТРИЧНОСТ ВИЗУРНЕ РАВНИ

Визурна раван треба да пролази кроз алхидадину осу.

Визурна раван, због несавршености израде теодолита МЕРЕЊЕМ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА У ДВА ПОЛОЖАЈА
одступа од алхидадине осе за вредност е. ДУРБИНА
И
УСВАЈАЊЕМ АРИТМЕТИЧКЕ СРЕДИНЕ ЗА ОПАЖАНЕ
ПРАВЦЕ ИЗ ОБА ПОЛОЖАЈА ДУРБИНА
Због ексцентричности
ОТКЛАЊА СЕ ГРЕШКА УСЛЕД ЕКСЦЕНТРИЦИТЕТА
визурне равни уместо
ВИЗУРНЕ РАВНИ.
вредности угла α
измерена је вредност
угла α'.

ЦЕНТРИСАЊЕ ТЕОДОЛИТА

Поступак довођења центра поделе хоризонталног лимба у

ЦЕНТРИСАЊЕ ТЕОДОЛИТА вертикалу тачке са које се мери хоризонтални правац
назива се ЦЕНТРИСАЊЕ ТЕОДОЛИТА.

Центрисање теодолита се врши помоћу:

– обичног виска,
– крутог виска,
– оптичког виска.

14
 МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА

Геодетски термини:
МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА
СТАНИЦА - тачка изнад које је центрисан теодолит,

ВИЗУРНА ТАЧКА – тачка изнад које је постављен сигнал

који се након тога визира.

МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА

1. ПРОСТA МЕТОДА
ПОЛОЖАЈИ ДУРБИНА:

I положај дурбина- вертикални

2. ГИРУСНA МЕТОДА
лимб се налази са леве стране
оператора,

II положај дурбина- вертикални

лимб се налази са десне стране
оператора

15
 МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА
- ПРОСТОМ МЕТОДОМ - ПРОСТОМ МЕТОДОМ
Подразумева мерење хоризонталних праваца само у ПОСТУПАК МЕРЕЊА:
првом или другом положају дурбина.
1. Центрише се теодолит изнад станице.
Вредности хоризонталних
праваца према тачкама 1, 2 2. Пре почетка мерења, у Тригонометријски образац број 1
и 3, су означене са а1, а2 и (Т.О. 1.) треба уписати бројеве и ознаке тачака (станице и
а3, док је а0 правац који визурних тачака), као и остале податке (датум и време
одговара нули лимба. мерења, тип и број инструмента, име оператора, име
записничара...).
Вредности хоризонталних
углова су означене са β1, β2 3. Визира се сигнал на тачки која је изабрана за почетну тачку
и β3. (почетна визура) и очитана вредност поделе хоризонталног
лимба упише у одговарајућу рубрику записника Т.О.1.
ПОЛАРНА МЕТОДА СНИМАЊА ДЕТАЉА.

МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА

- ПРОСТОМ МЕТОДОМ
ПОСТУПАК МЕРЕЊА:
4. Потом се визирају остале тачке идући у смеру кретања
казаљке на часовнику и резултати читања поделе
хоризонталног лимба се уносе у одговарајућу рубрику
записника Т.О.1.
- ГИРУСНА МЕТОДА
Подразумева мерење хоризонталних праваца у оба
положаја дурбина (првом и другом положају).
ПОСТУПАК МЕРЕЊА:
1. Центрише се теодолит изнад станице.

5. На крају се поново визира почетна тачка - тзв. завршна
визура и њена вредност треба да буде блиска почетној.
Завршна визура, чија се вредност уписује у загради, је
показатељ да ли је лимб за време мерења био непомичан,
односно да ли је инструмент био стабилан.
2. Пре почетка мерења, у Тригонометријски образац број 1
(Т.О. 1.) треба уписати бројеве и ознаке тачака (станице и
визурних тачака), као и остале податке (датум и време
мерења, број гируса, тип и број инструмента, име оператора,
име записничара...).

16
 МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА
- ГИРУСНА МЕТОДА - ГИРУСНА МЕТОДА

ПРВИ ГИРУС
6. Дурбин се окрене у други положај и почиње мерење
праваца, почев од последњег правца мереног у првом
3. Најпре се визира почетна визура у првом положају дурбина
положају дурбина ка почетном правцу, у смеру супротном
и врши читање поделе хоризонталног лимба и уписивање у
кретању казаљке на часовнику (колона број 4 записника).
записник Т.О.1 (колона број 3 записника).
7. За сваки мерени правац у првом (I) и другом (II) положaју
4. Потом се визирају остале тачке идући у смеру кретања
дурбина, срачуна се колимација:
казаљке на часовнику и резултати читања се уносе у
2C = (II ± 180о)- I (колона број 7 записника)
одговарајућу рубрику записника Т.О.1. (колона број 3
записника).
8. УКОЛИКО 2С ПРЕЛАЗИ ДОЗВОЉЕНО ОДСТУПАЊЕ
5. Ако је потребно узима се и завршна визура и уписује
МЕРЕЊА СЕ ТРЕБАЈУ ПОНОВИТИ.
читање у одговарајући ред у загради(као контрола
непомичности лимба и стабилности инструмента).

МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА

- ГИРУСНА МЕТОДА - ГИРУСНА МЕТОДА

9. Уколико је 2С у дозвољеним границама рачуна се средња

10. Контрола рачунања средњих вредности опажаних праваца
вредност опажаног правца (ослобођена утицаја
колимационе грешке):
Прва контрола рачунања
– на вредност читања поделе лимба у првом положају
сума колоне I положаја дурбина (колона бр. 3 записника)
дурбина алгебарски се дода вредност колимационе
+
грешке С.
сума колоне II положаја дурбина (колона бр. 4 записника)
При рачунању средње вредности опажаног правца, за (сума I + сума II) / 2 = сума средина (колона бр. 5
дефинитивну вредност читања поделе хоризонталног лимба записника)
задржавају се степени очитани у првом положају дурбина, а
средина се одређује само за минуте и секунде опажане у I и II
положају дурбина (колона број 5 записника).

17
 МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА
- ГИРУСНА МЕТОДА - ГИРУСНА МЕТОДА
МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА У ВИШЕ ГИРУСА
11. Рачунање вредности редукованих праваца (аi) Између појединих гируса лимб се помера за вредност
(ао) = ао - ао
(а1) = а1 - ао 180o
n - број гируса
(а2) = а2 - ао n
(аn) = аn - ао те сумирајући добијамо: Међусобна разлика између редукованих праваца у појединим
........................ гирусима не сме прећи дозвољену границу прописану
[(а)] = [а] - nао пројектом.
Границе дозвољених одступања одређене су у зависности од
врсте радова, тачности читања поделе лимба и врсте
12. односно [а]= [(а)] + nао Друга контрола рачунања сигнала који су коришћени при мерењу углова

ИСПИТИВАЊЕ И РЕКТИФИКАЦИЈА
ОПТИЧКОГ ВИСКА

18
 ОПТИЧКИ ВИСАК

Оптички висак се састоји од малог дурбина који

ГРЕШКЕ ПРИ МЕРЕЊУ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА:
је на средини савијен под правим углом.

Оптички висак мора да испуни услов се

визура оптичког виска поклапа са ¾ Грешке радних услова,
алхидадином осом. ¾ Грешке визирања и читања,
¾ Лична грешка оператора.
Оптички висак може бити уграђен у алхидаду,
постоље теодолита или израђен као посебан
део.

ВЕРТИКАЛНИ УГАО (α)

и
ЗЕНИТНО ОДСТОЈАЊЕ (Z)

МЕРЕЊЕ ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА

(ЗЕНИТНИХ ОДСТОЈАЊА)
α + Z = 900

19
 ВЕРТИКАЛНИ ЛИМБ ВЕРТИКАЛНИ ЛИМБ

Вертикални лимб је чврсто

везан за обртну осовину Непомичност индекса за
дурбина. читање поделе лимба
остварује се:
Вертикални лимб и дурбин
се заједно ротирају око - помоћу цевасте либеле
обртне осе дурбина. која је постављена на
алхидади вертикалног
При мерењу вертикални лимба,
лимб се креће, а индекси за
читање поделе - помоћу компензационог
вертикалног лимба морају уређаја.
стајати непомично.

1. МЕРЕЊЕ ЗЕНИТНИХ ОДСТОЈАЊА (ВЕРТИКАЛНИ ЛИМБ ЈЕ

ВЕРТИКАЛНИ ЛИМБ ИЗДЕЉЕН У СМЕРУ КРЕТАЊА КАЗАЉКЕ НА ЧАСОВНИКУ)

Претпоставља се да при хоризонталној визури није Z=900, већ

У првом положају дурбина вертикални лимб се налази са леве
стране дурбина (оператора), па се таква читања називају -
читања при кругу лево и обележавају са КL.
Читања при кругу десно, када се вертикални лимб налазе се
са десне стране дурбина (оператора), обележавају са КD.
постоји разлика VV.
VV је читање које би се добило на вертикалном лимбу уколико
би се дурбин уперио у правцу зенита, тј. при вертикалној
визури.

Треба да важи:
KL + KD = 3600 (ПРИ МЕРЕЊУ ЗЕНИТНИХ ОДСТОЈАЊА)

KL + KD = 1800 (ПРИ МЕРЕЊУ ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА)

20
 1. МЕРЕЊЕ ЗЕНИТНИХ ОДСТОЈАЊА (ВЕРТИКАЛНИ ЛИМБ ЈЕ 1. МЕРЕЊЕ ЗЕНИТНИХ ОДСТОЈАЊА (ВЕРТИКАЛНИ ЛИМБ ЈЕ
ИЗДЕЉЕН У СМЕРУ КРЕТАЊА КАЗАЉКЕ НА ЧАСОВНИКУ) ИЗДЕЉЕН У СМЕРУ КРЕТАЊА КАЗАЉКЕ НА ЧАСОВНИКУ)

KL = Z + VV (у првом положају дурбина)

KL − KD + 3600
KD = 3600 - (Z - VV) = 3600 - Z + VV (у другом положају дурбина) Z=
2
KL + KD − 360 0
KL + KD = 3600 + 2VV VV =
2

2. МЕРЕЊЕ ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА (ВЕРТИКАЛНИ ЛИМБ ЈЕ 2. МЕРЕЊЕ ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА (ВЕРТИКАЛНИ ЛИМБ ЈЕ
ИЗДЕЉЕН У СМЕРУ СУПРОТНОМ КРЕТАЊУ КАЗАЉКЕ НА ИЗДЕЉЕН У СМЕРУ СУПРОТНОМ КРЕТАЊУ КАЗАЉКЕ НА
ЧАСОВНИКУ) ЧАСОВНИКУ)

Претпоставља се да при хоризонталној визури није α = 00, већ KL = α + HV (у првом положају дурбина)
постоји разлика НV. KD = 1800 - (α - HV) = 1800 - α + HV (у другом положају дурбина)

НV је читање које би се добило на вертикалном лимбу при KL + KD − 1800

KL + KD = 1800 + 2HV HV =
2
хоризонталној визури.

21
 2. МЕРЕЊЕ ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА (ВЕРТИКАЛНИ ЛИМБ ЈЕ
ИЗДЕЉЕН У СМЕРУ СУПРОТНОМ КРЕТАЊУ КАЗАЉКЕ НА
ЧАСОВНИКУ)
KL − KD + 180 0
α=
2 МЕРЕЊЕ ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА
МЕРЕЊЕ ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА
Генерално узевши, зенитна одстојања (вертикални
углови) се мере у циљу одређивања висинских разлика
за различите потребе, и помоћу њих, утврђивања
апсолутних висина тачака, као и промена које се односе
на висине.
(ЗЕНИТНИХ ОДСТОЈАЊА)
МЕРЕЊЕ ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА
Неки од случаја када је потребно мерити вертикалне
углове/зенитна одстојања су:
• одређивање висина (кота) детаљних тачака при поларном
(тахиметријском) снимању детаља;
• одређивање надморских висина полигонских тачака;
• одређивање надморских висина тригонометријских тачака
(тригонометријски нивелман);
• праћење слегања објеката (оскултације);
• одређивање висине објеката, итд.
22
 МЕРЕЊЕ ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА МЕРЕЊЕ ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА

Мерење вертикалних углова/зенитних одстојања врши ПРОСТА МЕТОДА МЕРЕЊА зенитних одстојања
се применом: (вертикалних углова) подразумева мерење у једном
положају дурбина.
• просте методе,
• гирусне методе Ова метода налази примену само при поларном
(тахиметријском) снимању детаља где задовољава захтеве
тачности.

ГИРУСНА МЕТОДА МЕРЕЊА вертикалних углова

(зенитних одстојања), подразумева мерење у оба положаја
дурбина.

ГИРУСНА МЕТОДА МЕРЕЊА α / Z ГИРУСНА МЕТОДА МЕРЕЊА α / Z

ПОСТУПАК МЕРЕЊА:
3. T.O.1в је записник намењен за теодолите са вертикалним
1. Центрише се теодолит изнад станице.
2. Пре почетка мерења, у Тригонометријски образац број
1в (Т.О.1в) треба уписати бројеве и ознаке тачака
(станице и визурних тачака), као и остале податке
(датум, време, тип и број инструмента, име оператора,
име записничара...)
лимбом код којих је подела нанета у смеру супротном
смеру кретања казаљке на сату (мере се вертикални
углови).
У случају да се мерења изводе са теодолитом намењеним
за мерење зенитних одстојања, тада је у колони:
Примедбе записника потребно уписати напомену: Подела
на лимбу у смеру кретања казаљке на сату

23
 ГИРУСНА МЕТОДА МЕРЕЊА α / Z ГИРУСНА МЕТОДА МЕРЕЊА α / Z

5. Визурне тачке се сигналишу помоћу посебних сигнала,

или помоћу летве. ВИСИНОМ СИГНАЛА (l) сматра се
4. У Т.О.1в се, поред горе наведених података, пре почетка
одстојање од центра белеге визурне тачке до места где
мерења, а по завршеном центрисању инструмента на
хоризонтална црта кончанице погађа сигнал.
станици, обавезно уписује ВИСИНА ИНСТРУМЕНТА (i) која
се мери помоћу ручне пантљике или летве (висином
Када се као сигнал користи летва, тада читање
инструмента сматра се вертикално одстојање од центра
хоризонталним концем на летви представља висину
геодетске белеге до осе прекрета дурбина).
сигнала.
Висина инструмента се углавном мери до на центиметар. горња црта (g)

средња црта (s)

доња црта (d)

ГИРУСНА МЕТОДА МЕРЕЊА α / Z ГИРУСНА МЕТОДА МЕРЕЊА α / Z

ПОЧЕТАК МЕРЕЊА: 8. У другом положају дурбина се навизира иста тачка

6. Навизира се сигнал, у првом положају дурбина, помоћу
средње црте кончанице (уколико је сигнал летва забележи
се вредност одсечка на летви).
7. Не померајући дурбин, прочита се вредност KL (уколико
постоји либела на алхидади вертикалног лимба,
обавезно треба пре читања поделе лимба дотерати
мехур да врхуни).
горња црта (g)
(одсечак на летви), средњом хоризонталном цртом
кончанице и прочита се вредност KD (уколико постоји
либела на алхидади вертикалног лимба, обавезно
треба пре читања поделе лимба дотерати мехур да
врхуни).
9. Срачуна се вредност 2HV или 2VV, а потом се срачунају и
коначне вредности вертикалног угла/зенитног одстојања по
формулама

KL − KD + 1800 KL − KD + 360 0
средња црта (s)
α= Z=
доња црта (d) 2 2

24
 ГИРУСНА МЕТОДА МЕРЕЊА α / Z МЕРЕЊЕ α / Z У ТРИ ГИРУСА

МЕРЕЊЕ α / Z У ТРИ ГИРУСА Поступак мерења је следећи:

У циљу контроле извршеног мерења вертикалног угла
(зенитног одстојања) гирусном методом, потребно је
извршити мерења у три гируса. То се постиже мерењем
вертикалног угла (зенитног одстојања) са три хоризонталне
црте кончанице.
горња црта (g)
средња црта (s)
доња црта (d)
• У оба положаја дурбина се мере три вредности
вертикалног угла/зенитног одстојања (KLi и KDi) користећи
сва три конца кончанице.
• Сваким концем (горњим, средњим и доњим) навизира се
сигнал (тј. исто читање на летви) и на тај начин се добијају
три вредност угла Z (Z1, Z2, Z3), односно α (α1, α2, α3).
• Дефинитивна вредност угла се добија као аритметичка
средина:
Z1 + Z 2 + Z 3 α1 + α 2 + α 3
Z= ,односно α=
3 3

25