Шеста београдска гимназија

Милана Ракића 33
Београд

МАТУРСКИ РАД
Предмет:
Филозофија
Тема:
Родна равноправност - Ниче

Ментор: Ученик:
Проф. Владимир Милутиновић Филип Антонијевић, IV-7

Београд, јун 2019.године

Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Садржај
Увод ...........................................................................................................................................3
Биографија ................................................................................................................................5
Ничеова филозофија ................................................................................................................7
Феминизам ................................................................................................................................9
Други филозофи и Ничеов однос према родној равноправности .................................... 11
Лу Саломе и њен значај..........................................................................................................12
Делови писама Ф. Ничеа .......................................................................................................14

Закључак..................................................................................................................................18

Литература...............................................................................................................................19

2
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Увод

У јулу 1874, Фридрих Ниче је присуствовао састанку на универзитету Базел.

Проблем о коjeм је 10 људи расправљало био је да ли женама треба дозволити да се
образују на универзитету. После два сата дискусије гласање је било завршено
резултатом 6-4 против жена на универзитету. Ниче је гласао у корист жена.

У књизи Људско, сувише људско, коју је објавио 1878. године, Ниче је рекао
„савршена жена је виши тип од савршеног мушкарца“ и „жене, кроз едукацију, могу да
достигну све мушке врлине“. Из ових и сличних примедби видимо да је Ниче у овом
периоду мислио да су жене интелигентне исто колико и мушкарци да их је поштоваои
да је саосећао са њима. Може се рећи да је, у овом периоду свог живота, Ниче био
феминиста, или макар, да је жене високо поштовао.

Године 1886. Ниче је у својој књизи „С оне стране добра и зла“, потпуно
променио свој поглед на жене. Извршио је жесток напад на жене и феминисткиње које
се боре за ослобођење. Рекао је да је основни и одговарајући посао за жену да брине о
деци, као и да жене не маре за истину и да је њихов највећи таленат лагање. Називао их
је погрдним именима и сматрао да су жене „предатори прерушени у кућне љубимце“ и
да је једина њихова сврха да рађају децу.

Слика. Ничеова позната мизогина изјава

Фридрих Ниче се никада није превасходно бавио питањем родне

равноправности, и никада није темељно приступио том проблему. Његова филозофија
је веома занимљива и битна јер, иако није створио нихилизам,својим делима га је
користио и заступао. Може се рећи и да га је објаснио и оправдао боље од других.

3
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Ниче је свакако један од најпопуларнијих филозофа икада, али се не може рећи

да родна равноправност, женско питање или питање мушко-женских односа спадају у
окоснице његовог филозофског интересовања и посматрања. Он је на међуљудске
односе гледао првенствено као борбу за моћ, и није се претерано фокусирао на односе
између мушкарца и жене, и свој став према женама, иако га није сакривао, никада није
јасно описао у својим делима. Иако из његових књига и текстова произилази одређени
утисак о његовом ставу, он га никада није експлицитно и темељно дефинисао и
објаснио, па не можемо да тачно знамо какво је он то тачно мишљење имао, као ни који
су били разлози и основе за његово формирање. Највише информација о његовом
мишљењу о женама и родној равноправности уопште можемо видети у његовим
писмима и у делима „С оне стране добра и зла“ и „Весела наука“. Дакле установили
смо да је након седамдесетих година деветнаестог века дошло до промене Ничеовог
става. Највероватнији разлог, за ову трансформацију из неке врсте феминисте у
женомрзца, јесу највероватније рана смрт оца и чињеница да је одрастао само са мајком
и сестром које никада није претерано волео, а касније чак и замрзео, као и његова
неуспешна и трауматична љубавна афера са Лу Андреас Саломе.

4
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Биографија

Фридрих Вилхелм Ниче (Friedrich Wilhelm Nietzsche) био је радикални немачки

филозоф и песник и један од највећих критичара западне културе и хришћанства. На
Ничеа су највише утицали Артур Шопнехауер (немачки филозоф и представник
песимизма) и Ричард Вагнер (немачки композитор, песник, есејиста и музички
теоретичар). Неретко се Ниче сматра једним од зачетника егзистенцијализма, заједно са
Сереном Киркегором.

Слика. Ф. Ниче

Ниче се родио 15. октобра 1844. године у Немачкој. Живео је у протестантској

породици, и његов отац Лудвиг као и његов деда били су протестански пастори. Када је
имао само четири године његов отац је умро, што је оставило дубок траг на њега.
Школовао се у Пфорти која је била изузетно строга школа и остављала ученицима јако
мало слободног времена. Ту је стекао основе познавања класичних језика и
књижевности. Почео је да студира теологију, али је под утицајем мајке, која је била
незадовољна, напустио те студије, након првог семестра , да би се онда уписао на
класичну филологију. После завршених студија,са невероватно добрим резултатима,
Ниче је извесно време, док се није разболео, био професор Универзитета у Базелу.
Постао је доктор наука са само 24 године без одбране тезе захваљујући професору
Ричлу који је у њему видео велики таленат за филологију.

5
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Прва Ничеова филозофска књига под именом „Рођење Трагедије“ излази током

1871. и 1872. године. За ово је најважнији утицај професора Ернста Ортлепа због кога
се Ниче упознао са музиком Рихарда Вагнера.

Ниче је умро 25. августа 1900. године око поднева. Узрок смрти никада није био
засигурно утврдђен, али за највероватнији узрок смрти сматра се упала плућа у
комбинацији са можданим ударом. Ово је врло могуће јер знамо да је Ниче био јако
болестан дуги низ година ида је патио од јаке мигрене. Терцијарни сифилис је била
првобитна дијагноза, и поједини су сматрали да је тровање живом могућ узрок смрти,
због њеног коришћења као третман против сифилиса.

Сахрањен је у породичној гробници близу Рекена код Луцена, где почивају и

његове мајка и сестра.

Ниче је био радикални немачки филозоф и песник и један од највећих критичара

западне културе и хришћанства. Написао је већи број књига од којих су најпознатије:
 1872. Рођење трагедије (Die Geburt der Tragödie aus dem Geiste der Musik)
 1878. Људско, сувише људско (Menschliches, Allzumenschliches, Ein Buch für freie
Geister)
 1882. Весела наука (Die fröhliche Wissenschaft)
 1885. Тако је говорио Заратустра, Књига за све и ни за кога (Also Sprach
Zarathustra, Ein Buch für Alle und Keinen)
 1886. С оне стране Добра и Зла (Jenseits von Gut und Böse. Vorspiel einer
Philosophie der Zukunft)

6
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Ничеова филозофија

Ничеову филозофију најбоље је окарактерисати као позитиван нихилизам (Вајн

у чланку: „Нови атеизам и нова моралност“ („NeurArtheismusundneueMoralitat“). Таква
сажета дефиниција Ничовог преовлађујућег филозофског става у складу је и са
Камијевом интерпретацијом која се јавља у његовом делу „Побуњени човек“.

Сматрао је да је нихилизам неизбежан, и да је простекао из духовне историје

Европе, као једини логичан исход свих наших идеала и вредности. Ако увидимо да је
Бог мртав и ако нема апсолутних вредности, онда то не значи да нема ничег вредног,
већ да има других вредности. Ничеов позитивни нихилизам уништава превазиђене и
апсолутизоване вредности класичног морала или оног морала који произилази из
хришћанских десет божијих заповести, и такође апсолутне вредности естетике, везане
за античко-хришћански свет, и слично у свим подручјима наших традиционалних
културних вредности. Али тај прекид са традицијом за Ничеа не значи порицање свих
вредности и вредности само наше културе, већ само упућивање на нове вредности, које
су већ постојеће или које се тек развијају. Ниче је за своје време већ именовао те нове
вредности, као што су дарежљива врлина, затим љубав према долазећим генерацијама,
човечанства и тако даље.

Такође се из сопственог искуства можемо сложити са Ничеовим схватањем

развојног карактера свих вредности и констатовати нове вредности које се рађају у
овом часу, као што је на пример вредност коју претпоставља коегзистенција, као и
многе друге, које се могу научити од младих далеко пре него из неког морала окренутог
традицији. Да се без источног начина мишљења не може разумети појава и проблем
модерне уметности, непосредно је јасно сваком ко уопште жели да се суочи са том
чињеницом нашег културног живота. Тим се питањима Ниче бавио, а посебно у
његовој, можда најзначајнијој књизи „Тако је говорио Заратруста“.

Ничеова тема нихилизма не односи се само на проблем вредности, већ и на

фундаменталну филозофску проблематику, из које се може разумети и сам проблем
вредности. Тај однос према темељним филозофским питањима остао је донекле
занемарен. За Ничеову основну тему разматрање и коришћење нихилизма, везује се
проблем, покушај уништења и деструкције дотадашње европске метафизике. Да ли је
то за Ничеа значило негирање могућности сваке метафизике или, пак, само једног
њеног историјског облика? Можда је са темом вечног враћања истог и принципом воље
Ниче опет запео у стари начин метафизицирања, у ствари облик предметне метафизике,
који је управо својим нихилизмом желео да уништи.

Да ли је Ниче развио метафизику воље, апсолутизујући вољу у смислу старе

предметне метафизике, насупрот својој сопственој идеји нихилизма? Можда са идејом
вечног враћања истог запао у исту ону заблуду, коју је његов позитивни нихилизам

7
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

требало да уништи? Али Ниче није говорио о вечном враћању истог већ одбацивању
наметнутих вредност хришћанства и традиције и присвајању и одабиру старих као и
нових вредности.

Позитивни нихилизам се разликује од европског, деструктивног, нихилизма,

који је Ниче сматрао нужном последицом традиције и хришћанства, по томе што ако
убијемо бога празнина која настаје остаје празна без каквог система вредности. Ниче,
са друге стране, ипак нуди одређени систем вредности који сами градимо узимајући и
рециклирајући старе вредности, а такође и стварајући нове, уколико је потребно.

8
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Феминизам

Покрети за женску равноправност настали су у западним земљама у XIX

веку као једна од последица индустријске револуције. Развој машина је почео да
отклања потребу за људском снагом, и тако умањио једну од највећих предности коју
су мушкарци имали над женама. То је омогућило женама да постану све значајнији део
укупне радне снаге, поготово за време Првог светског рата када су у, производним
погонима, замењивале мушкарце који су били на фронту.

Феминизам је заправо скуп друштвених покрета и идеологија чији је циљ

дефинисање, успостављање и брањење једнаких политичких, економских, културалних
и социјалних права жена. Залаже се за ослобођење жена од насиља, сексизма и
традиционалних женских улога (домаћице, супруге, мајке, сексуалног објекта) и за
прихватање жене као независне целокупне личности. Покрет се такође бори за
остварење економске (једнака плата као и мушкарци) и политичке (право гласа)
равноправности жена. Посебно се бави указивањем на постојање притиска у
свакодневици, њеном предочавању јавности и третману жртава. Идеја покрета је
уједињење жена како би се превазишла дискриминација. У почетку је покрет био
ограничен само на жене, да би у каснијим периодима почео да укључује и мушкарце
као чланове отпора.1

Припадници овог покрета сматрају да је патријархат, као доминација мушкараца

над женама, основна врста угњетавања, која се провлачи кроз све сфере у животу.
Познат феминистички слоган „лично је политичко“ указује на то да
појединачна репресија у кући, мужа над женом, ствара глобалну репресију у друштву,
мушкарца над женом.

Једнако плаћање радног учинка и давање права гласа женама, су два главна
проблем којима се феминизам бави. Жене су у већини европских земаља право гласа
стекле након Првог светског рата, а касније и у другим деловима света. Међутим
постоје и данас и даље неке земље у којима жене немају право гласа (Африка, Блиски
исток), и циљ овог покрета је да то промени.

1
Феминизам- википедија

9
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Први талас феминизма одиграо се крајем деветнастог и почетком двадесетог

века, и фокусирао се примарно на политичке и законске проблеме, као што је право
гласа. Феминисткиње које су се бориле за женско право гласа познате су
као суфражеткиње.

Слика. Први феминистички покрет

10
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Други филозофи и Ничеов однос према родној равноправности

Многи филозофи одбацују Ничеа и његову филозофију. И његови ставови у

погледу женског питања и родне равноправности уопште свакако доприносе томе.
Различити филозофи су историјски имали различите приступе Ничеовој
мизогинији; неки су је једноставно игнорисали док су је други третирали као саставни
део Ничеове филозофије. Ипак постоје и они који су покушали да спасу делове
Ничеовог рада на рачун одбацивања великих делова његових текстова, сматрајући их
ирелевантнима, тако одбацујући Ничеову тврдњу „да би разумели једну од мојих
књига неопходно је упознати се са свим мојим објављеним текстовима“.

Валтер Кауфман, у својој чувеној биографији „Ниче: Филозоф, 

Психолог, Антихрист“, рекао је: "Ничеови списи садрже многе исувише људске
пресуде - поготово о женама - али су оне филозофски небитне“. Кауфман је вероватно
хтео да каже да, иако се не треба угледати на Ничеов став о женама, такође му не треба
дозволити да обезвреди и укаља остатак његове филозофије. Ниче није ни покушавао
да научним путем докаже женину инфериорност и нижу вредност у свакој значајниј
области стваралаштва. О женама су говорили потцењивачки, на мање или више д
уховит начин, првенствено уметници, а од филозофа само Шопенхауер и то у
прилично необавезним контекстима и ситуацијама. Свакако не треба сметнути са ума
ни чињеницу да је Шопнехауер један од Ничеових важнијих узора, па би се у том
смислу могли претпоставити и одређени његови утицаји на Ничеове идеје и ставове у
погледу места жене у друштву и родне равноправности као такве.

Ничеово мишљење о питањима улоге и места жене у савременом друштву са

краја деветнаестог века као и перспективама родне равноправности, може се и мора у
потпуности одвојити од његове филозофије и гледати као сасвим засебан проблем.
Дакле, не смемо одбацити читаву Ничеову филозофију као на неки начин злу,
застарелу, погрешну, или слично, због мишљења о питањима која нису суштински
битна за саму ту филозофију. Другим речима можемо у потпуности разумевати,
прихватати и уважавати Ничеову филозофију и бити феминистички настројени у исто
време.

11
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Лу Саломе и њен значај

Априла 1882. Ниче је добио позив од свог најбољег пријатеља, Паула Реа, који је
организовао састанак са Лу Андреас Саломе. Лу је имала истакнуту каријеру као
брилијантна списатељица и психоаналитичар; такође је позната по блиском
пријатељству са Сигмундом Фројдом и својим романтичним везама, посебно са
немачким песником Рајнером Маријом Рилкеом.

Слика. Лу Андреас Саломе

„Које звезде су нас спојиле“ била је прва реченица коју је Ниче рекао када су се
упознали. Имао је, у то време, зрелих тридесетседам година а Лу Саломе само, двадесет
и једну али то га није спречило да се заљуби. Ниче је био у потпуности очаран, ни једна
жена није успела да учини да се тако осећа. Била је паметна лепа и скоро сваки човек
који ју је упознао је желео да спава са њом. Проблем је настао јер је Паул Ре такође био
заљубљен у њу, и тај љубавни троугао је трајао наредних пар месеци. Желели су да
живе заједно платонским животом, без секса, да оформе свој мали манастир у коме је

12
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

једини циљ да свако од њих нађе себе, и да свако од њих може да расте у духовном
смислу.

Ниче је сматрао за пријатеља само оног са којим је могао да духовно расте, да

стално открива непознато и од којег је увек могло да се научи нешто ново. Само такав
однос, у коме двоје људи уче један од другог и расту заједно, може да се назове
пријатељством.

Ничеова сестра Елизабет је презирала Саломе, и рекла је њиховој мајци за

Ничеов план за живот са Лу и Реом. Мајка је била бесна и рекла је Ничеу да је то била
срамота за гроб његовог оца, на шта је он изашао из куће, залупивши врата за собом. У
мају исте године, Ниче је запросио Лу преко свог пријатеља Реа, али га је она одбила.
Лу није занимао брак и рекла је да ће њен љубавни живот остати затворен докле год је
жива. Упркос овоме, Ниче и Паул су се борили за њену наклоност, и као резултат
Саломе је отишла са Паулом касније те године. Ниче је био уништен. У само шест
месеци изгубио је свог најбољег пријатеља, мајку, сестру и жену у коју је био
заљубљен. Остатак године провео је сам, пишући очајничка писма Реу и Саломе,
називајући је разним именима, али понајвише курвом. Никада није утврђено да ли су то
били само нацрти или их је заправо и послао.

Слика коју су направили једном приликом, на којој Лу седи у кочији и држи бич
а Ниче и Ре стоје испред као коњи на милост и немилост њеном бичу, га је прогонила
дуго након њиховог последњег виђења. Сматрао је ту слику једном од својих највећих
грешака. Много пре него што је Лу отишла са Реом, Елизабет је желела да је протера из
земље због неморала и била је чак спремна да оде на суд, али ју је Ниче спречавао.

13
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Слика. Ф. Ниче, Паул Ре и Лу Саломе

Делови писама Ф. Ничеа

У наредном тексу биће дата нека писма Фридриха Ничеа, из којих се најбоље
види његов став о женама. Видећемо да његово мишљење није константно и да варира
у зависности од тога коме пише. Писма су упућена његовом пријатељу Петеру и Лу
Саломе, и јасно можемо видети промену тона у њима.

Извод из писма Фридриха Ничеа послата његовом пријатељу Петеру:

4. децембар 1882.
Мој драги Петере,
...Моја пријатељица, она руска демонска кучка, мајмуница са лажним грудима,
наставља своју издају. Елизабет каже да Лу живи са Реом и ради на томе да је
депортују због неморала.
Елизабет такође пише да је пријатељица Лу пренела своју кампању мржње и
лажи у Базел, где намерава да доведе у питање моју пензију. Проклет био онај дан у
Риму када сам је први пут видео. Често сам ти понављао да ме недаће- и сусрети са
чистим злом- јачају. Али, ако успем ово срање да претворим у злато, ја ћу... ја ћу... –
видећемо. Драги пријатељу, немам снаге да направим дупликат овог писма. Молим те,
врати ми га.
Твој,
Ф.Н.

Три писма Фридриха Ничеа упућена Лу Саломе у децембру 1882. године:

Моја драга Лу,

...Ја сам твој најбољи бранилац и најнемилосрднији судија! Захтевам да судиш
сама себи и одредиш сопствену казну... У Орти сам одлучио да ти откријем читаву
своју филозофију. Ах, немаш појма каква је то одлука била: веровао сам да никоме не
могу дати бољи поклон...
Тада сам те сматрао визијом манифестацијом свог земаљског идеала. Сети се
да имам слаб вид!.
Сматрам да нико не може имати боље мишљење о теби, али ни горе.
Да сам те ја створио, подарио бих ти боље здравље и још много тога што је
достојно... можда чак и мало више љубави према мени (мада је то апсолутно најмање
важно), а истоби било и у случају пријатеља Реа. Ни са тобом ни са њим не могу више

14
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

никада да проговорим ни реч о томе како се осећам. Претпостављам да ви уопште не

знате шта ја желим? –али ова наметнута тишина ме малтене гуши јер толико сте
ми драги.
Ф.Н

Лу,
Да ли ја много патим, небитно је у поређењу са питањем да ли чеш ти, драга
Лу, поново пронаћи себе. Никада нисам имао посла са тако бедном особом попут
тебе: Неука али оштроумна
Обилно искоришћава оно што је познато
Без укуса, али наивна у томе
Искрена и праведна по питању ситница, обично из тврдоглавости
Шире посматрано, у читавом ставу према чивоту- неискрена
Без осећања за давање
Без духа и неспособна за љубав
У афекту увек болесна и близу лудила
Без захвалности, без стида према доброчинитељима
А посебно
Непоуздана
Лошег Понашања
Сирова у питању части
Ум са правим наговештајима душе
Карактер мачке- предатор прерушен у кућног љубимца
Племенитост као успомена на блискост са племенитијим људима
Снажна воља, али ситан циљ
Без марљивости и чистоће
Окрутно свргнута сензуалност
Детињаст егоизам као последица сексуалне атрофије и одлагања
Без љубави према људима, али са љубављу према Богу
У потреби за пространством
Вешта, пуна самоограничења у односу на сексуалност мушкараца.
Твој,
Ф.Н.

Драга моја Лу,

Немој ми писат таква писма! Какве ја имам везе са том бедом? Волео бих да се
уздигнеш преда мном како више не бих морао да те презирем.
Али, Лу! Каква то писма пишеш? Тако пишу осветничке похотне шипарице!
Какве ја имам везе са том мизеријом? Молим те схвати, желим да се уздигнеш преда
мном, а не да се смањиш. Како да ти опростим ако у теби не препозајем оно биће
којем се може опростити?

15
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Не, драга моја Лу, Далеко смо од опроштаја. Не могу истрести опроштај из
рукава кад се увреда четири месеца увлачила у мене.
Збогом, драга моја Лу, нећемо се поново видети. Заштити душу од таквих дела
и буди добра према другима, посебно мом пријатељу Реу, када већ ниси могла да будеш
добра према мени.
Нисам створио свет, а, Лу, волео бих да јесам- тада бих могао да прихватим
кривицу због свега што се одиграло између нас.
Збогом, драга Лу, нисам прочитао твоје писмо до краја, али сам ипак сувише
прочитао...
Ф.Н.

Из писма које пише свом пријатељу Петеру јасно видимо какав став заузима.
Немилосрдно напада Лу Саломе и описује је као чисто зло, показујући само мржњу.
Ово се најбоље види у реченицама: она руска демонска кучка, мајмуница са лажним
грудима, где Ниче говори о Лу без трунке љубави, као да је једино осећање које има
према њој мржња, и Карактер мачке- предатор прерушен у кућног љубимца. Последњу
реченицу је често користио да би описао, не само Лу Саломе, већ жене уопште.
Сматрао је да свака жена има скривене мотиве и да глуми невиност како би добила оно
што стварно жели. Знамо да то није једина ствар коју је Ниче осећао према њој, и знамо
да је био заљубљен у њу и након њиховог последњег виђења. У писмима која пише њој
лично, видимо да увек почиње са „моја драга Лу“. Знамо да је Ниче волео да гледа свет
са небеске скале одакле је све небитно и зато се не плаши да призна како се осећа што
моежемо видети у реченици: Да ли ја много патим, небитно је у поређењу са питањем
да ли чењ ти, драга Лу, поново пронаћи себе. Сматрао је да је највиши циљ човека да
пронађе себе, и да је ретко ко способан за то.

Никада није утврђено да ли је Ниче ова писма уопште послао Лу Саломе, па је

могуће да их је писао само да би избацио мржњу из себе, да би своје емоције пренео на
папир како би могао да их сагледа и разуме. Чак је рекао: Ни са тобом ни са њим не
могу више никада да проговорим ни реч о томе како се осећам. Верујемо да је писмо
које је упутио Петеру стварно послато, због реченице: Драги пријатељу, немам снаге
да направим дупликат овог писма. Молим те, врати ми га.

Ова теорија је можда и највероватнија јер Ничеов склоп личности не би

дозволио да икоме призна шта и како осећа према Лу Саломе. Он бито вероватно видео
као слабост и умањење сопствене моћи уз увећање моћи Лу Саломе над њим. Ниче је
одржавао фасаду мржње према Лу, као и према осталим женама што је било веома
чудно људима али и уверљиво. Нико није знао зашто се осећао баш тако и људима је
често био веома нејасан по том питању, али нико није успео да докучи зашто се Ниче
баш тако осећао. Ево како је доктор Бројер, у делу „Кад је Ниче плакао“ Ирвина Д.
Јалома, тумачио његово мишљење о супротном полу:

16
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

„Изводи из бележака доктора Бројера о случају Екарта Милера (Ф. Ничеа) 5.

децембар 1882.
Последњи оригиналан ум. Не могу предвидети његове одговоре. Можда је Лу
Саломе у праву; можда му је суђено да буде велики филозоф. Док год избегава тему
људских бића! Има горостасне слепе мрљепо питању многих аспекта људских односа.
Али, по питању жена прави је варварин, једва човек. Без обзира на то која је жена у
питању, његова реакција је предвидљива: жена је отимач и сплеткарош. Његов савет
је подједнако предвидљив: окриви њих, казни њих! Ах да, још један облик- избегавај их!
Што се тиче сексуалних осећања: да ли их уопште поседује? Да ли жене
сматра сувише опасним? Сигурно има сексуални порив. Али, шта се са њим догодило?
Да ли је запречен, стварајући притисак који некако мора избацити? Питам се, може
ли то бити узрок његове мигрене.“

Иако се доктор Бројер и Ниче никада нису упознали, Ирвин Д. Јалом је реално
представио реакцију било ког човека, када се први пут упозна са Ничеовим ставом о
женама. Реченица Али, по питању жена прави је варварин, једва човек је прошла
многим његовим пријатељима и познаницима кроз главу, али још важније, и
читаоцима.

17
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Закључак
Пре жестоке примедбе о женама у његовом делу „С оне стране добра и зла“,
Ниче је рекао да при пружању истине о женама, човек мора да разуме да је то, у велкој
мери, његова лична истина. Овим признаје сумњу да је некаква врста болести ушла у
његову филозофију. Зна да се није опоравио од афере са Саломе и да је пун предрасуда
и горчине.

Интересантно је да је Ниче, упркос овим примедбама, привукао велики број

феминиста. Били су привучени и бивају привучени његовој филозофији, али највише
његовој поруци слободе и спознају себе, која се слаже са оном коју они прате и
покушавају да прошире.

Ничеове антифеминистичке и мизогине (женомрзачке) примедбе можда је

најбоље третирати као његове личне слабости и одвојити их од разматрања и
прихватања његових других филозофских ставова. Његово мишљење о питањима
значаја и улоге жене и родне равноправности треба одвојити од његове филозофије и
посматрати засебно. Не сме се одбацити читаву Ничеову филозофија због мишљења о
питањима која нису суштински битна за саму ту филозофију. Може се у потпуности
разумевати, прихватати и уважавати Ничеову филозофију а не бити у исто време
женомрзачки настројен.

Ничеов замишњени узор и учитељ, Заратустра, опомиње своје ученике да треба

да га оставе, да се бране од њега и чак да га се и стиде. Он тако не жели да остану само
ученици, већ да почну да размишљају својом главом. Може се рећи да је и Ниче, својим
примедбама о женском роду, својим ученицима понудио сличну услугу. Читалац се, с
разлогом, може веома лако фасцинирати Ничеовом филозофијом и начином како је
Ниче излаже, али, када наиђе на његово мишљење о женама, присиљен је да га узме
критички, и да аутора сагледа као, обично, несрећно, људско биће. Ничеов став према
женама и роднох равноправности уопште може да функционише и као нека врста
сигнала и упозорења његовим читаоцима, да га не прате слепо, да га не доживљавају
као бога или идола, већ да сагледају на његов живот критички, пробају да схвате шта је
такав став проузроковало и да траже сопствени пут духовног раста.

18
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Литература

1. Ирвин Д. Јалом, Кад је Ниче плакао, Космос издаваштво, Београд 2003.

2. Фридрих Ниче, Ecce Homo, Графос, Београд. 1988.
3. Фрдидрих Ниче, Тако је говорио Заратустра, Дерета, 2011.
4. Фрдидрих Ниче, Људско, сувише људско, Дерета, 2005.
5. Мала енциклопедија, Просвета, Београд, 1981.
6. Ото Вајнингер, Пол и карактер, Књижевне новине, Београд, 1986.
7. Jennifer L. Hudgens, Forget Not the Whip! Nietzsche, Perspectivism, and Feminism:
A Non-Apologist Interpretation of Nietzsche’s Polemical Axiology, University of
Kentucky, USA, 2016.
8. Julian Young, The Oxford Handbook of Nietzsche, 2013.
9. https://philosophynow.org/issues/14/Nietzsche_and_the_Feminists
10. https://www.youtube.com/watch?v=m6WGwQ_T4pk
11. http://sarahshugars.com/2015/12/feminism-and-nietzsche/
12. https://mail.google.com/mail/u/1?ui=2&ik=170dbe84b3&attid=0.2&permmsgid=msg-
f:1633958111437704438&th=16acfc3eca1cccf6&view=att&disp=inline&realattid=f_j
vuu1boe1
13. https://mail.google.com/mail/u/1?ui=2&ik=170dbe84b3&attid=0.3&permmsgid=msg-
f:1633958111437704438&th=16acfc3eca1cccf6&view=att&disp=inline&realattid=f_j
vuu1bog2
14. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/
%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%9D
%D0%B8%D1%87%D0%B5
15. https://sh.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Nietzsche
16. https://en.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Nietzsche%27s_views_on_women
17. https://philosophynow.org/issues/14/Nietzsche_and_the_Feminists
18. https://philosophynow.org/issues/5/A_Feminist_Interview_with_Friedrich_Nietzsche
19. https://philosophynow.org/issues/41/Nietzsches_Women_in_The_Gay_Science
20. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD
%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Датум предаје рада: ____________________

19
Родна равноправност – Ниче Филип Антонијевић IV-7

Комисија:
Председник ____________________
Испитивач ____________________
Члан ____________________
Коментар:

Датум одбране: ____________________

Писмени испит ________________(____)
Усмени испит ________________(____)
Закључна оцена _______________(____)

20