3 Atomi,.molekule i Ziva tvar st koja prougava osobine i su. Znanost koja prow atsfome is tor ima masu. far zauzima pros plazmatske i krute - jest kemija, svih oblika tvari - plinovite, tekuce, ih oblika tvari - plinovite, ; : Vee su stati gréki filozofi, oftroumni promatract prirocnoga svijeta, zhi, 4 one : 1 ct eta, zabilesy im = jne Ginjenice o tvarima. Primijetili su da se nek! material, jx mnoge te i primjerre stene, drvo i Uo, sastoje od emjose tvari, dok ee drugi materia jg Zeljoz, lt, sebra i sumpora ne mogu rastavjatl dajeusastme dieigg- ae postupcima, Znanstvenici su Proueeval a tvari i nazvali Th elemes : tarnim tvarima ili elementima, a tvari od dvaju ili vise elementata azal susp jevima, Temeljnu raziiku izmedu elemenata i spojeva ekspertmentom je pokazy “engleski kemiar Michael Faraday 1820. g. Faraday je obiénu kuhinjsku sol zai ‘a0 do alist, ilozio djetovanju elektrciteta i proizveo mekani stebrnast metal la je nazvao natijem (Na) i zlenkastozuti plin Klor (Cl). $ ubzirom na toda se dale nist mogli razlagati, zakijuéio je da su to elementi. U isto vrijeme drugi englst kemitar, John Dalton, dosao je do vaznog,zakljucka 0 elementima. Na temelju svoj Pokusa Dalton je zakljucio da se evaki element castoji od jednakih dijeluva. Nuva ih je atomi (gré. atomos ~ nedjeljiv). Atumi su najmanje éestice na koje se element ‘moze podijeliti i jo8 uvijek sartrzavati eva svojstva tog eleuuenta, Stovi8e, sv su atom ‘Wuzorku viata identitni, ali se tazlikuju od atoma komada Zeljeza. Od Daltonore obs ostal su kenstar pore njegovu atomsku veorlj Orkrivena sn 9 pre lementa Jo ih je 18 stvoreny u laboratarju, Svojstva se elemenata jako razikuj Primjerice, udistom stanju, hel je bezbojn, bezimirisni plin; litij je mekani bjeliéat ‘neal all Je biol pra bakar evenkasta krutiney ‘arn, vei metal sumpor Zuta krutina, a Zelje2? Zemilja sadrii, va 92 elem Vall Sastay Zemijine kore, o Sastavijeno od g elemey (2,4 %), kaleija (1, nla, aZiva biéa sano dvadesetak. Geolozi ko prow Wil su da Je 98 &% svi tvart povisinskogslja Ze _ "pact Kistka (63 %), silica (21,25), alumina (65 9) ait 2%) elena 9 %), magnesia (1,8 %) i kalija (1,4 %)- ored elemenata u Zivom organizmu. U ti ; pada clementima: vodiku (654 ‘Hi ku (1.25), fostom (9.24 %) i sumporu (0,06 5). : Mg, Cl, K, Ca, Ma, Fe, Ch Biolozi su nasi sasvi nom organizmy, 25.6%), ughibu ¢ toga, osam 89% svih atomia py (7.9%), du‘Atom, molekul, diva tar jeutrona, ili neutralnih éestica bez elektriéno Gestica, Svaki se atom ponaga boja; ielektrona, ‘ao mali sola nih destleas yativionabijenths sreditu koja s nl ‘ine askorn Jezprom Ws specifigan broj eloktro Sustav 9 neutrona, koji gine \dri odreden broj proto: om uomsKts mast jednak broju protona, nalazi se u oibitt tivno velikoj udaljenosti (sl. 3.1.) Svaki tip atoma sadrdi jedinstveni “pho jevgre na rel — Sika 3.1 ~ Grada atoma Ss | proton (p) + ( Qn w f -elektror. (@) - | - vodik valk broj protona u jezgtl ~t0 ~jezgri atomska je masa clementa. Cesto Je broj protuna | neutrona Jednak, no ne ~ yuijek (fosfor ~ 15 protona 1 16 neutrona). Jezgra je zbog pozitivno nabijenih protona j neutralnih noutrona pozitivnog naboja, a elektroni imaju negativan naboj. privlagnosttih naboja wiée elektrone prema jezgri, no centrifugalna sila brzo kruzecih dlektrona odbija ih izvan centra vrinje. RavnoteZa postignuta medu tim silama drdi atomski broj elemenata, Zbroj broja protona i neutrona dlektrone na odredenoj udaljenosti od jezgre. Postoje dva izuzetka od ove, standardiie stuukture, Broj neutrona moze odstupati od normalnog, pa se atomska masa mijenja. Atomt s stim brojem protona, a _ravligtim brojem neutrona zovu se izotopt ili nuklidi (sl. 3.2.). Izotopt su radioaktivni vei eater tic 5 proton —B neutena 1 proten~ — —“t newton 1 proton % neutrons Sika 3.2. tzotopi se razlikuju po broju neutrona je stanje, Biolori upotrebljavaju izotope u cksperimentima kako ii molckule koje ih sadrée, Drugi izuzetak standardne atomske Strukture jest smanjivanje ili poveéavanje broja elektrona, tako da cijeli atom, zvan _!0n, ima pozitivan ili negativan nabo}. Specificna svojstva elemenata odreduju broj protona u jezgti | prema njemu bro} «lektrona, Broj elektrona odreduje volumen i reaktivnost «toma, Elektro! ‘enna odredeni nagin u atomima na temelju ovih pravila: (1) elektron privladt jezgra, ‘odbija drugi elektron; (2) oko jezgre elektront se pokreéu u ,oblacima” raznih oblika, Orbitalama; (3) elektroni se nalaze u energetskim razinama, zonama, na odredeno} Udaljenosti od jezgre, (najvise zone sinjedtene su najdalje od jezgre); (4) elektroni Pune najprije najniZe i najjednostavnije energetske zone; i (6) ispunjena energetska Zona mnogo je stublinlja | manje reaktivna od djelomicno ispunjene. Vanjski eu su smjes- teema ‘Aon, molekule, va var econ dia) sokrwenjem pa njhov bro} | poozaj odreduu Kemijsko yng, al ajuis ne elementa, Primjeric, heli ima ispunjenu prvu energetsku zonu, pa je yy, stabilaninertan ne eagra sdrugim atomima jr ima kompletnu energetsy yo l i i mu u drugoj nedosts, S druge strane, ugliik ima ispunjenu pra energetsku zonu, = mu u drugoj nedosia 4 elektrona, Zbog toga ugljik teZi podjeli elektrona s mnogim drugim, elementimg Vodikti nedostaje jedan elektron za ispunjenje prve energetske razine. Akis dy cirugo) razini, stoga zajedno tvore stabilniju molekulu vode. Struktura i ¢ evergetsk, “sau Uudredu)u fzikalnl-oblkelementa-(njegovo plinovito, tekuce ili kr stanje atuin stanje); mitis, boju i ostala svoj 3.4 Molekule _ passe 7 RET | equa a Molekule su skupine isti ii razlicitin g Verio atom’ toma veranih energetskim vezama = mole. keularnim vezaina, Molekitaene su veze ¢ bes : nergija podijeljenih elektrona, Kad se jed | * o - nom stvote, potrebno je uloziti energiju } | | odvajanje atoma, ~~ | ° a {e ) (*) - | | tout yen Najée8i tip veze stvara se prigodom po. djele jednoga elektronskog para medu ato, mima, a naziva se kovalentnom vezom Primjerice, vodikovi atomni na normaing fempesaturt veru se u molckul vodka, Parom elcktrona koji pastaje zajednizki, biiZavanjem atoma svaka pozitivna nabije 2a jergra pocinje priviaiticlektron drugog aco vodovamolehus Sika 33, Ova atoma vodika Povezuju se kovalentnom verom u molekuly 2° Pozitivnima, Nadal, s stim takvim molek vode povezuju vodikovim vezama Nadlom drgewmoiele G3. gy = Regativni kisi | ore Jerinu motekularnu orbitalu, nolekull stvara slob »cijela matekula sp -atoma, a prekla lektronski oblaci koja je Stabilna jer je potpuno ispunjena prva te twara jednostruku vezu, Ugliik moze dijelit Vezu, dusik trostruku itd. odne radikale, glavne uzroke abo} asimetiiéan, a we ov atom Dlago negatinain, a vaatkave Ua! lamom kovalentnom vezom moze regi . U vodi se Drimjerice duije molekle KJedne molekule_s pucitivn‘Atomi,molekul,2vatvap Sika 3.4 Vodikove vere Drugi oblik motekularnilt ve~ auxisio kompletnom prijenosu elektrona s jednoga na drugi a- tom. To je najéesée sludaj kad or wma elkton nat | Sika 35, —— | Stvaranjeionske veze Qo canst ori sad samo je | a S : | dan ili dva elektrona, ili mu | {tne teks) fl) Armee een) nedostaju jedan ili dva elektro. | na Natrje je Korid taka mole- jula - natnjev atom gubl jedan V cian rail portzanja sail | peat | SO nosti« Kor dobiva, tvore¢i tako @) ° —_ o dva iona (SI. 3.5.). Supratno na SS Sy) _bijeniioni privlaée se kao mag"P} on nai (e) een neti nastaje ionska vera Na (itt, 10ers) (pce, Welton) | nagin nastaje pravilna struktura ionskih kristala. Ionske su veze mnogo jaée od vodikovili veza, uu u vodi Cesto disuciraju (razdvajaju se) na fone. 3.2. Zivot i kemijska svojstva vode “ TH Cetvrtine Zemijine povesine pokrivaju oceani, Zivot je zapogeo ui vodenom okoliu, a stotine tisuéa vrsta i danas Zive u vodi, Voda je prozima i svjetlost dopire desetke metara u dubinu te time omoguéuje fotosintezu, Vodent i kopneni organizmi sadrZe od 50 do 90% vode u svojim tijelima, Vodikova veza molekula vode i drugih ‘ari omoguéuju Zivot, Te su veze dvostruko duze od kovalentnih O-H veza { od 10 o 20 puta slabije, no ukupni broj vodikovih veza medu milijardama molekula malo} kapi vode ima dramatiéne uéinke na molekularna svojstva, Prinormainom temperaturnom rasponu na nagem planetu voda je tekuéa, Ovo Je vazno, jer voda u zivim organizmima mora ostati tekuéa. Jedan od razloga jest —Vsoka totka vrelista unde od 100 °C i niska temperatura le, Uzruci su Tolekulama svojstva vode uyjctovana vodikovim vezama, Prvo, voda ima visoktt‘Atomi, mole Shika 3.6. Mehanika svojstva vode kopilarnost specifiénu toplinu, to jes °C vnlumena vode ve" tckudina bez vodikovih veza, ljikov tetraklorid, vecina energije Ps raturu tekuéine, U vodi, medutim, zal tempe! vere, a tek poslije povetava se Je toplina vode unutarnju sredinu, Oceani, vel organizmi ne moraju obavijati brze prila organizma_sporo mijenj | yoliéina topline potrebna za poveéanje temperay idiot Wt , 2 a vecinu drugih tekuéina ga Jo nego 2 kao primjerice tekucina za Kemijsho etscenje mu kretanje molekula i dize temperatura vode, spe, bitna za ziva bica fei osigurava relativno konstantnu vaujsky Jika jezera i rijeke sporo mijenjaju temperaturu j zy .« zahvaljujuéi upravo vellko] masi vode w njemu, « specijalnim mehanizmima lladenja i zagrijavanja Drugo, voda ima visoku toplinu fuzije, sto znaci opiranje promjeni u évisto stanje (led), Vodikuve se veze relativno tesko organiziraju u vrstu strukturu krutine, Treéi velika koligina topline potrebna j prije evaporacije, log tekuceg stanja vode jest visoka toplina isparavanja. Neuobiéajena ie za pretvorbu tekuée vode u vodenu paru. Naime vodena molekula mora jako brzo titrati da bi se odvojila od povrsine ode, za koju je dre vodikove veze. Zbog toga vada apsorbira veliku koliginu topline iz okolia prije evaporacije, a pri tome ga hladi. Za Zivo biée to znaéi prirodan suster hladenja i objaSnjava ulogu Zlijezda znojnica. Uz svojstva vezana za temperaturu, voda pokazuje neka mehanicka svojstva, temeljena na vodikevim vezama, takoder vaina za Zivot. Molekule vode imajt svojstvo, kohezi Pkapilarnasth Sapien prostor (kapi unutrasnji (uzlaz jazi iz. nje — sklonost tekuée tvari kretanju protiy sil nost povezivanja istovrsnih molekula. Kohezija je takoder vijeru jest . Jedan od najvaznijih primjera kapilarnosti u Zivom $\ ii silazni) transport u veéine biljaka. Svojstvo povrsinske napetos molekule pitséene stienke kepier® styenka kepilare Kad se 2aptijay, * ovecava pokretanje molekula, {time poviyy_! veéina toplinske energije cijepa vedio iene godbe. Na kopnu se tjelesna temperatur, |a re rene ss er en ren ee __sklonnst molekula povrsine tekuce vode medusobnoj koheziji, ali ne 1's molekulama aka iznad nje, stvara elastiénn -koyien”. Zhog toga se kapi ablikuju u stere. a voden! xukci mogu hodati po povrSini stajacica. Povréinska je napetost i glarno svojstvo “qaine povrsine pluéa, Mchaniéko svojstvo vode znatajno za Ziva biéa — plutanje Jeda na povrsini vuue, swezultat je vecih sazinaka molekula vode u ledu, sto ga éini -faxsim od tekuée vode (81-3:7,). Ono fe jedinstveno fer ostale wari si postaju gusee Zahvaljujuéi tom svojstvu organizmi u vodi prezivijavaju zimu. raavanjem [Wlopinama, Woda disocira polarne spojeve, kav prinyjerice Seéer, 1 vecinu fonskih molekala, kao kuhinjskar sol. Kad se polarne molekule Se¢era okruze molekulama vode, etvaraju ce vodikove veze. U ionskoj otapini ioni disociraju i svaki postane okruzen orijentiranim oblakom molekula vode. Spojevi koji lako disociraju u vadi nazivaju se hidrofilnima, dok se nepolarne molekule kag ulja, ne tope u vodi pa ih “Tazivamo hidrofobnlmi. Umjesto otapanja, oni stvaraju sloj kohezijom povezan molekula ulja, Koji je odvojen od molekula vode. Takve su hidrofobne reaki esencijalne 2a Zivot, jer svaka stanica funkcionira kao minijaturnl rezervoar otopljenih ih ovojnicom hidrofobnih tvari. —___socincia vane Molekule vode ioniziraju se u po: ‘abijene hidroksilne ione: ivno nabijene vodikove ione i negativno H,O > HY + OH Atom, molekule, 218 #2" Slika 37 Led izolira unutraénjost jezera od gubitka topline 31Atom, molekule, tive war Sika 38 Skala pi tvrijednosti oznatih supstancija Sika 3.9. Puteri ublazavaju pro- ‘mjenu pH-otopine nakon dodavanja luzine 1. mala kolitna dodane tine Flo povetava pt 2. unutarpuferskogtaspona Aadvanie vee kolitine lutine obo mijenja pH 3. pers spon java u Zistoj vodi: samo 2 ad 10° molekula isocijacija relativno rijetka pojava u Zistoj vodi: samo " ae dno acdndanon rons Elna tattle plone wvodl ones vode disoci naj ° i Vodikave ione te tako poveéava koncentraciju Hu otopini, dok je islina zie) wet ‘Koja prihvaéa vodikove ione prigodom otapanja u vodi. Voda je po tome fa iseling Mero ava se pI Ds ée od 1 do izraZava se pH-skalom,.a raspon se kreée od i a .)- Skala ss 5 eit i li, hope: ze g 2 8p ay = 36 e@ise .2 i = | fea’ Peis PERE | OG | miedo 12 3 ts 6 8 8 tie bastre toncentaca Le Wma) 108 10> 30> we UP aD OT Oe [fo 107] 10" 10% 10° 101 ow: ema pinion teeny a fal ease OMS Lane | a Je logaritamska (pH =~ log,,(H"), te tako otopina s pH 6 ima 10* mol/L vodikovih ‘ona, Brojne tvari djeluju kao kiseline. Kad se Klorovodi na Kiseli ina otopi u vodi, veGina molekula disocira i oslobada H+ u otopinu: Helo Hee cr primaju vodikove ione, a oslobadaju hidroksilne ione, Prisn natrijeva luzina disocira u natrijev i ierice, hidroksilni ion: NaOH + Nat + OH Hidroksilni ioni 2ajedno sa slobodnim vodikovim iontma stvaraju vodu. Zive su Stanice vrlo osjetljive ha male promjene koncentracije vadikovih iona, Sta: niéna eitoplazma je neutralna, pH = 6,5 7,9, Upravo ¥ tom rasponu innoge stanién: optimalnom brzinom. Tekuéi takoder imajt fe reakcije udvijaju se ine kau Krv i biljni sok, MN reulralan pH. No, neke stanice moraju {ediZatikisel ili Mznati okolis, kag Primjerice stanice Zelutane stuznice (pit = 2),‘atomi, molekule, 21va.tvar 3.3. Ugliikovi spojevi_ Ludsko tjelo saci 18 % ugh ini ido 50% ukupne Mase. Zboy ‘ih atoma, a w biljaka koli¢ina uglikovih atoma #8 koligine i vats ea ul drugi eles —— ahorganske kemije. Struktura ugliika omoguéuje stvaranje eva, mnogo vige od svih ostalih vanja uglika objasnjava zasto aluminij it silic milijuna razligitih spoj elemenata. Sposobnost vezi- j. Koji stvaraju relativne mali broj spoieva, ne mogu hiti osnova ivota, Cetiti skupine 1 ikovibl epoje Lipid, proteini i nukleinske kisel Ugl zauzit ov atom ima Sest aju polovicu mjesta kovalenine veze s éeti va ispunjavaju prvu energijsku razin i i drugo} razini. Stoga Uhikov atom moze formirati Ectiri {atoma u isto vrijeme, Metan (CH, najjednostavnij Brojne st organske molekule velike, gradene od osnove dugim ravnim lancima, razgranatim lancima biga - blolakke molekule ~ gradtene je primjer, Ughiikovih atoma vezanih u ili prstenovima. Slozeni spojevi zivih 1.0 ovoM prineipu, ——_———, Cetiti glavne vrste bioloskih molekula 7 Usliikohidrati, lipidi, proteini i nukle- | - eline Jest polimmed iy deena Midi, proteini i mukle- / inske Kiseline jesw polimeri ili dugedl ~ Podjedinica, povezanih kovalentnim vezama, Mono1 Zivotni procesi kao primjerice dobivanje ene: ovise 0 stalnoj izgradnji i razgradnji bioloskih | polimmera. Dva tipa reakeija eud ja sudjeluju Reakca erate re eta sudicluju iu tlm procesima. Reakeijf kondenzacije Adchidracliska sinteza) povezuje dva maltons NU Sukoze u maitozu ‘Monomera kovalentnom vezom uz oslobadanje molekule vode (H i OH) (sl. 3.10). Reakcija Mera uz ugradnju H+ tai j gradenje novih dijelova stanice sika 3.10, srolize)razdvaia dva mono i OH iz disocirane molekule vode. Oduzimanje i dodavanje vode nuZno je za povezivanje i raz- Avajanje monomera u svim vrstania bioloskih moleku jo jedan razlog velikoga zna¢enja vode za Ziva ign Ovo je Organski spojevi sadréavaju neko ko razdicitih funkelonal- koji odseduju_kemijsko na su pridruzeni (tabl. 1), malih skupina atom Ponasanje molekula koj Neke organske molekule imaju istu kemijsku formul razlitit raspored atoma, Gime dobi no jju sasvim raz a Sv0j Takve molekule nazivamo izomerima, Primjerice, etanol i “dimetil eter, Obje molekule imaju istu formulu C1491 m0 étanol (CH,CH,OH) bezbojna je tekuina koja int vino i pivo opojnim,-dok je dimetil eter (CHOCH,) plin koji se rabi kao industrijski rashladivaé.Atomi, motekule, diva tar eae Tablica 1. Funkcionalne skupine | svojstva koja pridruzuju organskim spojevima Gdje se nalaze Ime i kemijski simbol Svojstva hidralaiina skupina Palarna, topljiva u vodi, alkoholi R-OH stvaranje vodikovih veza karboksilna skupina slaba kiselina organske kiseline R-cooH amino-skupina slaba baza proteini, urin R-NH, ‘ldehidna skupina ~~ -polarne, topliiva u vod, alkoholni dah a R-COH Seteri keto-skupina polarna, topliiva, urin dijabetigera R-co seteri rmetiina skupina hidrofobna mastiiulja R-CH, DNA, ATP. fosfatna skupina R PO, NajéeS¢i ugljikovi spojevi_u Zivim bi¢ima jesu_uglikohidrati koji sluze i kao strukturni dijelovi stanice (celuloza) i kao energijske rezerve koje pokreéu Zivotne “proves shidriranja ugljika” 1, dotsta, ugljikohidradt sadrZe ugljik, vodik | kisik u omjeru 1:2: 1 (CHO). Primjerice, secer glukoza opisuje se formulom C,H,,0,. Monomeri ugliikohidrata jesu molekule Se¢era, nazvani saharidi, po dva vezana u molekulu su disaharidi, polimeri s manje padjedinica su oligosaharidi, a oni s mnogo podjedinica sn polisaharidi. Glukoza, fruktoza i galak- naj nonomeri, sastavni dijelovi Skroba, drva i ostal bioloskih tvari. Nazvani su Seéerima, a neki doista imaju sladak okus. Fruktoza je voéni Seéer i mnogim vrstama voéa daje karakteristignu slatkoéu, Glukoza je univer- Laws ugljikolidrat wastav je \ono- zalno staniéno gorivo, gotovo sva Ziva biéa njezinom razgradnjom oslobadaju ener- giju polranjenu u kemijskimn vezatna, Galaktoza je Cesta podjedinica drugih Secera, primjerice miljecnoga. Glukoza, galaktoza i fruktoza su tomer, svi imaju moleku- nu formulu C,H,,0,, no razlidita svojstva tih SeCera proistjecu iz razlidita rasporeda atoma u molekulama. Disal Nastaju kondenzacijskom reak aridi su uobiéajeni ablik Seéera za prijenos u hiljkama. jom dvaju jednostavnih Seéera; primjerice, glukova i fruktoza daju s: wozu, sastojak biljnog soka Seéerne trske, Seéerne repe i meda. Mlijeko sadr2i laktozu koja nastaje kondenzacijskom reakeijom galaktoze i laktoze. Maltoza ~ dvije vezane podjedinice glukoze rabi u proizvodnji piv jest Seer jeémenih sjemenki koji se Polisaharidi su polimeri ugljikohidrata nastali kondenzacijom jednostavnih secera u dugacke ravne ili razgranane lance (sl. 3.11.). Skrob i glikogen su molekularna spremista koja se rabe kao primarne rezerve energije u biljkama i Zivotinjama.mkrovaina ee Celiloza i hitin strukturni sm polisaharidi koji daju évrstoéu biljkama, adnosno Glankanokcima Skrob je mjeSavina dvaju polisaharida. razgrananog i ravnog lanea glukoznih podjedinica. Veze izmedu molekula glukoze omogucuju savijanje lanca i stvaranje granula koje se pohranjuju u biljnim tkivima | sjemenkama. LJudska se prehrana veéim dijelom sastoji od Skroba rize, pSenice, kukuruza i drugih Zitarica. Rezerve energije u miSiéima i u jetri Covjeka nalaze se u vrlo razgrananim molekulama glikogena, sastavijenim od kratkih lanaca s 10 ~ 12 molekula glukoze. ‘arom, olekule, Hv Slka 3.11 Shuzent uglkohidrati: Celuloza. &krab i glikogenNjihova je uloga povezana sa stvaranjem vodootpornih omotaéa stanica. Masti i ulja imaju sli¢nu temeljnu strukturu, au organizmu tvore energijski vrlo bogate molekule. Svaka molekula masti ili ulja sastoji se od glicerola vezanog 7a tri isne kiseline vezane su 2a tri ugljikova atama glicerala, pa st stoga dobili naziv trigliceridi (sl. 3.12.). Mogu biti kruti kao primjerice 11 Fivotinjskoj Sika 3.12. Triglceridi nastaju he poverivanjem glicerolai ti | ice i masne kiseline On |. 27 | ome 2 rmolekule Tat see isch a ai? ee bkeenzace es oz yy yyyy¥ masno6i, ili tekuéi kao biljna ulja, ovisno 0 kemijskoj strukturi. Glicerol ima tri hidro- ksilne grupe vezane za tri ugliikova atoma, Sto mu daje osobitosti alkohola. Svaka je masna kiselina dugi lanac ugljikovih atoma s karboksilnom grupom na kraju, bog koje poprima osobitosti kiseline. Svi su trigliceridi netopljivi u vodi (hidrofobni), jer su hidroksilne i karboksilne skupine medusobno povezane, Stu inn ne ostavlja miuguc ost stvaranja vodikovih veza 5 molckulama vode. Fizikalui ublik triglicerida ovisi © prisutnosti jednostrukih ili dvostrukih kovalentnih veza u masnim kiselinama (s1.3.13.): Jednostruke veze ugljikovih atoma ostvaruju se vezanjem 2 ili 3 vodikova atoma na svaki ugljikov atom, pa se takve masne kiseline nazivaju zasiéenima, i poprimaju ravan oblik. Povezivanje jednog od dva vodikova atoma s ugliikovim atomom ostva- ruje se dvostrukim vezama a takve nezasiéene masne kiselin imaju zavolit “ublik, Kad 9u prisutne dvostruke veze, (ada se samo jedan ili dva vodikava atoma 36°o# iu ezine masre j ele ingju dvostuke veze ae ‘amedu uolikovin is stoma (molekula a se svi ny A ‘Sve veze izmedu We vgljkoih atoma u os eer nes} ne Kien su jednasvuke ct, (molekulae rain} linolnska kselina Molekule rain lanaca mogu se tesno pba savin lanc to ne mou, ‘mogu vezati, pa ih zovemo nezasiéene masne kiseline, a zbog toga poprimaju zavojit oblik. Stupanj zasi¢enja odreduje fiziéki oblik lipida zbog relativnog poloZaja lanaca macnih kiselina. Zasiéeni cu lipidi obiéno bijele krute masti jer njihovi ravni lanci masnih kiselina omoguéuju tijesno slaganje u évrste konfiguracije. Nezasi¢eni su trigliceridi zlatno obojena ulja zbog razmaka medu lancima masnih kiselina koji se bog savijanja ne mogu tijesno poredati. Energijsko bogatstvo triglicerida proizlazi hove molckularne strukture. Vedina veza gine C-H i C-C, koje sadrie vise ‘energije od C-O veza u ugljikohidratima. Jedan gram ugljikohidrata oslobada 17 kilodzula (kJ) energije, dok 1 g masti oslobada 38 KJ. Prigodom konzumiranja veée koligine kalorija od potroinje, tijelo pohranjuje energiju u koncentriranom obliku — masnoéama. Voskovi su takoder netopljivi u vodi, a stvaraju krute slojeve koji zasticuju povrsinu listova, voca, perja u ptica, péele ga rabe za gradnju saca, a u nasem organizmu zaSti¢uje vanjski slusni kanal, Fosfolipidi su gradeni od dvaju Janaca masnih kise glicerola i fosfatne grupe na mjestu treéeg lanca, Fosfatna je grupa hidrofilni dio molekule koja je inage netopljiva u vodi. Dodani u vodu, fosfolipidi stvaraju dvesto} ili mikrokuglice s polarnim fosfatima okrenutima prema vod, a nepolarnim masnim kiselinama okrenutima od vode. Svaka je stanica okruzena dvostrukim sloiem fosfolipida koji omoguéuje zadréavanje vodenog sadréaja i cjelovitost, dok istodobno sluzi razmjeni tvari s okoligem. Steroidne su molekule netopljive u vodi, no otapaju se u ulima i lipidnim tembranama, Steroidi su regulatomne molekule koje prolaze staniéne membrane, btimjerice spolni hormont ~ estrogen i testusteius, vitamini A, D i E, kolesterok, Se 2 nozascena ee sia atl ae eutnor Oost Poem oa 37Atomi, molekule, iva war Kolesteral je nuzna Komponenta stanitne membrane licin * glicin koja utjeve na fluidnost i promet tvari. Medutim, py, prerani bogatoj zasiéenim masnim kiselinama moig uvjetovati taloZenje na krvnim Zilama koje w7rokuje povigenje krvnoga tlaka i poveCanje rizika od sréaniy ‘ile aminokisene imuzdanih udara. PROTEIN, oda, TO ree NNajmanje 10 do 100 milijuna raznth vrsta protein zasluino je za bogatu raznolikost Zivata na Zemiji, Specijalizirani oblici i funkeije razligitih tipova stanica smolekula vode ovise o protcinima, a proteini:nazvani enzimima ubr. zavaju sve Zivotne procese u stani ee ‘~~ Proteini su dugi lanci podjedinica aminokisclina savijeni u karakteristiéne trodimenzionalne oblike, “Svaka aminokiselina ima Wi funkclonalne skupine pep vezane na jedan centralni ugljikov atom, pa staga i Lo pojam aminokiselina dolazi od dviju — amino i kisele Sika 3.14 Stvaranje peptidnih veza Wat [Phe] val [Asa] Ga [rs [Lou] Ga] Gy [Se [Ws [oor Primara sukture sekundatna tuktua | eaavies ETT RRRALT nr Protein: primar | J sekundarna struktura | karboksiIne skupine. Aminokiscline su kovalentno povezane peptidnim vezama reakcijom kondenzacije (sl. 3.14, Dvije povezane aminokiseline sine dipeptid; dugi ovut se polipeptidi, Abeceda proteina sastav! aminokiselina, Znaéenje proteina; oblik, Jina, Proteini wobicaj Potencijalni broj jedinstvenih slieda usporedbu ~ 20° je 3 200 000), lako u prirodi ne Postoje sve potencijalne kombi- | aminokiselina, desect milijuna epecifignil proveina 1 Zivom svijetu gine ogucon siinu raznolikostZivota, Ljudsko tijelo sadezi oko 50 000 razlitith proteina koji se trenutacno proucavaju radi izeade say i lc sap struktura i funkeija Ijudski . Mnogi vjeruju da se veéina bolesti mox; Setanta a yee ‘ € Slijediti do nedosta ii Proteinima, te da ée izrada takve mape omoguéiti dlelotionie ae pojedint i jena je od 20 slova- Svojstva i funketja temelji se na specifitnom jeno sadrée 100 do 10 000 aminokiselina. minokisclina jest 20" do 20% (za slijedu aminoki nacije ami 5 2 strukturnin racinama, oceeeeee nostavnije (sl. 3.15.) Svaki protein 38°a ima primarnu strukturu (slijed aminokiselina), sekundarnu strukturu (podrudja lokalnog ‘Savifanja slijeda aminokiselina) { tercijarnu strukturu (todimenzionalno savijanje cijeloga Polipeptidnog lanca). Neki proteini wodimeionalnom konfiguracijom), sekvence protelnskog lanca, koje stvaraju vellk broj vodikavih veza izme- du aminokiselina i na tim mjestima saviiaju Janae. Takvo, sekundarno savijanje naziva se sekundarnom strukturom proteina (sl. 3.16.) Jedan od naéina stvaranja sckundarne strukture jest konfiguracija a-helixa. Protein mioglobin, koji pomaze transportiranje kisika u miBi¢e, nekoliko takvih regija. Keratin (protein kose, noktiju, rogova, pandi i perja) takoder ima mnogo regija s a-helixom. Cinjenica da slabe vodi- Kove ves sivaraju oblik helixa objanjava kovréanje il ravnanje kose ‘oplinom ~ toplina razgraduje veze i omoguéuje lielixu odmotavanje i 'stezanje polipeptidnog lanca. Hladenjem keratina helixt se ponovno formiraju i kosa poprima nov oblik éetke ili uvijaca oko koje se uvijala, ‘Trajni valovi s pomocu kemikalija poti¢u stwaranje novih kavalentnih veza, Pa otuda injihovo dugotrajno djelovanje. U drugoj vsti sekundamne strukture, S-nabranim plohama, polipeptidni lanci koji leze paralelno, vezu se poprijek kovim vesauna 1 formiraju naboranu plohu povezanih molekula, Fibrin, a truktuu (vezanje dva ili vige Ianaca s | tercjana struktura buartama stuktur nAZVANE Shic3 3.15. 10 8 vuuli- Protein: tercjarnai protein svile, *2"ma struktura vecinom se nalazi upravo u takvom obliku. Brojne popreéne veze polipeptidnih lanaca cine ga vrlo Zvrstim vlaknom. Nedavno otkriée vezano je za protein iz viste afriékih hobica. Nazvan je taumatinom, a smatra se najsladom tari na svijetu: 100.000 puta sladi je od Se¢era, a 600 puta sladi od aspartana ~ umjetnog sladila Taumatin ima nckoliko regija B-nabranih ploha i duyackih peti za koje se vjeruje a upravo one pobuduju osjet slatkoga nia jeziku. Te su petlje dio sekundarne struk- ture molekule i nazivaju se nepraviinim petljama, Svaka regija aminokiselina koja nije zavijena u a-helix ili naborana u f-plohu lezi u nepravilnoj petlj ima {sti oblik u svakoj molekuli odredenog tipa: moze biti petlja adredene duzine, RA2litito savjanje cikeak povréina, ; i nepravilna petlja regija sekundarne strukture sasvim istog oblika, i neka druga konfiguracija, Stoga je u svakoj molekuli taumatina polimera u a) acheliksu i ) B-nabranoj plohi Svaka regija Sika 3.16.Atomi, molekule, diva var 40° Proteini imaju i trecu razinu strukture, tercljarnu strukwuru, koja odreduje jedin stveni trodimenzionalni oblik svake molekule, a time i njezin oblik | funkciju u stq nici. Naime, proteini teZe formiranju bilo globularnth (Kuglastlh) bilo fibroznih (nj tastih) oblika s podrugjima sekundarnih struktura unutar uh trodimenzionalnih oblika. Globularni su protei obicno topljivi u vodi, s hidrofilnim molekulama iz vana, « hidrofobnim aminokiselinama savijenima unutar ,suhe” unutrasnjost Enzimi, molekule koje ubrzavaju kemijske reakcije, i protutijela, kijuéne molekule imunoloske obrane, vaZni su globularni proteini. Fibrozni su proteini netop\jivij Stvaraju strukturne tvari unutar i izvan stanica. Keratin kose i fibrin svile fibrozni sy Proteini, a isto tako i kolagen, najées¢i protein Zivotinjskog carstva. Kolagen daje évrstinu, feksibilnost 1 oblik kozi, tetivama, ligamentima, hrskavici i Kostima. Neki hij nicl rabe injekclje kolagena za popunjavanje oziljaka i bora. Aktin i miozin jos dvije vrste fibroznih proteina, omogucuju kontrakcije mi8i¢a i pokrete arganela unu. tar stanica, Cewvrta razina, kvartarna struktura, temelji se na dva ili vise savijenih poli- Peptidnih lanaca koji se uklapaju medusobno kao dijelovi 3-D puzzla. Protein krvi- hemoglobin ~ pokazuje takvu strukturu ~ 2 a-lanca i2 B-lanca savijena oko skupine hema koja sadrzi Zeljezo. Znanstvenici su dokazali da proteini stjeéu trodimen- zivnalnt oblik automatski U pravom kemijskom okoligu. Sckvenca aminokiselitia odreduje vise razine prostornog oblikovanja, a one odreduju individualna svojstva | raznih vista proteina, NUKLEINSKE KISELINE Nukleinske kiseline nose kemijsku Sifu Zivota { prenose gensku informaciju s | Jedne na drugu genera Ova skupina takoder ukijutuje i wansportne spojeve koji sudjeluju u transformaciji energije u evakoj stanici. Sve uukleinske kiseline gradene | su od monomera — nuklentida, koji se sastoje od dusikove baze, Secera s pet ugliikovih | atoma (riboze ili deoksiriboze) i fosfatne grupe (sl. 3.17). Polimeri nukleotidnih podjedinica. Svaka DNA molekula oblikom je dvostruki helix, dok su RNA molekule manje i jednostavuilje, Sekvenca aminokiselina u protei kodirana je proma sekvenci nukleotida u DNA i KNA, Post baza —adenin, gvanin, citoz | DNA (deoksitibonukleinska kiselina) i RNA (ribonukleinska kiselina) dugi su | ima ‘ji ukupno pet tipova n, timin i uracil, DNA Monomeri sadrée sve, osim uracila. RNA nukleotidi sadrée sve osim timina, Nekoliko drugih vaznih bioloskih molekula temelji se na gradi modificiranoga «all usu polimerne grade. Adenozin fosfati (ATR ADR AMP), Prigodoin kemijske razgradnje oslobadaju energiju. Cikli¢ki | adenozin monofosfat (cAMP) nosi kemijski signal 2a ukjjutivanfe 1 iskjucivanje | staniénih aktivnosti. Nukleotidi nazvani koenzimima (NAD: i FAD) transportne su molekule nudne za dobivanje energie i stvaranje novih stani¢nth struktura. nukleotidnog monomera, nosadi su cnergije;stka 3.17. x ad nukleotid i vb) by nutleotidni lanac » Opisite razliku izmedu atomskoga broja i atomske mase. Kako nastaje ionska vera? - Koju ulogu ima voda u zivim bicimat . Opisite razliku izmedu molekularnih stiuktura masti, nukleinskil kiselina, Ugliikohidrata i proteina. . Koji ulogu imaju uglikohidrati u Zivim bicimat