radnička štampa

POLITIČKO NASILJE
 Iz d a v ač
N IR O » R A D N IČ K A Š T A M P A «
R e d a k c ija p u b lic is tik e
B e o g r a d , T r g M a r k s a i E n g e ls a 5

D ire k to r
R A D O SLA V RO SO

U re d n ik
P R E D R A G J E R E M IĆ

T e h n ič k i u r e d n ik
S L O B O D A N IV K O V

N a c rt k o ric a
S T E V A N V U JK O V

P la s m a n
N IR O » R a d n i č k a š ta m p a « , te l. 330-921

Stam pa i k o rek tu ra
G IR O » N ik o la N ik o lić « , K r a g u j e v a c

T i r a ž 1.500 p r i m e r a k a

Y U IS B N 86-7073-060-X
Dr Dragan Simeunović

rađnička štampa
 BIBLIOTEKA »IDEJE
V III KOLO

R e c e n z e n ti

P r o f , d r R A D O S L A V R A T K O V IĆ
P r o f , d r M IH A IL O P E S I C

U finansiranju štampanja
ove knjige učestvovala je i
Republička zajednica nauke
SR Srbije

B E O G R A D , 1989.
 1. RA ZG R A N IČ EN JE POJMOVA MOČI, S IL E I
NA SILJA

»Demonizacija reči i pojma nasilje jeste

velika teorijska zabluda i praktična opas-
nost, te umesto što se izbegava govoriti o
nasilju, treba nasilje izučavati i naučno ob-
jašnjavati.«
Karl Marks

1.1. Moć, vlast, sila i nasilje

Moć, sila i nasilje, pa i a u to rite t i vlast, spadaju

u one term ine političkog vokabulara, koji su osobeni i
po tom e što im značenja nisu sasvim razgraničena.
Takvo nerazgraničenje dovodi do toga da je u sa-
vrem enoj politikološkoj, pravnoj i sociološkoj literatu-
ri veoma prisutno njihovo definiciono izjednačavanje
i korišćenje kao sinonim a.
Neophodno je, dalje naglasiti da su moć, sila i na­
silje, i njihove uzajam ne relacije, p red m et ovog raz-
m atran ja isključivo kao društvene pojave, s obzirom
na to da neke od njih, kao i njim a srodne pojave, pos-
toje i u prirodi.
Tako npr., shvaćena p rosto kao snaga, energija,
pa čak i kao »energija vlasti«1, društvena m oć biva
uvek nedovoljno razlikovana od snage, odnosno ener-
gije kao fizičke pojave ukoliko se ne naglase njena
proizvodna i teleološka društvena đim enzija na planu
sam oostvarivanja čoveka i društva. O tuda je i ontološ-
ko izjednačavanje m oći i rad a2 sasvim opravdano,

1 Đ o r đ e v ić J ,: P o l i t i č k i s i s t e m , B e o g r a d , 1967, s. 82
2 V id i n p r . : S u tl ić , V .: P r a k s a r a d a k a o z n a n s t v e n a p o v ije s t,
Z a g r e b 1974.
 tim pre ako se iz njega izvodi odredenje proizvodne
m oći kao osnove celokupne društvene m oći3 koja se
samo u različitim pojavnim oblicim a izražava »na raz-
nim pođručjim a života društva: ekonom ska moć, ideo-
loška moć, religiozna moć, i druge«.4
Ekonom ska m oć je osnova političke moći i kao
takva, tesno povezana sa njom , Posedovanje prve je
uslov za posedovanje druge, i obrnuto, politička moć
služi uvećanju ekonom ske moći. Zajedno, sa drugim a
p redstavljaju društvenu moć.
Izvedena iz ekonom ske, politička moć predstavlja
m ogućnost da se form alnim i neform alnim uticajem
u sferi politike utiče na ključne tokove razvoja druš-
tva, a koja je najčešće ispoljena kroz odnose podređe-
nosti i nadređenosti, pri čemu stepen uticaja obično
stoji u proporcionalnom odnosu sa stepenom moći.
Ukoliko se p osm atra kao faktor uređivanja me-
đusobnih odnosa u društvu, može se uočiti da se po-
litička moć ispoljava ne samo u duhu Ničeovog učenja
kao n a d m o ć u odnosu snage, volje i ljubavi5, nego
daleko više i kao specifična s p o s o b n o s t realizacije
cilja. Zbog toga se politička m oć i da odrediti kao
»sposobnost nosilaca društvene moći da političkom
aktivnošću — akcijom ostvaruju svoje interese i cilje-
ve nezavisno od volje, interesa i ciljeva drugih druš-
tvenih i političkih subjekata«6.
Zavisno od toga da li predstavlja sposobnost rea­
lizacije sopstvenih, grupnih ili društvenih interesa moć
se može đefinisati i kao lična, grupna ili društvena.

3 O r e b , M .: M a r k s i z a m o o d n o s u r e v o l u c i j e i n a s ilja , » P o g le -
di« 1 /84.
4 R a t k o v ić , R .: o p . c it., s tr . 129.
5 N ie tz s c h e , F .: D e r W il le z u r M a c h t, L e ip z ig , 1930. s. 516—517.
6 M ilo s a v lje v ić , S .: P o l i t i č k a a k c i ja , B e o g r a d , 1977., s. 87
 M eđu definicijam a m oći kao sposobnosti u t i c a-
n j a izdvajam o O penhajm ovu po kojoj je m oć »spo-
sobnost uticanja, ograničavanja ili kažnjavanja7, iz
čega sledi da je politička m oć sposobnost određenja,
izvršenja i legitim iziranja kako degradacije tako i na-
građivanja i rehabilitacije svakog objekta moći u nje-
nom dom enu.
Složićemo se i sa tim e da »moć kao nadm oć u
klici sadrži nasilje«89, je r je izvođenje n asilja mani-
festacija moći, ali samo uz ogradu da nasilje može
biti i m anifestacija nemoći, jednako, uostalom , kao
što može biti znak opadanja ili nestanka autoriteta.
Po Milsu, ono je čak »poslednji oblik moći«.6
Kako je svako kažnjavanje nasilje, iz ove defini-
cije sledi da je m oć i sposobnost v ršenja nasilja shva-
ćenog i kao sankcije, ali i kao in stru m en ta ograniča-
vanja, odnosno uticanja.
Ako sila kao in stru m en t p rinude p redstavlja sred-
stvo tem eljenja i izražavanja m oći onda i sam a m oć
znači a u to rite t izražen kroz zahtev za obaveznim kao
legitim nim izražavanjem . U ovom sm islu definiše i
Veber m oć kao korišćenje »svake šanse da se sopstve-
na volja sprovodi u okviru jednog društvenog odnosa,
m akar i protiv o tpora i bez obzira na čemu se ta šansa
tem elji«.10
Sila je s r e d s t v o ostvarenja i održanja moći,
a nasilje je n a č i n iskazivanja i sprovođenja m oći ka-
da subjekt m oći svoj uticaj posreduje silom u komu-
nikaciji sa objektom moći. Ono je jedan od načina na

7 O p p e n h e im , F . E .: D im e n s i o n s o f F r e e d o m : A n A n a l y s i s ,
N e w Y o r k , 1961., s. 7.
8 P e t r o v i ć , G .: F i l o z o f i j a i r e v o l u c i j a , Z a g r e b , 1983, s. 103.
9 M ills , C . W .: T h e P o w e r E l i t e , N e w Y o r k , 1956, s. 171.
10 W e b e r , M .: W i r t s c h a f t u n d G e s e l l s c h a f t , T ü b i n g e n , 1956,
s. 28.
koji se m oć kao potencija akcijom svoga subjekta
transform iše u realno i direktno, svrsishodno posredo-
vanje u ticaja u granicam a koje određuju njen druš-
tveni gabarit.
M eđutim, niti se m oć realizuje samo silom, n iti je
nasilje nekakav obavezni način realizovanja moći. Iako
sm atram o da posedovanje moći ne iziskuje nužno pri-
m enu sile, ne možemo se složiti sa drugim, obrnutim
pravcem ove relacije — da »sila ne m ora biti u kore-
laciji sa moći«.11 Tamo gde postoji sila postoji i mod,
a svaki ein nasilja kao društvenog ili političkog nasilja
povezan je sa iskazivanjem društvene odnosno politič-
ke moći. To naravno ne znači n iti da je sila jedina
osnova modi, niti da je ona to u onom sm islu u kom
je kao isključivu osnovu modi i pravo posedovanja vidi
Š tirner kada kaže: »ja polažem pravo kao na svojinu
na sve ono za čije se postizanje osećam dovoljno
jakim «.12
Mada mod uvek znači i posedovanje ili m oguenost
kontrole sredstava i puteva prim ene sile osnova modi
koja je n ajb itn ija je uvek e k o n o m s k e prirode
(posedovanje lidnog ili m oguenost raspolaganja druš-
tvenim bogatstvom).
M eđutim, osnove modi nisu samo m aterijalne, nego
i društvene, pa i psiholške 'prirode. Tako npr., i n-
f o r m a c i o n e , i s k u s t v e n e i n a u č n e osnove
modi su sadržane u sposobnosti pravovrem enog pose­
dovanja i racionalnog korišćenja tačnih, korisnih i po-
verljivih inform aeija i stručnog znanja, dok je njena
s o c i j a l n o - s t a t u s n a osnova položaj koji Subjekt

11 S t o j a n o v i ć , R .: S i l a i m o ć u m e đ u n a r o d n i m o d n o s im a ,
B e o g r a d , 1982. s. 81.
12 S t i r n e r , M .: D e r E i n z i g e u n d s e i n E i g e n t u m , L e ip z ig , 1844,
s. 340.
moći zauzim a u društvu, i to p re svega, u političkoj,
vojnoj i privrednoj, a zatim i u svakoj drugoj hijerar-
hiji, što znači da se sadrži u značaju i vršen ju odgo-
varajućih društvenih funkcija.
Takođe, još je Hobs u 10. poglavlju »Levijatana«
prim etio da već i sam e p e r c e p c i j e nečije m oći od
stran e stvarnih ili potencijalnih o b jekata m ogu zna-
čajno da doprinesu realnom uvećanju potencijala nje-
gove moći. Npr. ukoliko se nečija m oć procenjuje od
strane drugih većom nego što su joj njene objektivne
m aterijalne i društvene osnove i dom eti, to svakako
doprinosi uspešnosti sprovođenja njegovog uticaja, od-
nosno ostvarivanja njegovih interesa i ciljeva kao sub-
jek ta m oći u relevantnoj kom unikaciji — njenom spro-
vođenju u odnosu prem a njim a kao objektim a moći.
Što je percepcija objekata m oći veća, veća je i moguć-
nost da se naiđe na njihovu poslušnost pri naređiva-
n ju koje vrši percipirani su bjekt moći, odnosno, da se
naiđe na njihovu sprem nost za realizaciju njegovih
interesa i ciljeva pri upućivanju poruke u kojoj je iz-
raženo ili nagovešteno da se takva reakcija od n jih
očekuje.
Moć može b iti zasnovana na tom e šta jeste neko,
ili šta ima, i kako se to i od koga percipira, ali uvek
i na tom e kojoj se društvenoj grupi pripada.
Ako je politička m oć institucionalizovana i ako po-
čiva na pozicijam a sa pravnom sposobnošću odlučiva-
nja, tako da imaoci ovih pozicija poseduju institucio-
nalizovane m ogućnosti za donošenje odluka, ona se oz-
načava kao v 1 a s t. Dakle, vlast je jedna vrsta m oći13.

13 V id i: T a d ić , L j u b o m i r : N a u k a o p o l i t i c i , B e o g r a d , 1988, s t r .
85—93.
 Sven Papke sa pravom prim ećuje da je n a neki
način svaka vlast specifikum za sebe, i da se sve form e
vlasti stoga m ogu tipologizirati prem a društvu. Tako
npr. po njem u, politička vlast u industrijskom druš-
tvu »predstavlja kom plem entam u funkciju privrednih
položaja, ali s tom funkcijom nije identična. U p r a v -
n a v l a s t , koju treba osvojiti, npr., putem izbora,
ostaje u odnosu na takve stvam e pritiske sekundarna«14.
No, postoji i opšta k arakteristika svake vlasti, a to
je da je ona o r g a n i z o v a n o nasilje jedne klase sa
ciljem obezbeđenja njene dom inacije u društvu. Ipak,
kada je reč o političkoj vlasti, postoji i tendencija nag-
lašavanja posebnosti diktature pro letarijata koja treba
da bude izražena u dinam ičkom spoju nasilja i de-
m okratije u kome osnove i elem enti dem okratije sna-
že, ne mehanički-uzlaznom putanjom , već postupno, kroz
borbu suprotnosti i uz moguće i neum itne zastoje u os-
tvarivanju n astojanja da se realizuje slobodan razvi-
tak svakog pojedinca kao uslov slobodnog razvitka za
sve.
P roletarijat bi trebalo da se koristi političkom
vlašću kao instrum entom kojim ne samo ostvaruje
svoju političku dom inaciju nego i strateške ciljeve so-
cijalističke revolucije.
Pošto je v l a d a v i n a ništa drugo do s k 1 o p od-
nosa društvenih snaga koji om ogućuju odlučujući uti-
caj na usm eravanje kretan ja u društvenoj zajednici ili
u nekoj oblasti društvenog života moguće je govoriti
o vladavini neke klase ili partije, ali isto tako i o vlada-
vini neke porodice, odnosno dinastije.
Poznati su najrazličitiji tipovi legitim ne vladavine
u dijapazonu od to talitam e do dem okratske, kao i sas-

14 P a p c k e , S .: M a c h tfr a g e n , » M a r k s iz a m u s v e tu « , 1 /8 5 .
vim nesvakidašnji kao što je npr. harizm atični tip
vladavine koji po V eberu k arak teriše em ocionalna oda-
nost m asa najistak n u tijo j ličnosti i vezivanje za n ju
kroz uzajam no duboko poverenje, naklonost i p o š to
vanje.
Legitim na vladavina je legitim no institucionalizo-
vana moć. Za razliku od n je nelegitim na vladavina je
m oguća samo kroz represivno nasilje ko je tre b a da
obezbedi apsolutnu poslušnost. Njoj p rim erena progno-
za je kratkoročnost tra ja n ja vladavine uzrokovana ne-
m ogućnošću uspostavljanja totalne kontrole. Stoga se
značaj legitim iteta svakog društveno-političkog sistem a
sastoji pre svega u tom e što om ogućava njegovo funk-
cionisanje bez vanrednih, nasilnih, dalekosežno-rizičnih
političkih angažm ana. Kako je dem okratija najčešće
onaj pratilac legitim iteta koji om ogucuje n ajm an ji ste-
pen naprezanja vladajucih da zadrže vlast otuda se i
javlja, i to ne kao tre n u tn a politička pom odnost ved
kao svojevrsna politička tradicija, n asto jan je diktator-
skih režim a da se proglase dem okratskim . U tom e, na-
ravno, ne tre b a videti i opšte pravilo.
Iako se legitim nost prim ene sile ogleda najbolje u
konkretnom političkom životu, kroz koji ili jača ili se
um anjuje, ne tre b a nikad zaboraviti da je suštinska
karak teristik a svake vlasti i to da ona m ora živeti sa
dozom sprem nosti da se b ran i od onih koji je ugro-
žavaju. Nem a te vlasti koja se ogradila u potpunosti
od nasilja, jer, odredi se upotrebe sile ili raspolaganja
njom , znadilo bi sebe negirati kao vlast.
Osnovni odnos sile, n asilja i vladavine je sledeci.
Sila je sredstvo vladavine, a nasilje je nadin ili m etod
vladavine kojim vladajuci ostvaruje svoj uticaj na
usm eravanje k re ta n ja u društvenoj zajednici ili u ne-
koj oblasti društvenog života.
 Sila, njeno posedovanje, ali i stalna ili tren u tn a
sposobnost korišćenja, odnosno m ogucnost njene pri-
mene, su podloga na kojoj se tem elji svaka politička
mod. Ujedno, ona je i sredstvo i iskazivanja i sprovo-
đenja moci. Ipak, i pored toga sila je samo jedan od
instrum enata politike, a ne njeno univerzalno sredstvo.
Mod, sila i nasilje su sastavni, organski deo poli­
tike, koji im aju svoje određeno m esto i ulogu u poli-
tidkim procesim a. Kako je svako definiciono svođenje
politike na sticanje i sprovodenje moci iskljudivo pu-
tem politidkog nasilja samo gruba redukcija pojm a po­
litike, tako je i svako apstrahovanje ili izbegavanje
ukljudivanja kategorija moci, sile i nasilja u definicio-
ne okvire politike samo druga osirom ašujuća, nenaud-
na krajnost.
U političkom životu pored sile postoje neosporno
i druga efikasna sredstva za dosezanje odgovarajudih
ciljeva i razrešavanje konfliktnih situacija.
K arakteristika sile je da je ona, u sustini, iako
desto neophodno, istovrem eno, uvek i ekstrem no i ne-
popularno sredstvo sprovodenja moci zbog brutalnosti
pojavnih efekata svoje konkretne, odnosno direktne
prim ene kao odigledno nehum ane aktivnosti. Gola sila
bi trebalo da bude poslednje sredstvo sprovodenja mo-
di, i poslednja njena osnova, odnosno njen izvor. U
sludaju nužnosti njene prim ene, neophodno je njeno
što opskum ije i racionalnije korišćenje, dak i kao ob-
jektivno društveno neophodno stabilizaciono i zaštit-
no sredstvo, je r svaka neracionalna, prekom erna, kao
uostalom i nedovoljna, upotreba sile pre rada ili po-
jačava otpor i revolt nego što obezbeđuje povinovanje
ili gradi autoritet.
Stepen organizacione sposobnosti prim ene sile se
može odrediti kao stepen m ogucnosti njene brze, sva-
kovrem ene i po akterim a, konkretnim sredstvim a, obi-
m u i intenzitetu — cilju i .uslovima prim erene pri-
mene.
Društveno korisna funkcija upotrebe sile je sa-
držana u klasnoj prim eni kao poslednjem m odusu
sprovođenja volje i interesa klase pro letarijata. M arks
silu vidi i kao političku i kao ekonom sku kategoriju
n a šta ukazuje niz m esta u njegovom opusu. Jedno-
stran i prilaz sili, sam o kao političkoj datosti, iako je
dom inantan i u savrem enoj m arksističkoj teoriji, nije
ispravan. Upravo n asu p ro t ekonom skoj sili kao »sili
svojine« i »sili nad tudim radom «15 M arks i definiše
pojam političke sile kao oficijelne organizovane sile
svakog društva. U veom a desto navođenom izvodu iz
»Kapitala« da je »sila b a b ic a ...« po pravilu se izostav-
Ija drugi deo M arksove m isli koji glasi: »ona je i sam a
ekonom ska potencija«16. Nem a političke sile bez eko-
nom ske je r je svaka »svojina svakako takode v rsta si­
le«17. Politička sila se uvek oslanja na ekonom sku silu,
pa je otuda za M arksa i Engelsa i sporedno da li je
vlast osvojena m im im ili nasilnim putem , jer, i u jed-
nom i u drugom slučaju sila jednako može biti upo-
trebljena za izm enu proizvodnih odnosa i njihovo na-
m etanje proizvodnim snagam a. Od adekvatnosti uspo-
stavljenog odnosa proizvodnih snaga i proizvodnih od­
nosa silom zavisi ne sam o tra ja n je zadržavanja uslova
za nasledenu m aterijalnu proizvodnju, nego i stepen ve-

15 M a r x K .: M o r a l i z i r a j u ć a k r i t i k a i k r i t i z i r a j u ć i m o r a l , D e la
t. 7, s. 274, u p o r e d i : M E W , t . 4, s. 337.
16 M a r x , K .: K a p ita l, Z a g r e b 1947, s. 673.
17 M a r x , K .: M o r a l i z i r a j u ć a k r i t i k a i k r i t i z i r a j u ć i m o r a l , o p .
c it. s. 274.
rovatnoće i potrebe vršenja svakog, pa i političkog
nasilja u novouspostavljenom p o retk u 18.
N erazgraničenje značenja sile i nasilja je više
nego česta pojava u sferi kolokvijalne i teorijske ter-
m inske upotrebe. Za razliku od sile koja je, budući da
je sredstvo kojim se deluje, statična kategorija i kao
takva m aterijalna pretpostavka i m ogućnost nasilja,
nasilje kao d e l o v a n j e uvek podrazum eva akciju i
dinam iku pri čem u već sam im svojim postojanjem i
m ogućnošću svoje upotrebe i sila kao latentna pretnja
može da predstavlja i određenu form u indirektnog psi-
hološkog nasilja što uzrokuje i njhovu tesnu pojmov-
nu povezanost (ili čak, u mnogim jezicim a čestu ter-
m inološku istovetnost19. Uzrok tom e je verovatno to
što je već samo postojanje, odnosno posedovanje sile
oblik uticaja, a u određenom sm islu i oblik potenci-
jalne nasilne akcije.
Da sila d e l u j e i k a d a s e n e u p o t r e b l j a -
v a d i r e k t n o vidi se i iz niza istorijskih prim era
u kojim a je sila uticala već sam im svojim postojanjem
na ostvarivanje odredenih interesa onoga koji je po-
seduje. Takvo delovanje sile može narasti i do grani-
ca nasilja, ali samo kao indirektnog nasilja kojim je
suprotni pol direktno nasilje kao direktna, kako Marks
kaže »nasilna prim ena sile«20. Uopšte, nasilje nikad

18 J e d a n o d r e t k i h a u t o r a k o j i s e t i m p r o b l e m o m u s p e š n o b a -
v io u n a s j e Ž a r k o P u h o v s k i. V id i: P u h o v s k i, Ž .: R e v o l u c i j a i
k a p i t a l , » N a š e te m e « , 11 /7 3 ; G r a n ic a d r u š t v e n e p r o m j e n e — p r o -
m j e n a d r u š t v e n e g r a n ic e , » M a r k s is tič k a m is a o « , 1 /83, i: S ila k a o
k o m u n i k a c i j s k a o s n o v a , » P o g le d i« , 1 /84.
19 J o š k o d A r i s t o t e l a u d e lu M e t a f i z i k a i z a s ilu i z a n a s i l j e
u p o t r e b l j a v a o s e s a m o j e d a n t e r m i n — b i a, k o j i se, u z to , o d -
n o s i i n a d e l o v a n j e s ile i u p r i r o d i i u d r u š t v u . D a n a s , n p r . u n e -
m a č k o m j e z i k u t e r m i n G e w a lt s lu ž i z a o z n a č a v a n j e i s ile i n a s i ­
lja .
20 M a r x , K .: K r i t i č k c p r i m j e d b e u z č la n a k j e d n o g P r u s a , D e -
la , t. 6, s. 162.
nije sadržano sam o u činu direktne upotrebe sile in
concretum , već i indirektno u veoma izraženoj sprem-
nosti n a to koja se situaciono približava sam oj grani-
ci čina direktnog nasilja, kao što su npr., za direktno
nasilje na d o v o l j n o j s i l i zasnovani, pritisci, od-
nosno p retn je silom, što uzrokuje da se Objekt pri-
tiska, odnosno p re tn je oseti realno ugroženim i doži-
vi ib kao psihičko, odnosno indirektno nasilje nad
sobom.
M eđutim, ni m noga razlikovanja sile i nasilja ni-
su bez m ana. Tako npr., poznata Sorelova distinkcija
sile i nasilja se svodi u stvari n a to da je sila (force)
organizovana snaga klase za održanje poretka m anji-
ne i kao takva je ona m oguća sam o kao buržoaska
(»la force burgeoise«), dok je nasilje (violence) instru-
m ent destrukcije i u k idanja datog po retk a i kao takvo
isključivo proletersko (»la violence proletarienne«). Po-
što je izvom i klasni m etod borbe p ro letarijata, ono
stoga poseduje dve dim enzije — revolucionarnu i os-
lobodilačku, koje po njem u sila ne može im ati, jer, dok
sila želi da nam etne organizaciju izvesnog društvenog
poretka u kom vlada m anjina, nasilje »negira organi-
ziranu buržoasku silu i želi ukinuti državu koja pret-
stavlja n jen u središnju jezgru«21. N ajviša i završna for­
m a nasilja je generalni štrajk , zaključuje on u svojoj
apologiji nasilja.
Ovakvo određivanje i razlikovanje sile i nasilja se
može sm atrati u n ajm an ju ru k u jednostranim , je r is-
ključuje m ogućnost p o stojanja dva realiteta: buržoas-
kog nasilja i proleterske sile konstituisane kao država.

21 S o r e l, G .: R e v o l u c i j a i n a s ilje , Z a g re b , I960., s. 15.

 1.2. N asilje i političko nasilje

Iako su danas, moglo bi se reći u svetskim razme-

ram a, jednako kolokvijalno i teorijski om iljene, reč
nasilje za razliku od reči revolucija spada u veoma
m oderne opšte političke izraze. N jena m asovna i opšta
savrem ena teo rijsk a upotreba počinje tek krajem
60-ih godina22.
M ada bez pretenzija da se u ovom radu bavimo
detaljnom i iscrpnom kritikom m noštva raznovrsnih
definicija nasilja neophodno je konstatovati da su od
svih definicija nasilja najnepotpunije svakako one ko-
je vide nasilje samo tam o gde »ima krvi« i uopšte one
koje ga svode samo na direktno i fizičko nasilje. Jedna
od n a jrasp ro stran jen ijih takvih definicija je bez sum-
nje ona koja se već dugo u političkoj teoriji i politič-
kom žargonu SAD uzim a kao zvanična (njen tvorac je
»US N ational Commission of the Causes and Preven­
tion of Violence«), po kojoj je »nasilje odnos kroz ko-
ji se povređuje telo ili život osoba ili oštećuju stva-
ri«. Takođe, ni etabliarna sovjetska naučna misao o
nasilju dugo i bitno ne prekoračuje ove teorijske gra-
nice. Tako npr. u »Velikoj sovjetskoj enciklopediji«
nasilje se određuje kao »napad na ličnost koji se sa-
stoji u nanošenju udaraca, povreda i drugih učinaka
koji proizilaze iz prim ene fizičke sile»23
Tek nedavnom pojavom posebnih studija o nasi­
lju kao što je Denisovljeva »Sociologija nasilja«24 uči-
njen je bitan pom ak u redefinisanju pojm a nasilja.

22 J e d a n o d s a v k a k o b i t n i h u z r o k a n a g l o g p o v e ć a n j a I n t e r e s a
g r a đ a n s k e t e o r i j e z a i s t r a ž i v a n j e f e n o m e n a p o l i t i č k o g n a s i l j a b ili
s u t u r b u l e n t n i r a s n i n e m i r i u S A D u p e r i o d u 1965— 1968. g.
23 » B a l jš a ja s o v j e t s k a j a e n c i k lo p e d ij a « , t. 29, s. 193.
24 D e n is o v , V .: S o c io lo g ija n a s ilja , M o s k v a , 1979.
 Dalje, nasilje se najčešće tum ači kao prim ena sile
jačeg nad slabijim . No, da li je to uvek tako? Nasilne
m etode mogu k oristiti i slabiji protiv jačih pa je ustva-
ri reč više o p ita n ju izbora sredstava u rešavanju kon-
flikta. Svako ko b a r m alo obraća pažnju na em piriju
(bar ličnu) neće se složiti sa stavom da »samo tam o
gdje postoji nadm oć m oguće je nasilje, i to nasilje
može izvršiti samo jači u odnosu na onog koji je sla­
biji«25. Kao prvo, pošteno tre b a reći da je u g 1 a v-
n o m tako. N asiljem se mogu služiti i slabiji i jači,
ali ko de dobiti b itk u i tim e eventualno izvršiti i ko-
načno nasilje zavisi od niza pretpostavki koje (ne)za-
dovoljene uzrokuju da npr. u sticanju okolnosti neke
konkretne m ikrosituacije nasilju podlegne, trenutno ili
trajno neko ko je sa m akroaspekta nadm oćniji, odnos-
no »jači«. P itanje je, naravno ne sam o leksičke priro-
de, šta se pođrazum eva pod pojm om jači van njego-
vog banalnog, kolokvijalnog konteksta? Jer, slabiji mo-
že vršiti nasilje nad objektivno jačim , npr. kada ga iz-
nenadi ili ukoliko se jači ne b ran i na adekvatan na-
čin. Da li to onda znači da je on jači?26
U ovaj problem ski dom en razm atran ja nasilja
spada i sledeći, po Kuvačiću utvrđen, »ldasičan pojam
nasilja« kao onaj »koji uključuje protivljenje i otpor
žrtve«.27 Tu se takođe može prim etiti da raznovrsni fa-
ktori kao što su iznenađenje, enorm na razlika u od­
nosu snaga, visok nivo tolerancije ili dobro priprem -
Ijeno vršenje nasilja, posebno institucionalnog, mogu
doprineti stvaranju i takve interakcije u kojoj uopšte

25 P e t r o v i ć , G .: o p . c it. s. 103.
26 T r e b a s e n p r . s e t i t i i n d i v i d i i a l n o g i i n s t i t u c i o n a l n o g n a s i l j a
is p o lje n o g p r e m a J u g o s l a v i j i u v r e m e R e z o lu c ije I n f o r m b i r o a . Z n a -
č i li o n o to d a j e s v a k i o d u b i c a j u g o s l o v e n s k i h g r a n i č a r a b io j a -
č i k a o p o j e d i n a c il i d e o i n s t i t u c i j e , i u k o m o n d a p o g le d u ?
27 K u v a č ić , I.: O b ilje i n a s ilje , Z a g r e b , 1979., s. 23.
 nem a otpora, pa čak ni protivljenja objekta nasilja,
m ada je nasilje realno izvršeno.
Veoma su rasp ro stran jen e i one definicije nasilja
u kojim a se svako, pa i političko nasilje teži objasniti
isključivo kao agresija. Tako se već i kod nas nasilje
definiše kao »ekstrem ni oblik agresije nelegitim nom ili
neopravdanom upotrebom fizičke ili psihičke sile«28.
O bjašnjavati nasilje, a posebno političko nasilje, is-
ključivo varijablam a koje objašnjavaju interpersonal-
nu agresivnu interakciju i sam u agresiju n ije dobar
p u t po jašn jen ja pojm a ni političkog nasilja, a ni so-
cijalnog nasilja uopšte, već zato što se pravila uočena
u ponašanju pojedinaca ne m ogu m ehanički prenositi
na plan objašnjenja aktivnosti velikih grnpa i institu-
cija. Jedan od n ajistak n u tijih predstavnika ovakvog
ob jašn jen ja političkog nasilja je svakako, Ted Gar, ko-
ji dosledno tradiciji frustaciono-agresione škole i samu
revoluciju određuje kao jedan od oblika političkog na­
silja koji se da objasniti ponašanjem pojedinaca. Po
Garu je ključni elem ent svakog akta nasilja samopo-
tvrđivanje. Zato, kad definiše nasilje kao »svesnu upo-
treb u fizičke sile rad i ozleđivanja ili fizičkog uništa-
vanja«29, on ne nalazi za bitno čak ni to da se utvrdi
ko to radi i u kom kontekstu. Jedino je važno da je
prisutno sam opotvrđivanje na bilo koji način: »da se
zadovolji gnev, postigne osveta, potvrdi ponos, stvori
stra h kod drugih«.
Tek pom ak od interpersonalnog do m akrosocijal-
nog nivoa p o sm atranja nasilja om ogućuje razlikovanje
nasilja kao ak ta agresivnosti pojedinca od nasilja kao
vida društvene aktivnosti.

28 Š e p a r o v ić , Z .: N a s il je i ž r t v e , » P o g le d i« , 1 /8 4 , s. 70—71.
29 G u r r , T . R .: T h e R e v o l u t i o n — S o c ia l C h a n g e N e x u s : S o m e
O ld T h e o r ie s a n d N e w H y p o t h e s e s , C o m p a r a tiv e P o li tic s , 1973, s. 359.
 N akon staljinskog perioda ku lta nasilja, delom kao
reakcija na njega, i najverovatnije zbog težnje da se
društveni problem i i konfliktni odnosi rešavaju što hu-
m anijim putem , i u savrem enoj m arksističkoj teoriji
se već duže vrem ena zapostavlja izučavanje nasilja što
doprinosi tra ja n ju njegovog kulta i uopšte njegovom
m istifikovanju. T reba se setiti da još klasična misao
m arksizm a resko opom inje da je jveća ideološka za-
bluda i teo rijsk a opasnost izbegavati govoriti o nasi-
lju nego nasilje izučavati i naučno objektivno objaš-
njavati.
Socijalno nasilje nije s a m o p o s e b i ni pozi-
tivno ni negativno. Ono je uslovljeno prirodom druš-
tvenih odnosa od kojih i zavisi k a ra k ter njegove ispo-
ljenosti. Stoga tre b a prevazići svaku teo rijsk u demo-
nizaciju nasilja, inače veom a p risu tn u i u svakodnev-
nom političkom žargonu, je r i to p retstav lja svojevrs-
nu fetišizaciju sile i n asilja što su, uostalom , još te-
m eljno kritikovali M arks i Engels zam erajući ne samo
Diringu tre tira n je nasilja kao »apsolutnog zla«. Da ni
danas dem onizacija nasilja nije teo rijsk a retk o st po-
tv rđ u ju b ro jn i teorijski diskursi o nasilju, p a i defi-
nicije od kojih, samo p rim era radi, navodim o Volte-
rovu. Po njem u, nasilje je isključivo »destruktivna
stran a sile«30, a pojam nasilnog je »ograničen u smi-
slu destruktivnog zla«31. Ovakve i slične definicije
previdaju da je sila sam o sredstvo ko je se može in-
strum entalizovati za različite ciljeve.
M isteriju nasilja u društvenom i političkom živo-
tu treb a razrešavati polazeći od M arksove m isli da je
sav društveni život bitno p r a k t i č a n . O tuda i na-

30 W a l te r , E , V .: P o w e r a n d V i o l e n c e , » T h e A m e r i c a n P o liti­
c a l S c ie n c e R e v ie w « , v o l. V I I I , N o 2 /1964, s. 354.
31 I b id e m .
silje kao i »sve m isterije koje teoriju navode na mis-
ticizam nalaze svoje racionalno rešenje u ljudskoj
prak si i u poim anju ove prakse.«32
Pre svega, treb a reći da svako socijalno nasilje kao
praktična delatnost predstavlja t i p k o m u n i k a t i v -
n o g ponašanja tnada ne i tako eksplicitan tip o p-
š t e n j a kao npr. jezik. Mada nije najeksplicitniji sila
je najo p štiji m edij kom unikacije, jer, »silu, u funkciji
poruke, ili pak silu po sebi, ’razum ije’ i slijepac i stra-
nac, i glupan i posve malo dijete, dapače: životinja,
pa, po m nogim tvrdnjam a, i biljka«.33
Nem a previše osnova za raščlanjivanje pojm a sile
u ovom delu knjige ali je zato veoma osnovano i m o
guće već na ovom m estu razlikovati u č i n k e njenog
rada kao psihičko i fizičko nasilje.
Svaka poruka koja bi t r e b a l o da iziskuje od-
bram beno reagovanje je moguća form a nasilja kao na-
silnog kom uniciranja, odnosno prinude. Da bi se mo-
glo govoriti o nasilju kao vidu kom unikacije u sluča-
ju kom uniciranja putem p retn je ili upotrebe sile mo-
ra b iti zadovoljen uslov postojanja stvarne ugroženos-
ti recipijenta, odnosno objekta nasilja, relevantan obi-
mu i intenzitetu nasilja kojim se Subjekt nasilja njem u
obraća kao autor svojevrsne poruke. Prevelika ugrože-
nost stvara od njega p rosti objekt nasilja, a svest o
nedovoljnoj m ogućnosti ugrožavanja ne obezbeđuje
prijem poruke na željeni ili ciljani način.
Ako se socijalno nasilje određuje kao oblik in -
t e r a k c i j e onda nem a nasilja bez subjekta i objek­
ta. S ubjekt vršenja socijalnog nasilja kao upotrebe i
rada sile je čovek, odnosno društvo i njegove institu-

32 M a r x , K .: T e z e o F e u e r b a c h u , D e la . t. 6, s. 6.
33 P u h o v s k i , Ž .: S ila k a o k o m u n i k a c i j s k a o s n o v a , 1 /8 4 , » P o -
g le d i« , s. 37.
cije, a objekt nasilja može biti hum anitet (pojedinac-
-društvo), p rirodni e n titeti i neživa m aterija. V ršenje
socijalnog nasilja je uvek prouzrokovano postojanjem
različitih interesa izm eđu subjekta i objekta nasilja.
Šta više, može se reći da se socijalno nasilje uvek vrši
radi ostvarivanja određenih interesa.
N asilje je ljudska delatnost, a sila je s r e d s t v o ,
ono nije p ro sta u p o treb a sile već n jen rad, kao oblik
ljudske delatnosti u kojoj se direktno ili indirektno ko-
risti sila. Ono je delatnost kojom se neki čin, aktiv-
nost, rad n ja ili proces otpočinju, vrše ili zaustavljaju,
odnosno održavaju ili ubrzavaju, ili se neka form a i
suština stvaraju, tran sfo rm išu ili razaraju nasuprot
volji i intenciji ostvarenja interesa i zadovoljenja po-
treb a objekta n asilja ukoliko je svestan, odnosno na­
suprot njegovoj un u trašn jo j (prirodnoj) Struktur! ili
zakonitostim a ukoliko se ne radi o čoveku.
K arakter n asilja kao ljudske i društvene delatno­
sti uvek zavisi od njegove funkcije u sferi društvenih
odnosa ko je i samo izražava, a funkcija nasilja uvek
zavisi i od vrste društvene stru k tu re u kojoj se vrši,
kao i od vrste sukoba interesa u kom e ono posreduje.
Tako npr. politički stru k tu rira n o nasilje kapitalizm a
je uvek ekonom ski zasnovano na klasnom interesu i
neljudskoj potrebi održanja eksploatacije, a sam a eko-
nom ska eksploatacija nije drugo do vid društvenog na­
silja koje osnovu im a u određenom , konkretnom druš-
tveno-ekonomskom poretku. Zato, ni političko nasilje ni-
kada nije sam o po sebi ni progresivan ni reakcionaran
društveno-politički fenom en već m u se društveno-isto-
rijska konotacija može odrediti samo u zavisnosti od
ciljeva koji ga određuju kao sredstvo, kao i od njego­
ve prim erenosti stvarnim potrebam a i objektivnim i
subjektivnim uslovim a društva u kojim a se vrši.
 Budući da nastaje kao posledica izostajanja odnos-
no neizgrađenosti pretpostavki za autentidnu, prirodnu
lju d sk u kom unikaciju u dosađašnjem razvitku ljud-
skog društva, društveno nasilje nikada nije, i nije ni
moglo biti, socijalno-ontološka datost ved oblik ljud-
ske aktivnosti koji nastaje u kom unikaciji socijalnih
aktera u kojoj oni direktno ili indirektno koriste silu
i tim e uspostavljaju tu kom unikaciju kao violentnu,
od prirode otuđenu i otuđujuću delatnost.
Kako je svako nasilje d e l o v a n j e silom, kon-
kretno, direktno, ili indirektno njenom latentnom po-
tencijom , npr. pri p re tn ji silom sa intencijom ostvare-
n ja interesa i ciljeva, odnosno zadovoljenja potreba,
ono se najkrade može odrediti kao delovanje silom ra-
di stvaranja takve situacije, odnosno uredivanja me-
đusobnih odnosa u društvu koji vode realizaciji cilje­
va i interesa onoga koji vrši nasilje. Ukoliko je reč o
socijalnom nasilju kao vidu kom unikacije, onda se to
realizovanje ciljeva i interesa subjekta nasilja po pra-
vilu vrši suprotno volji i interesim a onih učesnika in-
terakcije nad kojim a se nasilje vrši.
Term in socijalno, odnosno društveno nasilje kori-
stim o u ovom rad u ne samo da bism o izvršili distin-
kciju izm eđu političkog nasilja i ostalih form i nasilja
u ljudskom društvu, već i zato što nasilje postoji u ši-
rem sm islu i u prirodi, npr. kao krvoločnost, a ne is-
ključivo kao društveno nasilje. Time se, već i po tome,
naše shvatanje nasilja razlikuje od onih koja nasilje
vide isključivo kao personalnu kom unikaciju, prim era
radi od Vaskezovog shvatanja, po kome je nasilje is-
ključivo ljudska upotreba sile i p r a t e d i fenomen
praksisa34, ili od Orebovog po kom e samo ljudi mogu

34 V a s q u e z , S . A .: F ilo z o fija p r a x is , Z a g re b , 1983. g . s. 336.

biti subjekti i objekti n asilja35, jer, po nam a, kako je
već navedeno, čovek može v ršiti nasilje ne sam o nad
čovekom, nego i nad prirodom p a i nad m aterijalnim
svetom koji ga okružuje.
B rikner, šta više, razlikuje čak dve vrste nasilja
nad prirodom koje su ustvari im anentne odnosu kapi-
talizm a p rem a njoj. Prva v rsta n asilja nad prirodom
je po njem u nasilje »nad s p o l j n o m prirodom ko­
je je proizvelo ekološku k rizu zato što je odnos kapi-
tala prem a priro d i bio eist odnos eksploatacije«.3637 Me-
đutim , postoji još jed n a v rsta n asilja n ad prirodom ,
je r »takođe tako nešto kao ekološka kriza postoji i u
sferi u n u t r a š n j e p rirode čoveka«3? i to upravo iz
tog istog razloga.
Nasilje nije isključiva odlika varvarskih društava,
niti znak nepostojanja svesti ili neposedovanja lične i
p o l i t i c k e kulture. Ono je, kao i za takva društva,
jednako vezano i za savrem ena, visoko razvijena in-
du strijsk a društva i njihov razvitak. Šta više, socijal-
no nasilje je i danas u m nogim civilizovanim sredina-
m a ne sam o tradicionalan, nego i legalan oblik komu-
nikaeije u različitim sferam a ispoljavanja i održanja
dom inaeije, npr. u porodici, na poslu, u procesu obra-
zovanja, a posebno u različitim sferam a institucional-
nog iskazivanja subordinaeije. Uopšte u u rbanim sre-
dinam a, a naročito u velikim gradovim a, p risu tan je
p o rast violentnog krim inala i organizovane delinkven-
cije ne samo odraslih i m aloletnih, nego i dece orga­
nizovane u dečje bande u starosti od 7— 13 godina. Sa­
mo u SAD od 1985 dol986. g. uhapšeno je 1396 m alo­
letnih ubica. Više od 90% trpelo je fizičko, m entalno

35 O r e b , M .: o p . c it. s. 22.
36 B r ü c k n e r , P .: Ü b e r d ie G e w a lt , B e r l i n , 1979, s. 134.
37 i b id e m
ili seksualno zlostavljanje roditelja, obično oca. Vero-
vatno je upravo zato otac i najčešće žrtva m alih ubi-
ca. Inače deca u SAD izvrše godišnje prosečno oko 300
ubistava što je u direktnoj vezi sa činjenicom da se
u istoj sredini prosečno godišnje dogodi od 100000 do
500000 slučajeva seksualnog nasilja nad decom. Slične,
m ada nešto m anje brojke nasilja obeležavaju i druge
razvijene sredine, pri čemu treba im ati u vidu da se
svi slučajevi nikada ne registruju.
Da nasilje koje vrše deca itekako može biti i poli-
tičko pokazuje i podatak po kome su deca albanske
narodnosti u SAP Kosovo od 1981 do 1988 godine iz-
vršila preko 900 kam enovanja vozova, mahom iz poli-
tičkih pobuda.
Takođe, i nasilničko ponašanje u saobraćaju je u
periodu od 1970— 1981. g. prouzrokovalo samo u Ev-
i'opi m ilion m rtvih i 20 m iliona ranjenih što je po učin-
ku 10 puta više od posledica nukleam og napada na Hi-
rošim u. I nasilje na sportskim terenim a i oko njih, pre
svega na fudbalskim stadionim a, je u izrazitom poras-
tu. Mada najekstrem niji, engleski fudbalski navijači ni-
su nikako usam ljeni prim er već samo ekstrem na indi-
kacija jednog, već stvorenog, pravila ispoljavanja na-
vijačkih strasti. Dovoljno je spom enuti samo broj m rt­
vih navijača na stadionu u Briselu 1985. pa da se shvati
da socijalno nasilje ima, ponekad i te kako izraženu ira-
cionalnu dimenziju. Šta tek treb a reći za objavljivanje i
vođenje rata izm edu H ondurasa i Salvadora do koga
je i zvanično došlo samo zbog fudbalske utakm ice. Ma­
da su uzroci ovog ratnog sukoba svakako dublji i kom-
pleksniji, ipak, ni ozbiljni istraživači ovaj sportski do-
gađaj nisu svrstali u običan povod nego u jedan od
stvarnih uzroka. Da je nasilje fenom en koji ljude pri-
vlači, pa i fascinira, pokazuju i brojke o om iljenosti
upravo onih vrsta sportova u kojim a se ono sasvim
legalno koristi u cilju pobeđivanja (čitaj onesposob-
ljavanja), sportskog rivala. Sam o od 1900-te do 1988. g.
u bokserskom ringu um rlo je oko 1000 ljudi. Prem a
rečim a E rn sta Jokla »nokaut je jedini zakonom doz-
voljeni način ubistva nevinog«.38
Neki tradicionalni vidovi s o c i j a l n o g n a s i l j a ,
kao što je npr. nasilje u p o r o d i c i nad ženam a, de-
com i uopšte m lađim članovima, i dalje predstavlja
jedan od najozbiljnijih društvenih problem a. Zlostav-
ljanje dece je prem a podacim a UNICEF-a svakodnev-
na višem ilionska pojava koja se i u nekim sasvim ci-
vilizovanim sredinam a kao što su npr. Engleska i SR
Nem ačka sm atra norm alnim m etodom vaspitanja i
stvaranja roditeljskog, odnosno pedagoškog autoriteta.
Samo u SR Nem ačkoj u poslednjoj deceniji godiš-
nje um ire više dece zbog roditeljskog zlostavljanja ne-
go zbog zaraznih bolesti, a godišnje se reg istru je 20000
slučajeva seksualnog zlostavljanja dece.
Nasilje m ladih je u porastu ne samo m eđu delin-
kventim a i asocijalnim licim a nego i m eđu tzv. »nor­
malnim« pripadnicim a m lade generacije. Npr. broj oru-
žanih obračuna m eđu đacim a je u svetskim razm era-
m a u stalnom , iako u najvećem b ro ju sredina blagom,
porastu, o čemu su kao pojavi prisutnoj i u našoj sre-
dini, m ada pre novoj i ekscesnoj nego ukorenjenoj
i širih razm era, nedavno i iscrpno obaveštavala na-
ša sredstva inform isanja. Međutim, u nekim sredi­
nam a trend razrasta ove pojave je mnogo izraženiji.
U toku 1983. g. na am eričkim fakultetim a bilo je »više

38 P r e m a : P e t r o v i ć , K .: » N a s ilje u s p o r t u — s e g m e n t n a s i l j a u
suvrem enoTn s v i j e t u « , » P o g le d i« , 3 /84, s. 98.
 od 277 hiljada slučajeva krvavog nasilja! Bostonski
studenti, npr. svako ju tro prolaze kroz detektor za me-
talne predm ete i oružje. U Floridi m oraju kroz rend-
gensku kontrolu«.39 Takođe, prem a podacim a Detroit-
ske policije samo u prvih. 9 meseci 1986. g. u ovom
gradu je pucano na 206 m ladića m lađih od 17 godina.
Da je socijalno nasilje kom pleksan fenom en koji
se ne može otklanjati adm inistrativnim zabranam a nje-
govog vršenja nego iskorenjivanjem njegovih socijal-
nih uzroka pokazuje i o b m u t prim er. U zem ljam a u
kojim a je usled adm inistrativnih zabrana došlo do
sm anjenja nasilja roditelja nad decom naglo je pora-
slo nasilje dece nad roditeljim a, kao npr. u SAD i Ka-
nadi gde oko 15% m ladih tuku roditelje. Indikativno
je da je u istim sredinam a po rast m aloletničke deli-
kvencije više nego dram atičan.40 To potvrduje da na
ovom planu tra jn i problem građanskog dem okratskog
društva jeste pre svega u tom e što je u njem u »nasi­
lje stavljeno van zakona i, u stvari, ukinuto u kolanju
ideja, ali je zadržano u stvarnom životu u form i kolo-
nizacije, nezaposlenosti i najam nine«.41 Naravno, još
je gora perspektiva n ad rastan ja i prevazilaženja nasi­
lja kao vida ljudske interakcije u onim sistem im a ko­
ji se mogu označiti kao despotski ili totalitarni. Samo
jedno socijalističko društvo koje sledi put dosezanja
opšteljudske hum anosti i sam orealiziranja slobode mo-
že doseći pretpostavke za um anjenje i konačno elimi-
nisanje nasilja iz ljudskog društva.
Na osnovu brojnih statističkih pregleda i drugih
izvora saznanja da se zaključiti da ukupno društveno

39 P e t r o v i ć , K .: o p . c it., s. 86.
40 P r e m a : » L e M o n d e « o d 21. 01. 1984. g.
41 M e r lo - P o n ty , M .: H u m a n i z a m i te r o r , B eo g rad , 1986. g, s.
nasilje u nekim sredinam a opada, ali je zato političko
nasilje u p o rastu sa razrastom funkcija politike. Tako-
đe, dok se obim neposrednog fizičkog nasilja sm anju-
je, raste obim psihičkog nasilja, kao i nasilja ljudi nad
prirodom . Privid opšteg enorm nog povećanja nasilja,
koji ponekad n astaje i pored toga što se obim i inten-
zitet socijalnog nasilja u nekim sredinam a sm anjuje,
prouzrokovan je tim e što su ljudi postali kultivisaniji
i ne p rim aju ga više kao norm alnu pojavu usled sve
izoštrenijeg etičkog refleksa koji je indikator p orasta
nivoa njihove svesti. Takođe, i obilje inform acija o na-
silju pojačava utisak o njegovom uvećanju.
D ruštveno nasilje je staro koliko i ljudsko druš-
tvo, a političko koliko i politika. Teorijski najzapaže-
n ija istorijska oznaka političkog nasilja je najčešđe sa-
držana u tom e što je uvek bilo javno i teorijski treti-
rano kao nužno zlo, dok se glad vladajućih za nasiljem
i efektivne razm ere njegovog izvođenja najčešće bile
daleko veće od društvenih potreba, pa i potreba date,
onovrem ene politike.
Polazeći od toga da je svako nasilje prim ena sile
i p o l i t i č k o n a s i l j e se kao jed a n od pojavnih
oblika ukupnog društvenog nasilja može n ajopštije od-
rediti kao direktna ili indirektna — laten tn a prim ena
sile u sferi politike i političkog, odnosno kao direktna
ili indirektna prim ena sile nad svešću, telom, iživotom,
voljom ili m aterijalnim dobrim a stvarnog ili potenci-
jalnog, odnosno pretpostavljenog političkog protivnika.
Kao dinam ička društvena kategorija političko nasilje
nije ništa drugo do v rsta političkog čina, odnosno ak-
tivnosti. Dok je društveno nasilje m oguće označiti kao
spoj racionalnog i iracionalnog u neodredenoj srazme-
ri, političko nasilje je teleološka delatnost, odnosno
aktivnost u kojoj svest, i racionalni m om enat tre b a da
 pretežu nad iracionalnim . Budući da je političko ono
je uvek s v e s n o i n e može nikad im ati a trib u t pot-
puno slepog delovanja.
Suprotno Nibergovom m išljenju42 kao i m išljenju
drugih koji sm a tra ju da je političko nasilje p r i r o -
d a n oblik političke aktivnosti i uopšte ponašanja, po-
litičko nasilje pretstav lja k l a s n i m a n t a g o n i z -
m i m a izazvan ili iznuđen, odnosno uslovljen oblik po-
litičkog delovanja. Od pojave klasa i politike do da-
nas, antagonizam klasnih interesa uslovljava da su od-
nosi m eđu ljudim a u sferi političkog života uvek po-
sredovani i nasiljem .
Političko nasilje se pojavilo na određenoj etapi
razvoja ljudskog društva u kome su konkretni uslovi
klasno-antagonistički stru k tu iran e društvene zajednice
nam etali istorijski prim erena sredstva i m etode razre-
šenja konflikata u sferi politike, pa tako i nasilje kao
čin i aktivnost ostvarenja političkih ciljeva i, uopšte,
sprovođenja klasnih interesa. Njegova suštinska kara-
kteristika je da ne postoji van klasnih odnosa je r je
uloga svih činilaca koji utiču na pojavu, razvoj, usme-
renost i tra ja n je političkog nasilja predom inantno od-
ređena uticajem klasne stru k tu re društva.
Nasilno tlačenje klasa, naroda i njihov nasilni ot-
por tlačenju, b ro jn a ubistva vladara (i ne samo vla-
dara), pobune robova i seljaka, m nogobrojni nepraved-
ni i pravedni ratovi i drugi pojavni oblici političkog
nasilja zaključno sa savrem enim »revolucionarnim« te-
rorizm om , pokazuju da je u dosadašnjoj istoriji ljud­
skog društva nasilje kao sredstvo ostvarivanja odrede-
nih političkih, ekonom skih i uopšte socijalnih ciljeva

42 N ie b u r g , H . I.: P o l itic a l V i o le n c e , T h e b e h a v i o r a l p r o c e s s ,
C h a p t e r : T h e R e l e v a n c e o f V i o le n c e , N e w Y o r k , 1969.
imalo za razvoj društva u celini, pored negativne i
svoju određenu pozitivnu ulogu. No i pored toga, a po-
sebno u savrem enoj građanskoj političkoj ekonom iji,
političko nasilje dobija najčešće negativni konotacio-
ni tretm an. Njegova destruktivna uloga u d ruštvu vi­
di se samo kao direktno, fizičko nasilje u najrazliči-
tijim oblastim a, počev od ekonom ske sfere gde »koči
proizvodnju«, »uništava m aterijaln a dobra« i sl., pa
sve do sfere m eđuljudskih i m eđuinstitucionalnih od-
nosa, p re svega m eđunacionalnih kao m eđudržavnih,
m eđucrkvenih ili m eđupartijskih. Pri tom e se previđa
da nasilje, kao i svaka druga up o treb ljen a sila koja
nas okružuje, nije samo po sebi ni pozitivno ni ne-
gativno. Posebno su osuda i negacija političkog nasi-
lja izražavane u okvirim a nihilističkih pogleda na po-
litiku uopšte, ostajale, kako prim ećuje Jovan R. Mar-
janović, uvek »apstraktne i jednostrane«43 je r su nji-
hovi zagovornici i u političkom nasilju kao vidu politič-
ke aktivnosti videli, kao i u politici u celini, samo
sredstvo otuđenja, a ne i razotuđenja.
U istoriji Ijudskog društva političkim nasiljem se
perm anentno služe kako vladajuće klase tako i od n jih
potlačene sa intencijom ostvarenja dijam etralno su-
p ro tn ih ciljeva. Isto rijsk e efekte, negativne po razvoj
društva i odnosa u njem u, koji se postižu neracional-
nom, okolnostim a i potrebam a neprim erenom upotre-
bom sile ne tre b a negirati, ali ne tre b a ipak ni zabo-
ravljati to da sila, adekvatno upotrebljena i prim ere-
na ciljevim a i okolnostim a, im a i svoju pozitivnu ulo­
gu u razvoju društva, pre svega, kao babica koja po-
maže da se porodi novo društvo. M ada jeste jedno od

43 M a rja n o v ić , R. Jo v an : P o litik a u sa m o u p ra vn o m d r u s tv u .
B e o g r a d , 1973., s. 24.
 osnovnih m ogućih sredstava klasne borbe političko na-
silje kao društveno istorijska kategorija nikada nije ni
bilo niti može b iti sam ostalan, sam ociljan i od druš-
tvenih uslova neovisan činilac razvoja društva i klas­
ne borbe.
Sa jedne strane ono je oduvek služilo obezbeđiva-
n ju sprovođenja ekonom ske eksploatacije i održanju
eksploatatora na vlasti, a sa druge je predstavljalo polu-
gu rušenja starog i njegovog zam enjivanja novim i
progresivnijim , kao i aktivnost na planu revolucioni-
sanja društveno-ekonom skog uređenja. Stoga nem a i
ne može biti ideološki neutralnog političkog nasilja.
No, da bi se moglo razum eti kao izraz i instrum ent
klasne i političke borbe koji nastaje na odredenom ste-
penu razvoja ljudskog društva kao istorijska form a
političkog posredovanja izm eđu čoveka, njegove pri-
rode i društva, političko nasilje se m ora stalno pos-
m atrati u svoj njegovoj istorijskoj uslovljenosti i pro-
tivurečnoj ograničenosti, odnosno u korelaciji sa ukup-
nošću političke sfere društva čiji je Segment i potreba.
Kako se »otuđenje čoveka, uopšte svaki odnos u
kojem se čovek nalazi prem a samome sebi, ostvaruje
i izražava tek u odnosu u kojem se čovek nalazi pre­
m a drugim ljudim a«44, političko nasilje se u uslovim a
njegove nezasnovanosti na objektivnim zakonitostim a
društvenog razvoja potvrđuje kao otuđena i otuđuju-
ća čovekova delatnost i vid njegove neautentične ko-
m unikacije i dehumanizovane interakcije kao neauten-
tičnog ljudskog odnosa u kome se on, kao Subjekt na­
silja, nalazi prem a drugim ljudim a nad kojim a nasi­
lje vrši, ili njim e ugrožava i povređuje čovekova dobra,
i obrnuto, jednako kao i objekt nasilja.

44 M a r x , K .: E k o n o m s k o - f i l o z o f s k i r u k o p i s i , D e la , t. 6, s. 222.
 Svako p o sm atranje političkog n asilja samo kao
sredstva đom inacije i ograničavanja k reta n ja i razvo-
ja društva ispoljava svoju jed n o stran o st u previdu da
su k a ra k ter i smisao politike u celini oduvek određi-
vani njenom zasnovanošću n a objektivnim tendencija-
m a i zakonitostim a društvenog razvoja, je r sam o on-
da kada svoj osnov nije im ala u njim a, ona je bila i
ostajala isključivo sredstvo dom inacije i sfera otuđe-
n ja — otuđena sfera, ali kad god se zasnivala n a n ji­
m a ona je predstavljala sredstvo efikasnijeg korišće-
n ja stvorenih objektivnih m ogućnosti za prom enu po-
ložaja i svestraniji razvoj pojedinca i društva, z a
o čovečenje čoveka.
Stoga i političko nasilje kao integralni deo politi­
ke u onoj m eri u kojoj je n jen funkcionalni m etod
i vid društveno potrebne političke aktivnosti biva, ili
(iako doduše isto rijsk i uslovljen i ograničen) instru-
m ent bržeg društvenog razvoja i političke, a tim e po-
sledično i ljudske em ancipacije, ili sredstvo čovekovog
otuđenja, usporavanja i ograničavanja razvoja društva,
upravo u zavisnosti od toga da li je ona (politika) zasno-
vana na objektivnim zakonitostim a društvenog razvo­
ja ili ne.
Koliko je teško pokušati objasniti silu kao sastav-
ni deo politike, a ne dati joj istovrem eno i a trib u t mo-
guće poluge istorijskog progresa, pokazuje nedosledna
Poperova k ritik a M arksovog shvatanja upotreb e sile.
O dbacujući M arksovo m išljenje kao irelevantno za sa-
vrem eno društvo i isključivo u funkciji »revolucije si-
lom« Poper ističe da je »upotreba sile opravdana samo
pod tiranijom koja reform e čini nem ogućim bez sile,
i da ona tre b a im ati sam o jedan cilj, a to je da dove-
de do stanja stvari koje om ogućuje reform e bez sile«
da bi nakon toga dozvolio u potrebu sile u politici, ali
samo kao Segment realizacije »demokratskog«, a ne i
kom unističkog program a ostvarenja ljudskog prog-
resa.45
Takođe, posm atrajući istorijski odnos nasilja i po-
litike, mnogi su zaključili da je nasilje obavezni, pa
čak i večni pratilac i ljudskog društva i politike. No,
niti su svi politički procesi povezani sa društvenim na-
siljem n iti ga iziskuju, niti su, sigurno, svi nasilni akti
u društvu u k rajn jem u funkciji politike. Iako nasilje,
dakle, nije uvek nužan p risu tan pratilac politike, po-
stoje ipak politički procesi i fenom eni koji su moguće
tesno povezani sa nasiljem . Jedan od njih je svakako
i fenom en revolucije, odnosno revolucionarni proces.
Radi boljeg razum evanja njihove moguće korelacije
treb a im ati u vidu i to, da, kao što svaki nasilni put
ka vlasti podrazum eva i korišćenje nenasilnih sredsta-
va, tako i nenasilni p ut podrazum eva doziranu upotre-
bu nasilja. Potpuno čistih puteva nem a već se defini-
ciono određuju prem a tom e šta preteže u odnosu
prem a apstraktno čistom — teorijskom modelu. Osim
toga, veza nasilja i revolucije je p risutna i u tome što,
kad god postoji revolucija na delu, uvek postoji i mo-
gućnost političkog nasilja uperenog protiv revolucije,
bez obzira da li je ona pretežno nasilna ili ne, dakle
kontra-revolucionarnog nasilja, koje može biti kroz
različite pojavne form e jednako utkano u revolucionar­
ni proces kao i revolucionarno nasilje, kao njegova di-
jalektička suprotnost.
Političko nasilje koje kao »organizovano odbijanje
sile silom«46 predstavlja p r o t i v n a s i l j e , jeste po
M arksu i Engelsu onaj vid društveno-istorijski uslov-

45 P o p e r , K .: T h e O p e n S o c i e t y a n d i t s E n e m ie s , L o n d o n , 1966.
g-, s. 151.
46 M a r x , K .; E n g e ls , F .: N e m a č k a id e o lo g ija , D e la , t. 6. s. 297.
ljene interakcije izm eđu eksploatatora i eksploatisanih,
porobljivača i porobljenih, dom inirajućih svake vrste
i dom iniranih, n a koje svi potonji im aju istorijsko pra-
vo u cilju sticanja svoje, pa m akar i parcijalne slobo-
de. Stoga je i svako nasilje p ro le tarija ta na koje je
on objektivno prinuđen u revoluciji uvek p r o t i v n a -
s i l j e . Pri tom , po M arksu, sila nikad nije revolucio-
n a rn a sam a po sebi, nego je nasilje kao njen rad i njen
učinak revolucionarno ukoliko k a ra k ter prom ena koje
proizvodi potvrđuje da ono revolucionarno učestvuje u
n a sta jan ju i razvoju novoga društva.
Kao što političku vlast ne tre b a identifikovati sa
pojm om državne vlasti pošto je ona sam o osnovni vid
političke vlasti, tako ni političko nasilje ne tre b a iden­
tifikovati sa pojm om državnog nasilja, a državno nasi­
lje sa institucionalnim nasiljem , je r je nasilje države
samo osnovni vid institucionalnog nasilja, dok je in-
stitucionalno nasilje opet, osnovni vid političkog nasi­
lja uopšte. Država uvek raspolaže samo najvećim , ali
ne i sveukupnim potencijalom političkog nasilja u jed-
nom društvu. S obzirom na p riro d u političke akcije
političko nasilje može v ršiti i svaki pojedinac. Ovu po-
javu uočio je npr. i Maks Štirner, ali je pokušao objas-
n iti na »donkihotovski način« pokušavajući da utvrdi
smisao ne samo klasnog zločina nego i kazne kao zlo-
čina u klasnom N društvu. Njega čudi što »ponašanje
države« — koje je po njem u ništa drugo do nasilje,
»ona naziva pravom , a nasilje pojedinca p n a naziva
zločinom«.47 Već iz ovoga je očigledno da on nije shva-
tio da država kao klasna tvorevina nastoji da zađrži
monopol nasilja samo za sebe na različite načine pa i

47 c it. p r e m a : M a r x , K .; E n g e ls , F .: N e m a č k a i d e o o lo g ija , op .
c it., s. 280.
 institucionalizacijom nasilja. Ona im a legalni monopol
na legalno političko nasilje ali, ona se tim e nikad ne
zadovoljava već n astoji da sam o svom nasilju da Status
ekskluzivnosti i oreol večne legitim nosti.
I Maks V eber govori o državi na sličan način. Po
njem u m onopolom nasilja organizovanom na najvišem
institucionalnom nivou raspolažu najviši državni orga-
ni u okvirim a važećeg prava ili zakona za održavanje,
njim a uređenog, zajedničkog življenja ljudi. Monopol
državne sile kao »sredstva leg itim n e... nasilnosti«48 po-
seduju svi politidki sistem i nezavisno od form e društve-
nog uredenja.
U p o s t o j e d i m uslovim a klasnog društva n i j e
m o g u ć e potpuno p r e v a z i ć i nasilje, apsolutno ga
se o d r e ć i i apsolutno ga sigurno i z b e d i u smislu
nezahvadenosti n jim na aktivan ili pasivan način. Da-
nas, praktidno za svakoga postoji m ogudnost da voljno
ili nevoljno bude Objekt, ali i Subjekt nasilja.
S razvojem tehnologije uništenja nasilje sve više
prestaje biti vid interakcije privilegovan za m uški deo
covedanstva je r su njim e u ratovim a sve više bile po-
gođene i žene i deca, a u savrem enim uslovim a mogude
nuklearne kataklizm e svi su, m a koliko to cinidno zvu-
dalo, skoro apsolutno ravnopravni kao objekti nasilja.
No i bez toga raste broj ž e n a — udesnika u politid-
kom nasilju. Tako, na prim er, u redovim a »revolucio-
narnih« tero rista ne samo što je veliki broj žena, nego
su nedavno osnovane i prve teroristidke grupe sastav-
ljene potpuno od ženskih članova.49 Čak ni d e c a u
sferi politidkog nasilja ne ostaju u svakoj interakciji
samo objekt bez obzira na p o rast njihovog učešća u

48 W e b e r , M .: o p . c it. s. 43.
49 N p r . u S R N e m a č k o j : » D ie F r a u e n d e r R e v o lu tio n ä re n Z e ­
lle n « i » R o te M o rg e n « .
ukupnom zbiru ak tera — objekata političkog n asilja
— posebno na planu odm azde sa političkim m otivim a
— npr. ubistva i silovanja dece ko ja su politički mo-
tivisana. Tako npr. u koncepciji »rata zvezda« se u
SAD sasvim ozbiljno raču n a sa upotrebom talentovane
dece i njihove b u jn e m aste na planu iznalaženja »war
games« varijan ti u okvirim a kom pjuterske kombina-
torike.
Dakle, nasilje je još uvek veom a m oguća pojava u
životu s v i h l j u d i bez obzira n a jnjihovu životnu
dob, kao i političku, rasnu, klasnu, versku ili nacional-
nu pripadnost, socijalni Status i sl.
Naravno, to se odnosi i n a one koji propovedaju
apsolutno uzdržavanje od nasilja. Biti pacifista još uvek
ne znači b iti obezbeđen od institucionalnog nasilja ili
nedodirljiv za posledice turbulencije sve intenzivnijeg
i raznovrsnijeg individualnog nasilja u savrem enom
društvu.
Pogrešno je ili nedom išljeno svako određenje n e-
n a s i l j a kao statičke kategorije n asu p ro t nasilju kao
dinam ičkoj kategoriji da b i se samo tako izrazila nje-
gova suprostavljenost nasilju ili različitost od njega.
Nenasilje je takode vid ljudske aktivnosti, akcije, koji
nem a kao svoj osnovni određujući a trib u t pasivnost.
N enasilna politička aktivnost podrazum eva politič-
ki m otivisano delovanje sa intencijom neupotrebe sile
ili poziva na nju. No, svako oštro i totalno razgraniče-
nje nasilja i nenasilja u političkoj prak si p retpostavlja
m ehanicistički pristup problem u. Ona su kao političke
aktivnosti isprepletena i ujedno duboko suprotstavlje-
na u svom dijalektičkom jedinstvu. Svaka nenasilna
politička akcija usled intencionalnosti sadrži u sebi i
odredenu m eru prinude, odnosno pritiska, dakle i ele­
 m ente nasilja. N epotpuna su i razlikovanja nasilja i
nenasilja po tom e što je prvo navodno usm ereno samo
n a telo, a drugo na svest50, je r je svako političko nasi-
lje uvek okrenuto i ka svesti, i vrši se istovrem eno i
n ad njom ako se vrši nad čovekom kao spojem duha i
m aterije. N ajkraće rečeno, na planu politike nenasilje
se pretežno m anifestuje kao pokušaj političkog delova-
n ja bez direktne upotrebe sile. N asilje je utkano u sve
ideologije pa čak i u ona učenja koja ga se form alno
odriču. Npr. gandijevsko učenje o nenasilju ođriče se
n asilja kao fizičkog čina i akta agresije, odnosno akta
direktne fizičke povrede protivnika, ali se ne odriče
prinude i pritisaka koji takođe mogu biti nasilje i to sa
snažnim učinkom . U tom kontekstu treb a razm atrati i
nasilje nečinjenjem kao vid sprečavanja političkog pro­
tivnika da ostvari svoje nam ere i interese (protestno
sedenje, isprečenost tenka ili broda, nedozvoljavanje
d o tura hrane -— aktuelni prim er palestinskih logora u
Libanu).
Pacifistička teza da je nenasilje bolje od nasilja
m a o kojim se okolnostim a radilo, previđa najm anje
to da postoje i neizdržljive okolnosti kao i one situaci-
je koje upravo uslovljavaju i nam eću nasilje kao pro-
tivnasilje.

2. UZROCI I OSNOVE NASILJA U PO L IT IC I

Istražujući prirodnu i religijsku relaciju čoveka

prem a okolini Hegel uočava, i u »Systemfragmentu«
određuje, nasilje kao uništenje zbog uništenja, kao to-
talnu negaciju posebnosti i predm etnosti objekta koja

50 V id i n p r . : V a s q u e z , A . S .: o p . c it. s. 345.
n astupa usled njegove nekorisne i p ro tiw o ljn e des-
trukcije.51
N asilje nikada nije u tilita rn a destrukcija objekta
kakva je n aprim er p o tro šn ja je r se njim e ne ostvaruje
svrsishodan prelaz iz jedne u drugu predm etnost. Ono
je ekonom ski necelishodno i nekorisno kada je duboko
prirodna, svrhom neom eđena čovekova delatnost koja
nikada nije doprinos opštim potrebam a i p retpostavlja
žrtvu a tim e i uspostavljanje religiozne relacije subjek-
ta prem a objektu nasilja.
Po Hegelu, p rirodna osnova nasilja je žudnja kao
neprevladana želja za posedovanjem objekta52. Kako je
uništenje, m ada n ajprostiji, ipak sigurni dokaz o pot-
rebom posredovanoj nadm oći, ono se uzim a i kao do­
kaz o posedovanju objekta neovisno od toga što se to
posedovanje ne uspostavlja na ljudskom i utilitarnom
nivou.
N eprevladavanje žudnje kao želje za ostvarenjem
nadm oći rađ a konflikt i b o rb u na sm rt je r se sve nad-
moći kao individualno prirodno određenje m edusobno
isključuju. Pošto je i najo p štiji i najviši dokaz prirod-
nosti čoveka njegovo življenje »to je sämo stavljanje
života na kocku, ono čime se obistinjuje sloboda, čime
se obistinjuje to, da za sam osvest nije suština bitak, ne
neposredni način, kako on nastupa, ne njegova zagnju-
renost u raširenost života, — nego da na njem u nem a
ništa što za n ju ne bi bio m om enat, koji iščezava, da je
on samo čista zasebica. Individuum , koji se nije odva-
žio da život stavi n a kocku, može se doduše priznati
kao osoba; ali on nije postigao istinu te priznatosti

51 N o h l, H . (H g .): H e g e ls T h e o l o g i s c h e J u g e n d s c h r i f t e n , T ü b i ­
n g e n , 1907, s. 346—348.
52 H e g e l, G . F . W .: J e n e n s e r R e a lp h i l o s o p h i e , L e ip z ig , M e i­
n e r , 1931—1932, I, s. 15.
kao sam ostalne sam osvijesti. Isto tako svaki m ora te-
žiti za sm rću drugoga, kao što svoj život ulaže u to, jer
ono drugo ne važi više nego on sam«.58
N asilje u ljudskom društvu predstavlja dokaz ne-
prevladanosti anim alnih želja i nesposobnosti življenja
ljudi u skladu sa sopstvenom prirodom , odnosno dokaz
neuspostavljanja potrebne razlike izm eđu opšteg pri-
rodnog i posebnog ljudskog.
Za razliku od rada kao delatnosti koja ne teži uni-
šten ju već preobražavanju objekta, nasilje ne samo što
preobražava — undštava oblik objekta nego i njega sa-
mog. M eđutim, i nasilje kao i rad im a svoju otuđujuću
dim enziju je r se čovek čineći nasilje lišava prirodnosti
bitka koji je njegov i čini od njega b itak koji m u je
stra n m ada se u njem u održava. Čovek se udaljava od
ljudske prirode i onda kada se ne uspeva uzdići iznad
čisto prirodnog življenja kao neposrednosti, a udaljava
se u onoj m eri u kojoj ne uspeva prevladati svoju želju
kao prirodno anim alnu i uspostaviti je kao prevashod-
no prirodno ljudsku, tim pre što je želja ljudska samo
onda kada je i od drugih subjekata priznata kao ljudska.
Pitanje povoda, osnova i uzroka političkog nasilja
je uvek ujedno i pitanje da li je nasilje artificijelni ili
suštinski a trib u t čoveka i politike.
Povodi za nasilnost su praktično neograničeni ali
su zato uzroci i osnove nasilja kvantitativno ograniče-
niji i stoga saznatljiviji. Postojeća istraživanja i domi­
nan tna viđenja uzroka političkog nasilja mogla bi se
orijentaciono razvrstati najm anje u dve osnovne gru-
pe. T e o r i j e u s l o v l j e n o s t i im aju zajedničku hi-
potezu o nasilju kao ponašanju koje nije u čovekovoj53

53 H e g e l, G. F. W .: F e n o m e n o lo g ija duha, Z a g re b , 1955, s.

107— 108.
prirodi. Čovek se rađ a bez agresivnosti i tek vrem enom
određeni društveni stavovi i lična iskustva uslovljavaju
kod pojedinaca uverenje o korisnosti nasilja kao sred-
stva ostvarenja određenih interesa. N asuprot njim a, kao
mnogo rasp ro stran jen ije, egzistiraju teorije p r i r o đ e -
n o s t i koje sm a tra ju da je nasilje duboko usađeno u
gene čoveka, pri čem u se istraživači ponekad duboko
razilaze u detaljim a, npr. da li svi ljudi im aju priro-
đenu agresivnost i u kojoj m eri, da li je m oguća per-
m anentna kontrola svesti nad agresivnim nagonim a i
sl. Za najek strem n ije od n jih se može reći da se od-
likuju subjektivističkim pristupom u tre tira n ju agre­
sivnosti, je r traže uzroke nasilja isključivo ili pretežno
u prirodi i biću nasilnika. Pri tom se kao najvažniji
m ogući uzrok obično uzim a neki psihički fak to r ili ži-
votni m om enat, zbog čega se, uostalom , sa m nogo paž-
nje, i isp itu ju biografski tokovi počinioca nasilja. Ti-
pičan aktuelni p rim er takvog p ristu p a su m nogobrojne
studije o terorizm u, ili bolje rečeno o teroristim a, koje
n astoje da stvore obrazac za životni p u t jednog proseč-
nog teroriste, tako da bi, sve zajedno uzev, m ogle da
nose naslov: »Kako prepoznati tero ristu nakon rođe-
n ja ili n ajkasnije u ranom detinjstvu«54. Može se reći
da ove stru je karakteriše naglašeno m onokauzalno ob-
jašn jen je uzroka nasilja, agresivnosti i agresije uz pot-
punu zanem arenost njihove društvene geneze.
Uopšte, postoji veom a velik broj teorija, ne samo
u istoriji političke m isli veđ i danas, koje uzroke i os-
nove nasilja nalaze isključivo u ljudskoj prirodi. Pri
tom je svaka m oguća različitost njihovih zaključaka

54 K a ra k te r is tič a n p r im e r je n e d a v n o z a v rš e n z a p a d n o n e m a č -
k i, v e o m a o b u h v a t a n i p r e t e n c i o z a n , n a u č n i p r o j e k a t : J ä g e r , H .;
S c h m i d t c h e n , G .: S ü ll w o l d , L .: L e b e n s l a u f a n a l y s e n , A n a l y s e n z u m
T e r r o r i s m u s , b d . 2. O p la d e n , 1987.
 ^----

uslovljena prvenstveno različitim shvatanjem ljudske

p rirode što je nekada posebno dolazilo do izražaja u
teorijam a o društvenom ugovoru. Najviše je ipak onih
koje, polazeći od inđividualno-psiholoških svojstava,
sm a tra ju da su neki ljudi već sam im činom rođenja
predodređeni da vrše nasilje usled urođenog viška
agresivnosti, dok svi drugi, neovisno od društvene sre-
dine jesu apsolutno nesposobni da čine nasilje naprosto
zbog toga što ono »nije u njihovoj prirodi«. No, i po-
red najnovijih uspeha genetike koji potvrđuju da npr.
izvesne hrom ozom ske aberacije kao i urođeni debalans
hem ijske ravnoteže mozga55 mogu uticati na uvećanje
potencijala agresivnosti u čoveku, a tim e i do povećane
sklonosti ka nasilničkom ponašanju, ostaje ipak kao
odlučujući uslov p risutnosti nasilja u ljudskom društvu
sam o d r u š t v o i njegovi u s 1 o v i za razvoj čoveko-
ve ličnosti, ođnosno čovekova sredina pod čijim se ne-
posrednim uticajem form ira njegovo ponašanje. Me-
đutim , odm ah treb a reći da se one teorije koje osnove
nasilja nalaze u p r i r o d i društva mogu označiti kao
b i o l o g i s t i č k e zbog toga što se u njim a društvo
vidi kao organizam , a nasilje kao sastavni m om enat u
njegovom funkcionisanju.
Jedna od om iljenih teza o nastanku nasilja je sva-
kako i ona da nasilje u v e k proizvodi nasilje ili da se

55 S o v j e t s k i n a u č n i c i s u s e 1985. g. u n a u č n o r a č a s o p is u » E u -
r e k a « s a g la s ili s a r e z u l t a t i m a i s t r a ž i v a n j a o u z r o c i m a p r e t e r a n e a g ­
r e s i v n o s t i d o k o j i h s u d o š li i s t r a ž i v a č i N a c io n a ln o g i n s t i t u t a z a
p s ih ič k o z d r a v l j e (V o jn o p o m o r s k a b o ln ic a ) u A t l a n t i , S A D . I s p i t i v a -
n j e t e k u ć i n e le đ n e m o ž d in e s u p o t v r d i l a d a a g r e s i v n o s t u k a r a k -
te r u č o v e k a b itn o z a v isi o d o d n o sa h e m ijs k ih m a te r ija s e r o to n in a
i n o re p in e frin a , k o je p r is u tn e u m ik ro k o lič in a m a u m o z g u s tv a -
r a j u n e r v n e i m p u ls e . V is o k n iv o s e r o t o n i n a i n i z a k n iv o n o r e p i ­
n e f r in a im a ju o so b e sa a g re s iv n im p o n a š a n je m k o je p o u č e s ta lo s ti
i in te n z ite tu n e p re la z i g ra n ic e n o rm a ln o g p o n a š a n ja . d o k n jih o v a
o b r t n a s r a z m e r a p r e d s t a v l j a u r o đ e n d is b a l a n s h e m i j s k e r a v n o t e ž e
m o z g a i d o v o d i do la k še g , č ešć eg i in te n z iv n ije g is p o lja v a n ja a g re ­
s iv n o s ti .
na s i l u m o r a uvek o d g o v o r i t i s i l o r n . Da to
nije tačno, može se i bez nekog naročitog naučnog na-
pora precizno em pirijski u tv rd iti već na najnižem nivou
nasilničkog ponašanja. U odnosu dve individue, nečija
ispoljena agresivnost, ne m ora uvek autom atski izaz-
vati nasilničku, odnosno agresivnu reakciju druge, već
može, zavisno od niza drugih fak to ra (odnos fizičke
snage, svesti, vaspitanja, lične kulture, nivoa h rabrosti,
veštine, sredstva za odbranu-napad, m esta i vrem ena
događanja itd.) dovesti i do sm anjenja nivoa agresiv-
nosti kod druge osobe ukoliko se je nasilnički ponašala,
potpuno je suzbiti ili ne izazvati uopšte nikakvu nasil-
ničku reakciju. Naravno, p ri tom e tre b a im ati u vidu
i m ogućnost okrenutosti agresije ka sebi, kao auto-
sankcije za neostvareni interes, ali i to da ni ona nije
obavezna reakcija na nasilje na koje nije odgovoreno
kontraekstem om nasilnom reakcijom .
Druga, ovoj suprotstavljena, a jednako om iljena
nenaučna k rajn o st je da nasilje n i k a d a ne m o r a
p r o i z v e s t i nasilje. Ova teza, tako bliska pacifizm u
hrišćanskog profila i najčešće u službi opravdanja po-
litičkog nasilja vladajućih, gubi van dociranja svaku
ozbiljniju naučnu i onda hipotetičku opravdanost, te se
njom ovde nećem o m nogo ni baviti.
Nasilje m o ž e, ali n e m o r a da proizvede na-
silje. Pri tom e reaktivno nasilje, kao ono koje je nas-
talo kao reakcija na nasilje, ne m ora b iti ni istog tipa
niti u istoj pojavnoj form i, a n iti istog obim a i inten-
ziteta. Institucionalno nasilje može proizvesti institu-
cionalno nasilje (npr. države protiv države), ali i indi-
vidualno direktno nasilje neform alnog tipa kao što su
pobuna, terorizam i sl., i obrnuto.
 B rojna s o c i o p s i h o l o š k a istraživanja odre-
đ uju a g r e s i v n o s t 56 i ap atiju kao dve strane iste
m edalje, odnosno kao individualni oblik reakcije na
društveno nasilje, doživljeno na radnom m estu, u sao-
braćaju, braku, i sl.
M eđutim, agresivnost se takođe može javiti i kao
odbram beni m ehanizam nesigum ih ličnosti, kao što se
kod pojavno apatičnih osoba izgled desto javlja kao
plašt p ritajen e agresivnosti.
N ajznačajniji, već klasični n e o i n s t i n k t i v i s -
t i koji su izučavali agresivnost su svakako Zigmund
F rojd i K onrad Lorenc. Ono što im je zajedničko, kao
i svim ostalim instinktivistim a, jeste shvatanje da agre-
sivno ponašanje izvire iz urođenog instinkta kome je za
ispoljavanje potrebna samo pogodna situacija. Po toj
teo riji uzrok nasilja leži isključivo u ljudskoj prirodi
i osnova m u je neobuzdani nagon, »nesavladivi instinkt«
za agresivnim ponašanjem .
F rojd je prvi odredio agresivnost kao nagon, ru-
šilaštvo u čovekovoj psihi tesno povezano sa libidom.
N ajpoznatiji savrem eni nastavljač njegovog videnja
agresivnosti kao nagona »koji pripada čovekovom bi-
ću kao i organi kojim se služi — i može biti samo
ublažen«5758 je M ičerlih Aleksandar. I istraživanja Kon-
rad a Lorenca68 su takođe usm erena ka potvrdivanju
povezanosti erotskog i agresivnog držanja.
Po Lorencu nasilje je determ inisano isključivo bio-
loškim faktorom , a ne i društveno-ekonom skim uslovi-

56 Z b o g v iš e s m is le n e u p o t r e b e r e č i a g r e s i j a , F r o m o p r a v d a n o
u p u ć u j e n a u p o t r e b u t e r m i n a a g r e s i v n o s t k a o s m is l e n o o d r e đ e n i j e g
i u p o t r e b n o j a s n i j e g . V id i: F r o m m , E .: A n a t o m i j a l j u d s k e d e s l r u k -
t i v n o s t i , k n j . I, Z a g r e b , 1976, s. 13.
57 M i t s c h e r l i c h , A .: A g r e s s i o n u n d A n p a s s u n g II, u P s y c h e ,
1958 /59, 12, s. 528.
58 L o r e n z , K .. D a s S o g e n a n t e B ö z e . Z u r N a t u r g e s c h i c h t e d e r
A g r e s s io n , W ie n , 1963.
m a u kojim a se rađa, dok je agresivnost reaktivne pri-
rode samo u pogledu korišćenja u n u tra šn jih stim ulan-
sa. On svakako, pa i političko nasilje vidi sam o u okvi-
ru biološko-nagonskog k onteksta čovekove prirode. Kao
realizovana agresivnost ono je, po njem u, uvek ništa
drugo do spontana reakcija n a fiziološkoj osnovi, što
ne čudi ako se zna da on uvek polazi od rezu ltata istra-
živanja agresije m eđu životinjam a. Po njem u su agre-
sija i nasilje u ljudskom društvu potpuno analogni
ispoljavanju agresije m eđu životinjam a, te ih vidi kao
uvek korisne i uvek osnovane sam o n a biološki-nagon-
skim osobinam a čoveka. Analogijom izm eđu ponašanja
životinja i lju d i Lorenc ipak nije mogao dokazati pos-
tavku o agresivnosti kao urođenoj i večitoj destruk-
tuirajućoj k arakteristici ljudskog roda, iz koje, uosta-
lom, i danas neoinstinktivisti izvlače zakljueke o ne-
iskorenjivosti nasilja.
N asuprot instinktivistim a b i h e v i o r i s t i sma-
tra ju da samo društveni uslovi o dreduju svako, pa i
nasilno ponašanje, te stavljaju zbog toga u svojim
istraživanjim a akcenat n a opis oblika ponašanja za-
nem arujući p ritom sve subjektivno što uslovljava to
ponašanje. Jednostranost oba pravca pokušava preva-
zići From razlikovanjem dve vrste agresivnosti: benigne
ili odbram bene koja je urodena, i m aligne agresivnosti
razvijene društvenim uslovim a, odnosno ljudskom si-
tuacijom . Benigna agresivnost nije k a rak terističn a sa­
mo za čoveka već i za životinje i »nužna je za opstanak
jedinke i vrste, biološki je prilagodljiva i nestaje kad
i njen uzrok59. Reč je o agresivnosti koja, m ada nije
oličena samo u napadu, već i u odbrani, pa i u bekstvu,
nije urođeni in stinkt iako je sastavni deo ljudske pri-

59 F r o m m , E .: o p . c i t ., s. 21.
 rode. Drugu, negenetsku v rstu agresivnosti kao »malig-
nu« k arakteriše o krutnost i destruktivnost i ona je po
From u svojstvena samo čoveku. Do m aligne agresivnosti
dolazi onda kada čovek nije u stan ju da aktivno uče-
stvuje u društvu, odnosno kada je onemogućen da stva-
ra, ali i usled m orbidnih, sam o čoveku svojstvenih
m otiva. Tako, npr. »opterećenost nasiljem i destruktiv-
nošću m eđu nekim »revolucionarima«, samo su daljni
prim eri snažne privlačnosti nekrofilije u današnjem
svetu«60. Dok benigna agresivnost im a svoje organske
korene, m aligna agresivnost je, po njem u, deo karak-
tera, što u k rajn jem znači da je takođe segment bio-
loške konstrukcije. U svojim psihoanalitičkim istraži-
vanjim a From je takođe ustanovio korelaciju vrsta na-
silja i razvitka civilizacije, i, mogli bism o reći, ne sa­
mo na planu njegova obima, već i spektra njegove
raznovrsnosti.
Iako From ide korak napred upotrebljavajući po-
jam agresivnosti i za reaktivno-odbram benu agresivnost
koju naziva »benignom« i za destruktivnu agresivnost
koju naziva »malignom«, ni takvo određenje ne zado-
voljava u potpunosti, jer, nije svaka destruktivna agre­
sivnost m aligna po društvo. Uzmemo li, npr., destruk-
ciju kao uništenje starih, prevazidenih odnosa ili sis-
tem a vladavine, onda bi uvek nasilno osvajanje vlasti
kao m ogući p u t ostvarenja proleterske revolucije bilo
po društvo maligna, dakle zla ili opaka agresivnost. Fro-
movo tum ačenje svake destruktivne agresivnosti kao
m aligne po đruštvo i čoveka je prihvatljivo samo uko-
liko se ne iznosi sa jednog opštijeg nivoa vrednovanja.
Tada se, npr., može uzeti za istinito da je, sa stanovišta
onih nad kojim a se izvodi, destrukcija m aligna agre-

60 ib id ., s. 28.
sivnost. Npr. za klasu koja gubi vlast revolucija je m a­
ligna destruktivna agresivnost je r razjeda i razara sve
sistem e vladajućih vrednosti stvorenih n a način pri-
m eren njenim interesim a i potrebam a.
Napom enim o da m eđu značajnijim savrem enim
m isliocim a koji su se bavili ovim problem om i Brik-
n er takođe razlikuje urođenu, spontanu agresivnost od
društveno razvijane61. Povodom ovog, kao i sličnih mi-
šljenja u krilu m arksističke misli, mogli bism o ovde
p rim etiti da b i m ožda bilo logičnije govoriti sam o o
j e d n o j agresivnosti koja je urodena, a koja se mo-
že iskazivati ili neiskazivati na određene načine, od-
nosno razvijati i usm eravati, odnosno prevladavati u
zavisnosti od uslova društvene sredine.
N asuprot učenju o agresivnosti kao nagonu, javi-
la se krajem 30-tih godina nova teza o r e a k t i v n o j
prirodi agresivnosti. N jen tvorac je Džon D alard koji
je 1937. g. form ulišući princip frustracije-agresije uda-
rio tem elje ne samo tzv. Jelskoj školi u izučavanju ag­
resivnosti, već i savrem enom biheviorizm u prim enje-
nom na planu istraživanja političkog nasilja i uzroka
revolucije. Po njem u, fru stra c ija nastaje usled ometa-
n ja težnje za dosezanjem željenog cilja. N jen nastanak
vodi uvek ka nekoj form i agresivnosti koja se može
odrediti kao delovanje sa ciljem napada na jed n u oso-
bu ili predm et. Agresivnost je uvek posledica frustra-
ciji. F ru stracija se definiše kao sm etnja ciljno usme-
renog delovanja, a agresivnost kao svaki odnos usme-
ren na predviđanje jedne ličnosti ili objekta. Prem a ta-
ko shvaćenoj fru straciji agresivnost je jedini mogući
oblik njenog ispoljavanja, što već kao teza zvuči dosta
isključivo. Druga ozbiljnija zam erka ovakvom defini-

61 V id i: B r ü c k n e r , P .: o p . c it., s. 14.
sanju agresivnosti je ta što se ne uočava razlika izme-
đu stvarnog agresivnog ponašanja i agresivnih tenden-
cija u ponašanju. Dalje, ;tvrdeci da agresivnost m ora
inducirati agresivno držanje kod drugih, Dalard, pre-
vida da agresivno držanje može takođe oslabiti nečiji
agresivitet, a ne samo izazvati ga ili pojačati. Ove, kao
i niz m ogućih sitnijih nedostataka su pokušali otkloni-
ti u svojim radovim a Miler, Siers, Dub i drugi nastav-
ljaei Dalardovog učenja dozvoljavajući m ogućnosti i
drugih oblika ispoljavanja fru striran o sti sem agresiv­
nosti, kao i izazivanja »nadražaja agresivnih tenden-
cija«6263.
Pored »američke« varijante negiranja agresivnosti
kao sam ostalnog nagona, javlja se, istovrem eno i sas-
vim nezavisno od nje, i »evropska« čiji je najznačaj-
n iji predstavnik Švajcarac K unc6S. Medutim, i njen do­
rnet se svodi na akcentiranje reaktivnog m om enta u
n asta jan ju i ispoljavanju agresivnosti.
Jedna do danas najpoznatijih i najprihvaćenijih de-
finicija agresivnosti je svakako Berkoviceva po kojoj
se »agresivnost d e fin iše . . . kao ponašanje sa ciljem
povređivanja jedne ličnosti ili objekta«64. I njoj se
ipak mogu staviti neke bitne zamerke, a najm anje bar
to što se agresivnost shvata kao ciljno usm erena de-
latnost na j e d a n objekat (ličnost), iako je čest slu-
čaj da je agresivnost, usm erena na povređivanje više
ličnosti. No, kako nam era ovog rada nije podrobnije
bavljenje agresivnošću kao socijalno-psihološkom ka-

62 V id i n p r . M ille r , S e a r s , M o w r e r , D o o b , D o lla r d : D ie F r u s ­
t r a t i o n - A g r e s s i o n s - H y p o t e s e , u : H a n s T h o m a e (h g ): D ie M o t i v a tio n
d e s m e n s c h l i c h e n H a n d e ln s , K ö ln u n d B e r lin , 1965, s. 205— 209.
63 K u n z , H .: D ie A g g r e s s i v i t ä t u n d d ie Z ä r t l i c h k e i t , B e r n ,
1946.
64 B e r k o w itz , L .: T h e c o n c e p t o f a g r e s s i v e d r iv e : s o m e a d i-
tio n a l c o n s id e r a tio n s . U B e r k o w itz , L .: A d v a n c e s i n e x p e r i m e n t a l
s o c ia l p s y c h o l o g y , B d . 2, N e w Y o r k , 1965, s. 132.
tegorijom , zadržaćem o se sam o u granicam a njenog
razgraničavanja od pojm a nasilja.
Odnos agresivnosti i nasilja, odnosno njihova po-
vezanost je najp re u tom e što je svako nasilje, a po-
sebno direktno nasilje, form a agresivnog ponašanja.
Pritom ne treb a zaboravljati da je sila sam o jedno od
sredstava ispoljavanja agresivnosti, što uslovljava da
se agresivnost i nasilje suštinski razlikuju.
Pored funkcije direktnog iskazivanja neprijatelj-
stva agresivnost im a i in strum entalnu funkciju kao
sredstvo za dosezanje određenih ciljeva koji se ne sa-
stoje samo u nanošenju stete objektu, odnosno povre-
đivanju licnosti. To je takođe n jen a spona sa politič-
kim nasiljem . M eđutim, agresivnost je najčešće spon-
tana, a može b iti čak i nesvesna što je teško uklop-
ljiv elem ent u definiciju nasilja, a posebno političkog
nasilja,
Agresivnost je kategorija m otivacije i podsticaja
za razliku od nasilja koje spada u kategoriju pona-
šanja.
U istraživanju uzroka političkog nasilja savrem ene
sociopsihološke teorije (Gar, Fajerabend — grupa i
Hibs) stavljaju naglasak na agresivno držanje kao ob-
lik ispoljavanja individualnog i kolektivnog nezado-
voljstva, koje vodi nasilnom delovanju, a teorije o
u p o r e d n i m d r u š t v e n i m p r o c e s i m a (Ho-
m ens, Adams, Ransimen) već i samo kolektivno nego-
dovanje odreduju kao obaveznu form u političke agre­
sivnosti.
Kada je reč o biheviorističkom istraživanju uzro­
ka nasilja u politici svojom prihvaćenošću pažnju pri-
vlači postavka o tzv. relativnoj deprivaciji kao osnov-
nom uzroku političkog nasilja čiji tvorac Ted Gar je-
ste ujedno i najznačajniji savrem eni predstavnik ovo-
ga pravca. I danas za taj pravac karakterističnu tezu
o frustracionoj agresiji kao uzroku političkog nasilja
postavio je još Džon Dalard. N ju je kasnije razvio Ber-
kovic, a savrem eni najznačajniji predstavnici pored
Gara su još i K. F ajerabend i R. L. Fajerabend. Odlika
ovog pravca je proveravanje hipoteza kroz izuzetno
bogat em pirijski m aterijal.
Njihova polazna teza jeste da je svakoj agresiji
uzrok frustracija. Da bi izazvala agresiju koja se mo-
že označiti kao kolektivno političko nasilje, frustraci­
ja m ora biti sistem atska fru stra c ija neke grupe ili
datog društva u celini. U konkretnom istraživanju mo-
že se uvek odrediti stepen sistem atske frustracije kroz
diskrepancu izm eđu socijalnih iščekivanja, na jednoj, i
zodovoljenja potreba, na drugoj strani. Stalno rastući
zahtevi su desto u raskoraku sa m ogućnostim a posto-
jećih političkih sistem a, te je stepen sposobnosti vla-
dajudih da zadovolje socijalna iščekivanja po Fajera-
bendu obrnuto proporcionalan stepenu un u trašn je po-
litidke nestabilnosti jedne zemlje.
Ono što je kod Fajerabenda uzrok — sistem atska
fru stra c ija kod G ara65 je sam pojam relativne depri-
vacije. Relativna deprivacija koja je danas postala ne-
zaobilazan pojam ne sam o u okvirim a bihevioristic-
kog istraživanja, predstavlja ništa drugo do diskrepan­
cu izm eđu vrednosnih iščekivanja i vrednosnih zahte-
va i njihovog ispunjenja. Vrednosna iščekivanja se mo-
gu odrediti po Garu kao sklop onih uslova i dobara
koje pripadnici jedne nacije sm atraju kao sebi moral-
no, pravno i uopšte realno pripadajuce. Vrednosni za-

65 G u r r , T .: W h y M e n R e b e l? P r i n c e t o n , 1970, j e G a r o v o n a j -
p o z n a t i j e d e lo .
htevi obuhvataju sve ono što se od društva očekuje,
posebno n a planu ličnog i socijalnog standarda, ali i
u svim drugim oblastim a, uključujući naravno i poli-
tiku, a što je po proceni m asa realno ostvarljivo u da-
tom trenutku. To što ćemo ovde dosta pažnje poklo-
niti Garn, jeste ne sam o zbog rasp ro stran jen o sti nje-
govog učenja, već i zbog toga što je savrem eni bihe-
viorizam u njegovom učenju dostigao svoj teorijski
vrhunac u istraživanju političkog nasilja.
Po Garovom m odelu diskrepanca izm eđu iščekiva-
nog i ostvarenog stvara racionalno i iracionalno neza-
dovoljstvo ko je je glavna osnova svakog nasilnog de-
lovanja. Razliciti oblici ispoljavanja nezadovoljstva,
kao što su lju tn ja, gnev ili bes, se stap aju u jednom
društvu u jedno kolektivno, odnosno, m asovno neza-
dovoljstvo. Da b i se nezadovoljstvo m aterijalizovalo u
konkretno nasilje, neophodno je pre toga izvršiti po-
litizaciju nezadovoljnih m asa, je r je ono ključna pret-
postavka aktualizacije m asovnog nezadovoljstva. Poten-
cijal političkog n asilja ipak ne ovisi sam o o stepenu
kolektivnog političkog nezadovoljstva, već je uslovljen
i sposobnostim a režim a da se prilagođava kriznim po-
litičkim situacijam a. Pri utvrđivanju potencijala kole­
ktivnog političkog nasilja u jednoj konkretnoj sredini
Gar uzim a u obzir ne samo postojanje političke opozi-
cije, političkih protivnika, disidenata i pobunjenika u
datoj sredini, već i način ophođenja vladajućih prem a
njim a. Pri tom e je po G aru svaki p reo šta r kao i pre-
m ekan stav vlasti, jednakodoprinoseći elem ent uveća-
n ja potencijala kolektivnog političkog nasilja.
Takođe i jedan netipični predstavnik bihevioris-
tičke škole kao što je Dejvis po nam a zaslužuje da uđe
u ovaj pregled.
4
 M ada takođe nalazi svesno nezadovoljstvo kao os-
novni uzrok ne samo nasilja već i revolucije, ono što
on potencira jeste daleko više stanje svesti nego ne­
zadovoljstvo. Da bi se stvorio revolt potrebno je ima-
ti dovoljan nivo svesti o teškoći svoga položaja. Sto-
ga »stabilnost i nestabilnost zavise u k rajn jem od sta-
n ja svesti, od raspoloženja u okviru jednoga dru-
štva«66678. N asilje nastaje kao reakcija svesnog sagleda-
vanja ličnog društvenog položaja koji m ora po pra-
vilu biti nezadovoljavajući je r samo vesok stepen fru-
stracije vodi nasilnoj akciji. No, iracionalni elem enat
je i kod Dejvisa b itn iji od objektivnog stanja u dru-
štvu. Zato je osnovni uzrok »koji vodi ka revoluciji
m nogo pre svesno nezadovoljstvo sa odnosim a nego
stvarni nedostatak životnih nam irnica, činjenična ne-
ravnopravnost i činjenična nesloboda«87.
Dejvisova originalnost u istraživanju uzroka na­
silja i revolucije je u tom e što sm atra da se masovno
nasilje i revolucija mogu najp re očekivati onda »kada
jedan dugotrajni period stvam og privrednog i društve-
nog p orasta biva sm anjen kratkom i teškom recesi-
jom «88. Po njem u, to izaziva stanje šoka koji dopri-
nosi podizanju nivoa svesti o nem ogućnosti ispunje-
n ja svojih iščekivanja koja su do tada sm atrana real-
no dostižnim : »Za vrem e faze rasta bivaju pothranjiva-
na iščekivanja da će se i ubuduće moći zadovoljavati
rastući zahtevi, a za vrem e recesije kada realnost zja-
pi daleko od ovih optim ističkih iščekivanja šire se
stra h i frustracija«69. Oni, ukoliko stalno rastu, dovo-

66 D a v ie s , J . C .: E i n e T h e o r i e d e r R e v o l u t i o n , u : B e y m e , K .
v . (H rs g .): E m p i r i s c h e R e v o l u t i o n s f o r s c h u n g , O p la d e n , 1973. g ., s.
186.
67 ib id e m .
68 ib id e m .
69 ib id e m .
de do dovoljno visokog nivoa m asovnog nezadovolj-
stva kada se ono m aterijalizuje u različitim oblicim a
političkog nasilja.
M eđutim , da intenzitet i obim n asilja nisu propor-
cionalno relevantni svojim društvenim posledicam a,
Dejvis, ne uočava jednako kao ni Gar. Prevrati, pobu-
ne, i druge form e političkog nasilja ko je su izvršene
bez mnogo nasilja mogu doneti značajnije posledice
po datu zajednicu od p rev rata i pobuna koje su izvr-
šene uz mnogo nasilja.
Takođe, dobrom poznavaocu biheviorizm a neće
prom aći da je pojam relativne deprivacije uveden
uglavnom usled spoznaje da sirom aštvo kao apsolut-
na deprivacija nije obavezan uzrok ni političkog na­
silja ni revolucije.
Zatim, iako Gar npr. pokušava putem em pirijskih
pokazatelja dokazati svoje atraktivne hipoteze o neiz-
bežnosti intenzivnog i sveobuhvatnog nasilja u revolu-
ciji, njega upravo kao em pirijskog istraživača revolu­
cije i nasilja veoma argum entovano osporava Klaus
fon B ajm e sm atrajući da kod Gara postoji vrlo malo
varijabli koje su »podzidane sopstvenim istraživačkim
podacim a«70.
Bez nam ere da potpuno potcenim o ukupne rezul-
tate biheviorističkog istraživanja m ora se ipak reći da
ovakvi m odeli u svim svojim varijantam a ne sagleda-
vaju totalitet društvenih pojava i om ogućuju visok ni-
vo m anipulacije u dobijanju zaključaka i rezultata i
to upravo stoga što se suviše oslanjaju na iracionalne
m om ente. N aravno, i svako odbacivanje iracionalnog
pri istraživanju nasilja bila bi svojevrsna naučna za-
bluda je r je nasilje graničnik izm eđu sveta racia i

70 B e y m e , K . v .: o p . c it. s. 25.

4*
nagona. N egirati u potpunosti svaku naučnu vrednost
Garovom istraživačkom m odelu samo zbog toga što je
u njem u naglasak stavljen daleko više na iracionalno
nego na racionalno u iznalaženju uzroka političkog na-
silja bilo bi pogrešno već i stoga što nasilje kao so-
cijalni i psihološki fenom en im a neosporno pored ra-
cionalne i svoju iracionalnu, nagonsku i reaktivnu stra-
nu koja izranja iz osobenosti ljudske jprirode ili iz us-
lovljenosti situacionog reagovanja na sredinu koja ok-
ružuje Subjekt nasilja. U svakom nasilnom činu sadr-
žano je i racionalno i iracionalno u odnosu relevan-
tnom odnosu nužnosti intervencije u postojeće i nivou
dostignute svesti o m ogućnostim a i načinu te interven­
cije.
Iracionalne osnove nasilja su neke ideologije i po-
k reti poput nacizm a nastojali da prošire i učvrste kao
jedino poželjne. Kako je nacizam u k rajn jem iracio-
nalizam on zato, daleko više nego na racio, polaže na
m račnu stran u čovekove svesti, na osećanje m asa, pre
svega na »nacionalni« osecaj kao osecaj više nacional-
ne vrednosti, osecaj nacionalne ugroženosti i sl. Ni je
nim alo slučajno nastala i obilato korištena udarna pro-
pagandna krilatica toga vrem ena — »Vođa govori srcu«.
Političko nasilje može da im a svoj iracionalni os-
nov i u neosnovanoj sum nji u ispravnost postojeće
vrednosne orijentacije društva, odnosno, neosnovanoj
sum nji u pravednost društveno-ekonom skog uređenja,
vladanja, u efikasnost pravosuda71 i sl. Da nasilje im a

71 U b is tv o p o p u l a r n o g p o l i t i c a r a G a i t ä n a 1948. g. u K o lu m b i-
j i p o k r e n u o j e t a l a s i r a c i o n a l n o g » o s v e tn ič k o g « n a s i l j a n e z a b e le ž e -
n i h r a z m e r a k o j i j e d o s a d a o d n e o p r e k o 200.000 l j u d s k i h ž iv o ta .
N e v e r i c a u e f i k a s n o s t p r a v o s u d a j e u g l a v n o m m e d u s e o s k im s ta -
n o v i š t v o m i n i c i r a l a » lič n u p r a v d u « i to t a k o i n t e n z i v n o d a j e
p r e m a z v a n i č n i m s t a t i s t i k a m a o d 1947. p a s v e d o 1977. g. u b is tv o
p r e d s t a v l j a l o g l a v n i u z r o k s m r t n o s t i li c a u K o l u m b i j i u s t a r o s n o j
d o b i o d 15 d o 44 g o d in e .
svoju snažnu iracionalnu osnovu pokazuju i podaci o
njegovom povećanju u vrem enu koje sledi nakon sva-
kog većeg, dakle obim nijeg i intenzivnijeg, sa nasiljem
povezanog đraštvenog potresa. Tako npr., u prvim go-
dinam a posle drugog svetskog ra ta se u svim zemlja-
m a koje su u njem u učestvovale osetno povećao broj
»običnih« ubistava, m eđu njim a i u SFRJ u kojoj je
za 15 godina nakon ra ta izvršeno čak 15.000 ubistava72.
Takođe, i B rikner zapaža fenom en povećanja obim a
nasilja i posebno b ro ja ubistava nakon nekog rata.
N pr. »upotreba vatrenog oružja u privatnim obračuni-
m a ili brutalizacija individualnih i socijalnih konflika-
ta u SAD su sasvim jasno porasli sa V ijetnam skim ra-
tom. To je ono, što je Cezar označio kao povratni u d ar
b rutalnosti im perijalista na sopstvenu zemlju. Svaka
jedinica, koja se vratila iz jedne zem lje poput Vijet-
nam a može se sm atrati kao živi izvor nasilja. N ije sa-
mo država ta koja se brine za to da kroz ratničko iz-
vođenje njenog m onopola nasilja njeno stanovništvo i
ona sam a budu »rebarbarizovani«, nego je takođe i eko-
nom ija ta koja tom e doprinosi«73. Iako bi bilo pogreš-
no tum ačiti ovakav po rast nasilja samo kao posledicu
m entaliteta form iranog ratom , ne može se ipak pre-
nebreći ni očiti recidivni uticaj u ra tu izgrađene atmo-
sfere olakog ugrožavanja tuđih života kao svojevrsne
m orbidne iracionalne socijalne navike uslovljene u ti­
caj em rata na psihu.
Zbog svega toga, ukoliko se iracionalnim faktori-
m a odrede njihove realne dim enzije Garov m odel ne
može biti drugačije korišten do kao pom oćni instru-
m entarij, a nikada kao glavno istraživačko sredstvo, i

72 T o m ić , M .: S m r t n a k a z n a u k r i v i č n o m pravu, B eo g rad ,
1985. s. 93.
73 B r ü c k n e r , P .: o p . c it., s. 120— 121.
to p re u analizi oblika nego vrsta političkog nasilja, i
ne u svakoj sredini niti za svaki oblik. Pri ovakvom
ograđivanju polazi se od toga da Gar previđa da je
ljudsko nezadovoljstvo subjektivitet, odnosno subjek-
tivni stav i stanje koje kod grupe, kao i kod pojedin-
ca, ne m ora b iti realni izraz objektivnog položaja. Sto-
ga iako nije zanem arljivo kao uzrok pojave političkog
nasilja, a posebno nekih oblika kao što su pobune, ne-
redi i nem iri, ono sigum o ne zaslužuje ni toliku istra-
živačku pažnju koju m u p rid aju Gar, F ajerabend i
drugi bihevioristi koji vide fru staciju kao glavni ili je-
dini uzrok političkog nasilja. U kritici Gara svakako
je najdalje za sada otišao Sven Papke koji je njegove
istraživačke radove o nasilju i revoluciji svrstao u
kontrarevolucionarnu literatu ru .74
Po nam a, osnovna greška ovih učenja je izražena
pre svega u svođenju uzroka i osnova ne samo nasilja
nego i revolucije samo na ljutnju, bes i nezadovoljstvo,
jer, 'što bi rekao B reht, »razljućeni građani još uvek
nisu revolucionari«. S druge strane, pri našem ocenji-
vanju njihovog učenja nije sporno da postojanje neza-
dovoljstva, a naročito m asovnog nezadovoljstva, spada
u izvore stvarne ili potencijalne opasnosti po onoga
protiv koga je usm ereno. Slažemo i sa tim da se ste-
pen opasnosti bitno uvećava sa porastom nezadovolj­
stva, je r je em pirijski neospom o da je »nezadovolj­
stvo poput zveri, nem oćno kada se rodi, a strašno kad
ojača« (Meša Selimović).
M eđutim, da bi se izvela bilo ko ja violentna poli-
tička akcija (o revolucionarnoj akciji da i ne govori-
mo), potrebno je posedovati ili obezbediti daleko vi-

74 P a p c k e , S .: P r o g r e s s i v e G e w a lt, S tu d ie n zum s o c ia l e n W i­
d e r s t a n d r e c h t , F r a n k f u r t a /M , 1973. s. 207.
še pretpostavki i uslova od samog nezadovoljstva, m a
kako ono m asovno i intenzivno bilo. Nezadovoljstvo,
bes i lju tn ja, sam i po sebi ne znače u politici ništa
ukoliko ne postoje drugi činioci neophodni za vođenje
političke akcije, npr. ukoliko potencijalni ak teri nisu
uobličili svoje ciljeve i odabrali njim a i uslovim a pri-
m erene m etode i sredstva akcije, drugim rečim a, ne
znače n išta ukoliko se nisu stekli potrebni uslovi za
p o l i t i č k o delovanje.
Uostalom , o nezadovoljstvu kao nezadovoljstvu so-
bom , M arks i Engels, još davno, napisali su sledeće:
»Nezadovoljstvo sobom je ili nezadovoljstvo sobom u
okviru izvesnog sta n ja kojim je uslovljena čitava lio­
nost, npr. nezadovoljstvo sobom kao radnikom — ili
m oralno nezadovoljstvo. Znači, u prvom slučaju to je
— istovrem eno i poglavito —• nezadovoljstvo postoje-
ćim odnosim a. U drugom slučaju, ideološki izraz sa-
m ih ovih odnosa, koji ni u kom slučaju ne izlazi iz nji-
hovih okvira, već je sav njihov«75. I dalje, k ritikujući
Štirnera, »samo je nezadovoljnom uči moglo pasti na
um da svoje razm išljanje o revoluciji i pobuni zasnu-
je na zadovoljstvu i nezadovoljstvu; na raspoloženjim a
koja su svojstvena m alograđanskom krugu iz kojeg . . .
crpe svoje inspiracije«76.
Svako m asovno nezadovoljstvo koje vodi politič-
koj akciji, zaključno sa nezadovoljstvom klase koja ot-
počinje revoluciju, nalazi svoju prim arn u form u u n e-
z a d o v o l j s t v u s t a n j e m e k o n o m s k i h od­
n o s a u datom društvu zato što »u društvu koje na-
zaduje radnik trp i najviše. Za specifičnu težinu svoga

75 M a r x , K ., E n g e ls , F .: N e m a č k a i d e o lo g ija , D e la , t. 6, s. 309.
76 ib id e m .
te re ta on im a da zahvali svom položaju radnika, a za
težinu tere ta uopšte — položaju društva«77.
Dakle, radnici otpočinju svoju političku kao klas-
nu b o rb u uvek nezadovoljni svojim neposrednim dru-
štveno-ekonom skim položajem koji form ira njihov ne-
posredni m aterijalni interes. M eđutim, da bi oni uspe-
li u toj borbi m oraju prevaliti dug p u t razvitka svesti
od nezadovoljstva rad i neostvarenosti konkretnih ma-
terijaln ih interesa do spoznaje istorijskilr ciljeva kao
njihovih isto rijsk ih interesa. Svako posm atranje inte­
resa kao čisto em pirijskih vodi pogrešnom zaključi-
vanju o m ogućnostim a zadovoljenja potreba ili »kre-
ta n ju prirodnog nagona«, jer, kako prim ećuje H aber­
m as, interes »ne može b iti ni čisto em pirijski, a n i čis-
ti interes«78, te stoga nijedan »ostvareni interes ne do-
vodi do zadovoljstva (Happiness), već do pozitivnog
rezultata (Success)«79.
»Bunt dolazi iz stom aka, kao i snovi, ali iz praz-
nog«80 kaže Bloh. M eđutim, nejasno usm ereno nezado-
voljstvo nečim, uvek p re predstavlja subjektivni, ne
sasvim orijentisani podsticaj na akciju nego realnu os-
novu političkog nasilja i političkog delovanja uopšte.
Tako, npr. »šećer i kafa su dokazali svetskoistorijski
značaj u X IX veku tim e što je nestašica u tim proiz-
vodima, izazvana Napoleonovom kontinentalnom blo-
kadom, naterala Nemce na u stanak protiv Napoleona
i tako postala realna osnova slavnih oslobodilačkih ra-
tova 1813. g. Odavde sledi da ovaj preobražaj istorije
u svetsku isto riju nije samo čisto apstraktno delo ’sa-

77 M a r x , K .: E k o n o m s k o - f i l o z o f s k i r u k o p i s i , D e la , t. 3, s. 189.
78 H a b e r m a s , J .: E r k e n n t n i s u n d I n t e r e s s e , F r a n k f u r t , a / M .
1968, s. 172.
79 S c h m id t, A .; R u s c o n i, G . E .: F r a n k f u r t s k a š k o la , B g d .,
1974. s. 177.
80 B lo c h , E .: O p r o š ta j o d u t o p i j e , o p . c it. s. 107.
m osvesti’ svetskog duha ili bilo kog drugog metafizič-
kog priviđenja, već sasvim m aterijalno delo koje se
em pirijski može dokazati, delo čiji dokaz predstavlja
s v a k a individua, onakva kakva je, kako jede, pije i
odeva se«81.
Nečiji osećaj n e z a d o v o l j s t v a , iako može bi-
ti i deo opšte rasprostranjenog nezadovolj stva koje do-
vodi do m asovnog agresivnog ponašanja kao kolektiv-
nog čina, uvek ostaje i duboko l i č a n što je uočio
i Svetozar M arković koji političko nasilje vidi kao re-
aktivno delovanje, kao čin protivnasilja, koji kao kva-
litet svoju o s n o v u im a i u m nogobrojnosti, kao
kvantitetu, istim interesim a usm eravanih subjekata
političkog nasilja: »tek kad se u jednom pokorenom
narodu pojavi m n o g o ljudi koji po svom 1 i č n o m
osećanju ne m ogu da t r p e n a s i l j e , onda je tek
m ogućan zajednički rad za oslobođenje od tiranije:
prevrat ili revolucija«82. Ili, što bi rekao Bloh za pobu-
njenog čoveka, »do cilja stiže b u n t samo ako njegov
subjektivni pođsticaj odgovara objektivnoj neodrživo-
sti, dakle ako se subjektivna protivurečnost povezuje s
nekom društvenom objektivnom «83.
Kao vid potencijalne aktuelizacije kolektivne nega-
cije legaliteta političke i društvene zajednice kojä se
nastoji prevladati (prevazići) svako nezadovolj stvo ma-
sa može biti korisno po revoluciju. Nju, uostalom , ni-
kad i ne izvode zadovoljni ljudi. U tom sm islu treb a
tum ačiti i Lenjinovu m isao da treb a »iskorištavati sve
moguće m anifestacije i nezadovolj stva, p rik u p lja ti i

81 M a r x , K .; E n g e ls , F .: N e m a č k a id e o lo g ija , o p . c it. s. 36.

82 M a r k o v ić , S .: B u n a i r e v o l u c i j a , S a b r a n i s p is i, k n j . I I , B e o ­
g r a d , 1965, s. 387—388.
83 B lo c h , E .: o p . c it., s. 107.
obrađivati m rvice p ro te sta m akar on bio tek u za-
četku«8485.
Pošto se političko nasilje često definiše samo kao
aktivnost na planu razrešenja k o n f l i k a t a neop-
hodno je osvrnuti se na ovom m estu i na neke, pre
svega funkcionalističke pristu p e savrem enom istraži-
vanju problem a konflikata u ljudskom društvu. Klasič-
na f u n k c i o n a l i s t i č k a teorija integracije defini-
sala je konflikt kao disfunkcionalnost, odnosno sm etnju
u harm oničnom razvoju društva koje kao celina uvek
naginje izbalansiranom stan ju savršenog funkcionisa-
nja. No ovakvo određenje konflikta je relativno davno
odbacila i sam a građanska nauka88. Svako jednostrano
posm atranje konflikta u građanskoj misli vodi njego-
vom odredenju kao nečeg apsolutno negativnog (onda
se npr. ne bi nikada smeli voditi revolucionarni ratovi
pošto pred stav ljaju društveni konflikt). Tako npr. i
Johan Galtung preusko definiše konflikt form ulišući ga
kao »inkom patibilitet izmedu ciljeva i vrednosnih pret-
postavki ak tera u jednom društvenom sistem u86*, što
kao određenje važi pre za konflikte u m anjim kolekti-
vima ili za konflikt u n u tar jednog društva, ali npr. ne
obuhvata m eđudržavne, dakle društveno eksterne kon­
flikte. Kao uzrok konflikta ispuštena je iz definicije i
izrazita p r o t i v u r e č n o s t i n t e r e s a i to pre
svega onih interesa čije ostvarenje (m aterijalizacija)
isključuje tu m ogućnost drugom akteru ili ga u tome
izrazito om eta. Jer, ne tre b a zaboraviti, da iako se

84 L e n j i n , V . I.: S t a d a s e r a d i? , D e la , t. 5, B e o g r a d , 1973, s.
298.
85 V id i n p r . : D a h r e n d o r f , R .: G e s e lls c h a f t u n d F r e ih e it, M ü n ­
c h e n 1961, s. 127.
86 G a ltu n g , J .: K o n f l i k t a ls L e b e n s f o r m , u : G a ltu n g , J . (H rs g ):
S t r u k t u r e l l e G e w a lt, B e i t r ä g e z u r F r i e d e n s u n d K o n f l i k t f o r s c h u n g ,
H a m b u r g , 1975.
prem a akterim a konflikt može određivati od m eđuper-
sonalnog do m eđunacionalnog, m eđudržavnog ili među-
blokovskog, on jeste uvek i m e đ u l j u đ s k i . Galtun-
gova definicija nasilja je po mnogo čem u bliska Garo-
voj, ali uz jed n u b itn u razliku: kod njega je nasilje
u z r o k raskoraka stvam og i mogućeg, dok je kod
Gara nasilje njegova p o s l e d i c a . Stoga on i defini-
še nasilje na sledeći način: »nasilje postoji onda kada
je na ljude tako uticano da su njihova aktuelna somat-
ska i duhovna ostvarenja m an ja od njihovih potenci-
jalnih ostvarenja«87. M ada ovakva definicija uveliko
prevazilazi klasično definisanje n asilja kao rad n je sa
fizičkim oštećenjem kao posledicom napada na život
i telo, odnosno objekat, ostaje ne baš sasvim jasno šta
je za Galtunga »aktuelno«, a šta »potencijalno«, i šta
spada pod pojam ostvarenja. Po nam a, razlika aktuel-
nog i potencijalnog je n išta drugo do razlika izm eđu
onog što jeste i onog što je moglo biti, naravno pod
uslovom da je potencijalno veća vrednost od aktuelnog.
Uzroke nasilja u društvu, a pogotovu strukturalnog,
Gattung vidi isključivo u »odgovarajućem p u tu i načinu
organizacije interakcionih procesa«88 u okviru društve-
nog sistem a, što uvek podrazum eva i nejednaku raspo-
delu njegovih raspoloživih resursa. Pri tome, intenzitet
i obim nasilja zavise direktno od stepena m ogućnosti
interakcije »nižih slojeva« u društvu i stepena mono-
polizacije interakcije od stran e »gornje klase«.
Zbog toga, stru k tu raln o nasilje svoju osnovu im a
u nejednakoj raspodeli društvene moći. U određenju
faktora koji iskazuju odnos moći i nasilja kao i pro-

87 G a ltu n g , J .: F r ie d e n u n d F r i e d e n s f o r s c u n g , u : S e n g h a a s , D .
(H rs g ): K r i t i s c h e F r i d e n s f o r s c h u n g , F r a n k f u r t a /M , 1972. s. 57.
88 G a ltu n g , J .: P l u r a l i s m u s u n d d ie Z u k u n f t d e r m e n s c h l i s c h e n
G e s e lls c h a f t, u : S e n g h a a s , D . (H rs g .): K r i t i s c h e F r i e d e n s f o r s c h u n g ,
F r a n k f u r t a /M , 1972, s. 166.
 cesa stvaranja stan ja nejednakog posedovanja moći,
Galtungov levo orijentisani strukturalizam se iskazuje
kao pokušaj izm irenja ideologija na polju istraživanja
konflikta i društvenih borbi. Za njega nem a stru k tu re
u društvu u koju nije ugrađena sila, te funkcionisanje
stru k tu re podrazum eva funkcionisanje sile, odnosno
njen rad. Faktori koji izazivaju nejednakost su: linear-
no rangiranje, aciklična interakciona osnova u vidu
jednosm ernog pu ta interakcije, korelacija ranga u siste-
m u i položaja u interakcionoj mreži, kongruencija sis-
tem a u sm islu stru k tu raln e jednakosti interakcionih
m reža, rangovna konkordacija (tendencija da se na os-
novu visokog ranga u jednom sistem u, dobije visoko
rangiranje u drugom u kome se participira), povezanost
osnova rangiranja. Od stepena delotvornosti tih fak-
to ra zavisi i stepen društvene nejednakosti raspolaga-
njem moći.
Osnovni nedostatak funkcionalističke teorije kon-
flikata jeste ignorisanje m ogućnosti da svi konflikti u
društvu im aju svoje poreklo u suprotnosti izm eđu pro-
izvodnih snaga i proizvodnih odnosa89. Pored toga što
im se može zam eriti i zapostavljanje ekonom skih od­
nosa pri istraživanju i neprihvatanje pojm a klase,
Galtungu, kao i mnogim drugim funkcionalistim a, od­
nosno, stru k tu ralistim a — istraživačim a uzroka kon­
flikta i nasilja, nedostaje jedno potpunije odredenje
i razlikovanje fizičkih i psihičkih, odnosno duhovnih
potreba (npr. slobode i razotudenja, identiteta i sl.).
Zanimljivo je da iz funkcionalističkih, kao i iz bi-
heviorističkih istraživanja sledi obavezna povezanost
k r i z n i h s t a n j a i nasilja, i to posebno u socijalis-

89 » Iz v o r s v i h k o l i z i j a u i s t o r i j i n a l a z i s e u p r o t i v u r e č n o s t i
iz m e đ u p r o i z v o d n i h s n a g a i o b l i k a o p š te n j a « — M a r x , K .; E n g e ls ,
F .: N e m a č k a id e o lo g ija , o p . c it. s. 56.
tičkom društvu. Autom atizam u povezivanju nestabil-
nosti političkih i ekonom skih sistem a sa pojavam a
političkog n asilja kao njihovim uzrokom u jednom
društvu, odnosno »naciji«, više dovodi do pogrešnih
nego tačnih em pirijskih rezultata u procesu saznavanja
uzroka političkog nasilja. Za povezanost krize i politič-
kog nasilja neophodno je, pre svega, u tv rd iti izvesne
uslove, odnosno faktore koji je determ inišu, i, naravno,
n ju definisati.
P o l i t i č k a kriza je najčešće izraz ekonom ske
krize i predstavlja, najjednostavnije rečeno, takvo sta-
nje jednog političkog sistem a koje posebno karakteriše
izražena otežanost donošenja ili sprovođenja ključnih
političkih odluka vladajućih. Očituje se u nemogućnos-
ti obezbeđenja dovoljnog b ro ja onih koji odluke pri-
hvataju ili sprovode.
Mogući uzroci pojave političkog nasilja, od kojih
neki mogu biti i m anifestacije i posledice i političke
i ekonom ske krize su po nam a sledeći:
1. o štra suprostavljenost, nedovoljnost ostvariva-
n ja ili nem ogućnost stvarnog izražavanja in-
teresa velikih socijalnih grupa,
2. nedovoljna sposobnost afirm ativnog organizo-
vanja i sprovođenja vlasti,
3. nedovoljna organizovanost privrednog sistem a,
4. izrazite socijalne razlike,
5. rasp ro stran jen o st i polulegalnost društveno
negativnih pojava, kao što su korupcija, »ve-
ze» i sl.,
6. nesuzbijanje, nekažnjavanje i tolerisanje tih
pojava (obavezno podstiče na m anipulacije
jedne, a sm anjuje veru u sistem kod drugih),
7. m ogućnost javnog i stalnog delovanja antisis-
tem skih snaga.
 8. postojanje snaznih antisistem skih organizaci-
ja ili institucija,
9. stalna i snažna politička, m aterijalna ili vojna
podrška izvana protivnicim a sistem a, koji se
nalaze u zemlji,
10. raznovrsno, ekonom sko, političko i vojno pod-
rivanje sistem a izvana iz više pravaca,
11. sukobi političke elite i interesnih grupa u
vrhovim a političkog a p arata jedne zemlje,
12. nekontrolisane, nedovoljno pouzdane ili poli-
tičkom vrhu nedovoljno privržene vojne snage
i bezbedonosne strukture.
Ukoliko se razvoj krize ne zaustavi, završetak pro-
dubljivanja krize se može ispoljiti na političkom planu
u ostavkam a vladajućih ili njihovoj nasilnoj smeni.
Prevazilaženje krize uvek zahteva inovativne i odlučne
m ere otklanjanja uzroka koji su je izazvali i koji je
reprodukuju.
Tako, npr. prevladavanje krize u socijalističkom
društvu podrazum eva prevladavanje onih sadržaja gra-
đanskog društva koji u socijalističkom društvu i dalje
egzistiraju kao preobraženi ali neprevladani.
Kako Lenjin prim ećuje »svaka politička kriza, bez
obzira na njen ishod, od koristi je i tim e što ono tajno
čini javnim , razotkriva snage koje deluju u politici,
razgolićuje obm ane i sam oobm ane, fraze i fikcije,
očigledno pokazuje i takoreći nasilno utiskuje u glave
»ono što jest«00. M eđutim, Lenjin se ne zadržava samo
na tum ačenju značaja krize kao situacije koja do-
prinosi form iranju saznanja o društvenoj situaciji
već ukazuje na krizu i kao situaciju koja omogućuje 90

90 L e n j i n , V. I.: S o č in e n ija , M o sk v a iz d a n je C e t v e r to e , t. 20,

s. 251.
o štru diferencijaciju aktera klasne borbe u političkoj
areni, jer, krize ne samo što »pokazuju ono sakriveno«,
nego i »odbacuju ono uslovno, površno, sitno; čiste
političko smeće, otkrivaju prave pokretače stvam og
toka klasne borbe«91.
N ajčešća greška m nogih pogleda na uzroke i osno-
ve n asilja jeste u tom e što političko nasilje tre tira ju
kao pokretača društvenih zbivanja. I kod m nogih onih
koji se pritom okreću pre istraživanju društva nego
čovekove prirode u svom n asto jan ju da utvrde uzroke
političkog nasilja, produžava se pogrešan tok m išljenja
upravo iz tog razloga, jer, iako se pokretač društvenog
zbivanja m ora tražiti u sam om društvu, političko na­
silje, kao uostalom bilo koji drugi politički događaj i
politička aktivnost, nije pokretač društvenog zbivanja,
odnosno društvenog kretanja. Naime spoljni izgled i
pojava i procesa u društvu je takav da onaj ko nije u
m ogućnosti da prodre iza površine pojava, njem u iz-
gleda kao da politički akti p red stav ljaju pokretača
istorijskih kretanja. Dakle, »spoljni izgled stvari ide
u prilog teorijam a sile«92.
Ako želimo da dublje osvetlim o političko nasilje,
dakle kao kom pleksnu d r u š t v e n u pojavu, onda
m oram o razjasniti i njegove uzroke i osnove njegovog
egzistiranja u društvu, je r »đijalektički objasniti bilo
koju društvenu pojavu znači o tk riti njenu u n u tra šn ju
stru k tu ru , njene funkcije u društvu, kao i uzroke nje-
nog nastanka i m enjanja«93.
Političko nasilje je fenom en koji kao i svi drugi
društveni fenom eni uvek m ora biti razm atran u druš-
tvenom kontekstu u kom nastaje, egzistira ili nestaje.

91 ib id . t . 24, s. 183.
92 R a t k o v ić , R .: O s n o v i p o l i t i č k i h n a u k a , B e o g r a d , 1985., s. 288.
93 P e š ić , M .: U v o d u s o c io l o g iju , B e o g r a d , 1985., s. 89.
 Isto riju klasnog društva, od njegovog nastanka do
danas, karak teriše n asto jan je pojedinaca i grupa da
pom oću sile ostvare ili obezbede svoje pojedinačne ili
grupne ciljeve i interese. Zato je neophodno podvući
da je rodno tlo političkog nasilja klasno društvo, pošto
i ono i politika im aju isto rijsk u osnovu svoga nastanka
u privatnoj svojini, a n a sta ju sa razdvajanjem grada i
sela kao činu i m om entu »najveće deobe m aterijalnog
i duhovnog rada«94. Političko nasilje duboko izražava
odnos privatnosti i otuđenja je r sa nastankom poli-
tike nastaje i nasilje koje se razlikuje od svih drugih
upravo po tom e što im a za svoju osnovnu pretpostavku
i »prvi elem ent da odista postoje upravljači i oni koji-
m a oni upravljaju«95.
Uzroke političkog nasilja treb a tražiti u društvenim
odnosim a. U prvobitnoj zajednici nije bilo ni politike
ni države, pošto nije bila potrebna sila iznad društva
kojom bi se štitila privatna svojina svim sredstvim a
pa i političkim nasiljem . »Ako je sila uzrok socijalnih
i političkih stanja«, kaže Engels, »šta je onda, uzrok
sile? Prisvajanje p r o i z v o d a tuđeg rada i tuđe rad-
ne s n a g e, Sila može prom eniti p otrošnju proizvoda,
ali ne i sam način proizvodnje«96, Zato, ni političko
nasilje nije uzrok nego posledica privatne svojine, jer,
kao što Engels uočava, »ustanova privatne svojine mo-
ra već da postoji da bi razbojnik mogao da prisvoji
tuđe dobro, dakle, sila, doduše, može da izmeni imo-
vinsko stanje, ali ne može da stvori privatnu svojinu
kao takvu«97. Kao tipičan prim er za to uzećemo period
prvobitne akum ulacije kao vrem e intenzivnog izvođe-

94 M a r x , K .; E n g e ls , F .: N e m a č k a id e o lo g ija , o p . c it. s. 47.

95 G r a m š i, A .: I z a b r a n a d e la , B e o g r a d , 1959., s. 200.
96 E n g e ls , F .: M a t e r i j a l z a A n t i - D i l h r i n g D e la , t. 31, s. 486.
97 E n g e ls , F .: A n t i- D U h r in g , D e la , t. 31, s. 468.
n ja d i r e k t n o g nasilja. Od tada, p rinuda ostvarena
indirektnim nasiljem zauzim a u sferi ekonom ije glavno
m esto. Za razliku od faze prvobitne akum ulacije kada
je instru m entalna funkcija n asilja bila u prvom planu,
dalji razvitak ekonom skih odnosa p rati razvijanje, a u
savrem enim odnosim a i dom inacija njegove kom unika-
tivne funkcije, jer, shodno svojoj klasnoj prirodi, nasi-
lje buržoazije, u cilju daljeg uvećavanja eksploatacije,
vodi u nova nasilja u različitim form am a, a ne sam o u
form i eksploatacije. Navedeni prim er ujedno pokazuje
da politička sila »nipošto nije »neposredna«, nego da
je upravo nastala p o s r e d s t v o m ekonom ske mo-
ći«98.
Kao izrazito klasni fenom en političko nasilje se
uvek ispoljava u različitim pojavnim oblicim a nasto-
ja n ja i pokušaja razrešavanja zaoštrenih klasnih sup-
rotnosti. Iako im a svoje osnove i u čovekovoj prirodi
u vidu potencije violentnog usm erenja čovekove pri-
rođene agresivnosti ono nije čovekova suština. Upravo
su društveni uslovi u konkretnoj društvenoj sredini ti
koji utiču da se ta m ogućnost razvije, odnosno ispolji
i bude njim a usm erena. Zato i možemo reći da se os-
novni podsticaji za političko nasilje nalaze, pre svega,
u situacionoj osnovi društvenog života, a ne u ljudskoj
prirodi, odnosno genima, je r su, ustvari, socijalni, eko-
nom ski, i drugi uslovi klasnog društva, odnosno neke
društvene sredine ti koji zakonom erno rađ a ju političko
nasilje. Pošto je poznavanje objektivne stvam osti uslov
ne samo za uspešno ostvarenje nego i objašnjenje sva-
ke političke delatnosti, pa tim e i političkog nasilja,
pri utvrđivanju osnova i uzroka političkog nasilja treb a
poći od objektivno datih uslova, od položaja čoveka u

98 E n g e ls , F .: o p . c it., s. 132.
 klasnom društvu, od njegove ekonomske, politicke i
svake druge otuđenosti, kao i od otuđenosti zajednice
kojoj pripada, je r se najznačajniji uzroci svakog poli-
tičkog n asilja nalaze u stru k tu ri postojećih društveno-
-ekonom skih uslova i odnosa. Tako npr. stm kturalno,
kao i institucionalno nasilje u politici im aju osnovu
svoga posto jan ja pre svega u ekonom skim odnosim a
savrem enog društva. Razvijeni i bogati silom i snagom
in stitucija podupiru eksploataciju i produbljivanje ja-
za izm eđu njih i sirom ašnih, dok sirom ašnim a često
kao jedino oružje odgovara na ekonomsko izrabljivanje
ostaje političko nasilje koje ne m ora biti upereno di-
rektno protiv izrabljivača, već se često ispoljava i u
iracionalnim izlivima nasilja u okviru lokalnih kon-
flikata.
Kao savrem eni s o c i j a l n i osnovi nasilja od
prim arnog značaja slove: a) m aterijalno-ekonom ski, b)
idejno-ideološki, c) alijenaciono-interpersonalni i d) po-
litičko-organizacioni. Jedno egzemplarno predstavljanje
tih osnova izgledalo bi u najkraćem ovako:
a) Pored ekonom skih odnosa osnovi nasilja su sva-
kako i m aterijalna sredstva koja subjektu nasilja sto-
je na raspolaganju, odnosno, kako Engels kaže, nasilje
je zasnovano »na m aterijalnim sredstvim a koja sili
stoje na raspolaganju«, je r ono nikada nije »puki akt
volje, nego su za njegovo ostvarenje potrebni vrlo real-
ni preduslovi, naim e o r u đ a , od kojih savršenije nad-
vlađuje ono koje je nesavršenije«9910. Pri tom, razvoj
tehnologije predstavlja onaj osnov nasilja koji je danas
omogućio njegove nove, još stravičnije sadržaje.
b) Kao osnove nasilja u politici Brikner, npr. utvr-
đuje i ideološku i religijsku svest.1M Nema nikakve

99 E n g e ls , F .: o p . c it., s. 126.
100 B r ü c k n e r , P .: o p . c it., s. 14.
sum nje da je npr. bro jn im ratovim a i njihovoj žestini
um nogom e doprinela i religija svojim učenjem o mo-
gućnosti još jednog, zagrobnog života, kojim je olakša-
vala, i činila uopšte m oralno tolerantnim , svačiji pri-
stup ratnom , i ne sam o ratnom ubijanju.
c) Političko nasilje prem a sredini često predstavlja
zam enu neostvarenog ličnog uspeha i nadom ešćivanje
neposedovane društvene moći. Npr. nasilje otuđenog
pojedinca, kao stalni m etod njegovog kom uniciranja
desto može biti prouzrokovan asocijalnim karijerizm om
kao vidom socijalnog egzibicionizma eiji je osnovni
im perativ: ako se već ne može b iti zapažen i »neko«
na društveno priznat pozitivni način, tad a tre b a iza-
b ra ti neki negativni, p ri tom prividno i lakši, i brži
put. Nasilno ponašanje je danas npr. u urbanim sre-
dinam a jedna od interakcionih form i mogućeg odska-
k an ja otuđene ličnosti od sivila otuđene i otuđujuće
sredine pri čemu nasilništvo uopšte, pa i u politici,
biva doživljeno kao p u t ka negativnoj sam orealizaciji
ličnosti.
d) Političko nasilje im a svoju osnovu u nužnosti
organizovanog političkog razrešavanja društvenih suko-
b a u antagonističkom društvu.
Uz to, i ekonom ska, zatim politička nejednakost,
kao i druge vrste nejednakosti, npr. u pogledu različi-
tih klasno, etnički, verski itd. uslovljenih m ogućnosti
dostizanja stepena obrazovanja i k ulture u jednom
društvu, sticanja socijalne sigurnosti i uopšte, nejed-
nakosti u uslovim a života, kao npr. i neki drugi činioci
poput tradicije, mogu takođe p redstavljati uzroke poli-
tičkog nasilja.
U onoj m eri u kojoj je neko nasilje vid političke
aktivnosti ili delovanja važi da su m u osnovi i koreni,
kao i svakoj drugoj političkoj aktivnosti, u položaju,
stru k tu ri i društvenim interesim a pojedinih društvenih
grupa i protivurečnostim a koje otuda proizilaze; pro-
cesim a integracije i sukobljavanja političke aktivnosti;
nosiocim a političkih kretanja, form am a političkih kre-
tanja; odnosim a političke aktivnosti i drugih društve-
nih procesa.
Kao uzrok svakog političkog nasilja može se odre-
diti sukob društvenih interesa pošto se političkim na-
siljem uvek teži ostvariti određeni interes. Ili, bolje
rečeno, uzrok vršenja političkog nasilja uvek je uslov-
ljen potrebam a i interesim a koji se ne m oraju ispoljiti
kao politički, ali su uvek društveni, odnosno uslovljeni
antagonizm om društvenih odnosa. Suprotnost interesa
različitih klasa, slojeva i drugih društvenih grupa je i
najčešći uzrok političkog nasilja. M eđutim, političko
nasilje je uslovljeno postojanjem i sukoba interesa ko­
ji ne m oraju biti interesi suprotnih klasa (moguć je
npr. sukob interesa — etničkih, religijskih i drugih —
i u n u ta r iste klase). Političko nasilje svakako nastaje
i u okviru sprovođenja političkog interesa. Po Slavo-
m iru M ilosavljeviću osnova političkih interesa i uzroka
po k retan ja i realizacije političkih akcija »leži u svako-
dnevnim ljudskim potrebam a za hranom , pićem, sta-
novanjem , fizičkim i intelektualnim integritetom , ljud­
skim navikam a, običajim a, verovanjim a, željam a i oče-
kivanjim a, i njihovim saznanjim a i zabludam a, nasto-
jan jim a da se sve m enja i da se ipak ništa previše i
prejako ne prom eni, u takvim stvarim a kao što su
rad, proizvodnja i potrošnja, u njihovim individualnim
i kolektivnim sistem im a vrednosti«101, jednom rečju u
vanpolitičkoj stvarnosti koja je prelom ljena kroz njiho-
vu svest.

101 M ilo s a v lje v ić , S .: P o l i t i č k a a k c i j a , B e o g r a d , 1977, s. 112—113.

 U stvari svi interesi, p a i politički, su izvedeni, i to
ne sam o iz osnovnih priro d n ih ■ — egzistencijalnih, nego
i društvenih je r je ljudsko ponašanje uvek nečim mo-
tivisano, a pre svega zadovoljavanjem sopstvenih pri-
rodnih i društvenih potreba. Svi, pa stoga i politički
interesi pred stav ljaju samo i z p o t r e b a i z v e d e n e
u z r o k e političkog nasilja. M edutim, potrebe kao ljud-
ske potrebe ne sm eju se kao uzrok političkog nasilja ni-
kada svoditi samo na osnovne egzistencijalne potreb e102103.
Ukoliko bi se prihvatila teorija da uzroci nasilja leže
isključivo, ili pre svega u nezadovoljenosti potreba kao
sto su ishrana, odevanje, stanovanje i sigurnost života,
odnosno ukoliko se te potrebe svedu na osnovne egzis­
tencijalne, onda bi se one, kako tačno prim ećuje Fer-
dovsi, »mogle ispuniti već i u zatvoru«10®.
Kako je, istorijski posm atrano, nasilje prem a svo-
jim društvenim korenim a proizvod e g z i s t i r a n j a
n e s l o b o d n o g čo ve ka i n e s l o b o d n e zajed-
n i c e , raznovrsne form e o t u đ e n j a p redstavljaju
i s t o r i j s k e o s n o v e socijalnog, pa tim e i politič-
kog nasilja m anifestnog ne samo kao sukob izm eđu
čoveka i čoveka, čoveka i zajednice (društva), nego i
čoveka sa sam im sobom. M eđutim, p ri tom je jedna
od ključnih osnova političkog nasilja sadržana i u n a s -
t o j a n j u čoveka da p r e v a z i đ e otudenje, da svim
sredstvim a, pa i političkim nasiljem , dopre do carstva
slobode.
Čoveku prirođena agresivnost i uslovi, odnosno
okolnosti date društvene sredine koji proizvode nasilje
mogu biti usm ereni, odnosno prevladani tako što će se,
pre svega, nestajanjem društveno-ekonom skih uzroka

102 H e le r , A .: V r e d n o s ti i p o tr e b e , B eo g rad , 1981, s. 85 i d a -

l j e .
103 F e r d o w s i, M .: D er p o s itiv e F r id e n , M ünchen, 1981, s. 104.
koji stv araju okolnosti i situacije koji proizvode nasilje
omoguditi ponovno vraćanje čoveka njegovoj otuđenoj
biti, a što de se na ovom planu ogledati u sposobnosti
potpune sam okontrole nad sobom usled sam osvesti i
dostignutog nivoa slobode čoveka čiji je uslov sloboda
svih drugih. To de om oguciti ispoljavanje agresivnosti
samo kao benigne, dakle kao am bicije, radne priljež-
nosti i sl. Prevladavanje društvenih korena nasilja mo-
že se tražiti jedino u procesu razotuđenja.

3. V R STE I T IPO L O G IJE PO LITIČK O G NASILJA

M nogobrojnost kriteriju m a klasifikovanja politic-

kog nasilja i raznovrsnost pogleda na njegovo poreklo
i funkciju uslovili su da sa razvojem interesovanja
društvenih nauka za proučavanje politidkog nasilja, i
nasilja uopšte, nastane i veoma veliki broj tipologija.
Uporedo sa razvojem naudnog saznanja o nasilju rasla
je i skoro opšta uverenost da bitna nesavršenost do
skora uobidajenog definisanja nasilja, leži, pre svega, u
sadržajnoj uskosti pojm a koji je obuhvatao s a m o fi-
z i d k o nasilje je r se uviđa da je prem a s a d r ž a j u
mogude odrediti najm anje dve vrste nasilja — f i z i c-
ko i ps ihi dko.
N ajčešća form a psihidkog, indirektnog nasilja je
p retn ja silom koja može takođe biti doživljena kao
nasilje nad psihom pri cemu lica ili stvari ne m oraju
biti povređeni odnosno oštedeni. Psihidko nasilje kao
tip nasilja koji je moguc kako u institucionalnoj tako
i neform alnoj, odnosno individualnoj prim eni sile, pri-
sutno je i kao d i r e k t n o nasilje (npr. tzv. »ispiranje
mozga«, zatim m ucenje hem ijskim sredstvim a ili elek-
tronikom — talasi), ili kao i n d i r e k t n o nasilje u
vidu indoktrinacije propagandom kao form e nasilja nad
psihom sa ciljem izmene stavova, pa čak i retardacije
duhovnih m ogućnosti onoga nad kojim se vrši. Nasil-
no st političke propagande usm erene na političkog pro-
tivnika se ispoljava ne samo u intenzitetu već i u nje-
noj intencionalnosti p rihvatanja parcijalnosti istine, ili
totalne neistine kao istine, jer, pravo um eće propagan­
de nije konstruisanje totalne laži nego adekvatan izbor
istinitog, a zatim serviranje parcijalnih, odabranih ele-
m enata istine, pom ešanih vešto sa neistinom koja tre-
ba recipijenta kao prim aoca inform acije da uveri u ono
što bi njen tvorac, pošiljalac i prenosilac, (koji ne mo-
ra ju biti jedno), želeli. Zbog toga i politička Propagan­
da može delom pred stav ljati suptilno inform aciono na-
silje nad voljom i svešću protivnika kada ne teži podi-
zanju nivoa njegovog objektivnog saznanja i svesti već
njenom iskrivljenju i slabljenju volje sa izraženom in-
tencijom njene m odifikacije radi kanalisanja aktivnosti
objekta propagande u željenom sm eru m anipulacije od
strane onoga ko je vrši.
Prem a načinu vršenja razlikujem o direktno i in-
direktno nasilje. Za razliku od indirektnog, kao d i-
r e k t n o nasilje možemo označiti ono koje po svom
sadržaju obuhvata direktnu prim enu sile od stran e po-
jedinca ili kolektiva. Najčešće biva definisana kao fi-
zički konflikt ili kao društvena »interakcija koja se
iskazuje kroz jednostrano fizičko sprovođenje zahteva
i očekivanja, ili još jednostavnije, kroz neposrednu te-
lesnu konfrontaciju«104. D irektno nasilje je usm ereno
na ljudsko telo ili neki drugi m aterijalni oblik nasilja
pri čemu je vršioca nasilja moguće identifikovati. Me-
đu vidovima indirektnog nasilja posebna istraživačka

104 W a l d m a n n , P .: S tr a te g ie n p o litis c h e r G e w a lt , M ünchen,

1977. g ., s. 7.
pažnja je posveeena tzv. s t r u k t u r a l n o m nasilju
čiji je vršilac neidentifitljiv in concretum , i koga karak-
teriše usm erenost ne samo na fizički integritet već i na
psihu. Prevazilaženjem klasičnog, preuskog opšteg od-
ređenja nasilja kao konkretnog fizičkog i p e r s o n a l -
n o g napada n a život i telo, dakle nasilja od strane
pojedinca, izgrađen je pojam strukturalnog kao vida
indirektnog n asilja od strane raznovrsnih stru k tu ra.
P e r s o n a l n o nasilje je, dakle, najčešće direktno na-
silje, sa konkretnim akterim a, lako ustanovljivim kao
personam a koje pojedinačno, grupno ili kolektivno izvo-
de nasilje. S tru k tu rain o nasilje je uvek indirektno nasi­
lje, bez konkretno odgovom ih aktera, i njega, za razliku
od personalnog, treba shvatiti isključivo kao nasilje
društva nad pojedincem .105 Upravo polazeći od analize
odnosa u društvu Galtung je dao prvu i ujedno za sada
najprihvatljiviju, a, po svemu sudeći, za sada i naj-
prihvaćeniju,106 definiciju strukturalnog nasilja kao nasi­
lja koje se »nikad ne pojavljuje u form am a koje bi
mogle dovesti do nečijeg d i r e k t n o g oštećenja, ono
je ugradeno u sistem i ispoljava se u nejednakim od-
nosim a m oći i otuda i nejednakim životnim šansam a«107.
S tru k tu rain o nasilje je najlakše i najkraće prevod-
ljivo kao vid socijalne nepravde. Kao tipični prim eri

105 V id e ti v iš e o s t r u k t u r a l n o m n a s i l j u k o d : G a ltu n g , J .: S t r u k ­
t u r e l l e G e w a lt . B e i t r ä g e z u r F r ie d e n s u n d K o n f l i k t f o r s c h u n g , R e i n ­
b e k b . H ., 1975. g.
106 N a k o n G a l t u n g o v e j a v i l e s u s e i m n o g e d r u g e d e f i n i c i j e
s tr u k tu r a ln o g n a s ilja k o je p re te ž n o p r e d s ta v lja ju sam o o d re d e n u
k o r e k c i j u il i n a d o g r a d n j u i s t e š to im , r a z u m e se, n e o d u z im a o d
n a u č n e v a ž n o s ti, a li i h iz is to g r a z l o g a i p o t i s k u j e u d r u g i p la n .
P r i m e r a r a d i : F e t s c h e r , I. S t r u k t u r e l e G e w a lt u n d d ie F r i e d e n s ­
fo r s c h u n g h e u t e , u » U n iv e r s ita s « , 4 /7 9 .
107 G a ltu n g , J .: G e w a lt, F r ie d e n u n d F r i e d e n s f o r s c h u n g , u :
S e n g h a a s , D . (H rs g ) K r i t i s c h e F r i e d e n s f o r s c h u n g , F r a n k f u r t m . M .,
1972, s. 62.
strukturalnog nasilja se uzim aju glad, odnosno um ira-
n je od gladi u određenim regionim a sveta, nepism enost
i široka rasp ro stran jen o st izlečivih teških bolesti (npr.
TBC). U njegovoj osnovi je ne samo nem ar dela prem a
đelu čovečanstva, već i klasna eksploatacija. Zbog toga
se mogu odbaciti zam erke zbog izdvajanja stru k tu ra l­
nog nasilja kao posebnog tip a nasilja, ili nasilja uopšte,
koje se baziraju na tezi da se ne vidi jasno kom unika-
cija subjekta i objekta nasilja. K riterijum za određiva-
n je neke pojave kao strukturalnog nasilja pre jeste to
da li je ona objektivno odstranljiva iz društva, odnosno
može li se određenom društvenom akcijom izbeći ili ne,
nego što je stepen javnosti ili učestalosti kom unika-
cije subjekta i objekta nasilja. Kako form e personal-
nog, odnosno direktnog n asilja mogu, ipak, indirektno
biti i deo strukturalnog pokazuje analiza položaja že-
ne u savrem enom društvu. N ejednake m ogućnosti za-
poslenja, vrednovanje rad a i n ap redovanja su struk-
turalno nasilje jednako kao i široko rasprostranjeno, i
od sistem a tolerisano, nasilje nad ženam a u okvirim a
braka. N asilje nad ženom u jednom b ra k u je tipičan
p rim er socijalnog direktnog, u svakom slučaju perso-
nalnog, nasilja koje se ne može podvesti pod političko
delovanje, ali je zato ukupno nasilje u svim brakovim a
u kojim a se vrši nad ženam a tipičan prim er stru k tu ­
ralnog nasilja koje im a svoju političku dim enziju kao
odraz nesavršenosti društveno-političkog sistem a u kö­
rne se odvija. Prim er ujedno pokazuje da se pod struk-
turalnim nasiljem mogu podrazum evati ukupni obimi
praktično svih v rsta socijalnih nepravdi.
P osm atrajući neokolonijalizam kao im perijalizam
Galtung razlikuje p et tipova im perijalizm a: ekonomski,
 politički, vojni, kom unikacioni i k u ltu m i108, koji svo-
ju osnovu im aju uvek u prinudi u okvirim a odnosa raz-
vijenih i nerazvijenili zem alja. Po njem u, im perijalizam
se može p o sm atrati kao u jedan društveni sistem iz-
vana uneto stru k tu raln o nasilje, kao razvijena eksploa-
tacija kroz ekonom sku saradnju razvijenih sa zemlja-
m a u razvoju. Spolja su ti oblici saradnje korisnoaps-
trak tn i, i kao i svi oblici strukturalnog nasilja apstrak-
tnog obličja, te n ju ne odlikuje prečesta upotreba
direktnog nasilja pošto samo »im perfektni im perijali-
zam treb a oružje, dok se profesionalni im perijalizam
oslanja pre na stru k tu raln o nego na direktno nasilje«109.
Galtungova k ritika im perijalizm a je ocenjena svoje-
vrem eno u naučnim krugovim a Zapada kao besprim er-
no žestoka, no bez obzira na sav svoj uticaj u progre-
sivnim naučnim krugovim a koji se bave izučavanjem
m ira i društvenih konflikata, bez obzira na nastojanja
da se približi m arksizm u, npr. upravo u kritici im peri­
jalizm a, Galtung ipak ostaje stru k tu ralista, iako doduše,
po mnogo čem u netipični.
Galttmgov pojam strukturalnog nasilja je, u prvom
redu zahvaljujući svojoj širini, relativno brzo prihva-
ćen, uz konzistentnu popularnost u onim naučnim kru ­
govima koji se bave istraživanjem ra ta i m ira, društve-
nih borbi, konflikata i nasilne političke aktivnosti
uopšte. M eđutim, ta ista širina pojm a om ogućuje pod-
vođenje takoreći svega i svačega pod strukturalno
nasilje, tako da sam Galtung, uviđajući tu preobuhvat-
nost, od početka 70-ih godina ne upotrebljava više taj

108 V id i o p š i r n i j e : G a ltu n g , J .: E i n e s t r u k t u r e l l e T h e o r ie d e s
I m p e r i a l i s m u s , u : S e n g h a a s , D . (H rs g .): I m p e r i a l i s m u s u n d s t r u k ­
t u r e l l e G e w a lt, F r a n k f u r t m / M . , 1973, o d 29. s t r a n e i d a lje .
109 ib id ., s. 55.
term in »da se reč nasilje ne bi suviše otrcala«110. Tako
je preširok definicioni okvir imao dvostruke posledice:
naglu prihvaćenost term ina u iznenađujuće širokim
razm eram a, i izbegavanje njegove upotrebe od stran e
samoga tvorca, koji je zbog tog svog au torstva uspeo
biti istovrem eno podveden i pod neom arksizam i pod
kritički konzervatizam 111. Uzrok te preobuhvatnosti, po
nam a, leži u Galtungovom određenju pojm a stru k tu re.
Naime, ako se im a u vidu da su po njem u osnovne
stru k tu re strukturalnog nasilja vertikalna podela rad a
povezana sa jednosm ernim kom unikacionim tokom , ne-
postojanje ravnopravne horizontalne interakcije i ne-
m ogućnost o k retan ja toka kom unikacije u obrnutom
sm eru, nam eće se u tisak da m u je definicioni uzrok
prem a kome je izgradio definiciju strukturalnog nasilja
onakvo određenje stru k tu re kako ga je upravo odredio
K arl Dojč, dakle kao »mnoštvo po sebi protivurečnih
sam oodržavajućih, osnažujućih i reprodukujućih pro-
cesa«112. Zbog toga je i logično da zam erku zbog nejas-
nog određenja stru k tu re p ra ti i druga, upućena zbog
p r e š i r o k o g određenja strukturalnog nasilja. Na­
ime, stru k tu raln o nasilje je po njem u uzrok nesklada
izm eđu onoga što je m oguće i stvarno, odnosno, ono
postoji uvek kada se na ljude tako utiče da je njihov
stvam i učinak m anji od mogućeg. Stoga on s tru k tu ­
ralno nasilje i određuje kao s v u d a p r i s u t n i fe-
nom en savrem enog đruštva vidljiv ne samo u takvim
nedaćam a kao što su nepism enost, u m iran je od bolesti
protiv kojih postoje efikasna sredstva, nego čak i u

110 G a ltu n g , J .: G e w a l t , F r i e d e n s f o r s c h u n g , s. 62.

111 V id i n p r . : H o r n u n g , K .: F r i e d e n a ls H e ilg la u b e n ? Ü b e r ­
le g u n g e n z u r K r i t i k d e r n e o m a r x i s t i s c h e n u n d s o g e n a n n t e n »k r i ­
t i s c h e n « F r i e d e n s f o r s c h u n g . U » E u r o p ä i s c h e W e h r k u n d e « , N r . 26 /1977.
112 P r e m a : G a n tz e l, K . J . (H rs g .): H e r r s c h a f t u n d B e f r e i u n g
i n d e r W e l t g e s e l l s c h a f t , F r a n k f u r t a. M ., 1975, s. 31.
 svakoj nesprečenoj obm ani, m anipulaciji ili banalnoj
laži. Ipak, n asuprot tom e on insistira da se neraspro-
stran jen o st neke, npr. hrišćanske religije ne sm atra
stru k tu raln im nasiljem 113 i pored toga što crkva sm atra
da je ona rasp ro stran jen a m anje nego što je moguće.
Kao kritički prilog Galtungovoj definiciji i shvatanju
strukturalnog nasilja mogli bism o zaključiti da istinsko
stru k tu raln o nasilje nije samo nasilje društva i insti-
tucije nad pojedincom , već i nasilje institucije nad in-
stitucijom i, posebno, društva nad društvom .
Prem a n o s i o c i m a , odnosno prem a k v a n t i -
t a t i v n o m o b i m u S u b j e k t a, kao kriterijum a
klasifikovanja razlikujem o i n d i v i d u a l n o i k o l e -
k t i v n o nasilje pri čemu mnogi pod individualno na­
silje ne svrstavaju samo akte izvršene od strane poje-
dinca, već i od brojno ograničenih, užih grupa. Indi­
vidualno nasilje ne treb a shvatiti kao personalno već
u sm islu kvantitativne pojedinačnosti. Ono je uvek dru-
štveno određeno je r im a onu društvenu form u koju
m u nam eću društveni uslovi, odnosno društvena stru-
k tu ra datog m iljea. Za razliku od individualnog koje
je spontano ili priprem ljeno, kolektivno nasilje može
biti i potpuno spontano, kao npr. u slučaju nereda (iako
neredi nisu ni uvek ni sasvim neorganizovani), ali i
visoko organizovano, npr. u okviru jedne nasilno iz-
vedene revolucije. Zatim, suprotno individualnom , ko­
lektivno nasilje podrazum eva istovrem enu prim enu si-
le od strane većeg b ro ja udruženih pojedinaca, društve-
nih grupa, institucija i organizacija. Po stepenu svoje
organizovanosti može biti veoma različito, pri čemu je
viši stepen organizovanosti u izvođenju kolektivnog na-

113 G a ltu n g , J .: G e w a lt , F r ie d e n , F r ie d e n s fo r s c h u n g . U : S e n g -
h a a s .D .: (H rs g .): K r i t i s c h e F r i e d e n s - f o r s c h u n g . F r a n k f u r t a . M .,
1972, s. 59.
silja bitan, ali nikad i jedini fak to r uspešnosti njego-
ve prim ene.
D istinkcija izm eđu o d b r a m b e n o g i a g r e -
s i v n o g nasilja kakva postoji na nivou individualnog
ponašanja, po M arkuzeu114 je relevantno p rojektabilna
i na istorijskom nivou, odnosno opštedruštvenom pla-
nu. Na istorijskom planu ta distinkcija p re ra sta u raz-
likovanje r e v o l u c i o n a r n o g od k o n t r a r e v o -
l u c i o n a r n o g nasilja, pri čem u se revolucionarno
nasilje ne može izopačiti u goli tero r lišen a trib u ta re­
volucionarno sti je r u »pravoj revoluciji uvek postoje
sredstva i putevi da se (to) spreči«115. Rrevolucionarno
nasilje sprovođeno kao revolucionarni te ro r upravo kao
tero r em plicira svoje vlastito tran scen d iran je ka jed-
nom slobodnom društvu, dok to beli tero r ne čini. Te­
ro r koji se p rim en ju je u odbrani Severnog V ijetnam a
bitno se razlikuje od tero ra koji se p rim en ju je u ag-
resiji«116.
Prem a kriteriju m u r a s p r o s t r a n j e n o s t i mo-
guće je razlikovati m a s o v n o i p u n k t u a l n o na­
silje. Punktualno nasilje kao odredenje obuhvata ne
samo nasilje nad pojedinačnim objektim a i radi poje-
dinačnih ciljeva već je, najčešće, i prem a brojnosti
svojih nosilaca vid individualnog nasilja. Posebna paž-
n ja izučavanju ove vrste nasilja se poklanja u nemač-
koj političkoj teoriji. Subjektivističku, kao sasvim no-
vu dim enziju tezi o punktualnom nasilju dodao je u
svojim radovim a K lausen po kom e punktualizacija na-

114 » . . . n a s i l j e k o j e v r š i p o l i c a j a c k a d s a v l a d a v a u b i c u v e o -
m a j e r a z l i c i t o , n e s a m o iz v a n a , n e g o i u s v o jo j n a g o n s k o j s t r u k -
t u r i , u s v o jo j s u p s t a n c i j i , o d n a s i l j a p o l i c a j c a k o j i p r e m l a c u j e d e -
m o n s t r a n t a . I j e d n o i d r u g o j e n a s i l j e , a li i m a j u s a s v im r a z l i č i -
t u f u n k c iju « — M a r c u s e , H .: D a s E n d e d e r U to p ie , B e r l i n , 1967, s. 69.
115 ib id ., s. 70.
116 ib id ., s. 69—70.
silja nije sam o objektivni uvid u stanje stvari, već i
plod subjektivnog tre tira n ja čina političkog nasilja što
dolazi do izražaja u procesu »heroizacije« i personali-
zacije, kada se, na prim er, uspeh »nasilne akcije m asa
reducira na zasluge vođa«117. N a taj način se i samo
nasilje po njem u punktualizira kroz proces personali-
ziranja delatnosti m asa.
Podela političkog nasilja na d r ž a v n o i n e d r -
ž a v n o nije dovoljno naučno zasnovana već i stoga
što, iako je svako državno nasilje — političko, posto-
je različiti oblici nedržavnog nasilja koji ne spadaju u
oblast politike, kao što je npr. politički nemotivisano
nasilno p ostupanje118 — silovanje, ubistvo iz koristo-
Ijublja i sl. Stoga ćemo u radu više koristiti podelu na
kolektivno, kao ono koje izvodi država, ali i ono koje
se izvodi protiv nje, i individualno nasilje koje je upe-
reno protiv postojeće države i institucije, ali i protiv
pojedinaca, i društvenih grupa. Razlog više za ovu op-
redeljenost je i to što državno nasilje kao nasilje dr-
žave i njenih institucija danas sve više uzim a odlike
procesa u kome javna i intenzivna upotreba sile, ne
samo u un u trašn jim okvirim a jednog društva, svoje
m esto ustupa, što je više moguće, i uvek kada je to mo-
guće, kam ufliranim i indirektnim oblicima prinude u ci-
lju izbegavanja oreola nedem okratičnosti što otežava
njihovu identifikaciju i klasifikaciju. Danas prim etno,
i sve više, vladajući izbegavaju brutalno ispoljavanje
upotrebe državne sile, što naravno ne znači uvek to da
ta država postaje slabija, već samo rafiniranija u upo-
trebi sile sa jasnim ciljevima: izbegavanje javne, pre

117 G la u s s e n , D .: L i s t d e r G e w a lt, F r a n k f u r t a / M a i n . N e w
Y o r k , 1982., s. 106.
118 M e đ u tim , to n e z n a č i d a i s i l o v a n j e k a o i s v a k i d r u g i č in
s o c i j a l n o g n a s i l j a n e m o ž e b i t i i p o l i t i č k o n a s il je .
svega m eđunarodne osude sopstvenih akcija, zadržanje
i učvršćenje postignutog nivoa poverenja u postojeći
sistem , i, posebno, izbegavanje izazivanja masovnog ne-
zadovoljstva i političkih protesta. Sve suptilnije koriš-
ćenje državne sile dovelo je danas do sta n ja razvijenih
nasilnih m etoda vladanja tesno povezanih sa svim mo-
gućim oblicim a m anipulacije u sferi politike, i zato ne
mnogo prim etnih, nam enjenim isključivo njihovom
prikrivanju. Legalno i nelegalno sprovođenje m oći vla-
dajućih se, u prvom redu vrši kroz zakonite mehaniz-
m e prinude, da bi se tek onda, nakon iscrpljivanja ili
zakazivanja pravnih resu rsa pribeglo n e l e g a l n o j
prim eni sile.
Po v r e m e n u tra ja n ja t r e n u t n o nasilje kao
čin razlikuje s e o d d u g o t r a j n o g nasilja kao ak-
tivnosti i procesa. Npr. terorizam kroz svoje akte pred-
stavlja samo povrem ene violentne ispade i porem ećaje
u toku i ritm u života društvenog organizm a, dok re-
presivno-državno ili institucionalno nasilje više im aju
a trib u t relativne tra jn o sti i procesualnosti, i to u p r­
vom redu zbog stepena organizovanosti kojim institu-
cije mogu da obezbeduju tu tra jn o st izvodenja nasilja
tako dugo dok za to postoje uslovi, odnosno, u kraj-
njem dok i sam e postoje.
Podela na i n s t r u m e n t a l n o i k o m u n i k a -
t i v n o nasilje izvršena je prem a odgovarajućoj f u n ­
k e i j i 110. Instrum entalna funkeija nasilja iskazuje se
u prim eni sile kao sredstva za ostvarenje konkretnog
cilja. Komunikativxia funkeija nasilja se ogleda u nje-
govom signalnom svojstvu kao sredstvu poruke. Kao
takvo, ono je ne samo direktna kom unikaeija sa ob-
jektom već i posredna opom ena, odnosno poruka i pri- 19

119 W a l d m a n n , P .: o p . c it. s. 22.

m er drugim a. Kao kom unikativno delovanje nasilje ne-
retko iskazuje ne samo tre n u tn u situaciju, već ukazu-
je i na uzroke nastanka i moguće pravce njenog raz-
rešenja. Dok se kao prim er instrum entalnog nasilja
obično određuje kazna zatvorske izolacije iz društva
izrečena pojedincu zbog narušavanja zakona, za pri-
m er kom unikativnog nasilja se obično uzim aju nasilne
dem onstracije, pobune, i uopšte form e nasilnog poli-
tičkog p ro testa koji pored konkretnog cilja služi i
sk retan ju pažnje na socijalni, ekonom ski ili politički
položaj jedne društvene grupe ili klase u celini. Te-
m eljna analiza rasnih nereda 1965. g. u Los Anđelesu
kao jednog od m nogobrojnih u SAD pokazuje da Crnci
nisu realno im ali — osim intenzivnog izvođenja »nelo-
gičnog« nasilja, nikakve druge kom unikacione moguć-
nosti da b itnije skrenu pažnju javnosti na svoj nepod-
nošljiv društveno-ekonom ski i rasni položaj120. Među-
tim , ova podela je teško prihvatljiva ,/jer je u praksi
instrum entalnost nasilja neodvojiva od njegove komu-
nikativnosti, kao i njegova instrum entalna od njegove
kom unikativne funkcije. Tako, npr. m alopređašnji pri­
m er kažnjavanja pojedinca zatvorom im a pored svoje
instrum entalne i opom injuću funkciju, dakle komuni-
kativnu. Takođe, i prim er navedenih nereda potvrduje
da oni, pored svoje kom unikativne, im aju i svoju, iako
prilično difuznu, instrum entalnu funkciju koja se is-
poljila kroz direktno nasilje nad rasistički orijentisa-
nim pripadnicim a policije, trgovcim a koji su imali raz-
ličite eene za bele i erne kupee itd. Instrum entalna
funkeija nasilja je, uopšte uzev, u ispoljavanju lako
prepoznatljiva i najčešće trivijalna, dok kod komuni-

120 C o s e r, L. A .: G e w a lt u n d g e s e lls c h a ftlic h e r W a n d e l, u .:

B e y m e , K . v .: (H rs g .), o p . c it., s. 85.
kativne to nije slučaj s obzirom na njegov veom a če-
sto naglašen sim bolički karakter. Uopšte, m ada je po
nam a svako nasilje uvek i određeni vid otuđene komu-
nikacije velik b roj au to ra izdvaja kom unikativno na-
silje kao poseban tip nasilja. Posebno je npr. T arn erm
razvio učenje o nasilnom p ro testu kao apelu. Po nje-
m u, kom unikativno nasilje može im ati oblik pretnje,
upozorenja i apela.
Prem a r a z l o ž n o s t i kao racionalnoj usmere-
nosti nasilja prem a ob jek tu nad kojim se izvodi i ra ­
cionalnoj prim erenosti cilju razlikuje se r a c i o n a l -
n o i i r a c i o n a l n o nasilje. Racionalno nasilje, je
dakle, razložno objektno-ciljno nasilje, dok se kao ira­
cionalno nasilje označava besciljno, objektu nad kojim
se izvodi neprim erno nasilje, odnosno nasilje nemoti-
visano konkretnim ciljem . Dok je racionalno nasilje
upotreba sile rad i dosezanja određenog cilja, kod ira-
cionalnog nasilja racionalni cilj ne postoji, stoga naj-
češće je reč o različitim varijan tam a s p o n t a n o g
ispoljavanja agresije. Ova podela, iako duboko uvreže-
na u savrem enoj politikologiji, ima, usled doziranja
subjektivizm a, i svoje vidne nedostatke, naročito onda
kada se pod racionalnim podrazum eva subjektivno
smisleno, a pod iracionalnim besm isleno nasilje, je r
npr., za onoga koji čini nasilje ono može izgledati sa-
svim racionalno, dok objektu nasilja ili nekom drugom
ono može izgledati iracionalno. Stoga se kao neophod-
na dopuna ovoj podeli desto uzim a i antinom ija s v e s -
n o g i n e s v e s n o g nasilja. č e st prim er za iracio­
nalno političko nasilje je tzv. »Trashing« kao slepo is-
poljavanje nasilja nad objektom , npr. neselektivno raz-12

121 V id i: T u r n e r , R . H .: D ie W a h r n e h m u n g v o n P r o t e s t d u r c h
d ie Ö f f e n t l i c h k e i t , u : H e in z , W . R ., S c h o b e r , P . (H rs g .): T h e o r i e n
k o l l e k t i v e n V e r h a l t e n s , B d . 1, D a r m s t a d t / N e u w i e n , 1972.
 b ijan je prozora na ulici rad i podgrevanja atm osfere
nasilja, kao izraz neartikulisanog nezadovoljstva i sl.
Takvo nasilje je prividno bezobjektivno nasilje u smi-
slu nevršenja selekcije, je r izgleda kao da je samo se-
bi cilj, i izaziva veći reaktivni stra h nego objektivno
usm ereno nasilje je r je svako m oguća žrtva, odnosno
svi su ugroženi. Zato ono i ne izaziva nikad masovan
osećaj solidam osti sa vršiocem nasilja već, naprotiv,
najčešđe totalne odbojnosti prem a njem u. Besciljno
nasilje kao sam ocilj izaziva veći stra h od ciljno usme-
renog je r je i teže objašnjivo i teže razum ljivo, a sa-
m im tim i teže m oralno prihvatljivo. Kada je svoje-
vrem eno slepi revolt nedovoljno zrele radničke klase
našao izlaz u uništavanju m ašina i drugih sredstava
za proizvodnju, tim e se, po M arksu, potvrdio samo Sta­
tus p roletera kao otuđenog subjekta koji svoj postva-
reni položaj iskazuje uništavanjem industrijskih obje-
kata usled p o sm atran ja odnosa m eđu stvarim a kao od-
nosa m eđu ljudim a.
Podelu na l o g i č n o i n e l o g i č n o nasilje spa-
da takođe u grupu rasp ro stran jen ih tipologija (poseb-
no u am eričkoj političkoj teoriji). Navodimo je više
zbog rasp ro stran jen o sti njene upotrebe, a ne zbog nje-
ne istraživačke vrednosti je r je i sami njeni zastupnici
nisu mogli prim eniti ni u kom drugom istraživanju po-
litičkog nasilja, osim na prim eru rasnih nem ira u SAD
kada je utvrđeno da su akciono jezgro pobunjenika
predstavljali dobro situirani, obrazovani pripadnici cr-
ne rase, što je okvalifikovano kao »nelogično nasilje«122.
Mnoge slične tipologije političkog nasilja poput
klasifikovanja na n o r m a l n o i n e n o r m a l n o ,

122 C o s e r, L. A .: T h e o r i e s o z ia le r K o n f l i k t e , N e u w i e d / B e r l i n ,
1972; i F e a g in , J . R . / H a h n , H .: G h e to R e v o l t s , T h e P o l itic o f V io -
le n c e i n A m e r i c a n C itie s , N e w Y o r k / L o n d o n , 1973.
odnosno patološko političko nasilje koje je postalo sko-
ro uobičajeno u građanskoj političkoj teoriji, kao i
određivanje političkog nasilja kao o b i č n o g k r i m i -
n a l a p risutno u učenjim a ;koja, doduše sve m anje,
đolaze iz zem lje realnog socijalizm a, tretiraćem o, kao i
niz sličnih, kao potpuno naučno neobrazložene i ne-
prihvatljive, pa tim e i neprim erene za razm atran je u
ovakvoj v rsti rada.
I n s t i t u c i o n a l i z o v a n o nasilje se razlikuje
od strukturalnog po tom e što svojom regulativem obu-
h vata sve pravnim , ali i m oralnim i religijskim nor-
m am a sankcionisane odnose u društvu. Ispoljava se u
sprovođenju ozakonjenih svojinskih odnosa, volje kla-
se na vlasti i ozakonjenih norm i društvenog ponaša-
nja. Kao takvo, ono je u okvirim a jednog pravnog po-
retk a prihvaćeno od stran e onih nad kojim a se izvo-
di, kao oblik legalne prim ene sile. Odlika klasičnog in-
stitucionalizovanog nasilja je tada racionalna, zakon-
skim norm am a prim erena upotreba državne sile, koja
se od personalnog nasilja jasno razlikuje već po indi-
rek tn o sti prim ene zbog čega je možemo odrediti i kao
indirektno nasilje. No, najčešće se ono pokazuje kao
šire od legalnog nasilja, je r uključuje u svoj dom en
važenja tradiciju, m oral i običaje. Njegova uloga može
b iti u pojedinačnim prim erim a isto tako negativna kao
što je u globalu uzev uvek postavljena kao pozitivna, čak
i ukoliko ne p redstavlja istinski izraz volje društva,
odnosno onih nad kojim a se vrši. Korišćeno za ođrža-
n je određenog društveno-ekonom skog uređenja, insti-
tucionalno nasilje je pretežno sredstvo društvene pre-
vencije i kontrole čija je m era pozitivne prim enjivos-
ti i društvene korisnosti sadržana u prim erenosti za-
dovoljenja potreba koje vode društvenoj korisnosti
zbog čega ne m ora biti u proporciji sa upotrebom , od-
nosno prim enom drugih, nenasilnih sredstava uređe-
n ja odnosa u društvu, odnosno obezbeđenja norm alnog
funkcionisanja datog poretka. Institucionalno nasilje
jeste de iure prim enjivanje sile od stran e državnih, kao
i nedržavnih in stitucija i organizacija u okvirim a usta-
vom, pravom i zakonom utvrdenog poretka. M eđutim,
u p raksi svih političkih sistem a institucionalno nasilje
obuhvata, doduše u vrlo različitim razm eram a, kako
sprovođenje modi kroz vršenje vlasti pom oću fizičke
sile, tako i protivpravno zadiranje institucija u razli-
čite oblasti ljudskog b itisanja posredstvom raznovrs-
nih prinudnih m era.
Svako izjednačavanje pojm a institucionalnog i stru-
kturalnog nasilja je pogrešno je r je institucionalno
nasilje mnogo uži i konkretniji pojam od struktural-
nog nasilja. Kod institucionalnog nasilja su ustanov-
ljivi konkretni akteri, dakle, kako izvršilac nasilja, ta­
ko i žrtva. Kod strukturalnog nasilja je teže konkret-
no identifikovati vršioce — aktere. Na prim er, ako se
rasp ro stran jen o st neke bolesti koja je danas izlečiva,
recim o tuberkuloze, sm atra stru k tu raln im nasiljem nad
određenim , sirom ašnije stojećim slojevim a ili u odre-
đenim , sirom ašnijim regionim a sveta, nivo apstraktnos-
ti identifikacije je daleko viši. Izjednačavanje njiho-
vih pojm ova je pogrešno i stoga što je strukturalno
nasilje moguce i bez ikakvog posedovanja institucija, a
najčešće je za njega nemoguće optužiti neku konkret-
nu instituciju. Ono leži u društvenim , pre svega, klas-
nim odnosim a, odnosno, ugradeno je u njihovu stru-
k turu. Institucionalni omotad klasne vladavine daje no-
siocima i neposrednim izvođačima institucionalnog, po-
sebno državnog nasilja, privid klasne neutralnosti. I
državno nasilje je uži pojam od institucionalnog nasi-
lja je r obuhvata samo nasilje državnih institu cija kao
m ehanizm a sprovođenja volje vladajuće klase.
Pored države kao glavnog subjekta institucional-
nog i institucionalizovanog nasilja sa njenim podstruk-
tu ram a kao što su sudstvo, vojska, policija, političko
vođstvo, b iro k ratsk i a p a ra t itd., kao subjekti institucio-
nalnog nasilja u jednom društvu se mogu još pojaviti
političke i dm stvene, pre svega crkvene organizacije
i zajednice i param ilitarističke stru k tu re (naoružani i
usm eravani, odnosno od države nesprečavani građani
koji vrše nelegalno nasilje). N ajpoznatiji vršioci —
subjekti institucionalizovanog n asilja koji ne pripada-
ju institucijam a su K ju Kluks Klan, eskadroni sm rti
i dobrovoljni čuvari po retk a u istočno-evropskim soci-
jalističkim zem ljam a i NR Kini. Pored njih, nosilac
ove v rste nasilja m ogu b iti i sve druge, najraznovrsni-
je institucije i društvene grupe ukoliko je njihovo po-
litičko delovanje institucionalizovano.
Da institucionalizovano nasilje uvek može odneti
za relativno kratko vrem e više žrtava nego neinstitucio-
nalno, pa čak i više nego što iznosi ukupan broj žrta-
va palih u jednoj uspešnoj revoluciji najbolje pokazu-
je p rim er Kube. Predrevolucionarni period B atistine
vladavine, koji se inače može p o sm atrati kao relativ­
no čist oblik policijske diktature, rezultirao je u po-
slednjih 7 godina svoje egzistencije sa oko 20.000 ubi-
jenih, dok ukupni b roj žrtava palih u kubanskoj revo­
luciji, dakle u periodu od oko 2 godine, ne prelazi broj
od nekoliko stotina.153
Pri tom, izvođenje institucionalnog nasilja je spo-
jeno sa m anjim , ili nikakvim ličnim rizikom inicijato- 123

123 T a b e r , R .: D e r K r ie g der F iö h e , G u e r ill a : T h e o r ie und

P r a x is , M ü n c h e n , 1971, s. 107.
ra i organizatora, pa i sam ih izvršilaca u poređenju
sa rizikom prisutnim kod izvođenja neinstitucionalnog,
individualnog ili kolektivnog nasilja, gde se obično ini-
cijator, organizator i neposredni izvršilac iste ličnosti,
ili pak, sve uključene u proces neposrednog izvršenja,
kao npr. u »revolucionam om« terorizm u.

MOGUĆI OBLICI POLITICKOG NASILJA PREMA

NJEGOVOJ INSTITUCIONALNOSTI:

A. N einstitucionalizova.no nasilje
(individualno i kolektivno)

1. P retn ja silom i pritisak

2. Psihofiziöko zlostavljanje — m učenje
3. PoEtičko ubistvo i aten tat
4. Subverzija (posebno nerad)
5. Diverzija
6. Nasilni neredi i nem iri
7. Terorizam
8. Gerila
9. Oružani ustanak
10. Oslobodilački, građanski i revolucionarni rat

B. Institucionalizova.no nasilje

1. P retn ja silom i pritisak

2. Psiho-fizičko zlostavljanje — m učenje
3. Političko ubistvo (naročito masovno) i aten tat
4. Subverzija (složeni oblici — npr. m eđunarodna eko-
nom ska prinuda)
5. Diverzija
 6. Pom aganje nereda i nem ira u tuđoj sredini, ali ne
i direktno izvođenje
7. Terorizam , posebno državni i dirigovani terorizam
— npr. antijugoslovenski
8. Pom aganje gerile u tuđoj sredini, ali ne i direktno
izvođenje
9. Pom aganje ustan ka u tuđoj sredini, ali ne i direk­
tno izvođenje
10. Oslobodilački, građanski i revolucionam i ra t
11. R epresija i represalija
12. Oružana intervencija

Više pojavnib oblika, bogatstvo opsega i veća in-

tenzivnost institucionalizovanog nasilja uslovljeni su
većim m ogućnostim a u raspolaganju upotrebe sile od
stran e države i drugih institucija, organizacija i grupa
ko je institucionalizovano raspolažu organizovanom si-
lom.

4. POJAVNI O BLICI PO LITIČ K O G NA SILJA

4. 1. Osnovni oblici

4.1.1. P re tn ja silom, p rin u d a i p ritisak

M arksistička teo rija otuđenja sm atra da » p r i n u -

d a protivreči č o v e č n o m postupanju«124 i razliku-
je u n u tra šn ju i spoljnu prinudu. U nutrašnja p rinuda
otuđenog čoveka nastaje u »uslovima realnog društve-
nog nasilja, od kojih zavise oblici m išljenja«125 i pred-

124 M a r x , K .; E n g e ls , F .: S v e t a -p o ro d ic a , D e la , t. 5, s. 157.
125 A d o r n o , T .: P r i s m e n , K u l t u r k r i t i k u n d G e s e lls c h a f t, B e r ­
lin u n d F r a n k f u r t , a . M ., 1955, s. 50.
stavlja svojevrsni društveni p ritisak u m entalnim ka-
tegorijam a.
U »Nemačkoj ideologiji« M arks i Engels naglaša-
vaju »da istinski socijalisti pod »spoljnom prinudom «
ne podrazum evaju ograničavajuće m aterijalne uslove
datih individua, već samo državnu prinudu, bajonete,
policiju, topove, ;koji su — daleko od toga da pred-
stavljaju osnovu društva — samo posledica njegove
rasčlan j en o sti!«126.
Svaka p r i n u d a kao r a d n j a podrazum eva
nasilje kao direktnu ili indirektnu upotrebu sile, npr.
putem raznovrsnih pritisaka i p retn je silom sa ciljem
ostvarenja interesa, intencije i volje subjekta koji pri-
nuđuje, obično suprotnih interesim a, intencijam a i, po-
sebno, uvek suprotnih, volji onoga ko se prinuđuje.
P rinuda kao s t a n j e predstavlja aktualizovani mo-
m enat ostvarenja interesa i intencija subjekta prinude
putem stvarne ili nam eravane upotrebe sile koja je,
ustvari, i dovela do toga da je objekt nasilja protiv
svoje volje privoljen na vršenje ili nevršenje odgova-
rajućih radnji koje vode realizaciji interesa i intenci­
ja onoga koji ga prinuduje.
D iskrepanca na planu posedovanja m aterijalnih
osnova nasilja, nužnost kom uniciranja, a posebno sva­
ka form a zavisnosti predstavljaju one osnove prinude
bez kojih ona lako postaje nefunkcionalna.
P r i t i s a k se javlja kao oblik nasilja onda kada
se računa sa interesom onoga na koga se pritisak vrši
da očuva svoje identitetne resurse moći, u sm islu oču-
vanja onoga što im a ili onoga što jeste, po cenu odgo-
varajućih ustupaka koji vode ostvarenju pritisaka ono­
ga ko pritisak vrši, a da se još uvek bitno ne naruša-

126 M a r x , K .; E n g e ls , F .: N em ačka id e o lo g ija , o p . c it. s. 398.

va ukupni in tegritet (moći) onoga n a koga se p ritisak
vrši.
Kao form a otvorenog p ritisk a i ispoljena nam era
i m ogućnost aktualizacije rada sile p r e t n j a s i l o m
je oblik indirektnog nasilja, dakle, vrši se bez direk-
tne upotrebe sile sa ciljem realizacije odgovarajućih
interesa kroz izazivanje stra h a od povreda fizičkog in-
tegriteta i narušavanja id en titeta ukoliko se rad i o je-
dinki ili grupi, ili teritorijalnog integriteta ukoliko se
npr. radi o državi kao objektu nasilja, kao posledica-
m a u slučaju neizlaženja u susret su bjektu p retnje.
P retn ja silom se može ispoljiti i u svom instituciona-
lizovanom i svom neform alnom , individualnom vidu,
te kao legalno, legitim no ili kao nelegalno i nelegitim-
no nasilje. P retn ja silom predstavlja potencijalno ili
stvam o nasilje u zavisnosti od intenziteta, ostvarljivos-
ti p retnje, kao i ukupnih ugrožavajućih m ogućnosti ono­
ga koji preti. Nije svaka p re tn ja silom nasilje već sa-
mo ona koja jeste, ili izgleda onom e kom e se preti, oz-
biljn a i ostvarljiva. O bjekt p ritisk a može p re tn ju ili
p ritisak usled procene ili saznanja o nivou sprem nos-
ti i realne m ogućnosti p rera sta n ja potencijalnog kao
indirektnog u aktuelno, odnosno direktno, npr. fizičko
nasilje doživeti kao vid psihičkog, direktnog ili indi­
rektnog nasilja nad sobom 127. Ukoliko je objektivno za-
snovano i ostvarljivo, ono to uvek i jeste. Ako se za-
strašujuća fizička dim enzija sile prikazuje i koristi,
odnosno upotrebljava tako da bi se predočili svi mo-
gući posledični efekti njene upotrebe nad objektom
pretnje, ili isti prikazali kao veći, onda je to već ak-
tivitet, rad sile, u njenom , ne samo apstraktnom obli-

127 Iz o v o g i d r u g l h s r o d n i h r a z lo g a 1z S A P K o s o v o s e s a m o
u p e rio d u 1981— 1988. g . is e l ilo o k o 25.000 S r b a i C r n o g o r a c a .
ku. Već i sam o postojanje sile, shvaćene u širem smi-
slu i kao postojanje sredstava za razaranje poput nu-
kleam og oružja, predstavlja kao potencijal nasilja enor-
mnog intenziteta svojevrstan, široko rasp ro stran jen
p ritisak na svest čoveka, a tim e i psihičko nasilje na
m akrosocijalnom nivou. Kao indirektno nasilje pret-
n ja silom je p risu tn a i na interpersonalnom i na inter-
institucionalnom planu. Kao državno nasilje javlja se
često u form i približavanja vojnoj intervenciji ili ratu
sve do m om enta kada se, ili postižu ciljevi, ili kada se
od stran e onoga koji p reti proceni da su okviri indi-
rektne prim ene sile kao p retn je ispunjeni, nakon čega
se od nje privrem eno ili trajn o odustaje, a interesi se
dalje mogu realizovati kako direktnim nasiljem , tako
i m irnim , nenasilnim putem . Tipičan prim er indirek-
tnog nasilja kao ugrožavanja pretnjom silom je mani-
festacija snage u m eđunarodnim odnosim a (manevri na
granicam a, približavanje ratnih brodova kriznim žariš-
tim a od posebnog strateškog interesa i sl.), je r svaka
objektivno zasnovana p retn ja silom npr. ratom , usled
tren d a naglog približavanja m om entu njene aktualiza-
cije128 kao direktne upotrebe sile, uvek predstavlja,
a danas vrlo čestu, form u indirektnog političkog na­
silja.
128 U s t u d i j i » N a s ilje b e z r a ta « r a đ e n o j o d s t r a n e » W a s h in g to ­
n e r B r o o k in g s — I n s t i t u t i o n « n a v o d i se d a s u s a m o S A D (z a d r u -
g e n u k l e a r n e s ile s lič n i p o d a c i n i s u d o s tu p n i) , u p e r i o d u o d 1946—
— 1975. g. v r š i l e 215 p u t a v o j n u m o b i l i z a c i j u u c ilju r e a l i z a c i j e p<p-
l i t i č k i h i n t e r e s a , p r i č e m u j e 19 p u t a t a j n o ili j a v n o v r š e n a p r e t n j a
s t r a t e g i j s k i m n u k l e a r n i m o r u ž je m , i č a k 4 p u t a a t o m s k i m r a t o m
(1956. u v r e m e S u e c k e k r i z e , 1958. p r i i s k r c a v a n j u t r u p a S A D u
L i b a n o n u , 1962. u o k v i r i m a k o n f l i k t a s a S S S R -o m o k o K u b e i 1973. u
» a r b itr a ž i« u b li s k o i s t o č n o m r a t u ) .
Z a n i m l j i v o j e d a j e b r o j p r e t n j i s v e v e ć i š to j e i s t a t i k a
v o j n e s ile u o b l i č j u i o b im u n u k l e a r n o g p o t e n c i j a l a v e ć a , ta k o d a
d a n a s k a o p lo d t e t r k e i im a m o n e r a c i o n a l n o t r e t i r a n j e p r e t n j i s i ­
lo m o d s t r a n e » v e lik ih « k a o n o r m a l n o g il i k o n v e n c i o n a l n o g p o n a -
š a n j a k o j e p r i p a d a n j i h o v o m s p o l j n o p o l i t i č k o m im a g e u . B e z s u m -
n j e , i s k o r e n i t i s a m t a k a v n a č i n » r a z m iš lja n ja « u m e d u n a r o d n o j z a -
j e d n i c i b io b i v e ć v e l i k i d o p r in o s m i r u .
 4.1.2. Psihofizičko zlostavljanje — m učenje

Svako m učenje je nasilje bazirano n a saznanju o

dva svojstva ljudske vrste, prvo, da čovek nerado do-
življava fizički bol i duševnu patn ju , i đrugo, da ih ne
može dugo podneti.
Izvesna selektivnost u korišćenju m učenja kao in-
stitucionalizovanog oblika nasilja postojala je u klas-
nom društvu oduvek, i po različitim osnovam a u razli-
čitim vrem enim a. Još u antičko doba slobođni građani
nisu smeli biti m učeni, dok je npr. i u dem okratskoj
Atini, svaki rob koji b i se pojavio p red sudom u ulozi
svedoka m orao po zakonu n a jp re b iti m učen pošto u
protivnom njegov iskaz nije imao nikakve vrednosti.
Takođe, i zloglasni period inkvizicije je im ao dvostru-
ke k riterije koji su om ogućavali sasvim subjektivnu se-
lekciju. Danas se institucionalizovano m učenje nigde
ne p rim enjuje npr. nad onim a koji izdržavaju kazne
zatvora radi krivičnih dela počinjenih u saobraćaju.
M eđutim, za svaki period razvoja ljudskog društva je
na ovom planu karakteristično upravo to da su, ideo-
loški, odnosno p o l i t i č k i protivnici uvek m učeni.
Institucionalizovano m učenje političkih protivnika je
u najvećoj m eri gran cum salis prećutno odobravano
nasilje države i drugih in stitucija kao zaštitna m era
vladajuće klase od zavera i nasilja uperenog protiv nje,
i nije nikada bilo, n iti može potpuno b iti izbačeno kao
način kom uniciranja iz upotrebe u m eđuljudskim odno-
sim a klasnog društva. štaviše, ono danas doživljava uz
pom oć razvijene tehnike i hem ije neslućenu konjuktu-
ru. Uopšte, isto rijsk a ironija m učenja jeste u tom e da
sa sve većim napretkom civilizacije raste i obim i inten-
zitet i raznovrsnost psihofizičkog zlostavljanja čoveka
 od strane čoveka kao vida izrazito nečovečne komuni-
kacije.
Po definiciji OUN — m učenje, odnosno to rtu ra »je-
ste svaki akt kojim se nam erno izazivaju ja k bol ili
p atnja, fizički ili psihički, bilo da to čini zvanično lice
ili da se to rad i na njegov nagovor, kako b i se od lica
podvrgnutog tim postupcim a ili kaznam a, ili od trećeg
lica dobila obaveštenja ili priznanja, kako bi se ono
kaznilo za delo koje je izvršilo ili se sum nja da je
izvršilo, ili, kako bi se ono ili ostala lica zastrašila«129.
Kao oblik političkog nasilja m učenje je uvek vid
svesnog interpersonalnog nasilja (učestvuju najm anje
dve osobe) koje obuhvata niz bolnih i ponižavajućih i
(za razliku od čisto sadističkog postupanja) racionalnih
postupaka sistem atskog psiho-fizičkog zlostavljanja ko-
jim a se politički protivnik želi kazniti, intenzivno po-
niziti ili prinuditi na davanje određenih inform acija.
M učenje se ispoljava kao psihičko ili fizičko nasilje,
odnosno, kao i psihičko i fizičko nasilje istovrem eno.
Objektivno razgraničenje i podvajanje m učenja na čis-
to fizičko i čisto psihičko nasilje je teško izvesti pošto
većina postupaka zlostavljanja izaziva istovrem eno i
psihičku i fizičku patnju. Tako npr., telesno kažnjava-
nje kao sankcija je uvek bila tradicionalno javno izvo-
dena na tzv. trgu ili stubu sram a, a budući da je isto­
vrem eno bila u funkciji degradacije kažnjenog, to je on
istovrem eno trpeo pored fizičkog bola i psihičku patnju.
To potvrđuje i jedan od najstravičnijih načina muče-
n ja za koji je teško reći da li više izaziva fizički bol
ili duhovnu patnju, a koji se sastoji u čvrstom pove-

129 D e k l a r a c i j a o z a š t i t i s v ih lic a o d p o d v r g a v a n j a t o r t u r i i
o s ta l im s v ire p im , n e č o v e č n im ili p o n iž a v a .i u ć im p o s tu p c im a i
k a ž n j a v a n j u — u s v o j e n a R e z o lu c ijo m G e n e r a i n e s k u p š t i n e U N , b r.
3452 (X X X ) o d 9. 12. 1975.
zivanju sastavljenih nogu trudnim ženam a neposredno
pred porođaj što je sprovođeno u nacističkim logori-
m a za vrem e II svetskog ra ta prem a »patentu« izves-
ne Ilze K oh130.
M eđutim, po nam a, tradicionalna podela na fizičko
i psihičko nasilje ipak opstaje, pre svega, kao način
a k c e n t i r a n j a fizičke ili psihičke dim enzije mu-
čenja ili pak prim ene odgovarajućih sredstava i pos-
tupaka koji pretežu u m učenju. Izvesno je da postoje
vidovi zlostavljanja koji donose pretežno jedan vid
trp ljen ja, dakle, pretežno fizičkog ili psihičkog. Tako
npr., m učenje u funkciji poniženja može da im a za
cilj izazivanje isključivo intenzivne psihičke p atn je mu-
čenog kroz podvrgavanje opštem ruglu ili javno izra-
ženoj verbalnoj osudi m asa. U te postupke spadaju
svakako postupci vođenja osuđenika na javna m esta,
najčešće kroz ulice, sa raznovrsnim tablam a i napisi-
m a o vrsti počinjenog delikta ko je osuđenik m ora no-
siti u rukam a ili, još češće, okačene o vrat. Takav po-
stupak degradacije je prim enjivan do skoro u celoj
Evropi, (u S rbiji k rajem X IX veka na taj način su
sprovođeni uhapšeni socijalisti — npr. M ita Cenić), a
danas uglavnom u Ira n u i Sudanu, ali nije nepoznat
i u sudskoj p raksi socijalističkih zem alja — npr. u NR
Kini za vrem e »K ulturne revolucije«.
Uz institucionalizovana intezivna fizička ili psihič-
ka m učenja idu obavezno i tzv. »tradicionalne« m etode
dodatnog zlostavljanja, kao što su npr. bedna hrana,
nehigijenske ćelije, izloženost enorm noj vrućini ili hlad-
noći, grubi i prljavi fizički rad, p retrp an o st ćelija131.

130 P r e m a : D i m i t r i j e v ić , V .: S t r a h o v l a d a , B g d ., 1985, B. 129.

131 M a d a s m a t r a m o d a z a o v e m e t o d e n i j e m iž n o n a v o đ e n j e
p rim e ra , ip a k z a o v a j p o s le d n ji n a v o d im o p o d a ta k d a je u ira n s k o m
z a tv o ru E v i n u t i p s k i m z a t v o r s k i m ć e l i j a m a v e l i č i n e 9x5 m , I n a -
 F i z i č k o m učenje obuhvata postupke zlostavlja-
n ja kojim a se, pre svega, ugrožava nečiji fizički inte-
gritet. N ajčešće se p rim enjuje kao sankcija, način po-
niženja, ali i kao m etod prinudnog dobijanja informa-
cija. Obuhvata sve vrste batin an ja i uopšte telesnih
kazni, sakaćenje (npr. danas — odsecanje ruke za kra-
đu u Sudanu), »elektrošokove«, i uopšte sve vrste
stru jn ih udara, vešanje za palčeve ru k u i nogu (Tur-
ska), držanje glave pod vodom, nalivanje žrtvi ogrom-
nim količinam a tekućine, obično vode, ali danas sve
više gaziranih i drugih tečnosti, kao i niz drugih razno-
vrsnih m etoda koji su plod više ili m anje izuzetne m a l­
te m učitelja kao što je npr. dugotrajno ležanje na leđi-
m a na stolu sa glavom ko ja visi preko ivice (primenjiva-
no nad italijanskim teroristim a)182. Vojin Dimitrije-
vić, koji se najiscrpnije kod nas bavio problem om tor-
ture, navodi još kao načine fizičkog m učenja uobičaje-
ne u nekim sredinam a: »zabadanje igala pod nokte (npr.
R uanda i Bolivija), čupanje noktiju (naročito često u
doba proganjanja »titoista« u istočnoevropskim zem-
ljam a, a danas npr. u Peruu i Avganistanu), čupanje
kose (npr. Italija, Bangladeš), paljenje šibica um etnu-
tih izm eđu p rstiju ili drobljenje p rstiju između kojih
su u m etnuti razni predm eti (npr. Zair i Filipini), uda-
ran je glavom napred i nazad (npr. Izrael i Južna Ko-
reja) i p rskanje suzavca pravo u lice (npr. u SAD). Uz
sve to sleduje i izazivanje opekotina cigaretom (što
je takoreći opšta praksa), vrelim ugljevljem (npr. u
M auritaniji) ili sum pom om kiselinom (npr. u Salvado-132

č e p r e d v i đ e n i m z a 8 z a t v o r e n l k a , g o d i n a m a b ilo n a d u g o t r a j a n b o -
r a v a k s m e š te n o u p r o s e k u p o 85 z a t v o r e n i k a , z b o g č e g a s u b ili
p r in u đ e n i d a g o d ln a m a s to je 1 s p a v a ju n a s m e n u . P re m a : » Ira n
Y o u r n a l« n r . 6 /8 2 , s . 17.
132 F o l t e r i n I t a l i e n , O b e r u r s e l , 1982, s. 126.
ru)«133. Tome treb a dodati i seksualno zlostavljanje
m uških zatvorenika koje se posebno upražnjava u tur-
skim zatvorim a.
Da ni radikalne prom ene u sferi vlasti ne donose
neke naročite izmene na ovom planu, pokazuje prim er
Iran a u kome su za vrem e Šaha Reze Pahlavija od stra-
ne tajne službe SAVAK za m učenje političkih protivni-
ka korišćeni: »aparat Apolo134, elektrošok uređaji, uža-
rene površine peći, čelični bičevi, opekotine sa cigare-
tam a, lom ljenje ru k u i silovanja«135. Danas, nakon »is-
lam ske revolucije«, H om einijeva ta jn a služba SAVAMA
koristi isti a p arat Apolo, elektrošok ■ — uređaje, biče-
vanje i dr. m anje-više iste m etode fizičke to rtu re. Po-
red trovanja talijum om (vrsta m išom ora) i višečasov-
nog stajan ja na izranavljenim stopalim a najveđu no-
vinu predstavlja izvlačenje jezika žrtvi iz u sta pom oću
specijalnog u ređ aja sve dok iz u sta ne pljusne krv.136
P s i h i č k o , ili »čisto« m učenje se p rim enjuje
sve više, a posebno od početka 70-ih godina, zbog đo-
b ija n ja sve pouzdanijih rezultata i neostavljanja tra-
gova n a žrtvi, b a r ne onih vidljivih koji bi mogli po-
služiti kao dokazi. Sve priče o njem u kao hum anijem
obliku postupanja nego što je fizičko m učenje su bez
osnova je r su njegove posledice veom a teške, posebno
po psihičko zdravlje m učenog. Da klasična to rtu ra us-
tu p a sve više m esto rafiniranijim tehnikam a zlostavlja-
n ja pokazuju i b ro jn a naučna istraživanja. Novi, »psi-
hički trend« m učenja iziskuje i novi kadar. Za razliku
od starih, m odem i m učitelji danas p redstavljaju pre-

133 D i m i t r i j e v i ć , V .: o p . c it., s. 63.

134 K o r i s t i s e r a d i p r o i z v o đ e n j a e h a k r i k o v a ž r t v e u d e s e t o -
s t r u č e n e j a č i n e š to u v e ć a v a n j e n u ž a s i u o p š t e f i z i č k u p a t n j u . P r i
to m m u č i t e l j l n o s e s p e c i j a l n e s lu š a lic e .
135 I r a n — Y o u r n a l, o p . c it. s. 10.
136 I b id . s. 16.
težno visokoobrazovani kadar, m ahom psihologe i me-
dicinske stručnjake koji se nakon studija doškolova-
vaju u specijalnim školskim centrim a kao što su npr.
u SAD: Eselen in stitu t u Big Sernu, Škola za m učenje
u Lengliju (CIA), IPA (Intem acionalna policijska aka-
dem ija), za tim slične ustanove u Džordžtaunu, Vašin-
gtonu, i u niz vojnih centara za obuku, između ostalog
i u zoni Panom skog kanala; ili pak, u SR Nemačkoj:
Hangelar, Lansberg, B ajern, Ependorf, Visoka vojna
škola u H am burgu itd.137
Psihičko m učenje se najčešće prim enjuje kao me-
tod dosezanja inform acija od mučenog, a retko kao
sankcija i način degradiranja. N pr. kao sankcija se is-
poljava u višestrukom izvođenju žrtve na gubilište ra-
di tobožnjeg izvođenja sm rtne kazne, ali i u prisustvo-
vanju buduće žrtve pravim pogubljenjim a, u sm eštaju
u skoro apsolutno zvučno izolovane ćelije, potpune obo-
jene u belo i sa stalno upaljenim svetlom 138 (prim enju­
je se u nekim zatvorim a SR Nem ačke nad zatvoreni-
cim a — »revolucionarnim« teroristim a), ali isti i sli-
čni m etodi se koriste i za slam anje volje radi dobijanja
inform acija. Tako npr., nad uhapšenim italijanskim te­
ro ristim a u cilju slam anja psihičkog otpora i dobija­
n ja priznanja početkom 80-ih godina prim enjivao se
»metod ruskog ruleta«, ali sa praznim pištoljem .
Prem a velikom b ro ju istraživača kao osnovne mogu
se odrediti sledeće m etode koercivne izmene ličnosti
i ponašanja, odnosno psihičkog m učenja: pranje moz-
ga (Brain Washing), psihotehnike i upotreba farm a-
ceutskih proizvoda i droga. Pored toga, Keler139 još

137 P r e m a : F o l t e r i n I t a l i e n , s. 89.
138 ib id . s. 126.
139 K e lle r , G .: D ie P h y c o l o g i e d e r F o l te r , F r a n k f u rt, a /M ,
1981.
i klasifikuje psihotehnike n a tehnike: deprivacije, hip-
noze, interakcije, intervjua, kom unikacije i kondicioni-
ranja.
Pod p r a n j e m mozga se podrazum eva niz, na
konvencionalnim principim a teorije učenja i motivaci-
je zasnovanih, postupaka u cilju brzog i tem eljnog
m en jan ja ličnosti, odnosno izm ene njenog sistem a
vrednosti, ideoloških stavova i opredelenja, i uopšte
političkog ponašanja žrtve. Najčešće se u fazi pripre-
m e prim enjuju, pored prekida svih vrsta kom unicira-
n ja sa dotad poznatim licim a ili saradnicim a, razno-
vrsni m etodi psihičkog iscrpljivanja, npr. to taln a izo-
lacija, potpuni perm anentni m rak ili jako perm anen-
tno osvetlenje u ćeliji, jednolična ishrana, zatim m e­
todi stvaranja napetosti, osećanja neizvesnosti i pozi-
tivne m otivacije za poslušnost m onopolizacijom opaža-
ja žrtve kroz sprečavanje svih rad n ji koje ne odgova-
ra ju zahtevu za jačanjem poslušnosti, nakon čega sle-
di paralelno razvijanje obeshrabrenja i zavisnosti. Za
sve to vrem e se sa žrtvom kom unicira isključivo po-
grešnim jezikom koji je ona prinuđena da postepeno
usvaja. Tek nakon procene da se postigao zadovoljava-
jući stepen depersonalizacije p ristu p a se fazi intenziv-
n ih propagandnih radnji, pre svega predavanja i raz-
govora koji im aju za cilj da uz postepene m aterijalne
ustupke popune stvorenu »ideološku prazninu« uče-
njem novih ideoloških sadržaja.140 Pri tom su najstro-
že zabranjeni hum or i upadice, a kazne za odbijanje
saradnje su rigoroznije nego u prethodnim fazama.
N akon krize i definitivnog slom a ličnosti počinje usva-

140 V id i n p r . : S c h e in , E .: T h e C h in e s e i n d o c t r i n a t i o n p r o g r a m
f o r p r is o n e r s o f w a r : A s t u d y o f a t t e m p t e d b r a i n w a s h i n g , u : S ig e l,
R . (e d .): L e a r n i n g a b o u t, p o litic s , A r e a d e r i n p o l i t i c a l s o c i a l i z a t i o n ,
N e w Y o r k , 1970.
7
jan je novih stavova i oblika ponašanja. Ovakav »kurs«
prinude m odifikacije ličnosti i ponašanja tra je obič-
no 9— 12 meseci pod tim skim nadzorom psihologa i psi-
h ijatara.
Među t e h n i k a m a d e p r i v a c i j e najčešće je
korištena, i verovatno zato najviše istraživana141, tzv.
s e n z o r s k a deprivacija koja znači prekid komuni-
kacije sa spoljnom sredinom što dovodi do gubitka
čulnih podražaja usled naglog prekida priliva informa-
cija. Postiže se pom oću n ajm o d em ijih tehničkih reše-
nja — npr. putem apsolutne senzorske izolacije u tzv.
»gluvim« ćelijam a, ali skoro isto tako efikasno i sa-
svim prim itivnim sredstvim a, kao npr. u Urugvaju i
Severnoj Irskoj, pom oću kapuljače koja pokriva celu
glavu i koja se nosi neprekidno i do 100 časova u sto-
jećem položaju, bez prava na jelo, piće ili pauzu radi vr-
šenja nužde. G ubitak osećaja za socijalne kontakte, ko-
ji se obično postiže jveoma brzo, izaziva stanje šoka,
halucinacije, gubitak volje, i, najčešće potpunu suge-
stibilnost žrtve. Kom binovano sa ovom tehnikom , ali
i posebno, koriste se veoma desto kao m etode prinud-
nog m enjanja ličnosti radi dobijanja neke inform acije
ili priznanja i tehnike deprivacije sna, hrane ili vode.
U t e h n i k e i n t e r a k c i j e spadaju one koje
se mogu označiti kao vrlo rafinirane, ali ujedno i vrlo
stare, odnosno, daAmo poznate. Jedna od klasičnih je
svakako ona kada najm anje dva m učitelja igraju ulo-
ge po sistem u tzv. »cmo-bele« tehnike doživljaja žrtve.
Prvi m učitelj se iskazuje kao agresivan i grub, da bi
ga zatim zamenio drugi, hum an i blag uz obaveznu na-
pom enu da u slučaju nepostojanja saradnje postoji

141 V id i: Z u b e k , J . P .: S e n s o r y D e p r iv a tio n , F i f t e e n Years oj

R e s e a r c h , N e w Y o r k , 1969.
m ogućnost povratka prvog. Danas se p ri stvaranju »ljud-
skog« k o n tak ta sa žrtvom ide u cilju njenog otvaranja
čak toliko u detaljne priprem e da se m učitelj oblači
u stilu socijalnog statu sa žrtve ili čak n astoji da govo-
ri istim narečjem radi što lakše i brže identifikacije
putem poverenja. Kao uobičajena tehnika interakcije
javlja se veom a često i m učenje p red porodicom ili
m učenje nekoga od nedužnih članova porođice pred
žrtvom od koje se očekuje inform acija, što se obično
naziva tehnikom posredne interakcije.
M eđu t e h n i k a m a k o m u n i k a c i j e posebno
su posleđično opasne po žrtvu tzv. tehnike »duplo po-
vezane kom unikacije«142, naravno, ukoliko se prim enju-
ju dovoljno dugo. Zasnivaju se na istovrem enom iz-
davanju Ijubaznih m olbi i oštrih zapovesti, stvaraju-
ći tako u psihi žrtve tzv. »haotičnu orijentaciju« kao
stanje psihičke i intelektualne dezorijentisanosti koje
dovodi do gubitka identiteta i brzog slom a njene vo-
Ije i živaca usled psihotičnog orijentacionog rascepa
ličnosti, pa čak posledično i do šizofrenije. Silvia Ama-
ti navodi kao tipičan p rim er ove tehnike b rutalno fi-
zičko postupanje sa žrtvom koje je praćeno najučtivi-
jim m ogućim verbalnim obraćanjem lišenim p ri tom
svakog cinizma.
Tehnike k o n d i c i o n i r a n j a se obično zasniva­
ju n a tzv. »Pavlovljevom refleksu«. Npr. ritualizacija
m učenja u Iran u đovodi u stanje stra h a skoro sve za-
tvorenike uvek istovrem eno i tačno u isto vrem e, bez
obzira da li će oni b iti m učeni ili ne, je r se zna da mu-
čenje počinje svakoga dana tačno u 9 časova. Dobar
deo ovih tehnika se zasniva na otkrivanju fobija žrtve

142 A m a ti, S .: R e f l e x i o n e n ü b e r d i e F o l te r . Z u r E in le itu n g

e in e r p s y c h o a n a ly tis c h e n D is k u s s io n , u : » P s y c h e « 3 /1977.

7:
 i zatim prilagođavanja zlostavljanja tim fobijam a. Me-
đu najbizarnije tehnike kondicioniranja koje se prime-
n ju ju u Čileu svakako spada i prinudno m asturbiranje
žrtve praćeno stalnim isleđivanjem sve dok se ne do-
bije željena inform acija.143
Kada je reč o u p o t r e b i f a r m a c e u t s k i h
p r o i z v o d a u cilju m učenja i isleđivanja žrtve pa-
da u oči podatak da se od m edikam enata nam enjenih
za lečenje psihičkih obolenja veoma koriste oni neuro-
leptici čije prekom em e doze dovode do jako izražene
govorljivosti i olakšanja svake m anipulacije u cilju do-
laženja do inform acije. Prve slučajeve ove vrste zlos­
tav ljan ja opisao je Fanon u svojoj analizi alžirsko-os-
lobodilačkog ra ta 144. U nizu lekova koji u prekom ernim
dozama deluju kao »serum istine« najpoznatiji su Sko­
polam in, Pentotal i Amital koji se žrtvi ubrizgavaju
intravenozno. U Čileu, a i šire u Latinskoj Americi,
koristi se čak i kurare, iako je veoma toksičan. U
ovaj vid zlostavljanja možemo svrstati i prinudno da-
vanje d r o g e radi izazivanja m odifikacije ličnosti i
zavisnog ponašanja žrtve. Od halucinogenib supstanci
najčešće se koriste ELS, m eskalin, psilocibin, ETP, a
od psihostim ulativnih am fetam in i benzendrin. Među-
tim, zloupotreba droge se može vršiti i u cilju stimu-
lisanja za političko delovanje. N ajpoznatiji prim er to-
ga je tzv. »Mi Laj slučaj« kada su am erički vojnici pod
dejstvom hašiša likvidirali s v e stanovnike sela Mi
Laj u V ijetnam u neovisno od njihove dobi, pola i po-
litičkog opredeljenja. Uopšte, može se reći da prime-
njena u dozama potrebnim za m anipulaciju, sva ova

143 G e u t e r : U .: I n t e r v i e w m i t d e m e x i l c h i l e a n i s c h e n A r z t D r.
J o r g e B a r u d y , » P s y c h o lo g ie u n d G e s e lls c h a f t s k r i tik « , 6—7 /1978, s. 94.
144 F a h o n , F .: D ie V e r d a m m t e n d ie s e r E r d e , R e i n b e k , b e i H a m ­
b u r g , 1969, s. 218.
sredstva im aju za zajedničko svojstvo to što ostavljaju
veom a štetne i dugotrajne posledice po psihičko, pa i
fizičko zdravlje žrtve.
Posebno štetnim i agresivnim m etodam a psihofizio-
loškog m učenja se sm a tra ju p s i h o h i r u r g i j a ,
e le k trič n a sti m u la c ij a mozga i elektro-
konvulzivna terapija.
P s i h o h i r u r g i j a , koja se inače koristi u leče-
n ju m entalno obolelih, može b iti upotrebljena i za me-
n jan je ličnosti m entalno zdravih političkih protivnika
ili ratn ih zarobljenika. O peraeijom (prefrontalna lobo-
tom ija) se jednostavno presecaju veze izm eđu frontalne
m oždane köre i talam usa nakon čega dolazi do gubitka
agresivnosti, i uopšte izmene lienosti u praveu smanje-
n ja svake volje, pa i volje za otpor m anipulaeiji.
Osnivač ESB m etode — e l e k t r i ć n e s t i m u -
l a c i j e m o z g a , Hoze Delgado sa Jelskog univerzi-
te ta je, ubrzo nakon svog otkrića da se putem ugra-
đenih elektroda na određene tacke mozga može bitno
uticati n a ljudsko ponašanje, bio i prvi predlagač nje-
ne zloupotrebe u cilju suzbijanja političkih nereda i
predupređivanja revolueija.
E l e k t r o k o n v u l z i v n a t e r a p i j a se sasto-
ji u davanju elektrošokova nakon čije duže prim ene
se postepeno gube intelektualne i voljne sposobnosti
žrtve. Stoga se u okvirim a politički m otivisanog mu-
čenja ona najčešće p rim enjuje nad intelektualcim a vi-
sokog ranga — disidentim a, radi sm anjivanja njihovih
kreativnih m ogućnosti za ugrožavanje sistem a.
Prethodno izloženim saznanjim a treb a svakako
priključiti i ona o nasilnom , m edicinski neosnovanom ,
p s i h i j a t r i j s k o m t r e t m a n u psihički z d r a ­
v i h političkih protivnika radi izmene njihovog mišlje-
n ja ili zadržanja u bolničkoj izolaciji. Još je S taljin
m nogim a koji su »idealnom državnom socijalizmu« pa-
lazili m ane tražio porem ećaj u psihi ili centralnom ner-
vnom sistem u145146, dok danas, npr. samo u Južnoj Afri-
ci postoji čak 14 radnih logora za obojene političke
protivnike koji nose naziv psih ijatrijsk e bolnice i u ko-
jim a su oni stalno podvrgnuti eksperim entalnom m ü­
denju 146.
Postupci psihičkog zlostavljanja im aju za cilj ot-
krivanje n a jta n an ijih i najintim nijih sfera čovekove
psihe i definitivno razgolićavanje njegove m isaone
stru k tu re. M eđutim , i pored sve usavršenijih i razno-
vrsnijih m etoda m učenja ostaje do k ra ja nerešiv mu-
čiteljev zadatak da sazna šta žrtva z a i s t a zna i mi-
sli, a šta »priznaje« da bi se m učenje prekinulo. Tako
iznuđeni iskazi i dobijene inform acije, upravo zbog to-
ga, nikada za m učitelja i nem aju svojstvo pune pouz-
danosti, što opet uslovljava dalje m učenje radi »pro-
vere« dobijenog iskaza. Uopšte, savrem eni m etodi mu-
čenja, koji, za razliku od starih, sam o bolje onemogu-
ću ju njegovu naknadnu utvrdljivost, nisu samo »pra-
ksa odčovečenja vladajućih kojim a se kvalitet vladavi-
ne pojavljuje samo još kao kvantitativna vrednost mer-
ne skale u depersonaliziranoj tehnici električnih struj-
nih udara«147, već su dvostruko odčovečenje, kao odčo-
večenje ne samo m učitelja, već, i pre svega, mučenog,
kroz obeščovečenje.
Posebno u strategiji kontrarevolucije m učenje me-
đu m etodim a političkog delovanja im a svoje stalno
visoko m esto, i to ne samo kao vid represije već i kao

145 K a o g l a v n i p u n k t s p r o v o đ e n j a » p o litič k e p s i h i j a t r i j e « d o
1989. g. u S S S R - u s lo v i C e n t r a l n i i n s t r a ž i v a č k i i n s t i t u t z a s u d s k u
m e d i c i n u u M o s k v i, p o z n a t i j i k a o S e r b s k ij — i n s t i t u t .
146 K o c h , P .; O ltm a n n s , R .: D ie W ü r d e d e s M e n s c h e n , F o l te r
i n u n s e r e r Z e i t , H a m b u r g , 1979, s. 238.
147 C la u s s e n , D .: o p . c it., s. 227.
p u t dosezanja inform acija. M edutim , osnovni, rekli
bism o instrum entalni nedostatak svakog m učenja je-
ste dvojakost ispoljavanja njegove kom unikativne funk-
cije koja se ne reflektuje samo u upozorenju protiv-
nika i izazivanju strah a od posledica nepoželjnog po-
litičkog, npr. revolucionam og delovanja (ličnog, razu-
m e se), već i u sk retan ju pažnje javnosti, najčešće u
vidu gnušanja i saosećanja sa m učenim . Tako je na
prim er »prim ena m učenja u Alžiru dozvolila protivni-
cim a alžirskog ra ta da delotvorno napadnu kolonijalne
rep resije p red francuskim javnim m nenjem im ajući
p ri tom važnu akciju u opštedruštvenom procesu saz-
n anja m etropole o alžirskom problem u«148.

4.1.3. Političko ubistvo i aten tat

Političko ubistvo možemo n ajk raće definisati kao

ideološki, odnosno politički m otivisanu potpunu i traj-
n u fizičku elim m aciju stvam og, potencijalnog ili pret-
postavljenog političkog protivnika kao vid sankcije
zbog njegovog političkog ubeđenja ili delatnosti, ali i
preventivno. U prilog takvom određenju ide i saznanje
da se od nastanka politike do danas kao vid represije
prim enjuje megacid, odnosno m asovno političko ubis­
tvo, kao m asovna likvidacija političkih protivnika, nji-
hovih pristalica ili srodnika, a u ekstrem nim slučajevi-
m a generalizacije pojm a protivnika (što je naročito bi-
lo svojstveno nacističkoj ideologiji)149, i svih lica odre-

148 E l s e n h a n s , N .: F r a n k r e i c h s A l g e r i e n k r i e g . E r s t k o l o n i a l i s i ­
e r u n g s v e r s u c h e i n e r k a p i t a l i s t i s c h e n M e tr o p o le . Z u m Z u s a m m e n ­
b r u c h d e r K o l o n i a l r e i c h e , M ü n c h e n , 1975, s. 488.
149 M a s o v n o p o l i t i č k o u b i s t v o j e k a o o s n o v n i i n s t r u m e n t n a -
c is tič k o g g e n o c id a k o riš ć e n o i n a n a š e m tlu . Z a v re m e II s v e ts k o g
r a t a j e d a n n e m a č k i ž i v o t v r e d e o j e p o n a c i s t i m a n a j m a n j e 50
đene, političke, nacionalne, etničke150, rasne ili verske
pripadnosti. Masovno političko ubistvo predstavlja ka-
rak terističan oblik isključivo institucionalizovanog na-
silja za razliku od i n d i v i d u a l n o g političkog ubis-
tva koje je kao sredstvo politike dostupno i instituci-
ji i pojedincu, odnosno, zavereničkoj grupi, pa stoga
može predstavljati i institucionalno i neinstitucionalno
nasilje.
Da može po sto jati isto rijsk a društveno-ekonom ska
uslovljenost m asovnog političkog ubistva pokazali su
M arks i Engels u »Nemačkoj ideologiji« na prim eru
m asovnog u b ijan ja skitnica u XV i XVI veku, je r su
se one, kao znatan deo populacije, svojim neradnič-
kim ponašanjem »suprotstavljale« novoj politici koja
je od svih zalatevala da rade u cilju jačanja manufak-
tura. Njihov nerad za vladajuće postepeno dobija zna-
čaj političkog otpora koji već egzem plam o ugrožava
osnovne ekonom ske i političke interese vladajuće kla-
se, te je njihovo istrebljenje shvaćeno kao politički
obračun, pa je »između ostalih, samo engleski vladar
H enri V III naredio da se obesi n jih 72.000«151.
Sa sličnog polazišta kao i engleska buržoazija su
prividno krenuli i nacisti u uslovim a obnovljenog priv-
rednog poleta određujući upravo Slovene i Cigane kao
nearijevske narode između ostalog i zbog toga što su

s r p s k i h . D a j e i d e o l o g i j a iz n a d d n e v n e p o l i t i k e p o k a z u j e n a r e d b a
n e m a č k o g k o m a n d a n t a z a J u g o i s t o k o d 22. 12. 1943., p o k o jo j je
j e d a n n e m a č k i ž i v o t v r e d e o i 50 h r v a t s k i l i , m a d a s u u s t a š e s m a t r a -
le d a s u u s p e le » n a u č n o « d o k a z a t i n e s lo v e n s k o p o r e k l o h r v a t s k o g
n a r o d a i š i r i l e p r o p a g a n d u m e đ u h r v a t s k i m ž iv lje m d a s u H r v a t i
i z u z e ti iz g e n o c i d n i h k o m b i n a c i j a . P r e m a : G liš ić , V .: T e r o r i z lo č i-
n i n a c i s t i č k e N e m a č k e u S r b i j i 1941—1944, B e o g r a d , 1970., s. 256.
150 S a v r e m e n i g e n o c i d p r e d s t a v l j a n a m e r n o i s i s t e m a t s k o » p ro -
re đ iv a n je « n e k ih e tn ič k ih g ru p a u z e m lja m a u ra z v o ju p o m o ć u
b a k t e r i j a T B C i v e l i k i h i m a l i h b o g in ja .
151 M a r x , K ., E n g e ls , F .: o p . c it. s. 51.
u istoriji uvek predstavljali m anje »proizvodno-uspeš-
ne narode« i tim e prirodno otuđene na istrebljenje.
Takođe je i po ovom, a ne samo npr. po etničkom ili
religijskom osnovu osuđeno i jevrejstvo. Naime, Jevre-
ji po nacistim a nisu im ali pravilan, »arijevski« odnos
prem a radu, već su do bogatstva dolazili uglavnom ili
isključivo m ahinacijam a i, uopšte, prevarom .
Izvršenja m asovnog političkog ubistva u obliku
represivne ratn e akcije, te ideološki, verski, naciona-
listički uslovljenog i obojenog istreb ljen ja stvarnog ili
pretpostavljenog protivnika, uvek su u isto riji delova-
la upravo suprotno od iščekivanog efekta akcije. Pored
p rim era II svetskog rata, savrem eni prim eri iz borbe
naroda zem alja u razvoju argum entuju da ovakva, re-
presivna vrsta, m asovnog političkog ubistva izaziva još
veći otpor, praćen uvek uvećanjem podrške m eđuna-
rodne javnosti stvarnim i m ogućim žrtvam a.
Poseban vid političkog ubistva je institucionalizo-
vano ubistvo, koje najčešće izvodi država. Prem a uvi-
du u raznovrsnost načina izvršenja sm rtne kazne nad
političkim krivcim a moglo bi se reći da ni državi ne
nedostaje m aštovitost pri odabiru egzekucije. Naprotiv,
pored već ustaljenih, i široko rasp ro stran jen ih kao hu-
m anih, i otuda (samo kod vlađajućih) om iljenih na-
čina izvršenja sm rtne kazne kao što su egzekucija po-
m oću električne stru je i streljanje, još uvek se u 20-tom
veku legalno p rim enjuje odsecanje glave, vešanje, tro-
vanje i davljenje.
Posebno okrutno davljenje pom oću garote je vr-
šeno u Španiji za vrem e Franka. Ono je predstavljalo
čitavu cerem oniju psihofizičkog zlostavljanja ko ja se
 završavala tako što je osuđeni um irao u groznim mu-
kam a gutajudi sopstveni jezik152.
Ubrizgavanje otrova u venu pom odu injekcije se,
za sada, vrši sam o u Teksasu i Oklahoma, a elektro-
kucija se, osim u SAD, sprovodi još i n a Filipinim a. U
Boliviji se desto osuđeniku na sm rt napune želudac i
u sta b arutom da bi zatim bukvalno eksplodirao153. U
NR Kini se ispaljuje hitac u potiljak.
Da i sam ein pogubljenja predstavlja uvek i psi-
hofizičko zlostavljanje, cak i onda kada zakonodavac
teži što bezbolnijem izvršenju sm rtne kazne, ne treba
mnogo dokazivati. Dovoljno je, prim era radi navesti
da i prilikom elektrokucije žrtve desto m oraju da pre-
trp e više stru jn ih ud ara (prem a Anaškinu dak i do
p e t)154, što izaziva neopisivu patnju.
U istoriji su poznati bezbrojni nadini izvršenja in-
stitucionalizovanog ubistva politickih protivnika od ko-
jih ovde navodim o samo neke: nabijanje na kolac, ubi-
jan je glađu i žeđu, otvaranje krvnih sudova, skalpira-
nje, prem lacivanje do sm rti, gušenje u dimu, kuvanje
u kazanu itd.155
Politicko s a m o u b i s t v o je vid politickog pro-
testa i simbolidki akt kome u osnovi leži težnja da se
sam ouništenjem (sam ospaljivanje, sm rt gladovanjem i
sl.) ukaže na drastidan nacin na neke odnose u datom
draštvu. Kao prelazan sludaj izm eđu politickog ubistva
i politickog sam oubistva mogu se sm atrati oni prim eri
u kojim a se kao izvršilac ubistva javlja sam a žrtva ili

152 A n a š k i n , G . Z .: S m e r t n a j a k a z n k a k i s k l j u č i t e l n a j a i v r e -
m e n n a j a m e r a u g o lo v n o g o n a k a z a n i j a z a r u b e ž n i h s o c i j a l i s t i č e s k i h s t r a -
n a h E v r o p y , T r u d y v s e s o j u z n o j j u r i s d i k e i j , M o s k v a , 1973. g., s. 117.
153 V id i: V iš n a r , F .: P o l i c i j s k o - i n d u s t r i j s k i k o m p l e k s i u s a -
v r e m e n im g r a d a n s k im d r u š tv im a — m e h a n iz m i d r ž a v n e k o n tr o le , re -
p r e s i j e i t o r t u r e , » P o g le d i« 1 /84, s. 102.
154 A n a š k i n , G . Z. O p . c it., s. 117.
155 V id i: T o m ić , M .: O p . c it. s. 79.
usled n aređenja i nečim uslovljene nem ogućnosti iz-
b o ra ili, obrnuto, usleđ m ogućnosti izbora kao što je
bio slučaj sa nekim revolucionarim a koji su izdali re-
voluciju i zbog toga osuđeni na sm rtn u kaznu, a po-
tom dobijali napunjen revolver uz verbalnu sugestiju
ili bez nje.
Isto rija a t e n t a t a potvrđuje da je »fiksna ide-
ja vlađara da je nezam enljiv zarazila i njegove protiv-
nike — oni olako prih v ataju kao istinu ono što je odu-
vek bila zabluda. Individualni tero r se zasniva n a uve-
re n ju da isto riju prave carevi, kraljevi i predsednici
— uverenju koje dele samo carevi, kraljevi i predsed­
nici. Onaj koji baca bom be ne može da izmeni velike i
nepoznate društvene snage — tehnički i in d ustrijski
potencijal, skupno stan je klasa, odnose svojine i admi-
nistrativni aparat. Iz ovih razloga nijedan a ten tato r
m odem og doba nije otvorio novu epohu, čak su i dva
strelca u Sarajevu bili pioni u većoj igri. Akcije baca-
ča bom bi ostale su anegdote«166.
Dakle, prva osnovna zabluda većine aten tato ra kao
neposrednih izvršilaca ili ak tera — naručilaca, sastoji
se upravo u tom e što usled precenjivanja uloge ličnos-
ti u istoriji sm atraju da ubistvo tiranina, diktatora, od-
nosno ličnosti od političkog značaja, tre b a autom atski
da donose oslobođenje klasi, naciji, ili nekoj užoj dru-
štvenoj grupi. Ta greška u zaključivanju povlači za so-
bom kao svoju suprotnost i drugu zabludu koja se sa-
drži u stavu da a te n tato r — ubica tre b a ili da bude
slavljen ili b a r da prođe nekažnjeno, dok tre ć a zaokru-
žuje različita m išljenja o vaspitnosti delovanja aten ta­
ta, npr. da će se sledeći vladar bolje ponašati i sl. Ove156

156 E n z e n sb e rg e r, H. M .: P o litik und V erb rech en , F ra n k fu rt

a /M , 1964, s. 327—328.
 zablude niču iz ideološkog tla i stoga se ne jav ljaju u
slučajevim a kada politička ubistva izvode ideološki ne-
m otivisani akteri — pladeni profesionalci ili pojedinci
specijalno priprem ani od strane državnih stru k tu ra za
poslove egzekucije, je r su im m otivi i ciljevi sasvim dru-
gačiji.
U istoriji socijalističkog pokreta individualno-poli-
tičko ubistvo, sa izuzetkom anarhista, se etički ne odob-
rava sem u slučaju kada je to individualno ubistvo
deo opšte, kolektivne i organizovane progresivne akci-
je npr. revolucionarnog ustanka, narodnooslobodilac-
kog rata, zaštite revolucije i sl. Među predstavnicim a
građanske naučne misli uvek je bilo glorifikacije poli-
tičkog ubistva, odnosno atentata, kao sredstva razre-
šavanja društvenih konflikata. Tako npr. H ajncen, ina-
če kritikovan od M arksa zbog nenaučnog objašnjenja
uloge sile u istoriji, sm atra političko ubistvo »fizičkom
nužnošću«. Kao pojavni oblik političkog nasilja poli-
tičko ubistvo je za njega supstralno-kategorijalni ele-
m enat svake revolucije, te će u vrem e Nemadke revolu­
cije 1848. godine napisati pretenciozan rad na tu tem u
pod naslovom »Ubistvo«. Suprotno njem u i mnogim
drugim , a danas i »revolucionarnim« teroristim a, Marks
je kao nenaudna odbacivao sva poistovedivanja kapi-
talističkog sistem a sa pojedincim a koji u njem u vrše
značajne privredne ili politidke funkcije. Njegovo sta-
novište, »koje razvijanje ekonom ske funkcije shvata
kao prirodno-istorijski proces, može m anje nego i koje
drugo baciti na pojedinca odgovornost za prilike dija
je on socijalna tvorevina«.16? Stoga je i sasvim besmis-
leno pojedinadno u b ijati ljude koje vrše funkcije, a157

157 M a r x , K .: P r e d g o v o r p r v o m i z d a n j u , K a p ita l, t. 1. B e o g r a d ,
1947, X L V I
posebno onda kada se nisu stekli uslovi za revoluciju,
je r je sistem taj koji pro d u k u je i n jih i funkcije, i
obezbeđuje uvek nove koji će ih zam eniti. Da Markso-
va misao nije uticala n a sve koji su sebe sm atrali re-
volucionarim a pokazuje i onaj period O ktobarske re-
volucije, odnosno neposredno nakon osvajanja vlasti,
koji je predstavljao period oživljavanja atentatizm a me-
du socijalrevolucionarim a. Posebno je tzv. levo krilo
socijalrevolucionara nalazilo u a te n tatu sredstvo »ko-
rigovanja revolucije« kroz izvođenje a te n tata n a vode-
će ličnosti iz redova boljševika. Sa stano višta m arksis-
tićkog učenja o revoluciji svako pojedinačno političko
ubistvo u uslovim a nepostojanja revolucionarne situa-
cije, pa tim e i ono ko je je utem eljeno n a pozitivnim
nam eram a (npr. iniciranje revolucije), ne vodi mobili-
zaciji m asa i stvaranju revolucionarne situacije, već,
naprotiv, čvršćem etab liran ju ili uspostavljariju dikta-
torskih režima. Jedan istinski revolucionarni pokret
neće stoga uludo žrtvovati ljude i sredstva za, od revo-
lucionarnih zbivanja izolovano, političko ubistvo, koje
kao takvo, u krajn jo j liniji ne može predstavljati ništa
drugo do teroristički akt.
Ovde je neophodno ukazati i na to da je uobičaje-
no, ne samo kolokvijalno, već i teorijsko izjednačava-
nje političkog ubistva i atentata. Niti je svako političko
ubistvo plod a te n tata niti se svaki aten tat završava
ubistvom . Prva bitna, logička razlika izm eđu političkog
ubistva i atentata, je već u tom e što pored uspelih po-
stoje i neuspeli aten tati što naravno, ne može b iti slu-
čaj kod političkog ubistva, a druga, što aten tat podra-
zumeva ugrožavanje života neke relativno važne politič-
ke ličnosti, što kod vršenja i određenja političkog
ubistva nije nužno i uopšte |ne m ora b iti slučaj, te
stoga aten tat i možemo odrediti kao jedan specifičan
nasilan način izvršenja ili pokušaja političkog ubistva.
Treće, ate n tat podrazum eva ugrožavanje života jedne
osobe ili relativno m alog b ro ja ličnosti, dok političko
ubistvo može im ati i m asovne razm ere. Klasičan pri-
m er masovnog političkog ubistva kao zločina par exelans
je nacistički pogrom Jevreja, Slovena i Rom a u II
svetskom ra tu 158. Zatim , pojam atentata podrazum eva
postojanje zavere, dok kod političkog ubistva, posebno
institucionalizovanog, to ne m ora biti slučaj. Političko
ubistvo i a te n tat se razlikuju i prem a načinu, odnosno
sredstvim a izvršenja. A tentat se najčešće izvodi vat-
renim oružjem i eksplozivnim m aterijalim a, i rede
hladnim oružjem , dok za političko ubistvo uopšte ne-
m a ograničenja u izboru sredstava, npr. može biti ko-
rišten otrov. Kao pojmovi, političko ubistvo i atentat
se dakle presecaju, ali se ne poklapaju.

4.1.4. Diverzija
Klasična vojna doktrina (Žomini i Klauzevic) odre-
đuje diverziju kao taktičku varku, odnosno deo bor-
benih dejstva u pozadini ili krilim a neprijatelja radi
odvlačenja njegove pažnje i snaga od glavnog pravca
udara kako bi se na tom prostoru postiglo odlučujuće
preim ućstvo od značaja za konačni ishod borbe. Jedno
savrem enije shvatanje diverzije bi trebalo da je vidi
još uvek i kao deo borbenih dejstava, ali i kao svaku
tajno organizovanu akciju usm erenu na neočekivano
nanošenje m aterijalne stete stvarnom ili potencijalnom
protivniku kroz potpuno uništenje ili delimično ošte-
đenje nekog od njegovih značajnijih m aterijalnih ob je-

158 D o v o ljn o j e n a v e s t i k a o p r i m e r b r o j o d 7.000 s t r e l j a n i h g r a -

đ a n a i đ a k a u K ra g u je v c u .
kata, ali i dela ljudstva, upotrebom eksploziva ili za-
paljivih hem ijskih, radioaktivnih ili bakterioloških sred-
stava,159 u cilju slabljenja njegovog ukupnog političkog,
vojnog, ekonom skog i m oralnog potencijala. Stoga je
ona kao akt direktnog n asilja m oguća i u m iru kao
i u ratu. N jeni nosioci su tad a najčešće vojne i politič-
ke institucije i organizacije, odnosno države, ali i po-
litičke zavereničke grupe i terorističke organizacije. Na-
kon završetka II svetskog ra ta pripadnici jugoslovenske
fašističke em igracije izveli su uz pom oć stran ih obaveš-
tajn ih službi veliki broj diverzantskih akcija uperenih
protiv SFRJ.
Od diverzije tre b a razlikovati s a b o t a ž u kao ti-
ho i prikriveno delovanje od stran e pojedinaca ili grupa
u okviru vršenja rad n ih i društveno-političkih obaveza
sa ciljem izazivanja dezorganizacije rad a i nanošenja
m aterijalne stete, kako konkretnoj radnoj organizaciji
tako i radi podrivanja postojećeg privrednog i društve-
nog poretka u celini. Prikrivenost delovanja se ispolja-
va u n asto jan ju da se sabotaža predstavi kao posledica
nem ara ili lošeg kvaliteta m aterijala, odnosno uređ aja
sa kojim a se radi. Za razliku od diverzije ne m ora pred-
stavljati organizovano i planirano neposredno oštećenje
m aterijalnog objekta i ispoljava se kao vid pasivnog
grupnog ili individualnog političkog otpora protivniku.
Danas je vrlo česta u SAP Kosovo.
Neke definicije diverzije ukazuju i na pojam psi-
hološke diverzije, ali se, po nam a, pre može govoriti
o psihološkim efektim a diverzije.

159 U n a jr a s p r o s tr a n je n ija s a v re m e n a d iv e rz a n s tv a s re d s tv a , p o -
r e d r a z l i č i t i h v r s t a e k s p lo z iv a , s p a d a j u i l a k o z a p a l j i v e p lo č ic e . O d
to k s ič k ih s re d s ta v a se n a jv iš e k o r is ti b o tu lin , o d m e h a n ič k ih u s it-
n j e n k a r b i d v o l f r a m ili s i l i c i j u m d io k s i d — k v a r c , a o d o t r o v a
f l o r - k a r b o n s k a j e d i n j e n j a , p r i r o d n e o t r o v n e m a t e r i j e ( a lk a lo id i, ž i-
v o t i n j s k i to k s in i) i n e o r g a n s k e o t r o v n e m a t e r i j e .
 4.2. Slož&ni oblici

Složeni oblici nisu pro sta celina više osnovnih, ved

njihov m eđuzavisan, dinam ičan, često protivuredan spoj.

4.2.1. Nasilni protesti, pobune, neredi i nem iri

U svakoj form i politidkog p ro te sta sadržani su

elem enti upozorenja i najave otpora, odnosno prinude.
Da li će se prin u d a uopšte ispoljiti, i u kojoj m eri,
a i kada se ispolji hode li to biti u form i direktnog ili
indirektnog nasilja, zavisi od to taliteta specifidnosti
svake protesne situacije ponaosob. Do p rerastan ja ne-
nasilnih u nasilne form e političkog p ro testa dolazi
usled:
—- intenziviranja ideološko-političke delatnosti,
— prom ene uslova izvođenja politidkog protesta,
— nadjadavanja strasti i em ocija nad lim itim a ra-
zuma,
— izbijanje instinkta za sam oodržanje u prvi
plan,
— sm išljenog ili spontanog usm eravanja ucesnika
od strane internih vođa protesta ili nekog spolj-
nog akcionog jezgra na nasilne, kao prim ereni-
je, m etode ispoljavanja protesta.
N asilnost politidkog p ro te sta se najćešće izaziva ili
pojacava situacionom dinam ikom . Nenasilni politidki
protest, m a koliko da je dobro planiran, organizovan i
kontrolisan, može usled prom ene uslova izvodenja da
n adraste planirane okvire intenziteta ukoliko se njim a
stvara atm osfera ferm entacije strasti i em ocija koja
vodi b u jan ju iracionalnih sadržaja datog dogadanja.
Najdešdi prim er za to je sukob policije sa dem onstran-
tim a. Planirane zadatke obe stran e (koji obično ili ne
podrazum evaju direktnu up o treb u sile, ili tek u kraj-
njem slučaju) situaciona dinam ika konflikta može, us-
led obostrano naraslih stra sti i emocija, učiniti spored-
nim ukoliko one dostignu nivo dovoljan za spontanu
racionalizaciju nasilnog delovanja kao intenzivnijeg
stepena neposrednog angažovanja od očekivanog ili po-
trebnog, što iskazuje nasilje kao m oćno s r e d s t v o
r a d i k a l i z a c i j e protesta.
Kao u z r o c i političkog p ro te sta m ogu se označiti
svi, već izloženi uzroci politickog delovanja uopšte. Ipak
izdvajam o neke, npr. e k o n o m s k e , j e r s u politički
protesti daleko češći u periodu ekonom skih kriza, nego
u fazam a pro sp eriteta društva. Npr. nezaposlenost kao
m anifestacija kriznih sta n ja uvek predstavlja osnovu
masovne m anje ili više artikulisane solidarnosti i stoga,
mogući izvor brze agregacije pojedinačnih političkih
p ro testa u m asovni usled fru stracije i ogorčenja upere-
nog prem a p oretku koji ne obezbeđuje, prem a proceni
onih koje nezaposlenost pogađa, zadovoljenje njihove
egzistencijalne kao osnovne lične sigurnosti, zbog čega
se i lakše odlučuju na konkretnu akciju protiv njega.
Uopšte, uzroci socijalnih nasilnih p ro testa kao otpora
određenoj politici su najčešće ekonom ske i političke
prirode. Kod ekonom skih uzroka nije ni iznenađujuće
ni ništa novo da rastuća beda i sirom aštvo prouzrokuju
nasilne ne rede i nem ire, ali je svakako vredno pažnje i
pom ena utvrđivanje brzog privrednog progresa i opšteg
blagostanja kao uzroka društvenih nem ira i pobuna.
Dejvis sm atra da su za društva brzog ekonomskog nap-
retk a i bez velikih socijalnih razlika posebno opasni
periodi ekonom skih kriza, pa čak i k ratk o tra jn ih re-
 cesija16016. Sasvim prihvatljivo u ovom delu, njegovo uče-
n je to svakako nije u onom e u kom e se tvrdi da isti
uzrok neminovno vodi ka revoluciji. Dok u ekonomski
i politički nerazvijenim đruštvim a m aterijalna beda
predstavlja još uvek jedan od ključnih osnova za ma-
sovne p ro te ste i nem ire, u razvijenijim društvim a po-
litički protesti, pored ove, nalaze i svoj novi društveni
osnov. N pr. trk a u naoružanju kao gom ilanje ratnog,
posebno nukleam og potencijala producira masovne ose-
ćaje egzistencijalne ugroženosti i jača politički protest
m irovnih pokreta kao vid otpora uplašenog um a i po-
kušaja samo-organizovane prinude. N jim a treba priklju-
čiti i raznovrsne p ro teste protiv ugrožavanja m a čije
slobode i dem okratije, protiv razrastan ja potrošačkog
m entaliteta, proteste m ladih zasnovane na »revoltu pro­
tiv uniform nosti, standardizacije, i zatvorene kru-
tosti«181 koji n a sta ju kao rezultat obilja i otpora ro-
bovanju lažnim potrebam a potrošačkog društva kao i
organizovane proteste protiv ugrožavanja čovekove oko-
line kao njegovog prirodnog i jedino mogućeg m iljea
i bitnog uslova njegovog krajnjeg opstanka.
Pored opštih antagonističkih klasnih suprotnosti
postoje i posebne naslage nacionalnih, rasnih, etničkih
i drugih protivurečnosti i trvenja koje se mogu javiti
u form i političkog p ro testa ili kao opšta reakcija pro­
tiv vladajućih zbog klasnogy nacionalnog ili rasnog
ugnjetavanja, ili kao reakcija jedne strane u konfliktu
ukoliko njeni pripadnici ocenjuju da vlasti koje treb aju
da posreduju u sporn ili sukobu u okviru sistem a to
ne čine na način i u m eri kojom se mogu zaštititi inte-
resi date strane, ili sm atraju da se, njim a, pak, favo-

160 D a v ie s , J . C .: O p . c it., s. 185.

161 K u v a č ić , I.: O b ilje i n a s ilje , Z a g r e b , 1979, s. 137.
rizuje druga, obično nacionalna, odnosno verska, ili
etnička grupacija.
Prim era radi, nem iri u severnoj Irskoj danas obuh-
v ataju raznovrsne form e političkog p ro te sta protiv
B ritanaca koji dolaze i sa jedne i sa druge sukobljene
strane. Tradicionalno, vladajući režim se od stran e
»katolika« sm atrao »protestantskim «, te od većine ka-
toličkog stanovništva uvek bivao i sad biva ignorisan
u sm islu priznavanja njegove legitim nosti i legaliteta,
je r upravo u »vladanju protestanata« oni nalaze glavni
uzrok političke diskrim inacije katolika, Suprotno nji-
m a, pro testan ti su uvek videli rep resiju režim a kao
nužnu za održavanje sistem a za čiju nefunkcionalnost
je isključivi krivac, sm a tra ju oni, »katoličko odbijanje«
da priznaju legitim nost režim u. M eđutim, od 1969. g.
kada je zbog intenziteta i obim a nem ira b rita n sk a vla-
da bila prinuđena da pošalje oružane tru p e 162 u Sever-
n u Irsku, sve m anje važi tv rd n ja da p ro te sta n ti u Se­
vernoj Irskoj sebe sm a tra ju B ritancim a, a katolici
Ircim a. Naime, sve veće nezadovoljstvo pro testan ata
britanskom »direct rule« politikom bez vidljive alterna­
tive se proporcionalno m anifestuje u njihovom sve
m asovnijem izjašnjavanju za ustanovljavanje nove, po-
sebne »Ulstem acije«163. Uz to, tre b a im ati u vidu da
je pogrešno svođenje nem ira u Severnoj Irskoj samo
na form u »crkvenog rata« i pored toga što su sukoblje­
ne strane različito konfesionalno opredeljene. Konflikt
je duboko klasne prirode, a b itn a osnova nem ira nije
toliko verska koliko socijalna segregacija.

162 N a d a n 2.1. 1986. b r i t a n s k e tru r> ^ ^ s e v e r n o j I r s k o j s u b r o -

j a l e 9.000 v o j n l k a ( P o litik a « =• i . 1986).
103 - v ia i: K o s e , R .: G o v e m i n y w i t h c u t C o n s e n s u s — A n I r i s h
P e r s p e c t i v e , L o n d o n , 1971, s. 485. 1 d a lje .
 Naime, stalna ekonom ska i politička prem oć pro-
testa n ata u novijoj istoriji Sevem e Irske je dovela ne
sam o do političke diskrim inacije katolika nego i do
ekonom skog izrabljivanja »katoličke m anjine« što je
rezultiralo njenim hroničnim lošijim ekonom skim i
uopšte socijalnim položajem u severnoirskom društvu.
Tako npr. i danas teško ekonomsko stanje, a posebno
visoka stopa nezaposlenosti, daleko više pogađaju ka-
tolike. Prividu »čisto verskog sukoba« doprinosi vešti
propagandni i institucionalni m anevri vlade, crkvi i
p a rtija kojim a se ođvlači pažnja sukobljenih od klas-
nih uzroka, a u prvi plan stavljaju etnička i konfesio-
nalna dim enzija koje prikrivaju njegovu klasnu suštinu
i eine sve drugo da kao klasni sukob ne ostane samo
brižljivo prikriven verskim om otačem , nego i da ostane
na nivou nem ira, jer, kako prim ećuje Sorel, »ako je
vešto usm eren, nem ir može b iti k rajn je koristan« onima
koji se »hvale da znaju ublažiti revoluciju«1M.
Uzroci ideološke, religijske i etničke prirode su
uvek tesno povezani sa ekonomskim. Ipak do izražaja
oni dolaze najviše u kriznim situaeijam a stvorenim
neum ešnošću političkog upravljanja, ili ekspanzivnim
prodorom po sistem u vrednosti datog društva dezin-
tegrirajućih obično novih političkih i m oralnih stavova
i sl. Uzroci političkog protesta se razlikuju od njegovog
p o v o d a kao događaja čiji je redosled zbivanja doveo
do njihovog m anifestovanja.
Svaka klasifikaeija političkog p ro testa treb a da
zavisi od:
1. b roja i kom paktnosti ak tera — učesnika, kako
posrednih tako i neposrednih, 164

164 S o r e l, G .: R e v o l u c i j a i n a s ilje , Z a g r e b , 1980., s. 47.

 2. stepena njihove organizovanosti i akcione spo-
sobnosti (da li postoji čvrsto akciono jezgro od-
nosno politička organizacija, ili ne)
3. resursa — sredstva i m ogućnosti kojim a se ras-
polaže (inform acionih, finansijskih i razornih),
4. izbora m etoda, tip a i pravaca vođenja akcije,
5. ciljeva (neposredno-taktičkih i strateški projek-
tovanih).
Kao osnovne vrste kolektivnog, odnosno masovnog
nasilnog p ro testa možemo odrediti nasilne dem onstra-
cije, nerede, nem ire i ustanak, dok je pobuna vid i
ličnog i masovnog političkog protesta. N ekakvu sasvim
oštru granicu izm eđu tih vrsta p ro testa je nemoguće
precizno povući zbog prelaznih svojstava i sem antičkog
preklapanja pojm ova. Njihova pojm ovna srodnost pod-
razum eva i neke zajeđničke definicione, pre svega, sa-
držajno-akcione kom ponente koje se izražavaju nejed-
nakim intenzitetom i u nejednakim oblicima.
Razvoj i uspeh političkog p ro te sta zavisi i od date
sredine, odnosno društveno-ekonom skog tre n u tk a u ko-
jem se odvija, od m otivacione i interesne osnove p ro ­
testa aktera, odnosno baze iz koje se reg ru tu ju učesnici,
od odnosa sistem a prem a p ro testu i njegovom razvoju
(institucionalni tretm an), od interesa, m ogućnosti i
sprem nosti činilaca da guše, odnosno potpom ažu raz­
voj protesta, od tem pa kojim se akcija vodi i o stvaruju
ciljevi itd.
Povoljni uslovi za širenje razm era političkog p ro tes­
ta, posebno nereda i nem ira, m ogu b iti veom a raznovrs-
ni i prividno kontradiktom i: npr. dovoljan nivo svesti
o svom položaju, ali, ujedno, i nizak nivo svesti
om ogućuje m anipulaciju akterim a zatim rela-
t i v n a klasna, r a o n a , n a c i o i r d l n a ili socijalna hom oge­
nost ojačana geografskom hom ogenošću ili lokacionim
grupisanjem kao etničkom izolacijom, Skoro svi ti uslo-
vi postoje danas n a Kosovu. Podvojenost koja nastaje
usled »ograničenog opštenja i slabe m eđusobne pove-
zanosti«165 m eđu učesnicim a svakog političkog protesta,
a posebno kod složenih form i kao što je npr. ustanak,
jeste negativna pretpostavka po njihov uspeh. Kako
prim ećuju još M arks i Engels »svi veliki ustanci u
srednjem veku poticali su sa sela, ali isto tako nisu ima-
li uspeha zbog podvojenosti i prim itivizm a seljaka koji
je posledica te podvojenosti«.166
Da socijalni protesti poprim aju sve lakše i sve češ-
će form e političkog nasilja nego što bi se to površnim
pregledom njegove prisutnosti u savrem enom društvu
moglo zaključiti, pokazuje i prim er nereda koje su u
toku 1985. g. izazvala sportska borilačka društva Mada-
gaskara nakon odluke vlade da se zabrani učenje ovih
veština kao nehum anih i štetnih po zdravlje (posebno
karate i kung fu) i k o ji na prvi pogled mogu biti
protum ačeni isključivo kao nepolitički izlivi masovnog
nezadovoljstva. M eđutim, članovi sportskih društava na
koje se odnosila zabrana su u toku m im ih dem onstra-
cija izazvali nerede u kojim a su bukvalno polomili
vrat oko stotini om ladinaca i s k l j u č i v o p r o v l a -
d i n e orijentacije čime su neredi poprim ili politički
karakter, a pripadnici navedenih udruženja dobili tret-
m an ne samo sportskih, već i političkih štetnih i u
društvu nepoželjnih lica.167
N e r e d i n a sta ju kao rezultat pokušaja pobuna,
ustanaka ili neke druge form e vršenja nelegalnog nasi­
lja od stran e više aktera, ali i kao rezultat prirodnih,
ili na tehnički način izazvanih katastrofa, koje su do-

165 M a r x , K ., E n g e ls , F .: N e m a č k a id eologiju , O p. C it. S. 49.

166 ib id . s. 48.
167 V id i » N IN « o d 15. 09. 1975. g.
voljno intenzivne da b i uznem irile građane i dovele do
masovnog paničnog i haotičnog ponašanja suprotnog
važećim m oralnim i pravnim norm am a. Tako npr. ka-
taklizm e, koje svojim pojavnim intenzitetom i teškim
posledicam a prek id aju norm alan tok života velikom
b ro ju Ijudi, uvek p red stav ljaju uzrok ispoljavanja do
tad čoveku nepoznatih, potisn u tih nagona za samo-
održanjem , koji se u datim okolnostim a ispoljavaju i
kao nesolidarno, nelegalno i nem oralno m asovno pos-
tu p an je onih pripadnika društva kojim a je to inače
apriori strano kao vid ponašanja u norm alnim uslovi-
m a. Dakle, neredi, za razliku od nem ira, mogu da nas-
ta ju i kao rezultat delovanja elem entam e nepogode na
psihu čoveka, jednako npr. i kao rezultat socijalne pro-
vokacije, npr. usled nekontrolisanog izliva navijačkih
strasti i sl. Iako mogu im ati i jasn u političku konotaci-
ju, ona obično nije izražena u toj m eri kao kod nem ira.
Kao nasilne p o l i t i č k e n e r e d e možemo od-
rediti one form e internog političkog p ro te sta koje se
ispoljavaju kroz asocijalno i destruktivno politički mo-
tivisano ponašanje grupe ak tera koje jcarakteriše di-
rek tn a kolektivna upotreba sile sa pretežno političkim
instrum entalnim i sim boličkim sadržajem , širokom Vio­
len tno-pojavnom skalom i ograničenom m ogućnošću
u tican ja na izm enu vlađajuće političke stru k tu re, i, obič-
no, bez bitnog u ticaja na prom enu društveno-ekonom-
skog uređenja, pre svega zbog nedovoljnog stepena
organizovanosti aktera i vrem ena njihovog tra jan ja . Tek
unošenjem višeg stepena organizacije neredi mogu pre-
rasti u više organizacione form e m asovnog političkog
nasilja kao što su npr. nem iri ili ustanak.
Razlika izm eđu nem ira i nereda je i u tom e što
se u neredim a više i eruptivnije oslobađaju prigušene
em ocije usled m ogućnosti anonim nog i nekažnjenog
 delovanja u g o m i 1 i. Delovanje gomile kao oblik iska-
zivanja političkog p ro te sta i kolektivnog, pretežno na-
gonskog i sugestivnog, reagovanja, ispoljeno u emocio-
nalnom n astu p an ju bez naglašenog lim ita lične odgo-
vornosti jeste krucijalna k arakteristika svakog nereda.
U ostalim , kao organizovanijim form am a kolektivnog
političkog protesta, ovako oblikovano delovanje je
m anje prisutno, je r je i m anja m ogućnost trenutnog
gubljenja ličnog identiteta, odnosno njegovog u tapanja
u identitet m ase. Usled različitog nivoa svesti koja i
nije odlučujući agens n iti uključivanja u nerede, a ni
učestvovanja u njim a, velik deo učesnika nereda je pre
nikovoden em ocijam a, nagonim a, radoznalošću kao tež-
njom za doživljajem novog i sl. nego jasno definisanim
interesom i svešću o potrebi društvene opravdanosti
izvođenja takvih aktivnosti.
N asuprot tom e, odlika n e m i r a je dosezanje od-
ređenog nivoa svesti i njegovih učesnika o nekoj druš-
tvenoj pojavi, odnosno problem u, odnosno tuđem i sop-
stvenom položaju i stan ju u društvu, kao i o položaju
društvene grupe kojoj pripadaju, a koji je pretežno
nastao kroz ideološko-političko delovanje (agitacija,
Propaganda i sl.), Nem iri se kao oblik složene političke
aktivnosti razlikuju od nereda i po nizu nekih drugih
svojstava kao što su viši stepen organizovanosti, veći
broj perm anentnih učesnika, veći teritorijalni i sadr-
žajno-akcioni obim, vrem e trajan ja, trajn o st m otiva i
interesa koji ih pokreću, intenzivnija intencionalnost,
planiranje, jasnije definisani ciljevi akcije i teže razre-
šavanje i otklanjanje nem ira kao form e socijalnog
konflikta. N eredi su, dakle, uži pojam od nem ira i nji-
hov uvek mogući sastavni deo.
Pošto predstavljaju oblik protesne instrum entalne
prinude radi ostvarenja konkretnih ciljeva političke ne-
rede ili m anje nerede zbog relativno niskog stepena
organizovanosti karak terišu više njihova sim bolička i
instrum entalna nego političko kom unikativna funkcija.
I kada su izolovani od širih društvenih gibanja, što npr.
znači, ukoliko nisu sastavni deo jedne revolucije, oni
p redstavljaju i upozorenje prinudom i p ro testn i signal
vlastim a na socijalni, ekonom ski i politički položaj
učesnika u neredim a, dem onstracijam a, pobunam a, ili,
pak, indikator iskazivanja šireg političkog stava klasne,
nacionalne ili rasne baze p ro te sta npr. prem a nečijoj
trenutnoj politici, vlastim a ko je je sprovode, ili obliku
društveno-ekonom skog uređenja. Upozorenje, odnosno
protestni signal, nosioci i učesnici nereda nikada ne ša-
lju u svoje ime, već i u im e onih čije interese žele i
nam eravaju zastupati ili to stvarno čine. Ograničenje
nem ira na legalni pro test om ogućuje šire uključivanje,
odnosno m obilisanje učesnika. K ada je to svesni čin
onih koji organizuju i vode nem ire, može se govoriti
o m anipulaciji ko ja može ali ne m ora im ati negativnu
konotaciju. U okvire m anipulacije spadaju i nastoja-
nja da se npr. neredim a da oznaka potpune spontanos-
ti, čak i kroz nam erne propuste, je r savršenost organi-
zacije u izvođenju nereda može da izazove podozrenje
m asa, pa i njihovu uverenost u p o stojanje m anipula­
cije. Inače, kao segm ent političkog protesta, spontanost
najčešće predstavlja snažan katalizator nereda, a potvr-
đuje se kroz iskazivanje emocija, što u okviru mani-
pulacionog delovanja, kako pokazuju istraživanja168,
takođe može b iti organizovano. Što su neredi ograniče-
niji na užu društvenu grupaciju (npr. pripadnici samo
jedne m anje nacije u višenacionalnoj sredini, studenti)
utoliko se više povećava m ogućnost da u cilju realiza-

168 T u r n e r , R . H .: O p . c it., s. 177.

cije nužno ten d iraju stvaranju čvrstog komunikacio-
nog kanala sa onim dm štvenim snagam a čiji bi direk-
ta n ili indirektan p ritisak na vlast, bilo legalnim putem ,
bilo direktnim priključivanjim a neredim a i nem irim a
b a r kao potvrda solidarisanja, omogućio realizaciju in-
teresa ak tera nem ira, uzgred budi rečeno, uvek objek-
tivno užih od proklam ovanih i zastupanih. Tipičan pri-
m er za to je obraćanje francuskih i jugoslovenskih
studenata 1968. g. radnicim a. K arakteristična potvrda
za ovaj stav je i ponašanje relativno m alobrojnih pro-
testnih grupa koje, što m anje raspolažu sa snagom di-
rektne prinude masovnog zam aha, sve više nastoje
stvoriti kom unikacioni kanal sa sredstvim a informisa-
nja. Onima koji su dovoljno moćni, dobro organizovani
i brojni, i uživaju snažnu m aterijalnu i m oralnu podr-
šku spolja ili iznutra, borba za naklonost javnih glasila
nije potrebna, zacelo b ar ne u tolikoj m eri.
Nakon obezbeđenja učešća m asa, odnosno dovolj-
nog b ro ja učesnika u neredim a i nem irim a nestaje pot-
reba za iskazivanjem spontanosti i počinje organizovan
rad od stran e akcionog jezgra sa onim a koji su se
spontano, pa čak i olako priključili akciji. Dakle, iako
mogu izgledati spontani, neorganizovani i neplanirani
oni su to najčešće samo pojavno, odnosno za većinu
posm atrača pa čak i učesnika. U praksi su uopšte jako
retk i oblici kolektivne političke prinude koji nisu bili
deo taktike, odnosno plod planske akcije nekog orga-
nizovanog akcionog jezgra. Pri tom je svejedno da li
se radi o rasnim , studentskim , etničkim odnosno nacio-
nalističkim , ili čak, kao indikativno najbanalnijim ,
zatvorskim političkim neredim a. Ilustracije radi uzeće-
mo kao prim er taktiku održavanja nem ira u Severnoj
Irskoj.
 T aktika održavanja i razvijanja nem ira u Severnoj
Irskoj koji sa prekidim a tra ju od 1966. g. izražena u
paralelnom korišćenju legalnih puteva stvaranja ne-
zavisnosti od stran e Provisional Sinn Fein-a kao parti-
je koja je legalno političko krilo po k reta i terorističkih
akcija IR E nije obaranje postojećeg režim a, ili prim o-
ravanje istog na željene ustupke kroz direktno oružano
suprotstavljanje koje bi rezultiralo direktnim , nasilnim
frontalnim duelom snaga vlade i separatista, već je to
tak tik a iscrpljivanja protivnika kao stalna provokacija
nasiljem i p retn jo m koja izaziva atm osferu perm anen-
tne napetosti i hipersenzibilacije u tretm an u svakog,
pa i najm anjeg političkog slučaja, dakle, atm osferu po-
voljnu za politizaciju m asa u željenim pravcim a politič-
ke akcije koja se sprovodi u datoj sređini, što sve zajed-
no, naravno uz sticaj nekih drugih, za ovu tem u od
m anjeg značaja, iako ne i nebitnih okolnosti, poput pos-
rednog p orasta nem otivisanosti za rad i pada produktiv-
nosti, doprinosi visokom stepenu n e s n o š l j i v o s t i
političke i ekonom ske situacije, kako na m ikroplanu, ta-
ko i na nivou čitave političke zajednice. S trateški gleda-
no, takva tak tik a treb a da u određenoj etapi svoga raz-
voja kulm inira kao ostvarena nem ogućnost daljeg funk-
cionisanja društveno-političkog sistem a usled neposto-
jan ja pretpostavki za njegovo dal je legalno i legi-
tim no funkcionisanje. Ili, drugačije rečeno takva ta k ­
tika, ukoliko se iskaže u praksi kao potpuno uspešna,
treba u tom m om entu da, ili izazove poraz vladine politi-
ke koji bi se očitavao u priznavanju i ostvarenju zahteva
autonom ista, ili, u zavisnosti od stepena masovnog po-
litičkog nezadovoljstva, stepena naoružanosti i organi-
zovanosti pristalica autonom ista itd., da tek tada do-
vede do p re ra sta n ja postojećeg u jedan širi oružani
sukob, koji treb a rezultirati određenim , bar minimal-
Tiim ustupcim a vlade autonom istim a u svakoj fazi uspos-
tavljanja bezkonfliktne političke situacije. Stoga smat-
ram o da nije u pravu ni B enit109, ni drugi analitičari
delovanja irskog autonom ističkog pokreta koji isključi-
vo na osnovu ukupnog b ro ja ubijenih pripadnika vladi-
nih snaga, pre svega policajaca i vojnika, zaključuju da
nijedna, pa ni b ritan sk a vlada ne može biti ovakvom
taktikom čak ni ozbiljnije ugrožena, a da ni u kom
slučaju ne može pred njom politički kapitulirati. Ta-
kođe, ne treb a ni tako lako odbaciti broj ubijenih u
irskom sukobu koji je 1969. do 1972. g. iznosio preko
2.200 žrtava.169170 E skalacija nasilja izražena brojem žrtava
ostao je značajan indikator za određivanje usm erenosti
akcije i stepena ostvarene provokacije. Podaci za po-
jedine godine, uzeti sam i za sebe govore o periođič-
nom dosezanju stan ja sa atributim a karakterističnim
za građanski rat, m ada im a godina koje su, gledano po
ostvarenosti političkih efekata, bile uspešne u većoj me-
ri po konačne ciljeve IRE iako je broj žrtava te ili
prethodne godine bio daleko m anji. Od ukupnog broja
ubijenih do 1972. g. IR I se pripisuje ubistvo oko 600
pripadnika bezbednosnih snaga i institucija, i oko 300
policijskih saradnika, protestanskim param ilitaristič-
kim organizacijam a UDA i UVF oko 600, dok broj ne-
dužnih iznosi oko 400 lica171. Pored broja ubijenih u
bilans nem ira u Severnoj Irskoj treb a dodati i sledeće
cifre172 za period od 1968. do 1978. g.: oko 6.000 eksplo-
zija bom bi, preko 20.000 ranjenih, razorene čitave grad-
ske četvrti itd. U tak tik u nem ira treba svakako uvrstiti
i izazivanje znatnih m aterijalnih izdataka za održavanje

169 V id i n p r . : B e n n e t t , R .: T h e B l a c k a n d T a n s , B o s to n , 1959.
170 T i e g e r , P . M .-.Irla n d , M ü n c h e n , 1984, s. 64.
171 ib id e m .
172 P r e m a : S ü d d e u t s c h e Z e itu n g « 21 /2 2 , 10. 1978, s. 13.
»normalnog stanja« funkcionisanja društveno-politič-
kog sistem a date sredine, što u savrem enim uslovim a
svetske ekonom ske krize predstavlja dodatni, ne samo
politički već i ekonom ski kam en oko v rata svakoj vladi
čija zem lja traži izlaz iz postojećih ekonom skih teškoća.
I dok se kao taktički ciljevi »Provisional IRA« mo-
gu odrediti onem ogućenje funkcionisanja političkog sis­
tem a, prisiljavanje B ritanaca na povlačenje, suzbijanje
»unionizma« kod pro testan ata i sl., njeni s t r a t e š k i
ciljevi su sticanje nezavisnosti, a sve više i ostvarenje
socijalističkog društva. Glavna uloga u preoblikovanju
osnovnog istorijskog zahteva IR E za nezavisnošću uz
zahtev za stvaranje federacije sa Velikom B ritanijom
kao prelaznog rešenja do ostvarenja konačnog cilja —
Irsk e Socijalističke Republike, se pripisuje vice prezi-
dentu »Provisional Sinn Fein-a« — Geri Adam su173.
F o r m e u kojim a se mogu ispoljiti nem iri su vrlo
raznovrsne, a jedna od najčešćih su d e m o n s t r a c i -
j e. Prethode im dogovorni skupovi ili zborovi. Njiho-
va odlika je javnost u organizovanom, planskom i cilj-
nom m asovnom izražavanju (ne)saglasnosti sa određe-
nim političkim stanjem , zbivanjim a i procesim a, odnos-
no odlukam a i rešenjim a, kako u datoj sredini tako i
van nje. Kao osnova grupisanja u dem onstracijam a se
obično iskazuje solidarnost u kolektivnom reagovanju
i saglasnost sa m išljenjem akcionog jezgra ko je planira,
priprem a i vodi dem onstracije. Stoga se ni uzrok, od-
nosno povod dem onstracije ne m ora neposredno ticati
svih učesnika — dem onstranata. Osnovna odlika de-
m onstracija je emotivno, i svesno kolektivno, reagova-
n je na iste podsticaje. Po svojoj ciljnoj usm erenosti
p redstavljaju am bivalentnu m anifestaciju protivljenja,

173 V id i n p r . : T i e g e r , P . M .: o p . c it., s . 64.

je r je njim a uvek izraženo protivljenje nekom kao isto-
vrem ena podrška nekom drugom , i obm uto. Prem a
obuhvatu i p ro sto ru mogu se kretati od usko lokalnih
do intem acionalnih.
Politička p o b u n a se može odrediti kao vid lic-
ne, grupne ili kolektivne aktivnosti na planu supros-
tavljanja oficijelnom , legalnom ili priznatom , kao i na-
m etnutom vođstvu, odnosno upravljačkoj stru k tu ri
usled nesaglasnosti sa postojećim ili planiranim sta-
njem i odnosim a koju karakteriše veći ili m anji stepen
usklađenosti akcija organizovanih učesnika u pravcu
ostvarenja ciljeva koji se, prem a proceni vođstva po-
bime, ne m ogu realizovati m irnim putem , odnosno, ko-
jim a se povećavaju izgledi za pospešivanje realizacije
kroz organizovano izvođenje nasilja.
Svetozar M arković određuje b u n e (pobune) kao
form e ličnog, grupnog ili m asovnog političkog ili soci-
jalnog p ro testa koje mogu biti izraz i indikator opstaja-
n ja »osećanja čovekovog dostojanstva i prvog čoveko-
vog prava: vlastitost od sebe samog«174, a posebno u
situacijam a kada se perm anentno vrši brahijalno nasi-
lje nad jednim narodom . Tada je »svaki ustanak priro-
dan, n e i z b e ž a n , dakle z a k o n i t čim je izaz\'an
nasiljem čoveka nad čovekom i čim je upravljen na
to da se sloboda ličnosti utvrdi«.
Pored istorijski progresivnih buna, kao buna orga­
nizovanih od strane akcionog jezgra koje im a jasno
određene, progresivne ciljeve, on razlikuje i b u n e s a
k o n f u z n i m p r o g r a m o m i l i b e z n j e g a , ko­
je nastaju i završavaju kao p rosti izlivi masovnog poli-
tiziranog nezadovoljstva ispoljeni u nasilju nad stvar-

174 S v e t o z a r M a r k o v ić : B u n a i r e v o l u c i j a , S a b r a n i s p is i, B e o ­
g r a d , 1965. g ., k n j . II, s. 387—388.
nim protivnikom ili sim bolim a njegove vladavine, koji
u suštini osporavaju legitim nost režima, a neretko se i
obraćaju sa svojim zahtevim a visokim, tradicionalnim
autoritetim a, i kao treću v rstu •—■ k o n t r a r e v o l u -
c i o n a r n e pobune kao one »bune ko je su upravljene
na to da obore ustanove koje ujem čavaju narodnu
slobodu«175176. Njihova kontrarevolucionarnost proističe
iz činjenice da se vrši nasilje nad narodom , je r po
njem u, dok nasilje klase nad klasom može b iti istorijski
opravdano i revolucionarno ukoliko je u funkciji klas-
nog oslobođenja, svako nasilje nad jednim narodom
nem a svoga opravdanja i sa stanovišta ostvarenja so-
cijalističke revolucije nužno je kontrarevolucionarno i
kontraoslobodilačko. Zato i podvlači da se pri određiva-
n ju k arak tera bune »ne m eri po uspehu, već po tome:
kakvim je pobudam a izazvana i kakav joj je cilj«178.
Istražujući zakonitosti izrastanja masovnog iz po-
jedinačnog i grupnog nacionalnog o tpora Svetozar Mar-
ković, ponet njem u bliskom slobodoljubivom tradici-
jom srpskog naroda, uzim a srpske hajduke za prim er
efikasnog individualnog nacionalnog p ro testa izraženog
u form i lične pobune protiv ugnjetačkih društvenih od-
nosa. Mada je sa stanovišta procene k ra jn jih konktret-
nih učinaka njihov otpor bio iracionalan, on je kvalite-
tom akcije, kao osvetničkog herojstva p a r ekselans,
projektabilno doprinosio podizanju m orala i razrasta-
n ju svesti o potrebi otpora, kao i širenju akcione sprem-
nosti, doprinoseći tim e i kvantitetu pobune koja iz lič-
ne, hajducke, p rerasta u širu, grupnu ili čak opštena-
rodnu. Po njem u, više istim m otivim a pokrenutih po-
buna p rerastaju , ukoliko postoji m ogućnost borbenog

175 ib iđ ., s. 388.
176 ib id e m .
kom uniciranja u ustan ak koji zbog svoje m asovnosti
može b iti form a otpočinjanja revolucije, je r »tek kad
se u jednom pokorenom narodu pojavi mnogo ljudi,
koji po svom ličnom osećanju ne mogu da trp e n a s i -
1 j e, onda je tek m ogućan zajednički rad za oslobođe-
nje od tiranije: p rev rat ili revolucija«177.
Proces artikulacije i organizacije o t p o r a k l a -
s e i njegovo m anifestovanje u form i pobune pregnan-
tno je izložen u »Manifestu«: »radnici otpočinju da
stv araju koalicije protiv buržoazije; okupljaju se za
održavanje svoje najam nine. Oni osnivaju čak i tra jn a
udruženja da bi se snabdijevali sredstvim a za slučaj
bunta. B orba se m estim ično pretv ara u pobunu«178.
Pobuna sadrži m ogućnost fokusiranja agresivnosti
na jedan određeni objekat, ali istovrem eno i m ogućnost
njene socijalne entropije. Ostvarenje prve m ogućnosti
još uvek nije siguran dokaz uspeha pobune, kao što
ni druga varijan ta ne znači uvek njen poraz. E ntropija
može doprineti i rasp ro stiran ju ideja ili iniciranju dru-
gih pobuna na širem planu, što može im ati veće efekte
za pobunu koja je m alih razm era nego što je uništenje
nekoga objekta na koga je fokusirana agresivnost po-
bunjenih.
Sami po sebi neredi i nem iri, kao ni ustanak, nisu
revolucionarni, kao što nisu ni kontrarevolucionarna
pojava. Da bi jedan nasilni otpor, odnosno socijalni
nem ir ili ustanak stekao a trib u t revolucionam osti ne-
ophodno je u cilju adekvatnog određenja pom no istra-
žiti njegove uzroke i m esto javljanja, kao i obim i inten-
zitet ispoljavanja, utvrditi ko su m u nosioci, kojim
sredstvim a se koriste (ili nam eravaju da se koriste) i

177 ib id e m .
178 M a r x , K ., E n g e ls , F .: M a n i f e s t K o m u n i s t i č k e p a r t i j e , D e la ,
t. 7, s. 387.
raspolažu u datim uslovim a, čiju i kakvu p odršku oče-
kuju, čiju i kakvu podršku već uživaju, kakve su realne
m ogućnosti p rera sta n ja u više organizacione form e poli-
tičkog nasilja i, posebno, kakvi su im ciljevi.
Svako paušalno određenje samo na osnovu jednog
ili nekoliko ovih elem enata ostaje n a nivou nenaučnog
nagađanja o njihovom k a ra k teru i kao takvo samo hi-
potetičke vrednosti. Tvrditi, na prim er, da je svaki po-
litički p ro test koji se javlja u okvirim a kapitalističkog
društva revolucionaran samo zato što se događa u nje-
mu, jed n ak je zabludi da su svi politički p ro testi kon-
trarevolucionam og k a rak tera ako se jav ljaju u socija-
lizmu. Npr. protesti, posebno nenasilni, mogu predstav-
ljati izraz političkog protestnog držanja čitavog druš-
tva, a ne samo klase ili partije, uperenog protiv name-
tan ja ideje i načina društvenog razvoja, sa strane, tu-
đih specifičnom biću toga društva, kao što je to bio
slučaj 1948. g. Politički protesti, dakle, nem aju samo
ciljno-interni već i ciljno-eksterni karakter. Različiti vi-
dovi nem ira i kolektivnog revolta se mogu javiti i po-
vodom eksternih uzroka koji ne ugrožavaju direktno
nosioce otpora, što, na prim er, previđa Gar, kao, uos-
talom , i, svi drugi bihevioristi. K arakterističan prim er
za to p redstavljaju i brojne dem onstracije i drugi vi-
dovi ispoljavanja m asovnog revolta u SFRJ upereni
protiv vođenja ra ta u V ijetnam u i intervencije u ČSSR
1968. g. i sl.
Kao i sve ostale form e političkog nasilja i neredi
i nem iri mogu biti povezani sa nekim drugim violen-
tnim oblicim a političkog ponašanja. Npr. nasilne de­
m onstracije mogu biti sastavni deo građanskog rata,
ili u neposređnoj vezi sa revolucijom ili kontrarevolu-
cijom koja se priprem a i izvodi u datom društvu. U
tom slučaju lakše se da odrediti njihov profil kao vid
revolucionam og, revolucionam o neutralnog ili kontra-
revolucionam og delovanja.
Politički p ro testi ispoljeni kao neredi i kao nem iri
su mogući u svakom klasnom društvu i svakom tipu
društveno-ekonom skog uređenja, pa i u socijalističkom ,
je r ni njegov razvitak nije rasterećen od objektivnih i
subjektivnih slabosti, niti teče pravolinijski. I ono, kao
i svako klasno društvo, im a svoje klasne neprijatelje
kao i zastupnike zlonam em ih ili dobronam ernih ideo-
loških stranputica čiji su interesi suprotni istorijskim
ili strateškim interesim a radničke klase i njene avan-
garde. Kao klasno, socijalističko društvo m ora posedo-
vati potencijalnoj kontrarevolucionarnoj opasnosti re-
levantnu odbram benu moć ukoliko hoće da se kao tak-
vo održi. Stoga su b rojne naučne tvrdnje o nemoći so-
cijalizm a da savlada un u trašn je slabosti nenasilnim pu-
tem najčešće samo u službi kom parativnog isticanja
fiktivne prednosti kapitalističkog poretka na tom pla-
nu, kao što je, na prim er, i ova Valdmanova: »Samo u
pluralističkim društvim a, u kojim a je državna sila og-
raničena, uspevaju se pobunjenički pokreti obuzdati i
dobiti k arak ter jedne ograničene epizode«179.
Zbog bizam osti, štra jk glađu kao oblik političkog
p ro testa zaslužuje posebnu pažnju.
Kao oblik političkog ponašanja š tra jk glađu je,
najkraće rečeno, specifičan vid autodestruktivnog, po-
litički m otivisanog protestnog ponašanja, koje u biti
predstavlja ništa drugo do svesno i sistem atsko (politič-
ko) nasilje nad sobom, koje u zavisnosti od postavljenih
ciljeva, zahteva, stepena razum nosti onih kojim a je

179 W a l d m a n n , P .: o p . c it., s. 40.

upućeno i uslova da se zahtevim a štrajk ača izađe u
susret, može rezultirati u rasponu od psihofizičke iscrp-
ljenosti do sm rti.
Š trajk glađu se ispoljava kao nelegalan (zakonom
nepredviđen) m edijski atraktivan vid p ritisk a na vlast
sa ciljem p rid o b ijan ja dela javnosti za ostvarivanje
zahteva za koje se procenjuje da se mogu, ili tek une-
koliko mogu, ostvariti legalnim putem . U tom sm islu
š tra jk glađu je politički angažm an kojim se u prvi plan
dešavanja nastoji staviti onaj koji štra jk u je i isključi-
vo njegova volja; to je svojevrsni voluntarizam u po-
litici nezavisno od toga da li su zahtevi štrajk ača op-
ravdani ili ne.
U zavisnosti od dem okratičnosti sistem a u kojem
se odvija može biti, s jedne strane, iznuđen oblik po-
litičke borbe, poslednje sredstvo ukazivanja na čin ne-
pravde, onda kada su iscrpljena sva druga sredstva
kom uniciranja u okviru institucionalizovanih političkih
rešenja. Na drugoj strani, može biti ne samo vid poli-
tičkog eksentrizm a, već socijalni egzibicionizam kojim
se često uz najavljenu ili izraženu p re tn ju demokra-
tičnosti sistem a, n astoji m anipulisati delom javnosti
da bi se ostvarili ciljevi štra jk a koji, inače, ne m oraju
uvek biti realno ostvarljivi, niti u vezi sa istinskim za-
dovoljenjem društvene, pa čak i lične pravde.
Budući da je š tra jk glađu uvek i svojevrsni apel
savesti koji po pravilu nailazi na širok odjek, ako ne
sopstvene onda inostrane javnosti, uvek je spojen sa
očekivanjem realne ili pretpostavljene solidam osti zbog
čega može im ati kolektivni, pa i m asovni karakter.
 4.2.2. Terorizam

Kao višedim enzionalni politički fenom en savreme-

ni terorizam se može teorijski najopštije odrediti kao
složeni oblik organizovanog, individualnog i rede insti-
tucionalizovanog političkog nasilja obeležen zastrašu-
jućim brahijalno-fizičkim i psihološkim m etodam a po-
litičke borbe kojim a se obično u vrem e političkih i
ekonom skih kriza, a retko i u uslovim a ostvarene eko-
nom ske i političke stabilnosti jednog društva, sistemat-
ski pokušavaju ostvariti »veliki ciljevi« na način pot-
puno neprim eren datim uslovim a, pre svega društve-
noj situaciji i istorijskim m ogućnostim a onih koji ga
kao političku strategiju upražnjavaju.
Društveno-ugrožavajući opus terorizm a obuhvata
otmice, ucene, p re tn ju silom u okviru intenzivno psi-
hološko-propagandne delatnosti, psihofizičko zlostavlja-
nje, atentate, sabotaže, diverzije, pojedinačna i masov-
na politička ubistva, intenciju ispoljavanja ređe nad
stvarnim i potencijalnim protivnicim a, a češće nad ne-
vinim žrtvam a.
Kao vid individualnog, nelegitimnog, nelegalnog i
neinstitucionalnog nasilja terorizam je uvek okrenut
protiv određenih institucija nekog društva, odnosno
in concretum protiv neke države. Ukoliko je vid držav-
nog nasilja, čak i kada je form alno-pravno legalan, ne
nalazi legitim ne osnove u relevantnom etičkom i prog-
lesivnom pravnom kodeksu m eđunarodne zajednice.
Pod d r ž a v n i m t e r o r i z m o m mogu se sma-
tra ti po form i i sadržini klasični teroristički akti spe-
cifični po tom e što su javno izvedeni od strane pri-
padnika vojnih, policijskih ili plaćeničkih snaga neke
zem lje izvan njenih granica, a po odluci njenih vlasti,
kao specifični vid ostvarenja politike sile u međuna-
rodnim odnosim a. Najsvežiji prim eri državnog teroriz-
m a su izraelsko bom bardovanje naselja PLO u Tunisu
i am erička otm ica egipatskog aviona u novem bru 1985.
g. U širem sm islu pojam državnog terorizm a takođe
obuhvata i javno ili direktno dirigovani individualni
terorizam od stran e nekih država odnosno njihovih in-
stitucija.
Po svojoj ideološkoj osnovi terorizam može b iti
fašistoidan (ultradesni) ili anarhoidan (ultralevi) vid po-
litičkog delovanja, a najčešći m otivi koji ga pokredu
su usko-nacionalne, separatističke ili neke druge teri-
torijalno-pretenzione, kao i religiozne, rasne ili revan-
šističke prirode.
Pored niza naučnih pokušaja, p ri određenju defi-
nicionog okvira terorizm a jav lja se i čitav niz razno-
vrsnih nenaučnih pokušaja koji rezultiraju odgovara-
jucom pojm ovnom zbrkom koja dalje izaziva njoj re-
levantne kolokvijalne zabune. U cilju pojm ovnog po-
jašn je n ja terorizm a bilo bi neophodno ukazati b a r na
dve osnovne greške ko je desto sredemo p ri definisanju
terorizm a.
Prva greška je podvođenje borbe istinskih oslobo-
diladkih pokreta pod terorizam i ona je uslovljena ug-
lavnom razlozim a ideološke prirode, te je upravo sto-
ga najdešće prave a u to ri180 iz onih država i s tru k tu ra
koje i inade nastoje ugušiti ili b ar om esti oslobodilac-
ke i druge progresivne pokrete u zem ljam a u razvoju.
Sim ptom atidno je da paralelno sa istom tezom nastu-
p aju i njihovi zvanični predstavnici u raznim m eduna-
rodnim forum im a, p re svega u Organizaciji ujedinje-
nih nacija, težeći da sve oslobodiladke pokrete podve-

180 K a o t i p i č a n p r l m e r u m n o g o t i r o j n o m n iz u s l i č n i h r a d o v a
iz d v a ja m o : P a r r y , A .: T e r r o r i s m f r o m R o b e s p i e r e to A r a f a t , N e w
Y o r k , 1976.
 du pod pojam terorističkog delovanja čime pokušava-
ju obezbediti i odgovarajuće sankcije m eđunarodne za-
jednice prem a njim a. Pokušajem izjednačavanja stvar-
nih boraca za nacionalno, socijalno i klasno oslobođe-
nje sa teroristim a teži se ostvarenju đvostrukog medu-
narodnog efekta. Prvi je diskvalifikacija antikolonijal-
ne i uopšte revolucionam e borbe na svetskom planu,
a drugi efekat treb a da bude perfidno uzdizanje poje-
dinih desničarskih terorističkih grupacija, iza kojih
stoje ne samo reakcionarni krugovi, nego i vlasti odre-
đenih zemalja, na nivo boraca za slobodu. Zagovornici
ove teze, kao po pravilu, traže oslonac za n ju u po-
sto ja n ju m eđunarodno priznatog prava na pobunu, za-
boravljajući ili previđajući da je ono legitim na osnova
za nasilno političko delovanje samo ukoliko ne posto-
ji ni jedan drugi put realizacije fundam entalnih ljud-
skih prava što kod terorizm a očigledno nije slučaj.
Druga, takođe veoma česta definiciona pogreška je-
ste nerazlikovanje terorizm a od ostalrh m nogobrojnih
oblika političkog nasilja, odnosno svođenje svih oblika
političkog nasilja pod nazivnik terorizm a iako je on
samo jedan od složenih oblika društvenog nasilja ispo-
ljenog u sferi politike. Posebno je upadljivo nerazliko­
vanje terorizm a od terora.

4.2.3. Subverzija

Kao složeni oblik institucionalnog nasilja ko je ka-

rakteriše indirektna i direktna prim ena sile, subver­
zija se može definisati kao nastojanje i realizacija na-
sto jan ja m aksim iliziranog prodora takvih globalnih
ideoloških, ekonom skih i ku ltu m ih obrazaca i odnosa,
i po ukupan profil društva bitnih društvenih i privred-
nih usm erenja, (kao i parcijalnih poput načina vojne
obuke, tržišne orijentacije i sl.), sve do načina indivi-
dualnog i kolektivnog življenja (potrošački m entalitet)
koji om ogućavaju realizovanje strateškog cilja nosioca
subverzije, u odgovarajuće pore društva •— objekta
subverzivne penetracije. S trateški cilj svake subverzije
je d e s t a b i l i z a c i j a određenog društveno-politič-
kog sistem a iznutra, putem suptilnih penetracionih i
rušilačkih tehnika u takvoj m eri da nosilac subverzije
može, u prvom red u bez vojne intervencije, m eđuna-
rodne osude i uopšte posledica, a sa relativno m alim
m aterijalnim ulaganjem i neznatnim ljudskim gubici-
m a ili bez n jih 181, realizovati svoje strateške, političke,
privredne i vojne interese prem a objektu subverzivne
penetracije, ili, u m eri da se usled slabljenja odbram -
benog potencijala objekta subverzije znatno može olak-
šati, kako direktna vojna intervencija zemlje, — nosio­
ca subverzije, tako i prevratnička politička akcija od-
ređenih političkih stru k tu ra i snaga u n u tar zem lje —
objekta subverzije, čije političke aktivnosti vode ostva-
rivanju ciljeva istovetnih sa ciljevim a nosioca subver­
zije.
Tehnike subverzija su vanredno širokog Spektra,
te ne isključuju ni jednu m oguću aktivnost ukoliko
ona vodi željenom cilju. Odlika uspešno organizovanog
subverzivnog delovanja jeste iznalaženje za datu sredi-
nu upravo njoj prim erenih m etoda što često otežava
prepoznavanje nekih suptilnih subverzivnih aktivnosti

181 R a t u V i j e t n a m u j e k o š ta o iz m e đ u 350—400 m i l i j a r d i ft, n j i -

m e se n i s u o s t v a r i l i p r e d v i đ e n i c ilje v i, t r a j a o j e 15 g o d in a i d o n e o
p u n o m e đ u n a ro d n ih i u n u tr a š n jih p ro b le m a SA D . N a s u p ro t n je m u ,
s u b v e r z i v n o a n g a ž o v a n j e S A D u Ć ile u j e k o š t a l o s v e g a 8 m i l i o n a ft,
o p e ra c ija je tr a ja la v e o m a k ra tk o , o s tv a re n je e k o n o m sk i e fe k a t
d e n a c io n a liz a c ijo m r u d n ik a b a k ra , a b e z d ir e k tn o g a n g a ž o v a n ja
v o j n e s ile S A D i i j e d n e l j u d s k e ž r t v e .
kao što su špijunaža i sabotaža, sve dok one ne dobi-
ju izrazito vidljiva obeležja. Ipak, neki od m etoda sub-
verzivnog delovanja se mogu izdvojiti kako po svojoj
očitosti (terorizam i diverzija), tako i po učestalosti,
odnosno om iljenosti prim ene od strane nekih nosilaca
subverzije.
S obzirom p a to da su u okvirim a subverzivnog
delovanja na planu izazivanja i produbljivanja kriznih
situacija, rukovodeći politički, kao i privredni, vojni i
naučni slojevi jednako važan, ako ne i važniji cilj »sub-
verzivne obrade« od mase, češće je subverzivna poja-
va planiranje i ostvarivanje korum piranja rukovode-
ćeg političkog, privrednog, vojnog i naučnog kadra
zem lje — objekta subverzije, nego sam a indoktrinaci-
ja m asa na koju se inače, mnogo upozorava od stra ­
ne tih istih slojeva koji sebe neretko sm atraju, već po
svojoj društvenoj funkciji, odnosno, po samoj priro-
di svoga m esta u društvu, im unim na subverzivne uti-
caje, zaboravljajući da su oni pri tom poželjniji, i za-
to i napadaniji objekt indokrinacije i uopšte subver­
zivne aktivnosti iz više m ogućih razloga. Kao prvo, ko-
herentniji su kao sloj, to je lakše i brže moguće izgra-
diti tehniku pristupa, drugo, čitav sistem se lakše i
brže okreće u željenom pravcu njihovom »obradom«
nego npr. izazivanjem nem ira u bazi društva koje je
često potom za nosioca subverzije teško i usm eravati
i kontrolisati, treće, u planovim a zem alja — nosilaca
subverzije »obrada« rukovodstva ima, i za n jih ne bez
značaja, daleko povoljniji finansijski efekat, je r po pra-
vilu zahteva daleko m an je investicije od onih koje su
potrebne za »obradu masa«, a koje jednako poželjno
vode realizaciji njihovih interesa. Iz svih tih, kao i
m nogih drugih razloga, subverzivna »obrada« rukovod­
stva uvek ostaje kao 'prim am i i tra jn i cilj i m etod
subverzije, bez obzira na to što paralelno m ožda teče
uspešna subverzivna aktivnost u m asam a sa ciljem stva-
ra n ja određenih, po zem lju nosioca subverzije poželj-
nih i b itnih prom ena u širim društvenim slojevim a i
uopšte u društvenom biću.
Kako je zajedništvo jedna od najvećih prepreka
svakoj subverziji, razbijanje teritorijalnog integriteta
i svakog vida društvenog zajedništva se takođe može
svrstati u klasične m etode subverzivne aktivnosti koje
vode gubitku nezavisnosti objekta subverzije.
Najčešće korišćena u tom cilju je tzv. »tehnika
društvenog rascepa«, odnosno, korišćenje jedne ili vi-
še od sledećih m ogućih divide et im pera varijanti:
1. rascep u političkim , privrednim , vojnim , naučnim i
k u ltu m im vrhovim a datog društva,
2. rascep izm eđu određenih vrhova (npr. izm eđu poli-
tičkih i vojnih ili naučnih i političkih),
3. rascep odgovarajućeg vrha i baze (npr. političkog ili
privrednog rukovodstva i baze),
4. rascep u bazi društva (između određenih društvenih
grupa korišćenjem m eđunacionalnih ili religioznih
problem a ali i ubrzavanjem raslojavanja putem so-
cijalnih razlika i sl.).
Do ostvarenja ciljeva nosioca subverzije može do-
vesti prim ena jedne ili više varijanti tehnike raskola,
p ri čemu, neretko, uspešno ostvarena jedna od vari­
janti, preduslovljava ostvarenje drugih. N ije stoga ret-
kost da se u subverzijom inficiranom društvu postigne
m ogućnost korišćenja svih kom binacija istovrem eno,
p ri čemu je m anje verovatno to da se sve one jave u
podjednakom intenzitetu. Osnovi rascepa: klasni anta-
gonizam, i posebno nacionalna i religijska netrpelji-
vost, nedostatak dem okratije, izražene velike socijalne
nejednakosti u uslovim a nagle, duboke, tren u tn e ili
 trajn e, ekonom ske i političke krize, postojanje nekih
specifičnih. tradicionalnih žarišta i nem ira i sl.
Kao osnovna, m ogla b i se odrediti tri k a n a 1 a
subverzije na ovom planu njenog razvijanja koji pri-
tom nisu oštro razdvojeni, već, naprotiv, njihovi ogran-
ci su m ahom čvrsto isprepletani:
1. ideološko-kulturni kanal subverzije (prodor ideologi-
je, kulture i jezika),
2. privredni kanal subverzije (različiti oblici stvaranja
ekonom ske, a tim e i političke zavisnosti kroz niz re-
presivnih ekonom skih radnji),
3. vojno-obaveštajni kanal subverzije (od vezivanja pu-
tem kupovine oružja do vojno-policijske obuke, ili
do stvaranja raznorodnih saveza i ugovora o pomo-
ći i sl.).
Subverziji se jedno društvo može uspešno suprot-
stavljati na qrazne načine, a u prvom redu se m ora,
ne samo radi preventive, poslužiti podizanjem svesti
i uopšte ideološkom akcijom . N ajbolja z a š t i t a od
subverzije je stvaranje svog sopstvenog ideološkog
identiteta prim erenog datom društvu u svakom pogle-
du, jednako kao i stvaranje neovisnih privrednih, voj-
nih i sam ozaštitnih resursa moći koji obezbeđuju sna-
gu sam ostalnosti društva. Tek onda se može uspešno
ostvariti i svaka druga preventivna zaštita sa punim
uspehom , jer, tek u tom slučaju postoji realna osnova
globalne antisubverzivne preventive. Pri ovakvim raz-
m atran jim a uvek ostaje otvoreno pitanje suprotstav-
lja n ja subverziji nasiljem u cilju zaštite društva. Ono
što je po nam a nesporno jeste da kao vid nasilja ko­
ji se može koristiti u cilju zaštite društva od subverzi­
je ostaje, u prvom redu, realnoj opasnosti prim ereno,
institucionalizovano, kao legalno i legitimno, protivna-
silje.
 4.2.4. R epresija

Polazeći od toga da je osnovna k arak teristik a svake

države postojanje represivne funkcije može se reći da
u istoriji ljuđskog društva nem a po retk a ni društveno-
-političkog sistem a koji se ne služe represijom , odnos-
no ne pretp o stav ljaju rep resiju kao način svoga održa-
n ja i ostanka vladajuće klase na vlasti, odnosno regu-
lisanja socijalnih konflikata i obezbeđenja poštovanja
važećih pravnih, pa, ponekad, i nekih verskih, običaj-
nih i m oralnib norm i putem državne prinude. Svaka
klasa na vlasti, u svakom obliku vladavine, je u isto-
rijskoj poziciji da se radi realizacije svojih posebnih in-
teresa služi i represijom , p a je stoga svako klasno druš-
tvo — društvo koje karakteriše p risu tn o st represije.
Dok građanski teoretičari nap ad aju svaku rep re­
siju u socijalističkom društvu, a često nalaze sasvim
logično reaktivnom rep resiju sistem a nad snagam a ko­
je u buržoaskom društvu pokušavaju izvesti revoluciju,
u redovim a neom arksista i neoliberala svaka v rsta re­
presije sm atra se neopravdanom zbog svoje nasilne,
kao nehum ane dimenzije, navodno potpuno stran e bi-
ću socijalizm a, odnosno, univerzalnog hum anizm a, a
teoretičari »realnog socijalizma«, su, (pre)poznati po
tom e što u krajn jo j liniji uvek (pro)nalaze opravdanje
za sve vrste represija u socijalističkom društvu ukoli-
ko one kao sredstvo nalaze svoju form alnu opravda-
nost u cilju bez obzira na njihovu određenost, odnos­
no neodređenost njim e. Ipak, ono u čemu bi se svi oni
mogli složiti jeste činjenica da već raznorodnost pojav-
nih form i represije kao složenog oblika političkog na-
silja u svakom društvu nameće, kao uostalom i njiho-
va kauzalna složenost, sasvim pažljiv p ristu p i analizu.
R epresija, kao sistem legalnih prinudnih aktivnosti
vladajućih, sam a po sebi, kao uostalom i svaki drugi
oblik političkog nasilja, iako nepoželjna, nije nezavis-
no od ukupne politike ni pozitivna ni negativna. Ona
je uvek sredstvo i deo politike vladajućih čiji će karak-
ter odrediti ne sam o cilj već i nužnost njene upotre-
be, koji, iako ga ne m ogu apsolutno etički opravdati
kao sredstvo, ipak m u ođređuju k a ra k ter u sm islu pre-
težnosti njegove konotativne akcione pozitivnosti od-
nosno negativnosti, što znači da je represija sredstvo
vladanja čiji intenzitet i obim treb aju u slučaju pri-
m ene u socijalističkom društvu biti proporcionalni iz-
raženoj potrebi zaštite istinskog klasnog, a ne grup-
nog ili pojedinačnog interesa, i kao takvo i moguće
opravdano k rajn je nužno klasno sredstvo zaštite revo-
lucije.
R epresija je nem oguća ukoliko vlast nem a apso-
lu tnu kontrolu i punu naredbodavnu moć nad v o j-
n o m s i l o m . Sm anjenje naredbodavne moći i kon-
trole nad njom autom atski povlači i sm anjenje repre-
sivnih m ogućnosti, a tim e i prerogativa sam e vlasti. U
»Klasnim borbam a u Francuskoj« M arks pokazuje svu
nesuvislost zahteva stranke reda za represijom u us-
lovima kada se »njena represi\m a snaga desetostruko
sm anjila, dok se otpor ustostručio«.182 I, dalje, podru-
gujući se njenoj nem oći na planu kontrole i izvođenja
vojne akcije: »Zar na glavno oruđe sam e represije, na
vojsku, ne treba da se prim eni represija?«183, pokazu-
jući tako da vlast nije stvarno vlast ukoliko nem a In­
strum ente za sprovođenje vladavine, odnosno moguć-
nosti da kazni one koji joj otkazuju poslušnost, ne-
priznajući je u stvari kao vlast. Socijalni preventivno-

182 M a r x , K .: K la s n e b orbe u F r c m c u s k o j, D e la , t. 10, s. 78.

183 ib id e m .
-kontrolni m odel represije im a svoj puni učinak samo
ukoliko je legalno postavljen kao socijalno pravedan,
prim eren suzbijanju opasnosti po društvo, nekom pro-
m itovan i prospektivan. Prem a intenzitetu represije se
kreću od m anje povezanih sa direktnom upotrebom si-
le da bi se skala violentne intenzivnosti rep resija pove-
ćavala i najzad završila sa represalijam a koje karakteri-
še veoma intenzivni nasilni m etod sprovođenja obele­
ie n izrazitom brutalnošću. R epresija se može i usled
objektivnog sticanja okolnosti intenzivirati p a da sis-
tem ipak još uvek ne p rera ste u strahovladu, ali ne i
ukoliko represija i po svom obim u i po intenzitetu u
d u ž e m periodu, čak iako je neminovno bitno uve-
ćana, postane jedna od najvažnijih funkcija date dr-
žave, je r se onda, potpuno kao i u slučaju nepraved-
nog hipertrofiranog tren d a rasta represije može govo-
riti o tom sistem u kao o sistem u terora. Ili, kraće re-
čeno, kada nasilje predstavlja osnovno načelo, a rep re­
sija stil vladanja i organizacije života jednog društva,
to znači da se vladajući poredak u njem u može ozna-
čiti kao terorski. Za stanje hiperrepresije je posebno
karakteristično vansudsko, dakle, nelegalno, iako insti-
tucionalizovano nasilje.
R e p r e s a l i j a je konkretna form a obično nele-
galne n e d i s k r i m i n a t i v n e represije m asovnih
razm era od stran e vlasti ili zavojevača na zauzetoj te-
rito riji nad m esnim stanovništvom u cilju odm azde ili
zastrašivanja je r su moguće žrtve ne samo odrasli kao
potencijalno sposobni da pruže otpor, već svi, što zna-
či, npr. i deca184). Od savrem enih p rim era velik broj je

184 P r e m a a n k e t i V i l i j a m a T a j p e r a , d i r e k t o r a D e č je g i n s t i t u -
t a M e r s i k o le d ž a , ( N ju jo r k ) , o b j a v l j e n o u č a s o p is u » R e m p a r ts « 1 /6 6 ,
u v i j e t n a m s k o m r a t u j e u b i j e n o 250. 000, a r a n j e n o 750.000 d e c e . V i­
d i: R a s e lo v s u d , B e o g r a d , 1967, s. 392.
vezan za vijetnam ski rat. Dosledno sprovođenje dosled-
nog slogana represalije zam išljene na »američki način«
(»sve uništiti, sve spaliti, sve pobiti«) je, pom oću pre-
kog suda i češće bez njega, rezultiralo spaljivanjem ži-
vih V ijetnam aca, javnim silovanjim a, klanjem dece i
neum ornim radom najnovijeg egzekutivno-dželatskog
pronalaska — m ontažne giljotine koja je u tom ratu
zaobišla tek poneko selo. Poseban vid represalije je
r e t a l i j a c i j a , uzvraćanje neke države, odnosno me-
đunarodnog subjekta, istim činom na neki čin povrede
m eđunarodnog prava.
Za razliku od sistem a tero ra sistem i u kojim a po-
stoji represija prim erena potrebam a socijalne sigur-
nosti datog đruštva om ogućuje pojedincu da živi bez
strah a od kazne ukoliko je nevin, što nije slučaj sa na-
činom života u terorskim sistem im a. Svaka hipertrofi-
rana, objektivnoj potrebi klase pro letarijata neprime-
rena rep resija samo može u biti da škodi stvarim a re-
volucije i socijalizma. S jedne strane, ona institucional-
no jača socijalističku revoluciju, ili s druge, bitno uma-
n ju je veru m asa u njenu em ancipatornu funkciju, i u
dem okratičnost novog sistem a od čega je daleko veća
šteta nego što je moguća korist od bilo kakve institucio-
nalizacije revolucije. Kao »zakonito nasilje« nasleđeno
od starog društva represija treba sve više da postaje
strano biću socijalizm a ne tako što će se čekati na ot-
klanjanje objektivnih činjenica koje je uslovljavaju, i
ne samo tako što de kao praksa sve više nestajati i ja-
vljati se sve više kao iznim na praksa revolucionarnog
subjekta, nego i tako što će sve m an je biti i sam a mo-
gudnost socijalizma.
Kada je reč o prim eni represivnih m era u socijalis-
tičkom društvu treba reći i to da je svaki zahtev za
ukidanjem represije u uslovim a posto jan ja države i kla-
snog društva ništa drugo do anarhoidna besm islica. Sva-
ka klasa na vlasti koristi rep re siju u cilju zaštite po-
retka. No, u socijalističkom društvu ona treb a da je ko­
risti se izraženom tendencijom odum iranja i kao ob-
lik legalnog i legitim nog n asilja u granicam a zakona ili
Ustava težeći pritom afirm aciji svojih novih dem okrat-
skih institucija i odnosa. Na planu doslednosti tom prin-
cipu socijalističko društvo tre b a da p redstavlja uzor
tako što će se u njem u, u sp ek tru m ogućih m era ko je
su u funkciji odbrane i zaštite revolucije i društva,
represija stvarno n asto jati da koristi kao poslednje mo-
guće sredstvo zaštite revolucije i u obim u prim erenom
stvarnoj opasnosti. Nažalost, isto rija socijalizm a je pu-
na obrnutih prim era. Upravo i po tom e se na ovom
planu SFRJ razlikuje od onih »zapadnih dem okratija«,
i socijalističkih zem alja ko je su sredstva državne prinu-
de intenzivno koristile u prošlosti, ili i danas koriste,
kao p r i m a r n i fak to r zaštite poretka. Stoga je i
svaka teo rijsk a dilem a da li se na sadašnjoj etapi raz-
voja sam oupravnog socijalizm a mogu prim enjivati sred­
stva represije veštačka. Ona se mogu i ponekad m oraju
koristiti, ali p ri tom ne treb a ni zaboraviti da sred­
stva državne prinude, odnosno represivne m ere, treba
prim enjivati samo onda kada je to zaista neophodno sa
gledišta odbrane socijalističkog i sam oupravnog p o ret­
ka.
Ključno i prim arno p itan je budućnosti socijalizm a
nije i ne može biti pitanje oblika i sredstava represije,
već ono koje m u je rodno tlo, a to je pitanje potrebe
njenog opstanka i njene Perspektive tj. važenja u buduć-
nosti, odnosno pitanje doslednosti u prevazilaženju sva-
kog nasilja, pa tim e i represije.
 4.2.5. Teror

4.2.5.1. SISTEM TERORA

N erazlikovanje tero ra od terorizm a, koje je vrlo

desto, vodi pojm ovnoj i kolokvijalnoj upotrebnoj zbrci,
što zahteva na ovom m estu njihovu distinkciju.
Sličnost tero ra i terorizm a je u tom e što su oba
oružje m anjine, što su im žrtve najčešće nedužna lica
i što teže izazivanju strah a ne kod žrtve, već strah a žrt-
vom kod društvene grupe kojoj žrtva pripada. Polazni
k riteriju m njihovog razlikovanja je odnos izvršenog na-
silja i vlasti. Teror je pretežno vršenje nasilja u okviru
procesa sprovođenja moći sa ciljem održanja na vlasti,
odnosno zadržanja ili uvećanja moći vladajućih, dakle
nasilje vlasti, dok je terorizam vršenje nasilja protiv
neke i nečije vlasti, dakle, oblik nasilnog suprotstavlja-
n ja vlasti. M eđutim, kao što tero r nije oznaka za svako
nasilje vlasti, već samo za strahovladu, tako ni terori­
zam nije p risu tan u savrem enom društvu samo kao ob­
lik nasilja protiv nedem okratske, totalitarne vladavine,
već je mogući vid subverzivnog delovanja protiv svake,
pa čak i vrlo dem okratske vlasti. Kao i terorizam i te­
ro r predstavlja direktno nasilje, ali nasilje institucija i
to masovno, sa izraženom kom unikativnom funkcijom .
I drugi pol — instrum entalnost, ekstrem no je razvijen
kod tero ra s obzirom na, ili broj pogođenih nasiljem ,
ili na intenzitet m etoda izvođenja. I drugi autori, težeći
term inološkom i pojm ovnom razgraničenju terorizm a i
terora, navode njihove sličnosti i razlike uzim ajući za
polazni kriteriju m njihovog razlikovanja odnos izvrše-
nog nasilja i vlasti85. Teror je vršenje nasumičnog na-185

185 V id i n p r . D i m i t r i j e v i ć , V .: o p . c it. s. 111.

silja u cilju održanja vlasti ili njenog učvršćenja, dok
je terorizam vršenje n asilja protiv neke i nečije vlasti.
Sim bolička funkcija n asilja u tero ru se ne ogleda
u nam eri vršenja direktnog nasilja nad svima, već u
dom enu egzem plarne egzekucije izrasle iz m ogućnosti
da svako bude Objekt nasilja, i isto toliko usled stvore-
ne nem ogućnosti, da se, bez obzira na potpunu neduž-
nost, ostane zaštićen. S toga, suštinska odlika terora,
jeste organizovano, plansko i ciljno izvršenje izazivanja
stra h a širokih razm era da bi se kroz željeno ponašanje
i delovanje zastrašenih postigli odgovarajući ciljevi, od-
nosno realizovali konkretni interesi zastrašivača. Vrše-
nje neselektivnog nasilja nad nekim sa kim se ostali
članovi zajednice ili grupe po stepenu vinosti ili nevino-
sti mogu identifikovati izaziva kod n jih nejasan osećaj
krivice i stra h koji parališe18617188), prvo usled stvorene ne-
izvesnosti o sopstvenoj, ličnoj sudbini, i drugo, usled
pom ešanosti strah a sa nadom da će i pored izražene
neselektivnosti prim enjenog nasilja zbog svoje potpune
nedužnosti biti baš oni, b a r slučajno, pošteđeni. Tako
oblikovan stra h im a za posledicu bitno sm anjenje volje
za otpor, a posebno u delovima stanovništva još nepo-
gođenim nasilnim m eram a. M eđutim, kako prim ećuje
H ana A rendt187) i s punim pravom podvlači Dim itrije-
vić188), od strah a nisu pošteđeni ni oni koji terorišu.
Upravo strah i nesigurnost i jesu osnovni pokretači
njihove nasilne akcije, m ada postoje i funkcionišu i
drugi što dovodi do posebnih sistem skih form i terora.

186 K a d a g o v o r im o o s t r a h u o n d a p r e m is lim o n a » o s n o v n o
ra s p o lo ž e n je č o v e k a k o ji d o ž iv lja v a n e o d r e đ e n , p ro d u ž e n s tra li
o d n e p o z n a t o g ( p o d v u k a o D S )« V id i: J e r o t i ć , V .: B o l e s t i s t v a r a n j e ,
B e o g r a d , 1976, s. 38; n e g o n a o n o š to H a j d e g e r n a z i v a p l a š n j o m
( F u r c h t ) i š to j e p r o u z r o k o v a n o r e l a c i j o m p r e m a n e k o m o d r e đ e -
n o m li c u ili p r e d m e t u .
187 A r e n d t , H .: o p . c it. s. 56.
188 D i m i t r i j e v i ć , V .: o p . c it. s. 183.

10
 4.2.5.2. STALJINSKI SISTEM TERORA

Već 1930. g. Korš je pisao »izričito napom injem da

se. . . i d e o l o š k a d i k t a t u r a . . . razlikuje od s i s-
t e m a d u h o v n o g u g n j e t a v a n j a koji se u ime
navodne d iktature p ro letarijata sada provodi u Rusiji.
Ona je ponajpre dik tatu ra proletarijata, a ne diktatura
nad proletarijatom . Drugo, ona je d iktatura klase, a ne
p a rtije ili p a rtijsk e vrhuške. Treće, ona je u prvom
redu revolucionarna diktatura, tj. jednostavni deo onog
radikalnog društvenog procesa preobražaja koji sa
odstranjenjem klasa i klasnih suprotnosti stvara pret-
postavke za »odum iranje države« i istovrem eno za pres-
tan ak svakog ideološkog pritiska«189.
M ada se dik tatu ra nad proletarijatom u gradan-
skom društvu po mnogo čemu razlikuje od diktature
nad proletarijatom koja se sprovodi u društvu u kome
se teži izgradnji socijalizma, njihova zajednička crta
jeste tero r kao »organizovano varvarstvo«190 u različi-
tim pojavnim oblicima. Kao i svaki drugi i staljinski
tero r je i izraz diskrepance u stepenu posedovanja i
kvalitetu resursa moći. Pojavu staljinskog terora je
svakako uslovilo i postojanje stan ja skoncentrisane
ogrom ne m oći birokratskog partijsko-državnog aparata
koja je stvorila i atm osferu »zaoštrene klasne borbe«
koja opravdava teror, ali i nemoći klase izražene kao
nepostojanje dovoljnih i kvalitetnih resursa moći pro­
leta rija ta prim erenih za otpor tero ru birokratije. Mada
je b itn a osobina i staljinskog, kao i svakog drugog
terora, da je u k rajnjem ništa drugo do sistem ski lega-
lizovana subjektivnost neke elite, pa čak i jedne osobe

189 c it. p r e m a : R u s c o n i, G . E .: o p . c it. s. 113.

190 R u s c o n i, G . E .: o p . c it. s. 159.
u neslobodnom društvu, centralno p itan je staljinskog
tero ra ipak nije pitan je vođe nego p itan je d r ž a v e
koja postaje ciljem um esto da ostane sredstvo revolu-
cije.
Kakve opasnosti p rete i p o k retu i p oretku u času
kada nasilje pokreta p re ra sta u nasilje poretka poka-
zuje am bivalentnost stava nove sovjetske vlasti prem a
institucionalizovanom nasilju. Dok je sa jedne strane
sm rtn a kazna n a inicijativu Lenjina ukinuta, pa nakon
godinu dana ponovo uvedena radi opasnosti od kontra-
revolucije, sa druge je postepeno, ali ipak brzo, rasla
moć ČEKA — novorođene tajn e policije proletarijata.
Tako npr., ČEKA je već tokom 1918. g. počela da vrši
ubistva »na licu mesta« i druge oblike nediskrim inisa-
nog nasilja nad »kontrarevolucionam im elem entima«,
a iste godine su osnovani i prvi koncentracioni logori
za čije je popunjavanje opet bila zadužena ČEKA. Usko-
ro je došlo i vrem e kada je zakonom legalizovano de-
portovanje u logore bez sudenja i bez preciziranja
tra ja n ja kazne. Tako se razvoj represivnih institucija
revolucije već rano pokazao kao jedan od sigurnih in-
dikatora njene degeneracije.
U sistem u tero ra uloga političkih in stitu cija kao
otuđenih činilaca politike raste proporcionalno opada-
n ju uloge i m ogućnosti u ticaja radničke klase u politič-
kom životu, a zatim , raste samo uloga represivnih insti­
tucija proporcionalno ili neproporcionalno, ali paralel-
no sa opadanjem uloge i značaja ostalih političkih
institucija, pa i onih koje su svojevrem eno bile zago-
vom ik porasta uloge represivnih, sm atarajući, dosledno
logici »lenjog m išljenja«, da je nasilje ključni instru-
m ent za razrešavanje svih problem a revolucije.
U staljinskom sistem u tero ra sudi se svim i sudi
se na sve m oguće načine. K ontrarevolucionarim a se su-
10*
di zbog kontrarevolucionarnog delovanja, pasivnim zbog
pasivnosti koja je ravna kontrarevoluciji, a revolucio-
narim a egzem plarno zbog održanja m orala i čistote
revolucije, ali i zbog iskazivanja revnosti. »Revolucija
traži žrtve« slogan je Staljinovog vrem ena, koji podra-
zumeva da se i revolucionarim a sudi za krivicu i kad
je im a i kada je nem a, jer, oni su »najsvetlije žrtve«.
Poruka klasi i m asi je jasna: kada smo nem ilosrdni
prem a nam a, kako ćemo tek biti prem a vam a ako nas
ne sledite na Staljinovom , kao jedino ispravnom putu.
Pošto dogma n ad rasta racio, na svakom suđenju se su­
di iz perspektiva prezenta i budućnosti, pa čak i za
nekadašnje ponašanje koje je svojevremeno bilo u du-
hu vrem ena i okvirim a norm i partijskog života sasvim
ispravno, ali koje u vrem enu u kome im se sudi nije
n i ispravno, ni dozvoljeno, uostalom kao i obrnuto.
Kako je za staljinski sistem tero ra posebno karak-
teristična preventivna hiperrepresija, puna n e d i s -
k r i m i n i s a n o s t tero ra se ogleda upravo u tom e
što niko nije i ne može ni po kom osnovu ostati poš-
teđen od nesigurnosti i strah a od sistem a, ili od njega
fizički neugrožen, pa čak ni deca. Tako npr. »Sovjetska-
ja Sibir« izveštava čitaoce 1939. g. u brojevim a 17, 21,
22, 23 i 24 o »uspehu« pripadnika NKVD koji su »otkri-
li« čak 160 dece u starosti izm eđu 12 i 14 godina koja
su »priznala« da su ođržavala veza sa Gestapoom i ba-
vila se špijunažom i terorizm om 191.
Sa stanovišta tem e staljinski m odel terora možemo
odrediti kao hipertrofirano institucionalno nasilje ma-
sovnih razm era u zem ljam a sa socijalističkim uređe-
njem koje u cilju apsolutne zaštite i ostvarenja sop-
stvenih kao uskoposebnih interesa vrši birokratski esta-

191 P r e m a : D i m i t r i j e v i ć , V .: o p . c it. s. 221.

blišm ent, a koje je najčešće ispoljeno u obliku razno-
vrsnih vidova rep resija ne samo nad stvarnim , nego i
mogućim, p a i pretpostavljenim protivnicim a sistem a
p ri čem u praktično s v i mogu b iti tre tira n i kao sum-
njivi, a t im e i m ogući protivnici sistem a, i zbog čega
se iskazuje kao očevidno nasilje nad klasom u im e te
iste klase i zaštite njene revolucije, neprim erno stvar­
nim opasnostim a po društveno-političko uređenje, p ri
čem u m u je glavna karak teristik a kvalitativna intenziv-
nost represija sa relativno širokim i difuznim m ogućim
obim om onih nad kojim a se izvodi u datom društvu
zbog čega, pored delimično slepe instrum entalne, ostva-
ru je opsežno i svoju kom unikativnu funkciju kroz
efikasno održavanje strah a kao svojevrsnog indikatora
shvaćenosti signala o p otrebi respektovanja sistem a po
osnovi spoznaje moguće stalne i totalne lične ugrože-
nosti, i, ujedno, nem ogućnosti racionalne zaštite od nje
i sistem a kao izvora te ugroženosti.
Na osnovu toga može se zaključiti da je staljinizam
zacelo predstavljao onu istorijsku m ogućnost preras-
ta n ja socijalizm a iz pokreta u sistem i poredak koja
je na pragm atsko-vulgaran način korenspondirala sa
m arksizm om kao teorijom revolucije, što u stvari zna-
či da nije ni korenspondirala. Zato je i konačan učinak
staljinizm a na polju rezultata korišćenja autentične
revolucionarne prakse apsolutno negativan, je r on, u
stvari, usled neprim ernog nekorenspondiranja sa teori­
jom revolucije, nije ni mogao nikada stvarno koren-
spondirati sa revolucionam om praksom . Kao »najveća
ljaga u istoriji socijalizm a«192 staljinizam je i po svo-
jim konsekvencam a i po svojoj društvenoj suštini iz-
daja autentičnog duha revolucije, a tim e i nje same.
192 V r a n i c k i , P .: H is to r ija m a r k s iz m a , Z a g re b , 1971., k n j. 2,
s. 87.
 4.2.6. Gerila

U protreba term ina je počela od vrem ena francus-

ko-španskog ra ta (1807—1814 g.) kada je gerila pred-
stavljala poseban vid suprotstavljanja španskog naroda
Napoleonovoj arm iji, a danas je široko prihvaćen za
označavanje određenih form i borbe za dekolonizaciju
zem alja u razvoju, i uopšte za socijalno i nacionalno
oslobodenje.
N astanak gerile je uvek uzrokovan postojanjem
snažnih klasnih kao ekonom skih i političkih suprot-
nosti, odnosno, prisutnošću rasnih, nacionalnih ili re-
ligioznih razdora u jednom društvu, ili, okupacionim
prisustvom nečijih oružanih snaga, zbog čega dolazi
do form iranja naoružanih ilegalnih snaga za otpor ko-
je još uvek nisu dovoljno brojne ni organizovane da bi
mogle povesti jedan širi, partizanski način borbe. To
što se najčešće kao cilj gerile javlja i ostvarenje politič-
ke, pa često i socijalne revolucije, prouzrokovano je
činjenicom da revolucionarne ideje najlakše nalaze plo-
dno tlo za svoje ukorenjivanje tam o gde su im i pro-
tivurečnosti üajvece. M eđutim, ne vodi svaki gerilski
rat socijalnoj revoluciji. N jeni ciljevi mogu biti i otcep-
ljenje, prom ena političke garniture, kontrarevolucija
i sl.
Gerila se može definisati kao form a borbeno-orga-
nizovanog političkog delovanja malih, naoružanih, vrlo
m obilnih ilegalnih grupa koje pretendirajudi na zas-
tupanje interesa naroda i nalazeći uporište u njem u
vrše kolektivnu upotrebu oružane sile kao direktnog
nasilja protiv vladajućih, zavojevača ili okupatora.
Presudan faktor za stvaranje i održavanje gerile je
svestrana aktivna ili b ar pasivna politička i m aterijalna
podrška stanovništva usled identifikacije ciljeva i inte­
resa. Ukoliko se ne obezbedi ta podrška, gerila se svodi
na periođičnu akciju pobunjenika izolovanih od narod-
nih m asa što se već graniči sa avanturizm om . Ako ge­
rila p reraste u p a r t i z a n s k i r a t uvećavaju joj se
bitno šanse za uspeh, Pri tom e tre b a im ati n a um u da
samo uspešna gerila p rera sta u partizanski ra t kroz
proporcionalni p o rast snaga i sredstava dovoljnih za
definitivni obračun sa protivnikom . Sličnosti gerile sa
partizanskim ratom su n ajp re u m etodim a. M eđutim ,
kod partizanskog ratovanja cilj je uvek širi, npr. potpu-
no oslobođenje zemlje, dok kod gerile ciljevi mogu biti
i znatno uži, npr. dobijanje izvesnog stepena autonom i-
je, prom ena politike vlade, i sl. Od gerile se partizanski
ra t razlikuje i po m asovnosti, organizovanosti, posedo-
vanju slobodne terito rije kao i stepenu ugrožavanju
protivnika.
Kao osnovne c i 1 j e v e revolucionam e gerile raz-
likujem o:
a) taktički cilj — p rera sta n je u partizanski rat,
b) strateški — oslobođenje zem lje od stran ih po-
sednika ili prom ena društveno-ekonom skog ure-
đenja, odnosno socijalistička revolucija.
Ciljevi gerile se obično izlažu u program skim do-
kum entim a njenog vojno-političkog vođstva. Analizom
»Program a gerilske organizacije narodnih fedajina Ira-
na« da se utvrd iti sledeće. Prvo, zagovara se jačanje
nacionalne svesti o potrebi otpora Hom einijevom reži-
m u i vođenja »antiim perijalističke i antikapitalističke
borbe«193 s o p s t v e n i m snagam a. U tom cilju se
»radnicima, seljacim a i revolucionarnoj inteligenciji«

193 U m d a s P r o g r a m m d e r G u e r ill a o r g a n is a tio n d e r V o L k s fe -

d a y i n I r a n s , H r s g , v o n d e r I r a n i s c h e n S t u d e n t e n o r g a n i s a t i o n O IP F G ,
W . E e rlin .
vrši obraćanje sa porukom da pristupe gerili je r ih niko
ne može spasiti od ra ta i tero ra nepravednog režim a do
oni sam i.194 Kao osnovni cilj delovanja ođređuje se »re-
volucionarno rušenje režim a Islam ske i uspostavljanje
D em okratske republike«195. Uz poziv na podizanje opš-
teg oružanog ustanka u celoj zemlji narod se upućuje
i na dodatne akcione m ogućnosti na planu pom oći ge-
rilcim a, kao što npr. generalni štrajk . Potencira se stva-
ran je n o v i h o r g a n a v l a s t i n a sigurnoj teritori-
ji, ali i u ilegali, počev od lokalnog nivoa do nivoa
vođstva ustanka. Ne k rije se nastojanje da gerila pre-
raste u partizanski ra t om asovljenjem i stvaranjem
»partizanskih centara«196 odnosno, javnih pozadinskih,
lokalnih »vlasti masa« kao pretpostavke dem okratskog
i revolucionarnog konstituisanja skupštine. Kao strateš-
ki elem enti program a mogu se označiti svi oni koji
upućuju na neophodnost prom ene društveno-ekonom-
skog uređenja i stvaranje novog dem okratskog poretka
u kome će odlučujuću reč im ati proletarijat, odnosno
»radnici i seljaci n a vlasti«, i u kom e de svima biti
zagarantovane političke slobode, puno razdvajanje drža-
ve i crkve, pred aja zemlje seljacim a, podržavljenje šu-
m a i krupne industrije, pravo na rad, besplatno obra-
zovanje i zdravstvena zaštita za sve, dakle, njihovo
ostvarenje znači izvođenje političke, odnosno ostvarenje
socijalne revolucije.
Osnovna t a k t i k a gerile svodi se na dugotrajno
fizičko i psihičko iscrpljivanje protivnika usled stalne
inicijative, praćeno istovrem enim porastom sopstvenih
snaga pri čemu se odlučujući oružani frontalni sudar

194 ib id . s. 23.
195 ib id . s. 6.
196 ib id e m .
sa daleko nadm oćnijim protivnikom odlaže b a r do
m om enta brojnog i tehničkog izjednačenja snaga.
Gerilsku borbu odlikuje iznenadno izvođenje nekon-
vencionalnih borbenih dejstava, izbegavanje frontalnih
i dugotrajnih sudara sa b rojno i tehnički nadm oćnijim
protivnikom i potenciranje faktora iznenađenja čemu
pogoduju velika pokretljivost i brzina gerilskih jedini-
ca om ogućene lakim naoružanjem i relativno dobrim
poznavanjem terena — p ro sto ra vođenja borbe. Objek-
ti napada su najčešće m anje, tehnički nezaštićene jedi-
nice, važni kom unikacioni objekti, saobraćajnice od
važnosti za snabdevanje protivnika, vojna i privredna
po stro jen ja od strateškog značaja i sl.
Neka od opštih u putstava za uspešno vođenje ge-
rile iskazuju odnos prem a određenju m esta nasilja u
gerilskoj borbi, npr. da hranu, odeću i slične potrepšti-
ne treb a prvenstveno oduzim ati od n eprijatelja, a nika-
ko nasilno od stanovnistva, a ako je to već nužno, onda
ih treb a platiti; takođe, nikada se ne sm eju sprovoditi
represalije nad stanovništvom , a posebno individualno,
politički nem otivisano nasilje kao što je silovanje i sl.
Uz ove principe obično idu i drugi, npr. o načinu vo-
đenja života — ne živeti bolje od stanovnistva u pog-
Iedu hrane, sm eštaja i odeće, i obaveza podizanja nivoa
kulture i obrazovanja, kako kod gerilaca, tako i kod
stanovnistva i, posebno, obaveza stvaranja začetaka no-
ve vlasti.
Uspeh na planu p o k retan ja i om asovljavanja gerile
u velikoj m eri obezbeđuje i sprovođenje principa brzog,
ali ne i ishitrenog procesa odabiranja i uvežbavanja
nadprosečnog borbenog kadra. Pošto je za gerilu daleko
važniji kvalitet nego broj boraca, začetno borbeno jez-
gro gerile, uvek pred stav ljaju najčešće profesionalni
revolucionari197, ali je om asovljenje uvek nužno radi
učvršćenja korena revolucionam og pokreta. Uz to, Če
Gevara je npr. sm atrao da je neophodno regrutovati
nove pripadnike prvenstveno iz područja u kom e geril-
ci izvode akcije, je r je, po njem u poznavanje terena
»jedan od najvažnijih faktora gerilske borbe« te de od
samog p ristu p an ja gerili učinak jednog novog gerilca
biti zbog toga vedi, demu sigurno doprinosi i stepen
njegove inform isanosti o dogadajim a u toj oblasti, kao
i m otivisanost da se bori »za svoje« selo, porodicu i
sl., što posm atrano sa psihološkog aspekta bitno dopri­
nosi jadanju sam opouzdanja, odnosno borbenog m orala
novog gerilca. Če Gevara je u tom e m om entu nalazio
i uslov za brže sazrevanje revolucionarne svesti, jer,
ako je nekom e »oblast gerilske operacije istovrem eno
njegov zavičaj, to jada njegovu svest da brani svoju
svojinu kao i svog suseda«198.
Prem a prostoru, nadinu i ciljevim a izvođenja geril-
skih dejstava razlikujem o s e o s k u gerilu, sa osloncem
na m ase i na širu teritoriju, i g r a d s k u , strogo kad-
rovsku gerilu. Uobidajeno je da se gerila na širem te­
ritoriju, obicno locirana potpuno van gradova i sa
osloncem na široke mase, sm atra pravom gerilom. Grad-
ska gerila se zbog svoje pojavne srodnosti sa teroriz-
m om u građanskoj nauci najdešde odbacuje kao zaseban
pojam i podvodi ili pod terorizam , ili se definiše kao
neka vrsta ploda izm ešanih teroristićkih i gerilskih ide-
ja. Neki autori idu u potcenjivanju gradske gerile tako
daleko da je definišu »kao v rstu trk e sa državom u

197 S a m o 82 g e r i l c a s u z a p o č e la u s t a n a k u K u b i k o j i se p r e -
t v o r i o u p o b o d o n o s n u s o c i j a l i s t i č k u r e v o l u c i j u i p o r e d t o g a š to ih
j e n a k o n p r v i h b i t a k a p r e o s t a l o s a m o 12.
198 G u e v a r a , E . C h e : G u e r ill a — T h e o r ie u n d M e th o d e . W e r k e
in Z w e i B a n d e n , B e r lin , 1968, B d . 2, s. 54.
izbegavanju nenaklonosti građana«199. No, pojavom
gradske gerile nastaje i po treb a za naučno zasnovani-
jim razlikovanjem gerile od terorizm a nego što su
mnoga dotadašnja, npr. da li se oružje nosi javno ili
ne2««. Bez nam ere polem isanja oko korisnosti gradske
gerile može se reći i gradska, kadrovska gerilska bor-
ba, iako se svodi na pojedinačne akcije, diverzije i aten-
tate, im a svoj smisao i perspektivu, iako, doduše, samo
onda kada je sastavni ili sarađujući deo opšteg politič-
kog otpora povezan sa gerilom na širem te rito riju koja
im a oslonac u širokim m asam a, ili, ukoliko je segm ent
delovanja jednog šireg, npr. partizanskog narodnooslo-
bodilačkog ili revolucionarnog pokreta. Verovatno naj-
poznatiji strateg gradske gerile Brazilac Kariös Mari-
gela ne samo što navodi da se »revolucionarni ra t ispo-
ljava kao gradska gerila, psihološki ra t i seoska geri-
la«201, nego i podvlači da je osnovni cilj gradske gerile
»podrška seoskoj gerili«202. Sasvim slične stavove, koji
takode potenciraju istovrem eno postojanje i gradske
i seoske gerile, nalazim o i u drugim priručnicim a i pro-
gram skim dokum entim a gerilaca, izm edu ostalih i u
čuvenoj »Filozofiji gradske gerile« čiji je a u to r takođe
latino-am erički gerilac A braham Giljen.
Gradska gerila se izvodi na relativno uskom , urba-
nom p ro sto ru gde su objekti napada dostupniji i gde
postoje veće m ogućnosti za prikrivanje, opskrbu ma-
terijalom i m unicijom . Posebno u m nogom ilionskim
gradovim a Južne Amerike, koji su inače i njeno rodno
m esto, dolazi do izražaja m ogućnost uspešnog konspi-

199 W a l d m a n n , P .: o p . c it., s. 60.

200 O v a j k r i t e r i j u m r a z l i k o v a n j a g e r i l e o d t e r o r i z m a , k a o g la v -
n i, n a v o d i : D ä n ik e r , G .: A n t i t e r r o r - S t r a t e g i e , S t u t g a r t , 1978, s. 31.
2 0 1 M a rig h e la , C .: H a n d b u c h d e s S t a d t g u e r i l l e r o , s. 5.
202 ib id . s. 6.
rativnog i iznenadnog efikasnog nasilnog delovanja
čem u doprinosi sm anjena m ogućnost upotrebe moćne,
teške ratn e tehnike, je r se u uslovim a borbe na grad-
skom po d ru čju neutralizuje protivnikova prednost u
teškom naoružanju. Taktički cilj je iscrpljivanje i de-
m oralisanje protivnika usled stalne napetosti i pokazi-
vanje neposrednim posm atračim a •— građanim a pro-
tivnikove vojne i organizacione nemoći u slam anju
gerile čime se najd irek tn ije vrši Propaganda ideja de-
lom. Akteri gradske gerile su obično konspiratiyno
obučavan kad ar iz redova gradskog stanovništva. De-
m ografska uslovljavanja pripadnošću gradskoj ili seo-
skoj gerili zasnovana na proceni psihofizičke izdržlji-
vosti seoskog stanovništva da izdrži napore gerilskog
ratovanja na širem terito riju treba sm atrati nedovoljno
naučnim .203 Gradsko stanovništvo predstavlja aktere
gradske gerile upravo iz istog razloga iz kog je seosko
stanovništvo najviše zastupljeno u redovim a gerile na
širem terito riju — zbog poznavanja terena. Za uspeh
gradske gerile od velikog značaja je i mogućnost stva-
ra n ja inform acionog a p arata i prodora u institucije
protivnika.
Odlike seoske gerile su da se javlja u agram im ,
brdsko-planinskim ili šum ovitim područjim a zemalja
u razvoju, zbog osnovne orijentacije traženja oslonca u
redovim a seoskog proletarijata, da joj je najčešći cilj
spoj nacionalnog oslobođenja i socijalističke revolucije
i da ne počiva na tako strogom sprovođenju kadrov-
skog principa, naročito nakon uspešnog početka vođe-
n ja borbe. Eventualna pom oć gerili sa strane se danas
desto pojednostavljeno tum ači kao sastavni deo blo-

203 H a f f n e r , S .: U v o d u k n j i z i : M a o T s e - t u n g , T h e o r i e d e s G u e r i­
lla k r ie g e s o d e r S tr a te g ie d e r D r i t t e n W e lt, H a m b u r g , 1970, s. 31.
kovske politike stvaranja i jačan ja interesnih sfera bez
koje gerila prem a nekim , po nam a nedovoljno argum en-
tovanim m išljenjim a204, nem a nikakvog izgleda na us-
peh. 0 uspehu, odnosno o sudbini svake gerile odlučuje
n arod na koji se gerilci oslanjaju. S m rt Če Gevare i
gašenje njegove gerilske grupe nije uspeh bolivijskih
vlasti i CIA nego njegov neuspeh koji je prouzrokovan
prvo, širim neprihvatanjem njegovib gerilaca od strane
bolivijskog naroda, koje svoju osnovu im a zacelo i u
tom e što kubanski m odel vođenja gerile i podizanja
ustanka nije bio m ehanički prenosiv na bolivijske uslo-
ve, i drugo, što Če i njegovi gerilci, ne samo što m ahom
nisu bili Bolivijanci, nego su ubrzo pokidali sve kontak­
te sa levim bolivijskim snagam a nacionalnog otpora od-
m ah po dolasku u Boliviju.
Kao neke opšte m etode vođenja dosadašnjih borbi
protiv gerile mogli bi se navesti: spaljivanje naselja,
kao i uništavanje izvora snabdevanja; tre tira n je svih
borbeno sposobnih stanovnika kao potencijalnih ge­
rilaca; m asovno korišćenje odm azde u cilju izazivanja
strah a i pasivnosti stanovništva, pre svega m asovna
hapšenja, zlostavljanja i ubistva, sm eštanje što većeg
b ro ja privredno sposobnog stanovništva u logore da
bi gerila ostala ne samo bez kadrovske baze već i ma-
terijalne i inform acione pomoći, korišćenje u n u tra šn jih
razdora datog društva, pre svega verskih, nacionalnih
i rasnih, u cilju stvaranja antigerilskih snaga ili b ar
antigerilskog raspoloženja u datoj sredini, pojačana
psihološkopropagandna delatnost prem a stanovništvu
za koje se sm atra da predstavlja stvarnu ili potencijal-
nu bazu gerile u cilju njegove pasivizacije, korišćenje

204 H a h lw e g , S .: G u e r illa , K r i e g o h n e F r o n te n , S t u t t g a r t , 1968,

s. 19.
specijalnih antigerilskih policijskih i vojnih jedixiica2«5
obezbeđivanje pom oci sa strane ukoliko razm ere gerile
ugrožavaju dalji opstanak režima, likvidacija vođa geri­
le, najčešće uz pom oć stranih obaveštajnih službi što
potvrđuje i angažovanje CIA u praćenju, ugrožavanju
i ubistvu gerilskih lidera Če Gevare (od Kube, preko
Afrike do Bolivije) i K arlosa Marigele, pri čemu se nisu
štedeli ni nevini životi drugih, pa čak ni svojih suna-
rodnika205206.
Kako tero r u cilju suzbijanja gerile ne pogađa naj-
češće deo stanovništva koje se aktivno bori, protivnik
gerile postiže m asovnim represalijam a obično kontra-
efekat pretvarajući, do tada, manje-više pasivne delove
stanovništva u svoje otvorene neprijatelje.
N euspeh gerile je najčešće uzrokovan lošom tak-
tikom organizovanja i vođenja gerile i nesrazm ernim
ođnosom snaga. Npr., bez obzira na svu gerilsku bor-
benu upornost K urda hronična m alobrojnost je bitan
uzrok njihovog neuspeha. Kao tipični problem i vođenja
gerile obično se jav ljaju problem zaposedanja gradova
i neuviđanje da nem a konačne pobede bez pi'erastanja
gerile u partizanski rat. Ipak, ono što može biti ozna-
čeno kao p r e s u d a n fak to r njenog (ne)uspeha jeste
klasno opredeljivanje za bazu. Oslonac nesm e biti sa-
mo jedan, društveni sloj (npr. samo seljaštvo ili samo
inteligencija), ili samo deo stanovništva iste rase, ili iste
nacionalne, odnosno religijske pripadnosti u više na-
cionalnoj, odnosno višekonfesionalnoj sredini. Sama

205 V id i n p r . : K e lly . J . F .: U. S . A r m y S p e c i a l F o r c e s , 1931—

—1971, V i e tn a m S tu d i e s . D e p o r t m e n t o f t h e A r n y , 1973.
206 D a b i s e d o m o g la o v o g p o z n a t o g b r a z ils k o g p r o f e s o r a z a
k o g a se s m a t r a d a j e oLac g r a d s k e g e r i l e p r o t i v a m e r i č k o g im -
p e r i j a l i z m a u L a t i n s k o j A m e r ic i, C IA n i j e p r e z a l a n p r . n i o d to -
g a d a u g r o z i ž iv o t 49 p u t n i k a u a v i o n u z a k o j i j e z n a l a d a t r e b a
b i t i o te t. P r e m a : M a r c h e t t i , V .; M a r x , J . D . T h e C I A a n d T h e
C u l t o f I n t e l l i g e n c e , N e w Y o rk , 1974.
suženost baze već izaziva nezainteresovanost za uklju-
čivanje kođ drugih delova stanovništva ili njihovu po-
dozrivost prem a gerili, što je ponekad već sam oniklo
seme antigerilskih, ne samo raspoloženja već i snaga.
Protivnici gerile bez sum nje će, bilo da su spolja ili
već u n u tra stacionirani, k o ristiti uvek takav prilaz ge­
rile bazi radi produbljivanja rascepa u bazi, a tim e i za
stvaranje protivnika gerile u sam om narodu. Sam o uje-
dinjenje čitavog naroda u borbi za opšte ciljeve vodi
opštem uspehu. Sve ostalo, gledano sa pozicije pot-
rebnog nivoa ostvarenog jedinstva, donosi parcijalne
uspehe koji se odražavaju prostim egzistiranjem geril-
skog pokreta kom e zbog sužene kadrovske baze p reti
stalna opasnost totalnog uništenja.

4.2.7. U stanak

Za ustan ak je pored visokog stepena organizacije

karakteristično još i daleko šire učešće m asa nego u
socijalnim neredim a i nem irim a te svaki u stan ak kao
takav, za razliku od njih, predstavlja sigurno uvek
mnogo više od nasilne epizode u životu nekog društva.
Takođe, po svim svojim razm eram a, a posebno opet na
planu organizovanosti i m asovnosti, i pobuna je uži
pojam od u stanka koji podrazum eva opšte ili šire druš-
tveno oružano suprotstavljanje neke veće društvene
grupe, obično klase ili nacije, postojećim sopstvenim
ili tuđim vlastim a na p ro sto ru na kom e zajeđno egzisti-
raju. U stanak može početi na različite načine što znači
da može da počne i kao nenasilni otpor nasilju vlada-
jućih kao što je to bio slučaj u Indiji. Individualne kao
i grupne pobune, organizovanih oružanih grupa, pa čak
i dela vojne organizacije se još uvek ne m ogu označiti
kao ustanak već i zato što se pod n jim podrazum eva
m asovni o tpor neke veće društvene grupe. U stanak
može početi i u uslovim a p o stojanja i nepostojanja
nereda i nem ira, kao što može biti sastavljen i od niza
pobuna, ali ne kao njihovog prostog m ehaničkog zbira,
već kao njihove agregacije nastale njihovim slivanjem
u jedinstveni fro n t p ro testa usled očevidne saglasnosti
ak tera u ciljevima, m etodam a i sadržaju ispoljenih ak-
tivnosti. Da bi buntovništvo m ase preraslo u organizo-
vani oružani oblik političke borbe potrebno je da se
ispuni više uslova. Pre svega, neophodno je oform ljenje
čvrstog akcionog ustaničkog jezgra ko je m ora biti pri-
znato kao vođstvo od ostalih učesnika, zatim , da bi
spontani revolt mogao p rerasti u organizovano delova-
nje potreban je određen nivo svesti učesnika, zbog če-
ga je takođe bitan kao faktor i protok odredenog vre-
mena, kao i postojanje niza drugih uslova kao što su
objektivnost vođstva u odredivanju ciljeva i m etoda,
posedovanje m aterijalnih sredstava za borbu, stepen
realne snage vladajućih izražen u sposobnosti vladaju-
ćih da guše u stanak sam i ili uz pom oć spolja, moguć-
nost podrške ustanicim a spolja i drugi, što varira u
zavisnosti od situacije do situacije. Specifičnost svakog
ustanka je sadržana u iznalaženju autentične kao sop-
stvene form e. Posebno revolucionarni ustanci m oraju
iznaći svoju specifičnu, objektivnoj situaciji prim erenu
form u razvoja, je r su u protivnom odm ah ili u perspek-
tivi osuđeni na neuspeh. Još jedan faktor svakog revo-
lucionarnog ustanka je uvek od presudnog značaja za
njegov uspeh. O f a n z i v a je upravo ono što daje
ustanku ne samo njegovu instrum entalnost, već ono što
iskazuje i snagu njegovih ideja, revolucioniše mase, te-
ra ih u pokret i stvara revolucionarni zanos praćen ši-
renjem baze ustanka. Svako povlačenje ustanka u okvi-
re dostignutog Status quoa, svako zadovoljavanje pos-
tignutim (kao ođsustvo ofanzivnosti) jeste izraz defan-
zive i nagoveštaj k ra ja ustanka, pa je zato defanziva
sm rt svakog oružanog ustanka.
Ciljevi ustanka mogu b iti klasno, nacionalno, poli-
tičko i svako drugo oslobođenje i u prak si su najčešće
tesno isprepleteni. Zavisno od toga koje društvene sna-
ge učestvuju u ustanku, ko ih vodi i kakvi su im ciljevi,
ustanci su određuju kao p r o g r e s i v n i ili r e a k -
cionarni.
Da je ustanak stalni pratilac klasnog društva po-
kazuje niz ustanaka protiv različitih vidova ugnjetava-
n ja u svim istorijskim epohama. U stanci robova, poput
Spartakovog, m nogobrojni ustanci seljaka, pa čak i ne-
ki savrem eni pokušaji vođenja antikolonijalne borbe u
form i ustanka, im ali su kao svoje osnovne slabosti,
prvo, podvojenost ak tera što je činilo problem savez-
ništva nerešivim i dovodilo do izolacije ustanika, i, dru ­
go, nepostojanje jasno definisanih političkih ciljeva i
program a. Zbog toga su po svom dom etu uglavnom i
predstavljali slabo organizovane osvetničke izlive ma-
sovnog nezadovoljstva koji su pre svog konačnog pora-
za dovodili i do uzajam nih m asovnih krvoprolića, a kas-
nije i surovih odm azdi nad ustanicim a.
Tako npr. »slovenački se lja c i... su već 1513. g. po-
digli ra tn u zastavu »za stare pravice«, što se 1515. g.
pretvorilo u » o s v e t n i č k i r a t stalno obm anjivanog
naroda. Kao i u M ađarskoj, svuda su razarani zamko-
vi i m anastiri, a zarobljenim plem ićim a sudili su seljač-
ki porotnici i odrubljivali im glave. U Š tajerskoj i
K oruškoj uspeo je carski kapetan D itrihštajn da brzo
uguši ustanak. U K ranjskoj je ustan ak ugušen tek na-
padom na Brežice (ujesen 1516 g.) i bezbrojnim aus-
li
trijsk im zverstvim a, koja su zatim usledila i koja se
sasvirn mogu staviti u red s gadostim a m ađarskih ple-
mića«207.
Kako su izgledale te represalije nad ustanicim a
Engels podrobno opisuje n a više m esta. Plemstvo je
sve uhvaćene pobunjenike nabijalo na kolac, vešalo i
svirepo mučilo, a posebno surove represalije su vršene
nad vođam a ustanka. Iz naše istorije poznato je kruni-
sanje užarenom krunom seljačkog vođe M atije Gupca
pre njegovog pogubljenja, dok je npr. »Dözsa bio za-
robljen, pečen na usijalom prestolu i njegovi ljudi su
ga živog pojeli, je r im je samo pod tim uslovom pokla-
n jan život«208. Rezerva prem a stihiji seljačkih ustanaka
kao »žakeriji« ostala je dosta dugo prisu tn a i socija-
lističkoj misli, što je bio i jedan od razloga da se velik
broj socijalistički orijentisanih m islilaca opredeli za
tzv. gradske ustanke. Ipak, kod nekih od tih, kao npr.
kod Babefa, bila je prisu tn a i odredena rezerva o ogra-
ničenju ustanka samo na gradski prostor. M edutim,
kako preneti revoluciju iz grada u šire prostore bio je
za njega i njegovo vreme nerešiv problem . Po njem u,
ustanku može i nem ora prethoditi stanje učestalih ne-
reda i nem ira, ali je zato z a v e r a značajan elem enat
svakog ustanka. U pokušaju zbacivanja buržoazije sa
vlasti p ro letarijat m ora koristiti zaveru kao »zaveru
jednakih« koji će kroz ustanak uspostaviti i pravedno
društvo. Mada prilično napredna za svoje vreme, Babe-
fova m isao o ustanku je ostala u raskoraku zagovaranja
zavereništva i nužnosti agitacije, jer, upravo, agitacija
prouzrokovana potrebom širenja ideja revolucije, sma-
n ju je stepen konspiracije prisiljujući zaverenike na

207 E n g e ls , F .: N e m a č k i s e l j a č k i r a t, D e la , t. 10, s. 312.

208 ib id ., s. 311.
javne kontakte i istupe što je potpuno u suprotnosti sa
načelim a zavereništva onako viđenim kako ih je izlo-
žio sam Babef.
Takođe, i B lankljeva koncepcija u stan k a podrazu-
meva nasilnu političku akciju gradskih m asa predvo-
denih zaverenicima. Prvi profesionalni revolucionar je
ostavio za svoje vrem e neprevaziđena u p utstva za usta-
nak u kojim a do u tančine izlaže tak tik u njegovog vo-
đenja, što je sve potkrepljeno raznovrsnim skicam a i
planovim a građenja i rasporeda barikada. Takođe, uo-
čio je da su podvojenost ustanika, uslovljena baš sam im
barikadam a, i uopšte dezorganizacija, slabe tacke sva-
kog ustan k a koje dovode do toga da se vlasti ustrem -
lju ju svom silom na jednu po jednu barik ad u ili otpor-
nu tačku i tako postepeno, ali sigum o, slam aju ustanak.
Zato u cilju koordinacije ustaničkih akcija predlaže
raznovrsne inovacije, npr. korišćenje kanalizacione mre-
že i sl. M eđutim, i pored sve podrobnosti u ob jašn jen ju
veštine vođenja ustan k a za B lankija svaki ustan ak kao
gradski ne ide dalje od nivoa »uličnog rata«. Znatno
kasnije, i Đ erđ Lukač sm atra da je ustan ak u gradu
nužno sredstvo za stvaranje jedinstva pokreta što je
dobrim delom i posledica njegovog tadašnjeg rezervi-
sanog stava prem a seoskim m asam a.
Danas, posle Marigele, E rik Hobsboum spada u one
koji pri analizi ustanaka još prvenstvo daju ustancim a
u gradovim a. Povodom svih tib i drugih m išljenja
može se o ustancim a u gradovim a reći sledeće. Moguća
povoljnost za podizanje ustanka u gradovim a je svaka-
ko u tom e što su gradovi centri ekonom ske i političke
moći i ujedno kom unikacioni centri (TV, radio, PTT i
dr.), kao i to što su uvek m oguća žarišta političkog
protesta, posebno nereda i nem ira zbog sjedinjenih
socijalnih suprotnosti. Naime, zbog lokacione klasne
lr
 stam bene politike dolazi do guste koncentracije odre-
đenih slojeva, pa i kläsa, u, za njih nam enjenim , stam-
benim četvrtim a. K arakteristično je za sve gradove
uopšte, da najbogatiji, odnosno vladajući, i p ro letarijat
ne stan u ju na istom m estu. To, sa jedne strane, dopri-
nosi bržem širenju i dužem tra ja n ju nem ira u sirotinj-
skim četvrtim a usled teritorijalne hom ogenosti prole-
tarija ta , a sa druge, zbog lake dostupnosti »bogatih
četvrti« povećava i m ogućnost direktnog pritiska usta-
nika na one koji odlučuju o njihovom socijalnom po-
ložaju. Pri tom je od ne m ale važnosti eventualno pos-
tojan je univerzitetskih naselja i njihov položaj. Takođe,
po H obsboum u kao posebno povoljne okolnosti za vo-
đenje ustanaka u gradovim a određuju se još: neposto-
jan je velikih vodenih površina u gradu, posebno reke
koja ga pregrađuje, i nepostojanje mnogo mostova
pošto se isti lako blokiraju od strane vlasti209. Na ovom
m estu treba reći da H obsboum ipak, za razliku od Ma­
rigele, ne daje neke savete za ustanak već samo anali-
zira m ogućnosti vođenja ustanka u gradovima, m ada
vrlo detaljno, kao npr. kad procenjuje da su od svih
savrem enih priručnih sredstava za pravljenje barikada
najbolji tram vaji, je r njihova težina, dužina i m etalna
konstrukcija om ogućuju laku blokadu saobraćaja i na-
diranje policijskih vozila210.
M edutim, pri podizanju ustanaka u gradovim a treba
takode im ati u vidu i to da je istorijsko iskustvo već oda-
vno nagnalo vladajuće da preduzim aju i odgovarajuće
preventivne korake od strateškog značaja za suzbijanje
ustanaka u gradovima, počev od arhitektonskog raspo-
reda (npr. u Beču ogrom ni prstenovi zelenila) drugačije

209 H o b s b a w m , E . R e v o l u t i o n u n d R e v o lte , F r a n k f u r t a. M . 1977.

s. 304.
210 ib id ., s. 303.
gradnje ulica (upravo zbog uskih gradskih ulica pogo-
dnih za brzo p rodiranje barik ad a poznati francuski
arh itek ta Bulevar dobio je svojevrem eno zadatak od
vlasti da napravi takve ulice u kojim a se ne m ogu lako
praviti barikade), m odernizacije policijskih jedinica u
obuci i oprem i (tenkovi, helikopteri), što bitno doprino-
si suzbijanju u stan ak a u svakom gradu, a neke tehnike
ustanaka i tam o gde su pogodne — npr. barikade u
gradovim a sa užim ulicam a, čini potpuno anahronim ;
zaključno sa tendencijom izm eštanja centara vlasti iz
najvećih gradova (Versaj, Vašington, Hag, Bon, itd.) i
paranoičnim preventivnim reakcijam a211. Da, ipak, ni
jedno rešenje m a kako brižljivo planirano nije ni traj-
no, ni bez m ane, pokazuju danas upravo arhitektonska
rešenja poput širokih bulevara i velikih trgova. Ono
što je nekada otežavalo građenje barikada, a tim e i
ustanak, danas olakšava novi vid ispoljavanja politič-
kih p ro testa u velikim gradovim a, posebno m asovnih
dem onstracija i nereda. Takođe, da ovi, tehnički
faktori ipak ne m oraju im ati odlučujuću ulogu za ishod
jednog ustan k a pokazao je prim er ruske revolucije
1917. g. koja je počela upravo u Petrogradu, gradu koji
prem a svim ovim pravilim a, a posebno zbog svog plana
građenja, nije bio sm atran podesnim za izvođenje u stan­
ka. Zato se može reći da su gradovi, a pogotovu danas,
jednako kao i šira terito rija, pogodni za otpočinjanje
ustanka ukoliko su se stekli svi b itn i uslovi za otpoči-
njan je i vođenje. U okviru savrem ene revolucionarne
strategije organizovanja ustanaka i revolucionarne bor-

211 N p r ., k a d a s u 1968. g. u S R N e m a č k o j iz a š la s a b r a n a d e la
O g is ta B l a n k i j a , p o d n a z i v o m I n s t r u k c i j e z a u s t a n a k u k o j i m a je ,
iz m e đ u o s ta lo g , i j e d a n d e t a l j a n p l a n b a r i k a d a u z u p u s t v o z a u lič -
n e b o r b e , o d m a h j e u s l e d i l a p r e d o s t r o ž n a z a b r a n a d e la o d s t r a -
n e v l a s t i k o j a je , d o d u š e , p o s le z g r a ž a v a n j a i p o d s m e h a , n e s a m o
n a u č n e ja v n o s ti, u b rz o i p o v u č e n a .
be u stan ak se kao jedan od m ogućih puteva, odnosno
form i revolucije, po pravilu ne javlja niti samo na
selu, niti samo u urbanim sredinam a, niti im a nekakvog
opštevažeđeg pravila gde prvo počinje. To, uostalom ,
potvrđuje i iskustvo uspešnog ustanka naroda i na-
rodnosti Jugoslavije 1941. g. kojim je rukovodila KPJ,
kao i iskustvo niza uspešnih oslobodilačkih ustanaka
kao form i antikolonijalnih revolucija. Kao bitni za pro-
cenu pokretanja, ali i ocenu značaja i dom eta ustanka
slovo sledeći faktori: mogući stepen organizovanosti i
m asovnosti ustanka, stepen sposobnosti akcionog jez-
gra ustanka, stepen uticaja na m ase radi njihovog
p riključenja akciji ustanika ili dobijanja njihove po-
drške, stepen stabilnosti vlasti, sposobnost vlasti, od­
nosno klase na vlasti da uguši ustanak izražena pored
nivoa ekonom ske i organizacione moći i u brojnosti
i obučenosti snaga za uspostavljanje reda, ali i vreme-
nom u kome to može da izvede, spoljna situacija izra-
žena u stepenu postojanja m ogućnosti uticaja i pomoći
izvana kako vlastim a tako i ustanicim a.

4.2.8. Vojna intervencija

Vojne intervencije predstavljaju složeni oblik insti-

tucionalizovanog nasilja koji obuhvata različite form e
m ešanja oružane sile jedne ili više zemalja, ili neke
m eđunarodne organizacije, u un u trašn je poslove neke
druge zem lje radi ostvarivanja konkretnih političkih,
ekonom skih i vojno-strateških interesa. U užem smislu,
pod vojnom intervencijom se sm atra neposredna upo-
treb a oružane sile kao otvoreno i direktno m ešanje u
u n u tra šn je poslove neke zemlje, dok vojna intervenci­
ja u širem sm islu obuhvata i posredne oblike m ešanja
kao što su dem onstracija snage i p re tn ja silom koje
nisu praćene neposrednom upotrebom oružane sile.
N ekada su vojne intervencije vršene rad i ostvare-
n ja vrlo uskih ciljeva kao što su npr. n aplata državnog
duga, zaštita am basade i svojih građana i sl., da bi sve
više ti i slični ciljevi služili samo kao povod (npr. 1881 g.
b ritanske grupe su izvršile okupaciju Egipta pod mas-
kom naplate duga), a danas se izvode uglavnom u vidu
»pomoći« nekoj od stran a u intem om oružanom sukobu.
Posebno su velike sile te koje danas, rad i izbega-
vanja izazivanja ra ta širih m eđunarodnih razm era, kao
i osude svetske javnosti, nastoje da sve više realizuju
svoje ciljeve »racionalno« i u što kradem vrem enu,
zbog čega favorizuju vojnu intervenciju kao sukob nis-
kog intenziteta u odnosu na rat. Na to vrlo indikativno
ukazuje i nagli razvoj njihovih snaga za brze vojne
intervencije. Tako npr., SAD su razvile snage za brze
vojne intervencije (Rapid Deployment Forces) do te
m ere da su one sastavljene iz svih rodova i b ro je (sta-
nje 1982) preko 200.000 ljudi212. Pored sopstvenih snaga
SAD vrše priprem anje, obuku i ubacivanje i tuđih sna­
ga. Prim era radi, SAD su do k raja 1984. g. ubacile u Ni-
karagvu iz H ondurasa i K ostarike oko 5.000 kontrare-
volucionara, a p laniraju ubacivanje još oko 6.000213.
Francuske snage za brze vojne intervencije su 1984. g.
brojale 23.000 ljudi, angažovane su u Čađu, a predvide-
no je da se do 1988. g. razviju do cifre od 47.000 ljudi214.

212 M ü lle r , H .: D ie s c h n e l l e E i n g r e i f t r u p p e d e r U S A ; R a p id
D e p l o y m e n t F o r c e s , » A n t i m i l i t a r i s m u s I n f o r m a tio n « , 12 /82, s. III —
195.
213 S o tr a , Ž .: S n a g e z a b r z e v o j n e i n t e r v e n c i j e — s t a ln a opas-
n o s t o d o r u ž a n e a g r e s ije , » S a v r e m e n i s t r a t e g i j s k i p r o b le m i« , 11 /85,
s. 91.
* 214 ib id ., s. 93.
Takođe, i snage za brze vojne intervencije Velike Bri-
tan ije i Ita lije b ro je oko 20.000 ljudi. I SSSR vrši i
planira vojne intervencije ili sa specijalnim snagam a ili
sa nekim delovima svojih regularnih trupa. Treba napo-
ili Generaine skupštine OUN, i m ogućnost intervencije
OUN protiv svake države koja je ne samo narušila m ir,
nego i protiv svake one koja ga ugrožava.

4.2.9. R a t

Ukupni društveni i civilizacijski razvoj čovečanstva

ispunjen je hiljadugodišnjom istorijom ratova. Prema
proračunim a pedantnih švajcarskih istraživača u pos-
lednjih 5500 godina čovečanstvo je ratovalo čak 14.513
puta, dok broj ubijenih u svim dosadašnjim ratovim a
u istoriji ljudskog društva iznosi 3,640.000.000 ljudi215.
Već odavno, a posebno danas, definisati rat »kao
nešto neprirodno«216 znači, bez obzira na svu prihvaće-
nost definicije, nezadovoljiti čak ni osnovne pretpostav-
ke za naučno-istraživačke potrebe analize ovog fenome-
na, pa se takvo definisanje pojavljuje kao indikator
strukturalizm a i specifičnog m etodskog em pirizm a kao
pokušaja depolitizacije nauke kroz distanciranje polaz-
nih postavki od svakog ideološkog tla sa jedinim ciljem
— da istraživanje »na k raju vodi konkretnim rezulta-
tim a«217.

215 D e n k e r , R .: S t e u e r u n g d e r A g g r e s s io n , u : S c h m id t, R .:
A g g r e s s io n u n d R e v o l u t i o n , S t u t t g a r t , 1868, s. 11.
216 G a ltu n g , J .: F r ie d e n s F o r s c h u n g i n N o r w e g e n . E i n I n t e r v i e w
m i t d e r A r b e i t s g e m e i n s c h a f t F r ie d e n s } o r s c h u n g , H e id e l b e r g , u : » Z u -
k u n f t s — u n d F r ie d e n s f o r s c h u n g « , H e f t 4/1970, s. 84.
217 G a ltu n g , J .: F r ie d e n s } o r s c h u n g . V e r g a n g e n g e i t s e r f a h r u n g e n
u n d Z u k u n fts p e r s p e k tiv e n . U : G a ltu n g , J .: S t r u k t u r e l l e G e w a lt,
H a m b u r g , 1975, s. 37.
 štaviše, Galtung ide čak toliko daleko da razlikuje
negativni m ir, koji definiše kao odsustvo personalnog
nasilja, od pozitivnog m ira čija se definicija svodi na
odsustvo strukturalnog nasilja koje posledično uzroku-
je prisustvo socijalne pravde, ispoljene u jednakoj ras-
podeli m oći i društvenih resursa218, što je samo još jed-
no u nizu negativnih određenja ovoga pojm a, pošto on
govori o m iru kao o onom e što on nije, a ne šta on
jeste.
M arksističkoj m isli pripada zasluga za naučno ob-
jašn jen je ra ta kao društveno-istorijske pojave koja nas-
taje na određenom stepenu razvitka ljudskog društva
kao rezultat društvenih protivurečnosti, a tim e i za
sm eštanje u m uzej starin a dotad rasp ro stran jen ih teza
0 prirodno-biološkom i nadprirodno-duhovnom poreklu
rata. Otkrivši stvam e uzroke pojave ratova u ljudskom
društvu M arks i Engels su objasnili socijalnu suštinu
ra ta kao kom pleksnog i intenzivnog sveobuhvatnog
đruštvenog sukoba, kao sukoba ne samo na planu
m asovne i organizovane oružane borbe izm edu zara-
ćenih stran a nego i kao njihovog sukoba na političkom ,
ekonom skom , vojnom i svakom drugom planu, a tim e
1 kao jednog od najsloženijih društvenih procesa. Ambi-
valentnost istorijske uloge ra ta u razvoju društva, ko­
ja se ogleda u tom e što se ra t iskazivao i kao činilac
ubrzanja društvenog razvoja i njegovog kočenja (m ada
se ratom društveni razvoj uspeo zaustavljati sam o na
kraće vreme), im a svoj uzrok u podeljenosti ljudskog
društva na klase i dubokim političkim , ekonomskim,.
socijalnim i drugim suprotnostim a koje iz toga proizi-
Iaze, dakle u klasnoj suštini rata. M arksova misao, da

218 V id i o p š i r n i j e : G a l t u n g , J .: G e w a lt , F r ie d e n u n d F r i e d e n s -
f o r s c h u n g , s. 88.
 se đruštvo razvijalo i pom oću ratova nalazi svoju
potvrdu u saznanju da ne samo rat, već i svaka pri-
prem a za njega, u veom a velikoj m eri utiču na proši-
renu društvenu reprodukciju219, a sledeći tu misao, mog-
li bism o reći i to da je ra t ponekad intenzivnije i pre
uticao na razvoj ekonom skih odnosa nego m ir. Da
M arks ne boluje od ekonomskog determ inizm a potvrdu-
je i njegovo prom išljanje o ra tu upravo na ovom planu,
kao npr., kada u »Kapitalu« kaže da je »rat usavršen
ranije nego m ir, način kako su se ratom i u arm ijam a
itd. razvili izvesni ekonom ski odnosi, kao najam ni rad,
m ašine itd. ran ije nego u unu trašn jo sti građanskog
đruštva«220.
Uobičajeno je da se p ri razm atran ju o d n o s a
r a t a i p o l i t i k e koristi Klauzeviceva definicija da
je r a t nastavak politike drugim sredstvim a. N ju su,
uostalom , prihvatili i M arks i Engels. M eđutim, treba
im ati u vidu i sledeće.
Za razliku od građanske m isli ko ja tum ači ra t kao
nastavak s p o 1 j n e politike, m arksistička misao, tu-
m ači ra t kao nastavak politike koja predstavlja j e-
d i n s t v o spoljne i un u trašn je politike. Takode, svaki
ra t kao pro d u k t tako shvaćene politike, jeste složeni
p o l i t i č k i proces. Rat je najsloženija f o r m a po-
litičkog nasilja, pošto nije ništa drugo do nastavak po­
litike nasilnim sredstvim a koja je započeta nenasilnim
sredstvim a. Za stav da je i sam ra t politika, M arks je
nalazio argum ente u činjenici da se politika vodi i na­
silnim jednako kao i nenasilnim sredstvim a, dok Engels
desto precizira da je ra t ne samo neki, od politike za-

219 V id i: P il ić —R a k i ć , V .: M u r k s o v m e t o d e k o n o m s k e a n a liz e
u 4 to m a K a p ita la (p o s e b n o d e o » T e o r i ja d r u š t v e n e r e p r o d u k c i j e
i J N A « ), B e o g r a d , 1982.
220 M a r x , K .: K a p ita l, o p . c it. s. 29.
sebni deo, i kao takav n jen produžetak, već je »do kra-
ja politika«. S uprostavljenost ekonom skih i političkih
ciljeva i interesa odredenih klasa, država, in stitucija
(crkveni ratovi) i n aro d a dovodi do ra ta uvek onda
kada se nagom ilane društvene protivrečnosti zaoštre do
tih granica da sva ostala sredstva sem intenzivnog, oru-
žanog, političkog nasilja postanu nedovoljna za njihovo
razrešavanje. D ruštveno-istorijski k a ra k ter ra ta uslov-
ljava i njegovu klasifikaciju. Polazeći od m oguće revo-
lucionarne, odnosno reakcionarne uloge ra ta u društve-
nom razvoju M arks i Engels su ratove delili na odbram -
bene i napadačke. Izvestan nedostatak ove podele, koji
se ogledao p re svega u tom e što revolucionam i ratovi
mogu b iti napadački, prevazišao je Lenjin svojom klasi-
fikacijom ratova na pravedne i nepravedne, p ri čem u su
pod pravedne svrstani nacionalnoodbram beni, oslobodi-
lački i revolucionarni ratovi, a pod nepravedne im peri-
jalistički, osvajački i kontrarevolucionarni ratovi.
Moguće jedinstvo revolucije i ra ta kao kom pleksne
form e nasilja Engels dovodi na onaj istorijsko-m ateri-
jalistički nivo razm atranja toga problem a koji je u An-
tidiringu bio samo zacrtan, tek u rad u Uslovi i izgl&di
jednog rata svete Alijanse protiv revolucionarne Francu-
ske 1852. g. Pri tom, kao b itan fak to r svakog moder-
nog ra ta on ustanovljava borbeni m oral, čija uloga, po
njem u, posebno dolazi do izražaja u revolucionarnim
ratovim a. R e v o l u c i o n a r n i ra t se najkraće može
odrediti kao kom pleksni oblik intenzivne prim ene si-
le eksploatisane klase nad vladajućom u cilju stvara-
n ja i učvršćenja novog, progresivnog društveno ekonom-
skog uređenja u kome revolucionarna klasa im a ru-
kovodeću ulogu u društvu.
Kao intenzivni oružani sukob koji se odvija izme-
đu društvenih grupa (pre svega klasa) u okviru jednog
globalnog društva, i koji može i ne m ora p o stojati is-
prepletan sa eksternim , g r a đ a n s k i ra t je samo on-
da revolucionam og karaktera, ukoliko jeste ili preras-
ta u ra t izm edu ra ta i kapitala. Tako npr., zaštita rus-
ke socijalističke revolucije je ostvarivana na vojnom,
odnosno ratnom polju dvojako. Protiv spoljnih inter-
venionističkih snaga voden je klasičan odbram beni rat,
a u un u trašn jim okvirim a sudar snaga revolucije i kon-
trarevolucije p rerastao je u gradanski ra t koji je obuh-
vatio čitavu zem lju, tj. u oružanu borbu jednog dela
naroda protiv drugog.
Da su o s l o b o d i l a č k i ratovi, a posebno danas
u zem ljam a u razvoju, kao putevi antikolonijalne re­
volucije uvek nužno pravedni nije potrebno posebno
dokazivati. Na tu form u nužnosti skoka porobljenih na­
roda b a r u carstvo nacionalne i političke kao nepotpu-
ne slobode ukazuje odavno već i činjenica da su se ko-
lonijalni sistem i u poslednjoj fazi svoje vladavine odr-
žavali samo kroz »mučenja, silovanja i m asakre«-21.
M arksistička teorija o pravednim i nepravednim
ratovim a se odnosi samo na ocenu karaktera ra ta ko­
ji je izbio neizbežno i nezavisno od radničke klase ili
joj je bio nam etnut i njenog odnosa prem a takvom
ratu, a nikako ne znači to da radnička klasa treba da
bude za rat, odnosno da se čak bori za jedan ra t koji
bi mogao da bude pravedan. Podelu ne treba tumači-
ti u dogm atskom duhu, tj. da je jačanje socijalizma
uslovljeno vodenjem ratova. R at nije neizbežan ukoli­
ko se prihvati stanovište da je osnovna društvena po-
treba socijalizm a m ir i da dalji razvoj socijalizma k o-
j i s e n e o d r i č e o d b r a m b e n o g r a t a zavisi21

221 F a n o n , F .: F ü r e in e a f r i k a n i s c h e R e v o l u t i o n , F r a n k f u r t a.
M ., 1972, s. 76.
od uspeha u borbi za m ir. Ovakvo stanovište o potrebi
aktivne m iroljubive koegzistencije je neophodno zastu-
p a ti tim pre što savrem eni svet sve više k arakteriše
zloupotreba proizvodnih moći, i to tako što se one sve
više koriste za stvaranje potencijala za oružanu destruk-
ciju sveta.
M ada je za razvoj ljudskog đruštva karakteristič-
no upravo to da je čovek uvek, od svih svojih instru-
m enata i oruđa kao najsavršenije posedovao i razvijao
ne one koji su nam enjeni za rad, ili spasavanje i pro-
duženje ljudskog života, već upravo one koji su nam e­
njeni u b ija n ju i razaranju, izgleda kao da je taj svoje-
vrsni apsurd razvitka klasne civilizacije stigao danas
do svoje zenitne tacke. Prim era radi, navodim o da i
pored toga što je ukupni nukleam i razom i potencijal
već odavno toliki da celokupna zem ljina kugla može
b iti uništena više desetina puta, danas preko 20%j od
ukupnog b ro ja svih naučnika n a svetu veom a m arljivo
neposredno rade i na daljem usavršavanju oružja i
uopšte sredstava za ubijanje i razaranje. Poslednja
reč ratn e tehnike su danas akceleratorska oružja koja
deluju na principu fantastičnog ubrzanja atom skih
čestica u jednom snopu, i tzv. geofizička oružja koja
su ništa drugo do zloupotreba prirode, je r se pod nji-
m a podrazum eva veštačko izazivanje zem ljotresa, orka-
na, svih vrsta vrem enskih nepogoda, razornih m orskih
i okeanskih talasa, naglog pada ili porasta tem perature
vazduha itd. Šta tek reći za najnovija biohem ijska
oružja222 koja podrazum evaju pored upotrebe nekih
starih, čovečanstvu već dobro poznatih, opakih virusa

222 Z a u n i š t e n j e ž iv o ta n a j e d n o m k m 2 p o t r e b n o j e d a n a s p o -
t r o š i t i a k o s e u n i š t e n j e v r š i k l a s i č n i m n a o r u ž a n j e m 2000 U S d o la -
ra, n u k l e a r n i m 800 U S d o la r a , h e m i j s k i m 600 U S d o l a r a , a a k o se
u n i š t e n j e v r š i b i o l o š k i m o r u ž j e m s a m o j e d a n U S d o la r !
i b akterija, kao što su izazivači kuge i velikih boginja
i u potrebu novih, proizvedenih m utacijom u laborato-
rija m a (između ostalog, najverovatnije je eksperimen-
tisano i virusom SIDE).
Pritom tre b a im ati i to na um u da besom učna tr-
ka u naoružanju velikih, koja stim uliše i uslovljava
stalni svetski tre n d p o rasta vojnih izdataka, prinuđuje
i m ale na stalno usavršavanje i kupovanje oružja, pa
m akar ono bilo isključivo za odbranu, što im bitno po-
većava društvene ukupne rashode i slabi njihovu eko-
nom sku moć, a kod zem alja u razvoju dovodi čak i do
novog vida eksploatacije rad i njihove prinuđenosti da
se zbog tehnološke nemoći u potpunosti naoružavaju
putem uvoza oružja što povratno još izaziva i nove for­
me tehnološke zavisnosti. Naime, danas su izdaci za
naoružanje u zem ljam a u razvoju dostigli iznos koji
je tro stru k o veći od ukupne oficijelne pomoći koju te
zem lje prim aju za svoj razvoj. Besmisao svakog, ne sa-
mo svetskog, već i svakog nepravednog rata kao »stra-
hovite socijalne nesreće« i »političkog bezumlja«223 je
danas očito veća nego ikad ukoliko socijalizam ostane
dosledan u svom nasto jan ju da pokaže kako je za raz-
vitak socijalizm a i progres čovečanstva neophodan m ir
i da je tendencija njegovog razvoja praćena borbom
za p orast om ogućenja konačne elim inacije rata iz druš-
tvene prakse.

5. 0 KRAJU NASILJA
U okvirim a savrem enih razm išljanja o k r a j u na -
s i 1 j a i uspostavljanju nenasilne civilizacije postoje
najm anje dva različita, m eđusobno oštro suprotstav-

223 M a r x , K .: G ra đ a n ski ra t u F r a n c u s k o j, o p . c it. s. 24.

ljena stanovišta. Prvo stanovište, koje po mnogo čemu
lavira izm eđu ortodoksnog m arksizm a i sveta dogmi,
sm atra da se nasilje ne može dokinuti drugačije do na-
siljem . M eđutim, problem koji se javlja u teo rijam a
zastupnika ove teze, m eđu kojim a su najpoznatiji Mao
Tse Dung i Franc Fanon, jeste, čime un ištiti novo na­
silje koje može biti rođeno kao svojevrsno protivnasi-
lje tom uspostavljenom i dom inirajućem protivnasilju
projektovanom kao posleđnjem nasilju. Drugo, sve ras-
p ro stran jen ije i teorijski pom odnije, stanovište o kra-
ju nasilja, zastupa tezu o prevladavanju nasilja i s k -
l j u č i v o n e n a s i l j e m . Pored učenja M ahatm a Gan-
dija koje se u različitim m odusim a pojavilo transfor-
m isano u različitim teorijskim okvirim a savrem ene gra-
đanske i, sve više, i m arksističke misli, rasprostranje-
n ju ove teze u m nogome su đoprineli hipipokret 60-ih,
i raznovrsni m irovni pokreti 80-ih godina. Zajednička
karak teristik a svih ovih shvatanja je apsolutno ođba-
civanje svake upotrebe sile, pa čak i u odbram bene
svrhe. Po njim a, svako nasilje je zlo i kao takvo ne mo-
že i ne sm e uopšte biti korišteno u prevladavanju ne-
kog drugog nasilja, tim pre, što neizbežno rađ a novo
nasilje kao novo zlo u društvu. P rim am a aporija ovog
stanovišta, izražena u nem ogućnosti objašnjenja zašto
apsolutno nenasilje i kad je pretpostavljeno kao akti-
van odnos nem a opšti uspeh u transform aciji sveta,
možda ipak nalazi svoj ključ ukoliko se objektivno po-
đe od nesavršenosti sveta koji nas okružuje i to sta-
n je prihvati kao njegova n e d o v r š e n o s t . Jer, kako
prim ećuje Merlo Ponti, »apsolutno nasilje, u k rajnjoj
liniji počiva na ideji o s t v o r e n o m , i t o d o b r o
s t v o r e n o m s v i j e t u (podvukao DS)224« a za ovaj

224 M e r l o - P o n t y , M .: o p . c it. s. 132.

svet u kom e se već želi delovati isključivo nenasilno,
ta pretpostavka očito ne stoji.
M ada se i jednoj i drugoj s tm ji ne mogu odredi
b ar progresivne intencije, i jedna i druga predstavlja-
ju svojevrsno teorijsko zastranjenje prouzrokovano
slepilom jednostranosti koje ne poštuje istorijske mo-
gućnosti subjekta nasilja na planu samooslobađajude
stvaralacke prakse. N astanak nasilja se ne može os-
tvariti samo putem suprotstavljanja protivnasilja nasi-
lju, niti samo putem suprotstavljanja nenasilja nasilju.
I jedna i druga varijanta p ripadaju kuhinjam a ekstrem-
ne recepture, radionicam a misli koje proizvode šeme,
dogme i obrasce koji iskljuduju sve druge mogudnosti.
N estanak nasilja se može i treba ostvarivati samode-
latnom aktivnošdu autentičnog revolucionarnog subjek­
ta i na jedan i na drugi nadin, a u kojoj m eri de se ti
nadini koristiti, i pri tom koliko dugo nasilje, to mogu
odrediti samo specifidni uslovi datog tla i vrem ena u
saglasju sa m ogucnostim a revolucionarnog subjekta i
opštim , istorijskim ciljevima socijalistidke revolucije.
Uz to, treba reci da uzajam no prožim anje nasilnih i ne-
nasilnih aktivnosti na planu razrešenja društvenih kon-
flikata predstavlja ujedno i racionalni put podruštvlja-
vanja politike kao put njenog rastvaranja u društvu u
kome sve slobodniji i svesniji ljudi sve više komunici-
raju hum anijim i racionalnijim putevim a opštenja ne-
go što je nasilje. Uopšte, bilo bi dobro da svaka ras-
prava o bududnosti nasilja, a tim e i revolucionarnog
nasilja, pođe od utvrđivanja njihovog eventualnog smi-
sla u sve tu bududnosti, je r stepen ogranidenosti i po-
tisnutosti nasilja iz ljudskih odnosa danas i su tra je-
ste istovrem eno i stepen nepotdinjenosti i postignute
ljudske slobode.
 Tako dugo dok egzistira nasilje ljudsko društvo ne
može b iti ništa drugo do otuđeno društvo. N asilje je
ind ikator i p o stojanja i njegove otuđenosti i opstaja-
n ja njegove otuđujuće klasne floskule. Zato, »p oz i -
t i v n o ukidanje svakog otuđenja« pretpostavlja uki-
danje i nasilja kao otuđene i otuđujuće delatnosti kao
sine qua non uslova za »povratak č o v je k a ... u svoje
l j u d s k o , tj. d r u š t v e n o postojanje«225. Zahtev za
ukidanjem socijalne i političke alijenacije u budućem
društvu je zahtev da čovek postane stvam o društveno
biće kao rodno biće koje se »prem a sebi odnosi kao
prem a univerzalnom , te stoga slobodnom biću«226 u
svom em pirijskom životu. U okviru toga, perspektiva
nasilja je sledeća: čim društvo bude uspelo da ukine
e m p i r i j s k u suštinu nasilja i njegove pretpostavke,
ono će biti o n e m o g u ć e n o227. Time će se konačno
rešiti i ta, kao i svaka druga dim enzija sukoba izm eđu
čoveka i čoveka, kao i izm eđu čoveka i prirode.
Kao vid ljudskog otuđenja političko nasilje nesta-
je zajedno sa nestankom politike kao načinom ostva-
rivanja ljudskog ponašanja putem institucionalnih pri-
nuda. U kidanjem političkog posredovanja u društvenom
životu ukida se i političko nasilje. K raj političkog na­
silja kao vida političke prakse i nužnosti klasnog druš-
tva koincidira sa krajem na klase podeljenog društva
politike kao izrazite klasne tvorevine i prakse domina-
cije.
M arks i Engels su, pak, perspektivu individualnog
nasilja vezivali za s p o s o b n o s t g o s p o d a r e n j a
ljudi kao s l o b o d n i h b i ć a s o b o m , a n e drugi-
m a, je r »s ukidanjem baze, privatne svojine, s komunis-

225 M a r x , K .: E k o n o m s k o - f i l o z o f s k i r u k o p i s i , o p . c it. s. 237.

226 M a r x , K ., o p . c it. s. 221.
227 V id i: M a r x , K .: P r i l o g j e v r e j s k o m p i t a n j u , o p . c it., s. 149.
12
 tičkim regulisanjem proizvodnje i s njim povezanim
uklanjanjem otuđenosti, s kojom se ljudi odnose pre-
m a svom sopstvenom proizvodu, isčezava i moc odno-
sa ponude i tražnje, i ljudi opet počinju da g o s p o -
d a r e razm enom , proizvodnjom , n a č i n o m n a k o
j i s e p o n a š a j u j e d n i p r e m a d r u g i m a«228.
Zato po njim a, proces odum iranja nasilja i im a svoj
kraj n e u n e s t a n k u s v a k e k a z n e , nego u
n e s t a n k u k a z n e k a o s p o l j n e p r i n u d e i n-
s t i t u c i j a i l j u d i . N estanak nasilja podrazum eva
uspostavljene l j u d s k e odnose m eđu ljudim a, »a u
l j u d s k i m odnosim a kazna s t v a r n o nede biti ni-
šta drugo do sud onoga koji greši o samom sebi. Ljudi
ga nede h teti ubeđivati da s p o l j a š n j e n a s i l j e ,
koje su m u drugi učinili, jeste nasilje koje je sam on
sebi učinio. U d r u g i m ljudim a on će pre nadi pri-
rodne izbavitelje od kazne koju je sam on izrekao, tj.
odnos de se upravo o b m u ti (podvukli KM i FE)«229. Sa­
mo razrastanjem em ancipacije stvaraju se uslovi za
konačno učvršdivanje svesti o nužnosti odbacivanja sva-
kog nasilja i dokidanja ritualizacije regulisanja odno-
sa m eđu ljudim a silom. U tom kontekstu de i mogude
personalno nasilje biti radikalno ogranideno i udinjeno
neškodljivim , novim, kao univerzalno važećim m oralnim
norm am a usled dostignutog nivoa svesti, i naravno, sve
radikalnijeg o t k l a n j a n j a u z r o k a u društvu ko­
ji ga rađaju, a konacnim nestankom uzroka socijalnih
konflikata nestace i svaka potreba njihovog nasilnog
regulisanja.
Ipak, neki znadajni mislioci m arksistidke orijenta-
cije nisu sigurni u kraj nasilja ved su uvereni samo u

228 M a r x , K ., E n g e ls , F .: N e m a č k a id e o lo g ija , o p . c it., s. 34.

229 E n g e ls , F ., M a r x , K .: S v e t a p o r o d ic a , o p . c it., s. 157.
m o g u ć n o s t njegovog k ra ja u »carstvu slobode«.
N pr. govoreći o tzv. »toploj struji« u m arksizm u, Bloh
napom inje da je »ona ta ko ja izaziva revolucionarno
oduševljenje, koja ljude te ra da ne prezući sm rt odu
na barikade za prelaz iz carstva nužnosti u carstvo slo­
bode, u kojem nasilje i m oć m o g u p o stati suvišni
(podvukao DS)«230.
Pitanje koje se ovde nam eće jeste: može li se do-
ći do apsolutnog k ra ja n asilja ukoliko dezintegracija
starog kao represivnog istorijskog to ta liteta predstavlja
stalni uslov razvoja društva? Odgovor je —- može, uko­
liko zadato k retan je društva sve m anje im a ne samo
form u, već i suštinu nasilja nad čovekom, a sve više nad
dom inacijom , eksploatacijom i sam im nasiljem kao
obogotvorenom kom unikacionom form om ; sve više kao
negacija političkog nasilja kao »večnog« nasilja, a afir-
m acija revolucionam og kao »smrtnog« n asilja koje gu-
bi svoj b rahijalni tero rsk i k a ra k ter u onoj m eri u ko-
joj se pretv ara u rastvarajući, nužno poslednji i sve bes-
potreb n iji Segment jedinstvenog revolucionam og delo-
vanja koje podrazum eva neproporcionalno jedinstvo
nasilno-radikalnog i hum anog perm anentnog preispiti-
vanja zatečenih form i i sadržaja datoga sveta. Jer, pot-
setim o se, i nasilje može b iti hum ano ukoliko je jedino
moguće oslobađajuće sredstvo porobljenih, ugnjetenih i
potčinjenih od raznovrsnih form i potčinjenosti i domi-
nacije, ukoliko m u se ne oduzim a a trib u t istorijskog,
n iti prid aje a trib u t večnog pratioca ljudskog društva.
Danas sve veća opasnost od gubitka kontrole nad
silom opom inje da je k rajn je vrem e da se shvati da
sve veća m aterijalna osnova nasilja izražena u kvanti-
tativnom uvećanju sredstava prinude, dom inacije i to-

230 B lo c h , E .: P r a x i s , 1 /2 , 1969. g. s. 5.
12*
talnog uništenja, rađ a sve veću m ogućnost njihove upo-
trebe usled p ritisk a koji vrše sam a ta sredstva upravo
t im svojim kvantitetom . Ukoliko društvo zaista hoće
m ir i hum anizaciju ljudskih odnosa ono se m ora od-
reći tih sredstava, ali i elim inisati društvene protivreč-
nosti koje perm anentno uslovljavaju »potrebu« njihove
produkcije i eventualne reprodukcije. U tom pravcu
treb a jačati moć društva ne radi uvećanja mogućnosti
vršenja nasilja, nego radi uvećanja m ogućnosti njego-
vog nevršenja, kao uvećanje m oći rešavanja konflika-
ta nenasilnim dem okratskim putem , je r jedino d e m o -
k r a t i j a bez nasilja om ogućuje ostvarenje ljudske
zajednice oslobođene svake otuđenosti, neslobode i pot-
činjenosti. Prevazilaženje nasilja je moguće samo -kao
p r o c e s koji čoveka potvrđuje kao tvorca sopstvene
istorije. Svesno pospešivanje procesa prevazilaženja
nasilja u ljudskom društvu podrazum eva afirm aciju
racionalnih i hum anih sredstava u kom tm iciranju me-
đu ljudim a u kojim a će dom inirati stvaranje um esto
razaranja, dogovaranje i sporazum evanje um esto neto-
lerancije i nesporazum evanja. U onoj m eri u kojoj svest
bude određivala čovekov svet kao sve m anje svet ne-
trpeljivih, on će se potvrđivati kao sve više stvaralač-
ki, a sve m anje dom iniran i zavisan od nasilja i vla-
davine institucija.
PREGLED ZNAČAJNIJIH PO LITIČ KIH UBISTAVA I
ATENTATA

Pre naše ere:

514.
Hiparh, tiranin Atine. Ubijen od Harmodija i Aristogeitona
koji otada važe za prve republikanske martirere.
370.
Jason, tiranin Fere, osnivač tesalonijske države. Ubijen jer
je težio hegemoniji u Grčkoj.
353.
Dion, tiranin Sirakuze. Ubijen od svojih najbližih kada se
saznalo da je kriv za smrt svoga prethodnika.
337 .
Artakserkses III, kralj Persije. Otrovao ga evnuh Bagoas
koji je kasnije (335) uklonio i njegovog sina i naslednika
Arsesa.
336.
Filip Makedonski. Na nagovor njegove žene Olimpije ubio
ga je telohranitelj Pausanije.
330.
Darije III, persijski kralj. Posle poraza od Aleksandra Ma-
kedonskog ubijen od prestolonaslednika Besosa.
316.
Olimpija, majka Aleksandra Makedonskog. Posle njegove
smrti, da bi osvojila vlast, pobila pola svoje porodice da
bi na kraju i sama bila ubijena.
129.
Scipion Afrikanac Mlađi, rimski konzul i pobednik u bici
za Kartaginu. Iz nepoznatih razloga postao žrtva rimskih
zavereničkih borbi.
125.
Tiberije Sempronije Grah, rimski državnik. Od političkih
protivnika tučen do smrti i onda zajedno sa 300 ubijenih
pristalica bačen u Tibar.
72.
Sertorije, rimski vojskovođa. Ubijen od zamenika Pesper-
ne.
52 .
Klodije, starorimski demagog. Batinan do smrti.
48 .
Pompej, protivnik Cezara. Ubijen u Egiptu.
44 .
Cezar, rimski vojskovoda i konzul. Zbog težnje za uspos-
tavljanjem monarhije ubijen od zaverenika-republikanaca
Bruta, Kasija i drugih.
43 .
Ciceron. Ubijen na svom imanju kod Formije po nalogu
Marka Antonija.

U našoj eri:
37 .
Tiberije, rimski car. Na Kapriju ga zadavio jastukom za-
povednik pretorijanske garde.
41 .
Kaligula, rimski car. Ubio ga pretorijanac Kasije Herea.
54 .
Klaudije, rimski car. Otrovan gljivama na zapovest njego-
ve treće žene Agripine, Neronove majke.
59 .
Agripina, majka rimskog cara Nerona. Prisvojila suviše
vlasti pa je organizovano njeno ubistvo.
69 .
Galba, rimski car. Ubijen od pretorijanaca po nagovoru
njegovog naslednika Ota.
96 .
Domicijan, rimski car. Ubijen od zarobljenika koga je os-
lobodio.
192.
Komod, rimski car. Ubijen od zaverenika.
222 .
Elegabel, rimski car. Ubijen od zavemika.
235.
Aleksandar Severus, rimski car. Ubili ga nezadovoljni voj-
nici u vojnom logoru kod Majnca.
913 .
Anastasije III, papa. Otrovan od kurtizane Teodore.
928.
Leon VI, papa. Ubijen po nalogu kurtizane Mauricije.
929.
Jovan X, papa. Ubijen u zatvoru po nalogu kurtizane Mau­
ricije.
974.
Benedikt VI, papa. Ubio ga kardinal Feruči.
982.
Oto II, nemački kralj. Ubijen u Rimu pomoću otrovnih ru-
kavica.
984 .
Jovan X IV , papa. U Engelsburgu zatvoren u tamnicu i udav-
ljen.
1170.
Beket Tornas, kanterberijski nadbiskup, borio se protiv
engleske kraljevske vlasti zahtevajući veću moć crkve. Ise-
čen od četiri viteza u katedrali.
1208.
21. 6. Filip od Švapske, nemački kralj. Ubijen od Ota fon
Vitelsbaha po nalogu svog suparnika kralja Ota IV.
1308.
1.5. Albreht I, nemački kralj. Ubio ga nećak.
1400.
14. 2. Ričard II, pri nasilnoj smeni vlasti od strane Hen­
rika IV.
1404.
Bonifacije IX, papa. Otrovan smokvama.
1478.
26. 4. Đulijano Medici, vladar Firence. Ubijen u crkvi uz sa-
glasnost pape Sikstusa IV.
1503.
Aleksandar VI (Rodrigo Bordžija), papa. Otrovan vinom.
1555.
Marsei II, papa. Otrovan, vladao 22 dana.
1562.
18. 2. Fransoa Giz, vojvoda, vođa katolika u Francuskoj.
Ustreljen u Orleanu od jednog hugenota.
1572.
24.8. Kolinji, admiral, vođa francuskih protestanata (huge­
nota). Njegovo ubistvo (po nalogu porodice Giz) izazvalo
»bartolomejsku noć«.
1584.
10. 7. Viljem Oranski, holandski namesnik. Po nalogu špan-
skog kralja ustrelio ga u Delfima Baltazar Žerar.
1588.
23. 12. Anri Giz, vojvoda, vođa francuske katoličke »lige«.
Ubijen po nalogu Anrija III koji je sa pravom Video u
njemu pretendenta na prestol.
1589.
2. 8. Anri III, kralj Francuske. Ubijen od Žaka Klemana
po nalogu porodice Giz.
1590.
Sikst V, papa. Otrovan po nalogu jezuita i španskog kra-
Ija Filipa II.
1610.
14. 5. Anri IV, kralj Francuske. Posle više uzastopnih po-
kušaja ubio ga Fransoa Ravajak.
1634.
25.2. Valenštajn fon Fridland, vojvoda. Ubijen u Egeru po
nalogu cara Ferdinanda II.
1672.
20. _8. Jan i Kornelije Vit, braća, holandski državnici. Ubi-
jeni u Hagu.
1757.
5.1. Ludvig XV, kralj Francuske. Atentat nožem, motiv ne-
jasan.
1762.
17. 7. Petar III, ruski car. Ubijen od grupe oficira koje je
predvodio Aleksej Orlov.
1792.
17. 3. Gustav III, švedski kralj. Ubijen na maskenbalu iz
pištolja.
1793.
13. 7. Zan Pol Mara, vođa francuske revolucije. Izbola ga
u kadi Sarlota Korde.
1800.
24. 12. Napoleon Bonaparta, francuski vojskovoda i konzul.
Atentat mu je poslužio kao izgovor za napad na jakobance.
1801,
23. 3. Pavle I, ruski car, duševno poremećen. Ubijen od za-
verenika koje je predvodio grof Palen.
1808.
28. 7. Selim III, turski sultan, Ubijen na podstrek njego-
vog nećaka koji je potom stupio na presto kao Mustafa
IV.
1809.
12. 10. Napoleon I, francuski car. Atentat Nemca Štapsa u
Šenbrunu.
1819.
23. 3. August fon Kocebi, nemački pisac i ruski državni sa-
vetnik. Ubijen od Sanda.
1820 .
13. 2. Sari Ferdinand, francuski vojvoda i sin Karla X, po-
slednji od Burbona. Ubijen u Veneciji zbog prestola.
1831.
9.10. Kapo d'Istria, grof, grčki predsednik. Zbog rusofil-
stva ubijen od braće Konstantina i Georgija Mauromihali-
sa.
1835.
28. 7. Luj Filip, kralj Francuske. Atentat izvršio italijanski
avanturista Fiši pomoću paklene mašine koja se satojala
od 24 puščane cevi. Poginuo maršal Martije i 11 ljudi iz
kraljevog obezbeđenja.
1836.
25. 6. Luj Filip, kralj Francuske. Atentat.
27. 12. Luj Filip, kralj Francuske. Atentat.
1840 .
10. 6. Viktorija, kraljica Engleske. Atentator keiner Oks­
ford.
15. 10. Luj Filip, kralj Francuske. Atentat.
1842.
30. 5. Viktorija, kraljica Engleske. Atentat.
1846 .
16. 4. Luj Filip, kralj Francuske. Atentat.
29. 7. Luj Filip, kralj Francuske. Atentat.
1848.
15. 11. Grof de Rosi, italijanski državnik i istaknuti teore-
tičar prava. Ubijen kao papski poslanik.
1849.
12. 7. Princ Vilhelm, kasnije pruski kralj i nemački car.
Atentat u Nidrigenliajmu kod Majnca.
1850.
22. 5. Fridrih Vilhelm IV, kralj Pruske. Atentat izvršio umo-
bolnik Zefeloge.
1852.
2. 2. Izabela, španska kraljica. Atentat izvršio sveštenik Mar­
tin Merino.
1853.
18. 2. Franc Jozef I, car Austrougarske. U Beču atentat no-
žem izvršio mađarski nacionalista Libanji.
1854.
27. 3. Karlo III od Farme. Ubijen zbog strahovlade.
1855.
28. 4. Napoleon III, francuski car. Atentator Italijan Bela-
mare.
8. 9. Napoleon III, francuski car. Atentator Italijan Pia-
nori.
1356.
8. 12. Ferdinand II, italijanski kralj. Atentator Agezilao Mi­
lano.
1858.
14. 1. Napoleon III, francuski car. Bombu bacio italijanski
grof Feliće Orsini.
1860.
12. 8. Danilo I, crnogorski vladika. Ubijen s leđa u Kotoru
od Todora Kadića.
1861.
14. 7. Vilhelm I, pruski kralj. Atentator nemački naciona-
lista Beker, mesto Baden-Baden.
18. 9. Amalija, grčka kraljica. Atentator grčki Student Dro-
sios.
1862.
3. 7. Konstantin, ruski veliki knez, namesnik Poljske. Vilo-
poljski, ruski grof, upravnik Varšave. Atentat izvršen prvi
dan po njihovom dolasku u Varšavu.
1863.
24.12. Napoleon III, francuski car. Atentat.
1865.
14. 4. Abraham Linkoln, predsednik SAD. Ubio ga u pozo-
rištu glumac Džon Viks But, južnjački ekstremista.
1866.
18. 4. Aleksandar II, ruski car. Atentator nihilista Karako-
sov.
7. 5. Bizmark, pruski državnik. Atentator Student Koen-
-Blind.
1867.
6. 6. Aleksandar II, ruski car. Atentat izvršio Poljak Bere-
zovski na svetskoj izložbi u Parizu.
1868.
29. 6. Mihailo Obrenović, srpski knez. Ubijen od pristalica
Aleksandra Karađorđevića.
1872.
19. 1 .Amadeus I, sin italijanskog kralja Viktora Emanue-
la, prestolonaslednik. Nakon neuspelog atentata odrekao
se prestola.
8 . 2. Grof Majo, engleski vicekralj Indije. Ubijen pri pose-
ti zatvoru u Port Bleru od jednog zatvorenika, fanatičnog
muslimana.
2. 3. Viktorija, engleska kraljica. Atentator trgovački po-
moćnik Roderik Meklin pucao iz pištolja.
1874.
13. 7. Bizmark, nemački kancelar. Atentat pištoljem izveo
bačvarski pomoćnik Eduard Kulman.
1875.
6. 8. Prof. Garsija Moreno, predsednik Ekvadora. Ubijen od
svojih najbližih saradnika.
1876.
4. 6 . Abd ul Aziz, turski sultan. Umoren nakon povlačenja
sa prestola.
1878.
5. 2. Trepov, gradonačelnik Petrograda. Atentator Vera Za-
sulič.
11. 5. Vilhelm I, nemački car. Atentator limarski kalfa Maks
Hedei.
2. 6 . Vilhelm I, nemački car. Atentator dr Karl Nobiling
naneo caru teške povrede hicem iz sačmare.
16. 8 . Mezencev, general, šef Ohrane u Petrogradu. Atenta-
tori nihilisti.
17. 11. Umberto, italijanski kralj. Atentat u Napulju izveo
kuvar Pasanante.
1879.
21. 2. Kropotkin, guverner Harkova. Atentatori nihilisti.
14. 4. Aleksandar II, ruski car. Atentator nihilista Solovjev.
25. 4. Drentelen, šef policije u Petrogradu. Atentatori nihi­
listi.
1. 12. Aleksandar II, ruski car. Bačen eksploziv na kočiju.
12. 12. Lord Liton, engleski vicekralj u Indiji. Neuspeo aten-
tat.
30. 12. Alfons XII, španski kralj. Atentator Gonzales.
1880.
17. 2. Aleksandar II, ruski car. Atentat eksplozivom u Zim-
skom dvorcu u Petrogradu.
3. 3. Loris Meljikov, ruski ministar. Atentatori nihilisti.
1881.
13. 3. Aleksandar II, ruski car. Ubio ga nihilista Grinevicki.
2. 7. Diejms Abraham Garfild, predsednik SAD. Ubijen na
železničkoj stanici u Vašingtonu.
1882.
6 . 5.Lord Kevendiš, ministar za Irsku; Burke, podsekretar
za Irsku. Ubijeni od irskih nacionalista u Feniksparku kod
Dablina.
25. 12. Streljnikov, predsednik vojnog suda u Odesi. Ubi­
jen od nihilista.
1883.
18. 12. Sudejkin, šef ruske policije. Ubijen od nihiliste De-
gejeva.
1887.
13 3. Aleksandar III, ruski car. Atentatori nihilisti.
1888.
29.10. Aleksandar III, ruski car. Atentat eksplozivom na ko-
čiju kod Bonkog.
1890.
7.7. Menendez, predsednik Salvadora. Ubijen nakon što je
smenjen.
1891.
27.3. Belčev, bugarski ministar. Ubijen od panslavista.
23.5. Nikolaj, ruski prestolonaslednik. U japanskom gradu
Otsu atentat sabljom izveo žandar Tsuda Sanzo. Motiv:
mržnja prema strancima.
1894.
24.6. Sadi Kamo, predsednik francuske republike. Ubijen
nožem od italijanskog anarhiste Kazerija prilikom posete
izložbi zanatstva u Lionu.
1895.
15.7. Stefan Stambulov, bugarski predsednik. Ubijen od ru-
sofila.
1898.
3.2. Hoze Marija Rejna Barios, predsednik Gvatemale. Na-
kon proglašenja za diktatora ubijen po planu njegovog
strica Prospero Moralesa.
10.9. Elizabeta, austrougarska carica. Ubio je u Ženevi ita-
lijanski anarhista Lukeni.
1900.
16.6. Klemens fon Keteler, grof, nemački poslanik u Pekin-
gu. Ubistvo izvršila tajna kineska organizacija »Bokser«.
29.7. Umberto, kralj Italije. Ustreljen od anarhiste Gaeta-
na Breši.
16.11. Vilhelm II, nemački car. Atentat sekirom izvršila um-
no poremećena Nemica Snapka.
1901.
6.3. Vilhelm II, nemački car. Atentat izveo lučki radnik Dit-
rih Vajland iz Bremena.
21.6. Toru. Hoši, japanski m inistar saobraćaja. A tentat iz-
vršio jedan propali Student.
6.9. Mek Kinli, predsednik SAD. Ubijen u Bufalu od anar­
histe Čolgoša.
1902.
6.2. Kanžšev, bugarski ministar školstva. Ubijen u Sofiji od
nezaposlenog makedonskog učitelja Karanđulova.
mart. Trepov, šef moskovske policije. Tri atentata u jed-
nom mesecu.
18.5. Val, ruski guverner Vilne. Atentat revolverom izvršio
Hirš Lekuh.
15.6. Sipjagin, ruski ministar unutrašnjih poslova. Ustrelio
ga u Petrogradu Student Balbašov.
11.8. Knez Obolenski, ruski guverner u Harkovu. Atentat.
1903.
11.6. Aleksandar I Obrenović, srpski kralj. Ubijen zajedno
sa ženom Dragom Mašin od grupe oficira.
1904.
11.6 .Bobrikov, ruski guverner Finske, sprovodio politiku
rusifikacije. Ubio ga Eugen Šauman.
28.7. Venzel Plehve, ruski ministar unutrašnjih poslova.
Umro od posledica ranjavanja bombom koju su bacili so-
ci j al-revolucionari.
1905.
Nikolaj II, ruski car. Atentat socijalrevolucionara.
Suvalov, komandant Moskve. Atentat socijalrevolucionara.
17.2. Veliki ruski knez Sergej, carev ujak, generalni guver­
ner Moskve. Ubijen bombom koju je bacio Student socijal-
revolucionar Kaijajev.
1906.
31.5. Alfons XIII, španski kralj. Atentat bombom skrivenom
u buket cveća izvršio na kraljevom venčanju anarhista Ma-
teo Morales.
25.8 Staljipin, ruski ministar. Bombaški napad na njegovu
kuću za odmor rezultirao sa 27 mrtvih i 32 povredena. On
ostao nepovređen.
1907.
Petkov, bugarski ministar. Ubijen od nihilista.
1908.
Grof Potocki, austrougarski namesnik u Galiciji. Ubijen.
12. Kariös I, portugalski kralj. Ubijen od republikanaca u
Lisabonu.
1.2. Luis Felipe (Luis III), portugalski prestolonaslednik i
vladar sa najkraćim stažom u istoriji. Vladao svega 20 mi-
nuta.
28.2. Mohamed Ali, persijski šah. Revolucionarni atentat.
1909.
Lord Minto, engleski vicekralj u Indiji. Atentat.
1911.
14.9. Stolipin, ruski ministar. U Kijevu smrtno ranjen od
socijalrevolucionara Mordke Bogrova.
1912.
Lord Herdindi, engleski vicekralj u Indiji. Atentat.
Viktor Emenuel III, italijanski kralj. Atentat.
Grof Stefan Tiča, mađarski predsednik parlamenta. Aten-
tator Kovač.
12 .11 . Hoze Mendez, španski ministar. Ubijen od anarhista.
1913.
18.3. Georg I, grčki kralj. Ubijen u Solunu.
1914.
28.6. Franc Ferdinand, austrougarski nadvojvoda i presto­
lonaslednik i njegova žena Sofija. Ubio ih u Sarajevu Ga-
vrilo Princip, pripadnik »Mlade Bosne«.
31.7. Žan Žores, vođa francuskih socijalista. Zbog insistira-
nja na miroljubivoj politici ustreljen od Vilana.
13
1915.
17.5. Grof Karl fon Štirgk, austrougarski predsednik vlade.
Ubijen od socijaldemokrate Adlera.
1916.
16.12 Raspućin, Grigorije Jefimovič. Ubijen od princa Fe-
liksa Jusupova i zaverenika koji su ga prvo otrovali, zatim
više puta pucali u njega i još živog bacili u zaleđenu reku.
1918.
6.7. Grof Vilhelm Mirbah, nemački diplomata u Moskvi.
Ubijen od socijalrevolucionara.
16.7. Nikolaj II, ruski car. Sa celom porodicom likvidiran
u Jekatarinaburgu po odluci boljševičkog izvršnog komiteta.
30.7. Ajhorn, nemački general, vrhovni zapovednik Ukrajine.
Ubijen od boljševika.
30.8. Lenjin, Vladimir Iljič, vođa Oktobarske revolucije.
Atentat sa tri revolverska hica izvršila Dora (Fani) Rold-
-Kaplan, pristalica desnih esera. Teško ranjen.
30.8. Mojsej S. Uricki, šef ČEKE (tajne policije) u Petrogra-
du. Ubijen iz pištolja od desnih esera.
31.10. Grof Ištvan Tiža, mađarski državnik. Ubijen od re-
volucionarnih socijalista.
14.12. Sidonia Paes, portugalski predsednik vlade. Ubijena.
1919.
15.1. Roza Luksemburg i Karl Libkneht, vođe nemačkih ko-
munista. Ubijeni od desnorädikalnih oficira.
19.2. Klemenso, francuski političar. Atentat.
20.2. Uabib Ulah, avganistanski emir. Ubijen od naconalis-
ta koje je predvodio njegov brat Nasr Ulah.
21.2. Kurt Ajzner, predsednik bavarske republike. Ubijen od
potporučnika grofa Arka. Isti dan na njegovog naslednika
Erharda Auera i poslanika Ezela atentat izvršio mesarski
kalfa Alojz Lindner. Ubijen Ezel.
12.4. Oto Nojrih, saksonski ministar. Ubijen.
7.11. Hugo Haze, vođa USPD. Ubijen.
1920.
26.1. Matijas Erzberger, nemački ministar. Atentat, treći po
redu te godine.
20.5. Venustijano Karanca, general, meksički predsednik.
Ustreljen.
1921.
15.3. Talat Paša, turski ministar. Ubijen.
8.3. Eduardo Dato e Iradier, španski predsednik. Ubijen od
anarhista.
10.6. Karl Garajs, nemački političar. Ubijen od oficira.
26.8. Matijas Erzberger, nemački ministar. Ubijen od bivših
oficira Tilescna i Sulca po zadatku »Organizacije konzul«.
1922.
2.6. Henri Vilson, engleski maršal. Ubijen od irskih nacio-
nalista u Belfastu.
24.6. Volter Rateman, nemački ministar spoljnih poslova.
Ubijen u Berlinu od bivših oficira Kerna i Fišera.
3.7. Maksimilijan Harden, jevrejski publicista. Atentator ne-
mački nacionalista.
14.7. Aleksandar Etjen Mileran, francuski predsednik repub-
like. Atentat.
16.12. Gabrijel Narutovic, poljski predsednik. Ustreljen
ubrzo posle imenovanja.
1923.
5.1. Rašin, češki ministar. Ubijen.
13*
10.5. Vorovski, ruski ministar. Ubijen u Lozani.
Vita, meksički general. Ubijen.
Genadiev, bugarski ministar. Ubijen.
14.6. Aleksandar Stambolijski, bugarski predsednik. Ubijen
od oficira-zaverenika.
1924.
1.6. Ignjac Zajpel, austrijski kancelar. Atentat.
10.6. Đakomo Mateoti, italijanski socijalistički poslanik. Ubi­
jen od fašista sa znanjem Musolinija.
1925.
14.4. i 16.4. Boris III, bugarski kralj. Atentati.
1926.
Benito Musolini, vođa italijanskih fašista, Četiri atentata.
I. 8. Prbno de Rivera, španski predsednik. Atentat u Bar­
celona
Hirohito, japanski prestolonaslednik. Atentat.
5.5. Simon Petljura, ukrajinski egzil-političar. Ubijen u Pa-
rizu.
1927.
7.6. Vojkov, ruski ambasador u Varšavi. Ubijen.
10.7. Higins, irski viceprezident. Ubijen u Dablinu.
II. 8. Georg II, grčki kralj. Atentat.
30.10. Konduricios, grčki predsednik. Atentat.
Karl Zajc, gradonačelnik Beča. Atentat.
1928.
Viktor Emanuel III, italijanski kralj. Atentat.
4.6. Čang Tso-Lin, kineski general. Ubijen bombom.
20.6. Stjepan Radić, vođa Hrvatske seljačke stranke. Atentat
pištoljem u jugoslovenskoj skupštini izvršio radikal Puniša
Račić. Umro od zadobijenih rana 8 . 8 . 1928.
17.7. Alvaro Obregon, meksički general i predsednik. Ubijen
odmah nakon izbora.
1930.
Kutepov, Aleksandar, beloruski general. Likvidiran u Pa-
rizu od GPU.
1932.
8.1. Hirohito, japanski car. Atentator Korejanac.
9.2. Maje, japanski ministar finansija. Ubijen.
6.5. Pol Dumer, predsednik francuske republike. Smrtno ra-
njen od ruskog emigranta Gorgulova.
15.5. Invkai, japanski predsednik. Ubijen od oficira-zavere-
nika.
29.5. Šigemicu, japanski poslanik u Kini. Atentat u Šangaju
na njega i japanske generale izvršili Koreanci.
1933.
7.11. Nadir, avganistanski kralj. Ubijen.
21.11. Vakacuki, japanski predsednik. Atentat.
29.12. Jon Duka, rumunski m inistar pravde. Ubijen od čla-
nova »čelične garde«.
1934.
25.7. Engelbert Dolfus, austrijski kancelar. Ubijen u kon-
gresnoj dvorani u Beču iz pištolja od austrijskog naciste
Oto Planeta.
9.10. Aleksandar II, jugoslovenski kralj i Žan Luj Bartu,
francuski ministar spoljnih poslova. Od hrvatskih naciona-
lista organizovano ubistvo u Marselju izvršio bugarin Ve-
ličko Georgijev.
1.12. Sergej Mironovič Kirov, partijski sekretar Lenjingra-
da. Ubijen po uputstvu Staljina da bi se dobio povod za
»čistku«.
1936.
4.2. Vilhem Gustlov, vođa švajcarskih nacista. Ubijen u Do-
vosu u znak odmazde zbog progona Jevreja.
13.8. Kalvo Sotelo, španski policijski oficir i monarhistički
poslanik. Njegovo ubistvo poslužilo kao povod za građanski
rat.
1937.
19.2. Marsal Gracijani, italijanski vice-kralj u Abisiniji. Aten-
tat u Adis Abebi.
4.9. Reis Ignjac, sovjetski partijski funkcioner. Nakon ras-
kida sa Staljinom likvidiran od GPU u Švajcarskoj.
19.9. Miler Jevgenije, beloruski general. U Parizu otet i lik­
vidiran od GPU.
1938.
16.2. Lev Sedov, sin Lava Trockog i vođa trockističke IV
Intemacionale. Ubijen od GPU.
23.5. Erhen Konovalec, ukrajinski egzil-političar. Ubijen u
Roterdamu.
7.11. Rat, nemački ambasador. Atentat pištoljem izvršio u
Parizu sedamnaestgodilnji nemački Jevrejin Hersei Grin-
špan. Ubistvo je bilo povod za »kristalnu noć«.
1939.
21.9. Kalinesku, rumunski predsednik. Ubijen od pripadni-
ka »Gvozdene garde«.
8.11. Adolf Hitler, nemački kancelar. Pozadina atentata u
minhenskoj pivnici nije rasvetljena.
1941.
20.8. Lav Trocki, jedan od voda Oktobarske revolucije. Po
Staljinovom nalogu ubio ga u Meksiku planinarskim piju-
kom Ramon Merkader.
1942.
4.6. Rajnhard Hajdrih, nacistički general, šef službe bez-
bednosti i Protektor čehoslovačke. Ubijen u Libenu od češ-
kog kaplara Jana Kubiša po nalogu engleske obaveštajne
službe.
1943.
13.3. Adolf Hitler. Neuspeo bombaški napad grupe nemač-
kih oficira u Rastenburgu.
4.7. General Sikovski, šef poljske vlade u egzilu. Pad aviona
nad Gibraltarom.
1944.
20.7. Adolf Hitler. Atentat eksplozivom izvršio nemački pu-
kovnik, grof fon Staufenberg. Hitler ostao nepovređen.
1946.
Vicko Glumčić, jugoslovenski konzul u Napulju. Ubijen u
logoru Eboli od združenih četnika i ustaša — emigranata.
1948.
30.1. Mohandas Karamöand Gandi — Mahatma, indijski
državnik. Ubijen iz pištolja od hinduekstremiste Naturan
Vinajak Godsea.
17.9. Grof Folke Bemadot, predsednik švedskog Crvenog
krsta. Ubijen od jevrejskih terorista.
1950.
1.11. Hari Truman, predsednik SAD. Atentatori dvojica Por-
torikanaca.
1951.
20.7. Abdalah Ibn Husein, jordanski kralj. Ubijen u džami-
ji zbog podrške britanskoj politici.
1952.
273. Konrad Adenauer, nemački kancelar. Atentat eksplo­
zivom u paketu.
5.12. Ferhad Haket, vođa nacionalnih sindikata u Tunisu.
Ubijen od »Crvene ruke«.
1954.
5.12. Gamal Abdel Naser, egipatski predsednik. Na mitingu
u Aleksandriji na njega pucao iz pištolja Mohamed Latif,
pripadnik fundamentalističke organizacije »muslimanska
braća«.
1955.
11.2. Johan Hof man, predsednik Sara. Atentat eksplozivom.
1957.
16.1. General Raul Salan, francuski zapovednik u Alžiru.
Atentat bombom izveli pripadnici organizacije »Crvena
ruka«.
12.10. Lev Rebet, ukrajinski disident u egzilu. Ubijen u Min-
henu.
1958.
14.7. Fejsal II, irački kralj; Abdul-Ilah, princ; Nuri es Said,
predsednik vlade. Ubijeni.
1959.
15.10. Stefan Bandera, vođa ukrajinske emigracije. Ubijen
u Minhenu.
1960.
11.4. Ververd, južnoafrički predsednik. Atentator farmer
Dejvid Prat.
28.8. Hasan Madčali, jordanski predsednik. Ubijen bombom.
Samo 40 minuta kasnije bomba bačena i na kralja Husei-
na na koga je do tada izvršeno 7 atentata.
12.10. Inegiro Asanuma, vođa socijalističke opozicije u Ja-
panu. Ubijen.
1961.
12.2. Patris Lumumba, premijer Konga. Ubijen.
20.4. Sankara Pilai, visoki indijski diplomata. Ustreljen u
Otavi.
12.8. Salah ben Jusuf, tuniski ministar pravde u egzilu.
Ustreljen u Frankfurtu na Majni.
8.9. Sari de Gol, predsednik francuske republike. Atentat
plastičnim eksplozivom izveli OAS-ovci Arman Belvizije i
potpukovnik Žan Mari Bastijan Tiri.
18.9. Dag Hamarsjeld, generalni sekretar OUN. Pad aviona
u Africi.
1962.
4.6. Bela Lapušnjik, visoki mađarski oficir-obaveštajac. Na-
kon bekstva na Zapad ubijen u bečkom zatvoru cijankalij-
-pistoljexn.
22.8. Sari de Gol. Atentat oružjem izveli OAS-ovci uz pomoć
tri mađarska emigranta.
29.11. Momčilo Popović, jugoslovenski diplomata u Bonu.
Ubijen od pripadnika »Hrvatskog križarskog bratstva«.
Tom prilikom ranjen i jugoslovenski diplomata Stane
Dovgan.
1963.
2.11. Ngo Dien Diem, predsednik Južnog Vijetnama. Revo-
lucionarni atentat. Ubijen.
22.11. Dion Kenedi, predsednik SAD. Ubijen u Dalasu, pre-
ma zvaničnim izveštajima od Li Osvalda.
1965.
21.2. Malkolm Iks, vođa američkih »Cmih muslimana«, Ubi­
jen u Harlemu za govomicom. Počinioci ostali nepoznati.
29.10. Ben Barka, lider marokanske opozicije. Kidnapovan
u Parizu uz pomoć francuske policije i kriminalaca a za-
tim likvidiran.
Antun Klarić, jugoslovenski konzul u Minhenu. Teško
8 .6 .
ranjen od pripadnika »Hrvatskog revolucionarnog bratstva«.
1966.
30.8. Sayo Milovanović, jugoslovenski diplomata u Stutgar-
tu. Ubijen od ustaša-pripadnika »Hrvatskog revolucionar­
nog bratstva«.
1968.
4.4. Martin Luter King, lider cmačkog pokreta u SAD. Ubio
ga iz puške u Memfisu rasista Džejms Erl Rej.
11.4. Rudi Ducke, lider nemačkih studenata. Teško ranjen
iz revolvera od slikara Jozefa Bahmana u Berlinu. Umro
od posledica 12 godina kasnije.
5.6. Robert Kenedi, Senator SAD i predseđnički kandidat.
Ubijen u Los Anđelosu sportskim malokalibarskim revol-
verom. Ubica je Sirhan Bišara Sirhan, poreklom Jordanac.
1969.
30.6. Antun Kolendić, šef jugoslovenske vojne misije u Za-
padnom Berlinu. Teško ranjen od ustaša-pripadnika »Hrvat-
skog revolucionamog bratstva«.
1971.
7.4. Vladimir Rolović, jugoslovenski ambasador u Šveđskoj
Ubistvo vatrenim oružjem izveli pripadnici ekstremne hrvat-
ske emigracije. Tom prilikom ranjena i sluibenica Arnba-
sade Mira Štempihar.
1975.
29.3. Mladen Đogović, jugoslovenski vice-konzul u Lionu.
Teško ranjen od ustaša-pripa'dnika »Hrvatskog revolucio-
narnog bratstva«.
1976.
7.2. Edvin Zdovc, jugoslovenski konzul u Frankfurtu. Ubi­
jen od ustaša-pripadnika »Hrvatskog narodnog otpora«.
197S.
16.3. Aldo Moro, vođa italijanskih demohrišćana. istaknuti
italijanski političar. »Crvene brigade« izvele otmicu u kojoj
je pobijena cela Morova pratnja. On je ubijen 9.5.
1981.
29.3. Ronald Regan, predsednik SAD. Ranjen u grudi hicem
iz revolvera koji je na njega u Vašingtonu ispalio Džon
Vernon.
13.5. Jovan Pavle II, papa. Ranjen u Rimu iz revolvera.
Atentator Turčin Mehmed Ali Agdža.
14.7. Blagoje Anakioski, savetnik jugoslovenske ambasade
u Briselu; Franc Špiđler, službenik jugoslovenske ambasa­
de. Ranjeni od albanskih terorista-pripadnika »Crvenog na-
rodnog fronta«.
4.8. Stojan Đerić, službenik jugoslovenske ambasade u Bri­
selu. Ubijen od terorista-pripadnika »Crvenog narodnog
fronta«. Tom prilikom ranjen Redžo Zuka, službenik amba­
sade.
6.10. Anvar el Sađat, egipatski predsednik. Ubijen na para-
di u Kairu, atentat organizovala fundamentalistička orga-
nizacija »Muslimanska braća«. Ubica husein Abas Mohamed
je osvajač bronzane medalje u streljaštvu na Mediteran-
skim igrama u Splitu.
1984.
5.10. Margaret Tačer, britanski premijer. Ostala neozleđena
iako je bombom ogromne snage raznet hotel u kome se
nalazila. Atentat je delo IRE.
31.10. Indira Gandi, indijski premijer. Ubijena u vrtu re-
ziđencije u Delhiju od dvojice Sika-pripadnika njene teles-
ne garde — Beanta Singa i Satvant Singa.
1986.
28.2. Ulof Palme, švedski premijer. Ubijen iz revolvera po
izlasku iz bioskopa u centru Štokholma.
30.7. Radiiv Gandi, indijski premijer. U Kolombu/Sri Lan­
ka prilikom svečanog ispraćaja atentat pokušao m ornar iz
počasnog stroja.
2.10. Radiiv Gandi. U Redžgatu pokušano ubistvo sa tri
hica.
 R E G IST AR POJMOVA I I M E N A
Adams Geri, — 125
Agresija, — 18, 41, 43, 48
Agresivnost, — 39, 40, 41, —
47, 69, 70
Amati Silvija, — 99
Anaškin, G. Z., — 106
Antikolonijalna borba, —
134
Arendt Hana, — 145
Atentat, — 107 •— 110
Babef, — 162, 163
Bajme Klaus fon, — 51
Benit R., — 124
Berkovic L., — 46, 48
Blanki, — 163
Bloh Em st, — 56, 57, 179
Breht Bertold, — 54
Brikner Peter, — 23, 45, 53,
66
Cenić Mita, — 93
Cezar, — 53
Če Gevara, — 154, 157
Dalard Džon, — 45, 46, 48
Dejvis Dž. S., — 49, 50, 51,
113
Delgado Hoze, — 101
Demonstracije, — 125, 129
Demokratija, — 180
Denisov V., — 16
Destabilizacija, — 135
Dimitrijević Vojin, — 94, 145
Direktno nasilje, — 15, 16,
29, 65, 70, 71, 144
Diring, — 19
Disidenti, — 101
Diverzija, — 110, 111, 136
Doje Karl, — 75
Društvena moć, — 5, 59, 67
Država, — 33, 34, 79, 85, 105,
139, 147
Državni terorizam, — 132
Državno nasilje, — 33, 34, 78,
84
Dub, — 46
Ekonomska moć, — 6
Ekonomska kriza, — 61
Ekonomska sila, — 13
Elektrokonvulzivna terapija,
— 101
Engels, — 19, 32, 55, 64, 66 ,
88 , 104, 118, 162, 169, 170,
171, 177
Fajerabend K., — 47, 48, 54
Fajerabend R, L., — 47, 48,
54
Fanon Franc, — 100, 175
Ferdovsi Mir., — 69
Fizička sila, — 18
Fizičko mučenje, — 94, 95
Fizičko nasilje, — 16, 27, 29,
70
Franko, — 105
Frojd Zigmund., ■ — 42
From Erih., — 43, 44
Frustracija, — 45, 48, 50
Galtung Johan., — 58, 59, 60,
72 — 74, 169
Gandi Mahatma., — 175
Gandijevsko učenje, ■ — 36
Gar Ted., — 18, 47, 48, 49, 51
— 54, 59, 129
Gerila, —• 150 — 159
Giljen Abraham., •— 155
Gradska gerila, — 154, 155
Građanski rat, — 124, 129,
172
Gubec Matija., — 162
Habermas Jirgen., — 56
Hajncen., — 108
Hegel, — 36, 37
Henri VIII, — 104
Hibs, — 47
Hobs Tomas., — 9
Hobsboum Erik., — 163, 164
Homeini, — 95
Homens, — 47
Indirektno nasilje, — 15, 65,
70, 71, 83, 90
Individualno nasilje, — 76,
78
Informaciono nasilje, — 71
Institucionalno nasilje, —
33. 41, 66, 83. 84, 85, 134,
138, 141, 148, 166
Instrumentalno nasilje, —
79, 80
Interesi, — 56 — 58, 68 , 69
Iracionalne osnove nasilja,
— 52, 53
Iracionalno nasilje, — 81
Jokl Emst., — 25
Kanali subverzije, — 138
Keler G., — 96
Klausen Detlev., — 77
Klauzevic, — 110, 170
Koh Ilza, — 93
Kolektivno nasilje, — 76, 78
Komunikativno nasilje, —
— 79, 80, 81
Konflikt, — 17, 58, 59, 60, 139,
176
Kontrarevolucionama
pobuna, — 127
Korš Karl., — 146
Krizna stanja, — 60, 63
Kunc H., — 46
Kult nasilja, — 19
Kuvačić Ivan., — 17
Legitimnost nasilja, ■
— 134
Lenjin, V. I., ■
— 57, 62, 171
Logično nasilje, — 82
Lorenc Konrad., — 42
Lukač Đerđ., — 163
Manipulacija, — 71, 117, 121
Marigela Kariös., — 155, 158,
163, 164
Marjanović R. Jovan., — 29
Marković Svetozar., — 57,
126, 127
Marks, —■ 13, 14, 18, 19, 31,
32, 33, 55, 82, 88 , 104, 108.
118, 140, 169. 170, 171
Markuze Herbert., — 77 Odbrambeno nasilje, — 77
Masovno nasilje, — 77 Openhajm F. E., — 7
Megacid, — 103 Oreb Milivoj, — 22
Mičerlir Aleksandar., — 42 Osnove moći, — 8
Miler, — 46 Osnove nasilja, — 36
Milosavljevid Slavomir., —
68 Pacifizam, — 35, 36, 41
Mir, — 169 Pahlavi Reza, — 95
Mod, — 5, 8, 12, 60, 146 Papke Sven, — 10, 54
Personalno nasilje, — 72
Nadmoć, — 17 Pobuna, — 51, 126
Napoleon, — 150 Politička kriza, •— 61 — 63
Nasilni put ka vlasti, — 32, Politička moć, — 6 , 12
44 Politička sila, — 13
Nasilje, — 5, 7, 11, 14 •— 22, Političko nasilje, — 16, 18,
34 — 36, 40, 47, 59, 67, 141, 27, 28, 30, 33, 35, 63, 64, 65
147, 177 Političko samoubistvo, —
Nasilje dece i mladih, — 106
23 — 26, 35 Političko ubistvo, — 103
Nasilje nad decom, •— 25, 34, Politika, — 31, 176, 177
35, 141, 148 Poper Karl, — 31
Nasilje nad prirodom, — 23, Potrebe, — 60, 69
27 ' »Pranje mozga«, — 96, 97, 98
Nasilje nad ženama, — 73 Pravo na pobunu, — 134
Nasilje pokreta, — 147, 149 Pretnja silom, •— 15, 70, 87,
Nasilje poretka, — 147, 149 88 , 89
Nasilje u porodici, — 25, 26 Prevazilaženje nasilja, •— 26,
Nasilje u sportu, •— 24, 25 69, 70, 175 — 180
Nasilje žena, — 34 Prevrat, — 51, 57
Nelogično nasilje, — 82 Prinuda, — 20, 35, 36, 65, 87,
Nemiri, — 119 — 122 88 , 139
Nenasilni put ka vlasti, •— Pritisak, — 15, 35, 36, 87, 88
32 Propaganda, — 71
Nenasilje, — 35, 175, 176 Protest, — 58, 80, 81, 112,
Neredi, —• 118 •— 120 113 — 117, 129, 130
Nesloboda, — 69
Nezadovoljstvo, — 47 — 56 Protivnasilje, — 32, 57, 138,
Niberg H. DŽ., — 28 176
Niče Fridrih, — 6 Psihička sila, — 18
Psihičko mučenje, — 95 —
O b lic i p o litič k o g n a s ilja , — 102
86 Psihičko nasilje, — 15, 27, 70
Psihofizičko zlostavljanje, —
91 — 103
Psihohirurgija, — 101
Punktualno nasilje, — 77
Racionalno nasilje, — 81
Ransimen, — 47
Rat, — 67, 168 — 174
Relativna deprivacija, — 47,
48, 49, 51
Represalija, — 141, 153
Represija, — 139 — 143
Represivne institucije
revolucije, — 147
Retalijacija, — 142
Revolt, — 50, 82, 129, 160
Revolucija, — 18, 32, 45, 50,
57, 85, 139, 142, 146, 176
Revolucionamo nasilje, —
32, 33, 77
Rukovodeći sloj, — 136
Seksualno nasilje, — 24, 25
Selimović Meša, — 54
Seoska gerila, — 154
Siers, — 46
Sila, — 5,7, 8 , 11, 12, 13— 17,
20, 21, 29, 64
Silovanje, — 142, 153
Sistem terora, — 141, 144
Snage za brze intervencije,
— 167
Socijalne osnove nasilia, —
66 , 67
Socijalno nasilje, — 19, 20,
22, 23
Sorel žorž, — 15, 116
Staljin, — 102, 148
Staljinizam, — 149
Staljinski sistem terora, —
146
Strah, — 145, 148
Strahovlada, — 144
Strakturalno nasilje, — 59,
66, 72, 74, 75, 76, 84, 169
Subjekt nasilja, — 20, 23, 30,
52, 85, 176
Subverzija, — 134 — 138
Štim er Maks, ■
— 8, 33, 55
Štrajk glađu, — 130
Tamer R. H., — 81
»Tehnika društvenog
rascepa«, — 137
Tehnike deprivacije, — 98
Tehnike interakcije, — 98
Tehnike komunikacije, — 99
Tehndke kondicionirania, —
99
Teror, — 144
Terorizam, -— 39, 86, 132 —
134, 136, 144, 154
»Trashing«, — 81
Ubistvo, — 53, 147
Ustanak, — 159 — 166
Uzroci nasilja, — 36
Valdman Peter, — 130
Vaskez S. A., — 22
Veber Maks, — 7, 11, 34
Vojna intervencija, — 135,
166 — 168
Vojna sila, — 140
Volter E, V., — 19
Vladavina, — 10, 11
Vlast, — 5, 9, 10, 33
Zavera, — 162
Žomini, — 110
 SADRŽAJ

1. RAZGRANIČENJE POJMOVA MOĆI, SILE I

NASILJA — — — — — — —— — — — 5
1.1. Moć, vlast, sila i nasilje —— — — — 5
1.2. Nasilje i političko nasilje —— — — — 16
2. UZROCI I OSNOVE NASILJA U POLITICI — — 36
3. VRSTE I TIPOLOGIJE POLITIČKOG NASILJA — 70
4. POJAVNI OBLICI POLITIČKOG NASILJA — — 87
4.1. Osnovni oblici — — —— — — — 87
4.1.1. Pretnja silom, prinuda i pritisak — 87
4.1.2. Psihofizičko zlostavljanje — mučenje 91
4.1.3. Političko ubistvo i atentat — — — 103
4.1.4. Diverzija — — — — — — — 110
4.2. Složeni oblici — — — — — — — — 112
4.2.1. Nasilni protesti, pobune, neredi i ne-
miri — — — — — — — — 112
4.2.2. Terorizam — — — — — — — 132
4.2.3. Subverzija — —— — — — 134
4.2.4. Represija — — — — — — — 139
4.2.5. Teror — — — — — — — — 144
4.2.5.1. Sistem terora — — — — 144
4.2.5.2. Staljinski sistem terora — — 146
4.2.6. Gerila — — — — — — — — 150
 42.7. Ustanak — — — — — — — 159
42.8. Vojna intervencija — — — — — 166
42.9. Rat — — — — — — — — 168
5. O KRAJU NASILJA — — — — —— — — 174
PRILOG: Pregled značajnijih političkih ubistava i
atentata — — -— — — — — — — — — 181
REGISTAR POJMOVA I IMENA — —— — — 205
CIP — KaTajiorH3at[Hja y n y 6 jiH K au ,n jH
Hapo^Ha ÖHÖJiHOTeKa Cpönje, Beorpaa

323.26/.28

CHMEYHOBHß, Äparan
Političko nasilje / Simeunović Dragan. — Beo­
grad : Radnička štampa, 1989. — 208 crp. ; 22 cm.
— (Biblioteka »Ideje«; kolo 8 )
ISBN 86-7073-060-X
IIK: a . I I o jih t im k o H a cH Jte
6. TepopH3aM
B. ÄTeHTaTH, nOJIHTIMKH
U sedmom kolu biblioteke »IDEJE«
objavljeni su sledeći naslovi:
Dr Jovan Đorđević
OTVORENO DRUSTVO
Dr Milan Matić
MIT I POLITIKA
Dr Vladimir Milanović
OBRAZOVANJE I DRUSTVO
Dr Ratko Božović
LAVIRINTI KULTURE
Dr Ilija Pavlović
PRINCIP VEĆINE I MANJINE
Harold Laski
SLOBODA U MODERNOJ DRŽAVI
Biblioteka »IDEJE« (prvo kolo) dobila je, na Medu-
narodnom sajmu knjiga u Beogradu 1973, nagradu
Skupštine grada Beograda i Udruženja izdavača i knji-
žara Jugoslavije ža najveći izdavački poduhvat godine.

Panwo T e n e B M S u j a C p S n je

PB Opyrn

36574
radnička št
llll El!IIIIIII!II llllllllll
000036574
C08ISS s