Novozavjetni komentari

Urednici: Alekunct.r Birvil i Stjep8f'l Ortit

TumaЬtnje Prve Petrove

Poslanice
PRVA PETROVA
UVOD 1 KOMENT AR

А . М . STIBВS

DOBRA VEST
Novi Sad, Koru~ka 24
1989
Naslov izvomika: The First Epistle geeral of Peter, Ьу А.М. PRE()GOVOR NASEM IZUANJU
Stibbs, and А. F. Walls
... widjelo .г Bogu ludoleu propovi;edanja spa-
Copyright: © , lnter- Varsity Press, Leicester, England Jiti vjemike. - Ј. Kor.J :21 . .

Copyright za Jugoslaviju: Dobra vest, Novi Sad Rijetko Ьi tko u suvremenom jugoslavenskom kr~anstvu
smatrao nepotrebnim sustavrю izdavanje tuma~enja Svetog pisrna.
Та se potreba osoЬito osjeca na podru~ju Novog zavjeta. Onje na-
Prijevod : grupa prevodilaca §a naj~itanija knjiga, utkana u opeu nат pismenost, obrazovanje,
umjetni~ko nas1ije4e, duhovne vrijednosti i - ро seЬi razumljivo -
Lektor: Boris Peterlin u Ьogoslutenje i moral. Tako је Ьilo i pri nastanku Crkve. Otito-
vale su se dvije ~injenice : silaz.ak Svetog Duha i propovijed ар .
Korektor: Stefica Ort ic Petra. Propovijedalo se puno, а to se ~ini .f:d.aџas. Rije~ је ra4ala
rije~: iz Svetog pisma је stala izvirati kr~an!Ь~propovijed. Tuma-
Korice: Zivka Orcic ~enja Bofije rije~i su blla sastavni dio Ьogoslut.enja, poЬomosti i
duЮbritnickog 'razgovora. U razdoЬlju crkvenih otaca, za vrijeme
Slog: Jelisaveta Petkai Kovat veli.kih nau~iteђa crkve i sve do danalnjih dana, biЬlijski komenta-
ri su nezaobilazni sastojak teololke knjit.evnosti. Ni. danalnju
Odgovara: Stjepan Ort ic teololku literaturu ne mot.emo zarnisliti bez njih. U kultшnom
svijetu se svake godine javljaju nova djela, novi nizovi komenatra.
lzdaje : Baptisblka teolo~a ~kola Novosadska D о Ь r а v е s t se nada da се nizom N о -
DOBRA VEST, v о z а v ј е t n [ k о т е n t а r i doprinjjeti popunjavanju
Koruska 24 , Novi Sad jednog neoprostivo zanemarenog podrucja u nаЮј ј inace siro-
malnoj teolo~oj literaturi. lzdavac vjeruje da cini korak napr9ed
Stampa: Dobra vest, Novi Sad u raz\Jmjevanju BiЬiije ј vjerodostojnostj kr~anskog propovjjeda-
nja. Sama turnacenja nisu propovijedj, nego 8facSa za obШcovanje .
Naklada: 1000 livot је hitriji od knjiga. Zato treba proucavatj i Sveto pismo ј
ljude. Ovirn tuma~enjirna ono ·prvo te Ьitj· pobolj§ano, а samo
propovijedanje vjle okrenuto BiЬlijj.
К о т еn t аr i nisu predvi4eni kao nado.mjestak Duha
Svetog. То nitko ozЬiђan ni ne rnisli.'lzdavac vjeruje da su ova tu-
ma~enja ra4ena uz punu nazo~nost Duha, te da се istom prosvi-
jetђenolm! Ьiti darovani svi koji ih budu prou~avali u molitvi i
poniznosti - bez obzira na bogoslovno obrazovanj.e ј svrhu cjtanja.
Ne.ka Воg pornogne ovom nizu turna~enja da ~asno 'ispuni
svoju mhu i bude na blagosiOv svakom korisniku.
Aleksandar BIRVIS
Novi Sad, svibnja 1983. Stjepan ORCIC

5
 Napomena prevodioca

One koji се se posJutiti ovom knjigom potrebno је ovdje u·

pozoriti па dvije stvari.

1. Engleski jzvornik upotreЬijava ЬiЬiijsktj tekst prema SADR2:AJ

RSV prijevodu . ј to tako da ga cjelokupno uklapa u tekst komen·
tara. :1 da Ы se od ovog potonjeg шоgао ra7.lutjtj. tjska ga ku17.i· OPCI PREDGOYOR 8
vона . l.l на~ prijevoo ovc kнjigc upc.>treЬJjcн је tckst Novog<~ /.:.tvjc;
l:.t u prijcvoou IJonavcnture Oudc i Jerka Fucaka. izdaa1jc Кr$ёанs· GLA YNE КRАТIСЕ 9
kc sad:~sвjosti. Zagreb. te је dakako. ј 011 uklopljen u tckst ko -
111Caate~ra . Medutim. zalavaljujнci шorfoloSkiш ј sint:.1ktitki111 po-
PISCEY PREDGOYOR 11
sebaюstima engleskog. odnc.>sпc.> ltrv:.atskog. jezika. mjcsti111jtno
нiје Ьilo mogucc tekst Biblijc uklopitj u t~kst kmнeвtara bez ana·
aajill izmjcн:.a u prvom od nјЉ . Rjjec је jskђutivo о promjenaшa u UYOD 13
dekJja1actii i konjugacjjj. рrошјсЈ13111а koje. naravнo , ni u najma·
нјој mjerj 11е mjjenjaju smisao tcksta. Neka se titalac stoga ne jz. 1 Podaci u Poslanici 13
ненаdi ako tu i t:нно naidc na hihlijski tckst koji se н svakom slo- 11 1. Petrova u.ranoj Crkvi 13
V\1 11е pc.>uud:.trёl s онјm u нjcgc.>voj t.ijЬ\jji. Ш 1. Petrova u suvremenoj Crkvi 15
1 Posebe~n su proЬJen1 onih нekoliko mjesta u ВiЬЈ јј. IV Da li је "Petar" pseudonim? 16
skom tekstu na kojima se engleski i nas prijevod ne podudaraju . V Jezik izra1avanja 18
ра gdje aLJtor komentara katkad raspravlja о pojmovima kojih н VI Нipoteza о Silcanu kao piscu 19
nakm prijevodu BiЬlije nema. Na tim је mjestima, u slutajevjma vn Pisac i njegova poslanica 23
kad је Ьеz toga nemoguee-pratiti tekst kornentara, te, opeenito, VШ Pi~teva vjerska pozadina 26
kad se to tinilo nuinjm, upozoreno na spomenute razlike u poseb- IX Teolo~e srodnosti Poslanice 27
njm zagradama 1 1. oznatenjma s "prim. prev." Х Uterame srodnosti PosJanjce 29
Xl Obrascj kr~anskog nauka 31
Xli Progonstva u 1. Petrovoj 34
ХШ OЬlik 1. Petrove 41
XlV Odredi~te 1. Petrove 44
XV Mjesto pisanja 46
XVl Vrijeme pisanja 47
XVll Pjsac ј njegova poruka 47
N о v о z а v ј е t n i k о т е n t о r ; su niz
zasnovan па djelima koja su najsire prihvacena u pro· ANAUZA 49
testantskom svijetu. Ukoliko nije drukёije napomenuto
u samoj knjizi, novozavjetni navodi su iz prijevoda Bona- KOMENTAR 51
venture Dude i Jerka Fucaka ("Novi Zavjet", izdanje:
"Krscanska sadasnjost" Zagrebl, oznaёen s D-F. BIUESКE 145

6 7

OPCI PREDGOVOR АУ
RV
Sve koje daлas zanima podu~avanje ili prou~ avanje Novog RSY
zavjeta mora zabrinjavati nedostatak komentara koji ne Ьi zapadali LXX
u jednu od dvgu krajnosti - bilo u navoc1enje nepotrebnih stru~nih Beare
pojedinosti, bilo u pretjeranu satetost, od koje nета koristi. Ured-
rrik i izdava~ nadaju se da 6е ova serga donekle pridonijeti otklaлja­
nju spomenutog nedostatka. Njihov је cilj da studentima i ozЬilj­ Bigg
nim ~itaocima Novog zavjeta stave na raspaloganje, uz umjerenu ci-
jenu, komentare nekolicine znanstvenika, koji su, iako slobodni da
svoje tekstove oblikuju ро vlastitom nahoc1enju ,jedinstveru u zajed- Blenkin
ru~koj telji da promi~u ЬiЬlgsku teologiju.
Svi su komentari u prvom redu egzegetski, ра tek onda homi-
letski, mada se valja nadati da 6е biti informatjvru i korisni ne S!imo Brown
studentima nego ј propovjedrucima. Kriti~na pitanja орШnо su ob-
ra4ena u uvodnim odjeljcima, а - prema nahoc1enju pojedirUh auto-
ra - i u dodatnim bilje!kama. Cranfield
Komentari Novog zavjeta u ovom nizu dosad su se temeljili
na tzv. autoriziraлom (Кing Jarnes) prgevodu. Mec1utim, u~inilo Cross
nam se potrebnim da se ova posljednja knjiga serge • koja izlazi o-
samnaest godina щt.kon prve - temelji na djelu Revised Standard Cullmann
Version, jer oru koji se danas bave prou~avaлjem Biblije uvelike u-
potreЬljavaju upravo taj prijevod. Nijedaл prijevod, mec1utim, ne DiЬelius
smatrarno nepogre!ivim, ~ао !to nj za.jedart gr~ki rukopis ili skupi-
nu rukopisa ne drtirno da је uvijek ispravna! Gr~ke rije~i napisane
su .latinicom da se pomogne onima koji ne vladaju tim jezikom, te ен
da onima koji znaju gr~ki u!tedimo napor u odgonetavanju о kojoj ЕР
se rije~i raspravђa . нов
Zahvalni smo !to је zanimanje za ovaj niz komentara, koji ј е
sada ј dovrlen Ьilo jednako snatno tokom svih godjna objavljivanja, Hort
te da su onj i dalje korjsni prou~avateljima Biblije diljem svijeta.
· R.V.G. TASКER . ЈТS
Ueghton
8 9
GLA VNE KRA ТIСЕ
English Autorized Version (Кing James)
English Revised Yersion, 188 1.
American Revised Standard Version, 1946.
Septuaginta
F.W. Beare, Тhе First Epist/e of Peter, Oxford,
Blackwell, 1947. Second Edition, with supplement
1958.
С . Bigg, The Epistles о[ St. Peter and Jude (Тhе
lntemational Critical Commentary), Edinburgh, Т .
and Т . Clark, 1901.
G.W. Blenk.in, The First Epist/e Genera/ о[ Peter
(The Cambridge Greek Testament), Cambridge,
University Press, 1914.
John Brown, Expository Discourses оп Ј Peter,
Edinburgh, Oliphants, Third edition, З sveska,
1886.
С . Е.В . Cranfield, The First Epistle о[ Peter, Lon-
don, S.C.M. Press, 1950.
F.L. Cross, Ј Peter: а Pascha/ Liturgy, London,
Howbrays, 19 54.
О . Cullmann, Peter: Discip/e, Apost/e, Martyr,
English Translation , London , S.C.M. Press, 1953.
М . DiЬelius, А Fresh Approach to the New
Testament and Early Christian Literature, English
Translation, London, Nicholson and Watson , 1936
Euzeblje , Crlcvena historija.
Engleski prijevod.
James Hastings, А Dictionary of the ВiЬ/е, Edin-
burgh, Т . and Т. Clark, 5 svezaka, 1898-1904.
F.J.A. Hort, Тhе First Epistle of St. Peter, Lon-
don, Macmillan, 1898.
Journal of Тheological Studies.
Robert Leighton, Archblshop of Glasgow (umro
1684), А Practica/ Com mentary upon the First
PRVA PETROVA
Epistle of St. Peter (mnogo jzdanja).
Mastennann Ј .Н.В. Mastermanл , The First Epistle of St. Peter, PISCEV PREDGOVOR
London, Macmillan, 1912.
NTS New Testament Studjes. lako ova PosJanjca sadrzj Bogom nadahnutu poruku za kr~­
RВ Revue BiЬlique. cane svih IPOvjjesnih razdoЬlja, njezine su trj glavne teme posebno
Selwyn E.G. Selwyn, Тhе First Epistle of St. Peter, Lon- relevantne za na~e vrijeme. Dok znanstvena postignuca, Ьlagosta·
don, Macmillan, 1946. nje ј dijalektj~k.i materijalizaт n~e stoljete zajednjck.im snagaтa
TR Textus Receptus. nastoje ~to vBe posvjetovnjti , 1. Petrova nат u ратеt doziva ne-
Windjsch Н . Wjndjsch, Die Katholischen Briefe (Handbuch besk.i ј vjecnj pogled na svijet а kr~cane podsjeca da su na zemljj
zum Neuen Testaтent) , Зrd editjon, edjted Ьу Н. sато do~jacj i putnicj. Odatle , dok nek.i oslobo<lenje od bolestj ј
Prejsker, Tublngen, Ј .С.В . Mohr, 1951 . udobnost drie osnovnim kr~canskim ciljevima, treba se podsjetiti
Zahn Th. Zahn, Ап lntrodiction to the New Testament, pouke 1. Petrove, da је svetost vainija ј da se svima kojj Ы da u o-
Engljsh Translation, Ediлburgh, Т. and Т . Clark, З vom seblcnom i gremom svijetu slijede Кrista , valja pripraviti na
sveska, 1909. trpljenje zbog pravednosti ј prihvatiti cjnjenjcu da Bog trpljenjem
vodi do veceg dobra. Takoc1er, dok u tzv. kr§Cansk.im zcmljaтa ,
ozbiljno opada razjna morala а jskrenj mladj obracenicj svoje odu-
~vljenje lako trate rijecjma а ne dokazuju ga djelima, potreban
nат је jzazov 1. Petrove da blsmo Кristu ј evandelju odgovorili jz.
mijenjenim pon~anjem prema blizлjima . Proucavanje ove Posla·
nice pruZilo mj је veliko zadovoljstvo, ј mogu se sато nadati ј
moJitj da се ovo tumacneje nekoga potaknutj da naae sli~nu po-
mot u onomu ~to sат Bog ј о~ uvijek kroz nju govori.
Tuma~enje slijedi obrazac kojega su se drZali ј prethodnj
naslovi ovoga njza. Кroz Poslanjcu se jde od stiha do stiha. Meau-
tim, za one kojj zele proucavatj nauk Poslanice о nek.im glavnim
kr~canskim doktrinaтa na kraju kлjige dodao sат odjeljak u ko·
jemu su izdvojeni i pretresenj neki vafnjjj odlomcj.
Mnogo dugujem onjma kojj su 1. Petrovu posJanjcu tuma-
~ili prije mene. Мој maleni doprinos nikad ne Ьi blo ni zapo~et
bez pomoei i nadahnuca njihovih djela. Osoblto bih izdvojio tu-
ma~enja E.G. Selwyna, С. Bjgga, G.W. Blenkina, С.Е.В. Cranfiel-
da, Ј .Н.В . Mastermana ј Roberta Ueghtona te Expository
Discourses оп Ј Peter Јоhла Browna. Dugujem takoder zahval-
nost i D.H. Wheatonu, М . А ., B.D., s Oak Нill koledza za pomoe u
citanju rukopisa i mnogo vrijednih primijedaba, а naro~ito A.F.
Wallsu za spremnost na suradnju u pisanju uvoda.

ALAN М. STIBBS
10 11

PREDGOVOR UVODU
lskusnj ljudi kaiu: kad sluga gospodari, zemlja је uznemjre-
na. BiЬlijski је kriticizam pomoena discjplina, sluga izlaganja Bot·
је rijeti. Uzurpira li on kojim s\ucajem prijestolje, njegova vladavi·
na dovodi do nevolje. Medutim, sasvim је jasno da sluge imaju ~to
raditi u pa\acama, i nisu ondje bez tasti. Tako se i ја nadam da се
uvodne bilje~ke posluiiti istrativanju smisla teksta i njegovoj
primjeni u tivotu. U njima ne dajem podroban pregled k.ritickih
pitanja u vezi s Poslanicom (zainteresjrane upucujem na djela na-
vedena u Ыlje~ama) а ј о~ manje jzvoran doprinos njihovu rje~ava­
nju. Njihova је svrha barem malo pri pomoci da se knjjga sagJeda
u njezinu izvomom okruzenju.
Mnogo dugujem onima koji su bili mjerodavniji u prouc ava-
nju Novog zavjeta, narocito izvrsnu Se\wynovom twnacenju . ls-
krenu zahvalnost dugujem profesoru F .W. Bearu ј jzdavatkoj kuci
8\ackwell, koja је objavila njegovo twnacenje 1. Petrove, §to su
bili toliko ljubazni te rni dopustili da upotrijebim prvu korekturu
i dodatak za drugo izdanje, u koji је unijet vecj broj navoda, dok
su јо~ bili u tisku. lako је stajalШe ove knjjge korjenito drugacije
od Bearova, svima mora Ьiti prihvatljivo njegovo tivo ј pronjcavo
izlaganje vlastjte pozjcjje.
Drugoj dvojicj pisaca dugujem, mada neizravnjje, јо§ уј~.
Svom utjtelju F.L. Crossu dugujem vi~ no ~to mogu izreci.
A.F. Walls
12
UVOD
1. Podaci u Poslanici
U naslovnom retku tvrdi se da је Pos\anjca djelo apostola
Petra. Redak 5,1 daljnjj је , premda skromno izra!en nagovje~taj ,
p~ceva apostolskog polozaja. Udio u pjsanju, Ш mozda uruciva-
nju pisma (5,12) pripisan је Silvanu "vjemom bratu" . Pismo је u-
puceno iz "BaЫlona" , u kojem је ј Marko (5 ,13), kr~anima u
Pontu, Galicjji, Kapadocjjj, Azijj ј Bitinjjj (1 ,1) · tj. u sjevemom i
zapadnom podrucju Male Azjje.
11. 1. Petrova u ranoj Crkvi
Nije se uvijek uvidalo koliko su se mnogo kr~anj prvih sto-
ljeca bavili pitanjima autorstva i apostolstva. Tada је kolalo
mno~tvo spjsa koje su navodno bili napisalj veliki apostoli. То је
Ьiо veliki proЫem, i trebalo ga је brzo rije§iti, 1 alj ј pored toga
njihovo ispjtivanje nije Ыlо nedomШjeno i povr~no . Crkveni histo-
ricar EuzeЬije iznosj stajalj§te zauz.eto pocetkom 4 . stoljeca, kad
su prestali veliki progonj i zapocelo doba sveopeih sabora. 2 1.
Petrova tada је prihvacana kao nespomo djelo apostola Petra. Gle-
de 2. Petrove mjestimice је Ьilo kolebanja а u vezi s ostaljm spisi-
ma pripisivanima Petru · kao ~to su : Petrovo evan<!elje, Petrovo
propovijedanje, Petrova djela ј Petrovo otk.rivenje · postojj ozbilj-
nasumnja.3
U literaturi prvoga razdoЬlja ne nalazimo njjedne nabacene
ili sugerirane dvojbe glede 1. Petrove. Euzeblje jzrijekom kaie4 da
su је "ranjje starje§ine" slobodno koristili, а odjeci toga nadeni su
u spisima Юementa Rimskog (96. godina), Ignacija, Bamabe ј
Herme, kojj dolaze jz razlicjtih podrucja ј pripadaju pocetku dru-
goga stoljeca. Та su podudaranja naj ce~e slaba ali jpak nije Ьlago
receno, da su Ьа§ sva slucajna. Nema sumnje da ju је Polikarp ces-
to upotre1Ьljavao 5 а njje bez jkakve vainosti da је on Ьiо kr~ten
vec 69. godjne.
Mogucj odjecj Pos\anjce uocenj su tako<!er u nedavno
13
PRVA PEТROVA
pronal1enom Evandelju istine, koje је , pretpostavlja se, napjsao
gnostjk Valentin prije konatnoga raskida s Crkvom. Van Unnik 6
је ukazao (na vjerojatnost) da taj neobltnj spjs namjemo odraiava
rijetj knjjga koje је Rimska crkva prije 145. godine driala autori-
tatjvnim.
Od dosad spomenutih pisaca, nijedan kao izvor ne jmenuje
Petra, ali oni ipak ukazuju na uobltajenu upotrebu Poslanjce ј ~i­
roko prihvatanje njezine autoritativnosti. Malo је vjerojatno da Ьi
se njome tako slutili da su swnnjali u Petrovo autorstvo; а da је
tada krutila bez ikakva potpjsa Ьi1о Ьi to јо~ manje vjerojatno. (:ј.
ni se da ju' је koristio ј Рарјја, koji је svoja glavna djela napisao
znatno prije 140. godine. S lrenejom, kojj је svoje poznato djelo
Protiv krivovjerja napjsao izmedu 180 ј 90, dolazimo do razdoЬlja
jz kojega su satuvani veci i znacajniji spisi: u njima ј pjsci poput
Кlementa Aleksandrijskog i Tertulijana8 Petrovo autorstvo ne.do-
vode u pitanje. Osim toga, onovremeni izvori pokazuju da је Pos-
lanica bila dobro uklop1jena u iivot Crkve. Njezini akordi odjeku-
ju i u patetitnom pismu prognanika iz Lyona ј Beta. Ona oЬliku­
je izraze apologeta kao ~to su ТеоШ i pjsac Pos\anjce Djognetu.
Prikrivenu, nalazimo је i u napadima utenih krivovjemika u Alek-
sandriji, tije argumente poblja Кlement , ј u opsjenjjvatkim sljed-
bama koje је Irenej raskrinkao na Zapadu. Marcjon 1. Petrovu,
naravno, nije uvrstio u svoj kanon jer је odbacivao sve nepavlov-
ske poslanice, а}ј postoji dokaz da ju је poznavao.
Tek na osnovi navedenih podataka treba suditi zbog tega se
ona bez ikakva komentara, ne navodi u latjnskom popisu kanon-
skih knjiga poznatom kao Muratorijev fragment, kojega izvomik
potjete iz ovoga razdoЬlja. Tekst fragmenta sporan је ne samo u
ovom pitanju, а vi~e је nego vjerojatno da је upravo taj redak slu-
tajno ispao; ipak, mora se priznati da је mnogo manje dokaza о u-
potrebl 1. Petrove u latinskim nego li u grtkim crkvama. 1 0
Stoga motemo zakljuciti da, ostavljajuti ро strani moguce
kori~tenje 1. Petrove u drugim novozavjetnim spisjma, 11 nalazi-
mo mnoge dokaze о njezinu utjecaju na misao ј jzratavanje ranih
kr~ana te da је Ьila n~iroko prihvatana ј opcenito priznavana
kao Petrova; nikomu drugom ј nije bila pripisivana. Chaseov је
sud јо~ uvijek totan: "Jedjno naravno tumatenje poznatih nащ
cinjenica jest da је od samoga pocetka drtana djelom toga aposto-
14
UVOD
la." 1 ~
1 tada је Ьilo ljudj kojjma nije nedostajalo kritjcke pronjca-
vosti ј teo]o~ke mjnucjoznosti, ljudi svjesnih proЬlema zbog po-
stojanja tolikih spjsa kojjma se pripjsjvalo Petrovo autorstvo.
111. 1. Petrova u suvremenoj Crkvi
Cini se da se ovome prvi suprotstavio J.F. Selmerk, hiroviti
pionir suvremene krititke metode. Njega је nakon kratkog vreme-
na poteo slijeditj Claudjus. 1 з Tjjekom 19. stoljeca njegov dokaz,
osnovan na tumatenju odnosa jzmedu 1. Petrove ј pavlovskih pos-
1anica, mnogi prihvacaju i prosiruju. Dokazj koji su najvi~e utjecali
na druge bili su : (1) jezik ј nacin izraz.avanja Poslanice ne odgova-
raju onomu ~to о apostolu znamo iz drugih izvora; (2) tekst ne
ostavlja uvjerljiv dojam da ga је pisao Gospodinov pratilac; pjsac
је samozatajan do neizratajnosti; (З) ocita је znatna knjiievna ј
teolo~ka zavisnost о Pavlovjm poslanjcama, sto је za Petra nevje-
rojatno; i (4) odredena povijesna situacjja pripada vremenu na-
kon Neronova progona, kojemu se oЬicno pripisuje Petrova smrt.
Istraijvacj · dvadesetog stoljeca sklonjjj su dokazjma, jzvedenjm u
tek nedavno razvijenom proucavanju, posebno (5) suglasnosti rije-
ci i fraza 1. Petrove i rjetnika neznabol.ackih misterija; ovo naro-
cjto ро uzoru na Reitzenstejnove radove о misterijskim religija-
ma; i (6) formalnom svrstavanju Poslanjce medu propovijedj, vje-
rojatno za kr~tenje, do tega se doslo osoЬito pod utjecajem suvre-
menog proucavanja knjjtevnih oЬljka.
Tumatenja Poslanjce koja sц ponudili interpretatori uvjere-
nj u totnost gomjjh tvrdnji nj jzdaleka nisu istovjetna. Medu zna-
tajnjm imenima na koja cu se ј kasnije pozivati nalaze se М ; Di·
belius, Н. Wjndisch, R . Perdelwitz, Е.Ј. Goodspeed, а od najnovi-
jih i najutjecajnijih, na engleskom, F.W. Beare.
Medutim, patristitko uvjerenje da је pjsac poslanice apostol
Petar nikada nije bilo oboreno. Ne Ьi bilo te~ko navesti upecatljjv
popjs znanstvenika kojj su ga prihvacali ј branili а kojima se ne Ьi
mogao pripisivati konzervativjzam u kritickim pitanjima. Neki
priznaju da im njje lako odluciti se, i skloni su pjtanje autorstva
smatratj nerjesivim.l 4
Metlu suvremenim engleskim tumacenjima dva se jsticu,
15
PRVA PETROVA
ј оЬа djelo prihvacaju kao Petrovo: sjajan Hortov posthumnj frag-
ment ј Se\wynova ucena ј jasna rasprava. Wil\jam Ramsay, u pre-
davanjima na koledzu Mansfield koja tvore osnovu njegove Crkve
и Rimskom Carstvu (Church jn the Roman Empire), tvrdi da upu-
cjvanje na progon u Poslanjcj pretpostavljaju vrijeme jzmedu 75. i
79. godjne tj. vrijeme u kojem apostol vi§e njje zjvio. Razgovor s
Hortom ga је , medutim, uvjerio da Ьi knjjga jpak mogla Ьitj Petro-
vo djelo; 1 s i to је j§lo cak dotle da је , kako Ьi to pomirio s vlastj-
tjm datiranjem progona, predloZio da se Petrov zivot produzj za
nekoliko godjna te da traje duze nego ~to ga odreduju predaja ј
vjerojatnost. U tome је jmao malo sljedbenika, 16 ј "cjni se da је
ipak moguce blrati samo jzmeё!u prihvacanja Petrova autorstva,
pripjsujua poslanjcu Neronovu vremenu, ili stavljajucj је u vrije-
me Trajana ј Plinjja. "1 7
IV. Da lije "Petar" pseudonim?
Vecina onih kojj knjjgu datjraju poslije Neronove vladavine
drte је "ps~udoepjgrafom", tj. djelom namjemo potpjsanom kri-
vjm jmenom. Time se sastavljacu ne pripjsuju necasne pobude.
Beare npr. kaZe: "Кclcanj Male Azjje mora da su znali da је Petar
davno mrtav ... mog!j su pseudonim prepoznati i shvatjti - on је
blo prihvatljjv ј bezazlen literamj jzum kqim se ucjtelj posluZio
jer mu је bilo mnogo vi~ stalo do sadrfaja kr~anske poruke nego
do utvп1jvanja vlastitog autorstva." 18
NЗZalost , nemamo nikakvih svjedocanstava da su kr~anj s
pocetka drugoga stoljeca djelo dojsta tako ј primili. Nasuprot to-
mu, vrlo је te~ko zamjsliti da је azijskim blskupima Polikarpu ј
Papijj taj jzum blo prihvatljjv ј bezazlen, bili zreli ljudj, ј zjvjeli su
blizu, moZda cak u podrucjjma u koja је poslanjca blla upucena, ј
bili su sasvim svjesnj, poput blave svoje generacjje, velikoga proc-
jepa izmedu sebe i izvomih apostola. Ako su ga ipa.k tako pnmali,
u kojem su to trenutku njihovi nastavljacj pristalj raspoznavati ј
kad su pripjsjvanje autorstva Petru poceli shvacati doslmno? Njje
ovdje mjesto da dalje pretresamo ~to sve podrazumijeva pseudo-
epjgrafija ili stav kojj su prema njoj iauzeli prednjcejski katolicki
kr~cani 1 9 alj jpak moramo recj da је jaka potvrda 1. Petrove cesto
blla neprilika za teoriju pseudoepjgrafskog jzvora;2 0 ma koliko
16
UVOD
оЉо unakrsno jspjtjvana, ona uvijek ima aliЬj.
Та је cjnjenica vjerojatno dovela do razlicitih teorija: da је
poslanjca jzvomo Ьila anonimna, da је njezino pripisivanje Petru
slucajno; da se radi о jdeji, moZda nagadanju, kasnjjeg redaktora
kojj је dopisao uvodne ј zakljucne retke.2 1 Takvj prijedlozj svje-
doce о slotenosti proЬlema. Prema njima, knjjga је trebala blti na-
pjsana nakon Petrove smrti, zatim је, anonjmna, kruzila n~jroko ј
blla mnogo upotreЬljavana, da Ьi јој se tek tada dodalo odredi~te ј
jme , koje је Ьilo opcenito ј nedvojbeno prihvaceno u razmjemo
kratku vremenu. Poslanica Hebrejima moze Ьiti primjerom ano-
njmnog jzdanja koje је kasnjje pripjsano jednom apostolu, naime
Pavlu, ali .s e ipak nitko Poslanjci n~e usudio dodati apostolski pot-
pjs а veliki prednjcejski poznavateljj nisu Ьili nesvjesnj te~koea
oko ustanovJjjvanja njezina рјsса.н
Sto da napravimo sa zakljucnjm rijecima koje upucuju na
Silvana ј Marka? Neki su u njima vidjeli prikrivenu aluziju da је
knjjgu sastavio Silvan, kojj se pla§ljivo skriva jza mnogo slavnjjega
jmena;2 3 ali to pretpostavlja lakovjemost ј daje neugodan okus
pohvalj u 5 ,12. Се~сј је, medutjm, stav kojj zastupa Beare, da rije-
1. c j iz 5,12 njsu nj~ta drugo do dio pseudonjmnog aparata;2 4 vje-
rojatno је isto mislio ј DiЬelius kad govori da sve ukazuje na izvor
"u krugu oko Petra" . Ali to pokrece nove proЬleme; postojj li,
naime, jzvan ovog pjsma Bta ~to Silvana povezuje s Petrom ili Ri-
mom? Pretpostavimo, kao ~to је uoblcajeno, da је ovaj Silvan jsti
onaj Sila kojj se spomjnje u Djelima apostolskim. О njemu jpak
nakon drugog Pavlova mjsijskog putovanja u Novom zavjetu ne
cujemo ni!:ta.2 5 О Marku se govori kao о pozeljnom suradniku
~esdesetgodi§njega Pavla,26 jako ga pouzdana rana predaja pove-
zuje s Petrom. Stoga se, prema onom ~to znamo, cini da Ьi pseu-
doepjgrafski mehanizam Ьiо mnogo uvjerljivijj kada Ьi namjesto
Silvana kao posrednika navodilo Marka ili Юementa, kojj su
povjerljive osobe pseudoapostolske predaje kasnijih godina.
Medutim, mehanizam је toliko nenametljjv а upucjvanje na
apostole toliko suzdrfano da suprotnost spisima koje s razlogom
mozemo smatrati pseudonjmnima te~ko da moze Ьiti veca. А tako
је te~ko za pseudonimnost zarnisliti motjv (zШto ne Ьi pismo upu-
ceno nekom posebnom prilikom Ьilo poslano jednostavno, kao
~
~to su ih slalj lgancjje ј Polikarp?) da neki krblari u svezi tih ci-
1
17
PRVA PETROVA
njenica naJaze jak dokaz Petrova au torstva. 2 7
Cini se da u ovom slu~aju "zlatna sredina" ipak nije najbo-
lje Jje~nje jer PC~>lanica i1i је djelo Petra, apostola ~ije ime nosi, i1i
је pseudoepigraf. Vidjeli smo da је pretpostavka о pseudoepigraf-
skom izvoru pritije~njena tako velikim pocetnim te~koeama da Ы
samo neobl~no uvjerljiv dokaz mogao prutiti vi~ vjerojatnostj.
Ako ukratko pogledamo neke druge aspekte Poslanice, moMa се­
то se zapitatf imamo li uop6e neki takav dokaz.
V. Jezik i izrafavanje
Jezik Poslanice formalno је dobar, odmjeren, dotjeran i ot-
mjen, ima izvesne istancanosti koje npr. ne naJazimo u neobuzda-
noj Jje~itosti Pavlovoj. Postoji mnogo starozavjetnih navoda i aJu-
zija koji uvijek dolaze iz Septuaginte, te se mote zaklju~iti da је
taj prijevod pscu Ьiо dobro poznat.
Petar iz evandelja, mec1utim, gaJilejski је ribar koji је govo-
rio ararnejskim s jasnim sjevemja~kim naglaskom. U Dj 4,13 izri-
jekom је opisan kao "nepismen i neuk". Cak ako ј dopustimo na-
predak u gr~kom, kojj је misionarski rad u neznabofa~kim pod-
ru~jima · zapo~et posve slu~jno, ј to prilicno kasno. mogao do-
nijeti, motemo li prihvatjti da је on tvorac tako istancane ravno-
teze fraza i vje~tog jzbora rijeci? Zar se Petar doista mogao tako
dobro upoznati sa Septuagintom?
"Na ovo зе pitanje", kate А.Н . McNeile, "ne more sa sjgur-
no~u odgovoriti." 28 Beare nije tako suzdrtan : "Takvo pjsmo ne-
pismen ribar njje mogao napEati ра da је tivio ј vire od stotinu
godina."2 9
Prije nego krenemo daJje morarno ovdje primijetiti da је ne-
prikladnost Petrova op6eg obrazovanja i poznavanja grckog о ko-
jjma se ovdje gova-i vjerojatno preuvelicana. U Dj 4,13 agramma-
tos, §to se prevodi kao "nepismen", ne mora nutno znaciti "onaj
kojj ne zna pjsati", а u tom kontekstu vjerojatno znacj "bez for-
maJne poduke u Pismu". Bilo је pravo cudo ~to su se ti neuki laicj
tako uvjerljivo mogli oduprijetj ocevima Izraela u pitanju visoke
teologije. 30 Ne treba zamШjatj da је Galilejac kojj ne zna grcki
Ьiо ogranjcen na poslove oko ribamjce. Grcki se tada u cjtavoj
PaJestini moraJo moei razumjetj а, gdje је nutno, ј govoriti kao
18
UVOD
drugi jezik. Svugdje susrecemo grcka osobna ј mjesna jmena,
grcki novac ј grcke tu<!jce. Tako је Ьilo svugdje gdje је kozmo-
politski jezik Ьiо grcki; svatko tko је imao mnogo veze s javnjm
poslovima i1i trgovjnom trebao је njjme s lakocom govoriti. з t
Reci na osnovi toga da је u Galilejj sasvim vjerojatno Ьilo nekog
dvojezi~ja" ,H kao ~to cjnj Beare , njje dovoljna ocjena. Ueber-
man је pokazao da је stara pretpostavka da је grcki Ьiо zabranjen
strogim Zidovima jeruzaJemske tradcije neutemeljena.зз А ~to da
tada tek mislimo о podrucju koje је vec u lzaijjno vrijeme bilo
"poganska GaJileja" u koju su potpuno prodrli stranci, s kojjma
su strogi Zjdovi moraJj Zivjeti, raditi ј trgovatj? Ili, ~to da katemo
о covjeku cjji su brat Andrija ј sugradanin Filip imali prava grcka
jmena?
. ?sj~ toga, neki idu predaJeko nag!Шvajucj govomjcki, pre-
finJent sttl autorova grckog, dok su, ustvari, semitski izrazi zam-
jetljivi ь~ kao i klasicnj,34
. Isto tako, ne mo1emo odbaciti mogucnost da је Petar otpri-
Je poznavao Septuagintu. Grcka kultura i knjitevm оЬНсј utjecali
su ј na vjerski zivot visoko pravovjemih Zjdova. зs Helenjstjcki
Zidovi, kojj su govorili grcki, stvorili su vlastite sinagoge u PaJesti-
1.
nj,36 а Djela nат prikazuju JeruzaJemsku crkvu s velikim skupom
helenistickih Zidova.3 7 Ona tako<!er prikazuju Jakova, Gospodj.
nova brata, koji је morao Ьiti GaJilejac, kao i Petra, kako drzi go-
vor u kojem је dokaz ројасао navodjma teksta Septuaginte. зs
Jus~ Muce~ik, roden i obrazovan u Smimj po~etkom drugoga
s~olJeca, u svun se svojim spisima koristio tim prijevodom. Septua-
gшta је, doista, za vecinu prvih kr~ana bila autorizjrana verzija
Staroga zavjeta: zar da onda ne ocekujemo da su је poznavalj svi
1
koji su dugo bili povezanj s misjjom meau neznabo~cima ј kojj su
propovijedaJj na grckom?
r
1
VI. Нipoteza о SjJvanu kao piscu
I pored toga ~to је primjerena patnja posvecena prethodnim
r~matranjima, mnogi се јо~ uvijek osjecati da te~koea njje otklo-
ПJena. Morat cemo sada promisliti о tocnom znacenju retka 5,12.
U kom је smislu pjsmo pjsano "ро" Silvanu ј tko је taj "vjemj
brat"?
19
PRVA PETROVA •
Prvo pjtanje otvara nekoliko mogucnosti. Silvan mofe Ьitj
donosilac pisma, tajnjk kojemu је pjsmo kazivano u pero а mogao
је jmati ј udijela u njegovu sastavljanju. Mofe se zamisliti ј spoj tih
djelatnosti, npr. sastavljanje ј dono~nje. Sila је u Dj 15,22 dostav-
lja~. а da Ы se jzrazilo to zna~enje upotrijebljeno је "poslati ро".
Da је Silvan ovdje uzet samo kao donosilac, o~ekivali Ыsmo sli~­
nu konstrukciju u 5,12. Meёlutim, njje tako, ј gotovo је sjgumo da
izri~aj dopu§ta njegovu knjjzevnu dje1atnost.
Каkо su se u helenjsti~kom svijetu sastavljala i izdavala pis-
ma i knjj~ neoЫ~no је privlacna tema koja јо§ njje dovo~no op-
sefno ј usporedno proo~ena koliko Ы to zaslutivala. Praksa kazi-
vanja u pero bila је krajnje uoЬi~ajena. Cini se da је Pavao Posla-
njcu Юmljanjma kazivao u Pero Tercjju ,40 а sjgumo је da su ј
kasnjji kr§canski pjscj tako pjsali.41 Suvremena literatura takoёler
potvrёluje da su, posebno u pjsanju pjsama, tajnjcjma ~esto povjc-
ravane znatne ovlasti. Upravitelj Ьi tajniku dao skicu onoga §to fe-
li recj, pregledao ono §to је ovaj sastavio, mobla dodao nekdiko
svojih rije~~4 2 ј potom ga zapecatio. Pismo је bilo jpak njegovo,
potjecalo је od njega ј on mu је Ьјо jamac.4 3
То Ьј lako mogao biti slueaj ј s na§m pjsmom. Moglo Ы
potjecatj od Petra, k~j Ьј za nj jamcjo ali Ьј izraZЗvanje, otmjen
na~in jzlaganja, vje§ta upotreba Septuaginte - ј tko zna §to јо§ -
moglo biti Silvanovo. Мnogi prihvacaju pretpostavku da је Silvan
misionar kojj se spcrninje u nekoliko Pav1ovih pisama, а u Djelima
naziva Sila.44 Ako је tako, onda о njemu znamo vi§e nego §to se
ponekad feli priznatj.4S Вјо је Zjdov, ali rimski grcitanjn; prorok
ј predan radnjk u misjjj meёlu neznabo§cima. Polo1aj mu је Ьјо ta-
kav da mu је , uz јо§ jednog izaslanika bila po~rena "§ka\Џjiva"
mjsij~ donijeti ј oЬjasniti odluke Jeruzalemskog sabora nefidov-
skim kr§canirna. Radjo је s Pavlom, s kojim је bio povezan i u sla-
nju 1. ј 2. Solunjanjma.46 Napadna upotreba prvog lica mnofine
u Solunjanima, zajedno s povremenim upadima prvog lica jednine,
cesto је primijerena, а Pavao osobne zamjenice ne upotrebljava
nehajno.47 То daje naslutiti da је u tim pismima Pavao svog pra-
tioca povezao sa sobom mnogo blife nego u drugim P,smima, ј da
promjene "mi" u "ја" jmap posebno zna~enje. То bi se osobjto
moglo odnositi na mjesta gdje је jedan od njih dijelom ill u cjelini
odgovoran za pocetnj nacrt pisma. Ako је tako, da li је to Ыо Sil-
20
UVOD
van?
Мnogi su biЬlicari ј ranjje pripjsjvaJj Silvanu takvu ulogu u
sastavljanju 1. Petrove a1i ipak је tek tuma~enje dekana Selwyna
izrazito obiljefeno poku§ajem da se da pun prikaz njezine unutar-
nje vjerojatnosti na osnovj onoga §to о Silvanu znamo ј mofemo
posteno izvestj. Beare је u pravu kad upucuje na to da neke pret-
postavke о njemu ј njegovim sposobnostima govore protiv toga,48
ali Selwynov glavnj dokaz tjme ne pada. On ukazuje na poveza-
nost misli i frazeologije jzmedu 1. Petrove, 1. ј 2. Solunjanjma ј
apostolske odluke jz Dj 15. Dokazj su odvec Љoki ј slofenj da bj-
smo ih ovdje moglj jzlofjtj а potanko jzvedene nalazimo ih u dru-
gom razmatranju koje је dodano njegovu tuma~enju. 49 Naravno,
nece svi cjtateljj bjti jednako uvjereni njegovim dokazjma ј dije1o-
ve се vjerojatno sasvim razlicjto vrednovati; ipak, ne mofe se negi-
rati da је vr1o pronjcavo ј utjecajno osvijetlio vezu izmedu ~etiri
navedena teksta. То mofe pomoej da se npr. u egzegezi 1. Petrove
3,7 i 1. So1unjanima 4 ,3-5 jedan redak cjta u svjetlu drugog, jma-
juci na umu da Ьј za jzra1avanje u оЬа odgovoran mogao biti sa-
mo jedan spretan pjsac. U obzjr valja uzeti ј to da Se1wyn tvrdi
kako jza Silvana stoje uzorcj ucenja ј zbjrke " lsusovih rijecj" kojj
su sastav1jani pod apostolskim ј proro~kim vodstvom i cemu је
ovaj svakako mogao nesto doprinjjeti. Na ovo cemo se vratiti ne§-
to kasnije.
Beare drZi da је u pseudoepjgrafskom mehanizmu Silvan
predstavljen samo kao pjsac а hipotezu о njemu kao piscu otpisu-
je kao u nedostatku bo1jeg rjesenja. s о Tvrdi da је covjek Silvano-
va polofaja morao pisati u svoje jme u podru~ja u kojjma је djelo-
vao ili ga је bar trebalo spomenuti u pozdravu. Mei1utim, to, jako
је moZda tocno, ne pogai1a bit pjtanja. Ako је Petar, jedan od vo-
decih apostola, zafelio pjsati ј u tome mu је pomogao Silvan, tada
se vise ne javlja pjtanje Silvanova pisanja. U svakom slucaju, na os-
novi pseudoepigrafske hipoteze, tko god da ju је pjsao, ne nalazj
nes1aganje u aluziji. Svi primjeri zajednickog potpisa nalaze se kod
Pav1a: ne mofemo stoga zakljucivati da је obi~aj bio sveopci. Ne
mozemo Ьiti sjgumi ni da је Silvan radio u krajevima u koje se pjs-
mo upueuje: а ako jest, §to је moguce, dostavlja~ је bio i sastav-
ljac i mogao је osobno susresti primaoce. 5 1
Dr. Beare pretpostavci da su Silvan ј а fortiori Petar zajedno
21
PRVA PETROVA
autori ozbl§no zamjera nes.klad s utenjem Poslanjce, а napose os-
kudnim upucjvanjem na Duha. Obzjrom na svjedotanstvo Pavla ј
Djela mora se recj da је te~ko "vjerovati da Ьi jjedan znatajnj vo-
<!a toga prvog razdoЬlja mogao pisati о cudorednu ~jvotu kr~cana
а da ne spominje preobrafavajucu snagu Duha. " 5 2 Medutim, то·
ramo prirnijetiti da је to sasvim dvojben dokaz, posebno nesretan
u ovom slutaju: oskudan ili ne, nazotan је nauk о Svetan Duhu
u odnosu na cudorecitj zivot i otit је bar toliko koliko ј u mno-
gim Pavlovim poslanicama.5 з Тај је nauk najjstaknutijj u Poslani·
ci Efezanima, koju Веаrе uopce ne pri(isuje prvom razdoЬlju ,
nego је drZi djelom druge generacije kr~ana! 5 4
Natin pisanja pretpostav§en hipotezom о Silvanu nije ро·
svema stvar proiOosti. D.M. Patm је pron~ao analogiju (u potpu·
no razli~itoj vezi) u jednoj dan~njoj mladoj crkvi. Юneski Ьis·
kup, koji kod kuce govori kineskim narjetjem ali se jzvrsno sluzi i
eng\eskim, imao је nekoliko tajnjka. Prvi, Evropljanin, spremao је
i jspravljao gra<!u koja se pфvljivala na engleskom. Drugi је pisao
.klasitnim kineskim, treci "komunistickim" а tetvrtj razJitjtjm tj.
povima modemog kineskog jezika; svaki је trebalo prema engles-
kom jzvomiku da izradi skicu, koju је dopunjavao sam Ьiskup. "U
tim је okolnostima ј jezikoslovna vjerodostojnost ocjto neupot-
reb§iva jer su se stilovj tajnika znatno razlikovaJj. Povrh toga, ј
provjeravanje dosljednosti rnisJj mora se obaviti vrlo patljjvo jer је
izraz Ьiskupovih pogleda Ьiо pod utjecajem umova tajnika kroz
koje su pro~li . а mnoge su okolnosti koje mogu utjecatj, ј dojsta
utjecu, na tajnikov izbor. Vjerodostojnost је zajamtena nazot-
no~u ziga. U ovom slutaju ta formalna vjerodostojnost govori о
tome da spjsi dolaze jz Ьiskupova uma. "5 s
Ovime ne rnislimo recj da је to slika odnosa Petra i Silvana,
ali nат primjer moze p<Жazati kako jzvjesna posrednikova slobo·
da jzrazavarga ne iskljueuje apostolsku vjerooostojnost. !Лlје od
toga ne da se nj~ta odredeno reci: bilo Ьi jalovo tragati za totnim
razgranitenjem Petrova i Silve11ova djela ј nekih izvora kojj su im
prethodili. Moze nат se ~initi da neke putokaze vidimo. Neki је
oblik hipoteze natuknut samim rijecima pisma, moze se slagati sa
suvremenim oЬicajem, nudi razumno rje~enje onoga ~to Ьi na
drugi nacin Ьilo proЬlematitno, ne Cinj nasilje nad tekstom: tome
ni~ta ne proturjeti i hipoteza ne zvuci nevjerojatno. Ona ostaje
22
UVOD
hipotezom ali, prema na~m sad~njem znanju zasluzuje bar
prvenstvo mettu ostaJjm ponudenim rje~enjjma. 5 6
VII. Pisac i njegova pro~lost
Postoje najrazljtitiji sudovi о pj~tevojosobnostj , podrijetlu ј
malo је nepristranih. (:jni se da је stoga najkorisnije na ovome
mjestu jzloZiti danamje stajaJj~te ј ukazati na moguce pravce u
stvaralackom proucavanju.
Pisac 1. Petrove drzi se u pozadjnj ј ne jstite apostolski po-
Jozaj na kojj ima pravo · to је otjto svakome tko tita Poslanicu.
Dok је za neke to uvjerJjjv dokaz vjerodostojnosti Poslanice, za
druge је razlog neposredne sumnje. То је jpak, mora se priznati,
neoblcno nacelo prosudivanja, kojim se jednima djelo otkriva
pseudonimnim jer ima osobnih natuknjca, а drugima ne zato sto
ј
ih nema.5 7
DiЬeJius prigovara da spisu nedostaje osobnostj · u njemu ne
1
nalazimo nj~ta sto Ьismo opravdano otekivali od voёle dvanaesto·
1
rice. 58 Drugi su ј о~ odredeniji. "(:jni se nevjerojatnim da Ьi Petar
mogao pokazivati tako jasnu zavisnost о Pavlovim poslanicama,
koje mu nikada nisu Ьile Ьliske , а jedva da se sluzi lsusovim jezi-
kom, а s njim је Ьiо neposredno povezan za titava njegova javnog
djelovanja. Nevjerojatno је ј to da Ьi se, nudeci primjer lsusova
1
1
pon~anja u trpljenju, mogao potpuno oslanjati na rijeci Deutero
Izaije а ne na vlastita sjecanja. "5 9 S druge strane, о istom odlom-
1
ku dekan Selwyn kate da nas podsjeca na mnoge doga<!aje о koji·
1 та svjedoci sат Petar,6 0 ј nalazi da se na ovom mjestu iznijeto
apostolsko svjedocanstvo protete kroz cijelu Poslanicu.
Nije li u retku 1,8 prikriveno i nenametljivo natuknuto to
svjedocanstvo? Vec u nagla~vanju ~injenice da primaoci njsu vid-
jeli Isusa moguce је nacuti glas onoga koji ga је vidio. 61 Drsko је
tvrditi da veliki odlomak 2,20 i slijedeci ne mogu Ьiti djelo neko-
ga tko је te dogadaje vidio. Selwyn је pron~ao jezitnu slitnost iz-
medu tog odlornka i Markova izvje~taja о muci; а postoje i dobri
razlozi za povezivanje Markova evandelja s Petrom. Srodnosti su
medu njima medutim, јо~ duЬlje. ОЬа prikazuju Кrista kao Slugu
iz Iz 53. 1. Petrova lsusovu smrt tumati kao otkupninu, upravo
onako kako u Marka smisao svoje trtve obja~njava sam Gospodin.
23
PRVA PETROVA
U оЬа djela jstakлuta је tema zastupnj~ke naravi njegove muke. А
pojam Sluge, kako је naglasjo Oscar Cullmann , prevladava ј u go-
vorima kojj se u Djelima pripjsuju Petru. 6 з
lako ј ostalj novozavjetnj spjsj pone~to duguju lzaijj 53, nj-
kako ne moie Ьitj slui!ajno da su upravo onj povezanj s Petrovim
jmenom pod tako dubokim dojmom trpe6eg Sluge , da se, ma koli-
ko da su razlil!jta oblika, on moze prjpjsatj njjhovoj sredi~njoj
misli о Kristu.64
Pisac se ipak ne " oslanja potpuno na rijecj Deutero-lzaije" ј
ne navodj ih doslovno sebl u prilog, nego, kako kaie Beare, " jzra-
zava svoje m.isli poznatim jezikom Pisma. "6 5 Izaija 53 ne opisuje
samo Slugino drianje ј trpljenje nego ј njihov znacaj, sto vrijedj ј
za ovaj odlomak.66 То nije samo opjs muke ј pozjv na nasljedova-
nje nego ј govor о unutamjem smjslu muke ј njezjnoj posljedicj,
spasenju koje је samo njegovo trpljenje moglo utjelovjtj. Redak
5,1 treba tumai!iti kao nenametJjjv ali jpak dovoljno odreden
zahtjev za poloiajem apostola ј svjedoka "patnji ј slave"6 7 . poto-
nje vjerojatno na Gori preobraienja.68 Reci da ovo treba "razum-
jeti m.isticno"6 9 ј da se tu govori о " nekome tko se zauzeo za
pashaln.i i.ivot " 7 о oduzima svaki sm.isao ovim rijecima ј ne uspije-
va objasniti jznenadno umetanje prvog lica jednine. Namjera је
ocita а pisac se jpak ne zadrzava na vlastjtoj pro~ostj nego usmje-
rava na tocku koju ieli potkrijepiti. Selwyn је popjsao odlomke
za koje nikako njje ocjto da ih је napisao Petar, ali kojj bl, u slu-
caju da је on jpak pravi pisac, mogli na osnovj te pretpostavke do-
bjti potpunjjj smjsao.7 1 Primjecuje da se mjesta na kojjma nalazi-
mo Petrovo svjedoi!anstvo pojavljuju u odlomcima "koji su od te-
meljne vainosti za Poslanicu i tvore njezinu okosnjcu."72
Zblrke Gospodinovih jzreka mora da su oblikovale vaini dio
predaje ј da su ih prvi m.isionari stalno upotreЬijavali . Stoga ne
treba uzimati da su verba Christi nuZin znak apostolske vjerodos-
tojnosti. Selwyn m.isH da su one prije znacajka Silwanovih inter-
vencjja. Medutim, sam је Petar morao blti jedan od izvora pri sa-
kupljanju grade ; zanimljivo је da poslanice pod njegovim ј Jakov-
ljevim jmenom nose naro~jto jasne naznake tih rijeci. U 1. Petro-
voj one nisu vanjski navodj 7 з utkane su u govor.
Postoje ј mnoga druga suglasja jezika i mjsli. 7 4 lpak, bilo Ы
k.rajnje nerazumno pretpostavljati da su ona sva neposrednj znaci
24
UVOD
djelovanja izvjesnih Gospodinovih rijeci na Petra ј na tome odvec
graditi. 1 tako se sa sjgumoscu moie zakljuciti da se pisac 1. Pet-
rove slui.io lsusovim jezikom ј Ьјо dobro upoznat sa iivotom ј u-
cenjem Ucjteljevim, u mjeri kojaje spojiva s onim sto Ьј se moglo
ocekivati od Gospodjnova pratioca.
Napokon, postojj znacajna jezgra mjsli zajednjl!kih 1. Petro-
voj ј govorima u Djelima pripjsanim Petru. 75 Vjdjeli smo koliko
је temeljan pojam Sluge u 1. Petrovoj, Marku i Djelima 2·3. Pet-
rovi govori u Djelima s 1. Petrovom dijele jstj osjecaj prorockoga
ispunjenja,7 6 naglзSavanje kriia kao unaprijed odredena Boijeg
cina,77 bliske veze uskrsnuca ј uza.SaSca, 78 poziv na pokajanje ј
krstenje,79 sigumost u Кristov sud i.ivima ј mrtvima.so Usporedi-
mo li apostola koji jskoracuje u prvim poglavljjma Djela s onim
sto nalazimo napjsano u njegovo jme, iznova uocavamo stvamo
slaganje. U оЬа susrecemo radosno priznavanje mjsjje medu nezj.
dovima ј Ьlagoslova kojj је prate, pri eemu se, i pored toga, za-
pravo jzraiava i.idovsko stajal.iste. 81 U оЬа nalazjmo kako ocevi-
dac pozjva na vjeru.H U оЬа slui!aja se nalazimo u okolini gdje u
govoru veliko znacenje ima ime lsus.sэ
Postoje ј neke sitnice koje nisu sasvim beznacajne: proro-
canstvo о kamenu 8 4 i ху/оп, ~to znaci "drvo", za krii. s s
Na pocetku odjeljka rekl.i smo da се u odredivanju pjsceve
osobe i prethodna iivota blti tesko docj do nepristranih mjerila.
No jpak, cini se, postojj prilicno velika jezgra dokaza koja se mo-
ze suprotstaviti svakomu tko neodgovomo govorj da је pisac bez-
nacajni pavlovac koji nije mogao biti lsusov pratilac. Uzeti zajed-
no ti dokazi imaju jos viSe smjsla, oni povezuju svjedoi!enje Mar-
ka, Djela ј 1. Petrove, odgovaraju орсој slicj Petra u Novom zavje-
tu ј barem donekle prikladno zaodijevaju Petrovo autorstvo pos-
ljednjeg navedenog djela. Kroz sve njih kao srebma njt provlaci se
tema о "patnjama ј slavi", od vremena kad је Petar blizu Cezareje
Filipove odstupio od svoje predodibe koja mu se tada cinila neza-
mjslivo odbojna ра sve do vremena kad svoju bracu poziva da uzj.
vaju u djonjstvu u Кristovim patnjama kako Ьј moglj uijvati ј u
njegovoj objavljenoj slavi.B6 ..
25
PRVA PETROVA
VIII . Pis~eva vjerska pozadina
Ako је ono sto smo dosad zakljutili totno, misli ј ruke ko-
je su sastavljale 1. Petrovu pripadaju palestinskom Zjdovu prvog
kr~anskog narastaja koji је vec imao dugu i plodnu vezu s nefido-
vima. Buduci da su neki doista pronaШ tragove nezidovske i nez-
nabozatke pozadine u Poslanici, Ыlо Ы dobro i to spomenutj.
Najznatajniju raspravu napisao је R. Perdelwitz8 7 u vrijeme
kad su neki ЫЬ!itari vrlo nategnuto tvrdili da је kr~anstvo Ыlо
zavisno о misterijskim religijama. Perdelwitz se, mei1utim, nije ba-
vio utvri1ivanjem povezanosti sadrzaja Poslanice s misterijama, ne-
go је smatrao da је njen oЫik pod jakim njihovim utjecajem, i to
tolikim da је mislio kako su i pisac i primaoci ЫН Ьiv§ poklonici
misterijskoga kulta, vjerojatno povezanj s frigijskom Velikom Maj-
kom ili KiЬelom. U njoj је kr~anstvo prikazano kao novi i uzvi-
seniji misterij , а krstenje kao inicijacija; teste negacije ј nijetne
testice (npr. neraspadljiv i neokaljan u 1,4) ukazuju na nadmoe-
nost kr~cansldh Ыagoslova. Perdelwitz tom utjecaju pripjsuje ј sva
poimanja za koja ne moze pronaa analogije u hebrejskoj ј rano-
kr~anskoj predajj . Та su posebno povezana s " nanovorodenjem",
о kojem se govori u 1 ,З i dalje i 1 ,23, а koje se u Мitrinjm i Кibe­
Jinim obredima izvodilo taurobolijom ili kupanjem u krvi bika (za
sto on nagovjestaj nalazi u 1 ,2 i dalje, ukljuёujuci "poskropljenje
krvlju"), ј utenjem о novoj duhovnoj oЬitelji ј svecenstvu u koje
su ёitatelji stupili. Prema tadзSnjem poznavanju povijestj obreda,
zakljuёjo је da upotreЬa tih sНka u podruёju kojem pripada 1.
Petrova zahtjjeva njezino datiranje na potetak drugog stoljeca.
Веаrе , jako odbacuje aJuzjju na tauroЬo/iju, Perdelwitza sli-
jedj dotle da dopusta da dodiri s rnislerijima daju naslutiti kako
onj upucuju na pisёevu proSlost. Srnatra da tome u prilog govori i
to sto u Poslanici ne postoji nikakva briga za velike Pavlove teme
о mjestu Zakona u Zivotu Boijeg naroda, sto Ьismo oёekivali od
kr~anina zidovskog podrijetla. 88 F.L. Cross u nedavno objavlje-
noj monografijj8 9 smatra da u Poslanici nalazimo igru rijeёima
koja se susrece ј drugdje u ranoj krscanskoj literaturi: Pasha
("Uskrs") ј paschein (trpjeti). Buducj da jedna jma semitsko а
druga grёko podrijetlo, mnogima se ёjnilo da se takvim igrama ri-
26
UVOD
јеёi mogao koristiti samo netko grtke pozadine.90
Vecina toga је , mei1utim, vrlo nesigumo zakljuёivanje. Poz-
navanje povijesti obreda krajnje је ograniёeno а ёаk ako su dodiri
i bili uspos.tavljani, odvec је smiono to upotrijeЬiti kao ёvrst do-
kaz za datiranje knjige. Medutim, sa sigumoscu se moze reci da
takvi dodiri nisu bili uspostavljeni. МаЈо tko је slijedio Perdelwit-
za u njegovoj teoriji da se u 1. Petrovoj nalaze natuknjce о tauro-
bo/iji91 (а koliko је samo taj odlomak bogatijj znaёenjem kad ga
se tumaёi u svjetlu starozavjetnog Skropljenja!)92 а i drugi su
mu primjeri jednako slaЬi i bolje objaS.njivi drugim izvorima. lstim
Ы se postupkom dalo pokazati ј da је pisac Ьiо palestinski rаЬЫ i
kumranski sljedbenik.9 э Moze se sasvim Jako zamisliti da је Petar
svoju misao ucinio uvjerljivijom pozjvajucj se na obredne оЬiёаје
poznate njegovim ёitateJjjma, ali da su postojali mnogi i znaёajni
dodiri · to se ne mofe pokazati.
Pafnja danзSnjih jstrafivaёa usmjerena је mnogo ёеsсе na
zidovske srodnosti s opomenama u Poslanici nego li s neznabofaё­
kim.94 А nije tesko zamisliti nekoga tko је Ьiо radosni svjedok
Boijeg prihvacanja nefidova u svoj lzrael u kuci Komel ga stotni·
ka, i doЬio poduku neugodno osnafenu Pavlovim gruЬim jezikom
u Antiohiji, koji oslovljava nefidove krscane kao " izabrane putni·
ke Raseljenistva",95 kako opisuje njihov sadasnji polofaj pojmo-
vima koji opozivaju zavjete Bozje s oёevima. Stajaliste је zidovs-
ko, shvacanje kr~ansko. Takoder је Jako zamisliti da se Zidov
kr~anin p.rema raskalasnom i bezakonitom fivljenju odnosj kako
prema "vr§enju volje pogana".96 Odsutnost brige о mjestu
Zakona ne mofe govoriti protiv toga. Kad Ьismo imali od Pavlo-
vih posJanjca samo one Solunjanima i Korincanima, ne Ьismo
mogli ni slutiti da se Pavao tim pitanjem toliko bavio. lsto vrijedi i
za natuknutu igru rijeёima о paschein, јег i to је dvojbeno;9 7 ёаk
ј kad Ьi bila dokazana, Ыlо Ы prenagljeno otuda identificjrati
pjsёevu pozadjnu · asonancom se propovjednici ёesto slufe i bez
nakane da tjme pribave znanstvenu etimologiju.98
IX. Teoloske srodnosti Poslanice
Bez obzira uzjmaJj se za pisёevu pozadjnu helenjzam ili fi.
dovstvo, prouёavatelji Poslanice suglasni su da је njegova teologija
27
PRVA PETROVA
pavlovska. Ne samo to, nego su ј оЬ\јсi njegova teolo~kog jzraza
mnogo Ь\Ш Pavlovim, nego, recimo, Ivanovim ili Jakovljevim.99
Та cinjenica stoji nezavisno о tome smatra li se titeramu ovisnost
о Pavlu istinitom ili ne .
То је meёlutjm, moguce razljcjto objasnitj. Cjnjenica da recj
2,4 ј dalje doktrinu о Crkvi prikazuju pavlovskiш pojmoviшa,
zbog cega se ne pojavljuju nikakve te~koce oko primanja obrace-
nika nezidova, navela је jednog uglednog Ьiblicara da kaie: " Ako
је Petar pjsao ovaj· odlomak, onda mora da је u starosti postao
Pavlov ucen jk. А to о njemu nemamo prnvo recj ј vetikim ga dije-
lom Jisjti njegova nezavisna znacenja."J оо Beare s pravom istjce
da 1. Petrova nije puki odjek Pavla nego dje\o covjeka oblikova-
nog pavlovskim spjsima.
О literamom cemo aspektu kasnije recj jos ponesto а sada
se pjtamo: Sto jmamo pravo ocekivatj u strogo teolo~kim pjtanjj-
ma? Које cemo "nezavisno znacenje" dati Petru? Nekoc opce-
prihvacena pretpostavka da su Petar ј Pavao zjvjeli u trajnom i
nuznom suprotstavljanju sretno је protjerana па granjce kriticjz.
ma ali njena utvara јо~ uvijek seta sredistem а o~tro neslaganje ko-
je је Pavao spomenuo u Galaeanjma 2 navodno pokazuje da је Pe-
tar Ьiо, barem privremeno, u neslozj sa svojjm o~troumnjm dru-
gom.1 о Ј Ali u odlomku se njciш ne nagovjestava da је Petrova
teo\ogija Ьila pogresnjja od Bamablne; upravo suprotno, u Pavlo-
vim је ocjma Petrov prijes tup Ьiо nesklad prakse ј teorije. Izdao је
nacelo slobode nezjdova kqe је ranjje vi~e djelcm nego rijecjma,
svesrdno podr2avao. Povlaeenje jz zajednistva kod stola nalagao је
strah pred razdraz.Jjjvom bracom Zjdovima, а ne njegovo teolos-
ko uvjerenje. Ј 02
U Novom zavjetu Petra vidimo ponajvjse kao apostola obre-
zanja, 1о з jako on igra ј znacajnu ulogu u pocecjma mjsionjranja
nezjdova. Pouzdana predaja jednoglasno prenosj da је njegov kas-
niji rad sezao uveliko jzvan Palestjne, а cjni se da nema razlo~
odbaciti rane izvjestaje, podrzavane jzuzetniш svjedocanstvom 1.
Юementove , da su Petar i Pavao zajedno radili u Rimu dok ih Ne-
ronov progon u tome njje prekinuo. Ј 0 4 Nema ni najmanje razloga
da vjeerujemo da se Petrova teoloska uvjerenja razlikuju od Pavlo-
vih; u tim okolnostima otkrice crta Pavlova nacina izrazavanja,
posebno u oslovljavanju nezidovskih zajednica, nije iznenadujuce .
28
UVOD
Ne iznenaduje nj druga cinjenica koja se cesto previda: postojanje
veze misli ј jezika s Jakovljevom posJanjcom. Sasvim је razumljjvo
da је Petar na neki nacin duzan obojicj velikana s kojima је radio.
Svima njjma osnovna је "kerigma", i1i propovijedanje, bila zajed-
nicka. Apostolsko svjedocanstvo о lsusovim rijecima i djelima Pe-
tar је mogao datj kao nitko drugi. Lik Gospodina, kojega је pro-
matrao slijedeci njegovo ucenje Jahvina trpeceg Sluge, usjekao mu
se u svijest. Ali za razvijanje literamog jzraza uznapredovale krs-
canske misij е Bog је priprernio druge umove i jezike. 1о s
Naposljetku, moramo se prisjetiti da је Silvan mnogo godina
pomagao Pavlu.
Pri pokusaju datiranja teologije Poslanice nalazimo se, kao
sto је poznato na teskom tlu, gdje subjektivni obziri igraju vafnu
rw
ulogu, te pokretanje ovog pitanja. malu prostoru jedva da ј mo·
ze Ьiti korisno. BiЬlicari kojj stHЪog drugih razloga skloniji kasni·
jem datiranju naginju rnisljenju da se radi о postpavlovskoj
misli 106 dok drugi misle da јој ona prethodi. Mozemo navesti dva
suda koja su jzrekli ЬiЬiicari kojj se njsu, bar ne u spjsjma gdje su
ih jznijeli, konacno jzjasnili о autorstvu ј datjranju teksta. Кir·
sopp Lake kafe: "Jednostavnost је teologije toliko izrazita da sa-
ma pruza dokaz za rano datiranje." 1О? А Cross kau: "Teologija
1. Petrove odaje mnoge znakove velike starosti", 1о а ј nastavlja
tumaceci "da је sunazocnost kraja kao tek buduceg i vec sadas-
njeg" nesto od cega su pisci drugog stoljeca odstupШ .
Cross naposljetku pjta: "Pokazuje li ona duh onih ЬiЬlijskih
spisa koje svakodnevno upotrebljavamo u nзSim kr~canskim sluz-
bama, ili pak neki kasnijeg vremena, koji, ma ko\iko uzvi5en, nije
onaj Novoga zavjeta?" Zatim dodaje: "Misliш da се mnogi imati
spreman odgovor." 109
Х. Literame srodnosti Poslanice
Mnogi dijelovi Poslanice podsjecaju nas na druge djjelove
Novog zavjeta. Posebno su uocljive slicnosti s pos\anjcama: Rim·
ljanjma, Efezaniшa, Hebrejima i Jakovljevom. Neke su toliko je-
dinstvene da је tesko pretpostaviti da su s\ucajne. Naprimjer, kao
sto smo vec vidjeli, u Pos\anici se Stari zavjet navodi prema XLL,
alj u odlomku 2,4-8 nalaziшo navod koji se od Septuaginte razli·
29
PRVA PEТROVA
kuje jednako kao i Rimljanirna 9,32 sJ.11 о
Ako slitnosti poput ove nisu slucajne, moguce је pretposta-
viti troje: ili su se u Pos)anjcj koristili drugi spjsj, i1i se u drugim
spisjma koristilo njome, Ш se ј u jednjma ј u drugima koristjo nek.i
zajednick:i jzvor.
Drugu mogucnost motemo odmah obezvrijeditj. Ponekad se
jstica\o da Poslanjca Efefanirna zavisj о 1. Petrovoj ali se njtko nj.
је potrudjo pokazatj da li to vrijedi za sve nabrojane poslanjce .
Prvu se mogucnost cesto jsticalo а piscu Poslanice pripjsjvalo poz-
navanje cjtave Pavlove zblrke pisama. 1 11 Napose је C.L. Мitton
tvrdjo da 1. Petrova koristi Poslanicu Efefanjma jednako kao ~to
se u Poslanicj Efefanima koriste misli iz РоsЈалјсе Kolo~aлj­
ma.112 То је posebno znatajno stoga ~to Mjtton drzj da је Posla-
nica Efefanjma napisana oko 90. godine, ра Ьi prema tcrne 1. Pet·
rova morala pripadati prvim godinama drugog stoljeca. 1 1з
Trecu је mogucnos t vrlo zdusno ј obrazlozeno podupirao
dekaл Selwyn. On је u svim navedenim spisima pronзSao tragove
zajednickog uzroka naucavanja koji Ы mogao potjecati iz aposto\-
skih vremena. Dokaz za to vidio је u samoj suglasnostj medu nji·
ma.114
Ponovo smo nai~li na predmet toliko golem ј slofen da се­
то se ovdje morati zadovoljiti pukim natuk.nicama. 1 1s Danas se
raspravlja ne samo о stvamoj literamoj zavisnostj nego ј kad se
vec cini da su tinjenice ustanovljene, znacenje im se razljcjto od-
re<1uje ciniteljima kojj su izvan nзSeg dosega. Pomno uspore<Jjva-
nje tekstova koje ovo proucavanje zahtijeva izjskuje rnnogo truda;
strpljjvi Ьiblicari koji su se tome posvetili doista zavreduju djvJje-
nje ali је ј pored toga te~o jzbjeci dojam da znanstveni kritjcjzam
ima izrazitih ogranicenja. On је u izvjesnom smislu krut, ра iako
postite rezultate u promatraca budi surnnju. Rezultati su cesto
medusobno oprecni. То Ы mogao blti najpouzdanjji razlog za jst-
razjvanje nekog "kompilacijskog" spjsa (kakvirn neki drre Тасјја·
nov Diatessaron ili Нarmonjzirano evanae\je), ali nemamo razloga
vjerovati da је na taj nacin sastavljeno rnnogo drevnih spjsa.1 16
Iako рјtалје vjerodostojnostj PosJanjce Efezaлjma nije pred-
met nзSeg razmatranja, moramo jpak primijetitj : prvo, da nj Мit·
tanov postupak, nj njegovi zakljucci nisu posve uvjerljivj, 1 17 i
drugo, da literamu zavisnost 1. Petrove о Poslanici Efezanima, а·
30
UVOD
ko је ј prihvatimo dokazanom, ne moramo prihvatiti kao glavnu
potporu pri utvrdjvanju kasnog datiraлja Efefaлima i jstovreme-
no, kasno datiranje 1. Petrove. U tom Ьi se s\ucaju radilo о k:ruz-
nom dokazivanju. Treba da kao mogucnost budemo spremni pri·
hvatjti i suprotan dokaz, jer kad Ьi se pokazalo da su razlozi za ra-
no datiraлje 1. Petrove dobri, tada Ьi to trebalo utjecatj ј na dati-
raлje Pos\anjce Efefanirna.118
Moramo se ponovno pjtatj ~to jmamo pravo ocek.ivati. (:jni
se da nema apriomog razloga kojj Ьi iskljucivao literamu ovisnost
Petra о Poslaлici Efefanima, pod pretpostavkom da ju је napisao
Pavao. Doista, ako је Petar Ьiо u Rimu u Neronovo doba, kad su
te rijeti bble рјsале, tada је svakako vrlo Jako mogao doci do Pav-
lovih pisama Rimljanima ј "cirkulamog" pisma Efef.aлima; dakle,
upravo onili kojih tragove nalazimo najizrazitije prisutne u 1. Pet-
rovoj.119 Mozemo takoёler ocek.ivati i da је Silvan, nekada Pav\ov
suputnik, Ьiо uveliko upoznat s njegovi.m utenjem i pismima. О·
cek.ivati mofemo i to da su u apostolskoj crkvi postojali i uzori
zajednickog nauka, sto se moglo odraziti u spisima razlititih pisa-
ca.
Xl. Obrascj lrncanskoga nauka
U poslanicama povremeno nailazirno na nagovjestaje grade
koju su prvi misionari upotreЬ\javali u svom radu. Najistaknutija
је medu njima zЬirka " Gospodjnovih rijeci" na koje se Pavao ро·
ziva odgovarajucj korintskim tra.Ziteljima.l 2 о Postoje takoder na-
govjestajj svojevrsne poduke koju su prirnili prvi obracenicj.12 1
Каkо se evandelje ~rilo , а sve viSe obracenika dolazilo iz potpuno
neznabozackih i vjerojatno vrlo porocnih sredina, 12 2 potreba za
sustavnom etickom podukom sve se vise nametala. Mogao Ы se О·
cekivati kodeks " paraneza"' kako је nazivaл, koji је Ьiо povezan s
pripremama za kr~tenje, iako se nije svodio samo na to. U toj i
njoj slicnoj gradi koja se upotreЬ\javala u mjsiji prvoga stoljeca
mogla Ьi se nalaziti mjera орсе predaje. Apostojj koje је sam Gos-
podin Ьiо odredjo јо~ su bili fivi i bili su priznati voae Crkve.
U tome su s\ijedШ fidovski primjer. Obracenicj na zidovstvo
odavno su primali slicnu poduku. 1 2 э Kasnije nalazimo da је znat-
no vremensko razdoЬlje bilo propisarto • u nekim slucajevima go-
tovo tri godinel 2 4 .. kao "vjeronautna" poduka prije nego sto se
31
PRVA PETROVA UYOD
moglo pristupjtj kr~tenju. d. Po:sljednji је poziv na otpor i nepopustanje c1avlu (1. Pet
Nadblskup Quebeca, Philjp Carrington u svojoj jzvrsnoj 5,8.9).
knjjzj 12 5 tvrdj da је uspio razlutiti oznake tog zajednickog obras- Navedena razmatranja osvjet1javaju mnoga pitanja. Cinjeni-
ca u Nov<m zavjetu i napominje da on obja~njava neke sliCnosti ca da se neke najoёitije sliёnosti izmec1u 1. Petrove i nekih drugih
medu novozavjetnim sJisima koje Ьi inace pripisjvali preuzima- poslanica pojavljuju upravo u tim dijelovima navodi na slutnju da
nju. Jedan primjer pokazat се nат vrstu sliёnosti za koju on vje- im је jzvor upravo obrazac, а ne neposredna zavisnost. Uz to, Car-
ruje da је povezana s "katehetskim" obra~em: rjngton ukazuje na zanimljivu ёinjenicu da је vecjna nauka о pro-
gonstvu u 1. Petrovoj zajednjcka s drugim poslanicama, i procje-
1 Petrova 1 ,б. 7 Riшljanima 5,3.4 Jakov 1,2.3. njuje da se radi dijela zajednjcke podloge katehetske gra<!e. Se1-
Radujte se Mi se djcimo Pravom radoscu smatrajte wyn u paZJjjvom istralivanju 1 2 7 radije vjdi odvojenu cjelinu uce-
Makar se sada U nevoljaтa Kad upadnete u razne nja о progonstvu, nufni nauk о progonstvu kao razlogu radosti
malo i zalosillj Jer znamo ku~je kusnje karaktera, nufnu vizitaciju, znak Ьlizine bozanskog suda i
Zbog razlicith "Nevdja rada Zлajuci da zaШte, а usidreno је Gospodinovim rijeёima о tome.
ku~ja postojano~cu Selwyn nalazi da se "spjsj о progonstvu" odrazavaju u 1.
Da prokusanost Postojanos t "Proku~anost va~e Petrovoj i drugim posJanjcaтa, posebno u 1. i 2. Solunjanima, u
va~ vjere prokuSэ.no~cu vjere kojima је Silvan jgrao znacajnu ulogu. Takoder vjeruje da mote
Steknete hvalu ... prokuSaлost ... " rada postojano~cu ... " odrediti, toёnije od Carringtona, prave izvore opeeg katekizma,
cak i razluёiti dva zasebna oblika kr~nja ј zaseban popis kateku-
Ako su slicnosti s1ucajne, podudamostj su znacajne. Pa;tojj menskih krijeposti. Stvaranje tih uzora povezuje sa Silvanom. То
1i Hterama zavisnost, preuzirnanje Ьi bilo vrlo s1ozeno. АЈј ako su takoder potkrepljuje analizom liturgijskih ulomaka kao sto su
Petar, Pavao ј Jakov svoje misli tkali na zajednickom apostolskom himni. Da Н се Selwynova pomna analjza moei podnijeti tezinu te
obrascu za potjcanje vjemika, lako је objasnjtj ј sliёnostj i razlike. goleme gra<!evine tek се se vidjeti. Ј :1 а Neki djjelovi uvjerljjvijj su
Carrington vjeruje da se jz Poslanice Efezanima ј KoloSэnj­ od drugih. lpak, mozemo Ьiti zahvalnj dekanu ј nadЬiskupu na
ma, kao ј jz Jakovljeve ј 1. Petrove ј upucjvanjem na druge posla- poticanju jednog od najkonstruktivnijih pokreta u suvremenom li-
njoe, moze rekonstrujrati skica cetverostrukog opeeg krscanskog teramom kriticizmu, pokretu koji zasluzuje mnogo vi~ proucava-
katekizma. Motemo ga 1etirnice pogledatj u odnosu na 1. Petrovu . nja. Moze se postavitj pitanje: Zasto su apostoli uopee pjsali ako
а. U provrn se dijelu trali da se odbace pozude ј gresna obl- su postojali opcepoznati zajednicki oblici? 12 9 Ali ovdje se ne
ljezja predasnjeg iivota (а narocito grijesj govorom) kao ono sto predlaie mogucnost da su pisci proizveli sam oblik. Carrington jz-
pripada proЉstj (Ј . Pt 2,1.11). javljuje da је potpun krsnj oblik nenadoknadiv jer su ga pisci оёј­
Ь. Zatim slgedi pozjv na krscansku ponjznost, podloznost i tо rnijenjali, dopunjavali i oko njega pleli nove rnisli. То је sато
podrec1jvanje vlastitog jnteresa. Posebna је painja poklonjena prispodoba koja povwni daje oЬ!ik.
polozaju odredenih s1ojeva dru~tva: zenaтa, mutevima i robovj- Neka nат u zakljuёku budu dopustena dva pitanja ili upo-
ma; Ј 2 6 ali· du2nost obuhvaca sve - pokaavanje vlastima, podredi- zorenja.
vanje krscana jednih drugima (1. Pt 2,12-3,9 - odlomak ukljucuje Prvo, ne povezujemo li motda odvec lako oЬ!ik s krstenjem,
djgresjje ). zavedeni mozda svojirn ёitanjem iidovskoga оЫёаја i zahtjevima
с. Slijedj pozjv na budnost ј molitvu: oblёno se pojavljuje u kasnijih katekumena? Naime, neki rani izvori koje posjedujemo
zavrsnoj opomenj poslanjce, а naJazj se u svakom "zakljucnom" daju naslutiti da su se prvi krSёani, kao na ranometodistiёkirn raz-
pozivu 1. Petrove ( 1. Pet4 ,7; 5,8). rednim sastancima, ozbiljno obvezivali na stroge cudoredne duz-
32 33
PRVA PETROVA
nostj Ш su za vrijeme regulamih sastanaka primalj stalne cudoredo
ne opomene. 130 Tjme Ьismo objasnili kako је moguce da na jstj
oЬli.k nailazimo u spjsima kojj nат nj~im posebnjm ne ukazuju da
su Ьili namijenjeni katekumenima ili novokr~tenicima.
Drugo, dokle smo u pravu kad polazimo od pretpostavke da
sva zajednj~ka predaja na koju nailazimo odrazava pjsane dokuo
mente? Cak ј danas neki oЬiici evangelizacjjske ј pastoralne literao
ture tefe ukalupljnosti: sli~ni tekstovi ј upotreba sli~nih primjeo
ra bez jkakve је o~jte Hterame zavisnostj. Dva pjsca traktata mogu
odrfavati zajednj~ki uzorak ј tako ga reproduciratj da ga se moze
prepoznatj ј u razljtitim jzrazima. Medutjm, jako uzorak dojsta
postoji, on jpak njkad njje Ьiо u pisanom oЬJjku.
Xll . Progonstva u 1. Petrovoj
а. Upucivanje па progonstvo
Progonstvo је u poslanici ~etiri puta natuknuto.
1. U 1,6°7 ~itateJjj su radosnj jer usprkos mnogim ku~njama
kroz koje prolaze njihovim zjvotom upravlja nada u Gospodjnovo
djelovanje. Ku~nje се trajati kratko, а za to се se vrijeme, kao u
zlatarevoj peci, isku~ pro~istitj kako Ьi mu kad se sve dovr~j
vjera oja~ala. Ne~to kasnije {1,11) navode se Kristove patnje ј buo
duca slava о kojoj su govorili prorocj.
2. U 3,13°17, nakon poticanja na ljubav ј ponjznost, navodj
se kao орее na~elo da nitko nece nauditi kr~anjma zbog njihova
revnovanja za pravednost. 1pak, moze se dogoditj da kr~cani moo
raju trpjeti " zbog pravednosti". Kojima se to desi, kako stojj u
Ьlazenstvima , pripada kraljevstvo nebesko. Ne treba da se pla~e.
Svatko neka u srcu bude siguran u Кristovo gospodstvo, spreman
odgovoriti na svako pitanje о vjeri, zadrzavajuci pritom duh Ьlао
gosti ј po~tovanja. То се urnnogome razorufati protivnike ј posrao
miti klevetnike. Bolje је trpjeti ako је to volja Bozja, ~jneci dobo
ro, nego ~ineci zlo. То se ponovno potkrepljuje primjerom Кristoo
vih patnji о jer su Ьile potpuno nezasluzene о ј na~inom na koji ih
је podлio.
З. U 4,12°19, nakon hvalospjeva za kojj se moglo o~ekivatj
da najavljuje kraj knjige, pojavljuje se nov potjcaj. (';jtatelje ne tre·
Ьа jznenadivati neposredno "ku~anje vatrom" (purosis) koje ih
34
UVOD
snalazi. Ono ih ima proku~ati i pro~istiti. Njihov polotaj је razlog
za radost; u mjeri u kojoj su dionjcj Kristovih patnjj, mogu o~ekio
vati da се Ьiti dionjcj njegove slave kad do<te. Radosno је Ьiti kleo
vetan zbog povezanosti s Kristovim jmenom: na njima је samo da
se briлu da to bude zbog Kristova jmena а ne zbog ne~ega drugog.
Proslavljat te se Bog zbog kr~cana. Sud је zapo~eo ; prvo се se reo
~tatj Crkva. Ako se s Bozjjm narodom postupa tako strogo, ~ео
mu da se nadaju Bozji proHvnjcj?
4. Pozjv na otpor davlu u 5,9 zna~ajka је katehetskog oblio
ka, а progonstva su smatrana njegovim prvim oruzjem. (;jtatelje se
bodri podsjecanjem da jste patnje trpe mnogi kr~canj ~rom svijeo
ta.
Ь. Da li је progomtvo и svim s/ucajevima jedanko ?
U prva dva odlomka jasno је da ku~nje postoje а nepravedo
no se trpljenje smatra mogucim; u druga dva prestoji sud vatrom.
Od 4,12 dalje jezi.k је mnogo odre<tenjjj. Neki su zbog toga tvrdili
da su 4,12 ј dalje , kasnijeg porijekla ј da odrazavaju drugatijj, teo
ti oЬli.k progonstva. Drti se da su dva pisma, ili propovijed ј piso
то jstoga pisca, 1 3 1 Ьila spojena. Dok se prvj suo~avao s lokalлjm
ograni~enim progonstvom, drugi predvi<ta vece, obuhvatnjje pro-
gonstvo u zem)jj. Drugi pak uzimaju da је Petar, kada је poslanica
vec trebala Ьiti odaslana, primjo novosti о prijetecim proЬiemjma
u krajevima u koje је pisao, te da је 4 ,12 i dalje dodao kao posto
skriptum. 1 3 2
Dok u 4 ,12 nije moguce zaoblcj izvjesnu crtu hitnosti, razlio
ka izme<tu ta dva odlomka zлatno је uveblana. Valja naime, prio
rnijetiti da se potpuno jsti jezik upotreЬijava u оЬа odlomka. Ako
је "potar" u 4,12 kumja (peirasmos) , u 1,7 ј dalje kumje (peiras-
moi) su poput zlatareve vatre. U оЬа је progonstvo razlog za rao
dost (1 ,6; 4 ,13). lsto Gospodinovo Ьlatenstvo prirnijenjeno је u
оЬа odjeljka {3,14; 4,14). U jednom је djjelu obznanjena slava
trpljenja koje ~ovjek podnosi kao blcanjn {4,16). U svim је djjeo
lovima Poslanice (2,13 ј dalje; 4 ,15) propisana poslu~nost drzavo
noj vlasti u svim zakonitjtn i ~asnim stvarima i na svim se mjestio
ma podrazurnijeva da се neprijateljj kr§cana rado iskoristitj svaku
"priliku" koju Ьi im njihovo lo~e ј nepromi§ljeno vladanje moglo
pribaviti. U svakom је s1utaju ukazano na uzor Kristova trpljenja
35
PR VA PETROVA
(1 ,11 ; 3,18 ј 4,13), а nezas1uzeno trpljenje kr~ana povezano је s
Botjom voljom (3,17; 4 ,19). Povrh toga, one kojj trpe poziva se
da purosis ne doZivljuju kao jznenadenje , to је ne~to ~to se mote
o~ekivatj . Iz toga је jasno da је purisis jste vrste kao trpljenja о
kojjma је u Poslanjcj prethodno Ьilo rijecj_l з з
U svjetlu svega toga te~ko је zamjsJitj da је izmedu ta dva di·
је! а Poslanice proteklo znacajno vrijeme Ш da је progonstvo koje
prijetj u 4,12 dojsta razli~ito od ranjje predocenog. Тј ljudi vec
poznaju trpljenje (1 ,6 ј dalje). Nova је opasnost nova samo ро
stupnju alj ne ј vrstj_ Formalno, odjeljak 4 ,12·5 ,11 najbolje је prO·
matratj kao sateti pregled ranije recenog u kojem se osnatuju nje·
gove glavne poduke. А neki se elementi zajednickog katehetskog
oЬljka, kao ~to srno vec vidjeli, ponavljaju i ovdje jako su se na
svojjm pravirn mjestjma vec javilj_
с. Narav prikazanog progonstva 13 4
U prvom odlomku ni~ta ne upucuje na to da "rnnogovrsne
kumje" nisu samo osobne, jako је ocjto da su o~tre. 1 u 3,15 i da·
lje Cini se da glavna opasnost dolazj od susjeda а ne od drtave jer
kr~anj treba da se sprernno susretnu s ispjtjvanjem svoje vjere
(15); medutim, odjeljak se takoder rnote primijenjtj na proЬleme
sa sucirna za prekr~aje . Fraza "ako је to Botja volja" ukazuje na
to da, јаЈ<о је do pojedi11a~nih trpljenja moglo kasnije docj, u to
vrijeme vladina politjka nije Ьila automatski napad na k~cane; re-
dak 13, kao ј 2,14, podrazumjjeva da se, u uoblcajenom pravnom
poretku, kr~cani nemaju ~ega bojati. Medutim, jstj odlomak ocjto
dopu~ta mogucnost da provedba pravde mote postatj cudna, slije·
ра i pristrana.
U odlomku 4 ,12 i dalje suprotstavlja se trpljenje zbog poci·
njena zla ј trpljenja zbog Кristova imena. Poseban је zadatak drza·
ve da katnjava prekr~jtelje ~to nekoga mote navesti na pretpostav·
ku da је "trpljenje zbog Кristovog jmena" prema jstom nalogu.
Povrh toga u prepjscj Plinjja Мladeg, rimskog legata u Bjtjnijj jz
110. poslije Кrista pojavljuje se pjtanje da li је "samo ime" (по·
men ipsum) kr~ana uzrok katnjavanja ili tek "sramota zbog ро·
vezanostj (s krcanjrna)" (flagitia cohaerentia). Ovo pjtanje koje
se pojavilo u kraju u kojj је pismo Ьilo upueeno nave\o је mnoge
povjesnjcare da progonstvo "zbog imena", natuknuto u 1. Petro-
36
UVOD
voj, poistovjete s Plinijevom jstragom 111 godine.' 3S Ali ne Ьis·
mo smjeli dopustiti da nas privlacnost tog poistovjecivanja zavede
ј zaboravitj veliko isticanje lsusova "imena" meau prvim k~ani·
ma.
lsus u evande\jjma pretkazuje nesmiljene postupke koje .се
njegovi sljedbenicj pretrpjeti zbog njegova jmena,IЗ6 alj u-njegovo
su irne, 13 7 ј propovijedanje (\atno Ш istinito), lijecenje ј gostolju·
Ьivost. U Jeruzalemskoj crkvi u njegovo se jme spa~valo, kr~tava­
lo, naucavalo i iscjeljjvalo, 1э а а, u sasvirn stvamom smislu, Ьivalo
ј progonjenjm. 13 9 Luka s mnogo toga, kao ~to smo vec vidjeli,
povezuje Petra, i о njemu, zajedno s lvanom, pi~e: "oni pak odu
ispred Vjjeca, radosni §to Ьijahu dostojni podnijeti pogrde za
/те " (Dj 5,41).
Takve misli javljale su se u lcdtanskim umovima kad su se
svakodnevno susretali s klevetama i nedacarna. Kad nШ Posla·
nica govori о dioni§tvu kr~ana u Кristovim patnjama, ona svje·
docj о tome da su progonstva јо§ uvijek Ы1а odrnjeravana Kris·
tovim patnjama, ona svjedo~i о tome da su progonstva ј о! uvijek
bila odmjeravana Кristom samim. Njegov ih је narod primao "u
njegovo ime", "zbog njega".I40
Za njih је to Ьila pozadina " imena". S tim је u velikoj mjeri
suglasno ono ~to је rimski legat rekao. Uoblcajen dio "ku!nje vat·
rom" nije bilo smaknuee nego poniZenje.I41 Od susjeda, svjetine
ili mjesnih sudaca · bila osuda formalna Ш cak nikakva • neki su
ljudj trpjeli jer su bili kr~ani, dakle, "zbog imena".
Mozemo, takoder, utvrditi razliku izmedu Plinijeve flagi·
tia cohaerentia ј grijeha, za koje Petar nagovara lcdtane da ih od·
Ьасе. Plinije nesumnjivo ima na umu cestu.neznaЬo!acku klevetu
da kr~ani na svojim tajnim obredirna cine odvratne zlocine: ro·
doskvmuce, ljudozderstvo i njima slicne. Zbunilo ga је malo ~to
cak nitj nakon mucenja od kr~ana о tim zlocinima ne moze nj~ta
saznati. Razlog ~utnji Ьiо је jednostavno u tome ~to tj zlocjnj
uopee nisu postojali. Protiv takve osude nije postojala odgovaraju·
са obrana. AJi Petrove opomene u 4 ,15 nemaju takav prizvuk. 142
Uloga u kojoj se kr~anin ne Ьi smio naci kao npr. "zlocinac",
previ~e је uopeena, а druga, "nametljjvac", uopce njje katnjjva.
Petra brine samo to da lcdtani u o~ima svih neznaboiaca onih s
autoritetom ili onih bez njega, budu bez krivnje. Trpljenje nije
37
PRVA PEГROVA
vatno, vatno је da је nezasluzeno.
Posljednje upu~jvanje na progonstvo znacajno је ро tome
~to ukazuje na to da trpljenje onih kojjma је pismo upuceno njje
ograniceno samo na njihov prostor, nego је zajednicka sudЬina ta-
da~njih bl~ana.
Mo1emo, stoga, zakljucitj da 1. Petrova govori Crkvi da se
trpljenje koje su podnosili novozavjetnj kr~~anj za nju njje promj-
jenilo. Као [ u Djelima, glavne nevolje do1aze Ocl nesluzbenih ј po-
lusluzbenih izvora ili pak siШbenih kojj djeluju ultra vires. Njje
vjerojatno da је smrt bila uoblcajen jshod njihova pon~anja . 14 3
Vjerovalj su da su progonjeni "zbog imena", ali su izraz upotreb-
Ijavali u prvolrntanskom, а ne rimsko-pravnom smis1u.
d. Povijesrш pozadina progonstva и Ј. Petrovoj
U Djelima nalazimo da su kr~anski misjonari cesto bili u
te§kim ј pogiЬljenim okolnostima, ali su ta progonstva blla mjes-
na, oblcno potaknuta tidovskim utjecajem Ш povredom necjjih
trgovackih jnteresa, 144 а kad Ы presuda blla donesena, najce§~e
јој nije prethodilo saslu§anje . 14 5 Prvo progonstvo koje је pokre-
nuo Rim а о kojem pone§to znamo Ьilo је Neronovo; osudio је
kr~ane zbog pozara u Rimu, 146 64. godjne. Zbog njega su Petar ј
Pavao jzgublli zjvote. 14 7 Ne postoje pouzdani dokazi da se pro-
gonstvo pro§irilo jzvan Rima14 8 ali su rimski prokuratori ЬШ
sklonj odratavati volju imperatora, napose, ondje gdje elementi
moej nisu ЬШ sklonj kr~anstvu lako је moglo doej do o§trog izlje-
va.149
О narednim godjnama imamo vrlo malo pouzdanih podata-
ka. W. Ra.msay је vjerovao da је tada§nja razdrazJjjva vlast kr§~ane
smatrala zblljskom ј mogu~om prijetnjom sjgumostj, 1 s о te su
protiv njih ustanovilj odredene zakonske mjere. Tako је od Vespa-
zjjanova vremena nadalje "ime" u tehnjckom smis1u bilo kaznjjv
prekr§aj. Bilo је nezakonjto Ьiti kr~anjnom. Sigumo је da se 95.
god. na kr§~ane u Ьijesu okomio Domicjjan а Otkrivenje, koje se
oblcno datira u vrijeme njegove vladavine, ukazuje na to da је
progonstvo zahvatilo i pokrajine. NajzanjmJjiviji neznabozacki do-
kument о postupanju s kr§~anima ipak је ve~ spomenuta prijepjs.
ka izme<lu Plinija, koji је 110/ 111 . god. postao prokurator Bjtjnj-
je, ј jmperatora Trajana.1 s 1
38
UVOD
Plinjje, kojj se njkad prije njje bavjo kr§canjma, pjta da li pri
odmjeravanju kazne treba uzeti u obzjr dob, spol ili pozjv. Tako-
der ga zanjma da li је samo jme kr§~anjn dovoljan razlog za kaznu,
ili samo prekr§ajj koje su kr§canj (navodno) bili skrivilj.
Ovako је on jstraiivao је li tko kr§canjn: zahtjjevao је od
ljudi da se poklone jmperatorovu kipu , ј, ako su odblli, smaknuo
Ьi ih zbog nepokomosti. Ostalj Ьi Ьili oslobodenj.
Kr~anj su Ьili vrlo brojnj, nalazili su se na svim dru§tvenjm
polozajima u gradu ј selu а me<Ju njjma bilo је ј rimskih gradana.
Od njegova silovitog djelovanja u opasnosti od razaranja nalazili
su se hramovi posveceni bogovima. Anonimno' s 2 mu је blo pos-
lan jedan popjs а postojj ј nagovje§taj da је kr§canski uspjeh 1 s з
povrijedjo izvjesne jnterese. Trajanov odgovor opeenito odobrava
takvo pona§anje . Kr~~ane ne treba jzbavljatj, ako su pravi\no osu-
denj, а ako odblju vjeru javno opozvati, treba ih kaznjtj - medu-
tim, ne treba uvazavatj njjeda anoniman dokaz.
Postavlja se pjtanje da li se 1. Petrova uklapa u tu sjtuacjju.
Vjdjeli smo da, pri pa1\jjvu jstraiivanju, malo §to PosJanjcu pove-
zuje s P\jnyevom jstragom. Vj~ cjnitelja govori protjv bilo kakve
veze. On је Ыо prokurator а Bitjnjja-Pont pod njegovom nadlez-
nostj. Nj§ta ne uk9zuje na to da је svoju politiku nametnuo dru-
gim oЬlastima, u koje је 1. Petrova Ьila upucena. Redak 5,9 ро·
novno pokazuje da је njihovo trpljenje jsovrsno s trpljenjem kr§~a­
na na drugim mjestjma, te ne prtpostavimo li da је Trajan pro·
gonstvo poduzeo u cjtavom Carstvu, za §to ne postoje dokazj, to
ne odgovara prilikama.
Razmotrimo \i Dornicijanovu upravu ili, kao Ramsay, po-
datke jz sedamdesetih ј osamdesetih godjna ро Kristu, bavimo se
razdoЬljem iz kojeg gotovo da ј nemamo usporednih svjedocan-
stava. Ako to olak~ava prihvacanje hjpoteze, udvostrucuje se oba-
veza njezina obrazlaganja. Glavnj razlog zbog kojeg је postavljena
nesumnjivo је bilo vjerovanje da "trpljenje zЬog jmena" ukljucuje
s\Шbeno djelovanje, za §to se pak unutar op~eprihvacenih granica
Petrova Zivota njje moglo na~i nikakva jamstva. Poku~aJj smo
ovdje pokazatj da jpak ne mora blti tako. Ramsay, kojj је drzao
da је vrijeme Plinijeve vladavine odve~ kasno, ј та pravo, smatraju-
~j da djelovanje Plinija ј Trajana projzJazj jz daleke pro§losti; ono
njje , kao ~to ponekad tvrde branite\jj datjranja u Trajanovo doba,
39
PRVAPEТROVA
potetak novog smjera. Plinije, iako nesiguran u tehnitkim pojedi-
nostima, uvjeren је da protiv kr~ana treba poduzeti zakonske
mjere. Otito је , dak.le, Ьilo onih koji su Ьili osudeni. Ali tini nат
se da је u slutaju Poslanice pitanje о nomen ipsum Ьilo latno ku-
W\je. Naime, Plinije na pitanje ne doblva izravan odgovor i, ~to ј е
takoder totno, on ne ublja k~ane zbog nomen ipsum, nego zbog
nepokomosti. Trajanov odgovor је sud ad hoc, i najmanje zado-
voljava. Da li је "ime" zlotin, ili ne? lspovijedanje kr~anstva mo-
t e Ьiti Wnjeno smrcu, ali је odgovomost za samo izvr~enje na
progoniteljima, а ne na vlastima i policiji. Odatle slijedi da uglav-
nom pravedni i humani imperator, koji је , istina, ј na osnivanje
potamih teta gledao kao na moguc izvor pobune, 15 4 nije toliko
nastojao jskorijeniti krscanstvo, koliko driati ga pod nadzorom. I
u tim nezadovoljavajucim uvjetima, prepusteni rnilosti susjeda i
zlobnu ogovaranju, s nejasnim osudama i namjemo skrojenim za-
konom, krscani su tivjeli desetljecima. Pitanje postavljeno u Djeli-
ma, zbog kojeg su zlodjela ti ljudi krivi, u prvom ј drugom stolje-
cu nije jasno odgovoreno.
Zato se tini da trpljenja nagovjjestena u Poslanici nisu po-
sebno vezana ni uz jedno pojedinacno zakonodavstvo. Progonstva
kr~ana bila su u prvom stoljecu cesta. Koliko su mogla Ьiti o~tra
vidimo jz Djela apostolskih i drugih pisama upucenih "braci koja
su u svijetu" : npr. Poslanice Solunjanima i Hebrejima, od kojih
prvo sigumo, а drugo mozda, nema veze niti s jednim nama poz-
natim progonstvom.
Qpjsani uvjeti bili su mogucj ј prije ~ezdesetih godina, te se
u datiranju ne mora posezati za kasnijim godinama. Ukoliko pak
u 4 ,12 i dalje zamjecujemo prizvuk neoblcne hitnosti lako је mo-
guee da је Petar u Pavlovu smaknucu i u prvim tamorima о hajka-
ma na krscane, koje su zavrsile poznatim krvoprolicem ро Nero-
novom nalogu, vidjo pokret neprijatelja koji Ьi se mogao ozbiljno
odrzatiti ј na pokrajine.
"Орсј Botji sud (pun·sis) ocitovao se posvema~njim nedos-
tatkom sigumostj , cemu su kr~cani bili izloteni u svakom trenut-
ku ј u svakom dijelu Carstva, kao i klevetanjem, izbjegavanjem,
nasiljem svjetjne ра cak i smrcu. U svako vrijeme ј na svakom
mjestu mrzili su ih zbog Кrista. Drustvo је bilo negostoljuЬivo а
svijet nepravedan." 15 5
40
UVOD
Ziveci ро najstrotim uputama za odrtavanje reda i postuju-
ci konstitu.j rane vlasti, trajno potjcanj na dobra djela i cudoredan
tivot, kr~cani se nisu uklapali u drustvo. Njihovi prijatelji smatrali
su ih cudacima jer vise njsu sudjelovali u razuzdanim obltajjma
helenistickoga drШtva 15 6 ј zgratali im se. 1 s 7 Pripisjvano im је da
su " mrzitelji ljudi". Tijekom vremena, posebno s povecanjem bro-
ja krscana sumnjjcenje је poprimalo sve tete razmjere. Poceli su
ih smatratj ne samo nedrustvenjma nego protudrustvenjm elemen-
tom · prijetnjom poretku ј drustvu. U takvoj klimi nasilje је mog-
lo svladati zajednjcu kao provala razornoga vulkana, svi su ih
mrzili · zbog "imena".
XIII. OЬlik 1. Petrove
Vec smo uocili da Poslanica u retku 4,11 doseze vrhunac,
nakon kojega se neke prethodno razlotene teme ponovno javljaju,
upravo se stoga taj redak mnogima cini prirodnom razdjelnicom
Poslanice, sto upucuje na to da је pismo moglo Ьiti dodano pro-
povijedi Ш da se motda radi о dva spojena pisma. Profesor C.F.D.
Moule nedavno је nabacio zanimljivu mogucnost, da Ьi dva pisma
slicna sadrzaja mogla Ьiti napisana odjednom, prvo (1 ,14,1 sa
zakljucnim pozdravom) upuceno u krajeve gdje је progonstvo bilo
o~tro , а drugo (1 ,1-2,10; 4 ,12-5 ,14) u krajeve gdje је ono jos uvi-
jek bilo samo moguce. Та su dva " umetka" zatim bila zajedno
prepisana. 1 s 8 Za ocekivati је , me<1utim, da Ьi takav postupak OS·
tavio neke znakove neuskla<1enosti, sto nije slutaj. Stoga је bolje
ulomak 4 ,12-5,11 promatrati jednostavno kao kratko ponavljanje
i naglзSavanje vatnih elemenata i poticaja.
Glavni odjeljak knjige testo је Ьiо klasificiran kao propovi-
jed; doista ne mote se u njemu pretuti zvuk izvome propovijedi .
То је zivo poticanje bogato ritrnicki izrateno. Medutim, ne treba
odmah pretpostavljati da је bilo umjetno prevedeno u pismovni
oЬiik u vrijeme kad је postalo pomodno tako ciniti.1 s 9 Naravno,
moglo је Ьiti i onako kako smatra Crenfild, da је Petar odrzao
propovijed а kasnije је ро Silanu poslao kao pismo. 16 о U svakom
slucaju, iza svakoga novozavjetnog spisa stoje mnoge apostolske
propovijedi.
Neke su znacajke ipak privukle posebnu paznju. DiЬeliusu
41
PRVA PETROVA
napadna "mnotina liturgijskih izraza" kojj mu postaju objaJnjjvi
smje~tanjem knjige u kontekst javnog bogoslufenja.161 Perdel-
witz, <:!jju smo teoriju о misterijskim religijama vet spomenuJj,
drti da је velika tema knjige ustanovljenje kr~anskoga kr~tenja
nasuprot poganskim misterijama. В .Н . Streeter16a је prihvatio to
tuma~enje , i Poslanicu smatra propovijedj Aristjona, blskupa
Smime,163 koju је odrfao kandidatima za kr~tenje: robovima,
udatim fenama i ofenjenim mu~arcima .
Ти је teoriju u kratkim ali plodnim bllje!kama pridodanim
vlastitom izdanju Windjschova tuma~enja preuzeo Н. Preisker.l 64
Odjeljak 1,3-4,11 nije toliko propovijed uz kr~tenje koliko liturgi-
ja s izostavljenim obrednim uputama. Osobltost је ovoga tuma~e­
nja u tome ~to nas uputuje da slijedimo uzorak obreda kr~tenja
od po~etne molitve, koja nag)Шva izvjesnost spasenja, do poduke
о kr~tenju ј samog kr~tenja, koje se prema Prejskeru pojavljuje jz.
mei!u 1,21 ј 1,22 gdje se jznenada mijenja vrijeme, "po~to ste o-
~istili svoje duk". Zatim slijede poticajj himne, proro~ko otkrive-
nje i zaklju~na molitva. Ni tada njje sve zavrkno jer nalazimo da
је 4,12 ј dalje zaklju~na molitva za ~itavu zajednicu: zbog toga se
о progonstvirna govori kao о ne~emu prisutnom. Stilisti~ke razli-
ke ukazuju na to da su u slufЬi sudjelovalj prorocj ј karizmatici.
Navedena је teorija izvedena na osnovi pomne analize obli-
ka i mnogjma te se u~initi odvet izvje~ta<:!ena. Koji је npr. kriterij
za raspoznavanje "otkrivenja"? 166 Imamo li pravo izdvajati zak-
lju~nu molitvu ako ona sada uopte nije u molitvenu obliku? Oni
koje је privukla ova teorija zbog ~este upotrebe rije~i "sada"l68
drfe da Ьi ukazivanje na vr~enje obreda moglo takoi!er uputivati
na to da је "sada" uzeto kao primjer radosnog ~ekanja posljednjih
vremena ~to poput zvona odzvanjaju <:!itavom PosJanjcom. l69
Uputivanje na to da smo "nanovo rodeni za fjvu nadu" Ш
poticanje da <:!eznemo za mljjekom kao novorooen~ad 17 1 njsu sj-
guran dokaz da se radi о Jcr~tenju. Cin r<Xlenja vec је prepoznat i
njegov је ishod dofivljen, te on ne mote upucjvatj na ne~to !to 6е
se zЬiti tek poslije 1,21 . Ovaj izraz treba usporediti s odgovaraju-
cim ~lanom katehetskog oblika o<:!uvana kod Jakova gdje је upu-
civanje potpuno jasno: "Ро svom naumu on nas porodi rije~ju ls-
tine da budemo prvina neka njegovih stvorenja." 1H "Rodenje"
42
UVOD
se u оЬје poslanice odnosj na evandelje а ne na krsnu vodu. То
potvrduje i redak 1,23 , kojj је prema Preiskerovu stajalШu djo po-
svete koja se izrice prilikom kr~tenja , gdje su kandjdatj za kr!tenje
opisani kao ljudi kojj su "nanovoroдeni ... Rije~ju Bozjom", !to је
kasnije izricito oznaceno kao propovijedano evandelje. l 7 з
Slika dojen~adi i mlijeka odvec је cesta u Novom zavjetu da
bi јој se ovdje dalo posebno znacenje. Doista, jako је Moule moz-
da u pravu kad smatra da је piscu na umu "obrazac" kr~tenja, va-
Ija uociti da је jedino mjesto koje otvoreno upucuje na kr~tenje u-
metak.174
Cross је u spomenutoj monografiji hipotezu preoblikovao;
na osnovu bogate patristicke gralle vrlo privlacno podupire mШje­
nje da је Poslanica mjsni dio krsne slufbe odrZзne na Uskrs. Uka-
zuje na stalnu upotrebu pashein, " trpjeti", u poslanici, daleko
ce!cu nego drugdje u Novom zavjetu, i na igru rijecima za koje
postoje brojne usporednice s Pascha, Uskrs. 17 s Poslanicom prov-
Ja~i tipologiju Кnjige Izlaska. Teme ~oslanice moguee је ukratko
izloziti ovako: "kr!tenje, Pasha, trpljenje - uskrsnuce, cudoredne
obaveze". "Obred kojem te teme pripadaju" pashalna је krsna
euharistija.l 76
Cross ukazuje na mnoge pojedjnosti iz ranokr~anskih izvo-
ra (а ocjto ima ј druge u pripravi) а poglavito jz Нipolitove Apos-
to/ske predaje napjsane u Rimu oko 215 . godjne аЈј koja nesum-
njjvo sadrzi mnogo stariju graдu. Те pojedinosti, drzi on, jasno
osvjetljuju ~to se u Pos\anjcj dogada. Poziva na patljivo usporedno
proucavanje PosJanjce i krsnog ј potvrdnog obreda iz Apostolske
predaje. 1 7 '7
Pozjv се nesumnjivo Ьitj ~jroko prihvacen.l 7 s Njjedan jzvor
kojj moze baciti ne!to svjetla na sveti tekst ne smije se zanemariti.
Medutirn, neke opomene treba jmati na нmu. Na prvom mjestu,
svaka rezerva koju osjecamo prema Preiskerovoj hipotezj nuzno
се se vezati za taj njezin novi obtik.1 7 9 Qsjm toga, zbog naravi sa-
mog prouёavanja odvec је lako u nak tekstove ucjtati jdeje ko-
jjh ondje nema. (Npr. ne smijemo zaboraviti da, ma koliko Iako
na to pomi!Jjali, Apostolska predaja zapravo ne kзZe da se kr~te­
nje zblvalo na Uskrs 18 0 а vjerojatno ima tragova tipologije Izlas-
ka kojj nemaju veze nj s Uskrsom niti s kr!tenjem.1 8 1) Apostols-
43
PRVA PETROVA
ka predaja takoder је djelo koje oblluje proЬlemima; tekstovnim,
povijesnim ј liturgijskim. Ne mozemo uvijek blti sigumi da znamo
~to је pisao Нipolit; а kad blsmo i mogli, da је on u svakom sluca-
ju predstavljao Rim, Ш nekoga drugoga osim sebe, jer је zapravo
Apostolska predaja polernicko djelo. 18 2 ёаk i kad u nekim kasni·
jim spisima mozemo pronaci odgovore za koje se cini da osvjetlja-
vaju Poslanicu, moramo blti spremni prihvatiti da ona neki srnisao
i ima bez njih.l 8 3
Ogranicimo 1i se na ono ~to је uverljivo potvrdeno, znamo
da nат 1. Petrova dolazi kao pismo, te ga kao pismo ј valja prven-
stveno proucavati.I84 ёitamo 1i је kao pismo, vЗZnost pridana
kr~tenju manja је nego sto Ы se prema suvremenim raspravama
moglo ocekivati.
XIV. Odredi§te Poslanice
Pismo је upuceno krscanima u Pontu, Galiciji, Kapadociji,
Aziji i Bitinjji.ts s Promotrimo li tocne granice tih pokrajina, tada
to podrucje obuhvaca veci dio Male Azije sjevemo od planine
Taurus. Ali to vjerojatno nije najtocnije odredenje. U vrijeme kad
је pisana Poslanica pokrajine Bitinija i Pont zbog upravnih su raz-
loga bile sjedinjene iako im Petar р~ odvojeno. Stoga smo prinu-
deni uzeti u obzir da se on nije nuzno pozivao na rimske politicke
granice.
U tom је slucaju znacajno da se i "Azija" i "Galacija" puc-
ki upotreЬijavaju s mnogo ogranicenijim znacenjem od njihovih
politjckih konotacija. Tako "Galacija" moze oznacavati sjevemu
Ш pravu, Galaciju, а tri su odvojena dijela Azije nazvana pokra-
jinskirn imenima.
U Djelima 16,6.7. Duh Sveti zabranio је Pavlu i njegovim
pratiocima propovijedati u "Aziji" • upotrijebljenoj ovdje u ogra-
nicenom srnislu- i Bitiniji? Da li је to zato ~to је Petar, pored os-
talih, vec blo radio u tim podrucjima? Ako da, \jerojatno se ovdje
rnisli na Aziju i Galaciju u ogranicenijem srnislu. Ovim prijedlo-
gom podrucje u koje је pismo upuceno mnogo је uie ali zato ima
jedno znacajno zajednicko odredenje - radi se,o opcenito govore-
ci, о onom dijelu Male Azije koji nije evangelizirao Pavao.18 6
44
UVOD
Red imenovanja је, medutim, neoblcan. Niti је abecedni, ni-
ti pak onaj kojim Ьi se pokrajine zamiSljale iz vjerojatnog ugla, iz
mjesta pisartja. Pont i Bitinija, dijelovi jedne pokrajine, navedeni
su izdvojeno; prvi na pocetku а drugi na kraju niza. W. L. Кnох
је tvrdio da је poredak takav samo zbog dobra ritmickog ucin-
ka.l8 2 Beare, koji drii da је pismo upuceno progonjenima od Pli-
nija, nudi vrlo nesiguran prijedlog da su Pont i Bitinija tako raz-
mjesteni zbog svoje vainosti, buduci da је u njima progonstvo
moglo uzeti maha, dok su druge, о kojima takvih dokaza nema-
mo, smjestene izmedu jer је samo postojala mogucnost da se pro-
gonstvo na njih proSiri.I88 Medutim, time davni Hortov prijedlog
jos nije poboljSзn: "Ako ... navedeni red nije izmastan, on odgo-
vara... putanji koju blsmo mogli prirodno slijediti pristajanjem u
Pontu, kruzenjem poznatim Ш vjerojatnim srediStima krscanskih
zajednica, i vracanjem u susjedstvo uz Cmo more." 1 89
Dostavljac koji је slijedio tu putanju lako је mogao blti sam
Silvan .
XV. Mjesto pisanja
Poslanica је upucena iz Babllona. Postoje dva mjesta koja
nose to ime. Drevni mezopotamski grad koji је tada Ьiо srediste
cistog i nepopustljivog judaizma mogao је, razurnljivo blti to
mjesto. 1 9 о Medutim, cini se da је odvec tesko povjerovati da su
Marko i Si.lvan, Pavlovi prijatelji, kako navodi zakljucak Poslani-
ce, takoder Ьili ondje. ёinjenica da је lstocna crkva sebl prisvajala
apostola tek kasnije, а i tada samo na osnovi ovog odlomka, uka-
zuje na to da se nijedna predaja о Petrovu privremenom boravku
ne temelji na tom mjestu.
Babllonom se takoder nazivao i jedan rimski granicni polo-
zaj na Nilu jer se smatralo da su ga osnovali babilonski odmetni-
ci.• 9 i U prilog pretpostavi da је Petar kratko boravio u Egiptu
mogla Ьi se navesti · iako nedovoljno uvjerljivo · dobro poznatu
vezu Marka i aleksandrijske crkve i cinjenica da је Basilid, alek-
sandrijski krivovjernik, tvrdio da preko svog tumaca Glauka 1 9 2
drzi Petrovu apostolsku predaju. Ali Babllon vjerojatno nikada
nije blo vi~e od utvrde, i cini se da nema posebna razloga zbog ko-
45
PRVA PETROVA
jeg Ьi si Petar u njemu na~inio sjedi~te . 1 9 з
Daleko је vjerojatnjje da "Babilon" stoji urnjesto Rima. U
tom ga smislu nalazimo navedena u Otkrivenju194 а, jmajucj na
umu da је takav na~jn govora vec pripravljen u Starom zavjetu,
njegova је upotreba kao blre 19 6 me4u kr~anima lako razumljiva.
lna~e podlo1an stav prema Rimskom carstvu u Poslanicj njje, kao
!to se ponekad izjavljuje, tome zapreka, jer nije samo progonstvo
u~inilo Rim materom Ьludnica. Uz to, u Rimu је Ьiо Marko а raz·
lotno је vjerovati da је u njemu djelovao ј Petar.
Sada ј Beare, nakon !to ga је Cross uvjerio u vezu Poslanice
s Нipolitom1 97 а tjme i s rirnskom liturgijom, prihvaca Rim kao
mjesto pisanja. Prethodno је smatrao, datirajucj је kao ј drugi
mnogo kasnije, da irne Babilon, jako smi!ljeno da predstavlja Rim,
ne prenosj nikakvu stvamu obavijest kako је knjjga bila pjsana za
navedena podru~ja . 1 9 8 U Suvremenim verzijama govori se о tome
daje " Babilon", nasuprot neЬeskoj domovinj, zami!ljen kao ozna·
ka za mjesto progona, podsjecajucj na " Raseljeni!tvo" jz џ.t9 9
Ali to ostavlja nejasnoee u onome za ~to Ьi se o~ekivalo da је jas·
no odredeno · jer tada Ьi cije/a Crkva bila u " Babilonu", dok Ре·
tar jpak pozdravlja odredenu crkvu.
XVJ. Vrijeme pisanja
Nastanak Poslanice oЬi~no se smje!tava u jedno od ova tri
razdoЬlja : Trajanova vladavina ( oko 111 )2 о о Domicjjanova vlada·
vina (90-100) Ш Neronova vladavina (62-63). Ovdje svakako treba
dometnuti ј Ramsayev pogled, sasvim osoblt , prema kojemu је
Poslanica mogla Ьiti napjsana oko 80. god. То је vrijeme predla·
gao dijelom zbog vlastite teorije о progonstvu radi jmena а dije·
lom zato !to је Ьiо uvjeren da prije tog datuma Pont njje mogao
Ьiti evangeliziran u mjeri u kojoj to Poslanica pretpostavlja. 1 po-
red njegova stramog suda u tim stvarima, nijedna pretpostavka nj-
je dobro utemeljena а prednja~j ona о produfavanju Petrova 1ivo-
ta do vremena koje, prema njegovoj pretpostavci, najbolje odgova-
ra nastanku knjige.
Ako su naprijed jznjjeti dokazi valjanj, nema potrebe pose-
zati za razdoЬljem od 80 do 100. godjne, а јо§ manje onim jza to·
ga.
46
UVOD
Najbolje odgovara vrijeme ne!to prije Neronova progonstva
63. ili po~etkom 64. godine. 2 01 МоМ а је umorstvo Jakova Pra-
vednika 62. god. u Jeruzaletnu, koje ukazuje da је judaizam ko-
na~no odЬio kr~anstvo, kao ~to predlafe Selwyn, moglo dati po-
sebnu o!trinu galiJejskom apostolu pri obracanju nefjdovskoj bra·
сј, "izabranjm patnjcima Raseljeni!tva".:ao:a Ш је mofda napjsana
nakon Pavlove smrti, te su njegovi pratjocj Marko ј Silvan, kojj su
sada pomagali Petru, postali pjscj Petrova evandelja ј njegove pos·
lanjce.103 Sve okolnosti ne mofemo znati pouzdano; znamo jpak
da је osamnaest mjesecj Ш najvi!e dvije godine nakon pisanja ovog
pisma Petar slijedio Jakova i Pavla, dokraja jspMj ~a§u trpljenja ј
slave.
ХVП. Pisac i njegova poruka
Na prethodnjm smo stranicama dodimuli mnoge aspekte
Poslanice. Mnoge sve to neodoljivo upucuje u jednom smjeru: to
nije samo apostolski nauk, о kojemu svjedo~i Duh, nego је to dje·
lo Кristovog apostola.
Vrlo је vjerojatno da је u taj posao Ьјо upleten i prorok Sil·
van. Tocan udio sudionika u pjsanju Poslanice nikada nam nece
bjti poznat. Utvrdivanje nadma§uje sve vje!tine kasnijeg nara§taja
da razmrsj vlakna spletena suradnjom stvaralaca. А cak ј ondje
gdje је to moguce, to ne Ьi bilo osoblto korisno. Poslanjca је do
nas do!la s Petrovim potpjsom ј autoritetom, autoritetom aposto·
la Isusa Krista ј svjedoka njegova trpljenja ј slave. Кr~canski Cita-
telj ne mole se oteti njenu neodoljjvu ritmu. Glas ~ovjeka kojj se
ponosi Gospodinom ј nije~e ga, kojj, kad ga ovaj pogleda, jzlazi ј
gorko pla~e . koji se raduje jer ga smatraju dostojnim da pretrpi
sram zbog njega ј koji је u smrti ispru1io ruke da proslavi Boga,
kojj sebe skromno naziva "starje!jnom ј svjedokom". glas takvog
~ovjeka, ~ovjeka koji је iskusjo najvi!u temperaturu peci u kojoj
se ku~ kr~anska vjera, privla~j ~jtatelja, i ukazuje mu na njegova
slugu · Spasitelja. 1 zato se on mofda mogao molitj:
Ah pokw mi to mjesto najvece srece,
Mjesto gdje borave tvojj narodj,
Gdje svecj ushiceni gledaju.
47
 ANALIZA

Naslov i pozdrav (Џ.2)

П Narav spasenja koje nam је Bog pribavio ( 1,3·12)

111 lzazov drup~ijeg Zivtjenja (1,13-2,3)

а. Svrha BoZjep izbora (Џ3-16)
Ь . Po:ziv izabranima da se Ьоје Boga (Џ 7-21)
с. lzral.avanje novoga iivota (1,22·2,3)

IV Povlastice pripadnika Boijega naroda (2,4-10)

а. Novi "duhovni dom'' (2,4.5)
Ь. Кamen uponi (2,6-8)
с. Narod Botji (2,9.10)

V Zivot kr~зna u odnosu na druge (2,11·3,12)

а. Neki razlozi za samodisciplinu (2,11.12)
Ь. Dui:nost pokoravanja svjetovnoj vlasti (2,13·17)
с. Du.Zлost slup prema eospodarima (2,11.12)
d. Pri.mjer Кrista, na~g Otkupitelja (2,21 Ь-25)
е . Dui:nosti muteva i iena (3,1·7)
f. Nacela kr~anskoga uvtjenja (3,8-12)

VI Trpljenje radj pravednosti (3,13-17)

VII Кristovo trpljenje i njegove slavne podjedjce (3,18·22)

VIII Daljnji poziv na sveto uvtjenje (4,1~)

IX Prakt'i~ni zahtjevi u~eni~tva (4,7-11)

Х Daljnji nauk о kr~nskom trpljenju (4,12-19)

XI Odgovornost starje§ina (5,1-4)

XII Poziv na poniznost i strpljivost (5,5-9)

Xlll Zavr~no poшdanje i osobni pozdrav (5,10-14)

49
 KOMENTAR
1. Naslov i pozdrav ( Џ .2)

Ро uvrijezenu obl~aju pisac imenuje sebe а potom i one ko·

jima se obraca, i u pozdravu izratava svoju dobronamjemost. Os·
novni је okvir ovdje proЯren opisom pisca i ~itatelja jer su i jedan
i drugi vezani uz Isusa Кrista. Petar kao apostol, ima posebno pos-
lanstvo а citatelji, iako privremeno raseljeni u razne dijelove Male
Azije, vec otprije su izabrani od Boga i posvecenj Duhom da budu
oda11i njegovoj volji; o~i~ceni su ј posveceni trtvom Isusa Krista.
Petar im zeli u ~to vecoj mjeri priЬlШti objavu botanske naklo·
nosti i mirom ovjencan blagoslov kojj ona daruje.
1. Petar. Gr~ki naziv za "kamen" (na aramejskom "Kefa").
То је ime Gospod dao Simunu, sinu Ivanovu (vidi lv 1,42; usp. Mt
16, 18), i ono је postalo njegovim kr~canskim jmenom. Obratite
pamju na 2,4.5. gdje sam Petar tako opisuje one koji prilaze Кfjs­
tu; oni postaju "kao kamenje". Izraz apostollsusa Krista moze
zna~iti: ( l) poslan od lsusa Кrista i (2) poslan da sluti i propovije·
da lsusa Кrista. Upravo poslanstvo Petru daje vlast da kr~canima
uputi ovakvu poslanicu. Pozivanje na poslanstvo u skladu је sa ~i­
njenicom da se obraca kr~anima s kojima do tada nije imao osob·
noga dodira.
"Naslov" upucuje na to da su onj kojjma је poslanica narni-
jenjena nastanjeni u razbljtim dijelovima Male Azjje sjevemo od
gorja Toros (vidi Uvod, str. 44 ) . Petar ih opjsuje kao putnike
Rase/jenistva. Rije ~ diaspora, preveden sa "Raseljeni~tvo", ozna·
~enj su Zidovj izvan Palestjne (vidi lv 7,35) а ovdje su njome oz·
na~eni kr~anj. Тај jzraz ujedno namece mjsao da su onj na ovom
svijetu ne samo "raseljeni" nego i daleko od pravoga doma, met·
ropole na nebu. Prema tome, ovozemaljsko је stanovanje samo
"privremeno" ( vjdi 1,17, gdje rije~ paroikia ozna~ava "proputo·
vanje" tj. mjesto kojem se ne pripada). Ovdje su stoga nazvanj
parepidemoi, "putnjcima". Та rije~ uklju~uje dvoje: pripadnost
drugom narodu ј privremen boravak. Nalazjmo је ј u Postanku

51
PRVA PETROVA 1,2
23,4, LXX, gdje је upotrijeЬljena za opjs Abrahamova boravka u
Калааnu, te u Psalmu 39,12, gdje oznatava tovjekov privremeni
boravak na zemljj. Petrova pozdravna rijet postaje tako pozjv kr~­
canima da se smatraju gra<!anima neba, odnosno tek "prido~lica·
ma ј putnjcima" na ovome svijetu (usp. 2,11).
2. Rijetju izabrani u grtkom zapotjnje Petrov opis onih ko·
jima је Poslanjca namijenjena, ~to upucuje na narav njihova odno·
sa prema Bogu. Sve to prethodj opjsu njihova polofaja na ovome
svijetu kao "putnika". Ono ~to је u Starom zavjetu znatajka Iz-
raela (vidi Pnz 14,2; Iz 45,4) prenijeto' је ovdje na k~ansku za.
jednicu kao na Novj lzrael (usp. 2,9.10). Slijede zatjm tri jzraza
kojima su nagla~na imena osoba svetoga Trojstva jmplicjrajucj da
sve tri zajednitki sura<!uju u tovjekovoj povezanostj s nebeskim
odre<!enjem. lzbor potjete od Boga Оса, njegove neprolazne volje
ј namjere. Njegovo predznanje ukljutuje misao о predodre<!iva-
nju (usp. 1,20; 2,23). Bozjj jzbor ј namjera otjtuje se djelovanjem
Dulш, kojj na ljude utjete posvecujuci ih tjneci ih tako dostoj-
nima nebeskog pozjva. Nakraju se spominje pos/u!nost · izabrani
treba da velitaju Boga. Udio u takvom odret!enju zahtijeva po-
!kropljenje krv/ju lsusa Krista. U svjetlu Starog zavjeta taj se rjet-
nik mofe povezati s rnnogotime .. On se mote odnosjti na prijenos
zasluga pomirЬene ј otj~ujuce Кristove smrti na izabrane (usp.
Br 19,9; НеЬ 9,13), na potvrdu novoga Saveza kao ј na sudjelova-
nje u njegovim blagodatjma ј obvezama (usp. Izl 29,21; Lev 8,30;
НеЬ 10, 19-22). Sve se to moze uvrstiti u tumatenje ovoga mjesta.
Vrijedno је spomenutj da је po!krop/jenje krv/ju navedeno na pos·
ljednjem mjestu. Ono vjerojatno upucuje na oti~ujucu narav
Кristove smrtj koju cemo trebati do samoga konca n~ega ovoze-
ma1jskog Zivqt.a (usp. 1 Iv 1,7).
Punina vam milosti i mira! Petar zakljutuje pozdrav molit-
vom za one kojj се poslanicu titati zeleci jm da steknu veliko o-
sobno iskustvo u poznavanju Ьlagodati Bozje bavljenju ljudima u
Kristu i kroz Duha.
52
PRVA PEТROVA 1,3
11. Narav spasenja koje nam је Bog pribavio
( 1,3- 12)
Boga se ovdje ~tuje kao onoga kojj tini djelo milosr<!a u
Kristu koje nат nepoЬitnodokazuje da posjedujemo nebesku ba~­
tjnu ј obecava da cemo dotekati trenutak kad cemo u njoj moej
potpuno utivati. Takvj nas jzgledi moraju obradovati tak i kad se
na<!emo u vrtlogu te~kih zjvotnih jsku~nja, а napose po~to shvati-
mo da ona sluze dokazivanju nepatvorenosti na~e vjere ј, odatle,
uvecavanju slave na~eg Spasjtelja kad do<!e vrijeme njegova pojav-
ka. U meduvremenu sadamjjm druzenjem s nevjdJjjvim Gospo·
dom ј shvacanjem spasenja motemo oeutjeti okus nejzrecjve bu-
duce radostj. Drevni prorocj pretkaza)i su upravo to spasenje. Duh
jm је Krjstov otkrio da је predodretteno da on patj kako Ьi silna
milost posta1a dostupna ljudima. Drevne је proroke, kao ј dana~­
nje propovjednike, Bog jmenovao da potaknu na~e sudjelovanje u
spasenju. Sve је to toliko predivno da ј nebeski antteli svrcu pog-
led dolje ne Ьi li to ~to bolje razabraJj.
3. Blagoslovljen Bog... Samo ovakvim ~tovanjem mote se
jzrazitj punina jstjne koja slijedi. Bog, tvorac na~ga spasenja,
opjsan је ovdje na kr~canski natin. lzraelcj su Boga Ьlagoslivljali
kao stvoritelja svijeta ј svog osloboditelja jz Egipta. Kr~canj ga
Ьlagoslivljaju kao Оса utjelovljenoga sina, onoga koji је Isusa ро·
djgao jz mrtvih. Stoga ga treba priznavati stvoriteljem novoga
stvorenja ј duhovnjm osloboditeljem.
lsus se jzrijekom imenuje kao па! Gospodin lsus Krist, tj.
kao od Boga obecani Mesjja, bozanski uzdignuti Gospodar svega
svjjeta i Bozji poslanik kojj te dvije slufbe treba obaviti u nШm
interesu i и n~e dobro, pojedinatno i zajednitko. Bogje Isusa u-
tinio Gospodom i Kristom podigav!i ga iz mrtvih (usp. Dj 2,36).
То jzvanredno znatenje njegova uskrsnuca ovdje је nagla~no. Tu
se rat!a na~ nada koja kao i uskrsli Gospod "Zivi", koja је ne-
umrla (vidj Rim 6,9). 1 mi sudjelujemo u njoj kao "zjvoj", tj . ona
nije samo n~e otekivanje nego ј n~ zivot jer smo Kristovim uskr·
snucem ponovo ro<!eni te sudjelujemo u Кristovu neprolaznom Zi·
votu.
53
PRVA PEТROVA 1,4
Glagol anagennan, "nanovo se roditi", koji nalazimo ovdje i
u 1,23, ne jav1ja se nigdje drugdje u Novom zavjetu а niti u LXX.
Njegovu је upotrebu vjerojatno nametnula Gospodinova izreka u
Iv 3,3, gdje on na grtkom glasigennethenai anothen, "Ьiti nanovo
ro4en". Glagol prvenstveno izrafava odlu~nu promjenu nШga
polotja i na!ih izgleda kao posljedicu odlutna Кristova zauzima-
nja za nas (usp. 2,24, i 3,18) koje је njegovim uskrsnu~em uspje~­
no dovrkno. Nadalje, on implicira istinsko sudjelovanje u novom,
bogomdanom tivotu, odnosno novom rodenju ро Duhu (1,23).
Кr!tenje vodom vanjski је znak i potvrda tih dvaju Ьlagodati ( usp.
Tit 3,S). Кasniji kr~anski pisci ponekad upotreЫjavaju anagen-
nan za kr!tenje а ima ih koji misle da је ta ideja ve~ ovdje sadrfa-
na. Me4utim, opasno је skretati pamju s botanske duhovne stvar-
nosti na znak kojega је jedini raison d'etre da pamju i vjeru us-
mjeri prema kr~tenju vodom, nego prema Кristovoj smrti ј uskr-
snu~u. te vjemikovu odazivu uskrslom Gospodinu.
Тај se Botji tin ovdje smatra objavom njegova velikog mi-
losrda. Milosrde је izraz koji se u Novom zavjetu upotreЫjava da
Ьi se opisala Botja Ьlagonaklonost prema odbatenima ј nedostoj-
nima, poganima ј grewcima, pozivaju~i ih da sudjeluju u Kristovu
spasenju, slavi ј bogatstvima (vidi Rim 11 ,30.32; 15,9; Ef 2,1-7 ;
Tit 3,5).
4. Posebno Ьismo radosno trebali otekivati utivanje u obe-
~anoj ЬaJtini Та је rijet u Starom zavjetu oznatavala dio koji је u
Кanaanu pripadao svakom pripadniku Botjega naroda. Grtka је
rijet za to /deronomia. Ona, medutim, ·mnogo vik oz.natava pot-
puno posjedovanje nasljeda nego samo pravo na njega. Odgovara-
ju~ " nagrada, bdtina" (КоЈ 3,24) kojoj se kr~ani raduju u Кris­
tu је па пеЬи, а ne na zemlji - za razliku od one koju ~ekaju ljdo-
vi. Nanizane su tri negacije da Ьi se pokazalo kako ona - nasuprot
svim zemaljskim uticima - njje izlotena uni~enju izvana ili uru~­
vanju iznutra. Ona ne mote, kao ovozemaljski Kanaan, blti opus-
tokna Ш onetШena (Lev 18,27), niti ~е se, poput ovozemaljskih
posjeda, istro~iti i odbacitj. Isto tako, ona је ve~ patJjjvo izdvoje-
na, pohranjena (u grtkom је upotrijeЫjen particip perfekta) i ~e­
ka da u njoj utivamo. Та је bdtina u najvikm smislu sam Gospod
(vidi Ps 16,5). Oni koji "trate ono ~to је gore" (КоЈ 3,1-3) krunu
54
PRVA PETROVA 1,5
svojega zadovoljstva nalaze u Кristu, koji је zdesna Bogu. On је
neprolazno Ьlago, osigurano i trajno na nebeskom prijestolju, da-
no njegovu narodu na vje~no utjvanje (vidi Post 15,1; 1 SoJ4,17;
5 ,9 .10). Nadalje, potpuno posjedovanje te Ьа~tјле donijet ~ suk-
Jadnu nagradu u Kristovoj slavi, slavi uzvikna Covjeka (vidi Ко!
3,4, RV). Jer, "kad se otituje, Ыt ~emo njemu slitni" (1 lv 3,2).
Takvo је naime "izbavJjenje otkupljenjem", potpuno utivanje u
obecanoj bШtini koju Kristov narod sada mote radosno i~tekivati.
Duh је "za1og" te bdtine а njegova је prisutnost u ndim srcima
jamstvo da ga u potpunostj posjedujemo (Ef 1,14; Rim 8,11.
18-23).
S. Ne samo da nат је ta prekrasna nebeska bdtina priprem-
ljena za uZivanje, nego smo i mi, sami kojima је ona botanski na-
mijenjena, stalno "cuvani" (phrouroumenous, particjp prezenta
iz vojnjtkog rjetnika,; usp. 2 Kor 11 ,32; Fil4,7), ј sacuvanj cije-
Hm tijekom ndega ovozemaljskog hodoca~ca. Botanska nas moc
cuva da Ьismo sigumo stigli do cilja, potpuna posjedovanja bdtj-
ne. Ovdje doJazj do izrataja jasno uvjerenje apostolskih pisaca da
се sam Bog one koji su pozvanj da sudje1uju u ispunjenu obecanja
dovesti do tog cilja (usp. Fil 1,6; Ј Kor 1,8). Time se jpak ne u-
manjuje covjekova uloga u ostajanju pod botanskom zdtitom ј
konacnom prisvajanju botanskoga spasenja. Tako jsku~avamo
stalnu zaйitu jer potpuno nam spasenje postaje dostupno jedino
ро vjeri.
Spasenje о kojem se ovdje govori jest nada ј dovrknje bu-
ducnosti, eshatolo~o ispunjenje, ne~to ~to је u potpunosti unap-
rijed pripravio Bog (usp. Lk 2 ,30.31 ), kojega је ostvarenje izvjes-
no ali ј раЈс ceka da sazrije trenutak kako Ьi se pokazalo. (Neki tu-
maci izraz spremno da se objavi povezuju s ba~tinom umjesto sa
spasenjem. То medutim ne mijenja znatajno smisao jzreke). Nag-
l~enost eshatologije znati da ~е se prava narav spasenja otkriti
tek na kraju vremena koliko god ono vec doista zapotelo u jskust-
vu ljudi koji vjeruju u Krista (vidi Lk 19,9) i koliko god Ьilo sva-
kodnevno iskustvo njihovoga zemaljskog uteni~tva (vidj 2 Kor
6,2). Tada се Kristov narod utivati pravo "spasenje" (vidi Rim
13,11 ј НеЬ 1,14; 9,28, ggje nailazimo na slitnu upotrebu te rije-
ci).
55
PRVA PETROVA 1,6. 7
6.7. Sigumi izgledi za stjecanje ba§tine i za§tita pod okri-
ljem Bozje moej dovoljan su razlog za neprekidnu radost cak ј
usred mogucih sada§njih ku~jj, osoЬito ako razurnjjemo koja је
svrha ku~jj u odnosu na ocek.ivan ishod. Bog dopu~ta ku~nje da
Ьi ispjtao izvomu vjeru covjekovu. U BoZjjm је ocima jstjnska vje-
ra vrednjja od suhoga zlata, kojemu se cistoea takoder jspjtuje u
vatri. Naime, kad se lsus javno pokate kao Bozjj Кrist, njegovoj се
slavi pridonjjeti, а odobravanje ј nagradu jshodjti, popratno otkri-
ce da mu је njegov narod usred tame ј bola ovozemaljsk.ih okol-
nosti ј protivljenja vjerovao kao Kristu dokazav~i tako njegovu
moe da covjeka za§tjti ј jspunj radosnom nadom.
Zbog toga najvjerojatnjje se odnosj na upravo opisanj bo-
zanski Ьlagoslov. Ма/о ("kratko vrijeme") nagla~va kratkotraj-
nost svih ovozemaljskih ku~nji u usporedЬi s vjecnom nagradom
(usp. 2 Kor 4,17). Ako treba oznacava mogucnost takvoga jskust-
va, odnosno okolnostj koje ga mogu uciniti nemjnovnim. Rijec
deon sugerira bozansku nutnost kakvu је lsus jskusio u svojoj pat-
njj. Ku~nje su za Bozjj narod ponekad "jmperativ", zeli \ј se ciniti
Bozja volja (usp. 3,17). Ku~nja bolje izrauva smisao grcke rijecj,
nego napast, kako stojj u nekim prijevodima. "Peirasmos ovdje ne
oznacava unutra~nju borbu protiv sklonostj prema zlu, nego neza-
sluzenu patnju" (Bjgg). 2alostiti se paradoksalne је suprotnost
potjcaja zbog toga se radujte. То је otvoreno priznavanje cinjeni-
ce da zemaljske ku~je uzrokuju duboku du~vnu bol. Takvo је js-
kustvo takoder prigoda da se dokaze jedinstvena narav prave krs-
canske radostj. Za vjemika kojj se nada obecanoj ba~tinj ili spase-
nju ј kojj priznaje da је Bozja providnost odredila da ku~je slute
Кristovoj slavj ј krscanskoj duhovnoj dobroЬiti, nevolje mogu Ьiti
ј razlog radosti (usp. Rim 5,24; 8,18; Jak 1,24).
Da је prijevod veznika hina, "kako Ьi ... " · 7. redak ukazuje
na svrhu takve ozalo~enostj . Prokuianost vase vjere · grcka se
fraza odnosi na vjeru koje је jzvomost bila ispjtjvana dokazima.
Као sto covjek vatrom ku~a ј otkriva razliku izmedu pravog ј lat-
nog zlata, tako ј Bog utvrtluje razliku jzme<1u prave vjere ј povr~a
vjerojspovjedanja. Zlato је uzeto za usporedbu jer ima veliku vri-
jednost u usporedЬi sa stvarima s kojjma ga је lako zamijeniti а iz-
vomost mu se dokazuje vatrom. Kako је u Bozjim ocima vjera
56
PRVA PETROVA 1,8.9
ako је istinita ј ima neprolaznu vrijednost, mnogo vrednija, ra-
zumJjivo је da се ј Bog na sliёan naёjn upotrijebltj vatre ku~njj da
Ьi otkrjo ј pokazao gdje postoji prava, jstinska vjera. Kusnje koje
se javljaju kao djo na~ega ovozemaljskoga jskustva ne treba smat-
ratj njёim cudnjm ili iznenadujucim, nego necjm ~to је providno~­
cu odredeno za bozanske i vjecne ciljeve (usp. 4 ,12). То је
vjdJjjvo otkrivenje nekoga tko је sve vrijeme Ьiо duhovno ј nevjd-
ljjvo prjsutan ( vjdj takoder l Kor 1,7; 2. Sol 1,7).
8.9. Ve1ika ј neprestana radost ne samo da је moguca vec sa-
da, u vrtlogu kusnji, nego jma razloga i za јо~ vecu radost. То је
druzenje s nevidljivjm zivim Gospodinom, djelatna Jjubav za nje-
ga, svakodnevno oslanjanje na njega kroza ~to se nazire prava mje-
ra spasenja duse. Sve to povecava neizmjernu, neizrecjvu radost
(usp. Fil 4 ,4). Tako vec unaprjjed sudjelujemo u slavi buduce pot-
pune objave.
Ovdje se javlja kontrast jzme<1u slike lsusa, kako u prvom
tako i u drugom dolasku, ј znanja о njemu kroz vjeru, sto је sadas-
nje jskustvo njegovoga naroda. Petrovi citateJjj nisu vidjeli Isusa
dok је boravio na zemljj, а Petar jest. lpak, onj se lsusu odazjvlju
ljubavlju. Nisu ga moglj vjdjetj kao sto се ga svi vidjeti u vrijeme
objave а opet se djelatno pouzdaju u njega uzjvajucj u Ьlagoslovu
koji jz tog povjerenja projzJazi (usp. lv 20,29).
Partjcip pisteuontes (vjerujuci) oznacava trajnu sada~njost.
Opisuje djelatnost koja је ili tipicna ili se stalno ponavlja. Particjp
је popracen prilogom eis (s akuzativom) kojj izrazava kretanje ka,
ulaz u) i1i jedjnstvo s neёjm . Prema tome, vjerovanje је potpuno
kad osoba koja vjeruje, sjguma u Kristovu pristunost i pouzda-
nost, dolazi k njemu predajuci mu se, ј u njemu trajno nalazi oslo-
nac ( usp. НеЬ 11 ,6). Glagol kojj је preveden kao klikCite od ra-
dosti izrazava vrlo snatno cuvstvo. Neizrecive znacj da је radost
takva da se ne moze opjsatj rijeёjma, а proslavljene da ona vec jsj-
java slavom neba i1i dolazecjm danom otkrivenja.
Postigoste, komizomenoi, particip prezenta srednjeg roda,
jzratava jdeju о "postizanja necega za sebe", za vlastito uzjvanje.
Neki misle da to znaёi da prava vjera donosj takvu sjgumost da је
njezjna nagrada (ostvariva tek u buducnosti) vec sada gotovo kon-
zumjrana. Spasenje је zapravo nesto sto pripada buducnosti, kao
57
PRVA PETROVA 1,10-12
~to kaze 5. stih. Drugi pak smatraju da se particip prezenta odnosi
na iskustvo spasenja koje је u svojoj pravoj mjeri shva~eno ј ostva-
reno ovdje ј sada. Bez obzira u kojem smislu shvatili taj jzraz, on
opjsuje razlog neizrecjve ј proslavljene radostj. Svrha, telos, ne oz-
na~ava prestanak i1i zaklju~ak nego cilj Ш dovr~nje na~e vjere .
Vrijedno је primijetiti da se Krista smatra osobom koja је
povezala tri temeljne djelatnosti - nadu {3), vjeru (7 ,8) ј ljubav {8)
(usp. 1 Sol 1,3; 5,8) - s rado~u (8), koja је pridodana kao nuzna
posljedica. Sve је to usmjereno na njega, osobu koja је ustala od
mrtvih. Vjera se odnosj na nevidljjvoga Gospodjna ј na nadu u bu-
dute spasenje (usp. НеЬ 11 ,1). Те su djelatnosti zna~ajke zivoga
kr~anstva.
10-12. U pro§losti је spasenje za bozanski nadahnute proro-
ke Ьilo predmetom istraZivanja ј jspjtjvanja. Ant1elima је spasenje
takot1er stalan predmet velikoga zanimanja. Proroci su govorili о
botanskoj milosti koja se ima pro§iritj na pogane. Pod pritiskom
svjedo~eceg Duha bili su jedinstveni navjestjtelji Kristu odrettenih
patnjj, te slave koja ~е potom uslijediti. Poku§ali su otkritj vrijeme
ј odrednjce vremena u kojem ~е se to zblti . Otkriveno jm је , me·
c1utjm, da ti dogat1aji najvj~ Ьlagodati nece donjjeti njjma nego o-
nima kojima је predvic1ena milost namijenjena. Upravo to, kad је
vrijeme ispunjenja dooto, objavljuju navjestiteJjj Ьlagovijesti . Opu-
nomoeio ih је za to isti Sveti Duh koji је blo poslan s neba da na·
dahne proroke. Cudo za koje Petrovi ~itatelji i svi koji ~е zjvjeti u
nadi spasenja zahvaljuju Bogu jest ~injenica da smo тј izabrani
narod koji се uzjvati u BoZjoj milosti, milosti о kojoj Ьi prorocj ј
ant1eli zeljeli znati јо~ vi~.
Proroci koji prorokovahu о milosti vama namijenjenoj
odnosi se na besjede onih koji su prorokovali da ~е Bozja nezaslu·
zena milost Ьitj podarena poganima. U Starom zavjetu jma mnogo
takvih odlomaka. Jedan apostolski izbor nalazimo u Rim 9 ,25.26.
33; 10,11 .13 .20; 15 ,9·12.21 . Rije~ haris, milost, upotreЫjavana
је (naro~ito kod Pavla) u vezi s pro§irenjem spasenja na pogane.
Pavao se njome sluzio i u vezj s vlastitim poslanjem: da propovije-
da poganima о neistrazjvom bogatstvu Krista ( vidi Dj 11 ,23 ;
15,11; Ef 3,2.8). "Iznenat1uju~a milost Gospodinova, kojom oni
koji Ьijahu potpuno jzvan kruga povla§tenih sada primaju bozan·
58
PRVA PETROVA l,UH2
sku naklonost, izgleda da је upravo trazila da se za nju pronat1e
novo, upe~atljivo ime. "~ 04 Sam је Krist prorekao i naredio takav
razvoj , toliko neocekivan u ocima njegovih prvih Zidovskih uceni·
ka (Мk. 13,10; Mt 28,19).
Proroci su takot1er govorili da ~е prije to1ike slave Krist mo-
rati patiti (vidi primjer Iz 70,14.15). Paralelna frazeo1ogija upu~u­
je na povezanost а istovremeno i suprotnost izmedu " milosti" ko·
ја ima _?oei "vama" poganima i " patnji" kroz koje mora "pro~i
Кrist". Prijedlog eis, "na", pojavljuje se u оЬје fraze. Prorocj su
tako pronikлuli u tri stvari: prvo, da Krist mora patiti; drugo, da
је to za njega jedini mogu~j put u slavu (npr. Lk 24,25-27); pri
cemu upotreba neoblcnog plurala "slave" nagla§ava vi§eslojne i vi-
§estruke posljedice; tre~e . da ~е od svega §to ~е jz te patnje projs.
tecj izvanredno Ьiti upravo pro§irenje milosti na pogane. Takav tj-
jek zЬivanja, Kristova patnja spas za pogane, Ьiо је potpuno neo-
cekivan za Zidove (prvo u potpunosti, а drugo uglavnom) iako је
Stari zavjet nudio jasna prorocanstva ј obe~anja.
Duh Kristov u prorocima је djelovao tako da pronicu u ono
о cemu su govorilj. Dojsta, svjedo~anstvo Ьiја~ vi§e njegovo nego
njihovo. lznenaduju~j sadrtaj svjedo~anstva potaknuo је ljude ko·
ji su ga pretocili u rijeci da istrate njegovo puno zna~enje, poseb-
f· no ono §to se odnosi na vrijeme i nacin njegova ispunjenja. Ned-
vojbeno је ovdje sadnana cjnjenica d.a ono ~to su prorokovali nije
Ьiо plod njihove ma§te nego da su bili dovedeni u stanje " izvan se-
be", govore~i rijeci koje nisu dolazile od njih nego od Boga (npr.
lv 11 ,49-52; 2 Pt 1,19·21).
Odgovor na traganja za potpwtim znacenjem proroci su na§·
li u svijesti da ne propovijedaju seЬi, nego onima koji се zivjeti u
dan ispunjenja. То potvrttuje Pavlova ponovljena izjava (Rim
15,4; 1 Kor 10,11)daje Bog naumio da Pisma Starog zavjeta budu
upozorenje kr§Canima. Dakle, mi kr~ani u njima nalazimo Ьо·
gomdanu pomo~ da Ьismo vi~ cjjenili Bozju milost. Ona su "vrs·
ne ucjniti (nas) mudrima na spasenje ро vjerj, vjeri u Kristu lsu-
su" (2 Tim 3,15). Odatle projzlazi da ~emo dobro uciniti ne do-
pustimo li takozvanom kriti~kom i znanstvenom pristupu da
nas li§i kr~anskoga nacina s1utenja Starim zavjetom, koji u sebl
skriva Bozju namjeru.
59
PRVA PETROVA 1,10-12
Djelovanje Bozjeg Dиha mеёlи ljиdima dvostruko је vezano
uz Krista. BoZji dar Dиha ljudima и bltije BoZji dar Kristu. Isusje
postao Kristom kada је na tako jedinstven nacin "pomazan" Du·
hom. Svj ljudi koji dijele iskиstvo pomazanja Duhom dijele poma·
zanje koje је udijeljeno utjelovljenom Sinu BoZjem, tj. Dul1a Kris-
tova. Osnovna odlika djelovanja Duha је slavljenje Krista, svjedo-
cenje za njega, te njegovo prjkazivanje ljиdima (Iv 15,26; t6,14).
То је ono ~to је Duh и starozavjetno doba cjnjo kroz proroke; U·
naprijed је svjedocio о Kristи ( usp. Otk 19,10). U vrijeme Pede·
setnjce dogada se posebno, novo poslanje Duha s neba; ~alje ga иz­
viseni Krist, а sve s jstjm ciljem - da Ьi se glas о lsusи kao Кristu
pronjo s jednog na drugi kraj Zemlje (Dj 1,8; 5,30-32). Svjedoce·
nje starozavjetnih proroka, novozavjetnih apostola i misjonara u
Bozjoj sluzbl proZima Duhom nadahnuto jedinstvo. Slaganjem
njihovih svjedocanstava ljиdi shvacajи Воzји milost spasenja u
Кristи, i njegova se Crkva иzdize (Ef2,18-22).
Glagol "parakuptein" u smjslu "nadvjtj se nad nesto ј gleda·
ti dolje" иpotreЬJjen је ј и Lk 24,12; Iv 20,5). То cine nebeska Ьi·
са, andeli, jskazиjucj zacиdno zanimanje za ono sto Bog na zemJjj
cjnj za spasenje ljиdj (иsр. Lk 15,1 О; Ef 3,1 0).
111. IZAZOV DRUGACUEG ZIVUENJA
Pozvani da uzivaju и spasenju, onj kojj vjeruju u Krista sиo­
ceni su ovdje sa zahtjevom za preobrazbom svoga ponзSanja. Po-
zjva se na svetost ј na novj odnos prema Воgи kao Ocu, prema
BoZjoj svetosti, prema Bogu sucи svih 1jиdi, njegovoj jzbaviteljskoj
zadaci ј slavi uskrsnиca, te , napokon, i prema vlastitu iskиstvu po-
novnog rodenja odazivom istini. NaglaSena је potreba aktivnog
sиdjelovanja uma ј dotjcnog djscipliniranog ponasanja. Jasno је jz.
razena opomena d.a valja prekinиtj sa zlom и mislima, rijecjma i
djelima te nastojati da se postane svet, da zivotom zavlada dиbo­
ko postovanje prema Воgи , ljubav prema bliznjemи ј da se zjvj od
odgovarajиce dиhovne hrane. Та је hrana sama Rijec Bozja, koja-
dijelecj Zivotnost ј neprolaznost onoga od koga је potekla - pred-
stavlja djnamicnи silu kоји Bog upotreЬijava kako Ьi do nabroje-
nih promjena do~o; prvo cjscenjem, а zatim razvojem ј rastom,
60
PRVA PETROVA 1,13
do potpunog spasenja. Svi kojj sи jednom osjetili Bozju milost
ceznиt се za njom.
а. Svrha Boijeg izbora (1,13-16)
Bozja је namjera s pozvanima dvojaka; prvo, da cine ono
sto је njegova volja, da budu poslusnj, te, drиgo, da postanи ро­
риt njega, tj. da rastи u svetosti. Prije obracenja covjek Zivi u ne-
znanju, ne poznavajucj nj Boga, niti njegovu volju. Njime vlada
potreba za zadovo1javanjem vlastitih ielja i oponasanjem prolaz-
nih oblcaja ovoga svijeta, umjesto potrebe za izvrsavanjem Bozjih
zapovijedi i zivljenja ро uzoru na BoZje osoblne. Kada se covjek
odazove Bozjem pozjvu, mora doci do korjenite promjene. Dota-
daSпji nacin Zivota valja prek:inutj ј nadomjestiti ga nastojanjem
da se sve do u pojedinostj postigne slicnost sa svetoscu bozanske
oblteljj. Tako se ostvaruju BoZje namjere za njegov narod jasno iz-
recene u drevnom Zakonu koji је od njega potekao.
13. Zato ирисuје na to da su zahtjevi koji slijede utemeljenj
na prethodnim iskazima. Tipicno је da se u poslanicama postav-
Ijaju etiёki zahtjevi utemeljeni na prethodnom izlaganju doktrine.
Тај је logi~ni slijed popraeen i uocljivom promjenom naglaska.
Izravno nam је receno ј viSe риtа ponov1jeno - spasenje cemo jma-
ti kr.oz vjeru. Moramo је primiti priznajucj potpunи ovisnost о
Bogu ј о njegovoj spasonosnoj rnilosti. Medutjm, kad smo se jed-
nom odazvali pozivu vjere, od nas se zahtijeva da shvatimo kako
se od sada oёekuje energicna ј discjplinirana aktivnost te da cemo
svoje nove obaveze ispuniti i и novim povlasticama uzivati samo a-
ko u tome uspjjemo. Buduci da sada jmamo novi odnos prema
Bogu, novu slobodи u Kristu i novi zjvot u Duhu, do nas је da sve
to odjelotvorimo posluSпoscu i pokoravanjem Bozjoj volji. Opasi-
te bokove pameti svoje, metafora је, koja је иpotrijeЬljena zbog
cestog oblcaja stanovnika Srednjeg Istoka da - bиduci da su nosili
dиgacke odore - pripзSи haljine и visini bokova kada se od njih
zahtijevao veci napor. Pamjak и nзSem podneЬlju Ьiо Ьi, recjmo,
jzraz "zasиkatj rukave" ili "skinиti kapиt". Moramo se dakle po-
ceti pona.Sati poput nekoga tko је naumio obaviti kakav posao.
Ne zaboravimo da se ta nova ozbiljna aktivnost oёekuje и oЬiasti
duhovnog, umnog Zivota. Obracenje u Кristu i ponovno rodenje u
61
PRVA PEТROVA 1,14.15
Duhu treba da budu popra~eni budenjem uma, novim sposobnos-
tima shva~anja, botanski oslobooenim ј obnov1jenim (usp. Rim
12,2; Ef 4,17.18.23).
Rijee nephontes, budite trijezni, prvenstveno se odnosj na
apstinenciju od alkohola, а ako se upotrijebl u mataforickom
smislu, ona opisuje moralnu budnost Ш trezvenost op~enjto, kao
npr. u govoru i pona!anju. Ovdje se ona odnosj na tivot u discjp.
liniranoj samokontroli za raz1iku od nepromiiOjene neodgovomos-
ti s jedne te religijske ekstaze s druge strane. Prema Novom zavje-
tu, eovjek ispunjen Duhom ne~e se zanijeti do stanja abnormalne
ekstravagancije u pona!anju kao da је pripit, nego ~е se ponmti
kao eovjek koji potpuno vlada sobom (Gal 5,22.23. RV).
Prilog teleios, u prijevodu savneno, znaci potpuno, Ьеz re-
zerve. То mora Ьiti znaeajka svakog vjemika jer on ima dovo1jno
razloga za nadu u milost koju mu Кristova objava donosj. Zadnja
fraza u retku 13 ne govori о necemu !to treba j§cekivati, nego о
tome za!to se uvijek mote fivjeti u nadi, kada se Krist pojavi, vjer-
nici mogu Ьiti sjgumi u njegovu naklonost. Upotreba participa
prezenta u grckom jeziku sa znaeenjem Ьivati done!en u vezi s ri-
jeeju "milost" mote znaeiti Кristov prvi do1azak (usp. Tit 2,11).
Particjp prezenta trajnog glago1a sugerira da Кrist, kada god se ob-
javi vjemiku, donosi samo dobroblt.
14.1S. Као poslu!м djeca izratava jsto ono !to ta fraza zna.
ei u kontekstu, ali Ьi prijevod "djeca poslu!nosti" tocnije predsta-
vio greki izvomik; osjm toga, izraz se najbolje mote razwnjeti kao
hebraizam koji opisuje one cija је "majka" poslu§nost, tj. ljude
kojirna је poslШnost osnovno nadahnu~e i koji su predani provo-
denju te poslu!nosti, а ne onu Bofju djecu koja su neposlUSпa
(usp. izraz "sjnovi neposlumosti" u Ef 2,2; 5,6). Као !to је ve~ iz-
rateno u 2 retku tak:va је poslu!nost Вogu i botanski predodrec1en
cilj za jzabrane - ono §to Pavao naziva "poslumo~u vjere" (Rim
1,5; 16,26; usp. 6,13-18}, kao ј pravilan odraz njihova novog fjvo-
ta u Bogu. Та Ьi, dakle, aktivnost za njih jmala Ьiti karakteristie-
na, te se od njih s pravom oeekuje.
Ne suprilicujte se prija!njim poiudama... naprotiv, kllo Ito
је svet ... i vi budite sveti. Puni odaziv Botjem pozivu neumitno i-
ma dvije strane. Ukljueuje prijekid s onim !to smo dotada einili ј
62
PRVA PETROVA 1,16
nastanak necega !to dosad njsmo Ыli. То mora postati oejto u
svim pojedinostima nШg ophooenja s drugim 1judima. Takve su
upute Ьile davane i obra~nicima u prvoj Crkvi (usp. Ef 4,17-24;
Tit 2,11-14), а vjerojatno su uteme1jene ј nadahnute slienim upu-
tama iz Zakona о svetosti u Starom zavjetu (Br 28,1-54).
Greka rijee za "suprilieiti se" oznacava ne!to povr§no, pro-
lazno ј promjenjjvo. Isti se izraz pojavljuje u Rim 12,2: "Ne suob-
lieujte se ovom svijetu " (usp. 1 Kor 7,31). Stari nacin tivota,
koji treba napustiti, nadalje је opisan kao besmis1eno podavanje
uticima, uzdizanje prirodnih strastj ј obuzetost njima, !to sve
zajedno vodj k zlu jer nema pravog znanja. Neznanje је prvenstve-
no nepoznavanje Boga, posebno budu~i da је on sada poznat kao
Krist, а odnosi se i na Ьezbo!tvo ( 1 So1 4,5) ili, o~enito, па
duhovno sljepilo neobra~nih, ра bili onj ljdovi ili pogani (1 Tjm
1,13).
Као :fto је svet onaj koji vas pozva. Greki pridjev hagios
ovdje је vjerojatno u ulozi jmenice. U Starom zavjetu ima mjesta
u kojima је odgovaraju~j hebrejski pridjev upotreЬljen u smislu
onaj koji је svet, u svrhu jdentiflkacjje samoga Boga (Iz 11 ,25;
12,1 4.15 .20). Novo mjerilo tjvota za pravi uzor koji valja opona-
!ati kr~anjn nije njtko drugi do Bog sam. Novi moraJnj zahtjev u-
temeljen је na n~em novom osobnom odnosu prema njemu, od-
nosu kojj је uslijedio nakon njegova poziva. Sada trebamo Ьiti o-
pona!ateJjj Bofjj, vo1jena djeca (Ef 5,1), treba da budemo savr!eni
kao na! nebesld Otac (Mt 5,48) da Ьismo mu postalj slicnj. Takav
је na! poziv i to mu је cilj (usp. Kol 3,10); svekoliko na!e pona§a-
nje mora Ьi tj razrada tih nacela u praksj.
Postoje i druge natuknice u ovoj poslanicj о Bofjem pQzivu
ј njegovim posljedicama (usp. 2,9.20.21; 5,10). Poziv genethere.
budite zna~j " postanite" ili " pokatite dajeste". Rijet anastrophe
znaej "pona!ati se" u svemu. Ona је јо~ naglШna rijeeima и sve-
mu iivljenju.
16. Budite sveti tocno prenosj greke rijecj, ali ј s pravom
nagla§ava jmperativni prizvuk te jzreke. ~oziva na otkrivenje u
Starom zavjetu ј znacaj autoritetjvna obrazlotenja BoZje namjere.
Kada је pozvao lzraelce jz Egipta, ucinjo је to da Ы na nov i pose-
ban nacjn postao njihov Bog. Tada је zatratio da onj kojj ~е ро-
63
PRVA PETROVA 1,17-21
stati njegov narod budu sveti kao on (vidj Izl 6,6.7; 19,3-6;
Br 11,45; 19,2; 20,7 .26; usp. 1 So14,17). Prvi dakle, ј ujedno do-
vo1jan, razlog za!to se Bozjj narod treba tuvati netjsto~e jest sve-
tost sarnoga Boga; sarno tako mogu onj odgovoriti pozivu ј uzivati
u prisnu drutenju s njim. Objava BoZje naravi ј poziv na blisku po-
vezanost s njjm svetost tine obavezom. Religija ј etika Ьiblijski su
temeljno vezani. Prava predanost Bogu mora se otjtovatj svetim
Zivljenjem. Etitki postupcj treba da odrazavaju samo Bozju narav.
Vladaju~e natelo suoblitavanja BoZjoj naravi kao cilja prave mo-
ralnosti jzritjto је ј autoritativno jskazano u starozavjetnom Za-
konu, kojj је Bog dao. Zato se aposto1 na to pozjva kao na ne~to
konatno - tako је pisano. Istovremeno svjedotj о bozanskom
podrijetlu, vrhovnoj v1asti ј jstinitosti Mojsjjeve objave. Novi nas
zavjet iznova suotava s obavezom, kr~anskom potrebom ј moej
da ga jspunjmo.
Ь. Pouv i&bavtjenima da se Ьоје Вор (1,17-21)
Obrazlaiu~i dalje jzazov drugatjjeg ziv1jenja, nag!Шva se
duh strahopo~tovanja u kojem kr~ani. svjesni privremenosti bo-
ravka na zemlji, treba da proiive svoj vijek. Qnj Ьi trebali Ьitj po-
taknuti na takav stav jer, kao ~to su lzrae1ci Ьili jzvedenj iz Egipta
da Ьi osobno na nov natjn upoznali Boga, tako su ј onj jzbav1jenj
iz ropstva obltnog, praznog Zivota da Ьi ga u novoj vrstj poveza-
nosti upoznali kao Оса. Svijest о takvoj vezi sa sucem cjje1og svije-
ta trebala Ьi ih ispunjavati strahopo~tovanjem. lsto kao ~to su
lzraelci u Egiptu krvlju irtvenogjanjeta bili wti~eni od suda tako
su i kr~ani po!te<teni zahvaljujuci Кristovoj dragocjenoj krvi. Sam
је Bog tu zrtvu predvidio za njihovo otkupljenje ј о~ prije negoli је
svijet stvoren. Krist је to utinio za njihovo dobro. Bog је prihva-
tio Кrista i njegovu smrt umjesto grewka kojj su zaslulili osudu.
Kroz Кrista oni Воgа mogu promatrati sa sigurnjm povjerenjem ј
nadom, mogu ga i vidjetj u s1avi kojom је uskrsli Isus ovjentan, od-
nosno vidjeti obecanje vlastitog spasenja - oЬe~anu zemlju ili ba~­
tinu - do koje се doci ро zavr~tku ovozemaljskoga put.a (sjetjte se
redaka 3-5). Svijest о tome svima koji је imaju treba da omogu~i
da se na nov natin suote sa zivotom. Osje~aj strahopo§tovanja
prema Bogu treba se razviti uz svijest da su na ovom svijetu samo
64
PRVA PETROVA 1,17
prolaznicj.
17. Ako dakle Ocem nazivate njega pravilno odraiava zna-
cenje grckog jzvornjka. lsti glagol epikaleisthai s akuzativom po-
javljuje se i u odJomku Dj 25 ,11 : " Na cara prizivljem!" (vidi tako-
<ter Dj 7 ,59). Кr!cani su povla!tenj da prizivaju Boga Оса u po-
moc. Tu se djelomicno misli ј na lsusov nauk . on је naime pouta-
vao utenike da se mole rijetima: "Ote .. ." (Lk 11,2; usp. Rim
8 ,15 ; Gal4 ,6). U grckom је rijec "Otac" nagla!ena samim poloza-
jem ispred glagola, time se daje do znanja kako izgovaranjem tog
imena kr~canj mogu prizjvatj vrhovnog, nepristranog Suca. Prema
Zakonu о svetosti u Starom zavjetu, roditelji su u dru~tvu po~to­
vanjjj cak ј od sudaca (Lk 19 ,2.3). Koliko 1i se tek po~tovanja tre-
ba odatj Bogu, kojega ne smatramo Sucem nego Ocem? Ipak, s
druge strane, kao ~to Bozja svetost obavezuje njegov narod na sve-
tost, ј istjna da su onj sada Bogu kao djeca Ocu treba jh potjcati
da zjve tako da od njega doblju pohvalu, а ne kaznu (usp. Pnz 10,
12-20; 2 Кос 5,l 0). Nepogre§ivo ј nepristrano on sudi ljudima
prema njihovim zaslugama. Prilog koji је preveden kao nepristra-
no znacj otprilike ne obzjru~i se nepotrebno na povrмsko (iz-
gled);_na sve ~to је u suprotnostj s unutr~njom naravi. Bogobojaz-
nost, zdravo i pozitivno poЉvanje Boga preduvjet su istinskog ra-
zumjjevanja zivota. Upravo to razurnijevanje omogu~uje ljudjma
da prekinuv~ prethodno sa zlom caste ј slave Boga (Ps 61,10;
62,1; Izr 16,6; lz 11,24; Lk 12,4.5 ; kao i Petrove rijecj uDj 10,
34.35).
Vrijeme svoga proputovanja u grckom izvorniku nema do-
datnog priloga "ovdje", kojj slijedi iza navedene jzreke (za razliku
od engleskog prijevoda, gdje је rijet "here" (ovdje) prisutna- ор.
prev.). Dodana је (u engleskom prijevodu, ор . prev.) kako Ьi po-
bliZe oznatila da se radi о Zivotu kr~~ana na zemlji. Oni Ьi se nЮ­
me morali svjesno uzdriati od poimanja zivota kao necega ustalje-
nog. Nasuprot tome, valjalo Ьi ga smatrati usputnim, pro1aznim,
gotovo Ьi se moglo re~i - proputovanjem. Grcki prijedlog рага ko·
jim pocinje rijet paroikia, privremeni boravak, uljjeva dodatnu
snagu samom izrazu i njegovoj upetat1jivostj. Suprotan utinak
izaziva prijedJog kata (u smislu "do1je") koji nalazimo na potetku
rijeci katoikia, u prijevodu "stalan boravak" (Dj 13,26). Paroikia
65
 PRVA PErROVA 1,18.19
је upotreЬljena u Dj 13,17 da Ьi se opisao privremeni borava.k Iz-
raelaca u Egiptu. Iz svega proizlazi da se od kr~aлa ocekuje da na
svijetu tive ne smatrajuti da tu pripadaju i da te zauvijek osta-
ti. Rijec parohija izvedena је iz grcke rijeci paroikia, раје ujedno
obja!njena i temeljna ideja odnosno podrijetlo tog pojma.
18.19. Кcleani treba da zapamte da su Ьа§ kao i Izraelci, ko-
je је Bog izveo iz Egipta, osloЬdeni ropstva; za kr~aлe ropstvo је
zapravo nacin Zivota, jalov i isprazaл tivot kojemu nedostaje prao
voga, istinskoga po!tovaлja prema Bogu ј - u skladu s tim - osjetao
ја za prave vrijednsoti. Takav zivot nije davao nikakva vrijedna re-
zultata, kretuti se uglavnom unutar uzanih okvira naslijedenih о­
Ьiсаја, ograлicen tradicijom i konvencijama. Od toga su oni za-
pravo izЬav/jeni! Time nije samo uvedena ideja izbavljenja nego
doЬivamo ј podatke о cijeni otkupljenja, !to је u skladu s Gospo-
dinovom izjavom о svrsf njegove misije - da "zjvot svoj dade kao
otkupninu za mnoge" (Мk 10,45). Cijena koja se jma platjti nije
ni u kakvoj vezi s ovim prolaznim, korumpiraлjm svijetom; njje
ona ni zlato ni srebro nego dragocjena krv Kristova koji је poput
jaganjca bez mane ponuden za zrtvu.
Као §to је uoblcajeno u slicnim kontekstjma, krv ј ovdje
simbolizira Zivot polozen za zrtvu. Nevinoga ; neoka/janoga • to
su ЬШ ritualni zahtjevi Pashe i ostalih prigoda koje su ukljucivale
frtvovanje (Izl 12,5; Br 22,19.20; Pnz 15,21). Cinjenica da је trto
veno jagnje moralo Ыti bez ikakvih vanjskih ili unutamjih znakoo
va kojj Ьi upu(:ivali na to da s njim ne§to nije kako valja sjmbolizjo
ra - primijenjena na covjeka - moralni integritet ј , optenjto, savr-
~nstvo. Ukratko, Ыtе koje se na taj nacjn zrtvuje nece umrijetj
zbog vlast.ita grijeha, nego se njegov Zivot nudi za iskupljenje grije-
ha drugih. Vatno је spomenuti da se na ovom mjestu lsus ј njegoo
va smrt tumace izrazima razwnljivim samo poznavaocima Staroga
zavjeta. lsus treba Ьiti priznat kao onaj kojj ispunjava Mesjjjnu zao
da(:u, а njegova smrt kao zrtvovanje ј nadomjestak, а time ј izbav-
ljenje - smrt bezgremoga za dobroЬit i otpust onjma ~to robuju
grijehu. Priznanje cijene tog otkupljenja namete obavezu primjeo
rena uredenja vlastitog Zivota.
20. Predviden prije postanka svijeta - Кrist ј njegovo djeloo
vanje u vjecnim nakanama Boijjm, u Bozjem umu jmaju svoje
66
PRVA PETROVA 1,21
mjesto ј svrhu ј to јо~ prjje negoli је uspostavljen stvorjteljski роо
re~ak: Uvjdamo da covjekov pad u ponor grijeha ј ropstva koje је
slJjedilo Boga njsu jznenadШ . On је sve to predvidjo; ~tovi!e,
jmao gotov ј lijek protjv toga, svoj nacjn jzbavljenja. Unaprijed
је znao ~to mu је cjnitj kada se za to ukaze potreba. Znao је osoo
bu ро kojoj се to provestj, vlastjta Sina, kojegje Bozjj Duh opre-
mio za zadatak koji mu је povjeren ј kojj te ga i jspunjtj postav§j
u jzbaviteljskom zrtvovanju pravo Pashalno janje. Ovdje se susre-
temo s jdejom Mesjje kojj ima dotj ali ј Mesjje kojj mora umrijeti
kako Ьi izbavjo svoj narod, u skladu s unaprijed zami§ljenjm Bozo
jjm plaлom za svijet, planom skovanim prije postanka svijeta (usp
Ef 1,4-10).
A li se ocitova па kraju vremena radi vas. Volja provjdnostj,
trcnutak ј povijesno razdoЬlje Кristova dolaska smatraju se vrhuno
cem ј dovr~njem prethodnog razdoЬlja (usp. НеЬ 1,2; 9,26). lz-
raz oCitova se (grcki phaneroo, u pasjvu), па slican је nacjn upot-
rijeЬljen za utjelovljenje, posebno kada је rijec о Kristovoj trtvj
(НеЬ 19,26 ј 1 lv З ,5). Bozaлska vjecna nakana, jspunjena Bozano
skim ocjtovanjem u povijesti, posebno је usmjerena na spasenje
onih kojj Ьi inace о kao, uostalom, ј Petrovi citatelji - Ьili smatrani
gre!nicima ј poganjma.
21 . lz.raz U Boga prijevod је grckih rijeci eis Тheon. Takav
jzbor rijeci predlaie aktjvaл pristup ј predavanje, vjerovaлje u Воо
ga. Bog nas је dvojako odlucno uvjerio da mu mozemo priti ј роо
darjtj vjeru . Prvo, kako smo upravo vidjeli, imamo ono §to је Кrist
ucinio ispunjvSi svoju mesjjansku zadacu izbavljenja Ш - kako rece
Petar u 3,18 о priЬIШvSi nas Bogu. Drugo imamo ono ~to је sam
Bog ucinjo da Ьi predocjo prihva(:anje Kristove osobe, njegova
djelovaлja (podizu(:i ga jz rnrtvih, kao ј (:jлjenicu da је Кristu роо
dario potpunu zemaljsku ј nebesku slavu). Oni za koje је Кrjst
umro jmaju dakle dvostruk razlog za priЬlitavanje Bogu. Mogu
mu prici s punim povjerenjem, znajuci da се ih prihvaHti, nadajuci
se da се na koncu dijeliti slavu kojom је Krist vec ovjencan usp.
Rim 5,2; 8,16°21). Obratite paznju na otvoreno ukazivanja na to
da је Krist svet ро podrijetJu i ро ispunjenju cilja, ~to је sve Во~јс
djelo koje za cilj ima priЬliiavanje ljudj Bogu.
67
PRVA PEГROVA Ј ,22. 23а
с. Ocitovanje novoga f ivota ( 1,22-3,3)
Izazov na druga~ije tivljenje opet se ponavlja. Аре\ је јо~
jednom utemeljen na dvojakoj promjeni koju u fivote ljudj donosj
odazjv evandelju. Po~to su na~li iskupljenje, ljudi se moraju odrecj
gremoga fivota. Bog im daje novi fivot; taj Ьi se zivot morao o~ito­
vati odgovarajucim novim djelovanjem. Posebno se to odnosi na
bratsku ljubav. Sve stavove i dje1a kojj је ugrozavaju ili nije~u va-
lja odbaciti. lskustvo o~i~enja i ulazak u novi zivot ljudi duguju
evandelju, koje su ~uli tijekom s\uiЬe Boije, а svoj novi fivot tre-
ba da i dalje razvijaju traieci istov~nu duhovnu hranu , Bofju ri-
je~. jer su Bozju milost vec okusili.
22.23а. Pos/uh istini o~ito se odnosi na odaziv evanc1elju.
Ovom izrekom jzdvaja se kr~canstvo od pogre~aka poganskih reli-
gija kao istina i aktivna poslu~nost (usp. 1,2.14). Pravi se odaziv
ostvaruje u iskupljenju, s jedne, i u novom rodenju, s druge strane.
То su osebujni po~etnj Ыagoslovi evande1ja, ina~e opjsani kao op-
rostenje grijeha i dar Duha (npr. Dj 2,38). Oni su, zajedno s rados-
ti koju nose jasno simbolizirani ~inom krstenja а neki smatraju da
је ta ideja sadrfana i ovdje buduci da su particjpi oCistili i nanovo
ste rodeni u perfektu, stvarajuci tako dojam о odlu~nom dogac1a-
ju u pro§losti koji utje~e na sadamjost. Nasuprot ovom rniSljenju
mogli Ьismo primijetiti da se sam tekst ne odnosi na krstenje, ne-
go na istinu i Rijec Bofju, sredstvo koje Bog upotreЬljava kako Ьi
se postiglo o~iscenje i izbavljenje (usp. izjave samog Gospodina u
Iv 15 ,3; 17,17; 6,63Ь). (Krstenjem se postife potvrda i ilustracija
istine i djelotvomosti Bozje rije~i na pojedinca, koji, odazivajuci
se, priznaje vjeru u Gospoda i oslanja se na njega (usp. 3,21).
Za nehinjeno bratoljuЬlje. Bozjim djelovanjem doblvamo i
novu narav, koja dolazi do izraiaja, i nove rooake - bracu i sestre
u Кristu - prema kojima је izraiavamo. КrscaJ}i se trebaju vo1jeti
ne kao da su braca nego zato sto jesu braca. Та ljubav mora Ьiti
nehinjena, " " wije Ьiti prijetvoma Ш poput povrsno glwnljene
uloge, sentimentalno rje~ita. Ona mora istinski proistjecati iz srca
sama; mora Ьiti zarka. Gr~ka rije~ ektenos ne zna~i "s toplinom",
nego "punim intenzitetom" ili nesto doslovnije, "u punom raspo-
nu"- dakle dokraja, potpuno (usp. 4,8, takoder i 2,17; 3,8).
68
PRVA PEТROVA 1,23Ь-25
23Ь-25 . Novi fivot od Boga nanovo је rooen jz neraspadljiva
sjemena. Oni koji ga posjeduju, postaju "zajedni~ ari bozanske na-
ravi" (2 Pt 1,4). Novi se fivot prenosi na ljude i oni ga mogu shva-
titj ро nadahnutoj Bozjoj rije~j - rije~j , koja је dinami~nom pro-
povijedi postala djelatna u Petrovjm ~jtate\jjma (usp. "Sjeme је
Rije~ Bozja" Lk 8,11 ) . То sjeme poput svojega stvoritelja, nije
raspad/jiva, nego neraspad/jiva rije~ . ona fivi i ostaje. U gr~kom
izvorniku posljednje dvije rije~j iivi i ostaje, gramablki se mogu
odnositi na Boga (usp. Pnz 6,26) ali, prema navodu iz Starog zav-
jeta koji slijedi kao i njegovu tuma~enju u 25. retku, sve se to mo-
ze odnositi na Bofjj govor (usp. НеЬ 4 ,12).
Vracajuci se na lz 11 ,6-8 i navodecj taj odlomak, Petar misli
na to da Rijec Bozja zivi ј ostaje, ne postajuci njkada mrtvim slo-
vom na papiru. Ona ljudima govori nepromjenjivu ј zivu istinu na-
lazecj opravdanje u ispunjenju koje mora docj. Bog naime kroz
svog Duha stalno potvreluje autoritet nad ljudima u vidu Rije~i
koja ostaje i pokazuje koliko је fiva jer u~injenim djelima ispunja-
va obecanje (usp. Iz 4 ,10.11 ) .
о
U lz 11 ,6-8 prolaznosti stvorene prirode suprotstavlja se ne-
1 pogreSiva stalnost Bozjjh rije~i . Ljudska su blca, bez iznirnke (sva-
t ko tijelo), poput travki u polju; ljudska је s/ava poput cvijeta, po-
put slave raslinja. Svi do~ekaju dan odlaska, dan kada umjru i ne-
staju, sto је suprotno od onoga kako ljudj kazu ' Ьilo ра proSlo'. U
stvorenom poretku kojj nutno odurnire Bozja rijet nudj ljudima
sigumost, izvjesnost te sudjelovanje u zivotu koji је stalan, kojj o-
staje (usp. Mk 1З ,31). Stoga nije neobl~no da se njezino navjescj-
vanje mec1u poganima opisuje kao "evangelizacija", navjestanje
pozjtjvnih promjena.
2,1. Novi fivot , koji Bog daje i za koji se odlu~ujemo, ne
moze se fivjeti u Bozjoj oblte1ji ako odlu~no ne prornijenimo stav
i odnos prema bracj koja ga osujecuju. Zato su data posebna upo-
zorenja da se ostave svi oblci drиStvenog zla, napose onj kojj obl~­
no prvi dolaze do izrafaja, tj. stavovi koji korijen jmaju u srcu i
motivima i oni u koje upadamo zbog nepromШjenih rije~i i povrs-
nog zajednШva .
Kakia, zloca (RV "pakost") najbolje se mofe shvatiti u op-
cenitom srnislu (usp. Jak 1,2 "pr1javstina"), dakle kao svi oЬiici
69
PRVAPETROVA 2,2
zla ponaW\ja. Medutim, u Novom zavjetu ta se rijec cesto odnosj
i na zlu narnjeru, "zlu narav koja је sklona ~koditj drugima" (Ј. В.
Lightfoot). Na slican nacin pogre§ni odnosi s bracom oblluju svim
oЫicima prijevare ili pokvarenosti, §to dovodi do licemjerja u ko-
jem se, poput Ananije i Safire (Dj 5,1-2), glumi naizgled prihvatljj-
va uloga, ali se iznutra neiskreno, tezj osobnim interesima, ugledu
i materijalnoj doblti.
Јо§ jedna pojava cesto uzrokuje neslaganje medu kr§Cani-
ma: zavist. Izra.tava se klevetanjem, omalovazavanjem osobe na
koju smo ljubomomi, а najce§Ce zato jer јој је pripalo mjesto koje
smo sebl zarni§~ali. 1 licemjerje i zavist obuhvacaju i zla djela, i zle
rijeci.
2. Novi Zivot s Bogom, medutim, zahtijeva i odgovarajucu
hranu, zelimo li se razvijati u radosti ј dozivjeti spasenje. Tu hra-
nu morarno traZiti i u njoj uzivati poput novorodencadi koja cez-
ne za hranjenjem. Qpjsana је kao to logikon adolon gala, duhov-
no, nepatroveno mlijeko. Pridjev logikon znacj "razuman" Ш "ra-
zumski" (usp. Rim 7 ,1). Ideja је u tome da se radj о "mljjeku"
koje sluZi vi§e umu nego zelucu. Ako uzmemo u obzir da se to
rnlijeko sastoji od rijeci а ne od tekucine, vjerojatno postoji neka
veza izmec1u prethodnog upucivanja na bozanski logos ili "Rijec"
(1 ,23), kojim Bog nekome daje novi Zivot. Као ~to је majcino
rnlijeko pravilna hrana za dojencad, tako је ј odgovarajuca hrana
za "nanovo roc1ene ... Rijec Boga". Vrijedno је uociti jsticanje rije-
cj ј odsutnost bilo kakva spomena sakrarnenta kao odgovarajuceg
sredstva za duhovnu prehranu.
Drugi pridjev adolon znacj "cisto", odnosno "bezazleno",
"nepatvoreno". Ako zelimo da novorodencad bude zdrava i raste
zdrava, rnlijeko kojim se hrani mora Ьitj nepatvoreno (usp. 2 Kor
4,2, gdje Pavao govori о nepatvorenosti rijeci Bozje). U novorode-
nom kr§Caninu kojj se hranj nepatvorenom hranom raste ј nepat-
voren Zivot. Rijec "nepatvoreno" u suprotnosti је sa svakom zlo-
com koju valja odloz.itj, kako kate Petar u 1. retku. Uzetj zajed-
no, ta dva retka naporninju da lo§j odnosj s bracom kr§canima
mogu dovestj do prestanka opskrbe hranom. Sarno onj kr§canj ko-
ji odloze zle misli ј zla djela protiv svoje subrace mogu racunatj na
pravi, zdravi tek na duhovnu hranu ј samo onj kojj uzimaju takvu
70
PRVA PETROVA 2,3
hranu dorastj се do krscanske zrelostj ј jskusjtj potpuno spasenje.
3. Rjecnik kojj ovdje nalazjmo ocjto је preuzet jz Ps 34,8.
Uvodna rjjec ei, ako, odnosj se prjje na razlog nego na pitanje.
Smjsao Ьi otprilike Ьiо: buducj da ili s obzjrom da (jako је na§
prevodilac ipak upotrjjeblo " ako", tj. "ako ste dojsta okusili kako
је dobar Gospodjn"; ор. prev.). То ukazuje na izvor iz kojeg kr§-
canin crpi Zivot ј hranu (od Boga, kroz njegovu Rijec) i na ono
§to ее mu pruZiti zelju da uvecavanjem osobnog iskustva s Bozjorn
ljubavi i milostj. Zato bogomdanu Rijec treba zeljeti ne zbog nje
same nego zato §to ona omogucuje priЬJjzavanje onomu od koga
је potekla ј jer sluZi shvacanju njegove milosti.
IV. POVLASТICE PRIPADNIКA BOZJEG NARODA
(2,4-10)
Svi koji pridu Kristu odazjvajucj se propovijedanoj rijeci, e-
vandelju, nacj се se zajedno s njjm u ћramu, ili bolje receno, pos-
tat се svecenici cija је zadaca prinosenje duћovnih zrtava Bogu
kroz Krjsta. Као §to је pretkazano u Pismu, Krista је Bog postavio
objedinjujucim sredistern Boije gradevjne. Та povlastica obecana
је ј svima koji vjeruju u Кrista. Postoje rnedutjrn i ljudi koji ga ne
priznaju i koji odbacuju rijec koja obecava dobroblt svima koji u
njega vjeruju. Tako taj isti Krist za njih postaje razlog za nevjero-
vanje i za sud. Svi, pak, koji ga priznaju postaju pripadnici Bozje-
ga jzabranog naroda. Njihov izlazak iz tame na puno svjetlo uziva-
nja u bozanskoj rnilosti i prjpadnosti njegovu posebno izabranom
narodu samo је ро sebl odraz Bozjega velicanstvenog djelovanja.
а.Novi "duhovni Dom" (2,4.5)
Slijedi јо§ jedna usporedba: prvo је opisano kako ljudi pos-
taju kr§Canima а potom posljedice te promjene. Kr§canima ljudi
postaju jednostavno prilazeci Кristu, koji је ovdje nazvan Kamen
iivi. Oni koji tako pric1u sarni postaju kao iivo kamenje od kojeg
se slaze duhovni Dom. Buduci da је kamenje "zjvo" , tj . Jjudi sami,
oni nisu sarno hrarn u kojem treba da se §tuje Bog nego su i sveto
svecenstvo, odnosno posveceni svecenicj, kojj prinose duhovne
irtve, Bogu ugodne upravo zato jer su duhovne ј jer su prinijete
71
PRVA PETROVA 2,4
ро sarnom Jsusu Kristu ( " kroz" . u engl . prijevodu RV) i u zajed·
nicj s onim kojj se ldanja s njim.
4. Glagolska slozenjca proserchesthai zajedno s ponovlje·
nот prepozicjjom pros Ш "prema kome" jzrazava jdeju pri1afe·
nja, pristupanja s narnjerom ostanka ј osobnog druzenja. Rijec је
upotrijeЬljena u LXX kad se opjsuje bogosluzno pristupanje Bogu
uz molitve ј prino~nje zrtve. S njomje povezana rijec "prozelit",
koja oznacava onoga kojj је necemu pristupjo а upotreЬljavana је
da Ьi se opjsalo poganjna kojj је pre~o na judaizam, odnosno
covjeka kojj је jzvana ~о u Вођi narod. Мisli se, dalde, da oni
kojj u proiOosti njsu ЬШ pripadnicj naroda sada doblvaju priliku
da to postanu. Pristupajucj Кristu povla~teni su da postanu pri·
padnjcj Bozjega naroda (usp. Ef 2,11-12).
Redak 4 odnosj se na Krista а spjevan је jezikom Staroga
zavjeta · kako sarn Petar kaze. Jednako је jasna povezanost ј sa
srecЩnjim cinjenicarna evan<1elja, raspecem, uskrsnueem ј uza~~­
cem Кristovim . Kamen је iiv ne sarno zbog toga ~to је osoba ne-
go ј zato ~to је "uskri~n od mrtvih" ј ~to "vj~ ne urnire" (Rim
6 ,9) а ј ро sebl је duh iivotvomi ( 1 Kor 15 ,45). Ljudj ga odbaci!e
tj. osud.Ш su ga ј odbacili kao nekorisnog. То se posebno odnosi
na lsusovu tvrdnju da је Mesija, ~to su odgovornj ~dovski vooe
odbacili. lstim је rijecima opjsano neodobravanje staJje~jna, g1ava-
ra svecenickih i pismoznanaca (Мk 8,31 ; Lk 9 ,22) , ~to је Bog ј
predvidio. Nasuprot tome , u ocima је Bozjim izabran, dragocjen.
Bog se suprotstavio 1judskoj prosud.Ьi ј lsusa , uzvisiv~j ga, priznao
Кristom. То је Ьiо glavni naglasak evan<!e1ja koje је Petar propo-
vijedao (Dj 2 ,23.24.32.33; 4,11.12; 5,30.21 ; 10,39.40). lzraz ho
eklektos, и ocima Boijim izabran, opis је Bozjeg Sina koji odgo·
vara onom u Lk 23,35. Uzvisiv~j ga, Bogje izrazio svoj stav prema
njemu i oznacio da је jedjnstveno odabran ј dragocjen. Hebrejski
izraz u lz 28,16 znacj "skupocjen" ali ovdje upotreЬljena grcka
rijec entimos prije Ьi znacila castan, ~tovan , visoko cjjenjen (Lk
7 ,2, "drag", Fil2 ,29 ; "ј po~tujte takve" Lk 10,8).
S. Govorecj metaforicki, onj koji Krista priznaju odabranjm
"karnenom povezano~u sa njjm postaju Zivo karnenje, koje se tre-
ba ugraditi u Dom Bozji. Petar ovdje jznosj jstjnu о kojoj svjedocj
njegovo kr~ansko jme (tj. stjjena), jstjnu ~to ju је naucjo od Gos·
poda sarna. То је bilo onda kada је Sjmun na slican nacin lsusa
72
PRVA PEТROVA 2,5
priznao Bo1jjm Sjnom. lsus mu је od•:ratio: " B1ago teЬi, Sjrnuлe ,
sjne Jonin , jer ti to ne objavi tije1o ј krv, nego Otac moj , kojj је na
neЬesjma. А ја tebl kazem: Ti sj Petar · Stjjena ј na toj stjjenj sa-
gradit cu Crkvu svoju ... " (vjdi Mt 16,15·18). Izraz ugradujete se
uldjucuje mjsao da se ljudi prjstupajuci Kristu pripajaju Crkvi, а
ne obratno, prjpajajuci se Crkvj pristupaju Кristu.
Duhovni Dom. Prema opjsu u ovom se retku radi о sveti~­
tu ili hrarnu ( usp. Ps 69,9 ; lv 2 ,17; lz 66,7 ; Mk 11 ,17). Zato је u
kr~canskom smjslu ovozemaljski oblik prave religije od Boga
odabrano sveШte , njegov narod. Za razliku od zjdovstva, u kojem
је sarno odabran broj ljudi jz jednog jedinog plemena preuzimao
funkciju svecenika, u novoj kr~anskoj zajednjcj svi pristupaju
svecenstvu i zato se sveti~te moze sastojati od njih samih. U sredi~­
tu је prisutnost Boga, komu se Jdanja ј koga se ~tuje . Ono ~to је u
zjdovstvu bllo nezamjslivo, u kr~anstvu је teme1jno; prozeliti ро·
staju svecenjcj. Svecenjc\d status uZiva cjjela zajedлjca, svald
pripadnjk Bozjeg naroda. Pov1astjce me njsu ogranjcene na malen
broj ljudi о сјјој slutЬi vecjna ovisj.
Кarakterstjcna djelatnost svecenjka је prino!enje duhovne
i rtve. Zrtve koje se sada prinose nisu vj~ ~votinjske ј ceremonj.
jalne, nego duhovne ј mo ralлe . Јо~ su u Starom zavjetu molitva,
velicanje i zahvaljivanje smatrani djelima (Ps 50,14; 51 ,17;
107 ,22 ; 141 ,2). Ovdje је sasvim jasno, pogotovo gledano kroz
prizmu rijec " duhovno", da su irtve na koje se mjsli svakodnevлj
poboz.ni Zivot u posMnostj (usp. Rim 12,1); velicanje Boga ј zah-
valjjvanje Bogu (НеЬ 13 ,15) te praktjcno slutenje ljudskim potre-
bama (НеЬ 13,16). Kada је religjja bila stvar ceremonjjalnog irt·
vovanja Zivotjnja, Ьilo је veliko pjtanje hoee lj zrtva Ьiti prihvaee-
na (~to ona, zbog svoje naravi, nikada zaista njje mogla Ьiti , vidi
НеЬ 10,1·10). Kr~anj su sigurni da ее njihove trtve Ьiti ugodne
Bogu jer Bog kao bogo~tov1je teli vo1jnu, rnisaonu ј moralлu pos·
lu~nost , bolje receno: slobodno izabranu osobnu odanost, kakve
u Zivotinja ne motemo nacj, а svi kojj su pristupili Kristu mogu
Ьiti sjgumi da се njihova ро njemu prjnesena trtva, biti prirnljena.
Ь. Ugaoni kllmen (2,6·8)
Petar navodi prorocke Jcnjjge kako Ьi pokazao da Krist, kao
glavni ugaoni kamen nove zgrade jma jedjnstven polotaj, ~to је od
73
PRVA PETROVA 2,6
Boga predvideno i unaprijed odredeno, On predstavlja dobroblt
svima koji u njega vjeruju, а neodgovomima, koji se ne obaziru na
Rijet, ona је poput kamena koji graditelji odbacBe ili о koji se
mnogi spotitu · а sve је to jasno proreteno. lsti kamen koji vjer-
nike jspunjava povjerenjem, nevjemike podvrgava neizbjetivom
sudu (Mt 21 ,42.44). Isti glagol titllemi u izvomiku је u retku 6
preveden prezentom aktiva postavljam а u retku 8 aoristom pasiva
"odredeni". Tri vatna odlomka iz Starog zavjeta (Iz 28,16; Ps
118,22: lz 8,14) u kojima је upotreЫjena шetafora kamena pove-
zana su kako Ы u potpunosti predocili istinu. lma nekiћ drevnih
tidovslcih dokaza koji upucuju na to da su Zidovi kamenom nazi-
vali Mesiju. Otito је da se ti zapisi ovdje u potpunostj primjenjuju
na Кrista.
Posebno је vatno primijetiti u kolikoj је mjeri Petrovo evan-
delje о Kristu metaforitlci sugestivno. Као da је netko tvrdjo da је
Mesjja, lsus, odbaten od samih gradite1ja, od kojiћ Ьi se otekivalo
da се ga dotekatj s pozdravom. Oni su, medutim, u njemu gledali
nekoga tko ih vrijeda. lpak, upravo је njega Bog postavio da bude
glavni ugaoni kamen u novom Domu Bozjem. Svi kojj u njega, ta-
ko uzvi~no prikazanog, vjeruju, ne samo da nisu razotarani i ne
samo da su poput kamenova pridruteni velikom sredi~njem obje-
dinjujucem kamenu, nego s njime dijele tasno mjesto u Botjim o-
tima.
U ranim danima Crkve Pisma su otito bila u орсој upotrebl,
da se objasni zatudujuce tidovsko odbljanje Кrista ј karakter no-
voga Botjeg naroda kao "duhovnog Doma" kojj se irna sagraditj
pozivanjem ljudi izvan kruga povla~tenih , koji се jednostavno vje-
rovati u proslavljenog Boga (u.sp. Dj 4 ,10-12; Rim 9,32.33; 10,
8-13).
6. Rijet dioti prevedena је kao stoga. lsta raijet u 1 , 16 pre-
vedena је kao ta pisano је, а u 1,24 kao doista. Uotljjvo је da ta-
ko uvijek potinje navod iz Staroga zavjeta, navod relevantan za
sadrzaj Poslanice. Rijec graphe u jednjnj је i bez clana, te se ne
odnosi na navode iz Pisma (mnozjna) niti na neki odre<leni ulo-
mak. То је kao da se kaze "tako је pjsano" ili "pjsano је". Pisma
koja se ovako navode smatraju se ispunjenima Kristovirn uza~a~­
cem. On је dragocjeni kamen ugaoni, buduci da је Krist prije na
74
PRVA PETROVA 2,7
vrhu negoli na dnu nove zgrade (ili, kako Pavao kaze u Ef l ,22:
"Sve mu podloZi pod noge, а njega postavi · nad svime · Glavom
Crkvi.") Osoblto је prikladna mjsao о njemu kao о glavnom ili
dragocjenom kamenu, а ne recjmo, temeljnom kamenu. Ljudi tre-
baju pristupiti lsusu na prijestolju. priznati, uzvi~na , kao Gospo-
da kako Ы pripali njegovoj zajednici spa~enih. Sion, и kojemu се
se to jspuniti, nebeslci је Jeruzalem (usp. Ps 60,1-2; НеЬ 4,14-16,
12,22-24}.
7. Petar nadalje nagla~ava · kako navodima jz Pisama tako ј
vlastitim svjedocenjem · da је jednostavan , jedini i dovoljan uvjet
za dobrobit - vjera u Krista. Dobroblt, koju opisuje kao udio u
Кristovoj "dragocjenosti" ј "castj", tj. uznesenje do prijestolja
koje Kristu daje Bog takoder је dana onima kojj vjeruju u njega ili
od njega primaju dobra (usp. Ef 2,5-6; НеЬ 7,25).
Grcki partjcjp apistousin znaci prije "onj koji ne vjeruju"
nego "neposlu~ni" (kako stoji u nekim prijevodima; u nas је tako
i prevedeno а opaska se odnosj na engleski prijevod, u kojem stoji
"neposlu~ni" ; ор. prev.). Bez clana rijec se moze shvatitj u njenu
opecenitom znatenju, tj . da ne oznacava nikoga posebno. Kamen
koji odbacise gradite/ji • kamenje је u to vrijeme prije nego ~to Ьi
se upotrijebilo za kvalitetne gradevine Ьilo pregledavano. Kamenje
koje nije dolazilo u obzir najvjerojatnije је na neki nacjn oznaca-
vano (usp. Pavlovo upucivanje na "iskljutenost" u 1 Kor 9,27).
8. Мisao sadriana u izrazu kamen spoticanja odnosi se na
kamen ili stijenu koja leti na putu ј о koji se putnici namjemici
spoticu. Tako i Кrist, nakon ~to se otkrio, nejzbjezno stojj na pu-
tu onima kcji ne vjeruju te onima kojj se suprotstavljaju evandelju
(vidi 4 ,17). Nevjerovanje је njihova teme1jna pogre~ka. Као sto se
prava vjera otituje poslu§no~u tako se nevjera izrazava hotimic-
nom neposlusno~u. Nevjemici, suotivsi se s Kristom i od1uciv~i
se jednom protiv njega, ustanove da је on, iako im је jednom
ponudio da bude u.z njih, sada protiv njih. Takva osuda nevjere
jednako је bo:Zanslci odredena kao i spasenje vjerom u uskrslog
Кrista.
с. Bof.ji norod (2,9.10)
Ova dva stiћa rjecnikom Staroga zavjeta opisuju dru~tvo о-
75
PRVA PETROVA 2,9
nih kojj vjeruju u Krista. Svi su nazjvj zblme jmenjce.
9. Rod izabrani; potjece jz Iz 43 ,20 а kraljevsko svecenstvo
jz Izl 19 ,6. 1 u hebrejskom izvomiku ј u LXX nalazimo ideje
"kraljevstva" i svetenstva (usp. Otk 1,6; 5,10). Ovdje, u 1. Petro·
voj dobro је preuzeto znacenje jz grckog, svetenstvo koje pripada
kralju odnosno koje је u slu!Ьi kralja. Na nekim drugim mjestima
u Novom zavjetu "basileion" nije samo pridjev kojj znaci kraljev·
ski nego slu!i i kao jmenica koja oznacava " palacu" Ш "kraljevski
dvor" (Lk 8,25). 1 ovdje se more tako shvatitj - kao opis kr~an­
ske zajednjce poput "kraljevskog dvora" Ш " kraljevih odaja".
Мnogo је , medutim, vjerojatnije (posebno s obzirom na blЬlijsko
znacenje hebrejskih i grck:ih rijecj koje se oblcno prevode kao
"kraljevstvo" te u svjetlu izjava kao ~to su Zah 6,1З i Otk 5,1О)
da su kr~anj ovdje opjsani kao ljudj kojj s Kristom sudjeluju u
vladanju kao kraJjevi ј kao svecenjci. U toj su hijerarhijj pozvanj
da vladaju ј slure.
Sveti puk potjece jz Izl 19,6. Grcka se rijec ethnos u mno-
!ini oblcno upotreЬljava da Ьi se oznacjo poganski narod. Izrael,
kao jedan od naroda, razlikovao se time ~to ј е Ьiо svet, posvecen
Bogu. Narod steёeni slozenaje sjntagma jz lz119,5; lz 43,21 ј МаЈ
3,17 (usp. Tit 2, 14; Ef l,l4). lmenica " laos" opjsuje Вођј narod
kao "laike", tj. zavjetni narod Bozjj. Inace se ta rijec drugdje u-
potreЬljava za izrae1ski narod kako Ьi ga se razlikovalo od drugih
naroda (Dj 16,17.23; Rim 15,10). Da navjeitate silna djela... mj-
sao је jz Iz 63,21 . Aretai је prevedeno kao silna djela а znacj
"krijeposti visoke kvaJjtete" koje onome tko ih cjnj osiguravaju
ugled. Ovdje mno!ina ne upucuje samo na izvanrednost Bofjih o-
soblna nego ј na djela kojima se ono ocituje dovodeti k seЬi one
kojj su bili daleko. Iz tame... k svjetlu tipican је novozavjetni opis
promjene koju је kr~ansko evandelje unijelo u !ivote obracenih
pogana (usp. Dj26, 18; 5,8; Kol1 ,13).
1О. Мisli jz ovog stjha izviru iz Но~ 1,6-1 О ; 2,23 ; usp. Rim
9 ,23-26 gdje se jasno ukazuje na pozjv ljudjma " ne samo jzmedu
Zjdova, nego ј jzmedu pogana". U originalu је rijec Ne-mili izra-
zena particjpom perfekta, ~to upucuje na dugotrajnost takva sta-
nja, dok је za sada Mili upotrijeЬljen partjcjp aorista, ~to istice od-
lucni trenutak obracenja, kada su, cuvШ evandelje, jzvedeni jz ta-
76
PRVA PETROV.A. 2,10
me na svjetlost.
Izrazi kojj su ovdje upotrijeЬljeni u Starom su se zavjetu od-
nosili na Bozje namjere s narodom kojj sebl pozva jzabrav!i ga jz
ropstva egipatskoga. Kasnije је јо~ jednom, vrativ~ ih jz Babilona
jzravno pokazao da ih smatra svojjma. Upotreba tih izraza upucu-
je na to da se u kr~anskoj zajednici jspunilo sve ono ~to је pro-
rocki obecano u starozavjetnoj povijesti. Crkva Kristova, kako to
Petar jasno zakljucuje, pravi jest Bozjj lzrael, osoЬit је narod, od
Boga pozvan ј odreden.
Odlomak (2,4-10) u cjjelosti ukazuje na to da su poziv ј od-
redenje temeljno ostvarenj jedino u Кristu i ро Kristu. On је " od
Boga izabranj" svet enik na njegovu prijestolju u kome se jsprepli-
cu svecenicka ј kraljevska v1ast. DoЬio је jedinstvene pov1astice
kao osoba Svetoga Trojstva ј Bozjj Sin. Као Krist, on te castj dije-
\j sa svojirn narodom. Narod cine onj "kojj vjeruju" (vidi redak
7). То је dru~tvo ljudj kojj su bili bez polo!aja, dru§tvo gre~nika
kojj su zasluZivaH sud, а sada, zahvaljujucj Bozjoj milostj prema
njjma u К.ristu , buducj da su mu pristupili ј da u njega vjeruju, re-
ceno im је da su dio zajednice obiljerene jzborom, kraljevskom ј
svecenickom vla~u . sveto!Cu ј povl~tenim polo!ajem u odnosu
na Boga - polozajem njegova posebnog naroda. Isto jm је tako re-
ceno da је sve ~to јт se desilo i sve ~to su Bo!jjm dje1ovanjem po-
stali smj~jeno da Ьi ро cjjelom svijetu pronosili ј navije~tali glas о
njegovim djelima ј nacjnu djelovanja.
V. liVOT КRSCANA U ODNOSU NA DRUGE
(2,11-3,12)
U novozavjetnim poslanicama uoЬicajenim, nacinom Petar
sada jznosj opeenite ј pojedinacne poduke ј opomene glede bl-
canskog ponШnja . Ovaj odjeljak poslanice zapocjnje (2,11.12) ј
zavr~va (3,8-12) opomenama koje ~е opeenito mogu prirnijeniti
na sve kr~cane u njihovom Zivotu medu drugim ljudima. Odlom-
cj se bave dufnostima ~ana kao gradana, kao slugu, kao zena i
muzeva. Time su pokriveni najvamiji ljudski odnosj - odnos pre-
ma drZЗvi, pos1odavcu, domu i braбnom drugu. Podjse6aju6i na
Кristovo strpljjvo podno~nje nezasluzenih patnjj, kao na uzor
77
PRVA PEТROVA 2,11
kojj Ы trebalo slijedjti, Petar ne moze а da ponovno ne ukaze na
jedinstvenj pomjmj~kj karakter ј djelotvomost koju је imala Nje-
gova smrt (2,21-25).
Optj је naglasak na djelatnom ј strpijjvom podno~nju , na
~estitoj ј Фscjpliruranoj poboznosti koja је potaknuta po~tova­
njem prema Bogu ј nadahnuta povjerenjem u Boga. Kr~aru tre-
baju priznati vrhovnu moe bozanske providnosti u uredjvanju ј
vo<!enju ljudskih ustanova i odnosa za ~ovjekovo dob ro. Na~jn
da kr~ani udovolje Bogu, da slute Njegovoj voijj ј da jskuse Nje-
gov Ыagoslov, nikako ruje pobuna protiv postojeceg poretka u
dru§tvu, nego је to pozitivan stav i odgovomo obavljanje razli~i­
tih dutnosti koje od njih zahtijeva suZivot. Kr~ani Ьi, dakle, tre-
bali Ьiti bogobojazni, lojalci ј poslu§ni gradani, susjeФ punj razu-
mjjevanja, marljivi i vjemi radnici, tihe i strpljive :lrtve nepravde,
vjemi i odani bratru drugovi, suosjecajnj ј Ыagonakloni u osob·
nim odnosima, ј uopee ljuФ koji koriste svaku priliku da jzbjega-
vaju zlo i ~jne dobro. Takav се Zivot Ьiti sam ро sebl dobar, а do-
rujeti се ј zadovoljstvo kr~arunu, jer се njegov :livot napredovatj
pod Вozjim Ыagoslovom.
а. Neki razlozi za samodisciplinu {2,11.12)
Zahtjev za Фscipliniranim osobnim opho<!enjem kr~cana је
dvojak. S jedne strane, zahtjev је negativan i privatan, а odnosj se
na osobna odricanja. S druge strane, zahtjev је pozitivan i javan, а
odnosi se na pon~je koje је krijeposno u o~ima drugih.
11 . Navedena su tri razloga wto moramo svoj Zivot Фscip­
linjrati ј na odreden na~jn usmjeriti; dva se nalaze u ovom retku.
Prvo, gradanj smo neba. Jednom kad smo postali kr~canj , о samj-
ma sеЫ trebamo razmj§ljati kao о pukim prido§licama ј putnjcima
(usp 1,1; НеЬ 11,1 3), koji privremeno borave na zemljj, ne pripa-
dajuci јој ј ne namjeravajuci na njoj naci stalni boravak. Prva rije~
paroikoi opisuje one koji nemaju ni prava nitj pravnog polozaja u
mjestu svoga privremenog boravШa. Druga rijet parpidemoi nag-
la§ava. ~injerucu da su oni samo privremenj stanovnici. Dokle god
smo na ovome svijetu u kr~anskom Zivotu mora postojati stano-
vita odvojenost. Drugo, takva disciplina u jnteresu је na~ jstjnske
dobroЫti. Ljudska narav skriva opasnosti za na§ duhovni :livot.
78
PRVA PETROVA 2,12
Tijelo је dobar sluga, а}ј lo§ gospodar. Putene poiude, kojima se
podrazumjjeva seЫ~ne, potencijalno opasne prirodne zudnje koje,
poput pobunjenika mogu podicj bunu protiv na~ poboznosti ·
one navje~uju nutarnjj rat n~em istinskom "ја" (usp. Rim 7,23;
Jak 4,1). Svjesrum odricanjem moramo jm potkopatj upori§te.
12. Treci razlog za samoФscjplinu na§ је utjecaj na sklonost
drugih ljudi prema Bogu. Na~ namjere ј molitve treba da klevet-
nike uvjere da su na§a dobra djela moguca jedino milosnjm djelo-
vanjem Bo:Zjega Duha kako Ы ј oni priznalj njihova bozanskog
stvoritelja. Petar ovdje doslovce ponavlja nauk kojj је ~uo od
GospoФna (Mt 5,16).
Pijec anastrophe, izmijenjeno f.ivljenje, odnosi se na cjelo-
kupno covjekovo vladanje. Pridjev kalos, uzoran (za razliku od
agathos, kojj se s jstom imenjcom javlja u 3,16 ј zna~i takoder
"dobar"), opjsuje dobrotu koju i drugi mogu vjdjetj. lstj је pridjev
upotrijeЫjen i u Mt 5,16 а kasnije se ponovo javlja u izrazu vasa
dobra djela.
Vas sada potvaraju kao zlocince. Neutemeljene optuzbe za
nemoralnost ј kainjivo pona§anje podnosili su protjv kr§cana oni
koji su ih htjeli dotucj. Takve su se optuzbe ј nekada, kao ј danas,
najbolje u§utЮvale djelima, а ne rije~jma (usp. 2,15).
Glagol epopteuein, promotriti, mou zna~iti "gledati neko-
ga tko је Ьiо pokrenut i kome su se otvorile o~i" . Prepozicija ek,
"zbog" sugerira da је to posljedjca dobrih djela. Promatracj u tom
trenutku јо~ ne slave Boga ali do toga mofe doej kasnjje, kad spo-
znaju pravu narav djela i Bofju pomoe koja ih је omogucila. Dan
pohoda odnosj se na osoЬito Botje pribli1avanje ljudima u sudu Ш
milosti. lzraz se vjerojatno odnosj na dan kona~noga Suda, kada
се takvi klevetcicj morati dati Bogu slavu ј priznati §to su vidjeli.
Medutim, mofe se to odnositi ј na ovozemaljski zjvot u kojemu
Bog moze odlu~iti da takve pojedince privede vjeri pomocu "dob·
rih djela" koja su vidjeli i koja su dotada namjemo krivo tuma~ili.
Ь. Duinost pokoravanja svjetovnoj vlasti (3,13-17)
Na~elo pokoravanja unutar dru§tvenog uredenja mofe se
primjjeruti, naprimjer, na pravilno priznavanje vlasti. Kr~canjn tre-
ba uvidjeti da su vlastodr§ci pred Bogom odgovomj da ~uvaju za-
79
PRVA PETROVA 2,13а
kon ј red , sprjjete anarltjju ј moraJnu jzopacenost te da poticu li·
јеро pon~anje. Onj to cjne katnjavajucj one kojj ne cjne dobro ј
hvaJe one cije је pona~anje kreposno ј uzomo. Кr~anjn se dakJe
treba potcjnjtj autoritetu ј ozblljno shvatiti sve ~to vlast ро sluz-
benoj duznosti cini i govori.
Takvo lojaJno pokoravanje vlastj jasna је Bozja volja; kre-
posno pona~je mote pomoei u suzbljanju postupaka kr~telja
zakona koji nemaju nj volje ni razwнa da po~tuju zakon. Као gra-
danj, kr~ani moraju Ьiti svjesni da su slobodnj aJi slobodu ne smi-
ju zloupotrijeЬitj kao pokrice za zla djela. MoZda ovo zvucj para-
doksaJno aJi za kr~anjna pravo kori~tenje slobode njje u tome da
radi !to hoce ne obaziruci se na zahtjeve vlasti, nego u svijesti da
је svojevoljno Bozji sluga. Pravilno priznavanje istine о ljudskom
zivotu ј botansld ustanov\jenim odnosima ukJjucuju po~tovanje
svakoga Bozjeg stvora, ljubav prema kr!canskoj bracj, ~tovanje Bo-
ga ј poШvanje vlastj.
13а. U RSV prijevodu anthropine ktisis prevedeno је kao
ljudske ustanove. U ldasicnom grckom jeziku ktisis oznacava os-
nivanje grada, te se ј ovdje taj izraz mote odnosjtj na uoblcajene
dru~tvene ustanove nekoga poretka (drtava, kucanstvo, mj~na,
dru!tvena ili tvomicka zajednica, obltelj). Razlicita vremena i
mjesta znace ujedno i velike razlike u ustrojstvu tih ustanova. Кr!­
cani treba da uvide da је opci znacaj takvih ustanova u sldadu s
BoZjom voljom za uredenje ljudskog Zivota, te lojalno ispunjavaju
dutnosti u odnosu na njih. U ЬiЬlijskom grckom ktisis i glagol
ktizo upotreЬljavaju se jskJjucivo za Botja djela, а ne za ljudska,
tako da је ktisis drugdje prevedeno kao "stvaranje" (vidi Мk
13,19) Ш "stvor" (2 Kor 5,17). Stogaje vjerojatno pravilnije i Ьli­
te ЬiЬlijskoj upotrebl ovakvo razwrujevanje izraza: svaka botan-
ska ustanova medu ljudima · time se nastajanje tih ljudskih usta-
nova pripisuje boZaпskoj inicijativi (usp. "vlasti ... koje postoje od
Boga su postavljene" Rim 13,1).
Pokoravajte se... radi Gospodina nagla!ava svjesno jzabrano,
dobrovoljno pokoravanje. Kr!Cani jspunjavaju svoje dutnostj ne
zato ~to Ьi morali, nego zato ~to su to slobodno izabraJi. Sloteni
glagol hipotasso koji је ovdje upotreЬijen ima smisao jzreke "po-
korite se" i moze se neposredno povezati s glagolom tasso koji se
80
PRVA PETROVA 2,13Ь
upotreЬijava pri opisu boZaпskog uspostavljanja reda u Rim 13,1 .
Buduci da је Bog u svojoj savjesnosti odredio da Zivot bude takav
kakav jest, kr!Cani u t~ treba da se uklope i, pokoravajuci se, jspu-
njavaju zadace za koje su odre<1eni. Izraz radi Gospodina otkriva
pravi kr!Canski motjv za takvu poslu!nost Ш prilagodenost. Mogu-
ca su tri obja!njenja: 1. Kr~cani vjerom raspoznaju takve ustanove
kao od Boga postavljene ј pokoravaju se prvenstveno Bogu (usp.
НеЬ 12,9, gdje se tako<1e pojavljuje hipotasso); 2. l Bog se, kao
covjek pokoravao ра kr!Cani treba da slijede njegov primjer; 3. Da
Ьi preporucili drugim ljudima Krista kao Gospodina i da se samo-
voljnim ponШnjem ne Ьi nanosila !teta njegovu imenu naredena
је poslumost.
13Ь . 14. Za prvi primjer bozanske ustanove uzeta је drtava,
bolje receno, svjetovna vlast, bez obzira radilo se о vrhovnom vla-
daru ili njemu podredenim funkcionerima. Ako se dade strog biЬ­
·'
1 lijski smisao rijeti ktisis, "bozansko stvaranje", tada kraJjeve valja
smatrati osobama kojima је Bog udijelio mjesto ј zadatak. Ostale
ij funkcionere treba gledati kao оsоЬе koje s kraljem dijele botanski
zadatak.
l Zemaljski su vladari izravno opunomoeeni da predstavljaju
Boga kao Suca. Botja pravednost i njegov gnjev vjd\jivo se mani-
festiraju u njihovu djelovanju, pravednu katnjavanju zlocinaca i
javnim pohvaJama ј nagradama onima koji cine dobro (usp. Rim
13,3.4). Svi koji su stekJj poslanstvo botanskog autoriteta moraju
u djelovanju Ьiti poput Boga, kome zapravo sluze, tj. moraju Ьiti
skJonj pravednosti, а mrziti nepravdu (НеЬ 1,8 i 9). То ukazuje da
vlast nije odgovoma samo za materijalno Ьlagostanje gradana nego
- i ponajprije - za njihovo moralno stanje. Qcjto da se ta nacela
mogu unaprijediti i otuvati samo pod uvjetom da se zlo katnjava,
а krepost potice.
15. Ovo, houtos, тоzе se odnositi i na ono ~to је receno i
na ono !to се Ьiti receno. Boija је vo/ja, prvo, da kr!Canj budu
pokomi vlastima; а drugo, da po§tivanjem zakona izbjegnu osudu
i zadoЬiju pohvale vlasti. Prakticna posljedica takva kreposnog
pon~anja Ьit се sti!avanje, odnosno potpuno u~utkavanje , onih
koji su inace uvijek spreтnj napadati kr!Cane. Grcki glagol
phimoun preveden је s u§иtk4ti а znaci staviti bmjicu. lsti је
81
PRVA PETROVA 2.16
glagol upotrijeЬljen da Ьi se izrazilo ~to је na~ Gospodin u~injo
u~utkav~i saduceje tMt 22,34) i ne~istog duha , "Umukni" (Mk
1,25), te smirbli oluju, "Utihni" (Mk 4 ,39). Rije~ znaёi sprije~iti
nekoga da progovori, postici da se netko uzdrZi od progovaranja.
lzraz agnosia, neznanje, o~triji је od rije~j agnoia ј znaci vj~e od
nedostatka znanja. Vi~e oznacava tvrdoglavo odbljanje da se
nau~j ili prihvati istina. lsta se rijeё pojavljuje i u 1 Kor 15 ,34,
" neki ... ne znaju za Boga". Bezwnnicj, hoi apflrones, odnosj se na
one koji nemaju razwna, koji nerazumno poku~avaju reci ne~to о
kr~anstvu. Cijeli izraz oznacava one koji napadaju kr~anstvo bez
razloga ili znanja. Ovdje se feli reci da се ih po~tivanje zakona
u~utkatj.
16. Кdeani treba da prepoznaju i djelatno uZivaju u svojoj
slobodi u Kristu pritom је ne z1oupotreЬljavajuci. Naprimjer, ona
ne smije Ьiti pokrice Ш izgovor za z1a djela, а napose ne za odava-
nje porocima (usp. Ga1 5,13). Ne smiju smetnutj s uma da treba
da zive kao Bozji "sluge" ili " robovi" (gr. duloi). Jedina prava
sloboda za koju је sposobno ovisno Ьiсе poput covjeka је slobod-
na upotreba vlastitih sposobnosti u sluzbl Bogu~os (usp. 1 Kor
7,22).
lako је pokomost ljudima nare<!ena, ona ne znaci negaciju
kr~canske slobode. Kr~anska se poslu~nost ne ocjtuje kao prisila
nego kao radostan ј slobodan izbor i ra<!a se iz osjecaja dutnosti
prema Bogu, vi~ nego prema ljudima. Та znacajna ј korjenita raz-
lika u duhu blcanske poslumosti nagla~va ozblljnost opomene
na~ga Gospodina u Mt 5,39-41. Prevladava misao da kr~canj ,
premda postaknuti na podredjvanje, јо~ uvijek traba da otvoreno
pokazuju da su slobodni Ьirati, ј to angaZirajucj se јо~ vi~ u sluzЬi
· ali dobrovoljno i v1astitom inicijativom.
17. Postujte ili "visoko cijenite" pravilan је opcenit stav
prema svim ljudima. Svi ga kao Botja stvorenja i objekti njegove
posebne ljubav i paznje zas1uzuju (Post 5,1; 9,6; Ps 8,4 .5 ; lzr 19,
16; Rim 14,10). То nacelo osuduje velik djo covjekovih postupa-
ka prema drugim 1judima kako u politjckom, tako ј u jndustrij-
skom svijetu. Bojte se Boga ili "~tujte" odgovarajucj је . i jedjn-
stven · stav prema Bogu. lzriёiti nalozj vo<leni su opcim zahtje-
vom da se prizna prava narav raz\icjtih pojedinaca i skupina ka-
82
PRVA PETROVA 2,17
ko Ьi iskazaJj svakome , ј svjma zajedno, primjerenu paznju i po-
~tovanje.
Ljublti - to је kr~canski prjstup zajednici (usp. 1,22 ; 3 ,8;
4 ,8 ; 5,14). Znacajno је ovdje primjjetitj da se kr~cane ne savjetuje
posebno da jednj drugima pojedjnaёno izrazavaju ljubav, nego da
је iskazuju Crkvi kao tijelu Ш zajedni~tvu. Na ovom Ьi mjestu bilo
zanimljivo navesti rije~i iz Westminstrskih nacela (Westminster
Confession), tim vi~e Ио Љ se danas malo cita. "Svi sveci koji su
ujedinjeni s lsusom Kristom u njegovu Duhu i kroz vjeru ... sjedi-
njeni su medusobno u ljubavi, zajednШvu darova i milosti; oba-
vezni su izvr~avati svoje dutnosti, javne i osobne, za zajednjcko
dobro u covjeku i jzvan njega. Sveci su ро svom zavjetu duznj
odraz.avati sveto druzenje i zajedni~tvo u sluzЬi Bogu kao ј ostale
sluzbe koje doprinose zajednjckoj duhovnoj izgradnjj. Takvo se
zajednШvo treba prenjjetj · buduci da Bog za to daje priliku · na
sve one koji bilo gdje zazjvaju jme Gospoda lsusa."2 06 Na ovom
mjestu John Brown o~troumno komentjra da је "krivo shvacanje
bratstva i Кristove Crkve dovelo do vrlo znacajnih praktjcnih po-
gre~aka, navodeci ljude na to da mrze ј progone bracu misleci da
cine djela Jjubavj . Ljudj su cesto mislШ da po~tuju Crkvu jstodob-
no zlostavljajucj njene istinske pripadnike.20 7
с. Duinost slugu prema gospodarima {2,18-2la)
Ovdje Petar prihvaca ropstvo kao prevladavajuci dru~tveni
sustav u kojem se kr~anin koji је sluga mora pokoriti ј u njemu
nacj svoje mjesto. Cak i kada је zbog strogih gospodara i nepra-
vedna postupka te~ko ј bolno drzati se ovoga nacela, kr~canjn mo-
ra ustrajatj , nadahnut svije~cu о Bogu ј onome ~to је Bogu milo.
18. Oiketai, sluge, oznacava ёlanove kucanstva, sluzinёad,
uklju~ujuci i slobodnjake i robove. Petar nema na umu robove u
klasnom smislu, nego kucanstvo kao uoblcajenu dru~tvenu usta-
novu. Despotai, gospodari, vrlo је snatna rijec а oznacava neogra-
niёeno posjedovanje i moe. Sa svim postovanjem moglo Ьi (kao u
Ef 6,5) znaciti: iz po~tovanja prema njihovu polozaju (usp. k ralja
castite, 2,17) ili, ~to је vjerojatnije, iz po~tovanja prema Bogu i
njegovoj vrhovnoj providnosti, koja odreduje okolnosti ljudskih
83
PRVAPETROVA 2,19.20
tjvota (usp. Ко! 3,22).
Gospodari mogu pripadatj dvjema skupjnama. Jednj su gos·
podari dobri i Ьlagi ili "obzimj". Druga rijec epikies znacj " pra·
vican" ili " razuman". Tumacj se takoder ј kao " popustJjjv" ili
"spreman odre~j se svojih prava" odnosno "sklon uzeti manje ne·
goli mu pripada" (Aristotel). U LXX upotrijeЬijena је za Boga
kojj rado pra~ta (Ps 86,5) Drugu pak skupinu gospodara cjne onj
kojj mogu Ьiti naopaki. Doslovce prevedena grcka rijec skolios
znacj jskrivljeru, ulijevo, jzopacenj (vjdi Lk 3 ,5). Uzeta је u meta·
forickom srruslu а oznacava osobu nepo~tenu, lukavu (vjdi Fil
2,15), perverznu ј nepravednu (nefer), osobu s kojom је te~ko
jzj~j na kraj.
19 .20. Petar se zauzima za strpJjjvu ustrajnost u pokornu ј
lojalnu podno~enju nepravdi, cak ј kada to ukljucuje bol. Za pod·
no~nje udaraca (rijec је kolaphizomenoi, udariti koga pesnjcom),
nema nagrade niti jcega ~to Ьi covjeku donjjelo slavu ako hrabro
podnosj kaznu, kad ju је zaslutio. Bogu је milo strpJjjvo podno~e ·
nje trpljenja zbog dobrih djela.
Petar dva puta jzjavljuje da takav postupak u seЬi nosj mi·
lost (grcki charis). Redak 19 pocinje rijecima: То је uistinu, mi·
lost, touto gar charis, а redak 20 zavr~va ... ro је Bogu milo,
touro charis рага Theo. Sto se time teli recj? Rijec se mote odno·
siti na ne~to prijatno za gledanje lli rnilo ро samoj svojoj pojavi. U
ВiЬЈјјј se njome najce~e oznacava nezasluten postupak pun Ьlа·
gonaklonosti kojj za uzvrat izaziva cast ј zahvalnost. Petar najvje·
rojatnjje govori о ucenju samoga Gospodina zapjsanom u Lk 6,
32-34. U tom odlornku tri se puta postavlja pitanje: " Kako li vam
uzdaije?" (charis), ~to Ьi moglo znaciti: Каkо uop~e zas1utujes
zahvalu ili pla~u? (usp. Lk 17,9; Мk 5,46). Ovdje је mogu~e na~j
sva tri znacenja rijecj charis u punom smislu. Takvo djelo, nastav·
lja Petar, u skladu је s Кristovim nacelima djelovanja. On se tako
pona~o kada је trebao podrujeti patnje koje njje Ьiо zaslutio.
Ucinjo је to strpJjjvo, rrumo ј pokomo. U Botjjm ocima Ьijase to
djelo koje jspunja zadovoljstvom, jzraz botanske rnilosti. Ono је
zadobilo Botje odobravanje i pla~u. Ucinjeno је za na§u dobroЬit.
Donjjelo nат је spasenje . lsus је stvorio obrazac pona~anja kojj
Ьismo mi trebaJj slijediti. Каd је Bog zadovoljan, rnilost se ocituje
84
PRVA PEТROVA 2,2l a
ј covjek stjece botansku pohvalu а dotad neprijateljski raspo1ote-
ni Jjudj pocinju priznavati Boga. Argument da nas taj nauk vi~ ne
mote zaokupiti, jer је slutenje ne§to ~to pripada pro~osti , nije do-
voljan. U ti.votu ј sada na poslu Ш u ku~i. u skoli ili u crkvj, ima
slicnih situacjja, u kojima su nam drugi ljudi pretpostavljeni. Као
kr~ani pozvani smo da budemo pokomi, da sura<!ujemo ј da se
ne tuti.mo, cak ј u slucaju da se s nama nepravedno postupa.
Radi savjesti, radi Boga. Imenjca suneidesis, iza koje slijedi
genitiv jmenjce Bog, bez prijedloga, najbolje se mote shvatiti kao
savjest (usp. Ј Kor 7,7 ; НеЬ 10,2). Cjjeli jzraz dakle znaci: potak-
nut svije~~u о BoZjoj prisutnostj ј voJjj. Takav covjek zna da Bog
vjdj i zna st o Bog ocekuje. Brjne se da mu udovolji (usp. Ef 6,7).
21а. Та па to ste pozvani odnosj se na botanski poziv u
Kristu da postanemo pripadnjci njegova naroda. Pronalatenje svog
boianski usmjerenog poziva ostvaruje se u upravo spomenutim ze-
maljskim okolnostima, odnosima ј jskustvima. Ako, naprimjer,
sluga postane kr~anjn, prjrodno је da је Ьitan dio Botje nepos-
redne namjere da ј dalje ostane sluga; on, dakle, ne~e prestati Ьiti
1
: sluga zato sto је post.ao kr~anin, ali 6е se zato prema svom gospo-
~
daru ponasati kao kr~anski sluga (usp. 1 Kor 7 ,17-24).
d. Primjer Krista, na!eg Otkupite/ja (2,21 l>-25)
lznenaduju~u jstinu da је Bog odredio da nevini na svijetu
ponekad moraju patiti kao da su ucinili neko zlo te pravi duh po-
komosti u kojem sve to valja podnosjti vrhunski otivotvoruje
Kristovo trpljenje. On је dao primjer koji valja slijediti jer on Ьiја­
~ potpuno Ьezgre§an, kako u djelima, tako i u mislima. Nepra-
vedno ponitenje, vrijedanje i zlostavljanje podnio је u Шini, zado-
voljan predanjem Bogu, pravednom Sucu. Podnio је kaznu za na-
se grijehe, sve do posljednje javnoga smaknu~a. kao da је Ьiо naj-
vecj zlocjnac. ZaЬludjelim, jzguЬljenim gre~njcima njegovo је trp-
ljenje jshodilo izbavljenje, otvaraju~j im mogu~nost da tivot obno-
ve u skladu s novjm mjerilima, jznad svega novoj odanosti ј posve-
~enju njemu.
2 1 Ь. Кrist је ucenjke о patnjj ucjo troje: prvo, da mora trp-
jetj, jer је Кrist (Lk 24,25-27 4447); drugo, da njegova patnja slu·
ti drugima, da za mnoge pribavlja iskupljenje grijeha (Mt 20,28;
85
PR VA PEТROVA 2,22
26,28); tre~e. da svi kojj ga slijede jsto tako moraju Ьiti spremnj
na patnju (Mt 8,34; 10,38 i 39). Petar toga nauka u po~etku njje
shva~ao. Ovdje u Poslanicj pokazuje kako ga је potpuno prihvatio
i kako ga promi~e kao teme1j onoga ~to s pravom zovemo kr~an­
stvom.
Ovaj redak sa.Zima sve tri ta~ke: Prvo jzraz jer i Krist је
trpio obuhva~a ~injenicu da је i patnja djo na~ega poziva jer је Ьi-
1а dio ј njegovoga. Кristu patnja Ьiја~е boiaлski odredena, а to su
ј nadahлuti proroci predvidjeli ( 1,1 0-12).
Drugo, on nije trpio radi sebe, nego za vas (u RV za nas), ј
to u jme ј za dobroblt drugih, da se osigura otkup1jenje od grijeha
(vjdi redak 24).
Tre~e. on је tako na~inio presedan ј dao primjer svojjm
sljedbenjcjma. Na trp1jenje svi kojj su u dana~njem svijetu vezanj
uz Krista ј nazjvaju se kr~anima moraju ra~unatj. S trpljenjem se
moramo suo~iti dobrovoljno; ono је jskustvo kojega se ne treba
stidjetj ј koje ne smije jzazjvatj zlovo1ju; naprotiv, va1ja ga prihva-
titi radosno ј zahvalno, proslav1jaju~j Boga (vidj 13,16). Rije~
hupogrammos, primjer, zna~j zapjs u dлu, podnotju, kojj se stoga
mote tratiti ј prepisati. G1ago1 preveden sa do idete stopama nje-
govim sloteni је glago1 ј glasi epakolouthein а zna~i slijeditj njego-
ve stope. U vezi s ovirn Petrovirn priznanjem, usporedjte јо§ 1v 13,
7.15.36; 21,18.18.22. U recima 22-25 Petar na lijep na~jn prenosi
stihove iz Staroga zavjeta. Ni manje ni vi§e nego pet navoda jz 1z
53 navedeno је na ovom mjestu. Redak 22 slijedi prema lz 53 ,7
"mu~en Ьi i nije otvorio usta svojih". Redak 24 sadrZi jzraz jz
lz 53,12 "da grijehe mnogih ponese na sebl" i jz Iz 53,5: "njegove
nas rane jscijeli§e". Redak 25 sadrZi misli Iz 53,6: "Poput ovaca
svi smo 1utali." Cak ni Petar, koji је vidio lsusovo trpljenje ј slu-
~o Gospodinov nauk, nije nШо boljega jezika da opi§e neke crte
Кristove patnje i njeno zna~enje. Тај primjer utvrduje kr~ane u
uvjerenju da su starozavjetna proro~anstva potekla od Boga ј da
su namijenjena kako Ьi 1judima pomogla da razumiju ј cjjene oso-
bu i djela Kristova. · ~aj Bogu. Na taj је na~in uspostavio primjer koji treba da slijede
22. Ovaj redak svjedo~i о potpuлoj bezgre§nosti Isusovoj ,
svjedo~anstvo do1azi od ~ovjeka kojj је lsusu Ьiо vr1o blizak. Isus
njkada nije zgrije§io, kate Petar, ni dje1om, nj rije~ju. Nikakove
86
PRVA PETROVA 2,23
krivnje ni prijevare u njega se nije moglo na~j . То zna~i da lsus ni-
je zas1uZio da trpi, §to se ne Ьi moglo re~j nj za koga drugog. Bio
је poput jagnjeta nevin ј neokaljan ( 1,7). 1 tako је , nemaj~j vlastj.
tog grijeha zbog koga Ьi odgovarao, mogao ponjjeti grijehe
drugih.
23. Naglasak је ovdje na jznenac1uju~oj ~ut.njj lsusovoj, na
besprijekomu pokoravanju postupku kojj njje zaslutjo, а sve zbog
povjerenja u pravednost ј za!titu Botju. Kada su ga nepravedno
vrijec1alj, nije uzvra~ao. Каdа su nepravedno s njjme postupali,
nije proklinjao mu~ite1je, niti zazivao kaznu na njih (za razliku od
Pavla, vjdj Dj 23,2.3.). То Ьiја§е ne~to dojsta jedjnstveno. Primjer·
no strpJjjvo podno§enje trpljenja j§lo је do krajnjih granjca. lako
је jzbor rijecj ovdje ne~to druga~jjj, o~ita је veza s јо§ jednjm pro-
rockim opjsom Trpe~eg S1uge u lz 53. Ondje је u retku 7 dvaput
nagla§eno da је stalno drtao usta zatvorena: " Z1ostav1jahu ga, ј
muca!e, ј nije otvorio usta svojih: Ко jagnje na ldanje odvedose
ga, ko ovca nijema pred onima §to је strifu, njje otvorio usta
svojih." Partjcjp prezenta ј jmperfekt u gr~kom nagla§avaju da on
pod stalnom ј ponav1janom prijetnjom njjedлom nije prekinuo tj-
§inu. Sve vrijeme, kao trtva, nije uzvra~ao na z1ostav1janja. Sve vri-
jeme patnje nije pribjegao prijetnjama. G1ago1 paradidomi, preda-
tj, upotrijeЬJjen је za jzdaju na!eg Gospoda u ruke gre§nika (Mt
14-16; Мk 14,41.42). UpotrijeЬJjen је ј za lvana Krstite1ja, kojj
Ьiја§е predan ili "zatvoren" (Mt 4,12), te za Gospodina. kojeg su
Zidovi predali Pilatu а Pilat ga "predao" vojnjcima · u svakom s1u-
caju radi izvr§enja kazne, kao da је zlocinac (Iv 19 ,11. Ј 6). Ovdje
izraz prepu!tajuci se sadrZi ј mjsao da је Gospod predao samoga
sebe kako Ьi podлio kaznu za na§e grijehe (usp. Rim 4,25), ali ne
ljudima u ruke , nego u ruke Botje, ruke pravednoga Suca.
Ovdje moumo vidjeti pravu narav ј nadahлuto povjerenje
Kristovog dobrovo1jnog pokoravanja bez pritutЬi zbog nepraved-
nog trp1jenja. Мimo ovozemaljskih okolnosti ј protivnjka, on је
prizлao vrhovnu v1ast ј pravednost Botju, predaju~j sebe ј svoj s1u-
svi koji, slijede~i ga, takoc1er nepravedno pate. Qnj, kako to kate
Petar ( 4,19), treba da "dobrim djelima povjere svoje duse vjernom
Stvoritelju ••.
87
PRVA PETROVA 2,24
Takoder, u jedinstvenom trenutku patnje nШega Gospoda,
dok је Bezgre~nj patio kao najvecj zlocjnac podnosecj najvecu
kaznu za grijehe, u dva је smisla priznao Boga prevdnim Sucem. S
jedne strane, dobrovoljno ј jspunjavajucj volju Bozju zauzev~j
mjesto gre~njka ј ne pobunjv~i se protjv onoga kroza ~to је morao
proej. Svjesno је prihvatjo da је to kazna koju grjjeh zasluzuje, te
se predao da bude kafnjen. Shvatjo је da dopu~tajucj takvu sra-
motu, bol.i prokletsvo pravednj Bog pravedno sudj. S druge stra-
ne, buducj da је sam Ьiо bezgre~an , Vjerovao је da се ga Bog, pra-
vednj Sudac, u pravo vrijeme pronacj pravednim, uzdignuti iz gro-
ba i nagraditi za ono ~to је dobrovoljno jzdrzao i podnjo radj dru-
gih, dajucj mu pravo da ih potpuno spasj kazne za njihova zlodje-
la.
24. Оп koji и tijelu svome grijehe nafe ропеsе па drvo - ovo
jzricito potvrduje da је trpljenje bilo kazna za grijehe ali da grijesj
njsu bili njegovi, nego na~. Zauzeo је, dakle, mjesto gre~jka ј u-
mjesto njih podnjo kaznu. Вјо је ka:l.njen, a1i umjesto drugih, u-
mjesto onih kojjma је kazna Ьila namijenjena. "Nositi krivicu" u
Starom zavjetu znaci Ьiti odgovoran za nju ј podnjjeti kaznu, tj.
umrijeti (vidi Iz128,43; 55 ,15.16). Ponovo је rjecnik preuzet jz Iz
53,12, i stojj: "da grijehe mnogih ponese". Opis је ovdje neoblc-
no dramatjcan. Petar svjedocj kao ocevidac dogadaja. Krist ј njt-
ko drugi vlastitim је tijelom spasio gre~nika . Ucjnio је to kao Cov-
jek. Ponio је grijehe, pokorio se podno~nju kazne za ljude na
drvetu (vidi marginu u RY. Prijedlog epi znacj kretanje prema od-
redi~tu). То znacj da је u potpunosti obavio zadatak za koji је Ьiо
odabran ј jmenovan - da pati radi nas ј da ponese n~e grijehe, ра ј
do podno~nja smrtne kazne, koja је jzvr~na javnim razapinja-
njem na drvo. Тај је nacin ka:l.njavanja prirnjenjivan kada se radilo
о najvecim zlocincima jer је smatran najsramotnijjm ј najbolnjjim
poznatim nacinom umiranja; ро Bozjem sudu takvirn је jzlaga-
njem otvoreno ј javno potpao pod prokletsvo neba (Pnz 21 ,
22.23).
Posebno је vrijedno primijetjtj da u kontekstu u kojem Pe-
tar cjtatelje prvenstveno nastojj navestj da slijede Кristov primjer i
strpljivo podnesu nepravedne postupke, cim је spomenuo Кristo­
vu patnju, ne moze а da ne spomene njenu otkupiteljsku narav.
88
PRVA PETROVA 2,25
Drugo lice mnoZine namjerno mjjenja u prvo (tj. u grijehe паlе)
kako Ьi i sebe ukljucjo u gre~njka namjesto koj'ih је Isus podnio
punu kaznu.
Svrl1a је Krjstove patnje u potpunostj osloboditi grijeha one
za koje је t rpjo ј otovritj jm mogucnost novoga Zivota u praved-
nostj. Paradoksalno је da је njegova bol njjma 1ijek. Isus se ne za-
nima samo za gre~nike , otpust njihove krivnje ј oslobodenje od
kazne za grijehe nego ј za ono ~to се time postatj moguce : potpu-
no oslobad!anje od grijeha ј gre~nog djelovanja ј preusmjeravanje
zjvota ka Bogu ј njegovoj pravednostj. Glagol apogiпesthai, umri-
jevsi, ne pojavljuje se nigdje drugdje u grckom jzvornjku 8јЬlјје.
Doslovno taj jzraz znacj "Ьiti daleko", "ne Ьitj nazocan" ili "oti-
cj" а partjcjp kojj је ovdje upotrijeЬljen moie se nacj u pjsaca kla-
sjcne Grcke, kojj su njjme oznacavalj "oЩloga", tj. "umrloga".
Tom rijecju ovdje se opjsuje ~to се gre~nicj postati u odnosu na
svoje grijehe, buduci da ih је Krist ponjo ( usp. 4,1 ; Rim 4,2.11 )-
Misli se da nakon ~to је Кrist kao n~ zastupnjk i1i zamjena, umro
radi grijeha, ј za grjjeh, тј stojjmo pred Bogom oslobodenj pro~ih
erjjeha i gre~noga Zivota. Od tog smo trenutka slobodni, rije~ni
da zjvimo zjvotom pravednika (usp. 4,2; Rim 6,11-13.18). Cijom
~
se modrico.m izlijeciste uzeto је jz Iz 53,5. Rijec molops, modrice
oznacava o:tiljke, tragove Ьiса. Opisana је sjtuacija koja је sluga·
1
ma ј robovima Ьila ј predobro poznata а radi se о Ьicevanju lsusa.
1
Petar nas usmjerava ka naizgled kontradiktomoj cinjenici : Gospo-
dinovo trpljenje nama је donijelo dobroblt. Као §to је Theodore
rekao: "Ovo је nov ј neoЬican nacin lijecenja: lijecnik trpi gubl·
tak а bolesnik Ьiva izlijecen."
1
1
-25. Uvodni izrazj retka uzeti su jz Iz 53,6. Njjma se opisuje
opte covjekovo stanje. Ljudima је sudeno da lutaju kao ovce , kao
.,
1 ј Petrovi citateljj prije obratenja. SadtJ је drugacjje: Zivot kojemu
је nedostajao vodic, cuvar i cilj sada је preusmjeren na ovisnost i
odanost onomu koji se brine za doЬroЬit stada.
. Obratite se, opestraphete epi, daje naslutjti da se u njihovu
zjvotu zЬio obrat, okret "prema" necemu. Prestalj su besciljno lu-
tati ј usmjeravaju se k novoj odanosti, koja pocjnje prevladavati,
kao ~to se lutanje izguЬljenih ovaca zavr~va vracanjem cuvaru,
pastiru. U jzrazu k pastiru i cuvaru du!a svojih grcka rijec episko-
89
PRVA PETROVA 3,1
pos ("blskup", u na~m prijevodu "tuvar") njje tjtula, nego vBe
opjs onoga ~to pastjr radi, on је "nadglednjk". Pastjr ј blskup ni-
su, u natelu, razlitjte dutnostj nego samo razlitjtj nazjvi za ljude
kojj ро jstom pozivu, аЈј u razlititoj slutbl, rade u Crkvi. Petar po-
ziva starje§jne Ш prezbltere da budu ј pastjri ј tuvari (5 ,1.2) а Pa-
vao opominje "blskupe" (koje Luka opjsuje kao stalje~ne ili prez-
bltere) da djeluju kao pastjri (Dj 20,17 .28).
Petrova izjava podrazurnijeva (kako је jzrijekom poutavao
na~ Gospod, (lv 10,16) da prethodno razasute ljude ujedjnjuje o-
danost jednom Pastjru (usp. 2,4.5), te da је "glavnj pastjr" u Crk-
vi sam Krist.
е. Dиfnosti mufeva i fena ( 3,1- 7)
Brak је јо~ jedna Botja ustanova u ljudskom dru~tvu koja
od pojedinaca zahtjjeva odgovomost. Petar ovdje govori о duznos-
tima prema bratnom drugu, prvo prema tenama а zatjm prema
mutevima. Vafno је uotiti napose danas kada svi dru§tvenj slojevj
trзZe svoja prava ј od drugih zahtijevaju ono za §to mjsJe da jm
pripada, da је ovdje naglasak na dutnostjma prema drugome. Po-
stav~j kr§Canin, tovjek mora koljenjto mjjenjatj pona§anje u svim
vrstama dru§tvenih odnosa, ра tako ј u oblteljskim. Mora blti
svjestan da ga Bog promatra ј da mora raditj ono §to је vrijedno u
Botjim o~ima. Razumije se da se to odnosi ј na zene ј na mu§kar-
се.
1. Tako i vi... povezuje novi odlomak s onim §to је pretho-
dilo dajuci do znanja da је to nastavak njza upozorenja koja se od-
nose na kr§Canski odnos prema drugima, odnos u kojem se treba
drZЗti jstoga natela dutne pokomosti ili jskazivanja ~asti ј pravog
po§tovanja (usp. 2,13.17.18; 3,7).
Zenama se kaze pokoravajte se, ili podloZite se, svojjm mu·
zevima, §to ne podrazurnijeva jnferiomost njihova spola. Podrede-
nost u tom smislu znatj pokoravanje tene kao supruge, majke .
domacjce itd. u okvirima doma. Svaka obltelj , da Ы bila ujedjлje
na ј sretna, mora jmati glavu kao §to ј svaka momtad mora jmati
kapetana. Prava glava oblteJjj је mu§karac, muz. Kona~na odgo-
vomost za ono §to se radj, kako ј kada se radj, mora Ьiti njegova.
Karakteristika је , dakle, dobre zene pristajanje uz odgovome od-
90
PRVA PETROVA 3,2
luke ј praktj~ne z.ahtjeve njezjna muza. Dojsta, ovaj odlomak ј
kontekst upucuje na to da upravo kao §to mogu postojati naopaki
gospodari (2,18) postoje i mutevi, pogotovo onj kojj nisu kr§Cani,
kojima је te§ko udovoljjti. U takvim uvjetjma vjera ј pobotnost
kr§canki mogu pomoci da ј dalje pokorno sura<Juje ј bude dobra
supruga.
Navedena је sjtuacjja u kojoj је tena kr§Canka а muz ne vje-
ruje, §to najvjerojatлije odgovara poganskoj oblteJjj u kojoj је sa-
mo zena postala kr§Cankom. Postojj mogucnost mutevljeva nepri-
jateljskog stava prema evandelju. Glagol apeithein preveden kao
neposlusni, te§ka је rije~ ј ovdje se vjerojatno odnosj na muteve
kojj se namjerno suprotstavljaju jstiлj.
Muz kojj nije blcanin mote blti pridoblven za vjeru, kako
Petar kaze, tjhim svjedo~anstvom tenjna kr§canskog pona§anja. U
izrazu bez rijeci, za razliku od prethodne neposlusni Rijeci, jme-
1 nica rjjec, logos, nema clana. Buducj da se "rije~" sa tlanom od-
1
nosj na eva.ndelje, propovijedanje kr§Canske poruke, jzraz bez rije-
1
ci jedлostavno zna~j bez govorenja i1i obja§njavanja. Anastrophe
l ne zna~j razgovor nego pona§anje, fivljenje. Jasno је dano do zna-
nja da zena nece moci mutu о kr§canstvu svjedocjtj rijecjma, pro-
povjjedjma, nego, jedлostavno , nacinom zivota, odnosecj se pre-
ma njemu poput dobre l.ene . l pretpostavljenj u dru§tvu kao ј ЬЈјs.
ki rooacj, s kojjma su kr§canj stalno u dodjru, najbolje se dosetu
kr§Canskim svjedotanstvom. Da. .. budu pridoblveni; rije~ njje po-
Ьlite ozna~ena, ра se mote vj§eznacno shvatiti (u RV "osvoje-
ni"). Muz kojj se tako obrati takoder је "osvojen" od tene Ш
crkve.
2. Posto promotre prijevod је particjpa aorista а smjsao је :
buduci da su vidjeli. Epopteuein znacj pozorno promatrati, uvid-
jeti. Muz се jmati mnogo prigoda da uo~j kako је cedno tivljenje
njegove tene nadahnuto njezinim §tovanjem Boga.
3 .4. Kr§Canka, takooer, treba da nastojj udovoljavatj Bogu,
svjedo/Шj za njega povecanim zanimanjem za unutra§nje Ьiсе , а
ne za odjecu, posebnim njegovanjem stalotenosti ј postojanosti ј
duha Ьlagosti ј velikodu§nosti u odnosu na Jjude ј dogadaje. Njezi-
nirn pona§anjem moraju vladatj nove vrijednostj, vrijednosti koje
cjjenj Bog, а ne ljudj. Nasuprot l.enama koje cijenj Bog, а ne ljudi.
91
PRVA PEТROVA 3,5.6
Nasuprot ienama koje veliku vзznost prjdaju jzgledu, te mnogo
polaiu na nakit, frizuru ј haJjjne, kr~canka ne sлUje zaboravitj da
"~ovjek gleda na о~ј , а Ј ahve gleda ~to је u srcu" ( 1 Sam 16,7).
Bogu је vaina ~ovjekova nutrina.
Valja primijetjti dramati~an opis izvanjskog kicenja {gr~ki
kosmos), koje је skupo ј zahtijeva vremena а odnosj se na plete-
nje kose, stavljanje nakita ј odijevanje. lzraz covjek skro vita srca
sadrzj rije~ anthropos, koja se odnosi na osobnost, na unutra~njeg
~ovjeka (usp. Rim 7,22), ~to је drugima nedostupno ј njje poput
odjece ј kose predmet lainog prikazjvanja. U jzvorniku
pridjev neprolazne stojj bez imenice. "Nakit" (А V) Ш "odjelo"
moida ovdje najbolje odgovara. Aphthartos. nepotkupljjv, omilje-
na је pj~~eva rije~ (vidj 1,4.23). Ovdje, kao i u 1,4 (usp. 1,18 ; Mt
6,19 .20), ona ozna~uje nemogucnost kra<te, kojoj su podlozna
materijalna ovozemaljska dobra. Suprotnost koju ~etar postavlja
izme<tu vanjskog i skrovitog i izmetlu onoga ~to ljudi vide ј onog
~to Bog vidi, zajedno s neprolaznim dul10vnim vrijednostima, u
na~elu је izravna paralela Gospodinova nauka u Mt 6,1·18. Rijeci
Ыаgа (duha) opisan је na~in na koji se zena pokorava muzevlje-
vim zahtjevima. Smiren ( duh) opisuje njen stav ј narav njena dje-
lovanja i reagiranja i prema muzu, ј prema Zivotu uopce. Ona ne
smjje pokazatj znakove pobune ili zlovolje, zbunjenosti iJi uzruja-
nostj.
5.6. Velike zene Staroga zavjeta, osoblto Abrahamova i ena
Sara, navedene su kao uzor koji treba da nadahnjuje kr~anke . U
Petrovo vrijeme one su uZivale povl~ten polozaj kao pripadnice
Bogu odanog naroda, bile su svete. NauCile su kako da se po-
uzdaju u lzraelova Boga. Njihovo ponШnje odrazavalo је njihovu
svetost. Zivot su im krasile sve poieljne osoblne · napose u odno-
su prema muzeVima - pokoravanje, dobrocinstva, odsutnost Ьilo
kakve panjke i1i uzbune. Sara је pokazala pravilan odnos prema
Abrahamu nazvav~ ga svojim gospodarom. Кr~anke , polozajem
su njezina djeca, pozvane su da budu poput nje, da ~ine dobro, da
budu staloiene i tihe.
Neki prevodioci spoлUnjanje Sare i ~injenice da zene posta-
ju njena djeca povezuju s gr~kim participima na kraju 6. retka sa
"svetim ienama" iz 5. retka. То navotlenje tih zena kao primjera
92
PRVA PETROVA 3,7
daje dosljednost i potpunost jer se stje~e dojam da one posjeduju
iste tri zna~ajke koje su u prethodnim recima pripisane dobrim
r krscankama: pokomost, dobrocinstvo ј odsutnost panike. Glavna
је svrha ovog odlomka poziv ienama da steknu te vrline.
Те ga nazva gospodarom znaci zdu~om pokomo~u prizna-
vajuci muiem Ш gospodarom. lzbor rijeci jednak је onom koji se
upotreЬljava kad se ieli opisati vjemikov odnos prema Кristu kao
Gospodinu. Priznavanje takva odnosa na pravi је nacjn zaokruie-
no tek poslusno~u ili duinjm pot~injavanjem . Njeziм ste djeca
{grcki tekna), tj. pokazali ste se njezinim pravim potomcima. Као
~to је Abraham nazvan "ocem vjemika", ј Sara moie Ьiti nazvana
t "majkom pokomih". Zastra!ivanje је prijevod grcke rjje~i ptoesis,
uzbuna, nespokoj, а ozna~ava strah.
Recj 3-6 vjerojatno su daleka jeka lzr 3,25-27. Osnovna mj-
sao ovog dijela је ponovljena glavna tema ove posJanjce. Bez obzj.
ra na Zivotne uvjete ј jskustvo, Petar pozjva sve kr~ane da pred
Bogom jspunjavaju svoje duinosti u drustvu bez straha cjnecj
dobro jer imaju trajno povjerenje ј ~vrstu nadu u Boga (usp.
2,12.15.23 ; 3,13.14; 4,19).
7. Petar se ovdje osvrce na duznosti muza krscanjna prema
zeni. Ni ро cemu se za razliku od primjera iz retka 1 gdje krscan-
ka za muza ima nekr~anina, ne da naslutiti da se radi о ieni ne-
krscanki.
Кr~anina i njegovu ienu u iivotu mora voditj svijest о ieni-
nu prirodnu stanju i poloiaju. S jedne strane mora priznati njezi-
ne ograni~ene fizicke mogucnosti, razumjeti i z~titi. Samo се јој
tako moci iskazati dutnu cast i Ьiti vrijedan njezina bra~nog pov-
jerenja i odanosti. S druge strane, duhovno, mora јој kao sub~ti­
nicj Bozje milostj i dara vjecnoga tivota koji је obojima udijeljen,
priznati punu jednakost. Qsjm na uzajamnu ljubav mui ј iena po-
zvani su da zajedno uiivaju u duhovnom druienju s Bogom i Кris­
tom, а u tom podrucju iena nije slaЬija Ш jnferioma, nego ravno-
pravna ј jednaka. Zajednica muia i iene doseci се puno kr~ansko
ispunjenje samo ako se osjetljiva mel!usobna veza odriava i razvi-
ja. Njihovo је zajedni!tvo plodno, ne samo fizjcki, djecom, nego i
l duhovno, zajednjckom molitvom ј trenucjma usli!anja (usp. Mt
18,19; 1 Kor 7,3.5). Treba takol!er pazitj da molitve ne budu
93
PRVA PETROVA 3,8
"sprije~ene" (enkcptesthai). Ljudska nes1oga mof.e ugrozjti du-
hovnj sklad.
OЬazrivo tivite sa svojim zenama. G1agol sunoikein, zajedno
stanovatj, u LXX naj~e~e se upotreb1java za bra~nj odnos, poput
glago1a "poznavati" u hebrejskom (vidj Post 4 ,1 ј u gr~kom Mt
1,25). Poznavanje Boga moze muza ј zenu satuvatj od odavanje
putenim uzjcjma, ра to valja vi~e cjjenitj ј za tjm vBe teziti nego
za bratnom zajednjcom u fizjtkom smjs1u (vjdj 1 Sol 4 ,3.5; lv
17,3).
f Na~ela kncanskcg tivljenja (3,8·12)
Glavni dio Poslanice (2,11-3,12), djo u kojem Petar govori о
kr~anskom fivljenju u odnosu prema drugim ljudjma, zakljutuje
se poticajem koji se kao i uvodne rije~j u 2,11-17, odnose na sve
slojeve podjednako. Vjemike se poziva da pokafu kr~ansku lju-
bav, blagost i dobru volju prema drugima: prema kr~anima s jed-
ne, te neprijateljski raspo1ofenim ljudima s druge strane. Navod iz
Starog zavjeta (Ps 34) potkrepljuje tvrdnju da pravo uzivanje zjvo-
ta proistje~e iz iskustva Bozje pomoei, iz odbacivanja zla ј iz dob-
rih djela.
8. Snaga izraza to de telos, napokcn, proizlazi iz dostjgnu-
toga vrhunca izlaganja а ne nagovje~taja zavr~tka pisma. Slijedi
zЬir napomena razlititim s1ojevima ljudi u vidu kratkih praktjt.
nih !iroko primjenjivih uputa, а sve uz jednostavan zahtjev: 1jubav
na djelu.
U ovom retku rtavedeno је pet poteljnih kr~anskih odlika.
Sve se one ti~u dndtvene sfere, odnosno rnedusobnog odnosa kr~­
cana. Jednodu§ni, homophrones, znatj onj kojj jednako mjsJe.
Odgovarajuci glagol za izraz rnisliti, (imati na pameti, ор. prev.)
upotrijebljen је i u Мk 8,33 i Rim 8,5. Narav tovjekova odre4ena
је i otkriva.se mislima kojima se bavi. Кr~ane- na tome Petar jn.
sistira · treba da ujedinjuje zajednitko zanimanje i stav; svi treba
da rnisle na stvari koje su u vezi s Bogom i Duhom nas1jedujuci ta-
ko Кristov um (usp. Fil 2,2.5). lsto kao ~to kr~ani jmaju zajed-
nj~ko "vjerovanje" (homologia, vidi НеЬ 3,1; 4,14, RV), tj . svj
govore jsto, tako treba da imaju i zajedniti um, um nadahnut
Bozjom rije~ju i Duhom. Zato ono ~to Petar zeli i opisuje nije sa-
94
PRVAPETROVA 3,9
то ljudski sporazum nego sporazum kojj је postjgnut nakon !to
је svaki pojedinac prihvatio Bozju istinu (usp. Ef 4,13-15).
Rije~ sumpatheis, zna~j suosjecatj, zajedno patiti, (Ьiti puni
suosjecanja, D-F), tj. "radovati se s radosnima i plakati sa zapla-
kanima" {Rirn 12,15; usp. НеЬ 13,3). U su§tini, to је posljedica
prethodne odlike. Duhovne jstomH1jenike, treba da pokrecu isti
duhovni osjecaji. Zato se kr~cani mogu ujediniti i s mnogo iara
pjevati pjesme koje jzraiavaju njihovo vjerovanje, proslavljaju
Boga itd.
Bratska ljuЬav, philadelphoi, impJicjra mectusobnu ljubav jer
nas sada povezuje pripadnost Bozjoj oblteJjj. Povezana s Bogom,
ta rijec doblva najdublje, ј izrazi to kr~ansko, znacenje ( usp. 1.
Sol4,9).
Milosrdni, eusplagchonoi, zna~i Ьiti osjecajni, brzi kada tre-
ba ne~to osjetiti ј taj osjecaj pokazati. Gr~ka se rije~ odnosi na
dobro stanje covjekove "utrobe" ili "unutra!njosti" (Fil 2,1).
Odgovarajucj se glagol u Novom zavjetu upotrebljava samo za
Krista tako da samo ako imamo njegova Duha, mozemo postati
"rnilosrdni". U danamje vrijeme kad tako cesto i mnogo slu~o
vijest~ tragiёna sadrzaja previ~ smo se navikli na tucte patnje,
skloru smo povrmoj tvrdoej, te§ko nas је dublje dirnuti . one nas
ne pokrecu da no§to ucinimo. Meau kr~canima postojj velika pot-
reba za slobodnim potpunjm ј otvorenim pokazjvanjem dubokih
osjecaja te odgovarajucim djelovanjem.
.. Philophro~es~ u RSV ljubazan, uljudan, ne nalazi se u naj-
bolJim manuskripuma, te RV ј na§ prijevod slijede ёјtалје tapei-
nophrones ponizni. Кrotost ili poniznost duha Ьiblijska је vrlina,
vrlina koju Grci nisu cijenili, ali koja odgovara stvarnosti Zivota.
Slaba smo. ovisna i konatna stvorenja s "Ьijednirn tijelima" {Fil
~ ,~1 ). Prema tome, duh poniznosti pravi је duh u kojem valja fiv-
JCtJ pred Bogom. Pokazao ga је i nau~avao Isus (Mt 11 ,29). Bog
ga nagraduje trajnom milo~u; tijela ее uzvisiti u pravo vrijeme
(5,5.6).
9. Petar upucuje na nacin kako kr~ani trebaju da postupaju
prema neprijaznima, onima !to im namjemo §kode Ш ih omalova-
zavaju. Sam је lsus poucavao na~elima kojih se kr~canin mora
drfati u takvirn prigodama. S jedne strane, ne smije pribjeci osve-
95
PRVA PETROVA 3,10
ti niti s drugima postupati kao on, а s druge strane, rijecju i dje-
lom valja pokazati dobru volju. Takvo ропаsалје , premda potpu-
no suprotno onomu sto se ljudima u takvih slucajevuna cini nor-
malnim, pravi је nacin ophodenja, nacin kojem nas Krist poziva
i koji се narn sarn ро seЬi donijeti nagradu - vi~e 6emo u~ivati u
~ivotu jer се i Bog s narna jednako postupati. 1 on је, naime, dob-
rostiv prema onima koji su protiv njega grijesili rijecju i djelom
(Mt 5,44.45; Lk 6,27.28.35.36), ра i prema nezahvalnicima i opa-
kima.
Ne vracajte zlo za zlo. Glagol apodidonoi znaci uzvratiti, ne
ostati du~an. lsti se nalog na slican nacjn pojavljuje u Rim 22,17 i
1 Kor 5,15. То је ocito Ьiо uoЬicajeni djo moralnih uputa obra-
cenjcjrna, uputa koje su Ьile utemeljene na onome sto је sarn lsus
naucavao (Mt 28,19.20). Naprotiv, Ьlagos/iv/jajte. eulogountes,
partjcjp је а ne imenica. lsus је naucavao: " Biagoslivljajte one koji
vas proklinju" (Mt 5,44; Lk 6,28. А Pavao је svoje apostolsko vla-
danje opisivao ovako: "Proklinjani Ьlagoslivljarno" (Ј Kor 4,12).
Glagol eulogein, Ьlagosloviti , ukljucuje misao о djelatnoj ljubaz-
nosti, tj. о govorenju lijepih rijecj о onjma koji о narna ruzno go-
vore ј о molitvi Bogu za njihov Ьlagoslov.
Izraz ... јег ste па to pozvani ponavlja rijeci iz 2,2 1. Ondje
su se odnosile ne strpljivo podnosenje nepravedna postupka, а
ovdje na aktivno uzvracanje dobrim na zlo. Bog u Kristu Ьlagosliv­
lja one koji su grijesili protiv njega. Bjtan је dio naseg krscanskog
poziva da se tako ponaSзmo prerna onima kojj grijese protiv nas.
Zaista, Bozji cemo oprost ј milost doЬiti sarno ako naucimo jed-
nako tako oprastati i dobronarnjemo se odnositi prema drugima
(Mt 6,12.14.15; 18,32-35 ; Мk 11 ,25.26). Кrscansko ponasanje ne
treba dakle proistjecati jz pukog osjecaja moralne obaveze, nego
jz osobnih ј teoloSkih razloga, zbog cega ј mi gresnicj utivarno u
Boijoj milostj. Treba zapazitj i to da sarni odredujemo mjeru Ьla­
goslova koju cemo primjti, prema mjeri u kojoj se pokoravarno o-
vom nauku (Lk 6,36.38)'.
10. Navodecj Ps 34,12-16 Petar u Pismu nalazi prikladnu
nadopunu ј potvrdu svome potjcaju na uzdrzavanje od osvete dje-
lom ј rijecju. Vec smo spomenuli da su pojedjni dijelovi ovoga
psalma u ranoj Crkvi sluzili kao dio katekizma Ш kao Ыmna: na-
96
PRVA PETROVA 3,11
pustati zlo u rijecjma i djelima, cjnjti dobro, uspostavljati i odria-
vati miroljuЬive odnose s ЬJjinjima - to su postupcj kojjma se po-
stize jstinsЮ zjvot prepun zadovoljstva.
Petar jpak prilagodava rjecnik Ps 34,12. Za razliku od psal-
ma Petar ovdje ne opisuje samo covjeka kojj ieli dug ј dobar tivot
on opjsuje onoga kojj zeJj tivjetj tivotom kojj voli, koji ima cilj ,
zjvot oslobot1en frustracije i dosade, sto је protivno stavu Propov-
jednika u 2,17: "Omrznuh iivot, jer тј se uciлj mucnim sve sto
se zblva pod suncem: sve је ispraznost ј pusta tlapnja" Ш "trca-
nje za vjetorom" (RV).
Ne suspregne prijevod је rijeci pausato, ~to znacj uciniti da
prestane. Rijeёi od kojih se valja suspregnuti zle su (tj. sracunate
da nekome n~kode) Ш prijevame (tj. sracunate da zavedu). Valja
prim~etiti da је ovdje naglasak na djelovanju tih rjjeci na druge
(usp. Izl 20,16).
11. Zla nek se kloni. Treba prestatj samoobuzdavanjem slo-
bodnim izborom i samosavladavanjem cinjti zlo. Dobro njje sarno
pojam о kojemu cemo s djvljenjem govoritj nego nesto sto valja ј
ёinitj. Sretnj ј skladnj odnosi s drugim ljudjma ne srniju Ьitj samo
naSз teznja nego ј nacelo koje eemo gorljjvo promjcatj (usp. Rirn
12,18; 14,1 9; НеЬ 12,14).
12. Oci Gospodnje. U Ps 34,15.16 " Gospodin", Jahve, Bog
је kojj је sklopio zastupni odnos sa svojim narodom. On motri na
pravedne. Onje tu da usliSз njihove "ponizne molitve", ispovijesti
i potrebe. S druge strane, on vidi, sudi i kainjava zlocince. Upot-
reba irnena Gospodin za Boga vjerojatno upucuje na to da је u pi-
tanju njegov zavjetni narod. Kad lzrae1ci cine zlo, stite ih njegovo
nezadovoljstvo i kazna (usp. Ат 3,1.2; Но~ 12,2).
VI. TRPUENJE ZBOG PRA VEDNOSТI
(3,13-17)
Buduci da је Bog na strani onih koji od1uble ciniti dobro
(3,11.12), doista im nitko ne moie ucinjti nista nazao (usp. Rim
8,32). Na svijetu је ipak uvijek moguce da се kr~cani patiti zbog
svoje pravednosti . То moie Ьiti Bozja volja za njih. Ako do toga
dot1e, trpljenje ne trebaju shvacati kao nesretnu sudЬinu, nego
97
 PRVA PETROVA З,ЈЗ
kao dodatnu pov1astjcu. Nj u kom s1u~aju to ne mora Ьiti prilika
za uznemjrenost; naprotjv, kr5canj treba da zadrze jskrenu oda-
nost Кristu kao Gospodinu ј budu spremnj otvoreno jspovjjedatj
kr~ansku nadu. Moraju se pobrinutj da patnju ne zasluze zlim
djelima; dos1jedno~u neka posrame klevetnike .
13. Petar zapo~jnje odlomak nagla~avaju cj da је vjerojatnost
trpljenja - ukoliko kr~anjn Zivj kako Ьi dojsta morao - mala. Op-
cenito uzev~ , takav na~jn zjvota ne jzazjva protjvljenje. Ako se
pokaie da revnujete za dobro, tko Ьi vam naudjo? - pjta Petar.
Sucj, ako valjano obavljaju svoju duznost, pohvaljuju one ~to ~jne
dobro, а ne progone ih (2, 14). lzgleda daje to ono ~to projz1azj jz
ovoga stiha.
Medutim, u ovom kontekstu, kao jzazov upucen kr~canima ,
to pjtanje moze upucjvatj ј na duЫje stvari. Petar naime odmah
pre1azi na mogucnost trp1jenja zbog pravednostj ј na taj na~jn sa-
mo ponavlja Gospodinova upozorenja u~enicima: da radi praved-
nosti mogu Ьiti i progonjeni (Mt 5,10-12; usp. 2 Tim 3 ,12). Prema
tome, njje moguce izbjeci vjerojatnost da се Kristovj sljedbenici
koji ~ine dobro Ьiti izlozeni protivljenju i te~kocama koje се jz to-
ga proizaci. Petar pita, tko da vam lUludi... Glagol kakoun ne mo-
ra zna~iti samo uznemiriti Ш lo~e postupati nego ј na~koditj losjm
postupkom, а to је ovdje prikladnije tuma~enje . Pojav1juje se i u
Dj 7,6, "Ьit се zlostaljani" i 12 ,1, "mu~jti" (RV 'afflict' - nanije-
ti bol). Sagledano u svom kontekstu pitanje Ы dakle , kako AV
prijevod navodi, moglo glasitj: Bez obzjra na to s kakvim cete se
tjelesnim ili materijalnim pote~kocama morati suo~itj , tko vam
zaista moze nauditi ako ~inite dobro?
1 ne samo to; one kojj teze dobrim djelima Bog ~uva , ~to se
upravo potkrep1juje u Ps 34. Na Boga i njegovu pravednost moze-
mo se os1oniti ne samo u trai.enju odgovora na vapaj za pomoc ;
mozemo ra~unati ј na njegovo odlu~no suprotstavljanje zlo~jnci­
ma. Ка.kо im onda Ьilo tko moze na~koditi kad jm sam Bog po-
mai.e, suprotstav1jajuci se onima kojj ~jne zlo ( usp. Rim 8,3 1.
35-37). lzraz "ako revnujete za" nastao је prevodenjem gr~ke rije-
~i mimetai, koja doslovno zna~i opona~ati . RV prijevod navodi
oni koji revnuju, entuzjjasti.
14. Gr~ld jzvomik na kojemu se temelji prijevod Nego то-
98
PRVA PETROVA 3,15
ra/i ~ trpjeti izrazava niZi stupanj vjerojatnostj, tj. smisao mu је :
~ak 1 ako Ьiste moraJj trpjetj. Petar tvrdj da su svi koji zbog pra-
vednosti trpe "Ьlazenj" (gr~ki makarioi - sto је u nas prevedeno s
Ьlago vama, ор. prev.). Tako је u~inio ј nas Gospodjn u Mt 5,
10-12. Naravn~, to је naizgled posve suprotno naravnoj ~ovjeko­
voj reakciji. Bjti sretan ovdje ne zna~j veselitj se nego blti visoko
~ovl~ten, postati objektom posebne bo:t.anske rnilosti (usp. Mari-
JШ hvalospjev: "Odsad се me, evo, svi narastajj zvatj Ьlai.enom",
Lk 1 ,48). Nasuprot tome kada ~ovjek mora trpjeti, on se prirod-
no osjeca ne samo nesretnim nego i Шenim povlastica, osjeca da
se s njim neljubazno postupa, da ga је Bog zanemario iJi da s njj-
me lose postupa.
t Ne bojte se njihova zastra!ivanja. "а straha njihova se ne
pl~te" (RV ј Karadi.iC); uzimajuci u obzjr ј strah koji pro:t.ivlja-
vaju, ј strah. koji oko sebe ~ire. Petar se ovdje oslanja na neke rnisli
ј i~raze jz 1z 8,12.13: "Ne bojte se ~ega se on (narod) Ьојј ј ne-
maJte straha. Jaltve nad vojskama, on jedinj neka vam bude svet ј
jedino se njega bojte." Zna~enje је ovdje ne dijelite njiho v strah а
"strah" је u recima 12 ј 13 vjerojatno upotrijeЬljen kako Ы se o-
pisala religijska odanost. То је poziv da se u trenucjma opasnosti
t ј straha ne utje~u drugim bogovima (sto su mnogi zaista ј ~inili),
nego da gaje tihu odanost Jahvi ј da u njemu nadu uto~jste . Mo-
guce је da је Petar ovdje upravo na to mislio, posebno ako је nam-
jeravao - nШа jzravno ne imenujucj - upozoriti na vjerojatnost da
се na neke kr~ane Ьitj izvrsen pritisak da se klanjaju Caru i1i da se
obrate na pogansko jdo1opoklonsivo (usp. 4,3.4.). Poziv kojj slije-
di, da budu odanj Kristu "kao Gospodinu" (RV), te da, ako ih se
bude pitalo, posvjedo~e о svojoj kr~anskoj nadi, potpuno se uk-
lapa u navedene okolnosti.
Medutim, s druge strane, lz 8 ,12 moi.e zna~jtj jednostavno:
Ne dijelite njihov strah; ne pridruzujte se орсој panicj. Petar moz-
da ovdje misli (а gr~ld se izvomik moze ј tako razumjeti): Ne boj-
te ih se; ne dajte da vas uspani~e". U svakom slu~aju , poziv koji
sJjjedi na prvom је mjestu .... i ne plasite se. Glago1 tarassein u pa-
sjvu zna~j Ьitj uznemiren. Nalazimo ga u Mt 2 ,3 ; 14,26; Iv 14,
1.27.
15. U gr~kom se "Krist" upotreЬljava ~е~се nego "Bog". 1z-
99
PRVA PETROVA 3,15
razi koji se u Iz 8,13 odnose na Jaћvu, izravno su primijenjeni na
lsusa, te se na taj nacin daje do znanja da је on Krist, ton Cltris--
ton, onaj koji је patio i kojemu se treba klanjatj kao Bogu. Tako-
der, poredak rijeci u grckoш kojj pocinje s kyrion de sugerira da
Ьi Gospodirz trebao imati predikativnu шос. U prijevodu jmamo
"Gospodin Krist neka vam bude svet u srcjma vasim."
Vrjjedno је jstacj da је srce svetjste u kojemu treba da stu-
jemo Кrista ј prjznamo ga svetjm. Takvo jzriavanje uzjma u obzjr
okolnostj izazvane progonima, u kojima nije Ьilo uvijek moguce
sastajati se na zajednickom mjestu okupljanja. Krscanj su stoga
pozvanj da bez obzjra na okolnostj budu u zjvu zajednistvu s Kris-
tom, dozivljavajuci njegovu prisutnost i postujucj ga u srcu. То је
ujedno unutrasnji, duhovni karakter svakog jstinskog krscanskog
odnosa prema Кristu kojj је potpuno neovisan о mjestu. Кrist је,
najme, оЬесао da svoju prisutnost nece objaviti u odredenim zgra-
dama, u vezi s vjdJjjvim predmetima, nego u ljudjma, u njihovim
srcjma ј njihovoj sredini (usp. Mt 18,20; 28,20). Neki tumace da
se savjet budite uvijek spremni па odgovor odnosi па sluzbeпe
progone krscana, tj . mogucnost da се ih se za vrijeme propisana
postupka о tome pitati: " Budite spremni u grckom pros apolo-
gian, tj., u smislu odbraлe , objasnjenja. Rijec је upotrijeЬ!jena u
Dj 25,16; 2 Tim 4,16 i u Fil 1,16.17 u znacenju obrana. Ostali
izrazi u ovom retku medutim, upucuju na nesto о cemu vjemici u
Ьilo koje vrijeme mogu Ьiti upitani, nesluzbeno i spontano. Glagol
aiten, zatraiiti , prije Ьi se mogao odлositj na oblcan razgovor, ne-
go na sluzbenj upit. Osim toga, izrazi uvijek i svakomu naznacuju
uopcenost. Krscanin mora imati na unш da ga Ьilo tko u bilo koje
vrijeme moze traziti da obrazlozi i opravda svoje krscansko uvjere-
nje.
Ovdje jmamo neke prakticne upute о krscanskom svjedo-
canstvu. Pogresno је stalno ljudima propovijedati. Кrscanka- tako
veli Petar · treba nastojati da pridoblje supruga nevjemika ne go-
voreci о vjeri (3,1). lpak, sve је drugacije ako netko zatraZi objas-
njenje. lsto tako, ako su krscani oprezni, cesto се u primjedbl iz-
recenoj u prolazu prepoznati pitanje. Tada је vrijeme da se progo-
vori, ali za to treba Ьiti spreman.
Кrscanin se tada treba zauzeti · ne agresivno i1i napadajuci
100
PRVA PETROVA 3,16
predrasude druge osobe · 1ogicnim izlaganjem ili razumnim obju-
njenjem (logos) о nadi koja је osobltost krscanske zajednice (usp.
НеЬ 10,23). On to mora· takoder uciniti Ыаgо i s poftovanjem,
nenametljivo i bez uznositosti, s duznim postovanjem prema dru-
gima, sa strahopostovanjem prema Bogu. Netko се, naime, vise
paziti na to kako је nesto receno nego sto је receno. Samo ako ih
ono prvo privuce (odnosno, u najmanju ruku, ne odblje) pos1usat
се i drugo.
Razumljivo је da su mnogi ovo protumacili kao aluziju na
Petrov promuaj kada је zanijekao Gospodiлa. Upitan nenadano,
od nepoznate osobe, na neuoblcajenu mjestu, usput ј povrSпo, ni-
je imao spremna odgovora. А ono sto је rekao nije Ьilo izgovore-
no ni krotko, niti s postovanjem.
16. Ovaj redak nalikuje 2,12 а do prilagodavanja izraza vje-
rojatno је do~o zbog raznolikosti grckim rukopisa. Svjesno podr-
zavajuci dosljedno kreposno pona!anje, k!Scani Ьi dobrim ponua-
njem mogli posramiti one koji ih klevecu. Pred Bogom krscani u-
zivaju slobodu duha koja је neophodna za djelotvomo svjedoce-
nje pred ljudima, ali samo ako uspiju odriati dobru savjest. U pro-
tivnom ugrozavaju ustrajnost u vjeri (vidi 1 Tim 1,19; Dj 24,16).
En ho doslovce znaci u kojem, u odnosu na kojeg (usp. 2,12). U
izrazu oni koji ozlogbluju va! dobar livot и Kristu glagol katala-
lein, potcjenjivati, omalovatavati, pojavljuje se i u pasivu i u dru-
gom licu mnozine te znaci govori se protiv vas. U izrazu ( da) budu
postideni (u RV posramljeni; u grckoj slozenici znaci posramiti i
usutkati (da prestane klevetati) (usp. 2,15; Lk 13,17). G1ago1
epereazein. potvarati, znaci zlobno optuziti (usp. Lk 6,28).
17. Ako је to volja Bozja, Ьо1је је da trpimo kao oni sto ci-
1 ne dobro, nego kao oni sto ~iле zlo. Jer kada trpe zlocinci, oni
~ jednostavno dozivljavaju posljedicu svoga zlodjela · to је nesto za-
sluzeno, to је izvr5enje osude; nesto sto u stvorenom poretku do-
nekle izrazava vrhovnu botansku moe i moralni karakter. Kada
trpe oni koji ~iле dobro njihovo trpljenje nije prava moralna pos-
ljedica njihova dobro~iлstva, iako su moida upravo njihova dobra
djela izazvala ljude da prema njima lose postupaju. Takoder, ako
pravedni Bog, koji је uspostavio cudoredni poredak, dopu~ta da
oni koji ~ine dobro trpe, i, stovi~e. ako је njegova volja da iz toga
101
PRVA PEТROVA 3,17
proizade ne§to dobro; na njegovu slavu, za dobroblt drugih ili pak
za osobno dobro onoga kojj trpj. Takav nac3jn razmi§ljanja vodj
Petra k vrhunskom primjeru takva trpljenja, primjeru kojemu
ga је pouc3io sam Кrist i Duh: trpljenju Кrista, kojj је , jako prave-
dan trpio od ljudske ruke ро voijj Bozjoj ј za dobroblt ljudj.
УП. КRISТOVO TRPUENJE 1 SLAVNE POSUEDICE
NJEGOVIH МUКА (3,18-22)
Trpljenje о kojem Petar ovdje govori neobltno је ј jzrazjto
kr~ansko. Dvije iznenadujuee osoblne upravo је jzravno odrectio
(3,17). S jedne strane, ono је nezasluteno (usp. 2,19.20}, а s
druge, bozanski odredeno. Takvo је trpljenje jzrazjto blcansko
stoga §to ga, prvo, vrhunski oprimjeruje patnja samoga Krista ј ,
drugo, jer је to iskustvo za koje su odredeni ј njegovi sljedbenjcj,
njegov narod. Trpeci tako ostavio nат је primjer koji treba da sli-
jedimo (2,21}. Qsjm toga, kao ~to su strozavjetnj prorocj blli Du-
hom nadahnuti da proritu (l ,10.11 }, trpljenje, ne samo da је bilo
predodredeno za pravednoga Кrista, nego је to Ыо i njegov pre-
destinirani put k slavi. Izlozen patnjj, znao је da се iza nje slijectiti
odgovarajuca slava, ~to znac3i da је ljudske , ovozemaljske patnje
vrijedilo podnijeti radi botanske, vjec3ne nagrade. Na tu se temu
Petar vraca i razvija је u ovom i u slijedecem odlomku (4,12-19}
kako Ы ustvrctio da takvo trpljenje u povijesti Кrista i u povijesti
njegova naroda ima dalekosetne nebeske posljectice.
Dok su Kristove muke i muke kr§cana u nac3elu ј slijedom
slic3ne, Кris~ovo је trpljenje kako ро svojoj naravi, tako ј ро pos-
ljecticama jectinstveno. On је, pravedan trpio nezasluzeno; kazna
koju је podnio Ыја§е za grijehe nepravednika, da ih pomiri s Bo-
gom. Zaista, patio је imajucj u vidu krajnji cilj: privestj osudene
gre§nike natrag k Вogu .
Takoder, Njegovo је trpljenje imalo јо§ jednu svrhu, donose-
ci neposredno i potpuno slavu i uzvi§enost. lako је pretrpjo najve-
cu kaznu zbog grijeha gre§njka ј u tjjelu Ыо usmrcen, odmah po-
tom navijestio је svoju slavu nepokornjm ј utamnjc3enjm zlodusj-
ma koji ljude uvuko§e u grijeh ј sud. Ustao је od mrtvih ј uza§ao
na nebo. Ustolic3en је Bogu zdesna. Sve su mu sile ј vlastj podrede-
102
PRVA PEТROVA 3,18
ne, Gospodar је svega: smrti ј Zivota, pakla ј neba; kao takav, on
moze spasiti i dovesti natrag k Bogu one za koje је umro.
Posljectice njegova trpljenja ј dobroЫt koju је ono omoguci-
lo namijenjeni su nama gre§nicima. Kr§tenje oznacava nac3jn ulas-
ka i obiljehva na§e tijelo jzvjesno~u na§eg punog sudjelovanja.
Na slitan nacin prica о koraЫji ј potopu simbolizira nacjn na kojj
Bog gremilce spasava suda. Prvo, Bog је dovoljno dugo odJagao
sudnji dan da Ы koraЫja mogla Ыti jzgradena. Zatim, du§e koje u-
do§e u koraЫju njsu, dodu§e, jzbjegle sud, ali su spa§ene jer је
voda potopila ostale a1i jm i omogucШa da iz staroga zaplove u no-
vj svijet. lzШv§i iz koraЫje, uvidjeli su da su stare stvari i§tezle ј
+ da је sve postalo novo.
Тај је simbol jspunjen u Кristu (vjcti 2 Kor 5,17}. Bog ga је
pripremio da dode u puninu vremena. Sud је u meduvremenu Ыо
odgoc1en. Tada se sud srutio na njega kao potopne vode na korab-
lju. Kada mu se gre§nicj utjec3u, oni ne izbjegavaju sud za grijehe,
nego blvaju spa§enj u Кristu; umjesto suocavanja s vlastitom sud-
binom, Ыvaju sjgurno dovedeni Bogu.
Кr§tenje izravno odgovara slicj spasenja kroz vode potopa.
Ono svjedocj о sudu jspunjenom u Kristovoj smrti za nas. Ako
smo bltenj u Kristovu smrt (usp. Rim 6,3.4}, proej cemo kroz
sud te jzatj spa§enj, oslobodenj prokletstva, kao sudjonjcj Kristo-
va novog zivota. Na drugoj stranj, njegovo nas trpljenje tako pri-
vocti k Bogu.
Nada za koju se moli i koja se Zivotno ostvaruje u gre§niko-
vu jskustvu nije sadrtana u ceremonjjj kr~tenja nj u vodj kr§tenja
koja Ы oprala necistoeu tijela, nego u jskrenu odazjvu srca Bogu,
а napose u osobnu priznanju vjere u raspeta i uskrsla Krista. Samo
utjelovljeni Кrist, raspeti, uskrsli ј okrunjenj, moze nas jzbavjtj od
grijeha i uciniti da udemo u Zivot; to ne moze ceremonija kr§te-
nja. Izvanredna teolo§ka razrni§ljanja ovog zaista izuzetлog od-
lomka odratavaju gotovo u potpunosti neke od kljucnih tvrdnji
ranog razdoЫja Crkve, kada su Кristovi sljedbenicj kr§tenjem priz-
navali vjeru. ViJe је nego vjerojatno da је u takvim prigodama pri-
ca о koraЬljj i. potopu slutila kao znacajna svetopjsamska ilustra-
cjja.
18. Petar titatelje podsjeca da је Кristovo trpljenje vrhunski
103
 PRVA PETROVA 3,18
primjer trpljenja opisanog u 3,17. Sve ~to ga је zadesilo strpljivo је
podnio. Krscanj treba da se sa slitпim trpljenjem suo~e na druga-
~jji na~in. Krist је trpjo do vrhunca ј Ьiо је иbljen dodи!e и tijelи.
Trpljenje se ovdje odnosj na smrt, kako stojj ј u tzv. Njcejskom
vjerovanju : "On trpje ј Ьi zakopan." 1 u nekim rukopjsjma stojj
"umrije".
Za grijehe prijevod је gr~kih rije~j peri hamartion. Vjdj ka-
ko se taj jzraz upotreЬljava u LXX, Lev 5,7 ; 6,30 (usp. Rim 8 ,3 ;
НеЬ 10,6.8). Buducj da је Krist Ьiо bez grijeha, ovj jzrazi sugerira-
ju da је trpjo radi poлUrenja Ш otkup1jenja (usp. lv 2,2 ; 4 ,1О). Ta-
koder, trpjo је zastupnj~ki Ш zamjenski, pravedan za nepravedne.
Кaznu za grijehe gresnjka podnjo је umjesto njih te su steJdj sta-
tus ~ovjeka koji ne moze ponovno Ьitj osuden za grijehe, odnosno
za kojeg је otkup vec "placen" (usp. lv 5,24; Rim 8,1). Нарах,
jednom zna~j jednom ј za svagda. Kristova se zrtva njje morala
ponavljatj kao uzaludno zrtvovanje Zivotjnja u levitskim ritualima.
Jedan jedini dogadaj potpuno је ј kona~no rijesio proЬlem kojj је
jskrsnuo grijesjma nepravednika (usp. НеЬ 9 ,26.28 ; 10,10-14).
Kristovo је trpljenje odlu~no uklonilo prepreku ј otvorilo
pristup ne samo Kristu nego da vas privede Bogu te da mu privede
ј nas (usp. Мk 15,38). То је ujedno ј prvi i konacni cilj sveukup-
nog religijskog djelovanja • gresnicima osjguratj pornirenje s Bo-
gom · potpun, slobodan ј neometan pristup Bozjoj prisutnostj ј
nepomuceno uzjvanje u zajednistvu s njjm. Ubljen, pojam kojj uk·
ljutuje nasilje, smaknuce, zajedno s prethodлim "umrije", upucu-
je na realлost Кristovih tjelesnih muka ј smrti te na narav njegova
kraja · namjeravanj, boJnj zavr5etak njegova zemaljskog zivota
(НеЬ 5,7).
Oiivljen и dиhи vjerojatno se ne odnosi na Duha Svetoga. U
gr~kom izvomiku tijelo ј dиh navedenj su bez clanova, te ih је
najbolje shvatiti kao dva djjela, dva stanja koja u ljudskom obblju
na5ega Gospodina slijede jedno nakon drugoga (usp. Mt 26,41 ;
Rim 1,3.4; 1 Tjm 3 ,16; takoder 1 Kor 5,5 ; 1 Pt 4 ,6). Prvo saznaje-
mo da је njegov zemaljski Zivot naglo prekinut kaznom smaknuca,
kao da је gresnjk, Zatjm, poput neocekivana anti-klimaksa, sazna-
jemo da njegov ljudski duh nЧе роSзо u Had da tamo ceka konac-
ni sud ј drugu smrt, nego је uZivao u dobroЫti oiivljavanje tj.
104
PRVA PETROVA 3,19
ulaska u potpunjjj Zivot (usp. Юm 1,3.4; 1 Kor 15,45). Prema to-
me, fizjcka snнt njje Ыlа prvj, zemaljski stupanj neumjtnog slijeda
kojj је vodjo prema konacnom sudu (НеЬ 9,27), nego tocka na
kojoj је sud zbog grjjeha jednom zauvjjek zavrsio. Njegova fizicka
srnrt nije bila smrt u grjjehu, nego smrt grijehu, jednom ј zauvjjek
(Ют 6,10). Neposredнo nakon toga mogao је uzjvatj u slobodj,
njje Ыо viSe ogranjcen, stegnut (Lk 12,50). Umrjjevsj, njje postao
zrtva, nego pobjednik, Gospod , koji је jznad smrtj ј svih onih kojj,
grjjeha radi, vec Ьiјаlш zrtve smrtj (Юm 14,9; НеЬ 2,14.15; Otk
1,18). Као ј kada se , neposredno nakon sto је njegov zemaljski
zjvot Ьiо zavr5en, razderala hramska zavjesa (Мk 15,37 .38), rijecj
koje su upotrebljene naglaSзvaju dobroЬit njegove 1rtve , " zavrSe·
na posla" . sto је uslijedilo odmah ро smrti. Uskrsлuce jz groba bj-
lo је jedno od njih. 1 prije toga ро duhovnom se svjjetu mogao slo-
bodno kretatj kao Pobjednjk.
19. U svom ozivljenom ljudskom duhu, prjje nego li mu је
tjjelo uzdjgnuto jz groba, Кfjst је uzjvao novu slobodu ј gospodst-
vo ј mogao је роеј dusima kojj zatvoreni cekaju sudnjj dan (2 Pt
1 2 ,4 .5: Juda 6) ј navjjestjti im svoju pobjedu nad smrtj ј nad poslje-
dicaшa njihova zla djelovanja na ljude . Tako ih је ucjnjo svjesnj.
ј ma da је njihovo sudenje konacno zapecaceno ( usp. Kol 2, 14.15).
Glagol kerиssein, navijestitj ili prog1asjti (Otk 5,2), preveden
је glagolom "propovijedati" ј valja ga razlikovatj od evaпgelizein,
navjjestanja dobrih vijesti (vidi posebno u 4 ,6). Petar ne kaze da је
Krist propovjjedao evandelje, nego da је najavio svoju pobjedu
nad Zlim, а to је za zle duhove bila loSз vjjest.
Mnogi su izraz duhovima и tamnici zeljeli objasnjtj povezu-
jнcj ga s dultovnjma ljudima kojj su umrli ; medutjm, u skladu s
liнgvjstjckom upotrebom u Pismu ј povezanosti s Nojnjm vreme·
нima, pravilнjje Ы bilo razumjeti ga kao nesto sto se odnosj na
posmule andele (usp. Post 6,14; 2 Pt 2 ,4.5). Юјес pneиmata,
dиhovi, samo ј bez pobli.Zeg opjsa njgdje u BiЬlijj ne oznacuje du-
hove umrlih ljudj. Uzrnite kao primjer "dusima savr5enih praved-
nika" (НеЬ 12,23). Ovdje rijec oznacava nadnaravna Ьiса , dobra ј
zla (НеЬ 1 ,14; Lk 10,20). Navedimo mj5eJjenje E.G. Selwyna:
"Cjnjenica је da је rjjec pneиmata upotrjjeЬ!jena za nadnaravna
Ьјса, da se u Zidovskoj tradicijj govori о takvjm Ьicjma ... neposlus-
105
PRVA PETROVA 3,20
nima Bogu, blcima koja su zamijenila mjesta koja su u poretku i·
mala, blcima kaznjenima tamnicom , te da se racunalo da se ta
promjena desila neposredno prije potopa. Na ta se vjerovanja bez
sumnje aludira u 2 Pt 2 i u Judi 6 ,7 · sve to vrlo izrazito govori u
prilog ovakvom tumacenju .
20. Kad ih ono Bofja strpljivost iscekivase, tj . kad је Bog
pruzao gresnicima priliku da se pokaju i sklone u koraЬlju koja Ьi·
jase pripremljena prije nego sto је osuda pala (usp. Post 6,3; Rim
2,4; 2 Pt 3,9). U kojoj, eis heu, izraz је koji sugerira ulazenje, "u·
laskom u koju".
G1ago1 diasozein, spasen. znaci blti sigurno sproveden. Pri·
jedlog diл ponov1jen је u izrazu di' hudatos. "kroz vodu " , tako da
Ы smisao mogao blti da su sigurno sprovedeni kroz vodu. Druga је
mogucnost da prijed1og znacj pomocu, tj. da је potop Ыо sredst·
vo njihova spasenja, jer је sud koji је drugima donio smrt njih od·
veo u novi svijet. То se slaze s paradoskalnom istinom nauka vjere
da se Kristovom smrcu gresnjci ne spaSзvaju samo smrti nego i
privode u novj Zivot. U doba potopa to је bl1o dostupno samo o-
njma kojj su se uspeli u koraЬlju , tako da se ovdje sugerira da је
prilazak Kristu, preduvjet uzivanja dvostruke dobrobltj.
21. Кrstenje је isto tako protu/ik (grcld antitupos, usp.
НеЬ 9 ,24) odgovorajuca slika spasenja, ј to bogata ј neposredna,
jer pokazuje odnos krstenika ј lsusa Krista. Као sto se u prici о
potopu govori о sudu kojeg su se ljudj u koraЬlji blli spasili kako
ы usli u novi zivot, tako ј krsna voda govori о smrtj koja је snasla
Кrista, smrti zbog gresnjka, od koje su, i zahvaljujucj kojoj, spa·
reni i kroz koju vjernici pred Bogom, ulaze u novi zivot. Kristovo
uskrsnuce omogucuje vjernicima da sudjeluju u tom novom zivo-
tu.
Na ovom mjestu Petar u umetku namjerno dodaje dvjje pos-
tavke kako Ы dao do znanja da puko sudje1ovanje u vanjskoj for-
mi krstenja ne spasava. Jedino nas Krist svojom smrcu i uskrsnu-
cem moze spasiti, а ne krsna voda. Oni koji zele blti sudionici spa-
senja moraju pristupiti raspetom i uskrslom Кristu. То se ostvaru-
je osobnim samopredanjem vjeri u Krista i istinskim ispovijeda-
njem te vjere u Boga. Krstenje је javna potvrda vjere.
Molitva, grcki epetotema, znaci zahtjev, upjt. То se vjero·
106
PRVA PETROVA 3,22
jatno odnosj na uoblcajena pitanja ј odgovore pri krstenju. Posto·
је dokazi u papirusima da se rijec upotreЫjavala za sluzbeno pita·
nje i odobrenje (pristanak) koje је jameilo ugovor. Moguce је, isto
tako, umetak shvatiti kao da zavrsava izrazom " za dobru savjest"
te izraz uprav/jena Bogu (eis Тheon, prema Bogu) prikljuciti ne-
posredno g1avnom glagolu, doblvajuci smisao da nas krstenje si·
gurno privodi k Bogu. То је potpuno u skladu sa svrhom Kristove
smrti jzrazenom u 3 ,18; "privede nas k Bogu" .
Takoder, prema takvom tumacenju razvija se u potpunosti
ј
pozitjvna blt Kristova djelovanja za spasenje ј nare injcjjacjje u
njemu. SpaScnj suda za grijehe, pomireni smo i s Bogom.
22. Ovdje se upoznajemo s pobjednjckom stranom Kristova
trpljenja; navedeno је ono sto је uslijedilo posle njegove smrti а
sto u punoj mjeri odrazava vrijednost trpljenja ј lsusovu moc da
spasi sve za koje је umro. On је kao covjek podignut jz mrtvih ј
njegovo је ljudsko tije1o pros1avljeno; uzaSзo је na nebo. (Ponav-
ljanje grckog particjpa poreutheis, koji se pojavljuje i u З , 19, u-
pucuje na sukcesjvne stupnjeve njegova pobjedonosnog napredo·
vanja). On је zdesna Bogu, na najpovla§tenijem polozaju u svemi·
ru. Sva nebeska blca i vlasti pod njegovjm su nadzorom. Priznati
sve to u cзsu krstenja, u krscanskom stovanju , Ьiti siguran da је
raspeti Isus ziv, slavan i da vlada, priznati gdje se sada nalazi (u·
ocite upot:rebu prezenta 'jest zdesna Bogu") · sve је to dio prave,
istinske , spasenjske vjere, dovoljan razlog postojanja Crkve i krs·
canske vjere i nade (usp. Rim 10,9.10; Ef 1 ,19·22).
VJII. PONOVUENI POZIV NA SVETO
2IVUENJE (4,1-6}
1 Tvrdnje jzrazene u ovim recima, poput onih u prethodnim,
t
1 prilicno је tesko objasniti. Posebno se to odnosi na retke 1 i 6 .
Razlicitj komentari nude posve oprecna tumacenja. Ne namjera-
vamo cak ni sazeto izlagati sve jer blsmo na taj nacin citatelja pri-
je zbunili, negoli mu pomoglj. Ovdje cemo zato namjemo slijediti
samo jednu nit tumacenja, nastojeci da to ucjnimo na nacin koji
је u skladu s naSim shvacanjem odlomka u cijelosti. Ukratko, Pe-
tar kaie stijedece: buduci da је Krist umro za njih, oni koji posta·
107
 PRVA PETROVA 4,1-6
nu kr~c anj ne mogu zjvjetj ostatak zemaljskog zjvota onako kako
su zjvjeli ranjje: nakon smrtj Zivjet се vje~ no , nece se. kao ostaJj
ljudj, moratj suo~jtj s vje~nom osudom.
Poku~jmo se priЬIШti vjerojatnom slijedu mjs(j . Uvodnj jz.
raz vraca se na Kristovo trpljenje , о kojemu је bllo rjje~j u pret-
lюdnjm stihovima, napose u 3,18. То је trpljenje bilo ljudsko i
ovozemaJjsko "u tjjelu", а u njegovom је slucaju zna~ ilo Ьiti
ubljen . Na jsto se mjsJi ј ovdje. Bjtj ubljen, kao sto је Ьiо on ,
jedjnj је nacjn trpljenja kojj svakako dokrajc uje nec jje grijesenje .
U jedjnstvenome slu~aju bezgresnog Krista, njegova sшrt, kao
smrt nevjna nadomjestka kojj је podnjo kaznu zbog tudiћ grijeha.
Umro је grijehu jednom zauvjjek. Otada zjvj vje~no, zjvi Bogu
(vidi Rim 6,10). Osim toga, buducj da је umro za nas (snasla ga је
kazna zbog naSih grijeha) i buducj da је gresnjcjma, u ~јје је jme
trpio, otvorena mogucnost novoga zivota, nacin na kojj sada
zivimo i nasj izgledj nakon smrtj time su odlu~no ј konacno
promjjenjenj. Stoga u buducnosti moramo gledati s odgovaraju-
cim novjm stavom uma.
Prvo, zbog Kristove smrti ostatak zemaJjskog z jvota treba
da provedemo druga~ije: ne vise jskJju~jvo zadovoljavajucj svoje
sebl~ne prohtjeve, nego sluzeci vo\jj Dozjoj. tj. Pavlovjm parale\iz-
mom jzrazeno, smatrajucj sebe mrtvima grijehu, а z.ivjma Bogu, te
predajucj udove svoje Bogu u sluzbl pravednostj (Rim 6,11-1 3).
Danj zemaJjskoga Zivota koje smo proveli u grijehu prije negoli
postadosmo krscanjma dovoljan su danak poganskim uzicjma ј zlj-
ma idolatrije . Odsada valja po~etj zjvjeti na nov na~jn : ako to u~j­
njmo, dosadasnji nasj prijatelji i istomi§ljenici Ьit се jznenadenj
sto vj!e ne sudjelujemo u zajedni~kim obl~ajjma , te moiemo o~e­
kivatj da се svoje nezadovoljstvo izrazjtj na za nas ponjzavaju~ i na-
cin.
Drugo, moramo shvatjti da su njihov ј nas polozaj tl odnosu
na Boga potpuno razli~itj , sto se posebno odnosj na neizbjefnj
Boiji sud za one kojj ~jne zlo. U sudnjj dan Bog се im suditi bez
obzira Ьili onj tada jos zivj ili vec mrtvi. Nakon fizi~ke smrti ceka
ih vje~nj sud (НеЬ 9 ,27). Polozaj krscana, cak ј onih koji su dosad
umrli, potpuno је druga~jji jer su oni na ovome svijetu ёuli i prih-
vatili nauk о Кristovoj patnjj zbog grijelta, kako Ьi pravedne i ne-
108
PRVA PETROVA 4,1
pravedne priveo Bogu. Njih ne6e sustici sudnji dan kao gresnike.
Osuda zbog grijeha za njih је stvar pros1osti, nesto sto је Kristo-
vom smrcu uredeno ј okon~ano na zemlji. Posljednji zaostatak
njena ovozemaJjskog efekta okusili su, kao ostaJi gresnici, umrijev-
Si. Ali otad, prema Bozjoj namjeri, staJno uzjvaju u dobroblti Кris­
tove smrtj, duhovnom Zivotu u Bogu.
1. Uvodna misao buduci da је Krist trpio и tijelu vraca ~jta­
telje na 3,18. Podsjeca ih da је Krist u tijelu izdrzзo bol i Ьiо uЬi­
jen. То је okoncalo njegov odnos prema grijesjma ljudi, ~iju је
kaznu podnjo u vlastitu tjjelu (2,24). Njje umro "u grijehu" Ш
"pod grijehom", nego "grijehu". Novi Zivot koji mu је dan kao
~ovjeku kad је "oiivljen u duhu" (3,18) i tjelesno uzdjgnut od
mrtvih Zivot је koji otad iivi potpuno odan Bogu, u potpunu i slo-
bodnu pristupu njemu. Oni za ~ije је dobro trpjo pozvanj su ovdje
da se naoruzaju odgovarajucim stavom, te da u skladu s njjm pro-
vedu Zivot potpuno druga~ije. Pozvani su da priznaju kako nitko
не moie Ьiti potpuno krsten u Кrista а da pritom ne prizna: prvo,
da је svrha svega toga posvecivanje Zivota djelima koja su ро vo1ji
i Bogu (usp. 2,24 ј Rim 6,1-13), а ne motivima prirodnim sklonos-
tima.
.\ . lako је u nekim gr~kim rukopisima "za nas" izostavljeno (i
u nas, ор. prev.), postoje u tekstu priliёno jaki dokazi u prilog za-
drtavanju tih rije~j. One ne ostavljaju mjesta dvojbl glede smisla
retka. O~ito se misli na supstitucijsku narav Kristova trpljenja а
krscani su, svatko za sebe, pozvani da dijele njegove pos~edice i
svrhu smatrajuci se mrtvima grijehu i pustajuci da njihovim iivoti-
ma zavlada Bog. Ovdje је rijeё о ne~emu vi!em od imitatio Christi
Ш slijedenja Кristova primjera. Radi se unio mystica ili о misti~­
nom jedinstvu, osjecaju umiranja s Кristom zbog grijeha i uskrsa-
vanja u njemu u novi iivot koji se Zivi za Boga. 1 ovdje, а i drugdje
u Novom zavjetu, poldonjena је posebna painja novom i pravom
mi~jenju, stavu uma, kao temelju radikalne promjene ponasanja
koja se treЪa odraziti u iivotima svih koji pripadaju Кristu (usp.
Rim 12,2 ; Ef 4 ,17-24, posebno 23).
U rijeёimajer tko trpi и tijelu, okanio se grijehл neki vide a-
luziju na pro~iscujuce djelovanje tjelesne patnje. NadЬiskup
Leighton (in соЈ.) kaie: "Bol ponizno podnjjeti pro~iscava i oslo-
109
 PRVA PETROVA 4,2
Ьа~а srce od grijeha, odvikava od svjjeta ј njegovih obl~aja." Ali
izra.z okanio se grijeho doirna se prejakim ј preodlu~nim da Ьi ga
se tako tuma~ilo. Uzmemo li u obzir kontekst ј sli~ne pozive u
drugim pos\anjcama, doei cemo do zaklju~ka da Petar ovdje pozj.
va kr~ane da ponesu posljedice Кristovog, а ne vlastjtog trp\jenja.
Zaista ~inj se da njegov nauk podra.zumijeva da се kr~anjn, ako
sebe bude smatrao mrtvirn grijehu i ako bude Zivjo u Bogu, jzШ­
nim smatrati stvarno fizi~ko trp1jenje i smrt, kao ne~to ~to Ьi ga
"okanilo od grijeha" (usp. 1 Tim 1,20; 1 Kor 5,5).
2. Napadna tvrdnja u ovome retku upucuje na krajnju svrhu
Кristova trpljenja i na оrю ~to Ьi trebalo Ьitj istinskim kr~canjno­
virn oda.zjvom botansJdm namjerama s tim u vezi. Ona upucuje na
um kojim se kr~canin mora oboruzati kako Ьi od tog trenutka za-
po~eo novirn Zivotom kao ј na pozjtjvne pos\jedice ne ~jnjenja
grjjeha. Na~elo, ili pravilo, ро kojemu se zivot kr~canjna otad jma
ravnati jest volja Bozja, а ne ljudske pozude. Dvije jmenice u jed-
nini u velikoj su suprotnosti imenicama u mnozini. Kr~canski zj.
vot, ako је na pravi na~in ureden , pruza jedinstvo i cjelovitost ko-
ju gre~nici ne mogu osjetiti. Samo је jedan pravi Bog: za svoj na-
rod on u svako vrijeme ima jednu jedinstvenu volju. Nasuprot to-
me, gre Wke vuku i zeUe da zadovolje razli~ite sldonosti i strasti
koje njima vladaju, ovisno u ~ijem su dru~tvu.
3. Ovozemaljski kr~aninov Zivot dijeli se na dva dije\a:
pro!lo vrijeme, prije obracenja, i vrijeme !to и tijelu јо! preosraje
(redak 2), nakon obracenja. Ovo drugo razdoЬlje on ne smije ut-
ro~ti ~inecj ono ~to је bilo odrednicom prvog. U danirna prije ob-
raeenja vrijeme nije provodio ~ineci volju Bozju (stih 2), nego ~i­
neci (glagol је kateirgasthai, provesti u djelo) volju (RV "zelje";
gr~ki boulema, odJu~ne ciljeve, usp. Dj 27 ,43) pogana tj. bezbot-
nika (usp. 1 Sol 4 ,5). То је uldju~ivalo dje1a u tjelesnom smislu
razuzdana kao i neprikladno religijsko ~tovanje. Petrov jezik (а
posebno particip perfekta peporeumenos, hodeci) implicira da su
sve to njegovi ~itatelji prije radili, ali sada vi~e ne rade (usp. 1 Kor
6,9-11).
Aselgeiai, razvratnosti, imenica је u mnozini koja zna~i ispa-
di ili pona~anje suprotno svakoj pristojnosti. Pijancevanja, oinop-
hlugiai, zna~i prelijevanje vina, tj. ban~enje. Potoi, pijanke, zna~i
110
PRVA PETROVA 4,4
zabave u kojima se pije. Athemttos zna~i nezakonito, ne~to ~to se
suprotstav1ja zakonima prirode i savjesti, te kao takvo potpada
~ak i pod 1judsku osudu.
4. Вezbotnici im se cude, iskreno su iznena~eni jer oni kojj
su postali k.r~ani vi~ ne sudjeluju u takvirn ispadima. lzraz rijeka
raskala!enosti opisuje to ponuanje - buducj da vi~ nisu dio te ri-
jeke, kr~ani се do:Zivjeti ponitenja, proklinjanje. Iskustvo potvr-
duje da 1judi koji se tako okane prijamjeg razvratnog i ido1opoldo-
ni~kog dru~tva do:Zive od njega nepravedne osude i ldevete.
S. Polagat се oni raёun (usp. Mt 12,36; 18,23; Rim 14,12;
НеЬ 4,13). Nitko ne moze izbjeci kona~nu odgovomost za rije~i i
djela uёinjena na ovome svijetu. Spreman suditi- podsjeca nas na
to da је Bog onaj koji се suditi (usp. Suci 11 ,27), i koji sa svojim
savr~nirn znanjem, ima sve uvjete da to savr~no izvede (usp. Post
18,25; Pnz 32,4). Sudtti iive i mrtve; i na drugim se mjestima u
Novom zavjetu pojav1juje ovaj kratki satetak koji se odnosi na
Bozji sud nad svirn ljudima Ьili oni tada zivi Ш mrtvi (Dj 10,42;
2 Тim 4 ,1). Bog је Кrista imenovao sucem (lv 5,22.27 ; Dj 17,31 ;
Rim 2,16). Dio evan~elja i istinc о Bozjim namjerama s ljudima u
Кristu jest da је Кrist postavljen da se bavi svirn ljudskim proЬle­
mirna, а napose onirna koji se odnose na grijeh. Oni koji ga ne pri-
maju kao Spasitelja moraju se s njirne suo~iti kao sa Sucem. lsto
tako, buduci da је on BoZji poslanik, njegov sud treba smatrati su-
dom Boga Оса.
6. Propovijedanje evan~elja ne samo da nudi ljudirna dobro-
Ьit koju pruia okanjivanje od grijeh.a i druga~ije Zivljenje tijekom
ostatka ovozemaljskog Zivota (4,1.2) vec i povlasticu izbjegavanja
suda i ulaska u potpuniji duhovni tivot nakon smrti. Grijeh mora
Ьitj suden ili sada i1i nakon smrti. Gremici koji se ne odazivaju po-
zivu evandelja morat се se nakon smrti suo~iti sa sudom ( 4,5). 0-
ni, medutim, koji se odazovu, shvatit се da је sud za grijehe u pot-
punosti okon~an ovdje, u tijelu, osudom koju је Кrist za njih
podnio. Posljednji ostatak talca grijeha koji moraju otrpiti smrt је
njihovih gremih i smrtnih zemaljskih tijela. Nakon toga slijedi du-
hovno ozivljavanje i ulazak u potpuniji Zivot. Zato је evanaelje za
vrijeme zemaljskog zivljenja navije~tano smrtnicima koji su vec
tjelesno umrli • ako nairne prihvate vjeru, sud za gre~nike u cijelos-
111
PRVA PETROVA 4,6
tj је okontaл na ovome svijetu, и tijelи ј и dиlщ, ovdje . а јо~ vi~
nakon smrtj ; onj ulaze u zjvot, а Kristovo fizjcko umjranje ј du·
l10vno ozjvljavanje dovodi ih u Bozju prisutnost (vjdj З , 18).
Neki mjsle da је ovdje kao ј u З , 19, moguce nacj napomenu
da је ljudjma nakon smrti pruzena mogucnost da cuju evandelje.
Ovo tumatenje nema utemeljenja nj u navedenjm recjma, а njti u
kontekstu, а ne moze se recj niti da takva jdeja dalekoseiniћ pos·
ljedica ima osJonac jgdje drugdje u BiЬ liji . Mjslimo da је stoga s
pravom mozemo odbaciti. Njje ih malo (uldjucujucj Augustjna,
Bedu, Erazma ј Luthera) koji su smatrali da se ta tvrdnja odnosj
na duhovno mrtve, kojima se propovijedalo na ovome svjjetu (usp
Iv 5,25 ; Ef 2,1.5 ; 5,14), kako Ьi se probudili za duhovnj zjvot.
Protiv ovog drugog gledi~ta mozemo navestj slijedece: rijec mrtvi
upotrijeЬ\jena је u retku 5 za tjelesno mrtve, а rijec navije!teno
stojj u pro~lom vremenu. Protiv prvog mШjenja moiemo navcstj
da se navjje~talo kako Ьi do promjene doslo dok su jos blli и tijelu
odnosno zjvi, te se to ne Ьi moglo deSзvatj nakon smrti.
U svakom slucaju opredjjelilj Ьismo se za trece gledjstc, tj.
da је u vrijeme dok su Ьili zivi evandelje navijestano ј onjma kojj
su otad vec umrli, kako Ьi sud zbog grijeha Ьiо okontan ovdje ј
sada u tijelu ј kako Ьi za vjecna vremena uzivaJj u duhovnom zjvo·
tu poput Bo:ljega, kao sudiorucj boianske naravj. (U grckom jz.
vomjku postojj znacajaл kontrast izmedu aorista, u kojem stojj
glagol osиden, ј prezent trajnog glagola iive).
Doej се do velike promjene. yudi kojima na ovome svjjetu
vladaju strasti suocit се se nakon smrti sa sudom, а onj kojj ovdje
i sada prigrle vjeru evandelje, nece samo proej bez suda nego се i
uiivatj u novom duћovnom Zivotu nakon smrti u druienju s Во·
gom (usp. 1v 5,24).
IX. PRAKТI CNI ZAIПJEVI КRSCANSKE
DISCIPLINE (4,7· 11)
Ovim odlomkom zaokruzuje se drugi, glavni dio Poslanice.
U njemu su kratke upute о prakticnim zahtjevima krscaлske djs.
cjpJine: (1) krscanski iivot treba zivjetj u svjetlu predstojeceg
dovrsenja, (2) krscani, prema tome, treba da ostanu trezvenj i ne
112
PRVAPETROVA 4,7
zaлose se podavanjem uiicima i uzbu4enjima, (З) treba da ostanu
duhom budni sto је nuino za stalnu i dje1otvomu molitvu, (4)
prvenstveno treba dati aktivnom izratavanju 1jubavi prema blif·
njemu, napose kroz spremnost za gostoljublvost, (5) treba da po-
sluiuju jedni druge od Boga danim darovima, rijecju i djelom, (6)
u svemu te1e velicanju Boga kroz lsusa Krista.
7 Vjemici znaju da је Krist, koji је doSзo da trpi i da spasi,
odreden da bude Bozji izaslanik kad se bude sudilo 1judima. Petar
је upravo podsjetio (4 ,5) da је on "spreman suditi zjvima ј rnrtvi·
ma". Oru takoder treba da znaju da istinsko ispunjenje njihova
poziva ј sudblna u Kristu nadvisuju smrt i sadзSnji poredak svijeta
u "spasenju koje је spremno da se objavi u pos1jednje vrijeme"
( 1,5), "о objavljenju Isusa Krista" ( 1,7). 2:ivot u tijelu na ovome
svijetu ј u sadзSnje doba nece se nastaviti zauvijek. Sve se ima о·
koncati ј dovrSiti. Osim toga, neizbjeini svr!etak se priЫiiio. О
njemu valja uvijek razmiSljati kao о predstojecem. Svijest о tome
treba prekinuti samozadovo1jstvo i utjecati na krscane da se u sva·
kodnevnu ziv1jenju suoce s novim smislom nepro1aznih vrijednos·
tj. То је jos jedan razlog wto valja napustiti zjvot odavanju uii·
cima za volju samodiscipline, molitve i s1uienja bliinjima u ljuba·
vi. U naglaSзvanju predstojeeeg dovdenja i prakticnih izazova kojj
се uslijediti prepoznajemo utjecaj nauka nШga Gospodina. On је
govorio о slicnosti ljudi potpuno zaokupljenih pro\aznjm interesj.
ma ovoga svijeta (usp. 4 ,3.4) s 1judima Noina vremena (usp. 3,20),
kad је sud, potopa sve unШio vodom (Lk 17,26.27). Govorio је i
о odgovomosti onih sto posluiuju • da budu budni i aktivru u
vjemoj s1uzbj kada se njihov Gospodin pojavi (Lk 12,35-43).
Osvijestite se drugim rijet ima znaei budite "zdrave рате·
ti". Glago1 sophronein imati kontrolu nad sobom, upotrijeЬljen је
i u opisu ozdravljenja opsjednutog Gerazenca (Мk 5,15) kao kon·
trast staлju "izvaл sebe" (2 Kor 5,13) i "procjenjivanju sebe"
(Rim 12,3). Gre~ni svijet, koji se odaje uiicima, krije opasnost gu·
Ьitka mentalne ravnoteze. Oni koji se spremaju za Kristov dolazak
moraju Ьiti Ьistre glave i ciste savjesti.
Otrijeznite (se) za molitvu poja~ava istu opomenu uz dodat·
ni razlog: takva је trezvenost nuina za pravu molitvu. Кrscani ne
srruju dopustiti da im um pomuti bilo pice, Ьilo uspavanost. Мо-
113
 PRVA PETROVA 4,8
raju Ьitj budnj ј pazJjjvj, sve svoje sposobnostj dr~tj pod nadzo.
rom kako Ьi se mogli posvetiti molitvi. Petar ovdje vjerojatno mis·
li na situaciju kada је u Getsemanskom vrtu zaspav~ propustjo
molitvu. Zbog toga је Ьiо nespreman za ku~nju koja је uslijedila
(vjdi Мk 14,3740; 66-72).
8. Da se kr~canj 1jube, samo se ро sebl podrazumijeva. U o-
vom retku pozvani su da је ravno odrzavaju. Pridjev iarko, ekte-
nes, ne odnosj se na toplinu emocjja koliko . prema Cranfieldu -
na zategnutost mВica revna ј ustrajna sportasa. Osnovna је jdeja
napetost ili sezanju za ne~im. G1agol prufitj se upotrijeblo је Kse-
nof~n opjsujucj konja u punom galopu. Pridjev ozna~ava ja~jnu ,
ozb1ljnost, nastojanje da snage dodu do punog opsega. Takva me-
dusobna ljubav vaznjja је od j~ega drugog. Ljubav је sveobuhvatna
vrlina koja treba da upotpunj ј okrunj sve druge djelatnosti (usp.
~ol 3 ,1~). Njoj treba datj prednost u krscanskom zivotu jer је ona
UJedno 1 glavna osoblna ро kojoj se krscanj, Bozja djeca i u~enici
Кristovi , razlikuju od drugih (vidi 1 lv 3 ,14; 4,7.8; Iv 13 ,34.35).
.. :etar nastavlja iz1aganje о na~inu na kojj ljubav djeluje ј na
kOJ1 Ь1 trebala djelovatj medu krscanima. Ona pokriva mno!rvo
grifeha, spremna је stalno prastati. Tako је Bog postupao s nama,
ра, prema tome, moramo i mi postupati s drugima. Slitne rije~i
mogu se naci u lzr 10,12: "Mrznja jzazjva svadu, а ljubav pokriva
sve pogreske." То zna~i da 1jubav odblja vidjeti pogreSke (usp.
"yubav ne pamti zlo", 1 Kor 13,5). Vjerojatno u tom smis1u Pe-
tar navodi te rije~i na ovom mjestu. Kasniji krscanski pisci (Tertu·
lijan i Origen) tuma~ili su ih kao da one upucuju na to da ljubav
prema ~~~ma sakriva vlastite grijehe. То, medutim, ne uklju~uje
nutno 11deJU da се netko zadoЬiti oprost zato sto је ljubazan. Na·
dahnuce tvrdnje vjerojatno se krije u nauku nasega Gospodina da
samo oni koji oprastaju drugima mogu o~ekivati da се im ј nada-
lje Воg opra~tati (Mt 6 ,14.15; Мk 1 1,25.26).
9. Gosto/jublvost prema krscanima iz drugih mjesta koje
motda osobno ј ne poznajemo, ali kojima treba zaklon i hrana
jos је jedan na~jn izrazavanja krscanske ljubavi. Postavsj krscanj-
ma, mnogi su prestali rado primati Ьivse prijatelje, te se ukazala
potreba nadoknade prijateljstva medu onima koji su sada braca u
Kristu. Sli~no su ј krscanski misionari , kojj su napustili dom i du-
114
PRVA PETROVA 4,10
gogodiSnje prijate1je da Ьi propovijedajucj putovalj uzduz i popri·
jeko, trebali materijalnu podrSku i pomoe na putu brace krscana
~ije Ьi crkve posjecivali. Веz toga Ьi nastavak njihova djelovanja
blo nemoguc. Stoga su pozivi na gosto1jublvost ~esti (vidi Rim
12,13; 1 Tim 3 ,2.3; 2 lv 5·8).
Izraz bez mrmlfanja, RV "gundanja", podrazumijeva da su
zahtjevi koji su se postavljali pred gosto1jublve domaejne ponekad
bili ve1iki, te da su oni bili u napastj da gostima stosta zamjere ј
prigovore. Takve prigode, medutim, valja smatrati blcanskim
pov1asticama, na~inom slutenja Kristu (Mt 25,35.38.40). Gosto·
1jublvim se mote Ьiti u uvjerenju da ее Воg priskrblti sve sto је
potrebno i da ее takva usluga donijeti iznenadujucu nagradu (2
Kor 9,6·8; НеЬ 13,2).
10. Ovdje је rije~ о tome da је svaki krscanin doblo nekakav
dar od Boga, dar kojim se treba koristiti za dobroblt cijele crkve i
kojjm treba poslutivati druge. Poslufivanje treba Ьiti u skladu s
naravi odredenog dara, а to nisu odredili ljudi, nego Bog (usp. 1
Kor 12,4-11). Тј se darovi jako razlikuju ali su svi izraz razli~itih
(gr~ki poikilos, doslovno brolik) Вofjih milosti. Bog, dakle, sva-
kog ~lana svoje oЬitelji ili svako kucanstvo opskrЬljuje za posluzj.
r vanje dajuci mu kao upravitelju odgovomost da svoj dar upotrije-
Ьi u s/uiЫ braci. Sposobnost za slutenje nije, dakle, ograni~ena
na povla5tenu manjinu u Crkvi, tj. na posebne poslutitelje. Svaki
krscanin mote o~ekivati poseban Ьozanski dar za neki oЬiik slute-
nja i priznati da pred Bogom odgovara za pravilno uprav1janje da-
rom. Takoder, Bog је tako ~lanove krscanske zajednice u~inio
medusobno ovisnima. Nijedan vjemi.k ne moze potpuno uzivati u
BoZjoj milostj u Кristu, odnosno ~initi sve sto mu ona omogucu-
je, u samoci. Samo u aktivnim medusobnim odлosima krscanj ·
mogu primiti pomoc i ispuniti svoj poziv. Glagol diakonein, s\u-
Ziti, dvoriti, vr1o је opeenit i obuhvaca razne vrste usluga koje ~j­
nimo drugima. Npr. u Dj 6,14 glagol i odgovarajuca imenjca
diakonia upotrijebljeni su da ozna~e i posluZivanje kod stolova
(tj. dijeljenje hrane) i s1u~enje Bozjom rije~ju.
11. U ovom retku razlikujemo dvije osnovne vrste krscan-
skog poslutivanja braee: prvo, slu~enje rije~ju, propovijedanjem,
pou~avanjem; te, drugo, djelima, ~inima prakti~ne 'ljubazлosti
115

PRVA PETROVA 4,12-19
kao §to је gostoljublvost. lzraz govori li tko ovdje pokriva sve vj-
dove sluienja jzgovorenom rijecju. Rijeti, logia, drugdje је upotrj-
jeЬijeno za Pisma Ш rijecj jz Bozjih usta (Rim 3,2; Dj 7,38). Nekj
Ьi rado logia smatrali nominatjvom ј jzraz tumacili kao-tako stojj
u Pismima, tj. jstjnjto ј jskreno, BiЬiiju uzjmajucj kao uzor. lako
је to moguce. vjerojatnije је da је logia akuzatjv te da znacj-neka
ono §to on kaze odgovara rjjecima Boga samoga. lzraz posluiuje li
tko ukljucuje djela prakticne ljubaznosti. То је takoder oЫik bo-
gosluienja. Novac, kojj se doblva zauzvrat, treba smatrati boian-
sk.im darom koji је u vezj sa sluzenjem. Tako se treba odnositj
prema svim ostalim vrstama osobnog posjeda kojjma se rnoze slu-
zjtj bez obzira radi li se о materjjaJnim dobrjma, obdarenostj ili
tjelesnoj snazj.
Sjntagrna snagu koju daje Bog sadrzi glagol choregein, ~to
znacj opskrЬitj. Prava svjjest о bozanskom podrjjetlu takve spo-
sobnostj zahtjjeva da se njome sluzj skromno ј marljjvo, prjznajll·
6 da је to dar od Boga kojj valja svom snagom jskorjstavatj.
Da se и svemu slavi Bog cilj је i vrhunsko zadovoljenjc krs-
canskog sluzenja. Bog sc slavj kada raznolikost ј vrijednost njego-
vilt darova revпom primjenom dolaze do izrataja ј kada se sluzj
zahvaljujucj Bogu. Komu slava i vlast bolje је shvatjti kю jzjavu,
nego kao molitvu. Amen ovdje viSe znaci tako jest, nego neka ta-
ko bude. Iako se ova tvrdnja moze odnosjti na Boga, u kontekstu
ј u svjetlu slicnih izjava na drugim mjestjma (2 Tjm 4,18; 2 Pt
3,18; Otk 1,6) najbolje ju је shvatjtj u odnosu na lsusa Krista.
Х. DAUNJI NAUK О КRSCANSKOМ TRPUENJU
(4,12-19)
Kusnje ј trpljenje koje podnosimo zbog vjere ne treba nas
jznenadjvati ili postjdivatj, nego radovati; valja ih smatratj sred-
stvom za slavljenje Boga. То dvoje, naime, nisu нeprilike koje o-
metaju ispunjenje Bozjeg plana, nego bozansk.i nacjn ispjtjvanja
ј prociscavanja vjere. Bog ih moze upotrijeЬitj radj postizanja svo-
jih ciljeva, а to ј cini. Qsjm toga, valja jh smatrati nзSim udjelom
u Кristovim patnjama. Takva је povlastjca sama ро sеЫ razlog za
radost, to vjse sto sadrii sjgumo obecanje sudjelovanja u Kristovu
116
PRVA PETROVA 4,11
nadolazecem slavnom objavljenju. А oni kojj sada sudjeluju u
Kristovu trpljenju od ljudske ruke sudjeluju i u krunjdbenom Ыa­
goslovu osiguranom pravom Bozjem hramu, tj. u slavi objavljenja
boianske prjsutnosti, kojj prisvajamo uz sveprjsutnost Duha.
lskustvo koje valja smatratj Ыagoslovom treba prjci u ime
Kristovo, kao krscanjn. Moramo, prema to.me, Ьiti sjgumi da је
trpljenje kojemu smo izlozenj jzvomo krscansko ј nezasluzeno.
Nema, najme nj radosti, njti slave u trpljenju zlikovca Ш covjeka
kojj је zapao u teskoee nepozvanim mjje§anjem u tudj zjvot.
Trpljenja krscana pocetnj su stupnjevi Bozjeg suda nad gres-
nim ljudima. Oni procjscuju s obzirom na spasenje premda uzro-
kuju privremenu ovozemaljsku bol i guЬitak. Konacnj stupnjevj
Boijeg suda donjjet се samo prokletstvo ј vjecnj guЬitak bezboi·
njcima koji njsu posluSПj evan<!elju. Oni pak kojj znaju da su jm
patnje u skJadu s Bozjom voljom, а ne posljedjca zlih djela, treba
da nastave cjnitj dobro, uvjereni da im Bog, ј unatoc trpljenju,
snuje vjecno dobro, privodecj na koncu ј njih s Kristom k slavj.
12. LjuЬljeni. Ovim oslovom pocjnje trecj, zavrsnj odlomak
Poslanjce (usp. 2,11). Zanimljjvo је da ј Petrov govor .џa Pedeset-
njcu jma tri djjela, od kojih svaki pocjnje novim vokativom (Dj
2,14.22.29). lzrazom purosis, pofara Ito bukti mjsli se na "jspjti-
vanje vatrom", postupak kojj se primjenjuje pri prociscavanju me-
tala. Vjdi 1,7, gdje је ispjtivanje zlata vatrom izravno spomenuto.
1stu ideju nalazimo ј u Izr 27,21 (gdje LXX upotreЬljava slican
rjecnik): "Taljika је za srebro i рес za zlato" (RV usp. Ps 66,10;
Otk 3,18).
Ne cudite se zna~i: ne budite iznena<!eni ili zaprepa§teni
neoЬicno§cu ili jznenadnoscu ku!nje. "Stit.e da vas isku§a" , tj.
ku§nja је nesto §to је Bog izravno odredio za ispjtjvanje ili ku§a-
nje kako Ьi se jspjtaJa narav i kakvota. Vjesto је ubacena primjed-
ba da се obraeeni pogani za razliku od vjemika zjdovskog podri-
jetla Ьiti osoblto nenaviknuti na progon zbog vjere. Naravno da
te zbog toga trpljenje promatrati kao ne~to ~to је uslijedilo nakon
~to su postali krscanima, kao neoЬitnu nesrecu, nesto cega ne Ьi
trebalo bltj ј §to је u suprotnosti s obecanim Ьlagoslovima evan-
<!elja.
13. Ва§ naprotiv, krScanski Ьi pristup trpljenju trebao Ьiti
potpuno drugacijj. Buducj da te patnje znace sudjelovanje u Кris-
117
PRVA PETROVA 4,14
tovu trpljenju, one ne treba da nas iznenaduju, nego stalno radu-
ju. G\agol chairete u sadamjem је vremenu i ne zahtijeva izdvojen
odgovor, nego trajan stav i djelovanje . Trpjeti zna~i Ьiti povla~ten
sudjelovanjem u razradivanju Bozje namjere, namjere ро kojoj
Кrist patnjom ulazi u s\avu (usp. 1,10.11 ; Lk 24,26). Prema tome ,
dijeliti Kristove patnje ovdje zna~i Ьiti na sjgumom putu ka sudje-
lovanju u njegovoj s\avi koja се us\jjedjtj nakon smrti (usp. Mt
5,11.12; НеЬ 11,26). Razlog za stalnu radost njje samo u ovome
zivotu. Ро objav\jjvanju lsusove slave, kada ga cijeli svemir ugleda
i prizna Gospodinom, Ьit се јо~ vi~ radostj. Radosno trpjeti da-
nas zna~i pripremiti se za radost koja се tada nastupiti (usp. 1,7;
Rim 8,17 .18; 2 Kor 1,4-7; Tit 211-13). lzgledi za takvu srecu ta-
koder Ьi trebali Ьiti razlogom stalne radosti vec sada - iako јо~ u-
sred nevolje (usp. Rim 5,2.3; 12,12).
14. Pogrtluju li vas zbog Imena Kristova, blago vama para-
doksalna је istina kr~anskog iskustva jer trpjeti pogrde zbog Kris-
ta nije nesreca koju cemo samosataljjvo oplakivati, nego povlasti-
ca za koju cemo zahvaljivatj Bogu (Dj 5,41 ). Те su rije~i odjek ri-
je~i samoga Gospoda (Mt 5,11). Da pogrda dolazi zbog priznava-
nja Isusa i povezanosti s njim kao s obecanim Mesijom ili Kristom,
Gospodinom. Svi koji su mu odani i slu:!e njegovu izbavljenom na-
rodu uvijek се imati udjela u trpljenju pogrda. То је dio njihova
poziva na svijetu (usp. Ps 69,7-9; 89.50.31; НеЬ 11 ,26; 13,13).
Jer Duh S/ave, Duh Boiji и vama potiva. lsus ЬiјШ poslan
odozgo kao Botji Кrist , ЬiјШ pomazan kada је Sveti Duh si~o na
njega (Iv 1,29-34; usp. lz 11 ,2; 61,1). Njegov narod, koji zbog nje-
ga podnosj pogrde ј trpi radi njegova imena posebnim pomaza-
njem Ш objavom Duha Botjeg, dolaskom slzekinah Ш "slave Gos-
podnje", simboli~ki prikazane kao stup oЬlaka ili stup vatre (vidi
lzl 33,9.10; 11,34.35) , ozna~en је kao boravi~te Bozje. Upravo u
posebnu objavu Botje prisutnosti progonjeni su toliko sigumj
(usp. Iv 14,23).
UpotreЬ\javani jzrazi na razli~jte se na~ine tuma~e. Moguce
је uzeti da se "slava" (u gr~kom ima odreden ~Ian) odnosi Ш na
Sjna ili na Boga Оса. (Sto se ti~e ostalih mjesta gdje је moguce
sli~no twna~enje, vidi 2 Kor 3,18; 4,6 ; Jak 2,1). Ako ga tako
shvatimo, stih se odnosj na tri osobe Trojstva, upucujuei na Duha
118
PRVA PETROVA 4,15
koji dolazj i nastanjuje se u srcima kr~ana, а ujedno је ј Duh Кrjs­
tov ј Duh Bozjj.
Neki smatraju da је izraz to tes doxes - doslovno: onaj od
slave ( da Ьi smjsao Ьiо potpun neki nadodaju odgovarajucu imenj-
cu, duh) - aluzija na ne~to drugo, а ne na Duha. Naprimjer, mogu-
ce је dodati "ime", napose stoga jer se ta imenjca pojavljuje u
prethodnoj re~enicj. Sveti grad, а osoblto hram, opisan је kao
mjesto gdje је Bog upisao svoje ime (1 Kr 8 ,29; 9,3; 14,21). lzraz
moze takoder zna~iti jednostavno objav\jenje s\ave, tj. shekinah,
kao i trpljenje, predznak slave, jer oni kojj s Кristom ovdje ј sada
trpe sigumo ее s njirne Ьiti i u buducoj slavj.
1 S. Каdа Bozjj narod nezasluteno trpi ra.di Кrista , on stje~e
iskustvo drutenja s njim i proslavlja njegovo ime. Dvostruko је
stoga vatno da se ne desj da ih, bilo zbog zlih djela ili zbog dru-
gih nepromiSljenostj, sustigne zasluteno trpljenje. Ne samo da su
takva djela sama ро seЬi lo~ nego kad onaj tko se naziva kr~ca­
ninom opravdano podnosi kaznu, potkopava se ugled prave kr~­
canske patnje.
Pahchein, trp/jenje, previle је o~enita rije~ da Ьi jmala smi-
sao pravne kazne cjvilnih Ш carksih vlasti iako to znatenje njje
jsk\ju~eno, poseЬice u slu~ajevima ubojstva ili krade. Nuznost
opominjanja kr~cana da ne potine koje od takvih z\odjela dosta
govori о socijalnoj pozadini ј obl~ajjma obracenika na kr~canstvo.
Potrebno ih је posebno upozoriti da takve stvari sada vi~ ne smi-
ju cjnitj (usp. 1 Kor 6,9; Ef 4,28; 5,3-12).
Nametljivac је prijevod gr~ke rije~i allotriopiskopos. onaj
kojj se mije~ u stvari koje ga se ne tj~u. Valja primijetiti da hos,
kao, prethodj imenicama koje ozna~avaju ubojicu i namet/jivca.
ali ne ј onima koji ozna~avaju lcrad/jivca ili zlotinca. Ponavljanje
na ovom mjestu sugerira da su spomenuta razljtita djela. Dok su
prva tri moguca i u kr~ana ј u onih koji to nisu, nametljjvost је
ne~to osebujno za kr~ane, ne!to za tega mogu Ьiti osudeni i zbog
~ega mogu trpjetj. Neki misle da se ovo odnosi na moguce napade
ј optuzjvanja da su kr~ani prouzro~ili oЬiteljske i trgovatke nes-
porazume i razdore (usp. Mt 10,35.36; Dj 16,19; 19,24-27). Vje-
rojatnije је jpak, da se ovdje radj о lo~em postupanju susjeda sa
kr~anima , do ~ega је opet, mog)o doej zbog njihova neumjesnog
119
PRVA PEТROVA 4,16
mjje~anja u tude Zivote . Za k~canjna је imperativ da pocne uredj-
vatj svoje pona~anje prema novim mjerilima cjstoce ј pravde , ali
mu ta nova sv~est i nova briga ne daje pravo da se mjje~a u zivote
drugih - pogotovo onih kojj njsu kr~anj - niti da ih poku~ navestj
da Zive ро njegovoj jasnijoj spoznajj.
16. Naziv kr!canin dobili su kao nadimak od pogana ljudj
koji vjeruju u lsusa. Poganj su promatrajuci sa strane primijetili
da se razvio religjjski pokret razlicit od judaizma (Dj 11,26). Agri-
pa ga је takot1er upotreЬljavao, ј to s prijezirom (Dj 26,28). Ovdje
se ocjto aludjra na ne Ьа§ dobronamjemu upotrebu tog naziva. 0-
cjto је pod odredenim okolnostima bilo dovoljno da netko bude
prepoznat kao kr!canin ра da bude jzlozen dru§tvenom prjjekoru
ili cak sluzbenom gonjenju. Petar zeli recj da nema razloga sramu
§to se zbog jmena mora trpjeti kao nj zbog toga ~to ih uopce tako
nazivaju. Upjranje prstom u kr§canina daje mu priliku da slavi Bo-
ga Zivecj u skladu sa svojim jmenom. Zbog tog imerш prijevod је
s grckog rijecj en to merei touto. U RV nalazj se ј druga moguc-
nost: " u to ime", tj . zato §to se tako zove (usp. 4,14).
17 .18. Petar sad upotpunjuje jstinu о sada§njjm ovozemalj-
skim patnjama BoZjega naroda. Bozji се sud, kaze on, zapocetj u
Njegovu domu, dakle, od nas kr~ana. U konacnici Ьit се uperen
protiv nevjemika, onih !to nisu poslu!ni Ш onih §to odЬijajucj
vjerovati namjemo odbacuju Boije evan<lelje. SudЬinu koja ih o-
cekuje stra§no је ј zamjsljti. Ako naime Bog, pravednj Sudac, toli-
ko mrzi zlo da се suditi ј svom jzbavljenom narodu, kakva Li се
tek Ьiti sudЬina nevjemika kad se oslobodj njegov gnjev protjv
gre§nika? Ш ako se opravdanj gre~nik kojj је zelio cjniti Bozju vo-
lju jedva uspjje spasjti, kakav се tek Ьitj kraj bezboinih i gresnih,
kojj su dvostruko skrivilj; srcem, zbog pogre§na odnosa prema
Bogu, i cineci zla djela tjjekom Zivota? Redak 18 navodi LXX ver-
zjju lzr 11 ,З 1.
Slijedi јо~ jedna usporedba kr~ana s hramom Ш sveШtem u
kojem Bog objavljuje svoju prisutnost (usp. 4,14). lako је Bozji
dolazak ро njegov narod osiguran, on se ne moze ostvariti bez pri-
premnog suc1enja i proci§cenja. Sto о tome kazu proroci moze se
nacj u Ez 9 ( vjdi posebno stih 6) ј u Mal З, 1-6.1 7.18. Isti proroci
jasno kaiu da се Bog, nakon §to svoj narod sudom pripremi za
120
PRVA PETROVA 4,19
svoju prisutлost, presuditi gre§nicima ј protjerati ih u tamu da mu
vjse ne stoje pred ocima. Dakle, pita Petar, gdje da se takav pojavj
(КоЈ 1,4-10)?
lstine koje је prethodno izlozio Petar ovdje ponavlja s no-
vim naglaskom. Radi se о tome da се oni kojj su ovdje osudeni za
grijeh poslije naci spasenje, а onj koji ovdje Zive bezboino i u gri-
jehu suocit. се se jednom sa stra§nom presudom. Iako је sve to jz-
razeno kratko ј s rezervom, ipak - ukoliko onjma kojj postaju kr§-
cani treba сјШnје prije negoli se pridruze neЬeskoj slavi - ono jm
је odmjereno vec u ovom zivotu, а ne u nekakvom medustanju. A-
ko Bog u svojoj providnostj dopu§ta da proc1u kroz takvu patnju,
to је zato da im se duh spasj u Кristov dan (usp. 4,6; 1 Kor 5,5).
Takvo razumijevanje 4 ,17. 18 na nov nacin osvjetljava znacaj alu-
zjje na sud u tjjelu u 4 ,6.
19. Zbog svega toga k~anj treba da priznaju da је za njih
iskusjti trpljenja ро vo/ji Boijoj. То moie Ьitj nacin na koji ih
Bog uvodj ili u vecu slavu Ш u svetost (usp. Rim 8,17; НеЬ 12,
5-11). Као Stvorite/j, uredjvac Zivota, Bog је vjeran i na njega se
mozemo osloniti sto se tice ostvarenja njegovih planova i namjera.
Zbog toga cak ј kad pate, kr§cani treba da s povjerenjem posvete
srca Bogu. Osim toga, oni sarni moraju cineci dobro doprinijeti
provoc1enju njegove volje i prono§enju njegove slave svijetom. Ne
smiju se dovestj u situaciju da ih od toga odЬije ogorcenje zbog
Bozje provjdnostj koja predvic1a mogucnost trpljenja ili zbog ljudi
koji oteiavaju njihov polozaj. Treba da uce iz Kristova primjera i
slijede ga (2,21). On trpeci nije na zlo uzvratio zlim rijecima ili
djelima, nego se pouzdao u Boga, pravednoga Suca (2,22-24; usp.
Lk 2З,46; Ps З 1,5). Moguce је da је Petar ovdje mjslio i na pos-
ljednju molitvu nШga Gospoda prije smrti na krifu.
XI. ODGOVORNOSТ STARJESINA (S,l-4)
Na ovom se mjestu Petar zbog pastirske brige о Bozjem sta-
du obraca odgovomima u mjesnim crkvama. S njima se, kao "su-
starje~ina", poistovjecuje. Poziv na odgovomo sluienje utemeljen
је na jedinstvenu osobnom jsJcustvu svjedoka Kristovih ovozemalj-
skih patnji i nebeske slave. Poziva ih da odano i odu§evljeno О·
121
PRVA PETROVA 5,1
bavljaju svoj zadatak, da budu uzori, а ne da poku~vaju domjnj-
ratj. Pravilno obavljanje pastirske zadace, nadgledanje ј djscjpJinu,
upu~jvanje ј usmjeravanje. Detaljan opjs natjna na kojj Ьi se ta
sluzba jmala obavljati obuhva~a ~st totaka jznesenih u tri para а
svaki se par sastojj od pozitivnog ј negativnog pojma. Starjefu\ e
treba da deluju: 1) s pravim poticajem, ili u pravom duhu; ne zato
§to Ьi bili primoranj, nego zato ~to su to slobodno jzabrali, 2) s
pravim motjvom; ne zbog materijalnog dobltka, nego jz tjstog u-
zjvanja u tom pos1u, З) na pravi natjn; ne tjeraju~j nego vode~j ,
ne dominirajucj nego dajucj primjer. Pridodano је ј obecanje koje
upu~uje na to da se taj posao mora raditi 4) s pravom svijestj da se
slufi Nadpastiru, kojemu su svi odgovomj ј koji се vjetnim nagra-
dama nagraditi njihovu sluzbu.
1. U uvod је ukljutena i rijet ckJk/e, oun ( u grtkom titanju,
kojemu se daje prednost), ~to upu~uje na to da se preporuka nas-
tavlja na prethodni odlomak u kojemu se spominju neizbjezne
muke ј sudovj. Та dva odlomka vjerojatno povezuje mjsao da su
starje§ine najpovla§tenjje ј najodgovomije u Bofjem domu, alj ј da
su najodgovomijj ujedno i najizlozeniji Bozjem sudu. Od njjh se o-
tekuje najvi§i uzor (usp. Ez 8,11.12; 9,5.6, osoblto: "i onj pote~e
od starje§ina"; Mal З ,З, osoblto: "otjstjt се sinove Levijeve" ; vidj
takoc:1er Jak З,1). lli se mofda hoee re~i da neizbjetnost ovoze-
maljskih muka ј bozanskog suda u iskustvu Bozjeg naroda ~inj ј о~
veeom potrebu za vjemo~u u pastirskoj brizj.
Nas1ov starje!ine, presbuteroi, opjsuje njihov polotaj : stariji
tlanovi ili voc:1e. (:jni se da su "Ьiskupj" (episkopoi, nadglednjci) ј
"pastori" (poimenes, pastiri) u ranoj Crkvi Novog zavjeta Ьili oni
koje su ina~e obl~no nazivalj "starje§inama". Navedena dva nazi-
va upucuju na narav sluzbe ј odgovomosti starje~jna . Tu poveza-
nost Petar potvrduje u retku 2, pozivajucj starje~jne da pasu Ш pa-
ze stado (poimлinein, ~jnjti kao pastiri) ј da ga nadgledaju (epis·
kopein, nadgledatj ili djelovatj kao Ьiskup). Svecenik је postala
op~eprihvacena rijet ј jedjno se njome moze prevestj grtka rijec
hiereus, onaj tko prinosj zrtvu, te sluzbenjk Bozji (НеЬ 5,1). То је
posve drugatija s1uzba koja se u Novom zavjetu nikada otvoreno
Ш iskljucivo ne pripisuje prezblterima nego cjjelom Bozjem naro-
du. Otuda izraz "svecenstvo laika" (usp. 2,5). lzostavljanje odre-
122
l Ne prisilno znati ne nasilu (usp. 2 Kor 9,7). Iza rijecj nego
1
PRVA PETROVA 5,2
denog ~lana jspred rijeti presbuteroi i upotreba te rijetj u retku
5, gdje ona oznatava starije nasuprot mlac1ima, vjerojatno pro§iru-
je znatenje rijetj te ona obuhvaca ј starije ~lanove mjesnih zajed-
nica koji na bilo kojj natjn obavljaju pastoralnu brigu.
Ја, sustarje!inл, RV " kojj sam takoc1er starje§ina" (gr~ki
sum presbuteros). Petar, kao apostol, ne narec1uje s visine, nego sa
suosje~anjem , kao netko tko је pozvan na slitnu odgovomost kao
ј onj ; ohrabruje ih da budu odani svojoj dutnosti. Na t.aj se nacin ј
sam pokorava vlastitoj preporucj (vidj redak З) da ne treba gospo·
daritj bra~om kr~anima , nego im Ьiti uzor ј ponjzno jm sluzjti.
Svjedok, martus. ne znacj samo: onaj koji је ne~to vidio nego kojj
о tome ј drugima pri~a. Ocito је da samo osoba u koje је jspunjen
prvi uvjet mofe ispunjti ј drugi (Iv 15,27; Dj 1,21.22). Petrova svi-
jest da је kao svjedok Kristovih patnja osoblto povla~ten ovdje se
s pravom moze povezati s njegovom svijesti о osobnoj odgovor-
nosti koju mu је dao uskrsli Gospod da bude svjedokom "tome",
tj. da svjedoci (vidi Lk 24,4448; usp. Dj 1,8).
Slava koja se ima ocitovati bozansld је predodreilena Kris·
tova slava ( Џ 1) , slava dana Kristu nakon uskrsnu~a ( 1,21 ), slava
koja se tek ima otvoreno objavitj (usp. 4 ,13) slava u kojoj pripad-
nicj Кristova naroda, ukljucuju~j ј Petra, treba da kao suba~tinici
Кristovi sudjeluju (Rim 7,17.18). Petrov opjs samoga sebe kao za-
jednicara ili sudionika u toj slavi mofe se odnositi na posebnu po-
vlasticu da је mogao lsusa vidjeti preobrafena (usp. Pt 1,16.17).
Preobrazenje n~g Gospodina, dakle, prethodnica је Кristove sla-
ve, onakve slave kakva Се se objaviti pri njegovu drugom dolasku
(vidi redak 4).
2. Pozivajucj starjeмe da pasu povjereno im stado Bof.je,
Petar drugima zapovijeda ono jsto §to је i njemu zapovjedio uskrs-
li Gospodin (vidi Iv 21,16). Glagol poimainein ukljucuje sve ~to је
u vezi s pastirskim pozjvom. Pastiri treba da imaju na umu da је
stado Во1је , а ne njihovo te da su oni samo podrec1eni pastiri (usp
Ps 100,3; Ez З4,7-10). Isto tako, Bog jma samo jedno stado, podi-
jeljeno jzmeilu pastira (usp. redak З, RV) kojj moraju obavljati
svoju duznost.
dragovo/jno neki rukopisi dodaju ktzta theon, ро Bof.ju (u n~m
123
 PRVA PETROVA 5,3
prijevodu, ор. prev.), tj. u skladu s njegovom nakanom, slobodno
jzabratj ono za ~to znaju da је Bozja volja. lnace, to moze znacjtj
ј: prema Bozjem uzoru, tj. slijedeci ili opona~ajucj ga (usp. 6 ,36).
Ne radi prljava dobltka, znaci ne jz teznje za niskim ili necasnim
dobltkom. lzgleda da su takvj sluzbenjci doblvali ј novcanu nak-
nadu te da su se neki tog posla prihvacali samo kako Ы pribavili
materijalnu korist (usp. 1 Tim 5,17; Tjt 1 ,2).
З. Ba!tin.a, ltoi klero i, ovdje cjnj se znaci va~ udjeli Ш " mi-
razi". Као uzor, tupoi ginomenoi, znaci postajanje uzorom, tj.
pokazujuci se uzorima koje stado mora nasljedovati.
4. Upotreba rijecj pltanerotltentos, kad se pojavj (RV " bude
objavljen" ), nagovje~tava da dolazi vrijeme kad се svj vjdjeti Кris­
ta. U mettuvremenu, kr~canski pastiri treba da obavljaju svoj po-
sao kao da su ga vec vidjeli ј kao da је on njih vec vidjo, po~tujucj
nagradu koju се dobltj (usp. НеЬ 11 ,26.27). On је "Natpastir''
(grcki archipoimentos) ili nadblskup kojemu su svi podredenj pas-
tjri odgovomj ј kojj ее ih nagraditi.
Vijenac је u to doba Ьiо nagrada za pobjedu npr. u natjeca-
nju (vidj 1 Kor 9 ,24.25). Izraz vijenac s/ave znacj ne samo vijenac
koji sjmbolizjra slavu nego ј sudjelovanje u slavi kao nagradu ("vj-
jenac zjvota" , Jak 1 ,12; Otk 2,10). Izraz neuveli prijevodje rijecj
amarantinos, pridjev kojj znaci napravljen od amaranta, cvijeta
kojj navodno nikad ne vene, kojj је "vjecjt" (usp. 1,4).
XU. POZIV NA PONIZNOST 1 STRPI.JIVOST
(5,5-9)
Podjednako је vazno da svi kr~anj steknu pravilan stav uma
i odaziv duha u odnosu na bliznje ј njihove Zivotne uvjete . Treba
da budu pokomj ј dragovoljn~ usluznj, napose prema starijima, а
najvi~e prema Bogu. Svjjest daje Bog protiv onih kojj upomo zah-
tijevaju prava za sebe, а da се " u svoje vrijeme" nagraditi pokor-
ne, trebala Ьi ih ј obuzdati ј nadahnutj. Bogu treba vjerovati jer se
on brine. Svu se zabrinutost moie prebacjtj na njega ali jstodobno
vaJja zadrzatj samokontrolu ј bdjetj jer је ёlavo aktivan ј agresjvan
neprjjatelj kojj zeli unj~tjtj kr~cansku vjeru i svjedocanstvo. Nje-
mu se mozemo suprotstavjti drzecj se vjere i svjedocecj, а tomu се
124
PRVAPETROVA 5,5
pripomoej podsjecanje na cjnjenicu da trpljenje radi Krista nije
neoblcno Ш jedinstveno jskustvo nego da zahtijeva strpljjvost.
5. Rijec tako cini se jednostavno uvodi u ј о~ jednu preporu-
ku u vezj s pon~anjem (usp. 3,1). Petar ponovno nagla~va drago-
voljno podredivanje, pokoravanje u davanju castj drugima ј slute-
nju (usp. 2,13.18; 3 ,1). Takvom Ы se ponizno~cu jmao odJjkovati
svaki clan kr~anske oblteljj, а napose mladici, koje samoljuЬlje
lako zanese. Izraz starje!ine, presbutoroi, ne odnosj se samo na
one kojj imaju nadglednjcku sluiЬu nego ј na starije ро dobl.
Neoblcan glagol egkomboustltai, preveden kao pripasati se,
oznacava jnace vezivanje pregace а smjsao је pripwte se ponjz.
no~u kao pregacom; takav izbor rijecj, osoblto u Petra, upucuje
na njegova sjecanja iz "Gomje sobe" kada је lsus pripasao prega-
cu kako Ьi ucenicjma oprao noge. Poniznost. tapeinophrosune, u
Ьiti је stav uma. Ovdje se pozjva na ponjznost u djelima (ne u os-
jecajima ni u molitvama za ponjznost). Ponjznost valja izrazitj slu-
zenjem drugima, primanjem njihovih naredbl ј uklapanjem u njj-
hove rasporede. Grcka rijec a/leois jednostavno znacj jedni prema
drugima, odnosno za dobroblt drugoga.
Bog se oholima protivi, а poniznima daruje milost navod је
jz lzr 3,34 (usp. Ps 18,25.26; 88,6; Lk 1,51-53). Svima се bltj u-
putno da se podsjete da Bog promatra ~to rade ј u skladu s tim s
njjma i postupa. Protivi se uznositima ј bahatima. Poniznima udje-
ljuje naklonost. UZivaju u njegovoj darefljjvosti. On ih podrzava.
Ponjznima је osjgurana nagrada. Njih prihvaca iBog а ј ljudj (Post
39,21).
6.7. Vladajuee naeelo dobrovoljne, djelatne pokomosti ј
ovdje doseze naj~ri raspon. Dobrovoljna pokomost treba se iska-
zjvati prvenstveno prema Bogu • treba se poniziti pod snaZпu ruku
BoZju . а}ј ј u odnosu na sve !to se de~ava, а napose na trpljenje
kojemu се kr~anj radj Кrista moZda blti izlozeni. Takav pristup
ј stalna pokomost inspirirani su svije~u о Вођој vrhovnoj vlasti ј
provjdnosnom nadzoru · sve su stvari, naime, pod njegovom moc-
nom rukom · а pouzdanjem u njegovu brigu za narod kojj trpj jz.
razava se povjerenje da ga on sada cuva ј da mu za buducnost
sprema slavu. Petar zeli recj da Bog nadzire sve ~to se dogaela, s
punim povjerenjem mozemo blti sigumi da је sve ~to poduzme za
125
PRVA PETROVA 5,7
dobro njegova naroda. Кr~ani, dakle, treba da se pokore ne samo
okolnostirna nego i ruci ВоZјој koja ih nadzire (usp. НеЬ 12,7-9).
U tom uvjerenju s pravom se nete dopustiti da ih pritisnu uznemi-
renost i panika, nego 6е se odlucno predati Gospodu. Budu6i da
se izraz pod snafnom rukom Bofjom odnosi na Bozju providnost
koja sve nadgleda, а napose (u uoblcajenoj Ьiblijskoj upotrebl) na
njegovu sposobnost da izbavlja svoj narod i sudi neprijateljima (vi·
di lzJ 3,20; 51 ,5; Pnz 5,15; 1 Кr 8,42), imperatjv ponizite se dos-
lovce zahtjjeva od vjemika ne samo pasjvnu rezjgnacjju nego ј ak-
tjvnu suradnju, to jest, kako kafe Selwyn, "dopustite da budete
ponifenj" . Usporedite to s bolesnikom kojj odablre odrei!enog li-
jecnika predaju6j se u njegove ruke ј nadaju6j se obe6anoj dobro-
Ьitj . Obe6anje da vas uzvisi utemeljeno је na rjjecjma samoga Krjs.
ta (Lk 14,2) . U pravo vrijeme, kao ~to kaze Lejghton , znacj "ne u
vrijeme koje zamШja~. nego u vrijeme koje је Bog mudro odre-
dio".
Redak 7 djelomicno navodi, а djelomjcno tumaci mjsao iz
Ps 55,22: "Povjeri Jahvi svu svoju brigu i on 6е te potkrijepjtj." U
navodu se u LXX upotreЬljava rijec merimna, briga, uznemjre-
nost. Kad nas snai!u brige, ne moumo jh jednostavno odbacjtj ј
na taj ih se nacin rijegti. Moumo se, mei!utim, rije~iti tjeskobe
koju one uzrokuju. Sve !to ugro!ava mir i uzburkava um mofemo
odbaciti jer se moumo pouzdati da је Воg sposoban ј spreman
pomocj. Merimna dolazi od glagola kojj znacj podijeliti. Uznemj-
renost moze do te mjere uzburkati i podijeliti um da potpuna ро·
bofnost postane nemoguca. Lijek је obracenje ј osloboi!enje pre-
davanjem uznernirenosti Вogu . Povjeriti је prijevod grcke rijecj
epiriptein, §to doslovce znaci baciti na (usp. Lk 19,35) а podrazu-
rnijeva i na§ napor. Aorist, u kojemu se particip nalazi, oznacava
odlucnu akciju. Predav~i sav teret Bogu, moramo ga upotpunostj
odbaciti, povjeravajucj mu se ј dopu!tajuci mu da nas vodi. Budu-
ci da mu time ukazujemo povjerenje, on nат је оЬесао da се se
brinutj о nama ј da се nas odrzatj u duhovnom miru, ocuvati od
tjeskobe ј panike . Jer оп se brine za vas jzrazava vjeru kojaje ka-
rakteristicna za kr~anstvo i Ьiblijsku vjeru. Druge su religije, sa
svojjm brojnim ceremonijama, oblcno okupirane proЬiemom ka-
ko da postignu da se Bog za ne§to pobrine, odnosno "zrtvom i1i
126
PRVA PEТROVA 5,8.9
molitvom poku~vaju pobuditi zanimanje bozanstva" (Master·
man). Кr!cani polaze od uvjerenja da se Bog brine i na tome sve
temelje (usp. Mt 6,25-35; Rim 5,8; 8,32).
8 .9. Tako ve1iko povjerenje u Boga ne opravdava odavanje
uticima ј nemamost. Јо§ uvijek postojj potreba da covjek sam se-
be kontrolira.da bude budan. Petar se nije toga drfao kada је zani-
jekao Кrista. Na~ је protjvnik uvijek aktjvan ј traZi priliku da nas
nadv1ada. Nakanio је sjjati razdor, kidati prijateljstva, potjcati na
zlo. On pred ljudima optuzuje Boga, pred Bogom ljude, ljude је·
dan pred drugima. Zeli potkopati povjerenje, u~utkati jspovijed ј
ugasiti vjeru. Moramo zadrzati svoj stav ј Ьiti jaki u kr§canskom
~. uvjerenju. Tu nат moze pomoci mjsao da u tom sukobu njsmo
1 samj ј da nШе pote!koce nisu jznjmka. Naprotjv, takva su jskustva
uoblcajena u Bozjem narodu za vrijeme njihova boravka na ovo-
me svjjetu, (usp. НеЬ 12,7.8). Umjesto da ih smatramo nesretnim
spletom okolnosti, valja pomisliti da su ona zapravo jzvr!enje Boz-
jih namjera s njegovim narodom, za njegovo dobro ј u njegovu
jnteresu. Pote~ocama 6е docj kraj kada Botje namjere budu js.
punjene.
Antidikos, protivnik vas, znacj protivnik u parnici (usp. Lk
+ 12,58; 18,3). Rijec diaЬolos, t1avao, tj. klevetnik Ш onaj kojj kri·
vo optuzuje, upotreЬijena је u LXX umjesto hebrejskog "Sotona"
(ЈоЬ 1,6·12 ; Zah 3,1). ОЬје rijecj oznacavaju zlog neprijatelja ko-
ji optuzuje i lafno tereti (Otk 12,9-1 l ;usp. 1 Pt 2,12;3,16;4,4).
Obllazi traieci koga da profdre. Oprite ти se stameni и
vjeri. Opasnost na koju se ovdje misli ро svoj је prilicj njjekanje
vjere pod pritiskom Ш zastra~jvanjem. Takvim је pritiskom Ьiо
svladan Petar kada је zanijekao svoga Gospodina. lsus је о toj o-
pasnosti govorio kao о neposrednoj napasti ponajprije zbog dje1o-
vanja Sotone. Petar ovdje takoi!er provodi ono !to mu је Gospo-
din naredio da ucini cim se oporavi od svoga propusta, da јаса
svoju bracu ( vidi Lk 22,31.32). U prilog ovakvom tuma<::enju mo-
zemo navesti Otk 12,9-11 , gdje se za ttavla kate da је Ьiо savla-
dan vjemim svjedocenjem ј neustra§ivom odano!cu sve do smrti.
Takotter, u pismu koje su crkve u Lyonu ј Becu pisale za vrijeme
progona Marka Aurelija stoji da su oni kojj isprva zanjjeka~ vje-
ru, а kasnije se роkајШ ј Ьijahu cvrsti u svom uvjerenju "progu-
127
PRVA PETROVA 5,10
tani i ponovno tivi izrigani od zvijeri" (Blenkin). Obratite pafnju
na ~injenicu da druge tipi~ne izvore opasnosti · svijet i tjelesnost
· vjemici treba da jednostavno napuste , dok је davo neprijatelj ko-
me se valja odlu~no oprijeti.
Va!a braca prijevod је rije~i adelphotes, ~to zna~ i bratstvo
odnosno kr~anska zajednica, i<Dja se ovdje smatra odvojenom,
u svijetu jedinstvenom grupom (usp. 2 ,17). Podnose, glagol epite-
lesthai (u trajnom prezentu), zna~i da se patnje јо~ uvijek usavr!a-
vaju, da svrha u koju su do~e . tek ima Ьiti ispunjena.
ХПI. IZVRSENO UfVRDIVANJE 1 OSOBNI POZDRA V
(5,10..14)
Кr~ani se mogu osloniti na samoga Boga zbog bogatstva
njegove milosti, jer је sam on zelio da ih kratka ovozemaljska trp-
ljenja osna:te i u~ine postojanima. Njegova, naime, snaga uvijek
prevladava.
Petar је zamolio Silvana da napi~ ovo pismo jer је u njega
kao vjemog ~Jana bratstva imao povjerenja. Poslanica је prili~no
kratka. Namjeravao је ohrabriti kr~ane , posebno dajuei im apos-
tolsko svjedo~anstvo о pravoj naravi Bozje rnilosti, rnila;ti koju te
uzivati ljudi koji pateci ostaju ponizni, ovisni i vjemi. Poti~e ih se
da u tome budu postojani i ~vrsti.
Pozdrave ~је izabrana crkva Bofja u gradu poznatu ~rom
svijeta, а posebno Мarko, koji је Petru poput sina. Zeljaje da iz-
me<tu sеЬе odr:tavaju sli~nu srda~nost i uZivaju rnir koji је poda-
ren svima koji su u Кristu lsusu.
10. Glagoli su ovdje u buducem vremenu а ne u optativu;
izrafavaju obetanje, а ne zelju. Petar ne moli u smislu " neka Bog
..." , nego potvr<tuje da Bog "hoee" odnosno "te" u~initi ne~to
dajuti ~itateljima stanovitu potvrdu, jemstvo. Na Boga se mogu
osloniti jer te on do kraja ishoditi njihovo spasenje (usp. 1 ,5.6.) .
On је Bog svake mi/osti i pozvao ih је da sudjeluju u njegovoj sla-
vi. Izraz koji se odnosi na svaku milost ili "svakoliku rnilost" (usp.
4,20) podrazumijeva da Bozja rnilost pokriva sve potrebe svakog
~lana kr~anskoga bratstva. О bozanskom pozivu re~eno је troje:
on је и Kristи, tj. potje~e od Isusa Krista; njemu је na vјеёпи slл-
128
PRVA PETROVA 5,11
vu; Ьit се ispunjen po!to та/о potrpite. Poziv је dakle sli~an Кri­
Кristovu - ovozemaljsldm trpljenjem do nebeske slave (usp. 1 ,2).
Sudjelovanje u trpljenju dio је poziva jednako kao i kona~no sud-
jelovanje u slavi (2,20.21 ). Nagl~ena је suprotnost izmeau vje~ne
i bo:tanske naravi slave i kratkoee trpljenja. То upucuje da је cilj
vrijedan trpljenja. Slava koja ima potom uslijedШ kr~anima treba
omoguciti da trpljenje shvate na pravi na~in (usp. 1,6 ; 2 Kor
4 ,17).
U RV stoji: " Bog... t e vas ... usavr~ti , utvrditi, oja~ati. "
Naglasak је ovdje na osobnoj , izravnoj sluzbl Boga njegovom na-
rodu. Izrazavajuci rni1ost i ispunjavajuci svrhu njihova poziva, Bog
f· se sam brine о njihovu napredovanju i usavr~avanju (usp. 1 Sol
1
5,23). Selwyn pi~e: " Ne оЬесаје se puka pomoe, nego aktivna in-
tervencija ~ osobna prisutnost samoga Boga." Za usavrfiti korijen-
sko је znacenje gr~kog glagola katartizein, urediti Ш upotpuniti,
u~initi takvim da moze izvrШi svoju zadacu". Rije~ se ina~e
upotreЬljava za krpanje mreze (vidi Мk 1,19 ; usp. 2 Tim 3,17; Lk
6,40). Uёvrstiti zna~i u~initi postojanim , kao ~to је navedeno u
prethodnom retku (usp. 2 Sol 2,17; 3 ,3). Bog је i samoga Petra
pou~io da tako sluzi svojoj braci (vidi Lk 22,32). Masterman ob-
•· jamjava da Ьi uёvrstiti moglo zna~iti oprerniti za aktivnu sluzbu.
Slijed rnisli u tom Ьi slu~aju Ьiо ovakav: Bog се ih prvo u~vrstiti u
vjeri i dati im snagu da budu postojani; potom се ih osnafiti za
aktivnu sluzbu, tj. oja~ati ih da idu dalje, da nastave. Izraz utvrdi-
ti nalazi se u vecini rukopisa iako је otvoreno pitanje da li је sas-
vim u duhu gr~kog izvomika.
11. U gr~kom u ovom retku nema glagola. Radi se vjerojat-
no о jeziku molitve, "neka tako bude". Ј о§ је vjerojatnije da је to
jezik priznanja kao i u 4,11 , а i u poznatom zavr~etku "O~ena~" •
njemu vlast zauvijek. Takvu iskazu " Amen" samo јо~ dodaje nag-
Ja~enu potvrdu te doprinosi ~vrstoj osnovi za povjerenje i hrab-
rost. lmenica kratos, snaga ili mot u Novom se zavjetu upotreЬlja­
va samo kad је rije~ о Bogu. Njome se opisuje sposobnost nadzira-
nja, kontrole ; stjecanje polozaja i njegovo odr:tavanje. Tu moc sa-
da i za sva vremena ima Bog.
12. U ovom је trenutku Petar vjerojatno sam uzeo pero i
vlastoru~no dodao zavr~ni post scriptum (usp. 2 Sol3,17). Silva-
129
PRVA PEТROVA 5,13
па se obl~no spominje kao Pavlova izabranog suputnika na dru-
gom misijskom putu (Dj 15,40) i suradnika pri pisanju pisma So-·
lunjanima (1 Sol 1,1; 2 Sol 1,1; 2 Kor 1,19). U Djelima ga Luka
zove "Sila". Као i Pavao, i on је blo Zidov i rimski gra<!anin {vidi
Dj 16,19.20; 25,37). Moguee је da је Silvan latinski а Sila gr~ki
oblik njegova izvomo aramejskog imena Sch'.'iach, ~to Ьi zna~ilo
poslan.
Iako Ьi Pi!em vam .. ро Silvanu moglo zna~iti da је Silvan
Ьiо glasnik koji је pismo {vidi Dj 23, gdje је isti ~ovjek nosio pis-
ma pisana nakon Jeruzalernskog sabora); premda је vjerojatno i
bilo tako, Petrovo "pi~m vam" (umjesto, recimo, "~em vam")
izgleda da upu~uje na to da је Silvan Ьiо i Petrov pisar. Na taj Ьi
se na~in dalo objasniti kako su misli za koje se s pravom smatra
da potjel:u od Petra bile tako dobro sro~ene u gr~kom .
U izrazu bratom vjemim ро izboru rije~i. poretku i upotre-
Ьi odre<!enog ~lana, kao i ро polozaju rije~i vam u gr~kom , moglo
Ьi se zaklju~iti da је Silvan Ьiо dobro poznat primaocima pisma te
da se Petar poziva na njegovo vjemo sluzenje medu njima. Koga
smatram • Petar ne iznosi mi~jшje u koje nije siguran, nego ~vrs­
to utemeljen stav о Silvanovoj naravi i radu.
Usporedite izrazPi!em vam ukratko s НеЬ 13,22. Ovo zna~i
da је Poslanica kratka i nuzпo zgusnuta u usporedbl s svime ~to Ьi
Petar volio da је mogao napisati ili s onim §to Ьi Silvan mogao re~i
kad stigne. Da vas oЬodrim i powjedoгim- • odraz је Petrove dvo-
jake namjere - da apostolskim svjedocenjem о spasonosnoj milostj
ВоZјој potvrdi njihovu vjeru i nadu u Boga i da ih ohrabri da u
njoj budu postojani. Ovo је istinita milost Bof.ja odnosi se, izgle-
da,na temeljnu apostolsku poruku (pozvan је da svjedo~i). poru-
ku о rije~i Кristovoj , ро kojoj је spasenjska rnilost obuhvatila ј
besprizome i ponizne (1 ,10; 5,5), ~ine~i ih nasljednicima Zivota
(3,7) i osposoЬljuju~i ih da jzdne ovozemaljska trpljenja (4,10);
te kasnije u~aju vje~nu slavu. Nje se drf.ite prijevod је grtkog
imperativa (usp. 1,1 З) а zaokruzuje Petrovo svjedotenje.
13. Izraz suizabranim и Babllonu moglo Ьi se razumjeti ј
kao da se odnosi na Petrovu zenu. U Otk 1,18 "Babllon" је upot-
rijeЬljen u smislu Rim, а tako ga se moze i ovdje razumjeti. Tek u
vrijeme i nakon refoПТJacije pocelo se uzimati u obzir i doslovno
130
PRVA PETROVA 5,14
zna~enje {Babilon u Mezopotamjjj) i1i Babilon kao jedna od voj-
nih postaja u Egiptu. (Vidi u Uvodu str. ј dalje, detaljnije raz-
matranje.) Budu~i da na pocetku Petar citatelje u Maloj Aziji o-
pisuje kao "izabrane ... putnike raseljenike" (Џ) , l:ini se priklad-
nim protuma~iti da se radi о kr~anskoj zajednici u Rimu, koja је
sudionica istog izbora (suizabranica) а raseljena u samom Babilo-
nu, svjetskom sredi~tu organiziranog bezbo~tva. Petrovo svjedo-
~enje о kr~anskom bratstvu, koje ~rom svijeta ima iste ku~nje
(5 ,9), ali koje usred njih Ьiva izlozeno pravoj rnilosti BoZjoj
(5,12), to cini јо~ upe~atljivijim.
Marko sin тој vjerojatno је isti Marko kojega se spominje u
Djelima {12,12.25; 15,36-39) i u Pavlovim poslanicama (Kol4,1 0 ;
2 Tim 4,11 ), onaj koji је napisao drugo Evandelje. Tradicionalno
se smatra da mu је u tome izravno pomogao Petar. Izraz " moj
sin" odnosi se ili na kr§~ansku ili, jednostavno na ljudsku poveza-
nost. BuduCi da postoje dokazi о Markovu boravku u Rimu, oni
Ьi mogli potvrc1ivati i Petrov boravak u Rimu dok је pisao ovu
poslanicu. Medutim, kronologiju Petrova boravka u Rimu i Mar·
kovih kontakata s Pavlom i Petrom u to vrijeme njje mogu~e toc-
no odrediti.
14. Petar se brine da kr~ani kada se sretnu medusobno iz-
raZэ.vaju dobru volju, tele~i da se i on moze medu njima na~j.
qelov /jubavi Ьiо је cesto na~in pozdravljanja kd~ana kad Ьi se
sastali na sluzbl Botjoj (Ш kada Ьi se drutili kojom drugom prigo-
dom); to је Ьiо vanjski znak zajedni~tva i ljubavi ( usp. Rim 16,16;
1 Kor 16,20; 2 Kor 13,12; 1 Sol5 ,26).
Petar zavrbva jednostavnim, znacajnim i sveobuhvatnim o-
pisom kr~ana, svima koji ste и Kristu. Тај opis upu~uje na to da
sudjelovanje u Ьlagoslovu i zajedni~tvu evandelja zavisj isklju~ivo
od izravna, osobna odnosa prema Mesiji. Njtko ga ne moze uZivati
mimo njega; а uZivati ga mogu svi koji mu pripadaju.
131
PRVA PETRO VA- NAUK POSLANICE
NAUK POSLANICE
1. Boija narav
lz mnogobrojna upucjvanja na Boga u Poslanicj, vecinom
uzgredna ali vrlo od.mjerena, moremo pone~to nau~iti о Boijoj
vrhovnoj vladavini, naravi i djelovanju.
On је " Bog" (u gr~kom stojj odredenj ~lan, ho theos, 1,3;
2,17) i " Воg Otac" Ш "Bog ј Otac Gospod.ina nuega Isusa Кrista"
{1 ,2.3), tj. on је istiniti Воg, prva osoba Trojstva. Narod kojj је
spasio mofe ga tako<!er nazivati "Ocem" (1 ,17). Drugi се ga na
kraju spoznati kao Suca koji се, kad dode vrijeme, suditi svima,
fivima ј mrtvima (4,5). On се suditi "svakoga prema njegovim dje-
lima" ј "nepristrano" (1 ,17). Кr~canj ne srniju smet.nuti s uma da
on sudi vec sada jer је morao zapo~eti od svoje kuce. Svijest о to-
me treba ih potaknuti na bogobojaznost i pouzdanje (vidi 1,17;
2,23 ј 4 ,14-19). On, naime, gleda pravedne i slu~ njihove molitve,
ali se suprotstavlja zlo~incu (3,12). Oholima se protivi, а ponizni-
ma daje milost (5,5). Njegov narod stoga treba priznati njegovu
sna!nu ruku, poniziti se pred njom i o~ekivati da се ih ona u pra-
vo vrijeme uzvisiti {5,6).
Boga treba priznati i Ьlagosloviti (1 ,3) kao tvorca na~ga
spasenja. On је to spasenje odred.io ili predvidio prije postanka svi-
jeta. lspunjenje spasenja dogada se prema njegovu predznanju ( 1,
2.20). On је Krista uskrisio od mrtvih ј dao mu slavu. Onima kojj
u njega vjeruju to daje ~vrst temelj pouzdanja ј nade (vidj 1,3.21).
Bog svojem narodu postavlja posebne zahtjeve. Narod odsad
treba da bude poslШan i odan njegovoj voljj (1 ,2; 4,2). U slobod.i
kojom ih је on u Кristu oslobodo kr~ani treba da five kao
njegovi sluge (2,16). Njihovo pona~je Bogu treba Ьitj prihvatlji-
vo, pred njim dragocjeno (2,20; 3,4). On u svemu treba Ьiti
proslavljen (4 ,11) jer njemu pripada slava ј vlast u vijeke vjekova
(5,11).
On је svet (Џ 5.16), rnilosrdan (1 ,3), rnilostiv (5,20) ј strp-
ljiv (3,20). Njegova rije~ fivi i ostaje (1,23.25). Stogaje ispravno
bojati ga se (1,17; 2,17). Takva svijest о Bogu treba da potakne
132
PR VA РЕТRОУА - NAUK POSLANICE
njegov narod na druga~§j fivot, fivot kakvim jna~e nikada ne Ьi
fivjeli (2,19). Bog mu је primjerom pokazao da u njega mofe ima-
tj povjerenja (1 ,21). Znajuci da se on za njega brine, narod svu
svoju brigu mofe povjeritj njemu (5,7). Na razli~jte mu је na~jn~
pokazao milost obdariv~ ga darovima za mnoge slufbe (4,10.11).
Medutjm, moguce је da је njegova volja da njegov narod
ovdje na zemljj trpj ј kad ~ini dobro (3,17; 4,19). Trpljenjem se
Bog slufi d.a jsku~a ј zrelijom u~ini njegovu vjeru (1 ,6.7), te ga ta-
ko usami (5,1 0). Qnj kojj trpe treba da sebe predaju njemu kao
1 Stvoritelju ( 4 ,19), poput Krista, kojj је od ljudskih ruku trpio ne-
pravedno "prepu~tajucj se Sucu pravednome" (2,23).
t 11. Osoba i djelo lsusa Кrista
1
1 U cjtavoj se Poslanjci pretpostavlja da је lsus Кrist · kojemu
је pisac, kako sam tvrdj (1,1), apostol- ujedno i Sjn Bozji i Gos-
podin Crkve , tj. zajednice izabranih. Njegov је " Ota9" vje~nj Bog
а on је opisan kao "na~ Gospodin" (1,3). Bog mu је u vje~nostj
odredio svrhu koju ima jspuniti u povijesti. Вјо је predodreden
prije postanka svijeta da svojom krvlju, tj. umrijev~i na zemlji kao
~ovjek, spasi svoj narod (1 ,18-20). U starozavjetno doba, prije no
~to se osobno pojavio na Zemlji, Duh ~ija је zadaca svjedociti о
njemu, govorio је ро prorocima о trpljenjima koja su odredena da
kao Mesija pretrpi i slavi koju се odatle zadoЬiti (1 ,1 0.11).
Тај se vjecnj bozanski naum sada ispunio. Као istjnjto dovr-
senje zemaljske povijesti, Кrist se pojavio ovdje na zemlji, kako је
bilo i predviёteno ( 1,20). Trpio је u Щelu kao ~ovjek (4, l ). Bio је
"uЬijen u tjjelu" (3,18). 1 nakon smrtijos uvijek djelatan u duhu,
oti~ao је propovijedatj utamni~enim zlodusima, navije~tajuci svo-
1
• ju pobjedu, pobjedu sada potpuno sigumu po~to је njegova ze-
maljska zrtva Ьila prinesena {3,19). Bog је to pe~atom potvrd.io,
dajuci gre~nicima, beznadnicima, nov temelj pouzdanja uskrisiv~
Isusa iz mrtvih ј proslavivg ga (1 ,3.21). Isus је Ьiо bozanski uzdjg.
nut - uza~o је na nebo ј Ьiо postavljen zdesna Bogu kao Gospo-
din nad svim nebeskim vlastima i silama (3,22). lpak, jstj taj Isus
јо~ treba Ьiti otkriven ј potpuno objavljen (1 ,7). Slava koja mu је
odreёtena treba Ьiti potpuno objavljena (4,13). Petar to govori
133
PRVA PETROVA- NAUK POSLANICE
vrlo uvjerljjvo jer је svjedok Кristovih patnjj ј jer је na Gori preob-
ra!enja unaprijed vidio Кrisotvu nebesku slavu • slavu koja se tek
jma o~jtovati (5,1).
Кristovo utjelovljenje ј zemaljsko trpljenje ne vodj samo
njega nebeskoj slavi; ono sad~njim ј vje~nim dobrima vodj ј one
zbog kojih је trpjo. Naime, о njegovu se objavljenju, bez obzjra da
li se tu misli na njegovo prvo do~~e ili kona~no objavljenje, mi-
lost donosi njegovu narodu (1 ,13).
lsusov zemaljsЮ tivot upravo је smrcu, prolivanjem krvj na
krifu, doveden do vrhunca. Na k.rizu је , kao nevin ј neokaljan Ja-
ganja~, prinesen da jshodj oslobodenje onih u okovjma (1 ,18.19).
lspunjo је ono ~to је u starozavjetnoj sJicj ostvareno oslobode-
njem lzraelaca od ropstava ј suda u Egiptu kad su kJalj pashalnu
jagnjad i njihovom krvlju ~kropШ dovratnike.
Krist је podnjo smrt kojom su tada urrurali zlotjncj. Javno
је smaknut, izlozen sramu ј prokletstvu vje~anja na drvo, kao ~ov­
jek kojj је zasluzio najstrozu kaznu za grijeh. On је trpio u zamje-
nu, nadoknadu, Pravednik namjesto nepravednjka. Uanjo је to
kako Ьi svima donjo zdravlje, obnovu i porrurenje, da nas privede
Bogu (2,24; 3,18). Buducj daje njegova krv jednom zauvijek pro-
livena, ona је, metafori~Ю. otada trajno dostupna za ~kropljenje
grijehom obojenih ј jsJdju~enih iz Ьlagoslova ; pribavlja ljudjma
o~j~enje , Bozjj prihvat ј sudjelovanje u Ьlagoslovima novoga Sa-
veza milosti, Saveza vje~no zapetacena njegovom smrcu (1 ,2).
Iako se Кrista, uskrsla, uzdignuta i ustolitena, sada ne mofe
vidjeti, njegov narod је u zajedni~tvu s njjm jer mu se odzjva osob-
nom ljubavlju, vjerom ј predanjem (1 ,8). Narod treba Ьitj svet kao
Gospodin u njihovim srcjma (3,15). Krist jm Duhom jam~j svoju
prisutnost ј od njihovih srca stvara seЬi zemaljski hram (4,14).
Vjemike takoder poziva da zajedno ostvare odnos prema njemu
kao novo, bofanski zami~jeno zajednj~tvo. On је, naime imeno-
van 1ivim kamenom, od Boga izabranim i caocenim, postavljenim
da u nebeskom Sionu bude zaglavnim kamenpry1 gradevjne koja је
sastavljena od kamenja - ljudi. Svi koji k njeшu dodu ј okuse nje-
govu milost uziduju se u hram, pripadaju svecenstvu povla~tenu
prinositi Bogu duhovne frtve. Bog ih prihvaca na osnovu njihova
134
PRVA PETROVA - NAUK POSLANICE
osobnog odnosa s Кristom ј trajnog povjerenja u Kristovo posred-
ni~tvo. On је tako duhovni pastir ili Ьiskup novoga stada okuplje-
nog od zalutalili gre~njka kojj su se pokajali ј ро njemu bili vrace-
ru Bogu (2,3-5.35).
lspunjavajucj svoju zemaljsku zadacu, Krist је takoder svom
narodu ostavio primjer kojj treba nasljedovati. On је Ьiо bezgre-
san ј u djelu ј u rije~jma , "ne ut jnj grijeha, njti se prjjevara nade u
njegovim ustjma". Pod mukama ј provokacijama nepravedna pos-
tupka ruje prijetio mutiteljima, nego је u tШnj svoj slu~aj predao
Bogu, ratunajucj na sjgumo i nenadm~no djelo njegove praved-
nostj ј vjemosti (2,20-23 ; 4,19).
zjvotnj put na~ega Gospodina kao Krista takoder jasno oci-
tuje da su dvije znatajke Ьitne ј medusobno dopunjujuce u svo-
jem zaokrutenju. Jedna је sada~nje zemaljsko trpljenje, а druga
buduca nebeska slava. Sudjelovanje ј jednom i u drugom, Kristov
narod stoga moze smatratj Ьitnim dijelom kr~canskoga poziva i
tasti. Kr~canj sada treba da se raduju kao zajednicari Kristovih
patnjj kako Ьi , kad njegova slava bude objavljena, moglj radosno
klicatj (1 ,11; 4,13 ј 5,10).
Konacno, postojj ј ozbiljna druga strana onoga ~to је Bog
naumjo za Krista. Pojaviv~j se na zemJjj kao obecanj Mesjja, vje~­
nj Bozjj sin neke је ljude uvrijedjo. Sredjsnjj kamen, kojj је Bog
podigao da Ьi Ьiо zaglavnjm , odbacili su zemaljski crkvenj gradjte-
Jjj. То је dio Кristove zemaljske sudЬine ; on је cjnjo Bozju volju ј
ispunjo njegovu vje~nu nakanu, da ga ljudj odbace, da ga odbace
cak ј religijski vode, kojj tvrde da vr~ Bofju sluzbu. Kamen kojj
је Bog izabrao postao jm је "kamen spotjcanja; stjjena posrtanja".
Dogadaj j iz Kristova zemaljskoga fivota ј prorocko tuma~enje Bo-
gom nadahnuta Pisma pokazaJj su da је jstj lsus kojega је Bog jme-
novao da bude izvorom beskona~nih Ьlagoslova onjma kojj vjeru-
ju jstodobno nejzbjeznj uzrocnjk suda ј propastj onjma kojj ne
vjeruju (2,3.7.8).
Ш. Djelo Svetoga Duha
Poslanjca sadrzj takoder nekoliko znatajпillпaputaka о dje-
latnostj Duha Bofjega, о njegovoj suradnjj u jspunjavanju unapri-
135
PRVAPETROVA -NAUKPOSLANICE
jed odrettenih ciljeva Boga Оса za njegova Sina i, ро njemu,' za i-
zabrani i izbavljeni narod. Prije nego ~to se Sin pojavio na Zemlji,
Duh је, izravno povezan s njim i njegovim djelom kao Mesijom ili
Кristom , svjedo~io ро prorocima о trpljenjima i slavi koji su mu
odredeni i Воtјој spasavajucoj milosti koja ее tako doti do ljudi,
napose do pogana. Stoga, kako Petar implicira, spise Staroga zav-
jeta s pravom motemo smatrati Duhom nadahnutim svjedo~anst·
vima i evantteoskim istinama (vidi 1,10-12).
Nakon ~to је Кristovo zemaljsko djelo bilo dovr~no, Sveti
је Duh Ьiо posebno poslan s neba da osnati svjedoke za navije~ta­
nje Radosne vijesti i da jam~i da u Pismima proro~ki objavljene
istine sada, u dane njihova ispunjenja, valja propovijedati onima
za ~ije su dobro odredene (vidi 1 ,12; usp. Lk 24 ,44-49; Ој 1,8).
lsti је Duh djelatan kao Posvetitelj. On uvodi izabrane u
stvamo u!ivanje Ьlagoslova koji su im u Кristu, kroz njegovu pro-
livenu krv i u skladu s time potyrdenim obecanjima Botjeg Save-
za, postali dostupni. Djelo је to Duha · proizvesti poslu~nost u
Botjemu narodu, tj. utjelovljenje svetosti u zna~aju i vladanju (vi·
di 1,2).
Duh takoder na osoЬit natin po~iva nad Bo!jim narodom u
svijetu - kao stup oЬlaka ili vatra nad zavjetnim kov~egom u pusti·
nji, simbolizirajuci botansku prisutnost (vidi Izl 33,9.10; 40,
34-38) · tako da on mote osjeeati Botju pri.s utnost, napose kad
trpi zbog Кristova imena (vidi 4 ,14).
Znatajno је prirnijetiti da ova poslanica takoder upucuje na
odjelitu i izrnije!anu prisutnost i djelatnost svih triju osoba Troj-
stva · Оса, Sina i Duha Svetoga . naro~ito u 1,2 а vjerojatno i u
4,14.
IV. Bolji narod
а. Botanski izbor, iskupljenje i posvecenje
Petar ~itatelje oslovljava kao narod kojemu је dan novi sta·
tus i koji је vje~nom nakanom i zemaljskim posredovanjem tivoga
Boga stekao novo iskustvo. Naslovljenici su "izabrani ро predzna-
nju Boga Оса" ( 1,2). Otkupljeni su "dragocjenom krvlju Krista"
( 1,1 8.19), а ne propadljivim stvarima. Мilost im је donijeta njego-
136
PRVAPETROVA - NAUKIOSLANICE
vim objavljenjem ( 1,10-1 З). Vje~nj Sin Bo!ji, kojega је Bog pred-
odredio prije postanka svijeta, u povijesti se o~itovao otkuplje-
njem (1 ,20). Uskrisiv~i Krista od mrtvih i uzdigav~i ga u nebesku
slavu, Bog је vjernike uvjerio da ga sada, kroz Krist.a, mogu gledati
vjerom i nadom ( 1 ,З .21). Rije~ Botja, Ьlagovjjest spasenjske mi·
losti, propovijedana јт је s uvjeravajucom silom Duha (1,12.25).
Njihov odgovor Rijeti istine · jzra!en kr!tenjem (3,21.22) · slijedi-
la su obecana dobra o~i~enja ј otivljenja. Oni su "oti~ceni" i
"nanovo rodeni" ( 1,22.23). Duh jm је postao posvetiteljem ( 1,2).
Oni su "nekot (bili) Ne-narod, а sada (su) Narod Bozji" (2,10).
" Bogu svake milosti", kojj ih је ро Кristu lsusu pozvao ne samo
da sada umru grijehu i tive pravednosti (2,24) nego takoder "na
vjetnu slavu", kr!canj mogu vjerovati da се ih, nakon ~to malo
potrpe, usavr~iti . u~vrstiti, oja~ati ј utvrditi (5,10).
Ь. Nebeski poziv
Narod kojj је Bog izabrao pozvan је da sudjeluje u ispunje-
nju svrhe koja nece Ьiti do kraja ostvarena za zemaljskoga tivota,
nego na nebesima ј u dolazecem danu njegovu. lzabranici su po-
zvani na vje~nu slavu (5,10). Odre!!eni su za posjedovanje "bШti­
t ne neraspadJjjve, neokaljane ј neuvele, za njih pohranjene na nebe-
sima" (1 ,4). Predvitteni su za spasenje koje је spremno da se obja-
1
vi u posljednje vrijeme (1 ,5). Zbog toga mogu ra~unati da ее ih
Botja snaga ~uvati do dana punog posjedovanja njegova pod uslo-
vom da vjeruju ј nastave li vjerovati u njega (1 ,5). Okusiv~i Кristo­
vjm dolaskom otkupljenje i kako је dobar Gospodjn (2,3), onj се
se i dalje sve do kraja, nadati milosti koju im donosj objavljenje l-
susa Krista (1,13). Тај се pogled u buducnost u njima, bez obzira
na okolnosti, proizvesti neizrecjvu radost (1 ,6.8). Treba da Zive u
svjetlu predstojeceg dovr~nja, svjesni da se "pribliiio svrretak sve-
ga" (4,7) ј anticipiraju dan kada се se otkriti Кristova slava tezeci
da i.ive kao da vec sudjeluju u buducem radosnom klicanju (4,13).
Placa za vjemu slutbu Ьit се "neuveli vijenac slave" (5,4). О Kris-
tovu objavljenju sada!nja vjera u Boga, vjera koja mu је vrlo dra-
gocjena i izvomost koje testiraju sada!nje ku!nje, stje~e hvalu, sla-
vu i ~ast (1 ,7).
137
PRVAPEТROVA- NAUK I'OSLANICE
с. PonaJanje svojstveno /a'ScCJYlima
Pone!to od vec reteno ga upucjvalo је na to da onj kojj su u
Кristu postali Botjj narod s.,..·oj novj o~os ј ~lofaj ~oraju po_ka-
kazati korjenjtom promjenc:>IП ~ona!an~a. ~?Jedno ~е , mec1uttm,
zasebno prikazati neke od gl avnih оsоЬша ПJima SVOJStvenoga po-
na!anja. Izdvojjt cemo cetiri ·
1. Dolazak Kristu. p,"'ii od.lucujucj odgovor na kr!Cansku
Ыagovijest jest docj Kristu, povjerovati ~u (2,4-7). Bog је Krista
u nebeskom Sjonu posta\'io fcao zaglavrн kamen ј svakomu koji u
njega vjeruje оЬесао dar. 'Ј'а.К~ svatko tko postane kr!Caninom ku-
~a svatko za sebe kako је dobar Gospodjn. Drugacjje receno,
В~ pozjva Jjude ј~ tame k divnom~ svjetlu svojemu (2,9). One
koji su lutalj poput ovaca tc:> dovodt do toga da Krista priznaju
Pastirom ј Cuvarom njihoviЬ dusa (2,5). Postaju posluSпi jstjnj ј
nalaze ocjscenje ј ozjv§enje ~оје daje Bog (1 ,22.23). U kr!tenju,
koje је vid.ljivi zna.k takva ocj~enja ј obnovljenja, uvjereni u osob-
no spasenje, ne zbog obredne upotre~e vod~: kao ~а Ьi ona imala
ka.kvu moe da otklonj morэlnu nec~tocu tli stvon novu narav .
nego jskreno!Cu, kada jh tko _upjta za vlastjti odgovor vjere u ras-
petog, uskrslog ј uzvisenog J(rlst~ (З,l8-~ 2 )· . . . . .
2. Odustajanje od grijeha 1 posveclvanJe. PokaJanJe 1 VJera u
Кrista vode k odgovarajucerrJ dvostrukom cudorednom zahtjevu
kojemu је moguee osobno odgovo~ Р.~ Kri~to~oj smrti ј uskrs-
nucu. Кrist је na svojem tijelu_ роnю gnjehe ljudi na drvo ka.ko Ьi
se njihova povezanost s grijestma mogla prekinutj ј kako Ьi onj
mogli iznova poceti Zivjeti prэvedno (2,24). Кr!Canj su pozvani da
se oborufaju istim mШjenjefl'1 ( 4,1) ј shvate da је svrha Kristove
smrti ј uskrsnuca zajamcjti svakomu tko lsusa prizna svojjm nosa-
cem grijeha ј Gospodinom da mofe pres_t~~ fjvot tr~tjti u_ gres-
nom samoopravdanju ј slobod~o ~е posv~~tJ IZvrSзvanJU ~OfJ~ vo-
lje (4,2). Cijena i svrna otkuJ>l!~nJa od gn!eha (1,18.19) 1 nov1 od-
nos prema Вogu kao Ocu u JcoJI su krscaru pozvanj (1,14-17) nejz.
bjefno ih obvezuju da otada tjve dostojni toga poziva, da naslje-
duju oЬitelj kojoj pripadaju, да u svakom vidu ponasanja postanu
svetj kao §to је sam Bog svet. Od Boga su, naime, rodenj (1,23), te
treba da odlote svaku zlocu rnisli i duha, rijecj i djela (2,1 ). Mora-
138
PRVAPEТROVA - NAUKPOSLANICE
ju prestati ugadatj stetnjm putenjm teljama (2,11 ). Moraju se klo-
1 niti zla ј tiniti dobro (3,11 ). То је jedjno pravo djelovanje izvome
poslusnostj jstini.
З. Trajno cinjenje dobra. Nije dovoljno samo poceti isprav-
no Zivjeti mora se i nastaviti. Potrebno је da se krscanj medusob-
no vole kao braca u Kristu jzvomom ј farkom ljubavlju (1,22) ј
da budu pripravni jednj se drugima podloZiti ponjzno slufeci
(5,~)- U du_hu voljne, pokome suradnje ј priznajucj da su takvj od-
n~s• ust:an b~fanski odredenj onj treba da prihvacaju ј vjemo us-
mJeravaJu SVOJe obveze u gradskom, z:ajednickom ј oblteljskom zj.
votu (2,~ 3·3:17).__ Bofja је _volja da takvim djelovanjem usutkaju
klevete 1 pпdobtJU neke шасе ravnodusne za vjeru u Krista.
Tko zeli tinitj dobro neka trati mjr ј za njjm neka jde (3,
10-12) jer је to pozitivan nacin tivljenja i p~avo Ьlazenstvo. Krs-
cani stoga treba da ustraju u dobrocinstvu bez obzjra §to zauzvrat
primili (4,19). Ne smjju vracati "zlo za zlo nj uvredu za uvredu:
nego n~protiv, Ьlagoslivljati" (3,9). Jer, kate Petar, "na to ste ј
pozvaш da bastinite Ьlagoslov". Takva се postojanost Ьiti moguca
samo ako ~ud~ duhom budni ј disciplinjrano trijeznj {1,1 З ; 4 ,7)
9
~~ )~0, optruc• se <1avlu, i predajucj se Bogu, bdiju ј mole se (5,
. . 4. Srr~ljivo podnosenje zla • posebno zla nepravednog trp-
IJe~Ja._ ~ SVIJetu kao sto је nas takvo је trpljenje пeizbjezno ј zbog
SЗVJCSti 1 zbog Krjsta (2,19; 4,13-16). Kad su na to pozvanj, treba
da. se_ ~jete Kristov~g prjmjera ј podu njegovjm stopama (2,21 ), ra-
dUJU~J se predn?stJ sudjelovanja u njegovom trpljenju, ј gledajucj
napnJed na obecano sudjelovanje u njegovoj slavi.
d. Krscanskc zajedni!tvo
Iak~ ~е -~јес ekklesia, crkva u Poslanjcj ne pojavljuje, u njoj
su kr!Can1 IZПJekom poduceni da sebe razumjju kao clanove bo-
z~ske zajednjce: Iako su na ovome svjjetu putnici, iako su raselje·
ш u ~oga mJesta, zajednic ki su jzabrani ј zajednjcki јщ је
Gospodin (1 ,1 -3); tako tvore u svijetu osoblto ј jedjnstveno
"bratstvo" (grcka rijec adelphotes u 9. је retku u jedninj ј s
od~ede~jm claпom), ciji su clanovj ј zajednjcki podnose пejzbjez­
no 1 bozansko predodredena trpljenja.
139
PRVAPETROVA -NAUKPOSLANICE
Svi koji dola.ze Kristu moraju mu pristupiti kao " zaglavnom
kamenu" i neposrednim osobnim odnosom prema njemu sami
naci svoje mjesto "kao !ivo kamenje " u gradevini ili duhovnom
domu u kojemu Bog boravi i gdje ga se casti (2,4-6). Krscane је
stoga moguce jednostavno opisati kao "sve koji su u Kristu"
(5,14). Ne samo tako, jer to su "kamenje" " zivi" ljudi, ne samo
"materjjaJ" za hram ili oltar nego jzabrano svecenstvo koje ро
Кristu prinosj duhovne zrtve ugodne Bogu. 1 ponovno zbog izrav-
na osobnog odnosa s Kristom takva sluzba postaje moguca i prih-
vatljiva.
Кrscani se takoder trebaju smatratj pripadnicjma, onima ko-
ji su pozvani da zajedno budu "rod izabrani" kraljevsko svecenst·
vo, sveti puk, narod kojj Bog sam posjeduje" (2,9). То znaci da О ·
ni koji ranije nisu imali zajednicki identitet postaju ne samo na-
rod nego i BoZji narod (2,10). Odredeni su da onim sto jesu i o-
nim ~to cine zajedno kao jedan narod sluze Bogu i navijestaju
Bozje kreposti i "silna djela".
Od posebne је, stoga, prakticne vaznosti da krscani jedni
druge priznaju kao bracu u Kristu i da to zajednistvo zive. Cetiri
puta Petar naslovljenike bodri da se medusobno vole jer su sada
braca (1 ,22; 2,17; 3,8; 4,8). Та im је obveza nametnuta kao izrav-
na posljedica poslusnosti istini; doista, ona treba bltj iskren izraz
ciste i trajne, Bogom dane ljubavi za druge . Saosjecanje, Ьlagost,
poniznost, gostoljublvost ј aktivna sluzba valja sasvim svjesno ро·
kazivati prema sukrscanima (3,8; 4,8-11). Svi moraju shvatiti da
su darovi koje su pojedinacno dobili od Boga namjjenjenj da vjez-
bom budu usavr~avanj u sluzbl jedan drugome .
Krscani takoder treba da о sebl rnisle kao о Bozjem stadu
(5,2) jet su, lutavsi poput ovaca naШi na potrebnu brigu, vodstvo
i hranu obrativ~i se i priznav~i Кrista kao Pastira i Cuvara svojih
duSз (2,25). Njihovo zajednistvo se zasniva upravo na tom novom
zajednickom osobnom odnosu prema Kristu; to znaci da postoji
sarno jedno BoZje stado jer postoji samo jedan nadpastir. Briga о
ovcama u stadu dodijeljena је starje~inama (5,1-4), kojih је uloga
da nadgledaju (5,2) grcki episkopein . Svoj zadatak oni treba da
izvr~avaju ne gospodareci ovcama, nego postajuci uzorima; vodeci
ih, а ne prisiljavajuci.
l Кrist
t40
i
PRVA PETROVA- NAUK POSLANICE
V. UWGE TRPUENJA
U Poslanici velik је znacaj dan ulozi trpljenja Kristova i nje-
gova naroda u Bozjem naumu. Daleko od toga da Ьi krscane sab·
Jaznila pomisao da Krist treba da trpi ili da Ьi trpljenje smatrali
necim stranim Bozjem narodu; krscani su ovdje pozvani da
prihvate trpljenje kao nesto vazno i za sadasnje zemaljsko napre-
dovanje i za konacno nebesko ispunjenje. Razmotrimo potanko
glavne vidove Petrova razlaganja ove teme.
а. Тrpljenje је и ovom svijetи Kristu Ьilo predodredeno
Starozavjetni proroci, koje је Duh pokrenuo da unaprijed
vide vrhunski prikaz bozanske spasjteljske milosti prema gresni-
cima, unaprijed su svjedocili о trpljenjima koja imaju zadesiti
Mesiju ( 1,10.11 ) . Trpljenja se ovdje pre~utno smatraju necim sa
cime se mora racunati ako se Bog umijesa u spasavanje 1judi. U
ЬiЬlijskom otkrivenju BoZje nakane, Mesjja i trpljenje idu zajedno.
Jedno bez drugog ne ide.
Ь. Pravednik и gresnи svijetи neizbjeino тога trpjeti
Ne moze se htjeti zivjeti pobo:tno, kao sto Pavao kaze u (2
Tim 3 ,12), а iskljuciti mogucnost progonstva. Kreposno ј savjesno
ponaSзnje moze covjeka uplestj u nepravedno trpljenje (2,19). То
izvanredno oslikava zemaljska sudblna Kristova (2,21-23) jer је on
blo bezgresan u djelu i rijeci, а ipak је Ьiо vrijedan i mucen. Ni
drugi ne mogu blti izuzeti od slicna postupanja. Svakako valja za·
pamtiti da је to "pohvalno", ili milo Bogu, i da on "prihvaca" "a-
ko covjek zbog savjesti prema (njemu) trpi zalost, nepravedno
trpljenje". Svatko tko mora trpjeti zbog pravednostj moze se
smatrati sretnim ili Ьlazenim (3,14).
с. Izиzetno Kristovo trpljenje do smrti za gresnike posljedica је
i jedini /ijek za grijeh
Takvo trpljenje mora podnijeti pravedan za nepravedne,
spasitelj i porniritelj gresnika (3,18). On је na5e grijehe ро·
141
PRVA PETROVA - NAUK POSLANICE
nio pretrpjevsi u tijelu najvecu kaznu : smaknuce na krizu (2,24).
То nas је oslobodilo nasljeda grijeha. SiЬanjem koje је on podnjo
mi smo jzlije~eni . Umro је za na~ grijehe da Ьi nas mogao dovesti
Bogu. Svjesni da је Кrist u tijelu trpjo za na~ grijehe, mofemo ј
moramo prestati grijesiti ј opravdavati se ј valja nат zapo~etj fiv-
jeti ~inecj Bozju volju ( 4, 1.2).
d. Trpljenje је и ovome svijetu odlucujuci dio i prednost
kr!canskog poziva
Trpljenje zato treba strpJjjvo podnositi (2,20.21 ). Svi kojj
pripadaju Кristu i u ovome su svijetu Ьili javno povezanj s njjm
predisponirani su da zbog toga trpe. Trebaju se smatrati sretnjcj-
ma kad im је dopusteno trpjeti zbog Кrista Ш poput njegova naro-
da (3,14.17; 5,12-16), znajuci da su takve patnje zajednj~ka sud-
Ьina krscanske brace diljem svijeta (5,9). Bog moze upotrijeЬitj ј
upotreЬ!java takvo trpljerge za ciljeve koje је sam predodredjo : da
Ьi jskusao vjeru (1 ,6.7) ј ljude u~jnio zrelijima (5 ,10), da Ьi o~js­
tio njihovo ponaSaпje ( 4,16.17), ра da donesu hvalu ј slavu Кristu
(1 ,7). Odatle krscanj mogu znatj da njihovo trpljenje nije njsta ne-
oЬi~no (4 ,12), nego da је u skladu s Bozjom voljom (4, 19). U
potpunom pouzdanju treba da ustraju u dobru, uzdrzavajuci se
svake osvete ј predajucj sebe ј svoj slu~aj, kao sto је ј Кrjst u~inio/
Bogu, vjemome Stvoritelju ј pravednome Sucu (2,23; 4 ,19).
е. Za Krista је tтpljenje Ьilo, а za njegov narod jest,
put prema slavi
Prorocj, kojj su predvidjeli trpljenja koja је morao procj Me-
sjja, predvidjeli su takoder "slave koje се slijedjtj" (1,10.11). Pe-
tar u ovome pjsmu ne govori samo kao "svjedok Кristovih trplje-
nja" nego ј kao "zajednj ~ar slave koja se jmala o~jtovatj" (5,1).
Nakon sto је Кrist trpjo, "Ьiо uЬijen u tjjelu", uskrsnuo је ј Ьiо је
podignut Bogu zdesna, "po~to mu bljahu pokoreni andeli, vlasti
ј sile" (3,18.21.22). Posto ga је Bog tako proslavjo, mozemomu
pouzdano vjerovatj ј nadati se (1 ,21) .
Jedanako је ј s onima kojj su ovdje zajednjcari Kristovih
patnjj jer се se oni, kad njegova slava bude objavljena, radovati ra-
dosnim klicanjem ( 4,13). Bog svake milostj poziva nas na vje~nu
142
PRVA PETROVA -NA UK POSLANICE
slavu u Кristu (5, 10). Medutjm tom се nas cilju privesti tek nakon
sto nakratko potrpimo. Trpljenjem се nas usavrsitj, u~vrstjti ј o-
jacati.
Vl. NEIZBJElNOSТ BOlJEGA SUDA
Buducj da Bog sudi pravedno (2,23), nepristrano, svakoga
ро djelu (1 ,17), grijeh se,gdje god da se nasao, mora suo~i ti s Boz-
jim sudom. 1 zjvj ј mrtvj polagat се Bogu ra~un (4,5). То је zastra-
sujuca budu cnost. S pravom Petar pita: " Opak i gresnik gdje da se
pojavi?" (4,18). Met!utim, Bog је pripravio put Ьijega, put spase-
nja ј posvecenja za gresnike put kojjm se neizbjeznj Bozji sud
zavrSэ.va ovdje, u tjelu: prvo, u Kristovu odlu~nom odnosenju gri-
jeha na drvo sto vafj zauvijek (2,24; 3,18), ј , drugo, jscjeljuju-
com bozanskom djscjpJi nom (4,16-19). "Та vrijeme је da zapocne
Sud - od doma Bozjega." Sud је tako jzveden ovdje "ро ljudsku, u
tijelu" (4,6) da Bofjj narod, s njjm tako pomiren i o~jscen od
prljavstine, moze zjvjeti nakon smrti "ро Bozju, u duhu". Takvo
ih jskustvo ~jni sli~nim onima u koraЬ!j i , koji u vrijeme potopa
njsu izbjegli sud, nego su sjgumo pro~Ii kroz njega i ројаvШ se u
novom svijetu kojj vise nece jskusitj suda (3,20-21). О takvomu
spasenju kroz sud kojj se u smrtj sru~jo na Krista svjedo~j krste-
nje u Krista. Iz ovog nauka o~jto је da Krist ne nastavlja svoje
pomirbeno djelo u nebu njti za Bozjj narod postoji ~istiliste
nakon smrt j. Sav је sud u Кristu za njegov narod okon~an ovdje
pri njegovoj smrti kako Ьi mogao postojati fivot " u pravednosti"
ovdje ј "ро Bozju, u duhu" nakon smrtj (2,24; 4,6).
УП . KONACNA OBJAVA КRISTOVE SLA VE
Na ovom mjestu treba, ~ak i pod cjjenu ponavljanja, naglasi-
ti da su glavna obiljezja Poslanjce povjerenje ј nada ( 1,3.2 1). Pred
Bofjim narodom је sjgumo buducnost proslavljanja Кrista kojega
pozna kao svog Pastjra. On koji је vec ustao od mrtvih, podjgnut
zdesna Bogu, kojemu је dana slava (1 ,21 ; 3,22) treba Ьiti otkriven
ј objavljen (1 ,7 .13 ; 5,4). Njegova се slava tada Ьiti potpuno ostva-
rena ј o~jtovana (4,13). Petar је o tkrivenje njegove slave vidio u-
143
PRVA PEТROVA - NAUK POSLANICE
naprijed na Gori Gospodinova preobrazenja (5,1; usp. 2 Pt 1,
16-18). Oni koji ga znaju, vole i sada mu, kao nevidljivome Gos-
podinu vjeruju, imaju predokus neizrecjve radostj koja 6е se pot-
puno jzraziti tek kada se njegova slava konatno otkrjje ( 1,8; 4,1 З)
То 6е Ьiti kad se natpastjr tako objavj svima da 6е mu, vide6j sta-
menu vjeru njegovoga naroda pod zemaljskim trpljenjem, otvore-
no prinijeti hvalu i cast (1,6.7); а onj kojj su u njegovoj sl uzЬi Ьili
vjemj prirnit ее krunu slave (5,4). Та budu6nost treba da nadahne
njegov narod da zemaljske patnje radosno otrpj,budu6j da је za-
jednjcar Кristovih patnji ј da се njegova sre6a ј stvamo sudjelova-
nje s Кristom u slavi svakoga pojedinca dose6j vrhunac u dan kad
Kristova slava bude otkrivena (4,12.\З; usp. 8,19-20). "Komu sla-
va ј vlast u vijeke vjekova" (4,11).
144
BILJE ~KE
Usp. G. Qujspel ј R.M. Grant, "Note on the Petrine Apo-
crypha", Vigi/iae Christianae VI, 1952, str. З1 ј dalje.
2 Crkvena povijest, Ш .З.1.
З Usp. primjedbe Serapiona, antjohijskog Ьiskupa izmedu 190
ј 211 , ~to ih navodi EuzeЬije u НЕ 6,12.З: "Petra i druge a-
postole primamo kao Кrista, ali odbacujemo spise koji laz-
no nose njihova imena jer smo dovo1jno iskusni da znamo
kako nam takvi nisu ostavljeni u ba~tjnu." Вјо је uznemjren
1
r
~renjem latnoga ucenja koje је podr~ku nalazilo u "Evande-
lju ро Petru".
4 НЕ З ,З .1. Popise tih svjedocanstava pogledaj u А. Н. Charte-
ris, Canonicity, Edinburgh, 1880, str. ЗО 1-311; С. Bjgg, St.
Peter and St. Jude, 1901, str. 7-15 ; ј The New Testament
in the Apostolic Fathers u jzdanju Commitee of Oxford So-
cjety for Нistorical Theology, Oxford, 1905. Odbor је u
procjenama vr1o odmjeren ј priklanja se stranj razbora.
5 Као ~to је sam EuzeЬije prirnijetjo: НЕ 4,1 4.9.
6 U The Jung Codex kojj је uredjo F.L. Cross, 1955, str.
81-129. Tekst ТЈzе Gospel о[ Truth s prijevodjma sada је
dostupan zahvaljuju6j М. Maljnjneu, Н. С. Peuchu ј G.Qujs-
pelu, Evangelium Veritatis, ZUrich, 1956.
7 Euzeblje, НЕ З ,39 ,17. О vaznosti ovoga usporedj: Th. Zahn
Introduction to the New Testament, engleski prijevod, E-
dinburgh, 1909. 11. str. 163 i dalje i 185 ј dalje, te F.H.
Chase , clanak "Peter, First Epistle or•, u НDВ , Ш . str. 780.
8. Ali vjerojatno ne do kraja tivota: usp. В. F. Westcott, Тhе
Сапоп о[ the New Testament, 6. jzdanje, 1889, str. 262 i
dalje.
9. Usp. Th. Zahn, Forschungen zu Geschichte des Neutesta-
mentliche Kanons, 11, 1, Erlangen, 1890, str. 105-110, 142.
Zahn daje provizomu rekonstrukciju teksta. Usp. takoder
Bigg, str. 14 i dalje.
10. Usp. Westcott, nav. dj. str. 263, bilj. 3: "ne postoji ni naj-
manji nagovje~taj da је njezjn autoritet ikada Ьiо osporavan,
145
PRVA PEТROVA
ali se, s druge strane, ~ini da је (u latinskim crkvama) nisu
mnogo ~itali." No па osnovi postojanja mnogih starih latino
sk:ih rukopisa mo1emo za.klju~iti da su је poznavaJi. Muratoo
rijev је fragment vjerojatno ipak blo izvorno napisan na gr~o
kom.
11 Primijetimo usput da Ы 2 Pt 3,1 moglo Ьitj rano svjedo~ano
stvo о njezinu ranom postojanju pod Petrovim jmenom.
12 Nav.~l.,str.781.
13 Uransichten des Christenthums, Altona, 1808. Ovo djelo njo
sam vidio; oslanjam se stoga na Ј.Е. Huthera u ~etvrtom izo
danju Meyerovih komentara, engleski prijevod, Edinburgh,
1881. str. 35. i daJje. Huther daje zanjmljjv, jako kratak,
prikaz kriticizma po~etkom 19. sto1je~a.
14 Npr. Кirsopp La.ke, kojj nije konzervativan kritj~ar, tvrdj da
је te!ko odbaciti cvrsto rano svjedocenje u prilog ranom dao
tiranju knjjge, te stoga daje prednost odlomcima u kojima se
govori о progonu. Usp. njegov ~Janak "Petar" u 11 . jzd.
Encyclopaedie Britanice te njegov lntroduction to the New
Testament, 1938, str. 165 i daJje.
15 Тhе Church in the Roman Empire before AD 170, 7. jzd.
1903, str. 283, Ыlј. Usp. takoder Ramsay, "Church and
Empjre јл the fjrst Century", Expositor, 4. serija, sv. VIII,
1893, naro~jto st.r. 282°296. U kasnjjem radu, Pauline and
Other Studies, 1906, str. 260 ј dalje, ~ini se da govori poto
puno uvjereno о Petrovu autorstvu.
16 Jedan је jzdvojeni primjer Р. GordonoSmith, Encyclopedia
Britanica, 14. jzd. sv. 17, pod rije~j " Peter", fjrst Epjstle
or•. Usp. takoder Н.В . Swete, Тhе Gospel According to St.
Mark, 1908, str. 22.
17 К . ј S. La.ke,lntroduction to the New Testament, 1938, str.
167.
18 F.W. Веаrе , The First Epistle о! Peter, Oxford, 1947, str.
129.
19. АЈј usp. primjedbe D. Guthriea, "TertuШan and Pseudonyo
miti", Exposilory Time, LXVII, 1956, str. 341. ј daJje.
20 Cjni se da је to blo sud Кirsoppa La.kea, nav. ~\. koji govori
о pretpostavci podrijetla jz vremena Plinjja о koja mec1utim
146
ВIUESКE
trafi rje!ienje jednako tako kao i ona о anonjmnom kru1eo
nju.
21 Npr. А. Hamack, Die Chrono/ige der altchristlichen Literao
tur Ьis EuseЬius, sv. 1, Leipzjg 1897. str. 451 ј daJje, koji
smatra da је Petrovo ime dodano dje1u kako Ы se njime
jamcilo apostolstvo u vrijeme kad је Kanon oblikovan. А. С.
McGriffert, А History о! Christianity in Aposto/ic Age, Ео
dinburgh, 1897. str. 593 ј daJje, vidi pak u pripisivanju djeo
Ја Petru samo nedutno pjsarsko nagac1anje. On sam, meiJuo
tim, nagac1a о jer to te~o da је jAta vi~ od nagaiianja о da је
pravi pjsac Poslanjce Bamaba.
22 "Tko је pjsao poslanicu", kafe Origen, "ustvari, samo Bog
zna." EuzeЫje, НЕ 6., 25,14.
23 Npr. Н. von Soden u Holtzmannovirn HandoComrnentar
zum Neuen Testament, FreiЬurgoimoBrejsgau, 1891. str.
114. ј dalje. Usp. njegovu Hystory of Ear/y Christian
Literature (е~. prijevod 1906), str. 281. i daJje. Takve su
teorije ponekad sklone povezivati Tihika sa sastavljanjem
Poslanice Efe1anima: vidi W. L. Кnох, St. Paul and the
Church of the Gentiles, Cambridge , 1939, str. 203. а usp. i
C.L Мitton , Тhе Epistle of Ephesians, Oxford, 1950, str.
268.
24 Tako stoji u prvom izdanju. U drugom on prihvaca rimsko
podrijetlo poslanice.
25 Dj 18,5; 2 Kor 1,19.
26 2 Тim 4,11.
27 Tako npr Ј. Moffatt, lntroduction to the Literature of the
New Testament, trece izdanje, Edinburgh, 1918, str. 334 ј
daJje. Goodspeed, mettutim, pokreta~a naJazj u potreЫ da
se odgovori zahtjevu Pos}anjce Hebrejima da Rimska crkva
treba da nau~ava ostaJe crkve. (Introduction ro the New
Testament, Chicago, 1937, str. 267. i dalje). Као i tolika
mnoga izvoma rnnijenja tog patrijarha ЫЬli~ara i ovo је po-
stavljeno s toliko dirljivosti ј ~ara da se ~inj gotovo nepriso
tojnim tra:Шj vi§e dokaza nego §to ih on daje.
28 Introduction to the Study of New Testament, drugo izdao
nje, revidirao C.S.C. Wjlliams, Oxford, 1953. str. 220.
147
PRVA PEГROVA
29 Веаrе , str. 29.
30 Agrammatos u papjrusima testo znatj nepjsmen, ali se ј
znatenje neobrazovan takoder mofe podrfati. Rijet idiotes
upotrijeЬ!jena u Dj 4,13 najce~e oznatava "samouka" Ш
laika u nekom podrutju (vidi К. Lake ј Н .Ј. Cadbury u ТЈ1е
Beginrings о{ Christianity, 1933. IV, str. 44). U fjdovskom
okviru, gramma ј njeziлi srodnjcj dugo su bili povezjvanj s
Pismom. Tako u lv 7 ,15, iznenaduje da Isus poznaje " slova"
(grammata) jako njje Ьiо obrazovan. No jznenaduje ~to је
on ne~to napisao, nego ~to је naucavao u Hramu, ј to nauk
koj nije naucjo u raЬinskoj ~oli, nego jz jzvora na kojj
uputuje redak 16.
31. Za temeJjjto jstrativanje dokaza о upotreЬi grekog u Palestj-
ni vidj Zahn, 1, str. 34-72 ј, s jednog potpuno druktjjeg sta-
jalШa, S. Liebeman, Greek in Jewish Palestine, New York,
1942. Veliki gramaticar Ј. Н. Moulton podrtava Zahnovc
nalaze (otkrica) ј navodi usporedbu s dvojezjcnim pokraji-
nama u Walesu. Ljudi u pokrajjni mogli su upotreЬljavatj
grtki, svoj drugi jezik, na razlicitim nivoima u skladu s ob-
razovanjem, ali "su mogli pjsati kao oni koji upotreЬljavaju
jezjk od mladosti, ne kao strancj kojj se te~ko izra.tavaju u
nesavr~eno-poznatim naJjecjem (jdiomom)" (Gramrnar of
New Testament Greek, trece jzdanje 1906, 1, str. 6. ј dalje).
32 Beare. str.28.
33 S. Liebennan , Hellenism in Jewish Palestine, New Yo rk,
1950. str. 100 ј dalje.
34 Jedan prirnjer, particjp upotrijeЬljen kao imperativ, pokazu-
je se da odrazava semitsku upotrebu od D. DauЬea u dodat·
ku knjjzj E.G. Selwyna, Тh! First E{istle о{ Sr. Peter, 1946,
str. 467-488.
35 Ueberman, nav. dj. na mnogim mjestirna (passjm).
36 Usp. G. Dalman,Jesus·Jeshua, (engl. prijevod) 1929. str. З.
37 UoЬicajeno tumacenje Dj 6 · da se tu mjsJi na neznabo~ce
(nezidove) · jma prednost prema tvrdnjj Н. Ј. Cadburyja,
Beginnings of Christianity, V, str. 59 ј dalje.
38 Dj 15,14-18. Ј akovljeva poslaлica takoeler redovito upotreb-
\java Septuagintu za svoje navode. Povezanost obaju s Jako-
148
ВILJESКE
vom, Gospodinovim bratom , mote se naravno, negjratj: ali
vjdi R.V. G. Tasker, Тhе General Epistle of James, u ovoj
serijj, str. 20 ј dalje.
39 Usp. Moulton, nav. dj., str. 8, Ьilje~ka .
40 Rim ] 6 ,22.
41 Prirnjeri iz papjrusa ј natpjsa dani su u G. МilJjgan , Тhе New
Testament Documents, 1913, str. 241 i dalje. Vjdi takoder
Ьibliografiju koju је В .М . Metzger objavjo uz clanak "Etno-
1 graphy and Church Нistory" , u Twentieth Century Ency-
1 clopedia of Re/igious Knowledge, Grand Rapjds, 1955, ll,
1 str. 1060 ј dalje . EuzeЬije (НЕ t,23,2) daje ~aJjjvu sliku neu-
t mornog Origena kojj zapoiOjava sedam tajnika ј jsto toliko
prepisivaca, uzdrtavanih daretJjjvo~u bogata prijate\ja.
42 Da li је 2 Sol 3,17-18. primjer za to? Gal 6,11-18 mote Ьitj
drugi, jako, ako је tako, moramo zakljuciti da је PosJanjca
Galacanjrna Ьila kazjvana u pero: drugi је njje mogao "sa-
stavitj".
43 Vrijednu usporedbu klasjcnih Pavlovih metoda jzveo је Ј .А.
Eschljmann, "La Redactjon des Epjtres Paulinjennes" , RВ,
LШ , 1946, str. 185 ј dalje.
44 Potpuno dokazao P.W. Schniedel , clanak "Silas, Silvanus",
Encyclopedia BiЬ/ica, IV, ko\4514-4521 . 8jskup Ughtfoot
medutim, jstice da to njje potpun dokaz (Notes оп the
Episrles o{St. Paul, \895 , str. 7).
45 Beare kate da ne znamo vi~e nego da Ьi se ponekad pridru-
zio Pavlu ј Ьiо rano povezan s rnisjjom medu neznabo~cjma
(str. 28).
46. Dj 15,22-17 ,15; 1 So\1 ,1; 2 Sok 1,1 ј 2 Kor 1,19.
47 Usp. W.F. Lofthouse, "1 and We jn Pauline Letters" ,Expo-
sitory Times, LXN, 1953, str. 241 ј dalje.
48 Beare, drugo jzdanje, str. 189 ј dalje.
49 E.G. Selwyn, Тhе First Epist/e о[ St. Peter, 1946, str.
365466, а posebno str. 369-384, 439-461.
50 Selwynovo ј Вeareovo tumacenje pojavila su se gotovo jsto-
dobno, tako da se nijedan njje mogao koristjtj radom drugo-
ga. U drugom izdanju Beare је mogao posvetitj nekoliko
stranjca jspjtjvanju Selwynova oblika Silvanove hjpoteze
149
PRVA PETROVA
kojj mu se rije ucinio nimalo uvjedjjvijjm od ranjjjh verzjja.
Vrlo to~ro jstaknuo је da postojj velika razlika u jzri~ajima
izmel!u 1 Pt ј stilisti~ki neodredene Poslanjce Solunjanjma ј
da је njegovo stajali!te potvrdilo nekoliko temeljjtih prou-
~avatelja Poslanice Solunjanima; zna~ajan је rad В . Rigauxa
l'
Les Epitres аих Thessaloniciens, Pariz, 1956, str. 105 ј dalje
kojj Silvanu ne dopu~ta vaian udio u sasta.Jjanju Pavlovih
pjsama. Opreza1 sud patera Rigauxa zasluzuje velik obzir,
ali se pitamo nije li on svojim prikazom prekomjerno podre-
zao Selwynov dokaz. Mofda је zna~ajno da on odJu~no od-
bacuje bilo kakvu neposrednu li terarnu ovjsnost 1. Petrove
о Solunjanima, koju pak Beare priznaje, drze~j d:~ Lhjrka
Gospodinovih rije~j ј ~irenje Pavlova propovjjedaпja i potj-
canja dovoljno obja~njava njihovu povezanost. То su upravo
elementi koje Selwyn, kojj tvrdj da su veze odve~ o~jte da
Ьi bile slu~ajne ј odve~ razbacane da Ьi govorile u prilog
literarnoj ovisnosti, nastoji ogranjcjti na Silvana. Beareov
dalji dokaz iz razlike u stilu (tonu) jzmedu Poslanjce Solu-
njanima i 1. Petrove ne cini se uvjerljjvim.
51 То njje "naprosto besrnisleno" (Веаrе, str. 183), ako dopus-
timo da se rnislilo kako su samo dijelovi Azjje ј Galacjje do-
lazili u oЬzir ( vili str. 63 i dalje ). Napokon, Silvan је ј ranjje
na !irokom podrucju Ьiо takav "izaslanik" (Dj 15,23.27.32.
33).
52 Веаrе , str. 28.
53 О djelu Duha u vjemiku govori se u 1,2, gdje је to temeljno
za uspjeh dokaza, а mozda i u 4,6 ј 4 ,14 ("kroz Duha" u А
AV 1,22 vjerojatno njje izvoran). U 1,11 о Svetom se Duhu
govori kako boravi u prorocima а u 1,12 u vezj s propovije-
danjem. Isto је ј u 1 So1 1,5; u 1 Sol 1,6 ј 4 ,8. govori se о
djelu Duha u vjemiku; 5,19 se pak odnosj na ne~to drugo. U
2 Sol samo se redak 2,13 odnosi na djelo Duha u vjemjku.
U Poslanicj Kolo~ima, gdje se mnogo govori о moralnoj
obnovi, samo se slucajno govori о tome, ј to u 1,8. U Posla-
nicj Filipljanjma nalazimo tri navoda о Svetom Duhu, dva
znacajna za na!e pitanje; u Poslanici Filemonu uop~e ih ne-
ma. Najjstaknutija mjesta Pavlova nauka nalaze se !iroko jz.
150
.1
54
55
Beare, str. 9 ј dalje.
ВILJESКE
vedena u Poslanjcama Rimljanima, Korjn~anjma, Gala~ani­
ma ј EfeZaпjma . Izlaganje nauke 1 Petrove о Duhu vidj u
u komentaru.
" Pseudonymjty: а Chinese Footnote", Theology , LVIП ,
1955, str. 143.
56 Od male је pomocj re~j zajedno s Lohseom, ~јја је kritika
Selwyna navedena ј u Rigauxa (nav. dj ., str. 109 ј dalje. Ьilj)
ј u Bearea (2. jzd. str. 192), da se s hipotezom tajnjka moze
poku~atj poljuljatj autenti~nost svakog pjsma. Jednako је
tako jstina da se metodom stilisticke kritike , cesto kori~te­
ne na novozavjetnjm dokumentima, mogu~e odbaciti auten-
tjcnost svakoga spjsa. Za§to da teret dokazjvanja uvjjek lei.i
na obrani, njje Ьа! jasno. Ako, kao §to Lohse kaze, hipoteza
о taj.niku samo uvodi nove nepoznanice u razmatranje, dob-
ro је podsjetiti se da se u proucavanju ovih po~tovanja vri-
jednih spjsa suo~avamo sa mnogim nepoznanjcama, te da
moramo porniriti se s tim da trebamo Ьiti manje sjgurnj ne-
go §to Ьismo to feljeli. Ako smo, kao ~to је rekao W.L.
Кnох u svom o!trom prikazu Selwyna (Тheology, XLIX,
t 1946. str. 342 ј dalje), suoceni s pjtanjem: Tko је u ranoj
crkvi mogao sastaviti tako divan rad u ritrni~koj prozj antjc.
kog tipa?, ne mozemo tvrditi da znamo dovoljno eda Ьismo
moglj re~j · kao §to оп, ~ini se, podrazurnijeva. "nitko"; ne
mozemo znati dovoljno da Ьismo rekli da Silvan njje mo-
gao. Najmanje !to hipoteza о tajnilcu ima na svojoj stranj је
to ~to njje nova, nego su је priznavali ј stari. Tako u cetvr-
tom stolje~u Jerolim ne drZi najnaravnijjm tumacenjem ocj-
tih razlika jzmel!u 1 ј 2 Pt cak ni to da је jednu mogao napj-
sati Petar а drugu njegov tajnik, nego smatra da је Petar u-
najmjo razlicite tajnike za dva pjsma (Epistle Х:Х:). Нipoteza
о tajniku mofe ukljucjvati nepoznatu osobu, ј stoga Ьiti o-
sumnjjcena da uvodi novi elenient nihilizma u proucavanje
novoga zavjeta; mel!utim, u drevnoj literaturi tajnjcj su bili
nepoznatj jako su stvamo postojalj, а to treba uzetj u obzjr,
57 "Ako pjsac govori о sebl u naslovu sarno jednog pjsma, kao
!to је to u 1 Pt, naslov se drZi dodatkom. Ako on nesumnjj-
~
151
PRVA PETRO VA
vo skriva svoj identitet, kao sto је to u Evande1ju ро Ivanu,
njegove se rijeti dr! e toliko dvojbenima, ~ak neprili~nima,
da on mora Ьiti krivotvorjte1j . Ako pak ~ jni оЬоје , kao sto
.је to u 2 Pt, dokazj protjv njega cesto se smatraju nepoblt-
njma. " 8jgg, str. 232.
58 М . DiЬelius , А Fresh Approach to tile New Testament and
Early Christian Literature, 1936. str. 188.
59 Beare, str. 25.
60 Se1wyn, str. 30.
61 Usp. lv 20,29.
62 Usp. Мk 10,45 sa.1 Pt 1,18. Кn ох (nav. dj .) takve " markov-
ske" govore oёuvane u 1 Pt nazjva "s1uёajnjma ".
63 Peter (en~. prjjevod , 1953), str. 67 i dalje .
64 Cullmann (nav. dj.) drzj da је Petrova kristo1oska mjsao ЫЈа
pod korjenitim utjecajem pojma SJuge , i da је to u skladu s
onim sto smo о njemu nauёili na drugim mjestjma. Kod Ce-
zareje Filipove upravo је on jzrazjo veliku ograniёeпost
pred potrebom Mesjjanskog trpJjenja. Prema 1 Kor 15 on
је Ьiо prvi svjedok uskrsnuca, prema Djelima aposto1skim
prvi koji је propovijedao ёjnjenjce koje је nekoe drtao ne-
ukusnima. Pogled unatrag prema njegovu nijekanju Gospo-
dina mote mnogo pomoo da se objasni usredotocenost na
Kristovo trpjenje ј smrt u Petrovu propovjjedanju. Treba
primjjetjti da Cullmann ne govori prvenstveno о Ј Petrovoj,
nego о Dje1ima; kaze da ukoliko 1 Petrova nije jzvorna, ona
Ьi svejedno bila spomenik Petrove teologjje ј propovijeda-
nja.
65 Beare, str. 123.
66 Vjdi narocjto J.W. L. Hoad " Some New Testament Refe-
rences to lsaiah 53" Expository Times, LXVШ , 1957. str.
254 ј da~e . Hoad kaze : "Etjka је Ьi1а nauёavana u skladu s
teo1ogijom osobe ј djeJa Kristova utemeljenom na Iz 53."
То ponekad zaborav1jaju onj kojj naglasavaju nas1jedovnj e-
lement u Pos1aлjci: odJomak zapoёjnje etikom ali krece pre-
ma objavi zrtvene ј zastupne pomirbe. Zapoёjnje pozjvom
na nas1jedovanje, zavrsava onime koga va1ja nas1jedovati.
67 Ustvari jedan је aposto1 Ьiо svjedok uskrsnuca (Dj 1,22; 1
152
ВIUESКE
Kor 9,1 ј 15,8.9). Ovdje pjsac jma na umu vise trpljenje
negoH Mesjjjno uskrsnuce; medutim, i ono је u mH1jenju
povezano s buducom s1avom. Premda је prvotnj smisao
"svjedoka" u 8jЬliji prjje "svjedoёenje za nesto" nego "Ьiti
svjedokom neёega", оЬа se smjsJa naravno prozjmaju.
Apostoli su bl1j svjedocj Кristova uskrsnuca, Petar је Ыо
svjedok trp1jenja i s1ave, jer је vjdio dokaze tih dogadaja.
Pravo је cjepidlaёenje kad Beare dokazuje da "su ga svi na-
pustili i pobjegli". Zna~j da Petar zapravo njje blo svjedok
trpJjenja ( drugo izdanje str. 1919).
68 То moze ukljuёjvati dos1ovno prihvacanje preobraienja"
t (Beare , drugo izdanje, str. 191) ali је mozda sam Petar to
odvec dos1ovno shvacao. Pretpostavimo li jzvomost 2 Petro-
ve, tada rije~i 1 Pt 1,16-18 svjedoёe о duboku dojmu sto ga
је doga<!aj ostavio na njega; pretpostavimo li pak da је Pos-
1anjca sumnjiva podrijetla, one barem dokazuju da је redak
1 Pt 5 ,1 vec rano blo tako tumaёen.
69 DiЬe1jus, str. 188.
70 Cross, str. 35.
71 S1jedeee se jsp1ati prouёavati: (а) 1 ,З (ziva nada), usp. Iv
t 21 ,22 ; (Ь) 1,7-9 , usp. Lk 22,31; Мk 8,29 ; (с) 1,10-12, usp.
l.k 24,25 ј dalje; Dj 15,14 i dalje; {d) 3,15, usp. nadimanja ј
jzgovore Mk 14 ,29 .71 ј primjer Мk 14,62 ; 15,2; (е) 5,2 s
Iv 21 ,15 ј dalje.
72 Se1wyn, str. 31 i dalje.
73 Moguce је usporeditj Ј Pt 1,16 s Mt 5,48; 1,17 s Mt 22,16;
1,18 s Мk 10,45 ; 1,22 s Iv 15,12; 2,4 s Mt 21,42 ј dalje;
2,19 s Lk 6 ,32 i Mt 5,39; 3,9 s Mt 5,39; 3,14 s Mt 5,10;
3 ,16 s Mt 5,44; Lk 6 ,28; gdje su upotreЬljene jste grcke rije-
cj: 3 ,20 s Mt 24,37 ј dalje; Mt 5,16;4,13 s Mt 5,10 ј dalje;
4,18 s Mt 24 ,22 ; ~ .З s Mt 20,25; 5 ,7 s Mt 6,25 ј dalje. Ne
moraju sve, naravno, Ьiti svjesлi odjecj.
74 Vjdi popis napaЬircen od Е.Н. P1umtrea, St. Peter and St.
Jude u Cambridge ВiЬ1е, 1879. str. 65 i dalje. Selwyn (str.
442449) rad proutavanje " Verba Christi" u Djelima ј pos-
1anjcama, koje је on drzao "spjsima о progonstvima". Mora
se, me<!utim, napomenuti da " Verba Christj" njkako nisu
153
PRVA PETROVA
ograni~eni samo na odlomke koji se bave progonstvom.
75 Dokaze za prihvacanje onoga ~to је Petar rekao potrati u F.
F. Bruce, Тhе Speeches in Acts, 1944, i Тhе Acts о[ the
Apostles (gr~ld tekst), 1951, str. 18 ј dalje. О odnosu 1 Pet-
rove prema Petrovim govorima vidi Selwyn, str. 33-36 а us-
poredi Zahn, П, str. 137 ј dalje; 186 bilj. 2.
76 Dj 2,16 i dalje, 3,18; 1 Pt 1,10 i dalje.
77 Dj 2,23; 1 Pt 1,20.
78 Dj 3,32 i dalje; 1 Pt 1,21; 3,22.
79 Dj 2,38.40; 1 Pt 3,20 i dalje.
80 Dj 10,42; 1 Pt 4,5.
81 Dj 10,9 i dalje; 11,17 i dalje, 15,7 i dalje ; 1 Pt 1,1.4-12,
2,3-10.
82 Dj 2,32; 3,15; 5,32; 10,39 i dalje; 1 Pt 1,3; 1,8; 5,1.
83 Dj 2,21; 2,38; 3,6.16; 4,12 i mnogi drugi; 1 Pt 4,14 ј naziv
kr~ani{Dj 11,26; 1 Pt4,16).
84 Dj 4,9 i dalje; 1 Pt 2,7.
85 Dj 5,30; 10,39; 1 Pt 2,7.
86 Usp. G.B. Stevens, Тhе Тheology о[ the New Testament,
drugo izdanje, Edinburgh, 1906, str. 294 i dalje.
87 Die Mysterionreligion und ProЬlem des Ј Petrusbriefes,
Giessen, 1911. Najzna~ajnije primjere na koje se poziva te-
meljito је istrafio Selwyn, str. 305-311 .
88 Beare, str. 16 i dalje; 27. "Ako је Ьiо Zidov, oslobodio se
vlastita vjerskog nasljeda vi~ nego ~to је to ikad mogao Ра-
vao."
89 Ј Peter: А Paschal Liturgy, 1954.
90 Moramo reci da sam Cross isti~e kako pitanje autorstva 1
Petrove nije svrha njegova rada (izvan zadanog okriva); i svi
nagovje~taji koje on u posljednjem poglavlju nabacuje navo-
de na zaklju~ak da је podrijetlo knjige ipak u apostolskom
vremenu,
91. Ne postoje dokazi о tom saЬ!asnom obredu kulta CiЬele do
sredine drugog stoljeca. Velild prou~avatelj mitrajzma
Franz Cumont drZi, medutim, daje on vjerojatno od davni-
na Ьiо prakticiran u Aziji (pamtivijeka): Тhе Mysteries о[
Mithra, (engl. prijevod), New York, 1956. str. 180.
154
ВIUESКE
92 Vidi tuma~enje 1,2. Beare taj redak obj~njava ne sporninju-
ci tauroboliju (str. 51 i dalje).
т 93 ZanimJjjvo је da neke od navoda kojima se posluzjo Perdel-
wjtz nalazjmo medu onjma za koje је David Daube u knjizi
1 Тhе New Testament and RabЬinic Judaism, 1956, nШо
1 Z.idovske paralele.
1 94 Npr. Daube, nav. dj., Р. Carrinton, The Primitive Christian
Catechism, Cambridge, 1940.
95 Vidi 1,1 RV, ј tuma~enja in loc.
96 4,3. RSV.
97 Vidi str.
98 Moze se pornisliti na takve propovjedni~ke ilustracije kao
na obj~njenje "opravdanog" Ш kao "upravo kao da nisam
nikada grije~jo".
99 То naravno ne zna~i, reci da ispod povr~ne ne postoji teo-
lo~o jedinstvo ~itava Novog zavjeta. Bitni sklad Pavla, lva-
na i Jakova dubok је i doista temeljan, ali za neke svoje veli-
ke teme oni se slUZ.e razli~itim rje~nikom.
100 Dibelius, str. 188. Ali imamo li ikakva dokaza daje u vecjni
ili u svim naslovljenim pokrajinama jkada postojao "iidov-
sld proЬlem"? Zapazi koliko је navod iz Но~а 2 jzmijenjen.
Onj nisu, kao drevni lzrael, posjedovali status, ра ga potom
izgublli; prije obracenja nikad nisu ni ЬШ narod. Usp. Zahn.
11, str. 143.
101 Npr. Beare, str. 26.30.
102 Gal 2,11 ј dalje.
103 Gal2,8.
104 Usp. ~itav tok dokaza u Cullmann, str. 70-152.
105 Usp. Zahn, П, str. 176. "Iz svega ~to znamo о Petru nj naj- .
manje ne treba pretpostavljati da је on Ьiо izvoran u onom
srnislu u kojem su to bili Jakov, Pavao ili Ivan. Nasuprot, ро
naravi је bio podlozan utjecajima izvana; s druge strane,
brzo oporavljanje od pogre~a u koje ga је sklonost vodila
dokazuje da ~ineci ~to је dobro i problta~no nije se morao
boriti s jaldm nagnucima svoga karaktera.
106 Tako Beare, str. 30. Najposebniji primjer koji navodj nauk
jest о Svetom Duhu (о tome vidi ranije ).
155
PRVAPETROVA
107 EncyclopaedШ Britannica, jedanaesto jzdanje, sv. ХХЈ , str.
296.
108 Cross, str. 43.
108. Nav. dj. , str. 44.
110. Usp. Selwyn, str. 268 ј dalje, gdje је ovaj odJomak op~jmo
obra<ten .
111 Npr. Beare (drugo jzdanje, str. 195) drZi da 1. Petrova poka-
zuje poznavanje nekoliko, ako ne svih, Pavlovih pjsama ј ne-
koliko drugih novozavjetnih spjsa te da је morao jmatj prjs-
tup cjelovitom pavlovskom korpusu. Prema teorijj koju,
~ini se, Beare potpjsuje, korpus njje sabran prije 90. godjne.
Vjdi C.L. Мitton, The Formлtion о[ the Pauline Corpus of
Letters, 1956, ј preg1ed T.W. Mansona u ЈТS (New Serjes),
VII, 1956. str. 288 ј dalje kojj o~tro napada tu teoriju.
112. The Epistle to the Ephesians, Oxford, 1951. str. 176-197 , а
napose "The Relationship between 1 Peter and Ephesjans",
ЈТS (New Series), 1, 1950, str. 67 ј dalje. Njegova је teza da
је na mjestima gdje se Poslanjce Efezanima, Kolo~anima ј 1.
Petrova sluze zajedni~kim materijalom, 1 Petrova uvijek Ьli·
za Efezanima nego Kolo~ima.
113 Usp. Beare, drugo izdanje, str. 195 i dalje, "kao ~to је deu-
teropav1ovsk:i znaёaj Poslanice Efetanima Ьiо iscrpno poka·
zan ... prikazivanje njegove upotrebe u jsto vrijeme jskJju~u­
je svaku moguёnost Petrova autorstva."
114 U Essay П svoga tuma~enja, str. 363-466.
11 5 Uz navedena djela, vidj tako<ter koristnj sazetak suvremene
literature u Beare, drugo jzdanje, str. 192 ј dalje.
11 6 Beare nas podsjeёa da "upotreba tehnika kritike oЬlika ne
poni~tava ~injenice literame ovjsnosti" (drugo jzdanje , str.
196). Medutim, u Poslanici postoje ~injenjce koje је vrlo
te~ko utvrditi. lz Мittonovih oЬimnih radova moglo Ьi se
zaklju~iti da је pitanje razrije~eno tako da se prvenstvo daje
Ko1o~ima pred Efez.anima; prili~no је velika razlika u sta-
vovima smatra li tko Pos1anicu Efezanima dje1om koje pri·
pada kasnjjem piscu, pjscu kojj је poznavao Pos1anjcu Ko-
lo~anjma kao titeramo djelo, ili pak Pavlu. Sjeёamo se tako-
<ter opseznih radova Emesta Perya, Die РrоЫете der Ко/о-
\.
156
BILJESКE
sser und Epheserbrie[e, Lund, 1946, kojj zaklju~uje da је
Pavao pjsac Poslanjce Efezanima. Postoje, takotler, znakovi
da Ьi pjtanje prvenstva Poslanice Kolo~anjma ponovno mog-
lo Ьiti postavljeno (usp. Ј . Coutts, " Ephessjans 1,3- 14 and 1
Peter 1,3-12", NTS, 3 ,1957. str. 1115 ј dalje). lznova se
podsjeёamo ј Ho1tzmannove hipoteze jz devetnaestog sto-
1jeca. Holtzmann је , postav1jajucj kao po1aznu to~ku razli-
ёjta izdanja, nastojao pokazatj da је ponekad Pos1anjca Efe-
zanjma а ponekad Poslanjca Ko1o~anjma jmaJa prevenstvo ·
nezgrapno ј potpuno nemoguёe (usporedj, me<tutjm, С.
Masson, Colossians, Pariz, 1950).
117 Vjdj npr. J .N. Sanders u Studies in Epl1esians, uredjo F.L.
Cross, 1955. ј , najsuvremenije Е.К . Sjmson ј F.F. Bruce ,
Ephessians and Co/osians, 1958.
118. Као sto је Mitton otvoreno dopustio: "1stina је , naravno,
da ako se 1. Petrova moze pouzdano prjpjsatj vremenu dok
је Petar zjvjo, prvenstvo Pos1anjce Efezanjma moglo Ьi ~ak
Ьiti klju~ni dokaz da ju је napisao Pavao" {Epist/e to the
Ephesians, str. 196).
119 Usp. Zahn, 11, str. 177, kojj је natuknuo da је nekoliko
primjeraka Pos1anice Efezanjma sa~uvano ј dostupno 64.
godine u Rimu.
120 Usp. 1 Kor 7,1 0.12.25; usp. 1 So14,15.
121 Usp. 1 So12,3 ; 4 ,1 ј dalje; 2 So1 2,5.15.
122 Nekoliko uvida u proslost prosje~nih ~1anova nezjdovske
crkve dao је Pavao u 1 Kor 4 ,9-11. Usp. 1 Pt 1,18; 2 ,1.
123 Usp. npr. D. Daube, nav. dj. Zapazj, takoder, detaljne upute
u zajednickim " Propisjma" kojj su davani novacima (novo-
obracenjcima) Kumranske s1jedbe.
124 Tako Hipolit, "Тraditio apostolica" XVII, 1 (izdanje G. Djx,
1937), oko 215 godine. Нipolit је Ьiо sklon cistunstvu, ta·
ko da to moze Ьitj pouzdano svjedocanstvo za razdoЬlje.
125 Тhе Primitive Christian Catechism, Cambridge, 1940. Na-
vedeni primjer osmotren је na str. 18 ј dalje.
126 U svim drugim djelima ukljuceni su i gospodari; zbog nekog
razloga u 1 Petrovoj su izostav1jenj,
127 Selwyn, str. 439 ј dalje. Usp. Beare, drugo izdanje, str. 193 i
157
PRVAPETROVA
dalje.
128 Usp. ve~ navedenu kritiku В. Rigauxa. Medutim, pogledaj
ranije str.
.
1
144
129 Usp. Веаrе , drugo jzdanje, str. 194. 145
130 U Plinijevom Pismu XCVI on sporninje Trajanu da se kr~a- 146
ni prisefu protiv nekih grijeha. Justin, Obrana, LXVII , spo-
rninje ~udoredne poticaje u nedjeljnoj slufbl.
131 Neki su cak predlagali razlicitog pisca. 147
132 Selwyn to nagadanje opisuje kao "ne nerazurnno" (str. 38 ).
133 Me<Iutim, cetvrti element, suprotstavljanje aavlu, ne nalazj 148
se u ranijirn djjelovirna: dalje navodenje da 4,12 ј dalje nije
poseban dio, nego sastavnj za knjigu od pocetka. 149
134 U vezi s razlicitim izrazima usporedi vrijedan Selwynov cla- 150
nak "The Persecutions in 1 Peter", Bulletin о[ Stиdorum
Novi Testamenti Societas, I, 1950, str. 39. ј dalje. 151
135 Tako npr. Perdelwitz, Beare i dr. В.Н. Streeter, The Primiti-
ve Church, 1929, str. 128, misli da је djelo izvomo pisano u 152
dva dijela, otprilike 90. godine, te da su uvodnj ј zavr~nj recj
dodani u Plinijevo doba u Pontu.
136 Мk 13,13 i usporednj tekstovi Lk 21,1 2. 153
137 Npr. Мk 9,3741 (cetiri odjelita pojavka).
138 Npr. Dj 2,21.38; 3,6.16; 4,12.17 i dalje; 5,28. 154
139 Dj 5,41; 9,16.
140 Usporedi Dj 9,4-5; takoder Mt 5,11; na bla!enstva se dvaput 155
smjera u odlomcima о progonstvu u 1 Petrovoj. 156
141 1 Pt 4,14. 157
142 Posteno је samo upotrijeЬiti prisegu о uzdrfavanju od zlocj- 158
na, na sto Plinije smjera dokazujucj povezanosti s 1 Pt 4,
ako је tko spreman reci da su otprilike u P\jnijevo doba tak- 159
vo uzdnavanje kr~ani poceli dnati obvezantnim. Vjdj W.
М. Ramsay, Тhе Church in the Roman Empire, sedmo jzda- 160
nje, 1903, str. 289. 161
143 Selwyn (nav. cl.) ј W.C. van Unnik, "The Teacrung of Good 162
Works in 1 Peter", NTS, 1, 1955, str. 92 ј dalje. Obojica do-
kazuju da Petar ne govori о smrti kr~ana, nego samo о nji- 1 primijenio njegovu teoriju dodira s rnisterijskom reJigjjom.
hovim trpljenjima. Ali valja se iskreno podsjetiti da on jstu 163
rijec i upotrebljava za Кristova trpljenja, ukljucuju~j tu 1 cesto cudJjjvoj, knjizi.
ВILJESКE
smrt. Ipak је sjgurno da posebno spomjnje poni1enja (4,14)
ј klevete (3,16).
Npr. Dj 16,19 ј dalje; 19,23 ј dalje.
2 Kor 11 ,23 ј dalje pokazuje da po1ovica njje biJa recena.
Tacjt, Anali, XV, 44. Zapravo је sjgumo da kad Tacjt kai.e
da su "onj kojj jspovjjedaju" predanj na muke, rnisli: ispovj-
jedaju da su kr~canj.
Ј. Юementova 5. Ne trebamo jz toga, medutim, zakljucjtj
da su onj zajedno trpjeli (vjdj dalje str. 47 ) .
Osirn ako, poput Horta, Otkrivenje datiramo u sezdesete:
The Apocalypse о[ St. John, 1908. str. XXVI ј dalje.
Usporedj W.M . Ramsey, nav. dj. str. 245 .
Prema Tacjtu (nav. mjesto) krs~ane su pod Neronom proga-
njalj javnim odobrenjem jer " mrze ljudsld rod".
Epistulae ad Тraianum, XCVI , XCVII (u nekim jzdanjima
XCVII , XCVIII).
Koji ukljucuje imena ljudj koji Ьi negjraJi da su krscanj Ш
izjavili da su to prestaJj Ьitj: vjerojatno sredstvo da se otpla-
te starj dugovi.
Drugaёjje , zakljucna Ьilje~ka о opadanju trgovaёkog posla
za hranu za frtvene fivotinje priHcno је u opadanju.
Plinije, Epistиlae ad Traianum, XXXIII-XXXIV (ili XUI-
ХUЛ) .
Sewyn, str. 54.
4,4.
3,16.
"The Nature and Purpose of 1 Peter", NTS, Ш , 1957, str. 1
ј dalje.
Usp. R.L. Archer, "The Epjstolary Form in the New Testa-
ment",Expository Тimes, LXJII, 1952, str. 296 ј dalje.
Cranfield, str. 11.
DiЬelius, str. 187.
The Primitive Church, 1929, str. 115 ј dalje. Streeter је
poznavao Perdelwitzovo djelo samo "jz druge ruke", te nije
Jedan od mnogih zapanjujucih ukaza u toj zagonetnoj a1i

158 159
r
PRVAPEТROVA
164 Die Katllolischen Briefe u Lietzemannovom Handbucl1 zum
Neuen Testament, trece izdanje, Tublngen , 1951. Za nas
vazni djo nalazi se na str. 156 i dalje.
165 Preisker na\azjjedan u 3 , 13-4,7а (Windisch, str. 158).
166 Preisker 4 ,7Ь-11 smatra zaklju~nom molitvom, ali. u pjsa-
nom oЬljku (Wjndisch, str. 159).
167 1,6.8.12; 2,10.25; 3,21.
168 Usp. E.G. Se1wyn, "Eschato1ogy jn the 1 Peter" u The
Вackground of the New Testament and its EscJ/atology, u-
redilj W.D. Davies i D. Daube, Cambridge, 1956, str. 394 ј
dalje. Тај 'sada' jedna је od osobltostj poslanjce ... ј ne treba
ogranj~avati na trenutak obracenja Ш kr~tenja; on , najme,
ukazuje na razdoЬlje ј okolnostj nastajanja Novog Izrae1a,
kojj је obuhvacao ј Zjdove ј pogane, ј Evande1je se ~iri1o na
sve strane" . Iako se rijec "sada" u 3,21 pojav1juje u jstom
kontekstu kao i kr~tenje , ona sjgumo samo jstjce suprot-
nost u odnosu na drevni potop.
169 1,3; usp. 1,23.
170 2,2.
171 Jak 1,18.
172 Sigumo ne iskaz prilikom kr~tavanja? (tako Cross, str. 34).
173 Usp. Mt 11 ,25;Lk 10,21; 1 Kor3,1.2 ; 1 So12 ,7(TR); Heb
5,12.13. Upotreba rijeci brephos u 1 Pt 2,2 kaosuprotstav-
ljene rijeci nepios u drugim navedenjm mjestjma vjerojatno
nije znacajna.
174 3 ,21 .
175 U primjerima igre rijecima koje navodj Cross, medutim , рО·
javljuju se i PascJ/a ј neki obJicj u 1 Pt nalazimo samo pa-
schein. Osim toga, kao ~to W.C. van Unnik postavlja, "U-
potreba grckog glagola pascho, trpjeti, toliko је povezana sa
suvremenim cjnjenicama da to nikada ne moze ukazivati jg-
ra rijecju Pascha-Uskrs" . ("Christianity accordjng to 1 Pe-
ter", Expository Times, LXVIII, 1956. str. 79 i dalje).
176 Cross, str. 36.
177 Cross predlate ovu analizu:
1,3-12 Biskupova svecana uvodna molitva.
1,13·2 1 S1uzbeni pozjv kandidatima.
160
ВIUESКE
1,22-25 (Кr~tenje је obavljeno) Biskup pozdrav1ja novokr~-
tenike.
2,1-1 О Biskup о temeljima posvecena zjvota.
2,24,6 Biskupov govor о kr~canskim obavezama.
4,7-11 Pos1jednje upozorenje i Ьlagoslov.
Cross upotreЬljava naslov "Ьiskup", kako kaze. " bez
predrasuda".
178 Beare toplo pozdravlja hipotezu (drugo jzdanje, str. 200 i
dalje ) . "Ne razumijem kako netko ne vidi da postoje izves-
tan, cak nagluen, stupanj sluzbenog odnosa." То је kritizi-
rao Moule (NТS, Ш, 1957. str. 1 ј dalje) ј, mnogo povr~nije,
Van Unnik (Expository Times, LXVIII, 1957, str. 97 i da-
Jje).
179 Cross uk.lanja elemente preve1ike kriticnosti jz Preiskerovih
stilistickih ј formalnih podjela.
180 G. Djx u svom izdanju dopunjava rubrike ј naslove odjeljaka
koji upucuju da se obred dogai!ao u Svetom tjednu, ali to
njje dio teksta kakav је to do nas do~o. Нipolit ukazuje na
to (izdanje Dix, ХХ.7) da se kr~tenje trebalo dogaёlati u
nedjelju, ali to poblife ne odreёluje. Uskrsnjm postom bavi
se mnogo kasnjje (XXIX).
181 Npr. ХХVШ.6. Ne~to slicno predlagao је A.F. Walls, "А
Promotive Christian Harvest Thanksgiving", 17teology,
LVIII, 1955. str. 336 i dalje.
182 Tekst apostolske predaje ne postoji kao cjelina; on је pre-
Zivio u ~о fragmentamu (i vjerojatno jzrn.ijenjenom) 1atin-
skom prjjevodu i njegovi su djje1ovi pripojeni razlicitjm dje-
lima na grckim, sirijskim, koptskim, arapskim i etiopskim.
1. Iako је zivio u Rimu, Нipolit potje~e iz jstocne crkvene pre-
). daje, §to је - mnogo је tomu dokaza - utjecalo na njegov rad,
1
kojj је imao svrhu poduciti prave vjemike о mjerodavnom ј
1
"apostolskom" pravi1u о crkvenoj upravi, bogoslufju ј oЬi­
cajirna. Izgleda da је nedugo prije Ш poslije pisanja djela
prekinuo s Rimskom crkvom.
183 Prostor ne dopu§ta primjereno pretresanje primjera; no pro-
fesor Van Unnjk се reci: "Mnogi izrazj koje Cross povezuje
s kr§tenjem daleko su oprenjtijeg znacenja" (nav. clanak,
161
PR VA PETROVA
str. 80). U 2,2, bilo је pred1ozeno da se daje vrc mlijeka i
meda na prvoj pricesti novokr~tenim osobama. (Aposto/ska
predaja Х:ХШ.2). Mec1utim, kao kr~anska hrana, spominje
se samo mlijeko, dok је u oblcaju о kojem govore patristic·
ki pisci, med Ьitan za simbolizam: to је obecana zemlja u
koju su novi kr~ani uШ . Zanimljivo је da Perdelwitz (nav.
dj . str. 56 ј dalje) navodi niz neznabozackih slicnosti za ko·
је vjeruje da ilustriraju ovaj redak.
184 Nije lako objasniti zзSto Ьi liturgijski tekst trebalo pretvoriti
u pismo. Usp. Mou1e, nav. clanak, str. 4: "Ne cini mi se da
је lako... zamisliti da је liturgijski tekst osloboden svojih
"rubrika" {koje, naravno, Ьijahu usmene), ali s izmjenama
vremena i izlomljenim odjeljcima ipak se zadrzao zajedno i
da је zumo mogao Ьiti dotjeran kao pismo ј odaslan (bez ri-
jecj objзSnjenja) kr~canima koji nisu bili svjedocj njegova jz.
vomog nastanka.
185 Proizvo1jno је potcjenjjvati naslov kao izmi~jen i pretpos-
tavljati da se radi о "sveopcoj poslanjci" citavoj Crkvi zato
~to је te!ko razabrati osobne okolnosti po~iljaoca i primao·
са (kao Dibelius, str. 187 i dalje).
186 То pretpostav1ja da su Galacanj kojima је Pavao naslovio
pismo, bili Juzni Galacani.
187 U Selwynovu prikazu, Тheology, XLIX, 1946. str. 344.
188 Beare, str. 23 i dalje.
189 F.J.A. Hort, Тhе First Epistle of St. Peter, 1898. str. 15.
Вeareova primjedba da nijedan glasnik ne moze planirati pu-
tovanje ako su progoni kr~ana sve ze~i znacajno је samo
za njegovo stanovi§te da pismo pripada Plinijevu vremenu u
Pontu. Silvan је te zajednjce mogao doseci bar toliko ne·
ugrozen koliko ј Tjmotej progonjene Solunjane (1 Sol 3,2).
Upotreba glasnika, osobnog apostolova poslanika i covjeka
koji i sama visoko cijenjena, ne mora nuzno znacitj da је
postojao samo jedan primjerak pjsma. Silvan nije do~ao
samo kao po~tar .
190 U pentekostnoj gornili bilo је Zjdova jz Perzije ј Mezopota·
mjje (Dj 2,9).
191 Strabo, Geography, :XVII, 1,30.
162
BIUESКE
192 Юement Aleksandrijski, Stromateis, Vll.l7.
193 Ovaj је prijedlog nastojao dokazatj G.T. Manley, "Babllon
on the Nile", Evangelical Quarterly, XVI, 1944. str. 138 ј
dalje.
194 Otk 14,8; 17 ,5. jtd.
195 Npr. Iz 14.
196 Neki (npr. Selwyn) drze ga kriptogramom stavljenim zbog
sjgumostj, ali te!ko da је to u pjsmima poput l Petrove bilo
nuzno.
197 Iako је Нipolit prilicno nepouzdan svjedok rimske liturgije
(~to Beare , cjni se, djjelom priznaje kad govori о njegovoj sj-
rijskoj pozadini u vezi s Aposto/skom predajom: 2 jzd. str.
204).
198 Streeter vjeruje da је djelo napjsano u Azjjj , ali da је naslov
dodan u Bjtinijj · Pontu, kad је zbog progonstva ј tamo ot·
kriven znacaj knjige.
199 Tako М .Е. Boismard, "Une Liturgie Baptjsmale dans le Pri·
ma Petri", 11, RВ, LXIV, 1957 str. 181. Р. Boismard podri-
jet1o knjige nalazi u Antiohiji: on u njoj vidj liturgiju prilj-
kom kr~tenja ~to је drugdje ostavila trag.
200 Starijj tumaci cesto pomicu datum u 115. godinu Ш јо~
kasnije, ali taj se prijedlog vi~e ne prihvaca. Svaka dodana
godjna vanjske dokaze mnogostruko mrsi.
201. Cinjenjca је da od vlasti moremo ocekivati da djjeli pravdu
(2,13 i dalje) ј da covjek koji cini dobro ne bude uznemira-
van. Ali Selwyn (Bulletin of Studiorum Novi Testamenti
Societas, 1,150, str. 49• ј dalje), navodi W.L. Клох, istice
da se u 1. Юementovoj, pisanoj u sjeni Domicjjanova progo-
na, jednako Ьlago govori о vlastima.
202 Selwyn, str. 56 i dalje.
203 Usp. F. Wartburton Lewis, "Note on the Date of the First
Epistle of Peter", Expositor, 5. niz, sv. Х, 1899. str. 319 i
dalje.
204 Ј. Armitage Roblnson, Comm~ntary оп Ephesians, 1922. 2.
izd. str. 224.
205 John Brown, sv. П, str. 14.
206. Westminster Confession, XXVI, 1.2.
163
PRVA PETROVA ~
207 John Brown, sv. Il, str. 99.
208 Najvrednije ј najdetaljnjje ispitivaлje razli~itih proЫema ј
mogucnosti tuma~enja i razumijevanja cijeloga ovog odjelj·
ka 1 Petrove mogu se naci u Selwyna, str. 197.·201 ; 1
314-362.
209 Potpunije izlaganje vidi u Uvodu str. 4S i dalje. 1

164