Klavir

Klavir

Veliki klavir (levo) i uspravni klavir (desno)

Drugi nazivi Klavir (piano), it. pianoforte

Klasifikacija instrumenti s dirkama

Hornobestel-Zaks sistem 314.122-4-8

Pronalazač Bartolomeo Kristofori

Razvijen rani 18. vek

Opseg
Klavir Lyra iz 1908. godine

Klavir (Piano), je akustični, žičani muzički instrument sa dirkama kod kojeg

se ton proizvodi udarom filcem prekrivenim čekićem o metalnu žicu.[1] Zbog svojih velikih
tehničkih i izražajnih mogućnosti klavir je jedan od instrumenata sa najbogatijom
muzičkom literaturom. Opseg klavira obuhvata tonove od subkontra A (2A) do c5. Muzika
za klavir najčešće se piše u dva linijska sistema. Gornji sistem se uglavnom izvodi
desnom rukom, i najčešće se zapisuje u violinskom ključu dok se donji sistem uglavnom
izvodi levom rukom i zapisuje u bas-ključu.[2] Izvođač čiji je instrument klavir zove
se pijanista.
Klavir je izmeo Bartolomeo Kristofori u Italiji oko 1700. godine (tačna godina nije
poznata). On se svira koristeći klavijaturu,[1] koja je niz dirki (malih poluga) koje izvođač
pritiska ili udara prstima obe ruke kako bi uzrokovao da čekići udaraju u žice.
Reč piano je skraćena forma reči pianoforte, italijanskog termina za verzije instrumenta
iz ranih 1700-ih, što je izvedeno iz naziva gravicembalo col piano e forte[3] i fortepiano.
Italijanski muzički termini piano i forte naznačavaju „mek” i „glasan” respektivno,[2] što se
u ovom kontekstu odnosi na varijacije jačine (i.e., glasnosti) proizvedene u responsu na
dodir ili pritisak pijaniste na dirke: što je veća brzina pritiska dirke, to je veća sila čekića
koji udara strune, i to je glasniji zvuk proizvedene note. Ime ovog instrumenta je
kreirano u kontrastu sa čembalom, muzičkim instrumentom koji ne omogućava varijacije
jačine. Prvi fortepijano instrumenti tokom 1700-ih imalu su tiši zvuk i manji dinamički
opseg.