UNIVERZITET U BEOGRADU - EKONOMSKI FAKULTET

Pristupni rad:

Fer trgovina: Put ka održivom

razvoju trećeg sveta ili utopija?

Mentor:
Dr Stipe Lovreta
Student:
Nenad Bumbić

Beograd, 2006.
Sadržaj

Uvod.............................................................................................
2

1. Kratka istorija Fer trgovine (gde i kako je sve

počelo?).......3

2. Definicija fer trgovine............................................................4

3. Kako i zašto je kafa postala prvi

značajan Fairtrade proizvod?................................................7

3.1. Zašto je kafa prvi veliki uspeh fer trgovine?

4. Institucije fer trgovine i način njihovog

funkcionisanja.....11

4.1. Zašto se insistira na kooperativama?....................................13

4.2. Razvojna
premija....................................................................13

4.3. Stalno unapređivanje uslova

života........................................14

4.4. Dugoročna saradnja i avansno plaćanje...............................14

5. Kakvu korist imaju korporacija i potrošači u razvijenim

zemljama od fer trgovine?....................................................15

6. Da li fer trgovina na dugi rok šteti nerazvijenim

zemljama?.............................................................................16

7. Kakve koristi Srbija može da ima od fer

trgovine?..............17
1
Zaključak...................................................................................1
8

Literatura..................................................................................19

2
Uvod

Kompanije i organizacije koje posluju u skladu sa principima fer trgovine su

se pojavile pre više od 50 godina, no uprkos tome literatura o ovim kompanijama i
ekonomskoj logici iza ovakve na izgled neprofitne orjentacije u svetu je veoma retka,
a kod nas gotovo ništa nije napisano o ovoj problematici. Jedan od razloga za
nedostatak interesa među ekonomistima za ovu oblast je gotovo zanemarljiv obim
svetske fer trgovine koji je tek 2005. premašio milijardu dolara. Do skoro su interes za
ovu oblast imali samo razvojni ekonomisti (development economist), no kako je
početkom dvadeset i prvog veka obim fer trgovine počeo da raste po stopi od oko
20% godišnje i ekonomisti iz drugih oblasti su počeli da proučavaju ovaj specifičan
vid trgovine.

Prvenstveni cilj ovog rada je da razmotri perspektive ove vrste trgovine i

potencijal da se putem nje stanovništvu trećeg sveta obezbedi održiv razvoj.
Sagledaćemo fer trgovinu iz ugla proizvođača u trećem svetu i potrošača iz prvog
sveta i što je najbitnije ispitati profitabilnost ovakve trgovine, jer ipak ona može
opstati ako učesnici u njoj imaju jasan ekonomski interes. Imajući u vidu da učesnici
u ovoj trgovini, barem sa Severa, nisu vođeni čisto profitom, preispitaćemo neka
kontraverzna pitanja iz fer trgovine, pa tako i problem oko kojeg se vodi najviše
diskusija u među fer trgovnskim NVO i ostalim učesnicima – da li plaćanje više cene
za proizvode dovodi do nesposobnosti proizvođača da izdrže tržišnu utakmicu i stav
zagovornika slobodne trgovine da fer trgovina zapravo stvara izrazito neodrživ model
na dugi rok.

Odpočećemo kratkim osvrtom na istoriju fer trgovine.

3
 1. Kratka istorija Fer trgovine
(gde i kako je sve počelo?)

Postoje razne verzije i mišljenja kako je fer trgovina počela. U Holandiji se

može čuti da je u ovoj zemlji nastala ideja o fer trgovini tokom 19 veka, posle
objavljivanja romana Max Havelaar (1860.) u kojem je autor Eduard Dauvs žestoko
kritikovao kolonijalnu politiku svoje zemlje u Holandskoj Zapadnoj Indiji, što je
dovelo do snažnog pritiska za uspostavljanje poštenije trgovine i boljih uslova života
u kolonijama.
U većini izvora, verovatno zbog dominacije engleskog jezika, ipak se začetci
fer trgovine vezuju za SAD-e i 1946. Te godine je Edna Rut Biler, volonter u jednoj
američkoj religiozno-humanitarnoj organizaciji, posetila škole šivenja koju je njena
organizacija uspostavila u Portoriku. Videvši izuzetne predmete koje su žene
izrađivale i teške uslove u kojima žive, ona je došla na ideju da ih prodaje u
Pensilvaniji. Zahvaljujući podršci njene organizacije, prodaja je išla odlično, a uskoro
je otvoren prvi lanac prodavnica specijalizovanih za prodaju proizvoda fer trgovine tj.
alternativne trgovine kako se ona tada nazivala. Lanac se brzo razvijao, a danas je
poznat pod imenom „Deset hiljada sela“ („Ten Thouseand Villages“) 1 i ima preko 160
objekata širom Severne Amerike (43 u Kanadi).
U Evropi se početak fer trgovine vezuje za OXFAM koji je pedesetih godina
prošlog veka počeo da distribuira proizvode kineskih izbeglica u svojim
prodavnicama. U isto vreme su se pojavile formalne organizacije u Holandiji, koje su
i začetnici prvog evropskog lanca fer trgovina „World Shop“. Prva prodavnica iz
ovog lanca je otvorena 1969. pod imenom „Third World Shop“. U protekle gotovo
četiri decenije je otvoreno preko 2.500 objekata u 13 evropskih zemalja. Lanac je
imao značajnu ulogu u razvoju organizacija koje se bave fer trgovinom, pružajući
ovim organizacijama zavidnu ekonomsku moć i dobru infrastrukturu za sprovođenje
kampanja podizanja svesti o efektima trgovine i prednostima fer trgovine.
Jedan od ključnih događaja u razvoju fer trgovine je bilo uvođene Fair trade
zaštitnih loga i sertifikata krajem osemdesetih, što je omogućilo ovim proizvodima da
se prodaju i van fer trgovina na policama najvećih svetskih maloprodavaca.
Interesantan detalj je što je projekt uvođenja loga i sertifikata osmislio jedan sveštenik
u Meksiku u saradnji sa Holandskom crkvenom nevladinom organizacijom. Prvi Fair
trade znak je nosio ime gore pomenutog romana - Max Havelaar i uveden je 1988. Za
samo godinu dana od uvođenja znaka, brend kafe zaštićen njime je zazuzeo preko 3%
holandskog tržišta, postavši time prvi proizvod fer trgovine koji je uspeo da konkuriše
ustaljenim markama.

1
Ime potiče od čuvenog komentara Gandija “…India is not to be found in its few cities but in the
700,000 villages…we have hardly ever paused to inquire if these folks get sufficient to eat and clothe
themselves.”. Pre ovog imena lanac je bio poznat kao Self Help Crafts.
4
 2. Definicija fer trgovine

Možda i zbog činjenice da fer trgovina praktično dobija neki veći značaj tek u
devedesetim i da za gotovo svakog učesnika u njoj ona znači nešto drugo, do skoro
nije postojala definicija koju prihvata većina organizacija i akademika koje se bave fer
trgovinom. Doduše i dalje ne postoji opšte prihvaćena definicija, ali su se najveće
organizacije zahvaljujući FINE-u,2 ipak saglasile oko zajedničke definicije, te ćemo i
mi koristiti njihovu definiciju. Ona je u ovom radu preuzeta u integralnoj verziji i bez
prevođenja imajuću u vidu prvenstvene čitaoce ovog rada.

Fair Trade is a trading partnership, based on dialogue, transparency and

respect, which seeks greater equity in international trade. It contributes to
sustainable development by offering better trading conditions to, and securing the
rights of, marginalized producers and workers – especially in the South. Fair trade
organizations (backed by consumers) are engaged actively in supporting producers,
awareness raising and in campaigning for changes in the rules and practice of
conventional international trade3.

Iz ove definicije proizilazi da su ciljevi fer trgovine:

1) poboljšanje životnih uslova proizvođača putem olakšavanja pristupa

tržištima razvijenih zemalja, ojačavanjem organizacija proizvođača,
plaćanjem bolje cene i kontinuitetom trgovinske veze;
2) promovisanje razvojnih prilika za ugrožene kategorije stanovništa, poput
provobitnih zajednica, starosedelaca (u Južnoj Americi) i zaštita dece od
eksploatacije;
3) podizanje svesti među potrošačima o posledicama koje trpe proizvođači u
trećem svetu zbog slobodne trgovine u svetskim razmerama kojom
dominiraju velike korporacije, a sve sa ciljem da potrošači koriste svoju
kupovnu moć u pozitivne svrhe;
4) promovisanje ljudskih prava, korporativne društvene odgovornosti,
ekološki prihvatljivih tehnologija i kampanja za promenu pravila i prakse
u međunarodnoj trgovini.4
Ovako definisani ciljevi izgleda da nemaju ništa zajedničko sa poslovnim
ciljevima tradicionalnih kompanija. No, ovo se u potpunosti uklapa u osnovnu

2
FINE je neformalna mreža koja obuhvata najvažnije organizacije koje se bave fer trgovinom, a samo
ime joj je akronim sastavljen od početnih slova naziva organizacija koje je čine.
Fair Labeling Organizations International (FLO), International Federation for Alternative Trade
(IFAT), Network of European World Shops (NEWS!) i European Fair Trade Association (EFTA).
3
FINE 2001.
4
Navedeno u nešto izmenjenom obliku na osnovu: Redfern, A. i P. Snedker: Creating Market
Opportunities for Small Enterprises:Experiences of the Fair Trade Movement,ILO, Ženeva,str.11,
2002.

5
krilaticu Džona Neša, da društvo (pojedinac, organizacija) postiže maksimalno
blagostanje i dobit ako svi njegovi elementi (kompanije, individue) rade ono što je
najbolje za pojedince i društvo u celini. Ne treba smetnuti sa uma da je matematički
dokaz ove postavke i obaranje teze Adama Smita da društvo ostvaruje maksimalno
blagostanje kad svi njegovi elementi teže sebičnom ostvarivanju samo svojih ciljeva,
doneo Nobelovu nagradu u oblasti ekonomije Nešu. Tokom devedesetih su se
pojavile kompanije koje u suštini imaju za cilj čist profit, ali su uvidele da se stvara
tržišna niša koju čine mahom visoko obrazovani potrošači sa prikladnim prihodima i
izraženom brigom za probleme u trećem svetu. Jedna od uspešnijih kompanija koje
promovišu fer trgovinu uz ostvarivanje zavidne zarade je Cafedirect koji je uspeo da
zauzme 7% tržišta srednjoklasne mlevene kafe u Ujedinjenom Kraljevstvu i 18,8%
tržišnog učešća premium brendovima (specijalne kafe od zrnevlja uzgajanog u
posebnim uslovima). Međutim, ono što je impresivnije je svakako da se prodaja
Fairtrade kafe povećava za oko 45% godišnje u Velikoj Britaniji od 2002. Prošle
godine fairtrade kafe je zauzela 20% tržišta mlevene kafe u V. Britaniji. Dinamika
rasta prodaje fair trade proizvoda u Ujedinjenom Kraljevstvu se može videti iz sledeće
tabele.

Struktura prodaje Fairtrade proizvoda u Ujedinjenom Kraljevstvu

(maloprodajna vrednost u milionima funti)
Godina
1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 Rast
Prizvod
Kafa 13,7 15 15,5 18,6 23,1 34,3 49,3 65,8 480,29%
Čaj 2 4,5 5,1 5,9 7,2 9,5 12,9 16,6 830,00%
Čokolada/Koko
1 2,3 3,6 6 7 10,9 16,5 21,9 2.190%
s
Proizvodi od
n/a 0,1 0,9 3,2 4,9 6,1 3,4 3,5 388,89%
meda
Banane n/a n/a 7,8 14,6 17,3 24,3 30,6 47,7 611,54%
Ostalo n/a n/a n/a 2,2 3,5 7,2 27,3 39,5 1.795,45%
Ukupno  16,7 21,8 32,9 50,5 63 92,3 140,8 195 1.167,66%

Tabela 1 i grafik 1: Struktura prodaje Fairtrade proizvoda u Ujedinjenom Kraljevstvu

Struktura prodaje Fair Trade Proizvoda u UK - 2005

2%
11%
24%

9%

20%
34%
Kafa Čaj Čokolada/Kokos
Proizvodi od meda Banane Ostalo

6
 Kao što se vidi iz podataka, obim prodaje Fairtrade proizvoda je u prethodnih
sedam godina porastao za celih 1.167%. Iako je učešće kafe u ukupnom obimu
prodaje Fairtrade proizvoda tokom posmatranog perioda opalo sa 82,04% na 33,74%.
u narednom poglavlju ćemo se ukratko osvrnuti na razloge što je kafa postala prvi
fairtrade proizvod koji je na perceptivnoj mapi prosečnog potrošača ucrtala ovu
kategoriju proizvoda krajem osamdesetih. Razvoj fer trgovine kafe predstavlja dobru
osnovu za objašnjenje kako fair trgovina funkcioniše.

250

200 Kafa Ukupno 

150

100

50

0
1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

Grafik 2: Učešće kafe u ukupnom obimu prodaje fairtrade proizvoda u

Ujedinjenom Kraljevstvu

7
 3. Kako i zašto je kafa postala prvi
značajan Fairtrade proizvod?

Kao što je već objašnjeno na početku rada, prvi fairtrade proizvodi su bili
ručno pleteni odevni ili ukrasni artikli i dekorativna zanatska dela, vremenom se lista
proizvoda širila, no tržišni uspeh je izostao. Decenijama, gotovo jedini kupci su bili
oni koji imaju veoma razvijenu svest o društvenim problemima van granica svoje
zemlje ili članovi nekih religioznih organizacija. Istraživanja sa početka osamdesetih
su pokazala da preko 85% kupaca Fairtrade proizvoda ima visoko obrazovanje, te ima
između 30-40 godina i istoriju učešća u studentskim organizacijama. Tih godina je
samo oko 10% stanovništva SAD-a znalo šta podrazumeva koncept fer trgovine.
Iako je već u osamdesetim, širom Evrope postojalo više od hiljadu
maloprodajnih objekata koji su se specijalizovali za prodaju fairtrade proizvoda,
ukupna prodaja na tržištu evropske ekonomske zajednice i Švajcarske je bila čak
znatno manja od 0,1% ukupne prodaje na tim tržištima. Bolje rečeno, prodaja
fairtrade proizvoda je spadala u domen statističke greške. Neki od razloga koji su
sprečavali razvoj fer trgovine su:

1) nedovoljno razvijena prodajna mreža;

2) neatraktivni proizvodi (za široku populaciju);
3) loš odnos cene i kvaliteta;
4) nesposobnost da se roba plasira putem velikih lanaca.

Osnovni problem za kompanije i organizacije koje su se bavile fer trgovinom

je svakako bio nedostatak proizvoda koji je atraktivan dovoljno velikom tržišnom
segmentu. Povrh toga, fairtrade organizacije nisu bile u stanju da organizuju
distribuciju na prihvatljiv način za velike lance (stabilnost snabdevanja, konstantnost
kvaliteta) te je i to uticalo da se ovi proizvodi ne nađu na policama velikih lanaca.
Zbog malog broja mesta na kojima su se proizvodi mogli kupiti, ni oni potrošača koji
su zaista voljni da plate nešto skuplje iako je lošijeg kvaliteta zarad nečije dobrobiti,
nisu mogli to da čine.
Do preokreta je došlo 1988. kada je implementirana ideja jednog sveštenika
koji je radio u Meksiku o uvođenju zaštitnog loga i standarda na osnovu kojih se neki
produkt može okarakterisati kao fairtrade proizvod. Odjedanput je postalo moguće da
se proizvodi prodaju putem mreže velikih maloprodavaca. Nažalost, usled
neadekvatnog odnosa cene i kvaliteta kod većine fairtrade prizvoda, te problema u
obezbeđivanju redovnog snabdevanja, zaštitni logo je spektakularno unapredio samo
prodaju kafe i još ponekog proizvoda.

8
3.1. Zašto je kafa prvi veliki uspeh fer trgovine?

Za razliku od ostalih fairtrade proizvoda, kafa je veoma tražena i koristi je

većina potrošača u znatnim količinama. No, što je još važnije, kafa je jedan od retkih
fairtrade proizvoda koji su kvalitetniji od istog artikla proizvedenog na plantažama
velikih korporacija. Kafa je kvalitetnija ako se uzgaja na većoj nadmorskoj visini, u
senci drveta i ako se bere kad sazri. Plantaže je gotovo nemoguće napraviti na iole
višim nadmorskim visinama prosto jer one zahtevaju koliko toliko ravan teren, kako
bi mašine uspešno mogle da se koriste na njima. Uz to nije izvodljivo da se na
plantažama sade drva kako bi kafa rasla u hladu jer to onemogućava pristup
mašinama. Povrh svega konbajni za kafu nisu u stanju da oberu samo zrele bobice
kafe, već oni uzberu sve, pa se tako u džakovima nađe i znatna količina nezrele kafe
što značajno utiče na aromu. Na većini malih plantaža kafe, sa kojih potiče oko 65%
svetske proizvodnje, ništa od prethodnog nije problem. Velike korporacije su istisnule
mnoge male proizvođače kafe iz dolina i nizija, te je njima samo i ostalo zemljište u
visokim planinama što pogoduje kvalitetu. Pošto se sve obrađuje ručno, nije nikakav
problem da se kafa ostavi u senci i da se uzberu samo zrele bobice.
Na ruku fairtrade proizvođačima su išle i promene na tržištu. Tražnja za
kvalitetnijim zrnevljem je porasla, posebno zbog promene u načinu konzumiranja
kafe. Prodaja kafe kroz supermarkete je na američkom tržištu relativno opala u
odnosu na prodaju kafe u specijalizovanim lancima (kafa za poneti) poput Starbucks-
a. Ovim lancima je upavo potrebna kafa tačno određene arome, kako bi mogli da
naprave posebne smese, a cena ovde ima znatno manji značaj nego pri prodaji kroz
supermarkete. Velike plantaže nisu u stanju da isporuče ni približno kvalitetnu kafu
kao što to mogu mali proizvođači organizovani u kooperative. Na sreću, ovu priliku
su ugrabile fer trgovinske organizacije.
Sa druge strane i sitni proizvođači su imali jaku motivaciju krajem
osamdesetih da sarađuju sa Fair Trade organizacijama jer su tada cene kafe pale na
rekordno nizak nivo, znatno ispod cene proizvodnje usled ulaska Vijetnama u
proizvodnju i značajnog napretka u tehnologiji rada na plantažama u Brazilu. Tokom
devedesetih je svetska proivodnja kafe skočila za oko 17% dok je potražnja smanjena
za gotovo 11%.

250
Prosečna cena kafe ICO indikator
200 Cene su u SAD centima po funti

150
100
50
0

9 75 978 981 984 987 990 993 996 999 002 005
1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2

Grafik 3:Prosečna mesečna vrednoct ICO kompozita (ICO - International Coffee

organaztion). Kompozit se dobija indeksiranjem cena robuste i arabike sa njihovim
tržišnim učešćem. Izvor ICO
9
 Tome je najviše doprineo pad tražnje na tržištu SAD-a. Američki potrošači su
se preorjentisali na meka (gazirana) pića što ilustruje podatak da je potrošnja po glavi
stanovnika gaziranih pića 1970. bila 23 galona, da bi na kraju veka tj. 2000. prosečni
Amerikanac popio godišnje čak 53 galona5. Nasuprot tome, potrošnja kafe po glavi
stanovnika je opala sa 36 na 17 galona. Dodatni problem za proizvođače kafe je i
tendencija da se piju sve blaže i blaže varijante ovog napitka (slični trend postoji
izgleda i kod nas). Treba napomenuti da tendencija pada potrošnje kafe nije opšti
svetski fenomen, naročito ne u Istočnoj Evropi (slično kao i kad su u pitanju duvanski
proizvodi).
U kakvoj situaciji su se našli proizvođači kafe nabolje ilustruje OXFAM-ov
izveštaj iz 2002. „Mugged: Poverty in Your Coffe Cup“ iz kojeg preuzimamo grafički
prikaz na sledećoj strani, puta kafe od polja u Ugandi do prodavnice u Engleskoj.
Potom pažnju posvećujemo načinu na koji fer trgovina funkcioniše, te kako i da li
doprinosi održivom razvoju trećeg sveta.

5
Izvor: Američko ministarstvo poljoprivrede. 1 američi galon=3,785411784 litara
10
11
 4. Institucije fer trgovine i način
njihovog funkcionisanja

Institucionalni okvir za fer trgovinu nisu izgradile vlade, niti njihove

organizacije, doduše postojali su pokušaji unutar UNDP-a. Za vreme predsednika
Klintona učinjeni su izvesni pomaci ka organizovanju državnih i međudržavnih
institucija. Promenom administracije u SAD-u, aktivnosti vlade po pitanju fer
trgovine su praktično stale. Sa ove strane okeana je Evropska Unija donela prve akte o
fer trgovini. Posebno je značajno što je na osnovu člana 23 Kotonau sporazuma 6
Evropska unija izdvojila 43 miliona evra za razvoj fer trgovine.
No, ipak organizacija fer trgovine je i dalje prepuštena nevladinim
organizacijama i pojedinim kompanijama, mada su neke zemlje poput Švajcarske
uložile napore da propisima omoguće prednost fairtrade proizvodima. Gotovo je
neizvodljivo napraviti šemu organizacije fer trgovine jer su odnosi nastali na
dobrovoljnoj osnovi. Sve međunarodne organizacije su nastale dobrovoljnim
udrživanjem, a sistematizaciju prilično otežava što u Evropi postoji veći broj
supranacionalnih organizacija i prilično se insistira na egalitarizmu. No, ipak ćemo
pokušati da napravimo kakvu takvu sistematizaciju. Grubo možemo učesnike u fer
trgovini podeliti na:

1) proizvođače;
2) kupce;
3) udruženja fer trgovinskih organizacija, proizvođača i kompanija koje deo
ili celo svoje poslovanje zasnivaju na principima fer trgovine i
4) komercijalne organizacije koje prodaju ili proizvode fairtrade proizvode.

Fer trgovinu su prvo započele razne organizacije koje su se bavile kupovinom

proizvoda iz trećeg sveta, te su kasnije formirala udruženja kako bi bolje koordinirali
svoje akcije i ostvarili veći uticaj na sve relevantne činioce u globalnoj zajednici. Iz
sledećeg grafika se može videti okvirno kako izgledaju odnosi između međunarodnih
organizacija.

6
Kotonau sporazum je potpisan 23. juna 2000. u gradu koji je sedište vlade Benina – Kotonau.
Potpisnice su EU i ACP-zemalje (ACP – Afrika, Karibi, Pacifik). Sporazum je potpisan na period od
20 godina. Njime se između ostalog reguliše i deo trgovinskih odnosa između ovih zemalja i EU. U
sklopu borbe protiv nemaštine se spominje i fer trgovina te EU na sebe pruzima obavezu promovisanja
ovog oblika trgovine.
12
 FINE
Asocijacija
nadnacionalnih
udruženja

IFAT
FLO NEWS! EFTA
International Fair Trade
Fair Labeling Network of European Fair
Federation for Federation
Organization European World Trade
Alternative (Severna Amerika)
International Shops Association
Trade

Kako je to ilustrovano na grafiku, četiri međunarodne organizacije su se

dogovorile da formiraju FINE koji bi trebao da koordinira sve fer trgovinske
organizacije. No, odnosi nisu tako jednostavni npr. NEWS! je među osnivačima i
najvažnijim članovima IFAT-a, a u FINE-u se i jedna i druga organizacija tretiraju
odvojeno, šta više NEWS! i IFAT su i dve od četiri ravnopravne organizacije koje su
osnovale FINE. Praktično FINE kao i ostale organizacije sem FLO služe za
usklađivanje akcija, razmenu iskustva i što je najvažnije za formiranje zajedničkih
standarda i procedura koje proizvođači, posrednici i maloprodavci moraju poštovati
ako hoće da njihova roba ima tretman i logo Fair Trade. Tokom devedesetih su ova
udruženja posvetila mnogo pažnje marketingu fair trade proizvoda kao i obučavanju
proizvođača raznim marketinškim i menadžerskim veštinama. Poseban uspeh
predstavlja to što su ove organizacije uspele da obuče čitav niz zajednica da
organizuju internet aukcije svojih zaliha kafe.
Severno-američke organizacije su formirale sopstvena udruženja i sem
pojednih oblasti nisu su trudile da oforme udruženja sa Evropljanima.
Trenutno su daleko najvažnije aktivnosti oko standardizacije i brendiranja
proizvoda koje uglavno sprovodi FLO (u Severnoj Americi TransFair). Postoji više
grupa standarda, a mi ćemo izdvojiti:

1) standarde za kompanije koje organizuju proizvodnju u skladu sa fer

principima

- standardi vezani za radne uslove

13
 - standardi vezani za proizvode
- standardi vezani za doprinos zajednici
- standardi vezani za stalno unapređenje životnih uslova (postoje
minimalni standardi koje kompanija mora da zadovolji da bi dobila
status Fair trade proizvođača, no ona mora već naredne godine da
demonstrira da je unapredila standard radnika i njihovih porodica
iznad minimalnih standarda kao i da svake naredne godine napravi
pozitivan pomak i u ostalim oblastima koje regulišu standardi)

2) standardi za proizvođače
- standardi o kvalitetu proizvoda
- o organizovanju u kooperative
- o ulaganjima u zajednicu
- o tretmanu žena i dece
3) standardi o zaštiti životne sredine (važe za sve učesnike)
4) standardi za posrednike i maloprodavce
- otkup po fer cenama7 ;
- ispata razvojnih premija;
- avansno plaćanje;
- obaveza nabavljanja od proizvođača ili kooperativa direktno;
- potpisivanje ugovora koji će omogućiti proizvođačima dugoročno
planiranje.

Sama lista standarda mnogo govori o funkcionisanju fer trgovine, a mi ćemo

preko primera kafe to i dodatno pojasniti.

4.1. Zašto se insistira na kooperativama?

Jedan od najvećih problema proizvođača i poljoprivrednika u trećem svetu su

izrazito mali kapaciteti. Poljoprivredna proizvodnja se neretko odvija na površinama
od par desetina ari, što je i slučaj sa velikim brojem proizvođača kafe, a nažalost, i sa
većinom malinara u Srbiji. O posledicama proizvodnje sa beznačajnim kapacitetima
masovnih proizvoda nije potrebno ni govoriti. Sa aspekta trgovinskog menadžmenta
je bitno da ovako mali individualni proizvođači nemaju računicu da transportuju malu
količinu proizvoda do otkupnih stanica, te stoga lokalni nakupci praktično zarađuju
više na količini kafe koju su odkupili nego sami uzgajivači.
Da bi se ovo izbeglo fer trgovinske organizacije insistiraju da se proizođači
organizuju u komune koje će sprovoditi nabavku repromaterijala, sredstava za rad i
prodaju. Jedna od funkcija komuna je i pružanje zaštite pojedinim članovima koji iz
zdravstvenih ili drugih razloga nisu u stanju da rade. Zaštita se sprovodi ili putem
finansijske pomoći ili preko ispomoći u obradi parcela. Komune, u zemljama koje ih
nemaju, faktiči zamenjuju sisteme društvene brige (socijalno i zdravstveno
osiguranje). Doduše, veći broj zemalja u kojima fer trgovina funkcioniše, imaju više
ili manje razvijene sisteme društvene brige, no često u ruralnim područjima oni ne
funkcionišu najbolje.

4.2. Razvojna premija

7
Još je sporno šta sve fer cena treba da uključi. No, svi se slažu da ona treba da u sebi sadrži troškove
održive proizvodnje kao i da pokrije minimalne životne troškove proizvođača ili radnika.
14
 Osim navedenih funkcija, komune raspolažu razvojnom premijom za celu
zajednicu. Kao što je naglašeno u standardima, otkupljivači (fer trgovinske
organizacije ili kompanije koje posluju u skladu sa fer principima) su dužne da
zajednici ili pak kompaniji koja unajmljuje rad isplate razvojnu premiju koja se
uglavnom obračunava u proporciji sa količinom isporučene robe. Novac od razvojne
premije se investira u dobra od opšteg značaja za zajednicu (škole, putevi, ambulante
itd.).

4.3. Stalno unapređivanje uslova života

Ovaj standard se posebno odnosi na kompanije koje organizuju proizvodnju u

zemljama trećeg sveta. Standardi ILO (International Labour Organization) propisuju
radne uslove, minimalne zarade (više načelno nego praktično) i druga prava radnika
među kojima je i pravo na organizovanje sindikata. Iako su ovi standardi doneli
boljitak mnogim radnicima oni, nažalost, propisuju samo minimum radnih uslova.
Standardi fer trgovine idu korak dalje propisujući stalnu obavezu poslodavca (i
komuna) da unapređuju kvalitet života svojih zaposlenih i kooperanata. Kada
kompanija dobije sertifikat od ovlašćene organizacije da ispunjava minimum fer
trovinskih standarda, ona pri svakoj narednoj inspekciji mora da demonstrira da njeni
zaposleni imaju bolje životne uslove nego što je to ustanovila prethodna inspekcija,
ako hoće da zadrže fair trade logo.
Kritičari, a naročito zagovornici slobodne trgovine, smatraju da je jedan od
neželjenih efekatata ovog standarda to što kompanije odlažu neka ulaganja koja vode
popravljanju životnog standarda njihovih radnika za naredne godine kako bi
demonstrirali određeni napredak iako bi one to bez ovog standarda učinile odmah.

4.4. Dugoročna saradnja i avansno plaćanje

Svaki trgovinski odnos koji se uspostavi po fer trgovinskim pricipima mora da

bude na duži rok. Obavezna stavka ugovora je i minimalna cena za svaki proizvod.
Cene za većinu proizvoda određuju zajednički FLO 8, proizvođače asociajacije i
maloprodavci. Po potrebi se uključuju i druge organizacije. U slučaju da cena iz
ugovora bude manja od cene na slobodnom tržištu, automatski se primenjuje tržišna
cena uvećana za premije.
Sastavni deo ugovora je i obaveza isplate avansa po punoj ceni. Mahom isplata
avansa prati dinamiku radova na poljima tj. investicije. Ovim se eliminiše još jedan
problem poljoprivrednika iz trećeg sveta, a to je da su finasijeri repromaterijala često
nametali veoma nefer uslove koristeći nemaštinu. Nažalost, ista pojava posoji i u
Srbiji, gde nakupci i razni trgovci finansiraju repromaterijal za setvu po veoma
nepovoljnim paritetima (prosečna zarada pri finasiranju setve je oko 60% što je oko
tri puta više nego kamata na bankarske kredite).
Potisivanje ugovora na duže staze omogućava proizvođačima da plairaju
nabavku opreme i drugih stavki koje će doprineti poboljšanju proizvodnje i njihovog
standarda.

8
Za manje važne proizvode umesto FLO u određivanju minimalne cene učestvuju nacionalne ili druge
organizacije sa pravom standardizacije.
15
 5. Kakvu korist imaju korporacija
i potrošači u razvijenim
zemljama od fer trgovine?

Do pojave zaštitnih loga, poslovni ljudi u razvijenim zemljama su, naročito

početkom osamdesetih, gledali na organizacije koje se bave fer trgovinom gledali kao
na malu grupu ljudi koji još nisu shvatili da je moć cveća stvar prošlosti. Situacija se u
devedesetim drastično promenila, naročito u Evropi. Koliko god da je u prthodnom
delu isticano da je promena nastala zbog uvođenja oznake Fair Trade i brendiranja,
ipak najznačajnije je u suštini bilo to što je dovoljan broj potrošača postao svestan
implikacija svojih kupovina u čemu Evropa prednjači. Po Mitelovim istraživanjima
stavova potrošača 1994. u SAD-u je bilo oko 23% etičkih potrošača odnosno onih koji
su naveli primere kako su njihovi etički stavovi uticali na odluke tokom kupovine 9.
Daljih 56% potrošača uzima u obzir etičke norme pri kupovini, no ako to zahteva
neko iole ozbiljnije odricanje oni će postupiti sebično, dok njih 17% će u svakom
slučaju postupiti sebično. U Zapadnoj Evropi je procenat potrošača na čiji izor utiču
etička pitanja veći10. Ovome su najviše doprinele kampanje nevladinih organizacija
poput čuvene OXFAM-ove kampanje „Make Trade Fair“. Najintezivnije medijske i
ulične kampanje su vođene u Engleskoj stoga ne čudi da je tržište Ujedinjenog
Kraljevstava najveće kad su u pitanju fer proizvodi (195 miliona Funti - 2005 spram
oko 150 miliona Dolara – 2003. u SAD-u i oko 660 miliona Evra u ostatku Evrope
2004). Tržište tzv. etičkih proizvoda više nije samo niša, već sigurno postaje tržišni
segment što ilustruje prosečna godišnja stopa rasta fer trgovine u globalnim
razmerama od oko 20% tokom prethodnih deset godina.
Kompanije su sve više pod pritiskom da postupaju etički i van granica svoje
zemlje i kad se tome doda da je i procenat potrošača 11 koji prihvataju nešto više cene
zarad osećaja da njihova kupovina doprinosi nečem pozitivnom postaje jasno da i
9
Od 23% potrošača koje možemo svrstati u etičku grupu 5% ‘‘Uvek ili gotovo uvek kupuje/koristu”
etičke proizvode dok 18% ‘‘pokušava kad je god to moguće kupuju etičke proizvode“, navedeno prema
Bird, K. i D. Hughes: ‘Ethical Consumerism: The Case of ‘‘Fairly-Traded’’ Coffee’, Business
Ethics: A European Review 6(3), 1997, str. 159–167.
10
Nažalost Evropljanima u etička pitanja spadaju i zemlja iz koje je roba, pri tome se ne misli da li ona
dolazi iz zemlje sa diktaturom, već da li je neki evropljanin simpatiše ili ne.
11
Prema već navedenom Mitelovom istraživanju oko 35% Amerikanaca je voljno da plati do 20% više
za etičke proizvode, a oko polovine bi izdvojili do 10% iznad uobičajne cene.
16
velike korporacije imaju interes da učestvuju u fer trgovini. Posebno jer u kontinuitetu
raste broj potrošača koji praktikuju bojkote neetičkih kompanija. Pritisak na
kompanije da uvedu etičke norme u poslovanje je vidno počeo da daje efekte jer
priličan broj korporacija danas ulaže sredstva u kampanje ne bi li se predstavile kao
kompanije koje posluju u skladu sa etičkim principima (npr. Šelove kampanje na
BBC-u). Mitelova istraživanja su pokazala da postoji pozitivna korelacija između
percepcije neke kompanije kao etičke i rasta prodaje njenih proizvoda pri istim
uloženim marketinškim naporima.
Dodatni interes velikim korporacijama da ispoštuju fer principe je i to što je
fer trgovina uspela da obezbedi par proizvoda koji su znatno bolji od drugih
raspoloživih alternativa (kafa, čaj, kakao) u vreme kada se sve više traže upravo
kvalitetniji, pod specijalnim uslovima proizvedeni, poljoprivredni proizvodi (u SAD-u
je prisutan trend pada ukupne potrošnje kafe, ali raste potražnja za kvalitetnijim
zrnom jer se menja način konzumiranja ovog napitka. Kafa se pije sve manje u
kućama, a sve više van nje. Poslednje se najbolji vidi iz ekspanzije specializovanih
lokala koji služe samo razne vrste kafe. U 2005. su Amerikanci utrošili oko 70%
uvežene kafe u svojim domovima dok se čak 30% kafe konzumirali van kuće.
Raste i zainteresovanost vlada za fer trgovinu, a posebno EU. Problemi koji
imaju Italija i Španija sa rekom emigranata je isprava uslovio ulaganje sredstava u
mere koje će sprečiti ulazak na njihovu teritoriju. Ovo se nije pokazalo efikasnim, te
su u razradi projekti koji će „dati razloge emigrantima da ostanu u svojim zemljama“.
Raste svest da se neželjene migracije mogu zaustaviti samo razvojem siromašnih
zemalja. U sklopu tih projekata su izdvojena znatna sredstava kako bi se razvila fer
trgovina sa Afrikom. Posebne koristi će imati zemlje koje su u neposrdnoj blizini EU
kroz programe kao što je „Komšijska politika“ dizajnirana da osnaži države i poboljša
životni standard u okolini EU.

6. Da li fer trgovina na dugi rok

šteti nerazvijenim zemljama?

Među najvokalnijim kritičarima fer trgovine su zagovornici slobodne trgovine.

Argument koji oni najčešče izose je da fer trgovina na dugi rok šteti proizvođalima iz
siromašnih zemlja jer sprečava tržište da ih orjentiše na ekonomski isplativu
proizvodnju što se najbolje vidi na primeru kafe. Kako ističu „slobodno trgovaši“ u
vreme kada je pad cene kafe na tržištu uslovljen velikim porastom proizvodnje (17%
u devedesetim) i padom tražnje (11% u istom periodu), fer trgovina isplaćujući veće
cene sprečava proizvođače da se preorjentišu na ekonomsku isplativu proizvodnju što
će im na dugi rok štetiti. Dovodi se i u pitanje politika fer cene, jer dugoročno
isplaćivanje više cene može da stvori zavisnost proizvođača, činećih ih nesposobnim
da opstanu ako ih napuste njihovi fer trgoniski partneri.
Zagovornici fer trgovine ističu da njihova politika orjentiše na proizvodnu
vrednijeg zrna za kojim će uvek postojati tražnja. No, i oni priznaju da postoji
opasnost od stvaranja dugoročne zavisnosti proizvođača, stoga je TransFair 12 u
12
Američaka organizacija
17
standarde uvrstio i obavezu da deo ugovora budu obavezujući planovi o posepenom
preorjentisanju proizvođača na standardne kompanije. Oni rado ističu primer
kooperative u Meksiku koja je samostalno, na potpuno komercijalnim osnovama
sklopila desetogodišnji ugovor sa Carrefour-om o isporuci organske kafe bez
korišćenja loga fer trgovine.
Nažalost, kao što je i bio slučaj sa ekonomskim sistemima u Istočnoj Evropi,
samo će vreme pokazati kolike su zaista koristi od fer trgovine za zemlje trećeg sveta.

18
 7. Kakve koristi Srbija može da
ima od fer trgovine?

Iako je Srbija po GDP u ravni sa mnogim zemljama u kojim deluju fer

trgovinske organizacije, ona ne može računati na fer trgovinu. Problem delom leži u
imidžu naše zemlje. Teško je očekivati da bi se potrošači u velikom broju odazvali da
kupuju proizvode iz naše zemlje po većim cenama zarad pomoći Srbima. Osim toga
Srbija u svojoj ponudi ima veoma malo proizvoda koji se prodaju putem mreže fer
trgovina.
Primer Poljske, čiji građani imaju približno sličan standard našem, pokazuje da
Srbija ima potencijal da postane zemlja u kojoj se prodaju fer proizvodi. Iako u Srbiji
sigurno ima potrošača koji bi rado platili više proizvod koji će doneti dobrobit nekom,
veoma je malo verovatno da bi fer trgovina mogla da funkcioniše u našoj zemlji.
Jedano od razloga što fer trgovina postoji u Polskoj može biti i uticaj katoličke crkve.
Pri našem standardu i mentalitetu teško da će se fer trgovine skoro zaživeti u našoj
zemlji. Eventualno bi se moglo pokušati sa prodajom nekih proizvoda iz nerazvijenih
područja uz poresku podršku države. Izuzetak bi moglo biti tržište kafe, ne toliko
zbog humanitarnih razloga, već prvenstveno zbog kvaliteta naročito ako bi se
prodavala organska fair trade kafa.
Najveću korist Srbija može da ima iz primene pojedinih elemenata
organizacije proizvodnje po fair trade principima. Naši poljoprivrednici i stočari se
susreću sa mnogim problemima koji postoje u Afričkim, Azijskim i latino-američkim
zemljama. Među njih spadaju usitnjenost proizvodnje, neorganizovanost proizvođača,
zloupotreba situacije od strane nakupaca na iste načine kao i u tim zemljama
(pogrešno merenje masnih jedinica pri otkupu mleka, finasiranje setve, nakupci
uzimaju veći deo zarade itd.). Organizovanje kooperativa bi verovatno doprinelo
poboljšanju položaja individualnih proizvođača, problem u sprovođenju ovako nečeg
svakako predstavlja negativno iskustvo sa zadrugarstvom. Najviše korsiti bi svakako
došlo putem strogog sprovođenja standarda od strane države (mlekarska industrija i
uslovi otkupa) i kroz socijalni dijalog izmešu prerađivača i proizvođača
Postoje i nemale sličnosti između proizvodnje malina u Srbiji i kafe te i naši
malinari mogu da izvuku korisne lekcije iz fer trgovine.

19
 Zaključak

Koliko će dobrobiti trećem svetu zaista doneti fer trgovina ostaje da se vidi.
Ohrabruje svako što je posle tridesetak godine relativnog neuspeha, fer trgovina u
devedesetim napokon uspela da ostvari značajne rezultate od kojih više od ukupnog
obima prodaje ohrabruje stopa rasta u svetskim razmerama od oko 20% tokom
prethodnih deset godina
Iako fer trgovina nije još uspela da dostigne značajan obim, njen najveći uspeh
je svakako što su organizacija koje učestvuju u fer trgovini, sarađujući sa drugim
NVO uspele da učine etička pitanja važnim kupcima pa samim tim i korporacijama.
Krajnji cilj organizacija koje se bave fer trgovinom je da sve korporacije integrišu
etiče principe u svoju poslovnu logiku. Ostvareni su izvesni rezultati i u tom polju o
čemu svedoči i činjenica da su i velike korporacije koje se bave proizvodnjom i
prodajom kafe i banana počele sa prodajom artikala koji su navodno proizvedeni u
skladu sa fer trgovinskim principima. Carrefour se skoro obratio fer organizacijama sa
idejom da uvrste liniju fer proizvoda u svoj asortiman.
Velike korporacije se jedino mogu privoleti da inkorporiraju etičke norme u
svoje odlučivanje ako fer organizacije i NVO sektor uspeju da stvore sredinu u kojoj
je etičko poslovanje jedini način da se ostvari profit. Ključ u tome je dalja edukacija
potrošača kako po pitanju posledica njihovih izbora u kupovini u čemu će posebnu
ulogu igrati kampanja podizanja svesti o moći i uticaju koji se može ostvariti na
korporacije putem kupovine. Ohrabruje i što su fer organizacije postale otvorenije ka
saradnji sa korporacijama jer je potuno iluzurno očekivati da će potrošači masovno
prihvatiti proizvode koji su lošeg kvaliteta i pritom znatno skuplji. Fer organizacijama
i proizvođačima nedostaje know-how koji velike kompanije imaju, a sa druge strane
fer organizacije imaju moć da privuku potrošače te i korporacije imaju razlog da
sarađuju sa fer organizacijama tj. motiv da posluju etički.
Jendno je sigurno, uspeh kampanje za uvođenje etičkih pricipa u poslovanje bi
koristio celokupnom društvu.

20
Literatura

Bird, K. i D. Hughes: ‘Ethical Consumerism: The Case of ‘‘Fairly-Traded’’

Coffee’, Business Ethics: A European Review 6(3), 1997,

Geoff Moore, The Fair Trade Movement: Parameters, Issues and Future Research,
Journal of Business Ethics 53: 73–86,. Kluwer Academic Publishers. The
Netherlands. 2004

Anil Hira, Jared Ferrie, Fair Trade: Three Key Challenges for Reaching the
Mainstream Journal of Business Ethics 86, (2006) 63: Str. 107–118

OXFAM, “Mugged: Poverty in Your Coffe Cup“, London 2002.

OXFAM; „ OXFAM price report“, London 2005

Kristofer Bakon, Confronting the Coffee Crisis: Can Fair Trade, Organic, and
Specialty Coffees Reduce Small-Scale Farmer Vulnerability in Northern
Nicaragua?, Kalifornijski univerzitet, Santa Kruz, 2004.

Jean-Marie Krier, Fair Trade in Europe 2005: Facts and Figures on Fair Trade in
25 European Countries, FINE 2006.

FLO Annual report 2004-2005, FLO 2006

Margaret Levi, Fair Trade: A Cup at a Time?, University of Washington, 2004

List of FLO standards May 2006. FLO, 2006.

Ten Thousand Villages, Ten Thousand Villages: Annual report April 1, 2004–
March 31, 2005, Ten Thousand Villages, Pensilvanjia, 2005

21