:1 DARIO DZAMONJA

ZDRAVSTVENA KNJIŽICA
PRIČE

)RDIC,
:;, SUOR »SVJETLOST«, OOUR IZDAVACKA DJELATNOST,
SARAJEVO 1985.
IZ ANAMNEZE

Goci, koja je dr.žala ruku što je ispisala ove

redove.
 Zare. !NEKE TUĐE STVARI
šta
nu
fr

Prvo je bio Isvjestan šištanja ;jz razmr'Slkanog

nosa preko kojeg mu je sada bio nalijepljen pove­
lik flaster. Usta su mu bila suva. Obliznuo je usne
i osjetioslankaJst O/k;Uls,k:rr.vi !pomiješane sa sliino:m
koja je curila iz jedne nosnice i kvasila mu brkove.
Još nije znao sanja hl sve to.
Ne mičući se, ne otvamjući oči, pokušao je šmr­
knuti. Oštar bol ga je trgnuo iz tih stanja polujave,
polusna.
Onda je čuo zvuke. Nisu to billi zvuci buđenja
na koje je navikao: kloparanje Itramvaja, paljenje
ooOOmoibiJJsikih morora ti dvolI'i:Ši1lU, krucikaJl1ije 1polt)peti­
ca žene koja je stanovala iznad njega dok silazi niz
stepenice, zvuci otključavanja i zaključavanja vrata
u stanu pored njegovog, djeca sa svojim sanjivim
glasovima dok ih otac vodi u obdanište...
U jednom kratkom, vrlo kratkom ltirenutku mo­
gao je da čuje tišinu, a onda đivđanje vrabaca, pa
neugodno, gadno graktanje vrana... Čuo je škripa­
nde ikreve1:lsilci!h optIUga, potom 'PI"skanje vode, nečije
hroptavo disanje...
S naporom je o-tvorio .krmeljawo oko. Vridio je red
bollD.ilČkih .k!reveta. Na nelcimlkrevetj,ma su sjedi<li
ljud!i u pidžamama i gledali ga. Ne pomjerajući gla­
vu svrnuo je pogled pirema uglu gdje je stajao čo­
vjek u plavoj pidžami,koji se brijao neobičnom spo­
rim pokretima. Nakon svakog poteza britvice nagi­
njao se pTema oglerlall'll iZ4;1ad ua:riivaoniika i pažlji­

9
 vo proučavao trag koji je ostavila britvica m nasa­
punjanoj bradi...
U kTevetu pored njegovog, ležao je starac nes­
tvarno bijele, guSlte kose i ogromnih čupavih biko­
va. (Ovalw izgleda Bog, pomislio je.)
Zatvorio je oko. »Sanjam. Glupost. Opet jedan
od mojih glupih snova. Zašto nikad ne sanjam kao
i svi ostali ljudi: da letim, da padaa:n, da bježim, tr­
oim, a ne mogu se pomaknuti s mjesta, da jebem... «
Pružio je ruku u pravcu gdje je trebalo, m 0­
raJo da bude stdlica i .na !!ljoj pepe:Ij3lra, kutija
Cligrureta i šibica. Dodirnuo je prazno. Pokušao je
opet i zagrabio ništa.
Kad je malo odigao glavu i otvorio oba oka,
starac je sada sjedio i gledao ga svijetloplavim oči­
ma. BrkoV1i su se micali i čuo je:·
»1 ,ti !si 10še ,srpav'o. Ustafa si 'u neiko doba noć4,
izlazio u hodnik, pušio... «
Brkovi su se sada okrenuli prema nekom tre­
ćem i V1iše ih nije vidio, ali je čuo:
»Ja ne mogu, djeco, da spavam otkako sam
doš'o. Džaba 'Iti lijekovi što mi ih daju. Ne mogu,
pa ne mogu.« .
Lice prekriveno pjenom je svrnulo pogled s og­
ledala i ukazala se tamna rupa usta koja je, kroz
nekakav smijeh, ispljunula:
»Tlreba tebi, 'wča, neš1:o maacio. Da te izmod...
Spav'o bi ·ti 'k'o zaJkilan.« .

Opet -je pomisao: »Bože, kakve gluposti! Jebe

se meni i za onog što se brije i za čiču i za to što
on ne može spavam. .. Sada ću se okrenuti na dru­
gu stranu. Nema nikakvog sijedog čiče, nema .brko­
va, nema ,pjene, ogledala... Sad ću sanJati Maju!
Kad smo već kod Maje kako li smo se rastali
sinoć? Otpratio je do kuće? lli na tramvaj? Nije,
.nije... To 'je bilo prekjuče ... II <ponedjeljak ... Nije
II ponedjeljak. >Ni-je nj;kako mogao biti 'P'O!rledje1jaik...
U Sltvari, koji je danas dan? Znam: počeo sam piti
vinjak s Lokom! Onda je došla standardna ekipa:
Mufe, dosadrui KirIjo, još dosadniji Dževad, idiot
nn r~'7'"17n V'l!Tw'i<l fJ,'l1!1 '''\7'·'·''0'
lq .".';' i·.'." 1 ': L ~,( fl;):;
l n... Zare. .. Uvijek iste, glupe, Qdwatne priče... B 'Ože,
šta ja imam s tim ljud.i:ma? IšaQ sam onda u kafa­
tarac nu »SAHAN«. Sam sjedio. Pričao s kQnQbarima. Ona
lvih br~ fuksica nijedQšla, a rekla je sigurnQ dQći. Ma, jebQ
nju! Ali gdje sam se ponovo našao sa Zaretom i 'Os­
Ipet jedan talim? Taksijem smo otišli do Zaretove kuće. Mufe
.njam kao je navaliQ da mu se u neko doba noći pravi :1ukmi­
)ježim, tr­ rao Ja sam htio da napravim lukmilru... Zare nije
jebem... « dao... StalnQ je neštQ ponavljao: »Nisam ja vesla
balo, mo­ sis'Q.« IdiOlt-Zare je 'Onda probudio ženu ii natjemQ
Ira, kutija je da napravi lukmiru.. , I kafu. Jesam li tada oti­
JkušaQ je šao? S kim sam otišao., Nemam 'PQjma ni gdje Za­
re stanuje. Ma, baš me briga! Sjelliću se sutra sve­
'Oba 'Oka, ga. Sad 'ću 'SIpaIVa1:i i ,sanjati Maju. Sanjaću je s
,lavim Qči- onom ISmi!jeŠIlomkapom nagla'Vi. Onaill1ldi~5ka košu­
lja na nj'Oj : kad se nagne......,. vide joj se sise. Kapa
doba nQĆli, joj je pala na 'Oči ... Vđ.djeli su se samo mbi kakQ
blješte u mraku. Ja sam stao u IQkvu ti 'Opsovao.
tekQm tre­ Ona se onda još više smijala i zubi su j'Oj JQŠ više
sijali... «
kako sam
Ne mQgu, NeIk-o ga je ltapšaQ po ramenu ti govorio:
»Hajde Damo. Trrebaš izvaditi krv. BQgami, dQ­
)gled s 'Og­ bro sa se ooadQ. Trreba da ti dam i penlicilin. Jesi Ji
a je, krQz iikada'1'alni<je !p'rimaopenicil1::iJn?«
OdmahnuQ je glavom! i htiQ da kaže: »Pusti me,
~ iz.ri1ori· . . akQ boga znaš! Pusti da još malQ dremnem... «, a
'Onda je postaQ svjestan da iznad njega stQji b'Olni­
čarka. Smiješila se, imala naQčale, velike, lijepe zu­
)Osti! Jebe be. Nije sanjao. BiQ, je u bQlnici. Tu su bili kreveti
i za tQ što ti umivaQnik s 'Ogledalom, Iteško je disao krQz nate­
Iti na dru­ čeni nQs... Sijedi starac je sad sjedio na stQlici kQd
lemabrkQ­ pr'Ozora i gQVQriQ jednom čQvjeku koji je ležaQ u
jati Maju! krevetu i primaQ ii.nfuziju:
se rastali »... rek'o sam ja dQktoru. Rek'Q sam ja njemu
lvaj? Nije, da sam i ranije prim'o 'Ove ljekove - pa ništa. Naj­
jak... Nije bQlje mi je bilo 'Od 'Onijeh IjekQva, 'Onijeh, 'Onijeh ...
nedjelljaik ... Kako se 'Ono, vrragovii, zovu? Im'Q sam neđe zapisa­
~O sam piti nQ. Ne znam de sam sad tQ zaturio. Nije lakQ ni
dna ekipa: sjetiti se svega. Ehej, godine su tQ! Sad; u 'Oktobru,
evad, idiQt će mi biti sedamdesetšest! Ja, ja, mQj brate!«

11
 NijI
BoLndčrunk:a nasmiješila l bio joj je zoova.lam.
\se uzeo je
na tom smiješku jer ga je podsjetio na nešto lijepo, ga otvO]
.toplo, sigurno, nešto što mu je sad nedostajalo i »••.
malo je trebalo da .kaže: »Vo1im te. Volim kako· se ogrebotl
smiješl«,
nam je l
»Ništa ne :maI1i: Napravićemo test. Tis~ ništa n.e žiprston
boj. Ovo' sil glukoza i vitamini....« Spretno je zabo­ toga doi
la injekciju uvenu i skimua gumenu traku kojom prijed u
lIDU je bila stegla mišjcu; »••• sad opusti :rukuo Ta­ mog poi.
ko! Dobro je tako!« . . .' .' se ja u
. Kada je izašla pokušao je da sabere$ve što. se mog pn
događalo prethodnih sati. Mogao je pohvatati samo sud.«
komadiće neke cjeline; Bi1~ je tu neka cjelina. Sve Mi
ovo je moralo imalti neki snnisao, svoje »tako i tako« potvrde
i »zato i zato«; ali cjelina se gubila, a II razbijenom Gos
ogJ.eda:lu iSe oocalŽava:lo: .' . . naslonja
»Coca-Cola. o' Radovru.J.. oo opra.<) juč~r (:ili prek­ sami zn.
jučer?) onu narandžastukošulju i jošvhiži1u je obu­ je već 11
kao. .t:ralŽJio 1e Aleksandrijski kvartet... bila je
o
naest u
i .neka rmjiga o suđenju !ll NU1liDIbell'lgu... za!borarvio je ka je, YI
otići u )Istru' i ~ti konobaru onih šest· hiljada što sam ima
je dužan... dali su Inu da pije neke' jajaste pilule... za njene
Mosto je tražio da' savije jednu cigaretu... ,SAM­ ZaJSf
SON' duhan... jeo je kruh s medom i puterom...« ne... Bn
Sve je bHo tu: trebalo je naći samo neki red. Bud
Znao j~ da treba da spoji sve to u neŠlto što bi ... mještao
Šrto bi na nešto H.čilo. gubio m
Mmao bi to uraditi što prije. ali sada se osje­ ogledala
ćao tako umoran (ne pospan), jako umoran: kao stavilti.
onda kad se jedno jutro vraćao od Majine kuće i Sva1
kada je dan bio prekrasan, sunčan, sve ono lišće i manji, nl
behaJ!" kes·tena na V:iJLsoll1ovom .šeta:lirš1Ju d 0111 je htio jednom.
da sjedne na klupu i zapali cigm-etu, ali nije smio kao nož,
jer se bojao da će zaspati, jer je bio jako umoran... nu stran
sitnica., 1:
Neki čovjek s francuskom ikapom na glavi; u A iZl
pid.žruni, mu se smiješio i namigivao kao da njih desilo. Sl
dvoje imaju neku zajedničku tajnu: svijesti i
»Kako je, hrko?«

12
 Nijeodgovolrio. Da bi izbjegao dalja pitanja
;zahvalatn uzeo je neki časopis· s bolničkog ormarića, nasumce
to lijepo, ga otvorio ipočep da čita:
istajalo i »•.• samo sitnica. Kažem vam da je to samo
kako se ogrebotina;« govorio je gospodin Beavenbrook,dok
nam je ispred nosa mahao nespretno zamotanim ka­
~ ništa ne žiprstom. )>Interesantno je, međutim, kako je do
. je zabo­ toga došlo i ja bih vam ispričao sve to, ali vas una­
u kojom prijed upozoravam da morate saslušati priču od sa­
:uku. Ta­ mog početka kako biste mogli da shvatite kako sam
se ja u tom trenutku osjećao i.da biste, na kraju
mog. pripovijedanja, mogli da donesete određeni­
ve što. se sud.{(
tati samo
:lina. Sve Mi smo na to samo klimnuli glavom u znak
:0 i tako« potvrde da se slažemo s tim."
zbijenom Gospodin Beavenbrook se udobnije smjestio u
naslonjaču, otočio gutljaj portoa i započeo: »Kako
(dH p:t~k.
sami znate, moja sluškinja je Portugalka, pa, iako
.uje obu­
je već na Ostrvu dvadeset godina; od kojih osam­
. bila je naest u mojoj službi, njeno znanje engleskog jezi­
JOra'V·io j e
ka je, najblaže rečeno, bijedno, ali zato svi koje
lijada što sam imao čast da pozovem na večeru u svojoj kUĆi,
,pilule... za njeno kuhanje nalaze same komplimente... «
.. ,SAM­ Zruspao je.P!r.olarziJi ISU 'sam, dani, mjeseci, godi­
terom...« ne... fuolazilo je vrijeme.
neki red. Budio se, jeo, pušio, prao zube, tuširao se, na­
što bi. .. mještao krevetnu posteljdnu i iz sekunde u sekundu
gubio nadu da će ikad pravilno sastaviti krhotine
ogledala ili da će se ono samo od sebe (nekako) sa­
1. se osje­
stavilti.
}ran: .kao
(le kuće i Svake noći su nestajali neki dijelovi. Nekad
no lišće i manji, nekad veći, nekad i po nekoliko koa:nada od­
)Ill je htio jednom. Ostao je samo jedan uzani komadić, oštar
odje smio kao nož, zloban :i prijeteći i poka2livao je samo jed.
moran... nu stranicu nekog teksta koja je počinjala: samo
sitnica., il završavala se: '" same komplimente.
1.glavi, u A između toga je bilo sve. Sve što se do tada
) da njih desilo. Sve se zgusnulo u taj uzani, svijetli komadić
svijesti i on se s tim po:mtirio.

13
 Ponekad, naročito noću, za punog mjeseca, a i
kad bi vjetar donio miris JJipa, znao je da mu treba,
da mu nedostaje još samo nešto, nešto malo, možda
i najobičniji za.rez, tačka ili cr1lica... a onda bi sve
k1renu:Io, Hsftlovi ibi :se okJrenrulli do ik.raja, još dallje...
Tada je izlmo na prozor, pa svu IlQĆ pušio i
čekao nekog ko će doći da dopiše i taj znak, da okre­
ne stranicu.
N:i!ko lOJiije dolazio, a izjrUlttra bi g'~ pi1ailli:
»Kako je jutros, brko?«
Ndje odgovarao. Okire!tao je glavu i čitao: «••• Mi
smo na to samo klimnuli glavom u znak potvrde.
Gospodin Beavenbrook .se udobnije smjestio . .. «
Svijet
hodaju uli
ke pjesme,
na Zemlju
prolaznike
hnu rukon

»Ima'
»1 'TiOl
nog golub.
znao.
D. je 1:;
ko umušk,
bavan i du
i oštar (kal
van i inteli
Da OVe
smi1ešna, i
nogpodism
vjeno svoj
ffiOllU), da :
završilo om

Evo, št
čaru, na pIli
da je k
ke i· vazduš;

14
eseca, a i . GOLUB t.T GLAVI
IDU treba,
lo, 1Il10žda
.da bi sve
'š da!lje...
t pušio ti
, da okre­

lli:

,o: «••• Mi
: potvrde.
tio . .. « ,Svijet je pun ljudi koji gOVlOlre sami sa sobom,
hodaju ulicom ti do beskonačn'Osti pjevaju refren ne­
ke pjesme, oglašavaju propas,t svijeta, dolazak boga
na Zemlju, psuju državu, klrevelje se i bekeije na
prolaznike i .svi su navikli na njih, pa samo odma­
hnurukom i kažu:

»IlIl1a'ticu u glaVli!«
»I'Tiut lU rgla'Vli« ako ćemo biti precizniji, jed­
nog goluba u glavi, imao je i D., a1d t'O niko nije
znao.
D. je bio poznatt i cijenjen novinar, omiljen ka­
ko u muškom,tako i II ženskom društvu, veseo, za­
bavan i duhovit; na poslu: lag1ilan i žustar, 'Odlučan
i 'Oštar (kad zatreba), uspješan i prodoran, obrazo­
van i inteligentan i, šta sve ne.
Da ova priča nije užasna i listinita - bila bi
smilješna, da se D. mje bojao lIleshvatatnja, otvore­
nog podsmijeha, ipa čak i prezira i da je lIlekom po­
vjerio SV10j problem (koji se vremenom pretvorio u
moo:'u); da se izjada'O nekom; možda sve ovo ne bi
završilo onako kako se završilo.

Evo, šta bi, da se povjerio nekom psih'Oanaliti­

čarru,na primjer, ispričao LD.:
. da je kao i svi dječaci gađao golubove iz prać­
ke j·vazdušne ,puške; nije ih nikada ni volio ni mr­

15
zio, a kasnije ih više nije ni primjećivao. Kad se tek sni. Ispre!
zaposlio, Sil11etalo mu je njihovo gugutanj~, greba­ jučer Zakl
nje po porozorskom plehu, dok se on još borio za s karaktet
koji minut sna, ali i nato se v.remenom navikao. Poslij
Jedine neprijatne asocijacije koje su golubovi rje i prvo
kod njega .srovaraH, ibiJ.e su lk:ič-iraZJgledindce »JZaljll1lb1je­ na prozor
nih« parova okruženih golubovima ila rotografije QartaIVaJla
po izlozima provincijskih :6otografslcih tI'adnji gdje Sišao
se iznad glave mladenaca (užasno retuširanih), ble­ kafu i pc
sastih pogleda i nanmnenjenihobraza j usnica, u je jučer I
iscrtanom StI'CU, ljubio p3lr bijelih golubova; zatim: sjetli na J
ružičaste, dlakave i duste noge njemačkih ,turista u silueta on
šorcevima koji se, natovareni kamerama i foto-apa­ ne mu k.l~
['atima, svinjski nespretnošepUJte okruženi jatima tijelo ono:
golubova na Stradunu ili Baš-čaršiji. »Prer
Jeste, pio je. Kao i sve njegove kolege. Takva njih dana
je priroda tog njegovog posl~. sve u ku:
Da li je tog jutra bio pijan ili mamuran? Ne, ispavam.«
ne sjeća se. Sjedio je za stolom, pio kafu, redigo­
vao jedan tekst kojim i nije bio nezadovoljan, kada Sedm
se iz kuhinje začula lupa. Trgnuo se, pojurio u ku­ tini poma
hinju i tamo našao goluba kojti se divlje zalij etao bova, nar;
i udarao u prozorsko staklo. Bio se uvukao kiroz Kad ~
prororče u kupatilu i sada nije mogao naći izlaz. vanja je z
Op.sovao je ne'Što jer ga je glupi goiI.ub IpreJci­ i istog tr
nuo u poslu, OItvorio prozorska krila, ali je golub, samo oi ipC
zahvaćen panikom, i dalje '\ldamo u zidove· i stvari Loše
okolo i soba je bila puna perja. Na kraju, jedva, tao po kn
već liznerviran tom blesavom situacijom, uhvatio je pred zoru
goluba i u tom trenutku osjetio neopjašiljivu 111lrŽ~ lo nebo i
nju i jednostavno mu zakrenuo vrat. Osjetio je ka­ Među
ko je tijelom prošao drhtaj, a onda je mlitavo klo­ na prozor
nulo. jom svito
.Bacio je s đenjem goluba kroz prozor u dvo­ a golubo"
rište i čuo m udarac kad je pao nakrrov nekog što je zat,
automobila, otišao u kupatilo, oprao ruke i vratio Iz da
se Iredigovanju teksta. na golubo
Sutra se tog događaja sjetio tek kada je ugle­ nu tražeć:
dao perje razasuto po kuhinjskom podu. Tada mu leđa se pl
je pogled pao na prozor i vidio je desetak golubova pet krila,
pOIredanihna prozorskoj dasci. Nepomični i bezgla­ lom, web

16
~ad se tek snli. Ispred nj:ih je stajao isti onaj golub kojem je
e, greba­ jučer zakovrnuo vrat. Iste veličine, nadutih prsiju,
i borio za s karakterističnom ćubom na glavi.
lvikao. Poslije nekoliko dana, probudio se u praskozo­
golubovi rje i prvo što je ugledao bili su golubovi poredani
~,zal jiU'blje­ na prozoru, a silueta s perjanom krrunom se jasno
otografije oortafVaila naspram cI'VenkaJstog neba.
dnji gdje Sišao je u bife u prizemlju, naručio vinjak i
mih), bIe­ kafu i počeo listaJti novtine tražeći svoj tekst koji
usnica, u j: j?čer predao. Š~.list~ja tih S1.lr~caga .pod­
ra; zatim: sJe1ii na lepet JgolruiblJiih mIa, :pred OČI mu :IZađe
,turista u silueta onog goluba naspram kirvavog neba, a novi­
foto-apa- ne mu klonuše u rukama isto onako mlitavo kao i
II jatima tijelo onog prokletog goluba. Pomislio je:
»PremOI"io ISam. ISe ,radeći! A i prep:io sam zad­
~e. Takva njih dana«" priznao je ,SaJmom sebi. »Ma nek' ide
sve u kurac... Uzeću bolovanje da se k'o čovjek
tran? Ne, ispavam.«
l, redigQ­
jan, kada Sedmlicu dana je proveo kod prijatelja na Jaho­
rio u ku­ rini pomažući mu pri gradnji vikendice, a od golu­
.zalij etao bova, naJmVlIlO, nije hillo Illi Itraiga.
kao :Uoz Kad se (odmoran) vratio u Sarajevo, prije spa­
:i izlaz. vanja je zadovoljno pomislio: »Ma, kakvi golubovi!«
!lh .preki. i istog trenutka. pokvario raspoloženje tim što je
je golub, samo [ lPO:miJslio na Il1'j.ih.
~·i stvari
Loše ,je spavao te noći. U !Stvari, više se ,prevJ:'­
u, jedva, tao po krevetu očekujući svitanje i ... Zaspao je tek
hvatio je pred zoru. Probudio se kasno. Krroz prozor se plaVi­
livu mrž­ lo nebo i obećavalo lijep dan.
io je ka­ Međutim, sutradan, uz jedan teški mamurluk,
tavo klo- na prozoru ga je čekao i onaj njegov golub sa svo­
jom sviltom. Poletio je prema prozoru i otvorio ga,
IT U dvo­ a golubovi su nekako nevoljko prhnuli uz['ak. Tek
>v nekog što je zatvorio prOZiIlr, ponovo su biili tu...
i vratio Iz dana u dan je bivalo sve gore. Svaki pogled
na golubove ga je užasavao i uLazio bi u prvu kafa­
je ugle­ nu tražeći spas u gonilli. Na svaki šum iza svojih
rada mu leđa se preplašeno trzao jer bi mu se činio kao le­
~Iubova pet krila, iz svake sjenke, kaJmufliran svoj!im sivi­
i bezgla­ lom, webao ga je njegov golub i on je dršćući cije­

2*
17
 lim tijelom bježao u neki zatvoren, 'Osvijetljen pro­
Sltor...
Pio je, da, pio je više nego 'Obično. Jedino je ta­

ko m'Oga'O zaspati...

Završio je pod točkoviml:l- nekog aUJtom'Obila pri­

likom »nepažljivog prelaska ulice« i sve se završilo j
l·
'Objavlj!ivanjem njegove slike II crnom 'Okviru (Slika
iz studentskih dana: lice prilično mršavo, ni traga
podbulost1, pogled ja;saTI, oš:taJr i Jpomallo !izazivač­
ki, a usta !iskrivljena u podsmješljiv'Om osmijehu.)
na drugoj strani lista u kojem je radio.
Slijedio je i »prigodan« tekst jednog kolege koji
ga je najviše mrzio li koji mu' je za života potura'O Dan
cjepanice pod noge li svakoj m'Ogućoj prilici. (Sad
rl, UIII1r()
je pisao 'o »nikad prežaljenom« i o· »nenadoknadi­ bio »ob::
TO i za:š
vom gubitku za nl:ooi kotlektiv«, »besktrajiIloj zahval· da ,to ne
nost!i«, »neutješmm kolegama i kolegicama«, »ži­
vom sjećanju«.) Pos:
no i tač
redu!
Sahrani na Novom gradskom groblju prisustvo­ »B(
valo je, kako to i priliči, mnoštvo poznartogsvije­ "
u e
ta iz javnog i kulturnog života, bili su pleh-muzika ·1 hit;
i »Posmrtni marš«, bezbrojni Vlijenci, mnogo suza,
crnih odijela i kravata, a da ova priča što sam je is· ~ rar.
nin
pričao nije sušta iSIt!ina nego proizvod moje mašte, no
zawšio bih j~ tako što bih reka'O kako je u trenutku be
spuštanja kovčega u grob, iz :rake izletio veliki, sivi nja
golub s pernatom 'krunom na glavi, da je baš u bol
onom istom trenutku kada je prva gruda zemlje teg
muklo udarila.o poklopac kovčega, jedan oblak za­ skc
klonio sunce, a imao je oblik goluba... tor
pre
Ovako, od svega toga ne mništa. kOl
sta
naj
led
hOl
teg
sta

18
etljen pro­ MOJ DJED

dino je ta­

nobila pri­
;e završilo
':irru (Slika
t, ni traga
~ IilZazivač­
)smijehu.)

olege koji
l poturao
Danas sam ostao sam. Umro mi je djed. U stva­
llici. (Sad ri, umro je prije sedam dana, ali tek danas sam do­
:tdoknadi­ bio »obavijest« iz holnice, da je umro i kako je um­
:>j zahval­ ro i zašto je umro. Kao da .me to ill1;teresuje i kao
n1a«, »ži­ da ,to nešto mijenja.
Poslali SIU .mi ~~jepo obavješteIllje: :sve je preciz­
no i tačno napisano. Po njima: sve je u najboljem
redu! '
,risustvo­ »Bolesnik se po drugi put radi istih tegoba liječi
:og svije­ u ovoj ustanovi, a prethodni put je verificiran bron­
h-muzika hitis spatičkog tipa, ventilatorna insufijencija, a
Igo. suza. ranije je takođe radi istih tegoba liječen na 'inter­
am je is­ nim klinikama u Sarajevu, ali su tegobe skoro stal­
e mašte, no perzistirale, tj. th. nije imala efekta na tego­
trenutku be koje bolesnik navodi. Prilikom prošlog liječe­
~liki, sivi
nja predloženo je klimatsko liječenje na moru, ali
e baš u bolesnik nije upućivan, pa je ponovno radi istih
t zemlje
tegoba zatražio prijem. U toku daljeg liječenja
tblak za- skoro iste tegobe, na sve terapije sa bronhodilata­
torima, antibioticima, kardiotonicima stanje bez
promjene, objektivno nije imao znake' kar'dijalde­
kompezacije, ali su astamatične forme tegobe
stalno prisutne uz stalnu disponiju naročito' pri
naporu, pojačan kašalj. SE je stalno visoka. Preg­
ledni snimak pluća je pokazao u odnosu na pret­
hodni pri ranijem boravku isto stanje. Pored ovih
tegoba bolesnik se žalio na tegobe od strane pro.
state, učestalu 'bol, na mokrenje itd. Bolesnik je

19
 nakon dva dana lakih diaričnih tegoba, naglo exi­
tirao, najvjerovatnije se radilo prema kliničkoj slio zapustila
ci o infarktu miokarda, jer je exitirao naglo, u ro­ htjela uv
ku nekoliko minuta sa tegobama koje su karakte­ kom jClr'
ristične za ovakvu smrt. tj. infarkcije miokarda,
ma što se
a i što je moguće očekivati obzirom na dosadaš­ napravili
nji tok bolesti, kao i na dob bolesnika.« pali na k
tali, kao
dala, izg
Slijede potpisi dvojice ljekara. lja, pa:lja
Nigdje ne piše da sam ja sada ostao potpuno sam. ne smije
vi čovjek

Tako
kraju me
I sam.

Kažem, djeda sam sahranio prije pet dana. PO

svim propisirma. Cak sa tri popa. Da je mogao da vi·
di tu lakrdiju vjerovatno bi ga sTce po drugi put iz­
dalo pri pomisli da ta tri lešin8lra za dva minuta uze­
še dvjesto hiljada. Njegovih p8lra.
Davno je on prestao vjerovati u boga, sreću, za·
dovoljstvo, sinove, unuke, prijatelje, ženu, klupu u Bilo
parku, jutarnju kafu i novine, rakijicu ili malo vino no. Ja sal
kod »LOVCA«, »Kinoteku« u kojoj je gledao američ· trudio da
ke melqdrame i grcao u suzama, kao da to što se ih obično
dešavalo na ekranu nije samo !razvodnjena verzija svijesti, 'ii
njegovog vlastitog života kojeg je bez suza priveo kiriv što j
kraju. da ja ne I
Prestao je vjerovati u boga jer to mu je nalago mahao gl:
njegov racionalni, preferansaški duh po kojem je
ostao legenda u gradu, doduše, među starijim ljudi­ Tako
ma koji već hlape; SIreće nije nikad ni imao u životu i mogućl1"
kao ni u kartama Ger nije bio i nije hitio (da bude jeme.
kockar, što podrazumijeva i pokvalrenost, pohlepu,
vjerovanje u boga, sreću ...) . Djed
Zadovoljstvo se izgubilo s godinama, sinovi su nekim Ish:
ga iznevjerili: sva četvorica su se ubila, a: jedini cimo, za;/
unuk je i sam na najboljem putu da to učini.· Zena zaanoHo g
se razboljela i nakon smrti trećeg sina se propila, (Njemu n
20
l, naglo exi­
diničkoj sli­ zapustila kuću, pala u bezgJraničnu apatiju u koju je
naglo, u ro­ hitjela uvući i njega. To joj nikad nije pošlo za ru­
su karakte­ kom jer ono njima nikad nije govorio kao o :mrtvi­
: miokarda, ma što se govori, nego kao o ljudima koji su jednom
'1a dosadaš­ napravili grešku u životu, odigrali pogrešnu kartu,
r.« pali na kontri; i 'Oni rijetki prijatelji koji su mu os­
tali, kao da su se bojali njegove starosti, kao ogle­
dala, izgužvanog man1lila, progorjelih najlon-košu­
kara. lja, prljavih maramica i njegove ludačke vjere da
otpuno sam. ne smije i ne može umrijeti dok od mene ne napra­
vi čovjeka.

Tak'O smo živjeli: 'On je imao mene, ja njega. Na

kraju me je prevario. On se izvukao. Ja sam ostao
sam.

. dana. Po
ogao da vi­
ugi put iz­
.inuta uze­
II
sreću, za­
., klupu u Bilo nam je interesantno dok smo živjeli zajed­
malo vino no. Ja sam se trudio damu ukradem pare, a on se
lO američ­ trudio da ih što bolje sakrije: Na krraju, ja bih mu
to što se ih obično uklI'ao, odlazio u kafanu, napijao se do be­
la verzija svijesti, vraćao se kući i njega optuživao da je on
za priveo kIDiv šito ja pijem, da u meni kola njegova zla krv,
da ja ne IIDQgU ništa pTcxtiv toga. On me je gledao i
je nalago mahao glavom.
kojem je
jim ljudi­ Tako sam mu davao materijal za razmišljanje
) u životu i mogućn'Ost da nečim ispuni svoje besmisleno vri­
ida bude jeme.
pohlepu,
Djed je bio lake ruke što se tiče palla samo u
sinovi su nekim Is'lučajeV!.ima. Kada bi mi za:tJreibai1o :para, ;re­
a: jedini ci-mo, za falI1II1er1ke 1J.i ai!pele, 'Otišao hih !kod njega i
tini. ·Žena zamoho ga. Tada Ibii narstajalo heskrrajno natezanje.
~ propila, (Njemu nije išl'O u glavu kako neko može dati pe­

21
 deset hiljada za cipele koje ć,enositi tri mjeseca, Kas
kad je .on svoje platio pet hiljada, a evo, nosi ih već god bi r
osmugod:iaJJu. Faa:mer.ke je ,smatrao nečim nepristoj­ Nakon II
mm.) TlU de bio ll.llP'OI"an i Jroil:iJk.o ;god Isam molio, mi onoli
preklinjao, lobećavao, prijetio, dobivao glumljene, Dru
a na kraju i prave histerične napade, nije pomagalo. đe sluča
On je ostajao tvrd. se spren
Tek, jedan dan izgubih dobru lovu na karta­ mišljem
ma. Kako nisam imao da platim odmah, založih )IDa
gramofon. Sav, očajan sam otž,šao !kod djeda, jedi­ Up
nog čovjeka koji bi me mogao izvući iz bule. Prek­ b:r1javio
linjao sam ga da mi da para. On je pitao za šta mi damuo
trebaju. Kako mu nisam spominjao nJi farmerke ni znak po
cipele ni košulje, on je bio uporan i insistirao da »Dc
mu kažem za šta su mi potrebne pare, .pa će mi ih ubudu6
tek onda dati Već potpuno iznerviran, dreknuo da ne d!
sam: »Zijanio Isam lIla :kartama!« Tek
. anse nimalo nije zbunio (kao što sam to ja re za po
očekivao) već mi je" odmah postavio slijedeće pita­ sam par
nje: bih »zal
»Šta si igrao?«
lim pre:
Tu se meni upališe lampice i ja, iako sam izgu­ MOo:
, . bio na pokeru, slagah da sam igrao preferans. dosti, j
ratovim
»,Po lko1i1ro poen?, pitao je dalje. ci obezl
»Trl banke,« ,odgovorih. žda mu
»Koliko partija?« stariji l
»Pet!« Ja
On me sumnjičavo gledao:
ljubavn
»Od koliko ste igrali partiju?«
pare za
»Od sto,« odgovorih. '
prvog r
On onda zatvori očJi i poče nešto računati u se­

bi, a onda klimnu glavom, izvadi novčanik i dade

mi pa;re i sasvim m.iirno reče:
lIPa, da! Kad čovjeka stane karta, može toliko
izgubiti.«
J oš mi je održao govor kako ne 1Jreba ni da ig­ I
ram kad ne znam i sve u tom smislu. Na ~aju iz­ ,l·
vadi špil karata dz ladice i još mi pokaza neke fine­ Dj{
se u igri. Ostade zamišljen miješajući karte, a ja sete go
požurih da podignem gramofon. me jer,

22
l mjeseca, Kasnije sam taj »fol« s kartama koristio kad
lOsi ih već god bi mi zatrebalo paIra. Uvijek se dešavalo isto.
. nepri-stoj­ Nakon kraćeg ispitivanja, vadio je novčanik ci davao
;vm molio, mi 'Onoliko koliko sam tražio.
glumljene, Drugi način da mu dskamč:iJm pare sam tako­
pomagalo. đe slučajno otkrio. Jednom mu zatražim lovu i već
se spremih da mu do najsitnijih detalja ispričam liz­
na karta­ mišljenu partiju kad me on iz čista mira upita:
.h, založih »Da ti, mali, nisi nešto zabrljavio s curom?«
jeda, jedi­ U prvi mah md ne bi jasno šta on pod onim »za­
mleo Prek­ brrljavio« misli i počeh grozničavo razmišljati šta
za šta mi da mu odgovorim. On tu moju šutnju protumači kao
.nnerke ni znak potvrde i kajanja, pa blago reče:
:istirao da »Dooro, de. Svakom tO' može da se desi. Ali, pazi
aćemiih ubuduće. Zar ne znaš sine da ima načina i sredstava
, dreknuo da ne dođe do roga?«
Tek tada shvatih da on misli da mu Itražinl pa­
sam to ja re za pobačaj i dođe mi da prasnem u smijeh. Dobio
~dećepita­ sam pare, a i kasnije sam ih uvijek dobijao kad god
bih »zabr1javio«. Klimao je glaV'Om sa nekim vese­
lim prrekorijevanjem i laćao se novčanika.
sam izgu­ Možda je tada iI"a!l)].Thiš:ljao o ISv01ioj gla!ooO'j mla­
erans. dosti, još gladnijim studentskrim danima u Beču,
ratovima, neprestanom seljakanju, brizi da porodi­
ci 'Obezbijedi kruh i krov nad glavom, škO'lu... Mo­
žda mu je bilo drago što njegov unuk, kao što to
stariji ljudi kažu, »tjera kera« ...
Ja jedno znam: da sam uistinu imao onoliko
ljubavnih doživljaja koliko sam puta od njega dobio
pare za izmišljene aoortuse - važio bih k'o švaler
prvog reda.
LIDa:ti u se­
mk i dade
lože toliko
a ni da ig­ III
a ~aju iz­
neke fine­ Djed je, po vlastitom priznanju, pio od dvade­
;:arte, a ja sete godine. Doduše, optUŽivao je rat kao uzrok to­
me jer, veli, teško bi živu glavu izvukao sa Karpata

23
da nije bilo ruma. Smrznuo bi se, kaže. Ne bih baš »Nij
rekao da je sve bilo tako - elem neise... Tek
.. Pio je punih šezdeset godina bez prestanka, ne »Juč
računajući VIrljeme provedeno po bolnicama, pa se skoči sa
za njega opet ne može reći da je bio pijanac. Ja ga klimao g
nikada nisam vidio pijanog. Znao je biti, ono što Jed,
se kaže, »cvrcnut«, ali nikada pijan. Imao je svoju »Ma
mjeru, a ona je bila najviše !itatr vina i porcija prže­ što bih t
nih srđela ili tri deca rakije i deset deka sira. A, »Ti,
evo, kako se desilo da je prestao piti: t.elji dol
Jednog dana ga vidjeh kako dde prema kući'- u pričinja,
onom stanju koje sam opisao kao »cvrcnuto« i po­ či i nalSt
žurih prije njega, uđoh kroz prozor u njegovu kuću
(stanovao je u pr:iJzem1ju) i ISaikrih se na 'Ormar. Htio
sam da vidim gdje će danas sakmti novčanik. (Zbog
mene ga nikad nije kitio na istom mjestu.) Cekaću .
dok zaspe, uzeću onoliko koliko to dopušta trenut­
no stanje njegovog novčanika, a onda se opet neo­
paženo izvući k1'oz prozor. Savršen zločin.
MilsJio ISam da će on, s obziroom [la, svoje stanje, I, ta
odmah leći da spava. Al' kamen. On prvo uze »Os­ me ni dl
lobođenje«, pročilta ga od prve do posljednje· strane,
(U stvari, od posljednje do prve, jer starci novine
listaju ododzada, od smrtovnica, kao da se boje da
jednog dana ne ugledaju svoju vlastitu sliku i proči­
taju svoje :ime.) onda isto tako i »Politiku«, a na
kraju »NIN«.
Ja sam se već bio ukočio na ormaru i prokli­
njao svoju genij alnu ideju. On, na kraju, odloži no­
vine, skide se, izvadi novčanik iz džepa i strpa ga
u njedra, a. zaltlim leže. Ali, nikako da čvrsto zaspe.
Svaki moj pokret na ormaru bi ga trgao iz sna.
Meni više dosadi to neudobno čučanj e i ja sko­
čili tS ormara, a u dnugom· &kaku se a:lađoh na ulici.
Sutradan ga zatekoh u kafani, u »LOVCU«, gdje
drugo, kako pije sok. Vjerovatno prvi u njegovom
životu. Upitah:
)~Dedo, šta je Ito IS tobom? Š10 to piješ sok?«
On mi, duboko potresen, odgovori:
»Ja, mali, više ne smijem da pijem!«
»Je l' ti to doktor zabramo?« upitah.

24
e bih baš »Nije doktor. Dobio sam delirijum tremens.«
Tek sada lIl1i .je bio šah.
;tal1ka, ne »Jučer mi se pričinilo, dok sam ležao, kako ti
na, pa se skoči sa o:rmaII'a i izleti kroz prozor,« zabrinuto je
lac. Ja ga klimao glavom. »Ne, ne smijem ja više pliti.«
, ono što Jedva savladavaj ući smijeh, rekoh:
I je svoju »Ma, kakav delirijum tremens! Uostalom, za­
.'cija prže­ što bih ti se baš ja p:ničinio?«
a sira.. A, »Ti, ti! Ko bi drugi? Rekli su meni moji prija­
telji. doktoil:i da se čovjeku. u delirijum-tremensu
la kući u pričinjava ono što lInU je najgore u životu«, zaklju­
1tO« i po­ či i nastavi da '8Irče sok 'koji mu, očito, nije pridao.
;ovu kuću
mar. Htio
tik. (Zbog
.) čekaću
ta trenut­
opet neo­ IV
.je stanje, l, tako! Danas sam ostao sam. Nemam više ko­
uze »Os­ me ni da se pričinjavam.
je strane,
ci novine
~ boje da
:u i proči­
~u«, a na
i prokli­
)dloži 1110­
strpa ga
;to zaspe.
; sna.
i ja sko­
na ulici
::;U«, gdje
ljegovom

; sok?«

25
 MOJ DJED, OPET
prema
uzme t
Ni
događa
i moga
vaopo
»R
Or
»Š
»~
'ur:
Or
:,
»S
Izašao je iz Pokopnog društva noseći u ruci tek :tl no buc
odštampanu smIltovnicu. Pažljiv'O je pročitao nebi Tl?
li pr'Onašao neku štamparsku grešku. BdIo je u redu.
»Oža1ošćem:i.supI1llig Petall' d QstaJla Ill[logoibr.ojna rod· Ot
bina.« završavao se tekst. četrde~
Bi'O se dugo premišljao prije nego je stavio ono vom g:
»mnogobrojna ll"odbina«, ali sada je bi'O zadov'Oljan. Mačke
Bolje je 2lV1UČa'lO, a uosta:lom; »NiUcad čovjek ne zna! mogao
M'Ožda... « vjek, r
Pažljivo je presavio smrtovnicu i stavi'O je u Dt
lisnicu među dvije (plavih 'Okvira) koje su već bile iz kuĆI
tu, već !iskrzanih rubova. na preklopima. Njeg'Ovi si· mjestu
novi. se vra(
Da, njeg'Ovi sinovi... Tu, nije bilo »Mladena«, I (
najstarijeg sina koji je nestao u ratu. Njegova smrt nje vii
nije nikad zvanično p'Otvrđena. Ono »M'Ožda« se od­ Kakva
nosilo na njega. ti ni ri
Sutradan je uzeo Itaksi, mada se to protivilo nje­ Sc
govim pI'fu1citpima o štednji, oi 'Otišao na sahranu. No­ nih, st
vo gr'Oblje je bilo daleko. Od starog više nije bilo ni i čeHkJ
traga: prek'Opano je, zemlja je pO'l'avnana, asfaltira­ Ino u l
na ,i tuda su' sada jurili. aut!Qmobili. nu po
Na sahrani je bilO sam, što se i moglo očekivati, Pl
ne raČUlIlajući, 'lUlIravno, oni'h nekoliko na!stranih sta­ pio na
rica nezemaljskog izgleda, k'Oje ne pr'OPuštaju niči­ m'Oj b
ji spr'Ov'Od. K:
Kada je sve. (brz'O) bilo gOtIOVO, vratio je šešir put pl
na glavu, uzdahnuo: »Eh, tak'O ti je to.« i krenuo njega

26
 prema grobljanskoj kapiji razmišljajući da li da
uzme taksi ili da sačeka autobus.
Ni njegovi pro:tekli dani nisu obilovali nekim
događajima i tekli su ubistveno isto, ali nije bio sam
i mogao se za nekoga »uhvatiti« kada bi prekopa­
vao po uspomenama. Upitao bi:
»Ružo?«
Ona bi se tad trgla iz drijemeža, odgovorila:
»Š1:a je sad 'Pero?, a on bi je urrrtiJcio:
»Ništa, il1išta. " Samo .gledam spavašJi rili si
'UiIIlIrla.({
Ona bi prO'mrmljala, tobože ljutito:
»Sad ne spavam. KakO' ću spavati kad me stal­
l ruci tek no budiš. A ne daš mi ni da na miJIu umrem.«
tao nebi Takio su se šaiHM.
e u redu.
ajll1a irod­ Ot:kada je iSJDUŠena kuća ill 'kO'joj je živio preko
četrdeset godina i otkad je dobio Sitan u jednom no­
tavio ono vom gradskom naselju , sve je poSl1:alo još praznije.
dovoljan. Mačke, kojima je uvijek u životu bio okružen, nije
~neZ11a! mogao povesti sa sobom. Zna se: mačku ne veže ČO'­
vjek, nego mjesto.
.vio je u Dešavalo mu se sada, i to sve češće, da izađe
. već bile iz kuće, zaputi se uliCOIffi, a onda najednom stane u
jegovi si­ mjestu rp.iJtaJjući se da li je 1/:0 sad 'izašao irz kuće -Hi
se vraća.
tl1adena« , I dalje je, 'Po navici, kupovao novine, aH mu čita­
ova smrt nje više nije predstavljalo nikakvo zadovO'ljstvo.
a« se od­ Kakva vajda od čitanja ako nemaš s kim progovolI"i­
ti ni riječi o onom što si pročitao.
:ivilo nje­ Sam je sjedio u kafani, jednoj od onih moder­
ranu. No­ nih, staklenih kaveza gdje je sve b1isitalo u plastici
je bilo ni i čeliku, muzika trešta1a, a konobari bIli m1a.di, Istal­
asfaltira­ Ino u pokJretu, tako da nisu imali vremena da zasta­
nu pored njegovog stola, da upitaju za zdravlje.
:>čekiva ti, ProJ;lašaO' bi nešto zanimljivo u novinan1a i lu­
ranih 6ta­ pio nadlanicom po naslovu: »Vidiš ti šta se događa,
taju niči­ moj brate!«, ali nikog nije bHo da mu odgO'vori.
Kafana se punila i praznila svojim II"jtmom, po­
) je šešir put pJ.iJme i O'seke, i sav taj svijet je prolaziO' pored
i krenuo njega kao da on i ne postoji. Ako bi već nekO' svr­

27
nuo pogled na njega (kada bi ga uhvatilO napad kaš­ za
vj,
lja), bi'O je to onaj neopisivi izraz s kojim»mladoSlt« pa
promatra »starost«, izraz pun straha, neshvatanja, op
mržnje inetrpljivosti. . sv,
Po noći nije spavao i uza:Jpd je te časove poku­ sp
šavao prekratiti irUjući po sjecanju, ali nije bilo ni­ m,
čeg čv,rstog za šta bi se prihvatio, ničeg stvarnog, ni­
ka
kakvog predmeta, ničijeg lica ili glasa koje bi potvr­ m,
dilo da je to on i da se t'O i to nekad dogodilo. Lutao
je pogledlOm po praznoj sobi i po sebi, buljio u kv:r­ za
gave ruke na koljenima i samo je jedna užasna riječ
tutnjala njegovim mozgom: »Ntišta, ništa, ništa...« Sal
Onda, smoren osjećajem. besmilS'la ikojU. je ta hnita g.
riJječ izae:.i'V.ala, !]JOČli!I1jao bi da tiho ponavlja: »Dana,s nio, sj<
je sedamnaesti mart, danas je sedamnaesti mart...«? »Ono Sl
kao da je rt'O neštošt'O mu se Ille može oduzeti i zami­
jekati. Pri
Tako je iz dana ,u ,dan »čekao .svoj lred« i često bi trake vj
sa strahom pomislio da se nešto u tom »redu« nije vnog D
poremetilo, da je qN pobrkao Itaj red k'Oji važi za Da,
sviju od kad je vijeka i čovjeka,. da je zaboravljen, »ĐŽ« i
preslročen ... NJE«.
On
U osvit jednog dana, poslije noći ispunjene s
vidjeti.
»Ništa«, najednom mu je pred 'Oči iskrsnula slika Slo
jasnija i od same stvarn'Osti: nuo da
tuda PI
On, vitak i uspravan, odmah poslije oslobođe­ gledala
nja, prolazi gradom, zastaje u Titovoj ulici i čita »G(
napis na Spomen-ploči kod Vječnog plamena koji ono tar
su klesari upravo završili i upravo spremaju alat požutje
u torbe. Tada u tekstu pronalazi grešku, pa dm­ On:
gu: umjesto »OTADžBINU «, uklesano je »OTAĐ­ stlrahol1
BINUcc, a na jednom mjestu je ispušteno i jedno »Š1
»ZA«. Vuče jednog radnika za rukav i pokazuje hoćete {
mu greške. Radnik ga gleda ne shvatajući ništa, On
kaže: To ti, druže, šefu! šef prilazi, on mu objaš­ »Zr
njava, šef vadi neki papir iz .džepa, gleda u papir, kad su
pa u spomenik, psuje oca-majku glupu, neradl1.ič­ banka,n
ku, neprijateljsku, izdajničku, kaže radnicima da vidite, 1
nigdje ne idu, odlazi negdje. Ubrzo se vraća s ne· hoćete.
kim čovjekom strogog izraza lica i s neskrivenom
28
 zabrinutošću mu pokazuje greške u napisu. Co­
lpad kaš­ vjek psuje, ponovo gleda u spomenik, prilazi, pi­
mladoSlt« pa rukom kamen, šef za to vrijeme stoji nemoćno
hvatanja; opuštenih ruku, radnici u grupi se prave da ih se
sve to nimalo ne tiče. Onaj hoda gore dolje ispred
,ve poku­ spomenika, govori nešto šefu, a šef daje radnici­
; bilo ni­ ma znak rukom da priđu bliže, daje im uputstva
trnog, ni­ kako da preprave ono »Đ« u »DZ«, kako da upišu
bi potvr­ malim slovima »ZA«. On stoji sve dok radnici ne
lo. Lutao završe svoj posao.
iio u kv.r­
,S~ riječ
mšrta... « Sada je sve to ponovo vidio i obuzela ga je ma­
)j~ je ta hnita g.rozničavost, Brzo se obukao, ni štap nije po­
L: »Danas nio, sjeo u aut'Obus za grad, ponavljajući u sebi:
mart...«? »Ono stoji! Ono mora da još stoji. . ,«
eri i zanri­
Priša'O je spomeniku 1 drhtavim rukama sklonio
. često bi trake vijenaca koji su tu bili položeni prilikom neda­
:du« nije vnog Državnog praznika.
i važi za Da, stajalo je još uvijek: »Đ« prrepravljena u
oravljen, »Đl« i ma1im slovima ubačeno »za OSLOBOĐE­
NJE«,
On je to ispravio. Evo, vidi se. Svako too može
vidjeti.
unjene s Slova su mu blještala pred očima i OJ;l se osvr­
ula slika nuo da provjeri vide li rto što on vidi i drugi koji
tuda prolaze. Prišao je nekoj djevojci kaja je raz­
oslobođe­ gledala bioskapski plakat i rekao joj, sav blistajući:
,lici i čita »Gospođice, :izvinite što smetam, vidite, vidite
nena koji ona tamo... Ono sam ja ispravio.« pokazivao je
maju alat požutjelim kažiprstom prema Spomen-ploči.
lo, pa dru­ Ona se odmakla korak, pogledala ga pomalo sa
e »OTAĐ­ s1Jrahom,pomala s gađenjem j rekla:
.0 i jed1w »Šta hoćete? Šta tramte? Ne razumijem! Šta
pokazuje hoćete od mene?«
ući ništa, On je pokazivao u natpis i objašnjavao:
nu objaš­ »Zna1l:e, 'Odmah poslije rata, ja sam prolazio baš
l tL papir, kad su postavljali ploču i znate ja sam, iako sam
neradnič­ bankarsl<:;i činavnik, znate, jezičar po vokaciji. .. Eno
ticima da vidite, lijepo može da se vidi, možete i 'Opipati ako
"'aća s ne­ hoćete.,. Slo-bodrlo, to je urezano... Ja sam to pri­
krivenom
29
 mijetio i ispraVio... To je bilo 'odmah poslije rata. SVJ
Vidite ono »OTAĐžBINU«. Tu je pisalo »OTAĐBI­
NU«. Znate to se u Bosni stalno miješa, nikako da
narod nauči razlikovati »DŽ« i »Đ«, ali ja sam to
ispraVlio...« '.
Ona se odmakla van dometa njegovih ruku i
oswnula se oko sebe kao da traži pomoć, ponavlja­
jući:
»Ja, ja... ja ne znam šta vi govorite... Sta ho­
ćete od mene...«
On nije ni primijetio kad je iz poslovnice JAT·a
izašao mladić s avionskim kartama u ruci i s osmi­
jehom na licu, prišao djevojci i upiltao je i ne gle­
dajući u njega: .
»Šta!hoće stm«, a ona ga je obujmila oko pasa,
slegnula ramenima i rekla: . (Pre
»Ma, pustil Dilejal« i odoše' sretno zagrljeni, a i trebao
često O]
Oll, koji je zaboravio šta to znači biti sretan...
Lner
U ISItvalIT, više miran... izmošen
kojem.
očale k,
pane 0<:
jek SijJIr.
ovdje?«
Sta
<I ze II ŠIk
pitanje:
Zm
sam, na
»Fr
odgajali
te i u Si
jedne pl
što se ti
Osim sl!
ko čuve
(Naime,
po nek<
»ljubitel
je čuvell

30

dije rata. SVATKO NETKOG PONETKAD ZAVOLL ..

,OTAĐBI·
rlkako da (Kaže, pjesma stara.)
a sam to
h ruku i
ponavlja­
.. Šta ho­ J
:l
dce JAT-a ~
~
i s osmi­ il
i ne gle­ rl'"
,Ii~
oko pasa, il
:.1 ('Profesor geografije je bio baš onakav kakav bi
;l
cl
trebao da bude jedan profesor geografije i kako ga
djeni, a i "

an... I
ii
često opisuju u knjigama: .
L nemaran, tamnoplavo odijelo koje se sjajilo od
izmošenOistU., hDjele mrlje oko desnog džepa !saik.oa 'Il
kojem je uvijek imao nekoliko .komada krede, nao­
očale koje neprestano spadaju s nosa, buljave, pos­
pane oči, svi pokireti ·rasijani,a usta kao da su uvi­
jek :S!PI"emI1a da (pOstave pitanje: »OtlkiUd i zaS'1o ja
ovdje?« 1
Stajao je pored otvorenog prozora i gledao bre­
ze .uškdLskomdvorištu. Prethodno' mi je ;postavio
p±tanje: »Privreda III FiramOUlSllmj!«
Znajući da uopšte ne sluša šta ja to pričam, ja
sam, na opšte veselje ,razreda, deklaJlIlovao:
»Francuska je, daklem, opštepozmllta po svojim
odgajalištima slonova koje izvozi na sve kontinen­
te i u sve zemlje svijeta, a u planu je i \izvoz na sus­
jedne planete. Mislio ko šta hoće oFirancuskoj - ali
što se tiče slonova - tu joj nema premca u svijetu!
Osim slonova, Francuska je u svijet dzvezla i nadale­
ko čuvene. pijance, .kojih ima i ovdje ;prisutnih...
(Naime, profesor je ,bio onaj ,tip čorvjeka ikoji ,ge,
po nekoj međunaI1odnoj konvenciji, obično naziva
})ljubiteljem dobre kapljice.« . " ali, aH F.rancuska
je čuvena po nečem što je zaista ~

31
~OUSke... 70 su .ami
.
&a!nru2:i.•.•1IrMedn a
na svijetu s~ ne može pohvaliti toliki~o­
jem :rancuza i mi joj ovdje, pred svima na tome I ltNem<
dijete.« . /
skidamo kapu...«
U razredu je bila ludnica. :profesor bi se tad
okrenuo cd prozora i tek reda radi trekao: »Nećemo
šaptanja\« pa bi se ponovo zadubio u posmatIranje
'1JiJ1Jra'V'Otg !plesa brezovcg J.i5ća. . . Hi III nešto drugo; iko
bi ,ga znao?
i
r~
Onjel
vnik« na k
le - sve (
što nikad l
Među
stajao na
Ja sam nastavljao: dao! I mis
»Kao što:se Jaikomože zaJcljlllčit1Ji, ~ane'f.ran­ lio?!
OU!Sike ,kape !potiču. diireik:llIlo UZ Francuske i mnogi Nas tr
poznati ljudi, .od Pikasa do Sartra, mogu se pohva­ je to osjeti
liti da su se njom slUžili da ukrase ili zaštite glavu ... zbunjenom
Jedan od glavnih proizvoda Francuske koji ni »Dedel
u kom slučaju ne· bismo smjeli zanemariti je, sva­ Francusko,
kalko, :i N8JPO!leoo.. Na:poloone u !pOsljednje vrijeme
sve češće SJrećemo u ludnicama ,i na karikaturama,
u ItrorogO!lll šeširu i s' rukom ušlicu..• Od njih se
takođe pravi jedan od najboljih konjaka na svije­
tu...«
Za ,to vrijeme sU;[,a'ja lU trazredu iLgl'a'1i ipOoo1a!Pe
ispod klupa ili se pipkali sa ženskicama, gađali pa­
pirtićima, ili, iz puke dosade urezivali svoje inicijale Kad SI
u klupu... tako i tak~
Profesor bi se najednom trgnuo, namjestio na­ rekao polu
očale, sjeo za katedru, otvorio »Dnevnik« i svečanim »Vidi .
glasom objavio:
»Nisi ti to, Dario, baš najbolje savladao. Ne, ne.
Koliko da mu dam?« obratio bi se tad razredu. / -Bio je
. Svi bi tada graknuli: »PET! Pet, profesore! Sve onda, zais1
je znao.« obučen.
»Uvijek vi sve znate! Je ti ti dosta četiri?« pitao čen u ne
bi mene. čovjeka ke
»Kako vi kažete profesore...« ga, smjesti
dan oklop.
\ Jednog dana reče ·mi jedan prijatelj čija je lo, košulju
ma1jka MIa :šilmlls:ka pnijateljica s tim lIlašim profeso­ kravatu, Č~
rom geografije, da mu je umrla kćerka. . dno virile j
Dan poslije sahrane, prije nego što će profesor I derne i sk1
doći na čas, ja rekoh raji: ' piletu sise,

32 3*
li~:
tna tome

»Nemojte danas zajebati,. . . Profesoru je umrlo
dij ete'«;1
On je ušao u razred, otvorio prOZOlI", SItavio .Dne­
bi se tad vnik« na katedru, !raZaStro mapu Evrope preko tab­
»Nećemo le - sve ono što je svakog dana radio - i, nešto
smatJranje što ni1cad. nije prije uradio: zapalio je cigaretu...
drugo; iko Među rajom u razredu je vladao muk. On je
stajao na prozoru i gledao... Ne znam šta je gle­
daol I mtislio... Otkud da ja znam šta Ije tad mis­
waaJ.ef:ran­ lio?!
e i mnogi Nas trideset i osmero je ltada bilo s njim i on
se pohva­ je to osjetio i kimnuvši glavom prema meni, sasvim
ite glavu ... zbunjenom, rekao:
k.e koji ni »Deder, ispričaj mi nešto o uzgoju slonova u
iti je, sva­ Francuskoj .«
je vrijeme
lkaturama,
)d njih se
:t na svije­

di. poilcla(pe II
gađali pa­
je inicijale Kad se predstavio, važnim glasom: »Zovem se
talro i tako. Ja ću vam predavati hemiju,« neko je
njestio na­ rekao poluglasno, .a vjerovatno sam to bio ja:
i svečanim ltVidi ti km"ca!?«

aa. Ne, ne. .~

azredu. /' '<., Bio je obučen (Kada kažem da je bio obučen

=esore! Sve onda, zaista, pod tim pojmom mislim. da je bio
o b u č e n. Nije se sam obukao. On je bio o b u­
tiri?« pitao č e n u nekoj robnoj ku6i. Takva je to bila vrsta
čovjeka koja se ne bi znala sama obući. Obukli su
ga, smjestili su njegovu ~u sasvim prikla­
dan oklop...) u sivo, dem ~, dvoredno:odije­
elj čija je lo, košulju s velikom špicastom kragnom, pletenu
ill profeso­ kravatu, čarape šarene do povraćanja koje su besti- (
dno virile ispod prekiratkih nogaVIica pantalona, mo­
:e profesor "I derne i skupe italijanske koje su mu pristajale k'o
piletu sise, ~ na koje je, sasvim OČito, bio neizmjer­

3* :u
 nO"pE:lnOSafrjer~ Je 'sjeo i 'Prekrstio noge V1soko;>a či­ 1<ata~
nilo bi se da bi ih najradije skinuo i stavio naka,te~' u kabinet
dru da i mi podijelimo njegovo ushićenje ... kus, nača
"" GocUn.:e? ,N'eš.to neodre(iene. ',' Gogolj bti·rekao: »OtV(
»Ni, s~r, ni mlad, ini 'mršav'ni debeo, ; ."«' tunrra.«
. ',' 'iPa,zaJdowlj~ se Gogoliem. '::1 ' ','.
Njego""se karakte1(otkrivao·izčasa,u' čas~.Bio; 1<0 SI
je 011 od one v:r~temalih'tirailaf in:la1fu' Hitlera »iz male, zle
vao Hce i
na~eg: :sokfl~~, ;koji" na sv;l,l$:t;eću, nemaju. nikakve'
mo~l, ,J~()ji, ostaju. Qno što jesu; vječiti nezadovoljni~ mogao za'
ci, perfidni mučiltelji svojih žena koje se sada sigur-; Poslij
no)~iljadu putapitaju:»Šta ro1'Qi da poO:em,za::nje­ ni, nije IS.
g<t?~ ,i ,koje ne ;D,liJ:aze odgovor.(Ne~:netrudite se, ja sam.izl
drage gospođe. Ja znam zašto! Imwnpvalo .vam je, sam znao,
tP. ~,:t;o y~~ prosi P<rofesor, ,Profesor. 'savelikiim: ,»p«. Ali, a
Zamisli samo: Ptrofesor, ..Vas, priučenudalctilograf.. --~~I
kinju, provincijalku iz tamo neke vukojebtine. To ni
u najdubljem snu niste mogli da pomislite. Znam
~.neš:
vaša maštanja nastala poslije čitanja svili nekih re­ .. Opet,
vija »Dvoje«, »Ljubav«, »Amor«, gdje se na kraju, ćao nekal
osjeća je(
obavezno pojavljuje onaj toliko poznati »princ iz
ba}ke«. Naravno, [lije tu bila samo kriva vaša razi­ kosu, kiti
grana, pubertetska maŠfta: bilo je tu i nagovaranja oduševlja­
roditelja: '»Giupaoo, štacekaš?n To fi'je prilika!'« E, vom profe
evo vam prilika;) t :, " . .' ' . . . " , .... '
Elem, :taj' »Kapo« 'u"svoJoJ kući, je svoju »'V'last Kao:
i moć«, od prvog trenutka htio pro~iriti: i na razred. godina, h(
Ako je i imao <ikakve šanse, a nije je imao, da mi je sve.
da isposluje neki autoritet među rajonl, i ta šansa Jedllf
je "nestaila . nel:imgom !kad' !UibrirootkriS.moda· naš »Kinotekl
pl'ofesw iinagovornu inaim. Nairtte,' kotrljao je 'slo­
vo »R«.' .' , "., " Kako
··(Prva 'naša' reakcija je' bila smijeh., Doduše, dis.;' ja je TrnaJ
kretaU i'pHgušen smijeh"N~ko je'samo:dobno pri­ kinom u .
časova:i ~
mijetio: da bi bilo bolje kada'bi predava0.francuski:
jezik.) , ',.., " " , '. gdje oko
i ., . "On je bio sawšenosvjestan te, svoje ;niane, pa'
tibo da nt
je, uz veliku' samokontrolu" ipak izbjegavao riječi. pusti s ča
gdje bi, se čulo ;wp:rokleto "»tJ1l'.«; ,ili bi us'piO,okre­ »Pro
nuvši"' se: prema tabJi'dapJiguši to ,grgoljenj'e jezika. U nje
Tako; i .'nije haš iigledalCl toliko T9gObatno;·" " vam se, a
3;'f·
&isoKa' 'a či­ Katastrofa je nastala kada je jednom prilikom.,
'io na 'ka,te~. u kabinetu za hemiju, nalronšto smo iizvelineki po­
e... kus, načas se zaboravivši !rekao:
lj, b:i ;rekao: »Otvorrrite prrrozorrre, pokvarrriće se aparrra­
turrra.« 1

Ko se nasmijao - to sada ne znam. Njegove

L.U čas~Bid
male, zle oči su se zaustavile na meni, ja sam, skri­
o

Hitlera »iz
vao lice iza sveske, ali smijeh razreda se više nije
aju.nika~v~ mogao zaustaviti ...
ezadovolJm.;
: sada sigur-; Poslije toga, u njegovom ponašanju pr~ma m.e-.
•.đern' za: nje­ ni, nije ISe ništa !himno irzmi1enilo: on me prozivao,
: trudite se, ja sam.izlazio pred tablu, odgovarao onoliko koliko
lalO vam,je sam znao.' ..•
relik,in:i." .}) P«. Ali, ali. . . ­
·dakJtilograf.. o" • vidio sam u njegovom pogledq nešto IJl~
~bine. To ni zlo... nešto bolesno ijadpo.. _ . o , ,o o ' ;

lslite. Znam Opet, s moje strane; j'a s~ prema ',njemu osje­

ili nekih re­ ćao nekakav nadmoćni! prezir kakav već može da
ie na kraju,
osjeća jedan sedamnae~togodišnj~ koji nosidug'!l
ti »princ iz kosll,kiti se raznOlraznim~~htppy«, drang(llijama,
'a vaša razi­ oduševljava se »Beatles:iJIna«, prema tamo nekom si­
nagovaranja
pri1ika!'« ~,
, '" .:" .•
vom profesorčiću. J,,
svoju »vlast Kao. što več rekoh, imao sam tada sedamnaest'
i na razred. godina, hodao s prvom ljubavlju mog života... Bila
je imao, da mi je sve.
l, i ta šansa Jedne veČeri izvadih dvije karte zakIDa. Za
;mo ,da' naš »Kinoteku«. Od sedam sati. "
:rljao je 'slo- o Kako .sam bio dogQ'V'OII'io .sa S'VojQ[ll OUl['om 0ko­
ja je !imala Itaj dap. pet čaSova) da se nađemo pred
Doduše, dis­ kinom u pet minuta do sedam, a ja sam imao šest,
. :z;lobno pri­ časova:i šesti je čas, po ne8'l'eći bio hemija,ja, ne­
lO francuski.
gdje oko pola sedam, upola časa, priđoh katedri i
tiho da ne čuju nl 'Oni iz prvih klupa zamolih da me'
je mane, p.a pusti s časa pet minuta' do sedam:
gavaorlječi '
o ,

uspio,okre­ »Profesore, možete li lIlle pustiti s časa?«'

jenj'e jezika. U njegovim oč:iJIna je nešto bljesnulo i kunem
tno;· " vam se, ako su te 'Oči ikad ispoljHe i odrazile hilo
3S
 kakav osjećaj, onda je to bilo tada; slavodobitno, s
osjećajem potpune vlasti nada mnom, upitao je: Sutra
lima.
»A zašto bih te pustio?« Ušao
ZbUnjeno i smušeno sam, priznajem, promu­ sutnim po
cao: katedru, j
»Imam sastanak s curom... treba da idemo u mjestu gd
kino od sedam... već sam izvadio karte...« nešto što
Gledali smo se netremice i on je rekao, beskraj­ retu.
no llŽivajući, valjajući svaku riječ preko jezika kao Raja
najveći poslasticu, s tolikim uživanjem: ispod kIuJ
I »Ne, ne može. Nigdje l1Ji'nećeš ići.«

(Zaboravio sam pripomenuti da je profesor he­

mije ipak nešto wlio - ne računajući one njegove
ta:lijanslke ailpele - lU' životU: 1:0 je bio njegosv »fićo.)
Kada bi parkirao kod f~~turne sale, obišao
biga, zagledajući ga zadovoljno sa svih strana, dva
pUlta bi Provjerio da li su vrata. dobro zaključana,
kucnuo nogom u sve četiri gume i, <>čito zadovo­
ljam, uptUltio !hi ISe !Pfema uJlam lU ŠIkoru. Na lSamQlII1
ulazu ne bi mogao izdržati pa bi se okrenuo i upu­
tio »mu« j<>š jedan zaljubljeničkipogled.
"t:: Prišao sam mu sasvim blizu, osjetio miris pit­
ralona koji je upotrebljavao poslije brijanja, upio
mu se uvodnjikave <>či,· v:idio svaku bubuljicu na
njegovom čelu; trunje peruti na kragi1i košulje, na­
gea se prema ,l11jegovom uhu, mtom, voštOO()(ffi ii šap­
nuo, đJsipIunjen ne mamni .sam ikakvim osjećajem,
nježno, tiho: e, .

»Pirofesore, vi znate da iiJmate kola...« )

Kad sam to rekao, nisam imao blagog pojma
šta je to tlrebalo da znači: žurilo mi se da ne zakas­
nim na sas~ak, u kino... \
Pored fiskulturne sale,koja se tada nadograđi­
vala, .stajala je gQmila cigala. Ugledao sam, i njego­
vog »fiću, podigao jednu ciglu s gomile i u prolazu,
u trku, je bacio kroz šoferšajbu automobila.
Nisam se ni okrenuo da victim sltaklo koje se
rasulo u hiljadu komadića. PlI'ed kinom me je čeka­
la cura: lju,ta! Zakasnio sam dva .minuta.

36
I'Odobitno, s Sutra popodne, profesor nije došao u školu ko­
Lpitao je: lima.
Ušao je u učionicu, preletio nekim čudnim, od­
eJIIl, promu­ sutnim pogledom po učionici, spustio »Dnevnik« na
katednl, otvorio prozor, zagledao se prema onom
da idemo u mjestu gdje je obično parkirao svoja kola i uradio
e:•• •« nešto što nikad prije nije uradio - zapalio je ciga­
retu.
rno, beskraj­ Raja u razr~du su se štipala, irazbaoi1a poker
::> jezika kao ispod klupa, gađala gumicama....

profesor he­
one njegove
degO'V »fićo.)
sale, obišao
l strana, dva
, zaključana,
,čito zadovo­
.. Na lSanDO!ffi
renuo i upu­
1.

tio miris pit­

rij anja, upio

bubuljicu na

. košulje, na­

,štanom ~ šap­
n osjećaojem,

.•« i •
llagog pOjma
da ne zakas­

la nadogradi­
sam i njego­
~ i u' prolazu,
.obila.
taklo koje se
J. me je čeka­
ta.

37
1.1
I
li 'I

dg.
spo:
I kG
lu 1

luje
sav
mla

Nal
PS):
 Dijagnoza:

I Cijenjen na IK 27. 8. 1983. godine kada je radi

l dg. Psychoneurosis gravis, ustanovljeno da nije
sposoban za pohađanje gimnazije i da je postojala
I kat. invalidnosti, sa kontrolnim pregledom u ju­
lu 1974. godine.
Dolazi. u pratnji dede, izjavljuje da se ne ško­
luje, da on smatra da ne može da radi. Inače je
sav depresivan, odaje utisak veoma nesređenog
mladića koji je prepušten praktički ulici.

Nalaz neul1Olpsilmja'tra od 1..10. 1974. g.

PSYCHOPATHIA (HEBOIDNI TIP)

39
 PROCES

Kloparaju točkovi vagona, odrvenjela tijela,

umorne oči ne razaznaju oblike, glave se mlitavo
klate, trgnu se tek kad vagon naiđe na spojnice
y. ,

sma...
Pogled slijepo luta kroz pr02lOr, u beskrajna po­
lja koja su i iza' i naprijed i svuda ok'Olo... Onda se
vraća, uvlači pod 'Obrve, polusklopljene kapke, neg­
dje UIhutra i tram druge s1dke...

Jučer je sjedio na plaži kada se u gomili golih

tijela pOjavila jedna sasvim nestvarna prilika: nje­
gov djed, u sivom odijelu, sa šeširom zabačenim na
tjeme, bijele kose slijepljene znojem na sljepoočni­
cama, ~la stegnutog knitom kragnom najlonske k'O­
šulje dok mu jabučica hoda gore-d'Olje, hvatajući
dah, sa štapom u jednoj i akten-tašnom u drugoj
ruci.
Opremo mu prilazi nabadajući tankim nogama
po kamenju i dok ga 'On pokušava upitati: »Otkud
ti?«, pruža mu plavu kovertu i kaže najnormalnijim
glasom, ka'O da nema baš ničeg čudnog što se tako
iznenada pojavio:
»Ovo je stiglo za Itebe.«
On pre1djeće očima po tankom, iskucanom pa­
piru i :rae:amaje riječi: »••. maloltletnd... III vezi sa...
po čl. 250 ... ročište. .. Opštinski sud... II 7 i 30
mdn... ako ... u pratnji milicionera... «

41
 Znači, tako! Preks,utra je suđenje. Pa, zar od .»D;
onoga nije prošlo već ihihihi vremena? ZaT nije to Pri
zaboravljeno? On je na to potpuno zaboravio, otpi­ pali,pa
sao, izbr:isao sve to iz pameti... »Zl
»Pa, kako,« zbunjeno muca i ponovo gleda u On
onaj papir na kojem jasno stoji da se mora pojaviti »čJ
osamnaestog augusta u 'osam sati tl zgradi Opštin­ »D'
skog suda I u Sarajevu u sobi broj 51, a ukoliko gleda I
se ne pojavi iz neopravdanih razloga, biće sprove­ vom.
den 11 praJtnji miliciomllra... I sve tako. Ov;
nu dnll
Vo,z 'se vuče l{'roz vtnograde, duh3ll'Vska polja, »B,
pšenicu, kroz sunce, naspram blijedoplavog neba. ipao"?«
Otvorer;ta vrata i prozori vagona ne unose u miutra­ Op
šnjost mmal-o svježine, čistog zraka, ni daška vjetra. maloča
Svaki čas uletllroj skakavaca koji upadaju za vrat, tovanje
upliću se u kosu. hoVinn
Dok njegov djed krvavom rukom obuhvaća kra­ da kaž{
Jolik i s nekim čudnim sjajem u \ispranim očima ob­ mu nijI
jašnjava da je to Il1jegov Irodni kraj (Od Tlrebfunja pa l>'B
do Huma, Trebinj ska se, :lJove šuma, a od Huma pa »K
nadolje, Popovo se zove polje.), majonez na sendvi­ mu kUJ
čima, koje su kupild u Čapljini, topi se i masti plavu i doda
kovertu s velikim pečatom Suda, on želi da' SPliva. »N
»J(
Jutros je u njeno sanduče ubacio kovertu s pje­
smom posvećenoj »Njoj, samo njoj ... « isa svojim Gle
pramenom kose svezanim komadićem ko~ne trake. sašatPt~
(»Tamo« će ga ošišati! Ošišati njego,vUlkQSu - naj­ provali
dužu u cijeloj :gimnaziji.) IpO!slug;
YaIta Z~
Djed je otišao ,tl advokatsku sobu da popije ka­ utakmi
fU,a on je ostao pred-vratima sobe bl10j pedeset i i završ
jedan. Tu je još nekoliko dječaka njegovih godina gradu.
čija su mu lica poznata: viđao.ih je pred blagajna­ Je,
ma kina, Stadionom, tramvajima" pijacama ;j vašari­ »Z
ma, iza Tehničke škole, tamo gdje se igra »čiza« ... Or
Gledali su ga radoznalo i s nepovjerenjem. Os­
jetiH su da on na nek1 mačin ,ne pl'lpada ibu. Ta
Najstariji, čije je lice već 0010 nagrđeno ožiljci. dječak
ma iz uličnih tUQa, pruđe mu i reče: nicu u

42
Pa, zar od »Daj cigar!«
~aT nije to 'PI1UIŽiomu je :kJUtiju. Ovaji-zvadi dgaretu, I])ri­
"avio, otpi­ pali, pa strpa ku:tiju u džep.
»Zbog čega '1i?« pitao je S v:isine.
'o gleda u On mrko odgovori:
ra pojaviti »Čhin 250.«
tdi Opštin­ »Dvjesto pedeset!? Pirovala?!« s nevjericol1."l ga
a ukoliko gleda Izbrazdani dok mu on pruža kovemu s Pozi­
.će sprove­ vom.
Ovaj zadrža pogled na papiru pa se onda okre­
nu drugima koji su se okupHi, potvrđujući:
uska polja, »Bogami:dvjesto pedeset! Vala! Na čemu. si
tvog neba. ,pao' ?« !pli~a ga za~lIlteyesovano ..
~ u'unutra­ Opet ga je napustilo samopouzdanje koje je
ška vjetra. maločas stekao i boji se da će :izgubiti njegovo poš­
ju za vrat, tovanje i divljenje koje se jasno izražavalo na nji­
hovia:n licima dok su pregledali Poziv. Bilo bi glupo
lhvaća kra­ da kaže kako je provalio u biblioteku, a nikakva laž
očima ob­ mu nije padala na pamet, pa odmahnu rukom:
'trebimja pa »Be:z veze... «
. Huma pa »Kol'ko imaš prijava?« upita ga onaj waćajući
na sendvi­ mu. kutiju cigareta koju je maloprije strpao u džep
aasti plavu i doda ilZvi'Jl!java!jIU6i se:
da spava. ilNe ljuti se stari. Ja mislio ti neki peder... «
- On milosTirvo odma:hm.ru rukom:
reriu s pje­ »Jebaji ih... Ko bi ih hYoj'o?«
·sa svojim Gledali su ga s nekom vrstom zavisiti i nešto se
)žne trake. sašaprtarva-H. Njihorvi prestupi ·su biH !Siin~ca p<rema
"()ISU - rnaj­ provali: dže,parenja, sitneJGrađe po radnjama i samo­
-poslugama,s -tezgi Illa pijacama, ipreprrodavarnje ka"
rata za bios:kop:sk:e _predstave, lij eplj eni e ka.:rti za
popije ka­ utakmice, bjekstva od kuće koja su trajala dva dana
j pedeset i i završavala se na željeznričk:iJm stanicama u prvom
vih godina gradu...
1 blagajna­ Jedan reče:
J.a :i vašari­ »Znam ja tebe. Ti oko kina »Radnik« ...«
a »čiza« ... On potv.rdi i time sav ·razgovo:r bijaše završen.
·enjem.Os­
tu. Tad prozvaše i njegovo ime. Praćen pogledima
eno ožiljci­ dječaka,izvadi cigaretu iz usta i baci je u pljuvač­
nicu u uglu hodnika pa krenu nehajnim korakom

43
niz hQdnik namjestivši na licu izraz beskrajne dosa­
de kakav joe vidio JU filmovima Mavlona Branda...

Sve slike koje su mu se noćima rojile u glavi:

strogi sudija na uzvišenom sjedištu, smrtno 'Ozbilj­
na porota sa strane, zlobni tužilac, advokat koji mu
daje ohrabrujuće znakove, plećati, uniformisani i
naoružani stražari, sve to nestade i on vidje da sto­
ji u neugledn'Oj sobici. Umjesto sudije čeličnog po­
gleda smiješila m,u se neka teta koja ka'O da je sišla
sa reklamnog plakata za neki univerzalni prašak za
pranje veša. Advokat ga nije ni pogledao, a daktilo­
grafkinja je žvakala gumu i uvlačila novi list papira »Adv(
u mašinu. koji su iz
Umjesto: »Slavni sude, poštovana poroto...«, škQle, kol
'l1Jlll:jesto !slUIdJbinsikog: »Gu:ilrtyor !tlot .gutiJty?« čuo je
rili su o I
kaJko teta~sudnica diktira daktNogratf.ki!tljd: očima ­
» ... te se 'Određuje stroži nadzor roditelja i or­ telj Zdra,
ga!tla ,s'OcijaJnog staranja. Tačka. IISPQd: U Sa:rajevu, zašto je II
zarez, dana osamnaestog augusta... « k'O se po s
Izašao je iz sobe oborena pogleda, a 'Oni koji ćavala.
su čekali u hodniku to krivo protumačiše pa začu »Sve
IIliI1m1janj-e dza SV:OIjliih leđa: njenica i
»Stolac - sto posto...«, »Popravni mu ne gi­ do onoga:
ne... « mbra, oš1J
predjelu s
OtJrčao je do Njene ikuće da izvadi kovemtu i pje­ dro u lije
smu roju je napisa'O. Sanduče je bilo prazno. krvi II gm
Bllo ga Je stid, .stid,. smd ... lo smrt ž:
lič:io na 0,
(Pomovani čitaoci - imajte na umu, ne zabo­ . Psihij
<ravite - imao je tada samo petnaest godina!) nutku iZVI
tupcima..
tivan, kon
toru, natp
lI'odici nij(
bran ura,
zgovor o s:
dljivu nen
II govoru.

44
rajne dosa­ MOC UOBRAZILJE

Branda...

ile u glavi:
rtno IQzbi1j­
:at koji mu
iormisani i
ldje da st6­
eličnog po­
da je sišla
i prašak za
, a daktilo­
list papira »Advokat mu i nije bio potreban. Svi svjedoci
koji su izašli pred sud, od učiteljica i nastavnika iz
poroto...«, škole, komšija, do kolega i koleginica s posla, govo­
ty?« čuo je rili su o njemu sve najbolje - mnogi sa suzama u
i:
očima - njemu u prilog... ({ pričao je moj prija­
!itelja i or­
telj Zdravko kada sam ga jednom prilikom upitao
l Sa:mjeVlU,
zašto je napustio Imjesto sudije već na početku, ka­
lm se po svemu činilo, karijere koja je više nego obe­
a oni koji ćavala.
še pa začu »Sve mu je išlo u prilog ~ sve osim golih či­
njenica i njegovog priznanja. Sve dok ne bi došlo
mu ne gi­ do onoga: » ... da je u noći između 23. i 24. dece­
mbra, OIŠtrill1l (predmetom (nožem) !Zaidao udarac 'll
predjelu srca, koji je presjekao srčanu arteriju, pro­
,ver.tu i pje­ dro u lijevu pretkomoru, što je dovelo do izljeva
·azno. krvi u grudnu šupljinu, a koje je kJrva;renje i izazva­
lo smrt žrtve ... «, sav taj defile svjedoka je više
,ličJa na ooavronje :počasti optuženom, a Ille iSuđenje.
l, ne zabo­ . Psihijatrijsko vještačenj~ je utvrdilo da je u tre­
fina!) nutku izvršenja zločina potpUno vladao svojillll pos­
tupcima... inače, da je tip kolerdka, izraženo emo­
tivan, komunikativan, snalazi se u vremenu i pros­
toru, natprosječno inteligentan, da u njegovoj po­
!rOdici nije bilo slučajeva menrtalnih oboljenja, sa­
bran u razgovoru, osim u slučaju kad se povede Ta­
zgovor o samom izvršenju zločina, kada pokazuje vi,
dljivu nervozu koja se ispoljava i lakom konfuznosti
u govoru. Bno je očito da se kaje mada ito nije ispo­

45
 ljavao, kako to obično biva, uz eksplozije plača, ču­ njena..vra
panje kose, udaranje glavom o .zid'Ove... Na trenu­ lo:joj' se
tke se činilo da baš nije potpuno svjestan težine iz-. dopiralo··
vršenog čina i da ga je na neki način stid št'O je do lice i da j
toga došlo, što je zadao toliko posla drugima.•. žerp. Nije
Ljekari su odnekle, nekako iščeprka1i jedan de­ dntl~ jediJ
ta:lj iz njegov·og dj etilDjsltva: ne;ke daWle zime neko digne ruk
ga je prekorio što uklizava snijeg ispred kuće, na­ Ispric
pomenuo mu da bi se na tom istom ledu neko mo­ ga, ona u
gao okliznurt:i, slomiti ruku, nogu.. , možda .baš nje­ prevarila.
gova baka. mnja 'll !lJ
Naravno, u 'tom trenutku, nije se obazirao na poslije to
prijekor, ali te noći nije mogao zaspati. .. PlI'ed oči­ već nije· t
ma muje bila slika njegove bake, sitne, crne; krhke ! ".. .;

prilike, kako pada na led ispred kuće, 'čuo je pr.asak

kosti koja. puca, mršave ruke koje lamataju po vaz­ Inter<
duhu uzail'lld'1iražećiosJ:OlDac, :lice :koje je toliko vo­ je ,došao> t
lio zgrčeno u bolnu grimasu, ljudi koji prolaze po­ samgal"«'
red nje, ravnodušno,' neki se čak i srriiju... ' prema njt
. Ustao Je u neko doba Thoći iz kreveta,napunio su :.pred.vl
kesu pepelori:r ii peći i sišao dolje da pospe led is..; žili su nil
pred vrata. Vratio se i tek onda zaspao... do jutra"
Tužilac Gedna bezosjećajna, priučena bitanga) SUltr.!:O:· \, .
je očito' uživao u svojoj 'ulozi i po&tavio mu je pita­ '.. }}Nis'a
nje ti vezi njegovog.:ravnodušnog ponašanja:pa- oče­ ma... nis;
voj sahrani. (Taj idi(i)f tužilac je vjerovatno rtek bio ko njega j
pročitao Camusa i tad je našao priliku da to i po­ je ruku i (
kaže,) .. . kći'itasloii
On se nije zbunio: rekao je da nikad njje mo­ nije bilal
gao, a ni sada ne može, da poveže smrt i svoga oca. nisu pripa
On ga vidi i sjeća ga se nasmijanog, raspoloženog, la dvije ci,
u kafani, na moru, okruženog lijepiin ženama, pri­ di... bila
jateljima, smijehom, pjesmom, .. nie; 'leđa ..
Čak se pokušao i našaliti, blijedo se osmjehnu­ svaki pok
vši, rekao je: . nim rpalce:
»Ne bi me ništa iznenadilo kad bi sad ušao, ljut na, kako J
na mene i pitao šta je sa mnom, što ne dolazim da­ dim kJroz :
nimakući.« . , i diže 11<:os,
Samo izvršenje ubistva je opisano kratko i go­ kako, ne :
tovo isto onako štura i suhoparno kao što stoji i tl ća košulju
sudskim aktima: negdje oko ponoći je zazvonio na čavajući j{

46
e plača, ču­ njenavntta;;ona'je otvorila; bila je uspavacići i tije­
. Na trenu­ 10 :joj se jasno ocrtavalo:qa§praTi1 svjetla. koje je
m težine iz-o ~opi;alo'.iz njene sobe. Rekao j~ d:'l. joj f!ijc: vidic)
rd što je do lIce 1 da Je odmah zamahnuo vec pnpremlJemm no­
19ima... že:r:p. Nije mogao dopustiti da progovati makalfi je­
ti jedan de­ dnu; jepinu riječ jer tad v,iše ne :oi imti!osnage da
zime neko digne roku. '
d kuće, na­ Ispričao je kako ga je, nekolikbdana prije to­
II neko mo­ ga, ona u više navrata pitala šta bi učinio k~d bi ga
;da ,baš nje­ prevarila. Nije imao nikakvog drugqgpovQdajia su­
mrrja u njemu vjeI1Uos:t osim zalk!ljtioka!.koji ':mu 'se
)bazirao na poslije toga nametnuo: 71Zl;išt9 me to p~ta ako to
.. Plfed oči­ već nij~ uči,nila ili ako ne namjerava .da učini?«
! ' . ~- : ,. ," '. . - '.'
crne; krhke
.0 je prasak
Interesantno je i to da je milicione:cima,. kada
:aju po vaz­ je došaom' stanicu da se prij::fvi, r~ka'O san1:.o: ,})Ubio
e toliko vo­ samga!'({ '.ito je i dalje ponavljao dok ih je vodio
prolaze po­ prema njenqj.kući; tako da su' oni bili zbunjeni kad
u... su::pfedwJ'a'tima našrli Žetn'Sko, o\kr;v:avljooo ivijelo.;Tira­
ta, napunio žHisun'lUškarcalcojeg; nalfavno; nije ni bilo. Sve
ospe led is­ do jilltra, kad je malo'došaosebi; p.onavlj:alQje od­
sUImo:'···, . , . .
na bitanga)
mu je pita­ »NisaIh j.oj vidilO licet bilamij~ okrenuta'leđi­
mja na oče­ ma... nisam vidio ni njeg.ovo lice, nagnula se .pre­
tno rtek bio ko njega i njena kosa mu je prekrila lice... pružila
da to i po­ je ruku i dohvatila šibice i cigarete sastolict?;,. pre­
ko nasloria 'stolice je bila prebi:icena:':k6šulja' koja
ad nije mo­ nije bila moja... na podu su ležale falfmetke koje
i svoga oca. nisu pripadale meni. .. sjela mu je u kirno i pripali­
.spo!oženog, la dvije cigarete, pepeljaru je stavila na njegove gru­
enama, pri­ di... bila mi je .okrenuta leđima .j kosa joj padala
niz 'leđa ... lIlilsaun joj vidio ;}ice, ali poznava.o sam
~ osmjehnu­ svaki pokiret, način na koji drži cigaretu, skuplje­
ntm !palcem i ipl1stenjakom Is.Jcida 'trun duhana sa usa­
.d ušao, ljut na, kako naginje glavu prema ramenu dok ispušta
dolazim da­ dim klroz nos, ruku koju zabacuje na leđa i skuplja
i diže ,}mslU lU 'P'U01đu !pa je o!pet .pušta da 'se ra;spe,
kratko i go­ kako, ne silazeći s kreveta, nožnim prstima dohva­
;to stoji i u ća košulju s ipoda, .oblači je PTekO glave, ne raJskop­
zazvonio na čavajući je, vadi kosu iz okovra;fmika ;i trese njom... «

47
 Kao ŠIto sam i očekivao, nije imao ništa da ka* NEI
že u svoju odbranu. Tll"ažio je smrtnu kaznu. Na pi­
tanje da ili <se !kaje 'Za počinjeno djeilo, odgovOlI'io
je umornim glasom:
»Ne znate vJ. kako je oo...«
Zdravko je uiClahnu,o i UJgasio dgaretu u pepe­
ljar.ri. Poručili smo još dva pića. Čekao sam da zavr­
ši, ali je on bio daleko.
Upitao sam:
»I?«
On se trgnuo:
»ŠIta: I?«
»1 šta je bilo s njim?«
»A, s njim. Osudio sam ga na osam godina.«
Sjedili smo još neko vrijeme u Itišini, onda je Sljapk~
Zdravko opsovao: nom, prljai
»Sta sam mogao? Pred očima je stalno bio onaj draIe, odJe
njegov umorni, stidljIvi pogled - Ne znate vi kako Po ne z
je to ... - E, pa znam sada! Vidim ga jasno okru­ je prazne,
ženog Ifavnodušnim licitma čuvara, prezirnim pogle­ sleno zasta
dima drugih zatvorenika koji mu govore: »Ne bi'ja, i .manje II
vala, zbog 1rurve robijo... « Vidim ga kako noćima poznanika.
ne spava, gleda je kako:se saginje i pruža ruku pre­
ma cigaretama i šibici, kako pripaljuje cigaretu, ka­
ko oblači košulju...« Nedjeil~
Ponovo je opsovao: pu. Sav nOI
»Znaš li 'šta Isam uradio? OSlUJdio .sam jednog su ručali, ~
dječaka koji se digao u po no6i, napunio kesu pepe­
nešto, redaj
lazak ili, na
~0II11 jz peći i sišao da pospe 'led i-sp:red lV'I'ata...«
Prijatel
>~Naj ti
r.iiku' ... <'
»Jest, I
prekidam g
Ja, sa

sunca i top

vo Ulbija:

»Zamis
koj jahti, i2
pod tendon
na' i lkanta
ananasoll, 4
48
4*
išta da ka w
NEDJELJA, PROKLETA NEDJEDA
mu. Na piw
odgovOll'io Branku Cučku, istom mjerom

n;u !ll pe,pe­

m da zavr­

yodina.«
~ii, onda je Šljapkamo nas dvojica već satima po izgaže­
nom, prljavom snijegu... Od MarindvlOra do Kate­
tlO bio onaj drale, od Katedrale do Marindvora...
ate vi kako Po ne znam koji put ulazirrno u kafane koje zvr­
jasno okru w

je prazne, lutamo ,po opustjelim ulicama i besmi­

rrrlm pogle­ sleno zastajkujemo ispred izloga, a sve se manje
: »Ne bi'ja, i manje nadamo :da bismo mo~ ,8'reSJtJi Illekog
iko noćima poznanika.
a ruku pre w

igaretu, ka­ Nedjeilija je :popoooe, a mi smo bez ddl!larra II dže­

pu. Sav normalan svijet je kod svojih kuća: upravo
su ručali, sjede ispred televizora, piju kafu, čitaju
sam jednog nešto, redaju pasijans, spremaju se za večerašnji iz­
• kesu pepe­ lazak ili, naprosto, spavaju.
1II'ra:ta... « P.rijatelj me pokušava »razveseliti«:
)~Naj ,ti je bdIje sada 'lJ!Zeti da čirtaš KJrleŽJinu, Li­
riik:u' ... «
»Jest, pa onda da uzmeš štrik i da se objesđ.š,{{
prekidam ga ja.
Ja, sa svoje strane, pokušavam unijeti malo
sunca i topline u hladnoću i sivilo koje nas upra­
vo Ulbija:
»Zamisli da smo sada negdje na moru, na ne­
koj jahti, izvaljeni u ligeštulima... sunce prži, a mi
pod tendom, u hladu... ispred nas boca 'Balentaj­
na' i !kanta ~eda ... činija s rba!l18Jnama, narra!l1~ama,
ananasom, onako, tek fola radi. .. na koljenima nam

49
"*
 sjedi po jedna "zečica' iz '>Playboya' ... moja je ona nilo da Ovi be~
'Mis Marrt' ..." hOld. Nasravmo,
, ,On, kao da je osjetio fizičku bol, pri pomisli na Lijepo: os
to, neće više da me sluša: . rasušeni duhaI
»Jah! I, bezbeli, da imamo po jedno sto hiljada tavaju, gase, i!
dolara na kontu u banci - da nam se nađe. Što mi puna roI'Viie
kokuz može zamis1iiti to lokomotiva ne može po­ na jeziku i tjaJ
vući.«
Daj da bl
sebi.
Umorni smo i prozebli i rastajemo se bez poz­ Sklanjam
drava. Svako na svoju stranu. ,re, slažem koš
Idem svojoj kući, među one gluhe zidove, sam ča~ape, bacam
sa svojim očajem. knjige na poli
Još uvijek u glaw prebirem nije li ostala kakva vraćam razba
druga mogućnost: . . ,, omote, u Slineč
da odem db Veje - daleko je, a ne znalm hoću i wljlll'Šlke,z;ra'Č
li ga i naći kod kuće. Eto! I to
Mosto sigurno nije u gradu. Ponovo u2
Dragić je kokuz kap što sam i sam. ha štlOmiu nl
(Ima još nekoliko ljudi kod kojJ.h .bih mogao pamet da urao
otići, ručati, provesti popodne, posuditi deset hilja­
Lete wgOJ
da, ali poniženje i pad koji bi me tad siguriio uhva­ pivski čepovi,
tili, suviše je visoka cijena. Njih čuvam kao što zad­ to moguće?
nji očajnik čuva kapsulu s otrovom govoreći ,&am Na podu
sebi: »Ako bude još gore tu je otrovl« i postoja­ herbarijumu, (
n:jetarkve (đ1e)mOlgJuooosrti ga !tjera .dalje i daje mu kao da se boji
snage da izdrži još, još gore i još više nego što živ kako nestati.
čovjek može izdržati,.)
Nije same
devet! II Devet
kada i ne znar
Kod kuće nemam struje. Isključiti su jer nisam Ne, nije t(
plaćao. Pokušavam da čitam Gogolja k!oji me obič­ -pasulj u »EXI
no izvlači iz neprijatnih situaoija, ali ne pomaže: slo­ tera, kartu za
va i riječi bježe, gube smisao. Zar IIDo!Že
Najifadije bih spavao, ali ni san neće »kokuzu« (A sutra:
I •
na oči.
Pretražujem džepove prljavih košulja i farmer­
ki s ludom nadom da bih mogao nešto pronaći. Ne
moraju biti pare. Nekakav komadić papira, zabilje­
ška, telefonski broj ili nečija adresa - bilo Ma što
bi mi oIku!pilfalo m~sili bar malo, bi10 šta Š10 bi uči­

50
moja je ona nilo da ovi beskTajni časovi krenu, da ubrzaju svoj
hod. NruraV!Ilo, osim duhanske praš~ne, ništa.
i pomisli na Lijepo: ostao sam i bez cigareta. Motam neki
rasušeru duhan u cigarete koje se svaki čas razmo­
) sto hiljada tavaju, gase, ispadaju... Bri svakom dimu, usta su
e nađe. Što mi puna mrvica duhana koje ostavljaju gorak ukus
ne mO-Le po­ na jeziku i tjeraju na kašalj.
Daj da barem malo pospremim sobu, kažem
sebi. -,
, se bez poz­ Sklanjam čaše i flaše sa stola, istresam pepelja­
re, slažem košulje na vješalice, iz ćoškova izvlačim
zidove, sam čarape, bacam stare, pročitane novine, Sltavljam
knjige na police, brišem stol, namještam krevet,
)stala kakva vraćam razbacane !9I'amofonske ploče u njihove
omote, u smeće bacam već zalojene tanjire i kašike
~ znaim hoću i vHjuš'ke, ZIračim sOibu, metem tepih...
Eto! I 1:0 je got()lVo! Šta !Sad?
Ponovo uzimam metlu i metem pod ispod tepi­
ha što mi u noo:malnim okolnostima ne pada ni na
pamet da uradim.
. bih mogao Lete 'il2lgorena :drvca lŠiibice, Isplljestkani čikovi,
deset hilja­ pivski čepovi, dugmad, papirići i. .. moj bože: je li
igurilO uhva­ to moguće?
kao što zad­ Na podu leži hiljadarka. Presovana, kao lisI{: u
ovoreći s.am herbarijumu, od dugog ležanja. Uzimam je oprezno
!« i postoja­ kao da se bojim.da bi se mogla lI'aspasti ili neznano
e i daje mu kako nestati.
nego što živ Nije samo jedna! Brojim: jedna, dvije, tri. ..
devet!!! Devet hiljadarki koje sam ni sam ne znam
kada i ne znam od koga i zašto, sakrio.
su jer nisam Ne, nije ta. devet hiljada. Ja u ruci držim: solo­
oji me obič­ -pasulj u »Expresu«, kutiju niške »Morave« bez fil­
pomaže: slo­ tera, kartu za kino i pivo u »Istri«, poslije kina.
Zar rmo!Že čovjek više /poželjeti?
će »kokuzu« (A, sutra je već ponedjeljak!)

Lja i farmer­
pJ1onaći. Ne
pira, zabilje­
bilo Šlta što
.a -što bi uči­

51
 GDJE ODOŠE SNJEGOVI OD LANI

cu. No'
domu.
»Klina(
sports~
gareta,
ša vinj
visoke,
taman
ske ča1
obukac
me, ali
soke bi
Stajao je sad ispred ogledala u kupatilu. Iz so­ se kret.
be su dopirali zVl).ci »yeselja«: kasetofon odvrnut do Na nel
daske, bu~a rteleviz.ora lz dječije sobe gdje su se po poznav
elkrranuII13gaa:rja[e ;svaikaJkve oo'VlI'amnelžliJvotlinje i 1SIIli­ stopalG
šljale jedna drugoj mijmorbidnije načine uništenja, svakon
a sve to. rproPTax:;em:O d1ečijom oboditalVajlUčp,m vris­ avan tu
kom; ii kuhinJe se čulO svračije graktanje'l koko­ Napu;
tanje žena, sve je nadjačavao histerični plač nekog peo dr.
djeteta, koje je nešto htjelo ili koje nešto nije htje­ bama j
lo, kojeg je otac pokušavao »umiriti« derući se još tu, da
histeričnije ... To ih
Zatvorio je oči kao da će tako odagnati buku, seljake
k;ao da će se, pošto ih otvor.i, nešto promijeniti... daleko,
Sve... Bilo šta. . . . rena gl
nama.
Kako t
Kad· je otvorio oči, iz ogledala ga je radoznalo pao, a
posmatrao nas:J:nijani, petnaestogodišnji dječak, ma­ daju d
lo .poduže kose; smiješio mu se, pa se i on nasinije­ i onda
ši njemu. Tek tada prepozna sebe od prije petna­ modre
est godina. Strah;
Dječak mu mahnu rukom i on pođe za njim.
PiTamo ga je iz daljine ali je sve jasno vidio: ni rije
njih j~
dječaka s njegovim starijim drugom Duškom. Pro­ a njim
čulo, d
lazili su pored lagomira. Bilo je to 31. decembra,
prije petnaest godina. Vrijeme je, nekako, više bi­ Počeo
lo novembarsko. Grabili su žustrim, mladim kora­ više, o
cima ostavljajući grad iza sebe i išli prema Skakav­ da bi
varao,
52
·ANI

cu. Novu, godinu će dočekati gore, u planinarskom

domu.

»Klinac c<, to jest »ON«, je preko ramena prebacio

sportsku torbu u kojoj je bilo nekoliko kutija ci­

gareta, pečeno pile koje je kupio u »GRILU«, Ila­
š~ vinjaka i dva špila karata. Na nogama je imao

vtsoke, oficirske čizme Duškovog oca. Bile su mu

taman i nije mogao da ih obuče na debele, zim­

ske čarape. (Već na pola puta će zažaliti što nije

obukao svoje stare, dobre, razgažene antilop-čiz­

me, ali tada mu se činilo da su ove sjajne, kožne, 1/i­

soke bile upravo onakve kakve treba da budu kad

patilu. Iz, so­ se kreće u »avanturw<.)

lodvrnut do Na neki način, to jest bila avantura. Krenuli su

:dje su se po poznavajući put samo iz priča drugih. Kad su

čo'1Jin j e ,i !SIDi­ stopala počela da mu gore, kad se u tabane, P1"Ž

ae ul1ištenja, svakom koraku, zabadalo hiljadu užarenih igala,

a:jručom vris­ avantura se pretvorila u golgotu.

anje i koko­ Na putu su sustigli nekog seljaka koji se lagano

i plač nekog peo držeći na uzdi mršavo konjče natovareno gaj­

što nije htje­ bama piva i seljak im reče da su na dobrom pu­
lerući se još tu, da do Doma nema još puno, da t on ide gore.

To ih je obodrilo i nisu imali strpljenja da prate

agnati buku, seljakov spori hod pa su pružili korak i odmakli

romijeniti. .. daleko. Sad su zastaj kivali sve češće i hladili uža­

rena grla snijegom kojeg je bilo na osojnim stra­
nama.

Kako to biva zimi, a pogotovo na planini, mrak je

je radoznalo pao, a nisu se ni snašli. Okrenuli su se da pogle­

. dječak, ma­ daju da ti se vide svjetla grada iz ove daljine ...

on nasmije­ i onda više ništa nije bilo oko njih. Ošim tamno­
prije pema­ modre tame.

)đe za njim.
Strah ih je pri'tisnuo da nisu mogli da progovore

r[dio: ni riječi, da pogledaju jedan drugog. Svuda oko

njih je odjekivala tišina, sve,je bilo skamenjeno,

Duškom. Pro­ a njima se činilo da se čuje ono što se nikad nije

H. decembra, čulo, da se miče ono što se nije nikad makla.

:kako, više bi­ Počeo je da psuje čizme koje su ga stezale (mada

mladim kora­ više, od silnog straha, nije ni osjećao noge) sanzo

irema Skakav­ da bi čuo svoj glas. Prijatelj 'mu je nešto odgo­

varao, ali on nije razumio ni riječi. Sam sebe je

53
 pokušavao umiriti: »Seljak je rekao da nije dale­ rati tm
ko. Da se samo držimo puta. Nikakav. drugi put igrao s
nismo presjekli. Rekao je da ćemo vidjeti svjet­ du džo.
lo. .. « Ma, etc
Prvo su čuli zvuk gitare, ali bio je toliko slab da
je lako moglo biti da im se pričinilo . .. Stajo j
Put ih je skrenuo udesno i sada su jasno čuli gi­ kosu kao d
taru i nečiji glas koji je, potpuno n e p r i l i č­ tek p:robudi
n o, pjevao: »Dok palme njišu grane . . ,«, a pot01n zaboravio f
su ugledali i svjetla. opraV/do ov;
Tek sada su po.gledali jedan drugog i, mada su im Pomisli
se lica jedva nazirala u mraku, sigurno je da su gumno neće .J
se smiješili. .. tvo« na on:
Kako je bilo gore? Pa, eto, bilo je. , . jevoj kući
U planinskoj kući je bilo tridesetak mladića i dje­ godina, :zam::
vojaka. .. pjevala se: »F/ej, krčmarice, još vina na­će: »Nadam
toči.. . a pila se vruća rakija... neko mu je dao
{l, slično tome
svoje, rezervne, vunene čarape... u neko doba je S gađeJ
stigao i onaj seljak s konjčetom. " skinuli su gaj­ mOlra"ti da:
be piva i stavili ih u izvor (za sutra ujutro)... novu :petolgt
vadili su iz ranca kuhana jaja, hladnu prasetinu iklaroiu:u, a ·i
i piletinu, glavice kiselog kupusa i tegle s turši­ njegov sin, .
jom, pekli su krompire u kori, u pepelu iduvali na englesk(
u njih premećući ih po dlanovima . .. klizili po gru­
est sati poč
bom podu plešući, obučeni u šarene, debele džem­ zima, pazeć
pere, »pumperice«, »španerice«, farmerke, svi obu­ Sutra ć
veni u bijele, vunene dokoljenice., . nisu dodiriva­ječima dru)
li pod, pjevali su i smijali se. ..
pravi <izgle{
U pomoć su otvorili flašu ruskog šampanjca ...
jan i rekao
ljubili se i grlili kad je ponoć već prošla . ..
se ona ŠIllr
rom i uskn
Probudio se ujutro na vojničkom krevetu. U sobi svoga tijela
su još bila tri ista kreveta. Na jednom j~ hrkao susretu u ]
Duško. Spavao je obučen i odmah otvorw vrata tim, kose u
i izašao iz kuće~ Pred vratima su stajale njegove Jci.mcmom, ~
čizme... Ogromno drveće se nadnijelo nad njega i ne poglec
i morao je zabaciti glavu da bi mu sagledao vrho­ hijd.«
ve. .. Prepoznao .je izvor... S prozora, iz Doma, U :poda
su ga zvali: »Ej, ti! Kako ti ono bješe ime? 'Oš mukom gU1
supe?« '
me od Ikup
Posrkao je vrelu supu... Onda je sam morao op­ tatinu ;rakij

54
 da nije dale­ rati tanjir na,izvoru:. '. kasnile je pio ledeno pivo,
~av.drugi put igrao s nekim curama remija, učiq ih Taiko se kra­
vidjeti svjet. du džokeri, a arie su cičide od zddovoljstva. ..
Ma, eto... ništa 'naročito., Bilo je lijepo.
toliko slab da
J••• Stajo je pred ogledalom, prošao -rukom kroz
jasno čuli gi­ ,kosu kao da je upravo' ustao iz kreveta, kao da se
lO neprilič. tek probudio, osvrnuo se oko sebe kao da je nešto
~, •• «, a potom zaboravio ili Jzgubio, a onda povukao vodu da bi
apravdo ovo ,siiDje rz;advžavarrije u 1rupat.iiliu.
i, mada su im Pomislio je kairo sada debeli, odvratni Ogi si­
urno je da su gumno neće prqpus<titti priJ.iIku da \}Jod'Sijeti ,~staro dnuš­
tvo« na onaj slučaj ,kad je on na nekom ruru lU Ogi­
j evoj kući (u kući Ogijevih roditelja) prije nekih
mladića i dje­ godina, zamijenio bide s klozetsko:m šoljom... Reći
:e, još vina na· će: "Nadam se da si se ovaj pm snašao... « :ili nešto
~ko mu je dao slično tome.
neko doba je S gađenjem je pomislio na sve ono jelo koje će
skinuli su gaj. morati, da 'mače, ITcalkoće morati da ISluša domaći­
utra ujutro), .. [lOVU petOlgodi!Šlnju :kićerIku ikalko svira "Fili E1ise« na
:dnu prase tinu [dalViru, a i orio malo biće, koje bi trelbalo da je
tegle s turši­ njegov sin, otpjevati će neku novogodišnju pjesmicu
lepeZu iduvali na engleskom, kako će ta sva bulumenta u dvana­
. klizili po gru­ est sati početi da se ljubi, jedva se dodirujući obra·
!, debele džem· zima, pazeći da se ne pokvari šminka. '. .
ner ke, svi obu­ Sutra će njegova »sjajna ženiica« koja se, po ri­
nisu dodiriva­ ječima drugih »nije promijenila od mature«, a čiji
pravi J.l11g1ed \Samo on zna pa Joj jednom čak pi·
šampanjca.. , jan i rekao: »Ti si jedna obična kozmetika!«, na što
prošla... se ona smrtno uvrijedila i nazvala ga pijanim stvo­
rom i uskratila mu, na njegovo silno olakšanje, čari
~revetu, U sobi svoga tijela ZJa Čii)tav jedan mjesec, sutra će ona, pri
inom je hrkao susretu u hodniku, obučena u svoj »Kabuki« kos­
otvorio vrata 't]m., kose umotane 'Il oUIpavi p eŠikiJr, ogrnuta ISvHenlm
stajale njegove kimonDm, iS jutarnjom maJSIkom na 'licu, da mu kaže
:jelo nad njega i ne pogledavši ga: »Sinoć nisi bio. baš najprijaz­
sagledao vrho­ nij[.«
zora, iz Doma, U podne će ići kod njenih i on će morati da s
bješe ime? 'Oš mukom .guta maminuI1Usku !Salatu, ,da traži još sar­
me od 'kUipUisa ikoji je mama sama k.iselila, da pije
sam morao op­ tatinu ,rakiju; ,mjeni« će, bogati i zadovoljni, ali JDŠ
uvijek seljačkri trapa\ri i zbunjeni, da gledaju svoju
kć~rku s neskrivenim divljenjem (Taj »proizvod«
njihovog »lom1jenja kičme« u nekoj podstanarskoj
sobici iz perioda kad su bili »k'o crkveni miševi«,
»kad nisu mali nikoga da im pomogne«, »kad su
stica1i sve sa svojih deset prstiju«), a čika Brane
(Još uvijek je !tako zvao njenog oca, ali je majku
morao oslovljavati sa »Gospođo«.) će ga pljesnuti
po ,ramenu i pitati:
»Pa, zelte! Kako te sluša ova moja mala?« i on
će ovlaš dodirm.ru1Ji 'Usnama obraz »maile« ti poikupiti
par ZITIlaca pudera s njenog lica i treći će:
»Šta bih ja bez nje?« I

Jedan
Sad će izaći iz kupatila i od silne buke neće se šta se des
čuti lIl!i.ka:kav zvuik gi1are, lIleće bilti lIl:ilkalJwogsvjet1a ili pročita"
u daljim. »Pa,r

Bahn:
dite po to
»P:ro:bl1!šer:
nica škole
za zadnja
su imali rt
baš na na"
bev:iću ili .
Ona j
de poznat
klizila kal
škom, sa
pisanim čl
koje nisu
di, leprša
besramno
crvene ko
svaku por
vati,ide ~

ZVOD<
Malo mu

56
odaju svoju AN ORDINARY LOVE STORY

»proizvod({
Istanarskoj
ni miševi«,
({, »kad su
:Sika Brane
i je majku
a pljesnuti
lala?« i on
ti ;pokupi,fi

Jedan je moj prijatelj :imao običaj da kaže, ma

tke neće se šta se desilo, njemu ili nekom d·rugom, ma šta čuo
iVOg svjetla i1i proči tao:
l

»Pa, ne popij?!«

Bahra je išla u daktilografsku školu, ali ne su­

dite po tome prerano. Jeste da smo tu škQlu zvali i
»P:n)!bUJšeni doilaJr«, a:li B~a ruje MIa od O!Ilih uče­
mea škole koje su školsku· klupu ubrzo zamijenile
za zadnja sjedišta pežoa, mercedesa, volvba, a koji
su imali 'tu zajedničku manu da dm mašina otkaže
baš na najtamnijim i najzabitijim mjestima na Tre­
beVliču ili Ilidžanskojaleji.
Ona je prolazila kroz. sve laskave zamke i ponu­
de po,znatih zagQndžija lako," kao voda kroz pcrste,
klizila kaobjelanee s kašike, sa stidljivim smije­
škom, sa svojim bolno zelenim očima, stekama . is­
pisanim čudnim skupinama sLova »qawy« ili »okpl«
koje nisu moglesamti grešno čvrste i uspravnegru­
di, lepršajući haljinom, bježala je lakiIl1. korakom
beSl:ramno dugih nogu, zabačenih ramena, divlje,
crvene kose... A, sama njena ljepota isključivala je
svaku pomisao na grubost, koja, kao što to zna bi­
vati, ·Me ;UZ !pOhOfiU.

Zvonar je b10 pf1otuha, šibica:r, Imekar, jalijaš...

Malo mu je to bilo pa se i. zaljubio u Bahru.

57
 Sad, neise, elem: tue-muc, vako-nako, vamo-ta­ sjeća te n
mo, Bahra, vakcinisana od udvaranja svih dmgih, kad je on
pOiče izlaZJi1Ji 's njim. Nirkos.rettni:ji od njega. Znao Tasko,
bi, kao da je ispao iz nek'Og dmgog vica, najednom dio Vlrijern
upasti u razgovor, o bilo čemu je bilo riječi, nekim raju i bog
neočekivanim: »Kaže meni moja Bama... «, a lice nio glaw
mu sve sretno-blesavo. Ili bi, čovjeku kojeg je tek Kad j.
upo:zmao, ,objašnjavao: »Znaš, moja lBahra... « kao v.ilI'ati, a B
da je potpuno logično da ovaj zna Bahm, kao da je »Ali, J
to prost'O nezamislivo da neko nije čuo za njegovu Sveje(
Bahm. biva onak!
Kako se Bahra 'Osjećala - to ne znam, jer, za »Ti m
onih nekoliko godina, koliko su njih dvoje bili za­ rasli. 'Ajd
jedno, ja je ne čuh da kaže išta osim: )jAli, Zvone.,,({ - rt:i svoji:
s različitim intonacijama u glasu,. a ZV'Onetu je to mo se, SaJ
valjda bilo d'Ov'Oljno i prevodio je to već kako je hre.Ništa
'trebalo. šu 'Vode..
Dirljiv je bio trud 'Ostalih iz raje da ugode Ba­ ,bavanja. F
hrl. I pTed samim Zvonarom, a. i u ornim rijetkim dirnuo,oč
prilikama kada ga nije bilo. Krehc
Bama je ,tu ,pamja prima:1a IS dOls~tojaJIllstvenoiffi »ZV'Ol1
šutnjom, !ponosnog i nadmenolg drlarnja,!k''O da ju je »Ne Ir
guvernanta oijelog života premještala s tute za kla­ Ništa ja r
vir, s klavira ria ItUtU. onako, sal
(Jednom je neka budala upitala Zvonarr'a za Ba­ daj bože, ]
hru: »A, guzi li se kako?« i bilo bi mu bolje da ni­
je.)
Sad j~
sa Bahron
Zvonar bi svako malo otišao da od1eži·· desetak dok mu s:
dama »pTeknšaja« j ltada -bi Bahr.u ostavljao :pod l(;re­ joj sv.i nj.
hinorrn paskom. miti'Wli,a
I l(;reho je bi'O lraj-a, ali ntkio ga Ulije baš .ljubio, Izložbu i l
os:im Zvonara. Zv'Onar ga je pazilO k'o da mu je iz samo došlO
oka isp'o, vidio u njemu nešto što niko drugi nije. se ne ljuti
Zašto Krehu nije niko ,volio - ni tlO ne znam.
Bio je to, jednostavno, onaj ,tip ljudi: prvi put ga Nije J
sretneš i vidiš, sve ti se čini da ga već dugo znaš, že nije ni
kao da ga se odnekud sjećaš, nešto je, a ne znaš šta, nije izgub:
vezano uz njega, kao nekakva neprijatna uspomena ita1ijanski
koju si namjerno htio zaboraviti, a on l1:i ne da, pod­ si, sve Šito

58
O, vamo-ta­ sjeća te na to nešto ,i uvijek se osjećaš nelagodno
vih drugih, kad je on tu.
:jega. Znao TaJm, ikad hi Zvona,r »gos:tovao«, Kreho bi PITOVO­
, najednom dio virijeme IS njom, aJ.i je .:ne :bi izvadio medu ostaju
ječi, nekim raju i bog zna šrta' joj je palamudio i čime joj je pu­
. . . «, a lice nio. glaJW onim !Svojim majm1lil:lJSilcim žvalama.
!ojeg je tek Kad 'je to Zlvonarčuo i ,primijetio, počeo se .:ner­
1!ra.. ,«kao v.ilrati, a Bahrra !bi mu odgovor.i;la:
l, kao da je »Ali, Zvone...« i sve bi opet bilo po SlI:arom.
za njegovu Svejedno, Zvonar je jednom, u razgovoru, k'o
biva onako usput, pripomenuo Krem:
larm, jer, za »Ti me znaš lOd dje1rinjstva, Safete! Zajedno smo
loje bili za­ rasli. 'Ajd sad što smo krenuli na različite strane
li, Zvone... « ......,.rf:i svojim, ja svojim putem - to nema veze. Zna­
onetu je to mo se, Safete. Ti znaš da ja nemarm nikog osim Ba­
"eć kako je hre. Ništa lIDi nije sveto i zakleti mi se k'o popit' ča­
šu vode. . . Ali ikald Ikažem 'Bahre Ilni - tu nema zaje­
t ugode Ba­ bavanja. Pa, eto, Bahre mi moje, kad bi neko u nju
m rijetkim dirnuo, oči bi' mu izbio!«
Kreho se tu i lju'tnuo:
,j aJI1Istvenom »Zvone, ne misliš valjda da bi ja... «
k'o daju je »Ne mislim, ne mislim... Ne pada mi na pamet.
tute za lda­ Ništa ja ne mislim kad je Bahra u pitanju. Ja to
onako, samo da se zna da sam rekao... Kad bi, ne
naira za Ba­ daj bože, neko... «
bolje da ni­
Sad je Kreho počeo izbjegavati i da se sretne
sa Bahrom, a kamoli da 'ostane nasamo s njom, sve
leži desetak dok mu sam Zvonar, poslije njenih pritužbi da su
810 ,pod 'T<!re­ joj sVoi njegovi ostali prijatelji dosadni, glupi, pri­
m'.iti'VlIli, a da je jemi K:reho »firr:ci.« (Vodi'o ju je na
: baš ljubio, Izložbu i u Pozorište, što je njoj bilo za hremedet.),
:la mu je iz samo došao, podvijena :repa, 'na. noge i molio ga da
lrugi nije. se ne ljuti, da on ništa ružno nije mislio...
lO ne znam.
prvi put ga Nije Zvonaru bilo lako. U stvari, nikad mu te­
dugo znaš, že nije ni bHo. Osjećao je, znao je, da je, ako je već
ne znaš šta, nije izgubio, sigurno gubi. Džabe mu bili sv:i kožni
;t uspomena Halijanski mantili, bunde, tašne, cipele, skupi miri·
ne da, pod­ si, sve Šito joj je kupovao. Znao je i popizditi i po­

S9
 čim da (
cijepati sve na njoj, a ona bi onda išla u SUP i pri. njegovin
javljivala ga, pa em bi morao sve novo da kupi em »Sw
bi ;plaćao ;kaz:nu za naI1U:Ša!Vanje jav;nog :reda i m:iJra. po kosi.
U posljednje 'vrijeme je izgledao umoran, izmo­
Žlden... mo je šutljiv, što nikad [lije ibio, ;Tastrese.n, Naj\':
a Bahri je kupovao i kupovao sve što bi palo na pa­ nešto štc
met, ali isaJda bez OIl1Dg [lelkadrušnjeg žara, bez oll1e svoj-im u
zaljubljenosti u očima, već nekako bezv;oljno, kao )}Ka(
iz navike, a i :iz nelkog inat'a li ,činiJo ,se .da jedva če­ ti ul:iOO1lJ
ka da sve to s Barurom već jednom svrši, da dahne ću reći
dušom, da se odmori, da ohane malo... bav'o'.N
jesanl.«
»Odmor« mu je stigao kad mu se najmanje na­ Bahr
dao. Jedan dan je na šibicama uzeo pare nekoj kumi ZVOl1
koja se na to mzvništala da je cijela željeznička sta­ manje ni
nica odjekivala. Bezbeli, ona bi da joj vrati pare, te za onog
da je ona žena tog i tog, te da će on vidjeti svoga bude stjl
boga, te da će zažaIlti dan kada se rodio, te da će kim rekI.
propišati materino mlijelm, da on ne zna s kim ona ma oi izgh
ima posla, a kad joj je on na sve to rekao da može Kad
da mu ga lagano popuši, ona je prijavila da ju je zatvOIra r
napao i oteo joj pare iz tašne. će Krehi:
Milicija je jedva čekala da Zvonaru prr.ikači ne­ da se seH
što krupno i nije ni časa čas ila. jedni. Drt
Ovaj put nije bila »kocka u vidu zanata«, nego biti ništa.
»razbojništvo«, a ispostavilo se da ona kuma i jeste prođe te'
žena nekog guzonje. umuriju
Na suđenju, bio sam, advokat ju je p:irtao kako Zvon.
joj je' to Zvonar »oteo« pare iz novčanika, a nije šao, ali h
joj »oteo« ni tašnu ni novčanik,a ona se zbunila pa biti?) Sar
rekla da joj pare u stvari, nisu ni bile u novčaniku. kako ga r
Pa ju je pitao kako to da nije odmah primijetila da rali IS nj-ir
jooj »otima« pare nego je tek kasnije prijavila, a mo:su II TI
ona je crekla da je bila II » jednom strašnom psihič­ kao da SL
kom šokuK. ne neš;to l
Bita ona ili ne bila »u strašnom psihičkom šo­ sret (Jer
ku«, Zvonar je dobio tri i po godine. :re i ZVQU1;
Čekal
Bahra je plakala pred svima, kad su se vidjeli Krehu i n
prije njegova odlaska li zatvor i klela se svim i sva­

60
 čim da će ga čekati, a Zvonar joj je govorio onim
iUP i pri­ njegovim, tepavim glasom:
kupi em »Svoj 'ti pos'o Bahro, dobI1o... « i nii1iovao je
la i miJra. po kosi.
an, izmo­ Najednom je promijenio i glas i pogled i rekao
ras,tre.seđ1,
nešto što ne bih vjerovao da je 'rekao, da nisam čuo
110 na pa­ svoJim ušima: .
, bez OIne
ljno, kao »Kad ja izađem iz muirije, ti ćeš, Baihro, hoda­
jedva če­ ti ulicom s mužem ispod ruke. A znaš šta ću ja? Ja
ću rem jaranu do sebe: 'E, vidiš l Ja sam onu je­
da dahne
bav'o'. Ništa mu neću ISlagati. Jesam Ji te Jebav'o­
jesam.«
nanje na­ Bahra se otrgla od njega iotrčal:a.
~koj kumi Zvonar je odležao sv01e tri i po godine. Ni dana
nička sta­ manje ni dana više, a Bahra se za to v;rijeme udala
.i pare, te za onog žvaljavog Krehu. On joj je namjestio da
ieti svoga bude stjuardesa, pa, kasnije se pojavljivala i na ne­
te da će Mm reklamama na televiziji i na jatovim kalendari­
; kim ona ma i izgledala je da ti pamet stane.
,da može Kad se primakLo vlfijeme Zvonarevog izlaska iz
da ju je za'tVOira počela ISU nagađanja ,šta će ~oj iU!raditi, šta
će Krehi: te usta će joj razvaliti, te Krehi je bolje
irikači ne­ da se seli iz glfada, te ubiće ih namvtvo, govorili su
jedni. Drugi su pretpostavljali da ·'od svega toga neće
lta«, nego biti ništa, poj'o vuk magarca: nije Zvonar tinte pio,
na i jeste prođe te u murij.i volja za svačim što bi te ponovo
u muriju vratilo...
irtao kako Zvonar je izašao iz zatvora. Bio je podobro smr­
m, a nije šao, ali bio je iS!ti k'o d prije. (A, kakav bi to trebao
bunila' pa biti?) Samo, raja se promijenila prema njemu. Ne­
!ovčaniku. kako ga nisu mogli pogledati u oči kad su razgova­
lijetila da rali iS nj;im, IUwjek dm se negdje. furi10 ,ja; Ikafane, stal­
ijavila,a no ISU II nekoj frei, kao da osjeĆaju nekakvu >krivicu,
lm psihič­ kao da .su oni .mogli, .sve i da :StU htjeti, da promi:je­
ne neŠito u svemu tome, a i iščekivati su taj prvi su­
ičkom šo- sret (Jer jednom su se morali sresti.) između Bah­
re i ZVOlTIara pa da 'V'ilde tkaJko će se završ:iti. ..
čekali, čekali, pa i zaboravili i na Bahru i na
se vidjeli Krehu i na to da je Zvonar ikad bio u muriji. ..
vim i sva­
61
 Hoda Bahra 'često gradom s K:rehom ispod :ru­
ke i kad sretnu Zvonara, ona trepće Očima i skoro
da joj izle'ti: »Ali, Zvone...«. J([-eho u taj mah ot­
krije baš nešto interesantno u izlogU ili otresa ne­

I
ki tr.um., koji ,samo OIn vidi, s 'l"evera, ,ili Qpipava dže­
pove kao da nešto traži, pripaljujući cigaretu i za­
klanja lice rukama, a Zvonaru i ne pada na pamet
da gurne jarana do sebe, upre prstom i kaže: »Ja
sam onu jebav'o...({
Pa, ne popij nešto?! I
~
r

I Bilo je l
Sve Za.n:1r'Jo
iJ~gleda ikao '"
zbirci nekog
rije automol
reta, bubnje
dječija kolic;
ne gumene l
madraci i jo
vo, Slkršena
zakačene za
Konobau
se pivskim 6
vrću str:anic~
ju u svojim
te, m:uheda
grada u ·lIU!oi
no ga počinji
koje traži, s
u nekorri nec

Zoran F:
već rtri dana
u red scenar
slio.
Orpkoljer
zaboravljenir

62

--------
l 1ispod ru­ ,POSLOVQĐA
na i skoro
lj mah ot­
otresa ne­ Čeng(' " \

"-____,..J
{"
):ipava dže­
:tretu i za­
na pamet
kaže: »Ja

Bilo je ljeto. Ono praVio sarajevsko, ubistveno.

Sve zamrlo, ll:rarrnvaji JdoparajiU prazni, Miljacka
.ii2lgTeda ikao da je lIlellro !prosuo ikofu ;pdjave vode po
zbirci nekog suludog kolekcionara: zarđale karose­
rije automobila, rđom smekšani ostaci fijaker-špo­
reta, bubnjevi mašina za pranje veša, polomljena
dječija ,kolica, bicikli bez točkova, bestidno razreza­
ne gumene lopte, kosturi željeznih kreveta, truli
madraci i jorgani, autoa:nobilske gume, gajbe za pi­
vo, Sik:·ršena lsrča, ,wte, šerpe, hIlpe pJ.a~tionih kesa
zakačene za grbave grančice duž obale...
Konoba.ri u »ISTRI« sjede besposleni i gađaju
se pivskim čepovima, prodavci sladoleda lijeno pre­
vrću stmnice stripova, trafikaitti kao sove drijema­
ju u svojim dupljarrna, golubovi su ZJaboravili da le­
te, muhe da zuje, a neki strani turista sa planom
grada u (ruci, ;z:bu!lJjeno luta (]JIllJstim Ill'I!icarrna J laga­
no ga počinje hvatati panika: na svako obajveštenje
koje traži, svi promrmljaju nešto i pokažu rukom
u nekorri neodređenom pravcu...

Zoran Filipović, zvani Poslovođa, i ja, sjedimo

već tri dana kod mene u kući i pokušavamo dovesti
u red scenario za jednu TV - dramu koju sam zami­
slio.
Orpko1jeni ,ral)bacanim rpapli<r.ilma, rnedO!p.Ušen:iun,
zaboravljenim cigaretama kojih ima posvuda osim

63
u pepelj ari, pivskim bocama, svoj'ski se trudimo, ali Tu poči!
evo, već tri dana ne mičemo iz kuće, ne dižemo gla­ jebancija. Al
vu od posla osim kad neko od nas ode do Podruma da plivam.
da obnovi zalihu piva ili kad kuhamo makarone i .N1sam ;s
pravimo paradajz salatu, ali nikako da nam pr a­ vario, a ujU1
vo krene... apoteci kupi
Što je još gore, sa satima i znojem se cijedi i i prihvatio SI
snaga i volja iz nas: doturim Zoranu otkucan list RazrnUItri
papka, :on .ga rp!ročita, odmahne glavom i pusti da upakovao lij
mu iz ruke sklizne na pod. Onda se ja bunim, di­ gnem previš(
žem papk s poda, či,tam ponovo ono što je napisa­ se gips stvrc
no, gužvam papir i bacam ga ispod stola... voreni sastaj
I tako]
raje, »oblači,
Sve imam: i atmosferu i priču koja pruža bez­ ta i tamo se
broj mogućnosti improv:izacije, jasno definisane H· klete sreće, l
kove, kan usHikane, Ta7lrađene dijaloge, a1i neš'to ko·· ruslomijem
či, nešto se poput riblje kosti poprij.eči1o u grlu,
nuti gips pr
nikako ga iskašljati. .. me je umirh
nam je i ova
Pisao sam o jednom doživljaju dz svoje mlado­ Navečer
sti, kako sam petnaest dana nosio gips na zdravoj gips prijem
ruci. II peškir pod
Bio sam s Tajom na moru, u Dubr.ovniku, i vri­ Samo je
jeme smo više provodili po kafanama, pijančeći ili samo mi nik
se kartajući, nego na plaži.
Meni baš nije ni bilo do kupanja, jer što se ti· Počelo s
če mog plivanja, to je prije bila horba re gold život vo sam misl
nego užitak. K'o biva, plivao sam nekako, ali se ni­ ruke od tog:
sam znao okrenuti u vodi. Raja u čamcu bi odvesla­ k'o <ljudi, da
la od obale i stali, a ja bih uhvatio azimUItprema mo, da nas
čamcu, plivao do njega, uhvatio se za rub, okrenuo mo i scenarj
se i tek onda se vraćao na obalu. To je bilo moje tekst, da ost,
da.
dnevno kupanje tek da se ne kaže da se nisam On se Ze
ni skvasio. Stalno su mi prijetili da će mi jednom zorsku dask
iZimaknuti čamac pa ću da plivam do Italije. pogleda up;r1
Sve je bilo u Tedu dok nisam dobio poruku od bevića. Ne bi
mu oči zasU2
»4jevojke mog života« da je stigla u Cavtat s rodi­ Gledao j
teljima i da će lIDe sutTa čekati na Kamenu-malom. lom i ,rekao,
64
rudimo, ali Tu počinje moja muka. S rajom je bilo lako. Za­
:ližemo gla­ jebancija. Ali kako sada da njoj priznam da ne znam
c) Podruma da plivam.
oakarone i Nisam 'S!pavao i&ViU noć, n~kom niJMa nisam go­
nam pra­ vorio, a ujutro sam poranio, :izvukao se iz sobe, u
apoteci kupio zavoj, u nekoj prod~vnici boja gips
se cijedi i i prihvatio se posla.
tkucan list RazrnUItio sam gips, natopio zavoj i pažljivo
i pusti da upakovao lijevu ruku do lakta. Pazio sam da ne ste­
bunim, di­ gnem previše da bih ga mogao lagano skinuti i, kad
je napisa­ se gips stvrdnuo, mogao sam da krenem na dogo­
voreni saSItanak.
I tako petnaest dana: ujutro sam, kil"išom od
raje, »oblač1o« svoj gips, autobusom iša'O do Cavta­
pruža bez­ ta i tamo se pred curom prenernagao kako sam pro­
:inisane }i.. klete sreće, kako baš da se meni dogodi da na mo­
i :neŠJto lm-­ ru slomijem ruku, »nervirao« se i prijetio da ću ski­
lo u grlu, nuti gips prije nego što mi »doktor Irekne«, a ona
me je um1rivala i govorila kako to nema veze, kako
nam je i ovako lijepo, da se malo strpim...
)je mlado­ Navečer sam se opet vraćao autobusom, skidao
la zdravoj gips prije nego bih izašao i ostavljao ga sm'Otanog
u peškir pod k'revetom, do sljedećeg jUltra.
liku, i vri­ Samo je to trebalo napisati. E, vidite, baš to
jančeći ili samo mi nikako nije polazilo za rukom.

Počelo se smrkavati. Ja sam bio očaJan i upra­

što se ti­
go.bi. život vo sam mislio da pXedložim Poslovođi da dignemo
ali se ni­ ruke od toga, da izađemo negdje, da se napijemo
d odvesla­ k'o iljud~, da 'se napijemo da ne :onamo !kud' udalra­
.llIt prema
mo, da nas lasom hvataju po gradu, da zaboravi­
, 'Okrenuo mo i scenar.io i rok kada smo IIDOJ1ali da predamo
bilo moje tekst, da ostavimo sve to za sutra - pa šta nam bog
da..
se nisam 'on se zavalio u stolicu i podigao noge na pro­
j jednom zorsku dasku, otpio podobar gUltljaj piva iz boce
ije. pogleda upiItOg negdje daleko preko 'Obronaka Tre­
bevića. Ne bih se m'Ogao zakleti, ali čini mi se da su
oruku od
mu 'Oči zasuzile.
at s rodi­ . Gledao je "\l 'Onu hrpu zgužvanih papira pod sto­
u-malom. lom i iI'ekao, tarući čelo rukom:

5*
65
 )iZnam, znam kako je 1Jo.« Stresao se kao da bar je bio
je progutao nešto ljigavo, gorko: »Znam... Odvrat­ biti. ..
no je 1:0.« Ali stig
Začudio sam se: da si preba
»Otkud ti sad to: ođvratno!« (Htio sam da na­ jednog jutr
pišem komediju, bur1esku, rmislio sam kako će se je sniježilo.
ljudi valjati od smijeha... Pa, u redu, ako mi baš Kao is
to :i nije uspjelo - adi odvratno je maJo !preteška i najednom
riječ.) be u jedinu
Htio lSaun da iPTO'testujem ali me 0IIl preduhitrr.io: drilama na
»Znaš li kako sam dobio nadimak Poslovođa?« koju mi je
upiJtao je i odmah nastavio: »Ti se ne sjećaš toga... ter, Amerikl
Mlađi si od mene. Bilo je to u vrijeme kada se na naše društv
Da.rivu išlo kao na izlet. Na kupanje. Ložila se vat­ izmjerno po
ra, tu se kuhao ručak, križale lubenice, roštiljalo ustvari, i b
se~ " Išlo se i na Željeznicu, Bosnu... Na Bembaši štiJt!Il1 mak, I
je bio bazen... Tamo sam i naučio plivati. .. Glavna obožavanja,
fora su bili oni koji su skakali sa brane. I ja među mes Dea.nOlIl
njima. BiJi smo dobra raja: Kiko, ŽaTa, Buco, En­ neprobojni
ko... bijednu, ikir~
U Dubrovniku smo pravili trŠU!Ill. Bili smo koku­ canu krpicu.
zi, aH nam niko na svijetu nije bio ravan. Lijepi, Došlo n
mladi, jaki, drski, složni kad bi zatrrebalo srediti ne­ da plačem ­
ke ,ra;ČU1Ile :sa dll.lJbrovačkim )}galebovima« kojima dno, smiješr
smo bili k'o trn u oku. nUlto, nemoć
Te zime
Glavni na plaži, prvi u plesu... Ljeto u Dubro­ VJ."llutih rukl
vniku - to je bilo moje vrijeme. Kupaće gaćice pre­ Da, da, dobr
ko dana, naveče - bijele pantalone i majica. Ništa kad bi se ll{
više nisam ni imao niti mi je išta više i trebalo. priličnoj za
Strankinje su pizdile za nama. Tako goclinama.« časove iz m,
Ustao je i otišao do kupart:ila da :iz kade uzme šao da se sa
novu, ohlađenu bocu piva. samo »trknu
»Godinama,« nastavio je kad se ponovo zavali~ ko .studentJSI}
II staliou, )~godimama smo bili !Ilera21dvoj!lii. Zaislta prodavnici..
smo živjeli po onom mušketiJrskom: ,Svi za jednog Jednn v
- jeda:n za sve!', a onda, kaik!o p01sVlJ1šav31smo fakul­ raje, kojima
tete, tose lIlekaJko .raspiša. RaJsd:uriH ismo Ise i vrše dTllgo da oh
nas ni sam bog ne sastavi. Njsam se čestito ni ok· onda su me
renuo, , a ostao sam sam. Prošlo je ljeto, jesen se Za njiJh
neko vrijeme premišljala: k'o hnće, k'o neće, akta­ zvali: ~oslov
66
 se kao da bar je bio prekrasan, kakav samo li Sarajevu zna
Odvrat­
l ..• biti. . . .
Ali stigla je i zima. Najednom, preko noći, kao
da si prebacio program na televiziji... Pošao' sam
sam da na­ jednog jutra van, pogledao kroz prozor, a napolju
kaklo će se je sniježilo.. _
:tko mi baš Kao i svako jutro, pogledao sam se u ogledalu
lG !preteŠIka i najednom mi je sve postalo jasno: vidio saIhse­
be u jedinim far:merkaana koje sam imao, s espa­
lreduhi1lr.io: drilama na nogama, u majici. .. »Lee« vindjakna,
'Gslovoda ?« koju mi' je jedne godine ostavio u Dubrovniku Pe­
ćaš toga. __ ter, Amerikanac koji je vomo da popije i kojem se
kada se na naše društvo strahovito dopalo, kojom sam se ne­
žila se vat­ izmjerno ponosio, najednom je postala ono 'što je,
, roštiljalo ustvari, i bila. Prestala je biti moj simbol, moj 2)a­
a Bembaši št~taJi mak, Illešto ~š-to niko diJ'ugi nije irrnao, !predmet
i.. _Glavna obožavanJa, veza sa ,Buntovnikom bez razloga' i Ja­
I jia među mes :Deanom, pivom lU dronzervama, ,Came'lom', moj
Buco, En­ neprobojni oklop. Gledao sam u' ogledalo i vidio:
bijednu, ik.ratlkJU, irzJb:Jijedjelu od lSibnog p;ra;nja, ofu·
smo koku­ canu krpicu...
an. Lijepi, Došlo mi je da plačem. Lažem: nije mi došlo
srediti ne­ da plačem - plakao sam! Osjećao se bijedno, ja­
a« kOljima dno, smiješno, glupo, pregaženo, ižvakano pa isplju­
nmo, nemoćno ...
Te zime sam na korzo izlazio samo u košulji za­
) u Dubro­ vrnutih rukava i u pu10veru :i s olovkom za uhom.
gaćice pre­ Da, da, dobro si čuo. Olovku bih zataknuo za uho i
jica. Ništa kad bi se neko začudio toj mojoj »garderobi« ne­
i trebalo. priličnoj za to doba godine, falirao sam da dajem
linama.« časove iz matematike nekom duduku i da sam iza­
cade uzme šao da se samo malo izluftiram. Da učim i da sam
samo »trknuo« da kupim cigarete, da pomažem, pre­
·vo zavalio ko studen1Jslwg servn'Sa, pri inveIlltaJTisaJl1ju :u 'nekoj
j]]i. Zailslta prodavnici.. (
za jednog Jedno vrijeme je to i prolazilo... I kod moje
;illO falml­ raje, kojima nisam mogao priznati da nemam šta
, ise i više drugo da obučem, a i kod drugih. Neko vrijeme...
:ito ni ok­ onda su me provalili. Ko bi drugi, nego Iraja.
, jesen se Za nj:i!h je ·to MIa 2':ajeidni1ca. Tad 'Su me i .pra­
.eće, okta­ zvali: Poslovođa!

67
 »Ima li manjka, Poslovođa?« i

»T'rkne li se kad po cigar, 'Poslovođa?«

»Je Li stigla kafa, Poslovođa?« slušao sam sva­
kog dana i \lllQgao na sve to samo da se blesavo
smješkam, a htio sam da umrem, da me neSltane...
Tako i ostadoh Poslovođa.
Šta sam se rasprlčao k'o baba. Hajde dč:l sjebe­
mo ovo na brzinu pa da to sutra predamo. . . Gdje
smo ono stali?

(Znao sam tada da će :od toga ispasti jedna jako

smiješna drama, ali znao sam rl. to da samo ja znam
kolik'O tona je bio težak onaj gips što sam ga nosao
na ruci.)
1983: g.

Zvuč
Ako ne ZI
prost i j<

Nad,
kako se 1
»Srel
Nije
klo je rel
»Taik
»Ma,
ništu, pa
»Nel

Nazv
restJonl.m
duzeće.
Tog
»Naj
čen ... Č~
nula u ll<
i zaborav
Još i
lo, da jo.
sada on,
68
« IQGLEDALO
) sam sva­
se blesavo , Mirror, mirror on the wall,
nestane... Who's the prettiest of them aU?

~ da sjebe­
1'0••. Gdje

jedna jako
.0 ja znam
l ga nosao

1983: g.

Zvuči kao bajka, a nije bajka? UpravIO tako!

Ako ne znalte, ne lupajte glavu, jer odgovor je toliko
prost i jedn'Ostavan, da je skoro uvredljiv: život.

Nadao se da kolegica s posla nije primijetila

kako se trgnuo kad mu je .rek1a:
»Srela sam jutros Branku. Pitala je za tebe...«
Nije podizao pogled s papiTa pred sobom i mu­
klo je rekao:
»Tako? Šta <ona .radi? Otilrud IOna?«
»Ma, ne znam... Tvoja sestra ono lYadi u obda­
roštu, pa joj valjda Itreba nešto radi djeteta...«
»Neka me nazove sutra. Javi joj.«

Nazvala ga je i dogovorili su se da se nađu u

restoranu u istoj zgradi gdje je bilo i njegovo pre­
duzeće.
Tog jutra je razmišljao kako da se obuče:
»Najbolje da se pojavim obično, ležerno obu­
čen ... Čak i malo neUlYedno... Kao da me je preki­
nula u nekom velikom poslu... Neka misli da sam
i zaboravio da smo se dogovorili. .. «
Još je razmišljao o tome da li i da zakasni ma­
lo, da joj i na taj način pokaže ko je sada i šta je
sada on, ali se predomislio sjetivši se da je oduvi­

69
jek bila :a1ahe naravi d. da se, vjerovatno, nije pro­ Nije 1
mijenila. dovoljno.
Dok je sjedio, pirateći kazaljke na crkvenom to­
rnju, uzaludno ih pokušavajući pogledom ubrzati, Pomel
mogao je jasno da je vidi: duga, plava kosa, vitke »810h
noge, zelene oči kojima je znala pogledati nekako kaže da če
brzo, kroz trepavice, uvijek podsmješljivi smiješak Da, b
koji je otkrivao pomalo prevelike zube. je gledala:
U glavi je vodio mogući, predstojeći dijalog: leko od vi
najvažnije je Ito da ne pokaže koliko je uzbuđen; os­ u lIle/k;u be
taJti nezainteresovan do kraja; na kraju krajeva, kad su se neb
bolje razmisli, on tr~ba njoj, a ne ona njemu, ona a sada...
njega tiraži, on njoj čini uslugu... I same te činjeni­ 000.
ce su bile dovoljne da se isprsi, zadovoljno kašljuc­ Nasm
ne, sklopi oči, zažmuri poput sitnog mačka i nastavi »Nisi
s maštanjem: Počeo
»Nismo se dugovidjeli?« »Ma,
»Od petogodišnjice mature!« znaš... ;n(
»Nisi se ptromijema. U stvari, ljepša si nego imam pur
ikad ranije...« Skinu
»Ti si se promijenio. Izgledaš bolje nego ikad. stolnjaka:
Mora da ti dobro ide?« »Znaš
»Pa, znaš ... Ne žalim se.« Njoj:
»Došla sam da te zamolim. , .« »Šta" (
Prekinuće i spustiti joj ruku na rame: Poku~
»Znam, znam... To će sve biti u ['edu. Nemojmo ment, ali,
sad o tome. Da popričamo o nečem inJteresantnijem: »Znaš
»ZnaŠ li ti da sam bio zaljubljen u tebe?« radi u ob.
Ona će se začuditi: lika je na'
»Ma, lažeš! Kada?« 2urim sac
Onda će spuSltilti oči: va't OU Ite,
»Pa, i ti si meni bio drag... Zašto mi nikad ni­ nije ništa
si prišao?« jela. Mora
»Nisam :imao ptrllike - uV:ijek si bila okružena Znači
udvaračim1a ...« ći ni da J(
»Sad imaš, osim... Osim ako ti se više ne svi­ skoj kaJr.t
đam?« gost, kake
»Pa šta drugo radim? Zakazujem ti sastanak Staja,
evo ovog trenal« i zabio ih
»Ne znaš hoću li doći?« fani samo
»Došla si. .. « gled koji:

70
 nije pro~ Nije ni smio dalje da zamišlja. I ovo je bilo
dovoljno.
venom to­
1 ubrzati, Pomeo ga je glas koji je upitao:
osa, vitke »Slobodno?« i taman je htio da se pobuni, da
ti nekako kaže da čeka nekoga, ali ona je već sjedala za sto.
smiješak Da, bila je to Branka, ali bila je... Zbunjeno
je gleda:la: to je ona, naravno, ali... Tiljelo je Mlo da­
: dijalog: leko od vitkoSltli, kosa joj bila bez sjaja i skupljena
mđen; os­ u neUm bez:Hčnu l]YUlIlđu, duboke ,bore ako usta koje
ljeva, kad su se nekad samo nazirale, i 11:0 samo kad se smijala,
iemu, ona a sada... čak je izgledala i niža nego što je se sje­
te činjeni­ 000.
o kašljuc­ Nasmiješila se tužno:
i nastavi »Nisi me prepoznao!«
Počeo je mucati:
»Ma, šta ti je Branka... naravno dasam...
maš... neka:ko Isam ,sav niikaJcav... umoran ,sam,
l si nego imam puno posla, ne mogu maknuti bez mene... «
Skinuo je naOčale i počeo ih brisati krajičkom
ego ikad. stolnjaka:
»Znaš... Ii naočale ... zamaglile se...«
Njoj nije silazio osmijeh s usana:
»Šta' ćeš, stari se! Lete godine... «
Pokušavao je bezuspješno da kaže neki kompli­
\lemojmo ment, ali ona ga nije ni slušala nego je nastavljala:
mtnijem: »Znaš, palo mi je na pamet kako tvoja sestra
)e?« radi u obdaniŠltu. TITebala bih maloga smjestiti. Ve­
lika je navala, znaš. Pa, ako ti bude usput, pitaj je...
Žurim sada, znaš. Imam :nekog posla u gradu. Naz­
vat oo Ite 0IVlilh om1a, alko hude iIŠta od l1oga... Znaš,
nikad ni­ nije ništa o glavu... Baš mi je drago što sam te vid­
jela. Morala bih sada poći ... « dizala se od stola.
okružena Znači, ništa od svega što je zamišljao. Neće mo­
ći ni da joj pOlkarže kako se snalazi lU jeloVlIli1ku i vin­
;e ne svi­ Slkoj karti, ikako je on tu 'sva!lwdnevni, oi'jenjen
gost, kako trče oko njega, trude se da mu ugode...
sastanak Sta:jao je pred njom, a dlanovi ISU mu se :nnojili
i Zlabio ih je u džepove sakoa, 'šarao ;pogledom po ka­
fani samo da ne bi sreo onaj njen podsmješljivi po­
gled koji se nije promijenio za ovih godina, premje­

71
 š'tao se s noge na nogu, osjetio je da crveni sve vi­ nije mr
še i najzad je progovorio promijenjenim glasom: izlazil.a
»Biće sve u redu. Srediću Ja to. Imam mnogo Vr
posla, ali ću odmah !to srediiti. Imam mnogo da ra­ m~l je:
dim, ne mogu bez mene... Mogli his.mo da se nađe­ nešto:
mo da ti kažem kad ćeš dovesti malog... «
»Hva1a ti velika. Mo~am sada da idem. Daću ti .K~
broj teletooa pa me lJ1a:zovu. ., IH, neika, ja ou tebe ćuje n
nazvati. ..« začuđe
Mucao je: mu se
»Mislio S3l)J1 da bi bilo bolje... « O]
»Zdravo sada. Mogu ti reći da se nisi nimalo njem~
promijenio i dTago mi je da sam te vidjela.« N:
očima
Stajao je pred veliJcim ogledalom u muškom njim ­
klozetu. Dobm je izgledao, zaista. Ni traga stomaku, kako'
kosa prosijeda taman onoliko koliko je trebalo za tilre,š'
njegove 'god!ill1e i njegov poloeaj, on ipreplanlUo... lo, št~
Bio je ljut na sebe što se onako ušeprtljao pred Z
B.rankom. pqkušao je da rto gleda s d'ruge srf:lrane: s.pala
»Ma, ko je ona? ,Že[1etilIla o<b1Čl1a, domaćica· :kaikvih razne
ima hiljade na ulici, na koje niko ne obraća pažnju. ne kn
, Ma, šta se mene, uostalom, tiče ona i njeno slinavo traga]
detište!« njeml
I u liftu, u ogledalu, je pažljd.vo promatrao svo­ nije l
je lice. Okretao je poluprofil, podizao bradu, spuštao jelDa
i dizao obrve, razvlačio je usta u osmijeh i mrštio će nil
se. ,Izgledao je da ne može biti bolje. ja idf
Izderao se na sekretaricu jer još nije završila javlj'
neikalk:av 171vještaJj, bez !potrebe ipoJSilao kurira na daJu­ muš~
gi kraj grada, a kada je ovaj snebivajući se rekao cima
da bi to moglo možda da pričeka do sutra, pružio pravi
mu je priliku da se istrese: pisiv
»Vidi, vidi molim te! TLi si se našao da mi govo­ moc
riš šta može da pa-ičeka. Jesi li za to plaćen?« što j
»Znate, mislio sam... « c1rug
»Jesi li za to plaćen da misli~ ili da radiš ono ranUl
što ti se naredi? Pustio sam ja vama previše na vo­ rane
lju. Svako misli da je najpametniji. Drukčije ćeo:no čita;
mi 'Odsada. Vidi, maHm te?! MilS1:i:š Izaraditi platu je Sl
sjedeći II bifeu i j,s.pijajući Ikafe.« Svejedno, [ld to mu j fi! s a

72
 ~ni sVe vi­ nije mnogo popravilo raspoloženje. Branka mu nije
l glasom: izlazila iz glave.
m mnogo v.raćajući se kući ogledao se u izlozima. Ona
Igo da ra­ mu je rekla da se nije promijenio... To mu je bilo
:t se nađe- nešto sumnjivo. Momo se promijeniti...
({

1. Daću ti Kad je stigao kući, pitao je ženu da li primje­

a ou ;tebe ćuje nešto neobično na njemu, a kad mu je ona,
začuđena, odgovorila da je sve u redu, 'rekao je da
mu se učinilo da II11U je malo oteka'O zub.
Opet je stao pred ogledalo i mislio o jutroš­
si rrimalo njem susretu i onoj Brankinoj primjedbi.
.a.«
Najednom mu je sinulo! On sebe vidi svojim
očima. I taj savršeni 'Odraz u ogledalu koji je pred
muškom njim - to nije :on, to je on kakav sebi izgleda. A
stomaku, kako izgleda u njenim očima? Šta skriva i šta zas­
rebalo za tilre,šta mijenja i kako prelama svjetLost 1:0 ogleda­
muo... lo, šta je u njemu, šta se kr-ije iza njega...
:ljao pred Zamahnuo je šakom i blještava poVlršina se ra­
;e srtrane: spa:la. na stotine komadića staiIcl.a koji iSU odražavati
~a kail(vih razne slike: sve njegove promašene ljubavi, uzalud­
a pažnju. ne književne pokušaje, duboka mzočarenja u ljude,
.0 slinavo traganja za prij'alteljstvom i prijaIteljima sličnim
njemu, sve IOne žureve na koje n~kada, u gimnazij.i,
ltrao svo­ nije bio pozvan, itek otvorenu kutiju cigaJI'eta koju
l,spuštao je !Ila ,veliikom odmoru !p[Užao :uJk!rlug, a iz Ikoje ne­
i mrštio će niko da uzme cigaretu, svi puše jednu jedinu ko­
ja ide od usta do usta, zbornicu gdje razrednici pri­
~ završila javljuje klO sve iz ,razreda, uprkos zabrani, puši 1..1
'a na ,dnu­ muškom klozetu, ispisane sveske sa domaćim zada­
se rekao cima, uredne, najUJrednije u :razredu, ispisane sitnim,
a, p:ružio pravilnim rukopisom i koje nikom nije dao na pre­
pisivanje, sva ona pića koja je popio u društvu sa­
mi govo­ mo da bi nekako ušao u krug ljudi fuoji su bili ono
n?« što je on želio da bude, rijetke trenutke kad je pred
drugima otvarao s['ce i nailazio na podsmijeh i ne­
!adiš ono ra21UJmijevanje, lIleprospavane noći, uplakane i razde­
še na vo­ rane jastuke, telefonske pozive bez predstavljanja,
:ije ćemo čitave albUJlTIe slika nekih ružnih ženskih bića koja
tilru plalt'll je satirao s divljom požudom koja je dolazila iz bi­
[li to mu jysa i mržnje, sve one !costi, bačene s trpeze razgo­

73
 r

vora koje su mu dobacivali oni koji su bili visoko

iznad njega, oni koji su bili ono što se on trudio
da bude, ogriske koje je sa psećbm zahvalnošću pri­
mao i poslije ih dugo žvakao i glodao pred onima
koji su :imali tu neSlI'eću da su njemu pod;ređeni, obe­
ćanJa koja su ga danima držala u groznici, a potom
bila zaboravljena kao da nikad nisu bila ni data ili
ostajala da se prepričavaju kao šale i ostavljala oži­
ljke na duši, vjernost i odanost koju je bio spre~
maJU da !pruži, a ikoju nilko nije -tražio od [ljega, .pri­
tvorne osmijehe koji su postali dio njega, s kojima
je ustajao i lijegao, migove na koje je skakao uza­
lud čekajući pohvalu i poziv u neke visine koje je
sanjao, sve Ione sitne, zlobne postupke kojima se
drugima svetio za svoje neuspjehe, krutost i men­
talnu svirepost kojoj su bili :izloženi svi u njegovoj
okolini, a koju je on uzimao kao geslo svog života,
kao dOIkaz »ČVI'sttine ikarak1:era« ...
Sve se Ito sklapalo u jedan delirični kaleidos­
kop, u onu pravu sliku njega, sliku koju su drugi
vidjeli.

Pred slomljenim ogledalom, dok mu iz šake

lipli krv, tupo gleda pred sebe d pomjera se tek kad
u sobu utrči njegov sin, .kJoji pri pogledu na krv
krikne i počne plakati, on, izobličena lica, s neshva­
tljivom surovošću i mržnjom, drekne na dijete:
Što iplačeiš »iidiote?«

D&
th
K(
sp,
u
19
pr
pc
to
tr·

74
ili visoko
)n trudio
10ŠĆU pri­
ed onima
đeni,obe-
a potom
li data ili
vIjala oži­
bio spre~
lj , pri­
ojima
ikao uza­
e koje je
.ojima se
st i men­
njegovoj
)g života,
kaleidos­

su drugi

iz šake
~ tek kad
l na krv
s neshva­ Nalaz i mišljenje
!ijete:

Dg. Psychopatia (heboidni tip), Epylepsia ae­

thiliea (grand mal), Chr. ale.
Kod bolesnika i dalje postoji umanjenje radne
sposobnosti koje odgovara I kat. invalidnosti
u smislu ZPIO zbog bolesti, počev od jula
J

1974. godine, jer nije sposoban za samostalno

privređivanje, .a niti bi se mogao osposobiti
pod opštim ili posebnim uslovima, a kako je
to ustanovila ova komisija i 27. 8. 1973. g. Kon­
trolni pregled nije potreban.
75
 REZ! ".

(Kratko uputstvo za snimanje filma)

NemQj propustiti doručak Brijanje' nije toliko

važno. Polako. (Ne furiš nigdje!) Ispij SV10ju kafu,
a ako ti je baš toliko stalo,' popij i jedan vinjakf
konjak ili lozu... Neš;to žestoko.
Odupri sernkarrna o. naslon. stQlice i· uz dubok
uzdah (Predt;obom Je težak posaol) ustani. Pred
ogledalom prođi prstima kroz kosu, iSltisni tu bubu­
ljicu na bradi, obriši je ,alkoholom, piJttalon:om ili
nečim sličnim.
Pregledaj džepove: lična karta, pare; ključevi od
ku:će, cigarete, šibica.. Osv:rni se još· jednom oko se­
be, ustanovi da nisi ništa zaboravio, isključi bojler,
peć, privrni slavinu na·lavabou, ponesi plastičnu
vrećicu sa smećem, jučer si pravio <ribu, ako to ne
izbaciš, cijela kuća će se usmrditi. Zalupi vrata za
sobIOm.
Tu si gdje·treba da budeš. Sve je spremno i
može' da počne, samo' si . ti nedostajao.
Ugasi cigaretu koju si pušio, podigni kameru na
rame, stisni je nježno ali čvrsto, priljubi oko na
crna gumena usta okulara i snimaj :

SirotinJski namještenu prostoriju s daščanim

podom izriban:imdo žutila, šarenom tarik(Jffiponja­
vom, velikim siarinskim kredencom, ·lfešootn na je~
dnoj cigli, štok,dusa ulubljenim' alui:ninijskitn la­
vorom, velikim gvozdenim krevetom, stolom: pr~

77
 krivenim mušemom progorjelom žarom cigareta na dok nag
nekoliko mjesta. . . . čak koje
Pređi kamerom preko lika starice obučene u cr­ nekolik(
ninu, sijede kose uvezane maramom i ne obaziri se . »Št:
na njene riječi: »'Ajde, sine. Umij se brzo. Sad će pramen
ba~a ispeglati košulju, još k.ragnu...« Ne govori gim, tar
tebI. ' naspran
Ne obaziri se na mačke koje ti se motaju oko i ti ćeš
nogu i zaustavi se na licu sedmogodišnjeg dječaka. To
Pokaži klempave uši, oborene oči, kratk.o oš.išanu sveske
kosu... Još bliže priđi tim :očima jer Ito što vidiš u ispod tt
njima, to. hi mogle biti suze. »Da
Dječakova ruka miluje mačku kOja stišće oči ne čuje
od zadovdjstva. Pokaži i ItO. ljeskaj\:
Cuješ ga kako ltiho: gLavi:
»Neću, neću, neću ... « ali ti nastavi svoj posao. »M
Ne odnosi se to na tebe. I, nadalje, zapamti, stvari vota .ta
koje će se dešavati, razgovore koje ćeš slušati, ne dok je
tiču se tebe. Tvoje je da snimaš. Ti si van toga. peći, jo
»Pusti tu mačku sad... obuci priglavke prehla­ šniranjt
dićeš se... « tao vre
»Neću u iškolu!« tko od~
»Ne budali! Svi idu, pa ćeš i ti. Brzo k'o sim­ »J€
plan. Evo, sad će tata, obuci košulju, umij se prvo, to imac
i uši dobro,evo tate nosi ap8lI"at; slikare te. ,Ajde' callana
ajde...« krim k
Sačekaj da obuče kratke pahtole; bijele doko~ zbunje)
ljenice i dok zakopča sandale, pa snimi kako trči malQ sc
u zagrljaj ocu i kaže niu, očekujući mnogo od njega: kla:
»Tata, neću u školu.« »D
»Ne budi f.rajko! Daj da te počešljam. Bićeš pr­ ca...'«
vi laf u razredu. Eto te k'o pišta! Ma, nema da fa1i... « pored
priča tata i ne slušajući šta ga lOn pita: 'Onim, 1
»Može li baka s nama u škohi?«
prame)
Rez!
mijeh i
Ako ti se ne da, ne moraš. Ali, za svaki slučaj,
ći svak
uslik~j neku staru .učionicu, n~~ošene kh;pe,cm~,
v »A
masm pod. Prošaraj malo po hCIma ucemka, flašl­ se take
cama tinte, rukama što nevJešto. stišću držala. m'O sje
Tu je i učiteljica. Nemaš nekog posebnog raz­ fu. Da,
loga da na nju trošiš !fraku, ali mlada j~ i lijepa i bakino

78
 lreta na dDk nagnuta nad DaCDIn.(Znaš, to' je onaj isti dje­
čak kojeg si ranije snimio. i, iako. je Dd tada prošlo.
ne u cr· nekoliko. gDdina, nije se puno. promijeniD.) gDvori:
,aziri se »Šta jeDariD? Šta je stalD? Jesi li slDmiO. pero?«
Sad će pramen kose jDj pada na čelo i Qna ga sklanja du.
gDvDri gim, tankim prstima, kroz tanku, pamučnu kDšulju,
naspram sunčanDg prozara, ocrtavaju jDj se grudi
ljU DkD i ti ćeš je, snimivši je, uvijek pamtiti takvu.
.ječaka. TD što' DaeD pilta, ne dižući pDgled sa DtVQrene
:>šišanu sveske (gdje je ispisano.: PISMENI ZADATAK, a
vidiš u ispDd tQga MOJA MAMA):
»Drugarice, mDgu li pisati MOJA BAKA?« ti i
šće oči ne čuješ, zagledan si u njena usta, usne kJroz koje
ljeskaju zubi i Dna se smiješi, milujući Darija po.
glavi:
pDsaD. »Možeš, sine, mDžeš. ,,« i pamtićeš je cijelDg ži­
stvari vota ,takvu ili D'.l1aik'VU ikada de jedne \Zimske večeri,
ati, ne dDk je DaeD sjedio. u kuhinji pored rasplamtjele
~a. peći, JDŠ uvjjek u plavom đubretareu, čizmicama na
Drehla- šniranje, s pletenom, šarenDm kapom na glavi, srku­
taD vrelo. mlijeko. s medom iz O.krnjene šDlje i kra­
tko. odgO.varaO. na bakina pitanja:
D sim· »Jesi .li ise 'S!Il1:J:2ll1lllo? Gdje s1 dD :sad? Kol'ko si
! prvO., to' imaD čaSDva danas? Kako je bilD u školi?« pDku­
,Ajde' calla na ,S'tJa!ldena Jrubinj;ska \'ITata, isa .sk!lDp'ljenim, mo­
krim kišDbranDm u jednQj oi ke~Dm u drugDj ruci,
dDkD~ zbunjenQ se Dsvrnula po. neuglednDj prDstDriji i ne­
D trči malo. se iznenadila ugledavši Dacu DbučenO.g, pa re­
njega: kla:
»DOJbar večer! Ja ,sam, 'Znate Darujeva lUči<telji­
:eš pr­ ea... « spusrtila kišob;ran na -gDmilu iscijepanih dTVa
faIL.« pDred ŠpDreta, stavila kesu na sto, pred Daeu, i
Dnim, tebi poznatim, pDkretom ruke skiDnila mDkar
pramen kDse sa čela, a baka se sva pretvDrila u DS­
mijeh i sitnim se kDraeima uzšetala po sDbici, taru­
lučaj, ći svaki čas ruku Dd kecelju: "
crni »Aaa vi ste t.o.,. Mirza, je rda? Daco reče da
flaši~ se tako. ZDvete; E, 'vala bašim~ka ste... sjedite, sa­
t. mo. sjedite... tu dD peći.,. osušitese, sad-ću ja ka­
~ raz­ fu. Daeo; ;sine, pr.istavi džezvu. Tako. Dn meni; sunce
epa i bakino, pomaže i druge g,tvari uradi, iscijepaani dr­

79­
va i naloži vatru, je l' tako sine?«, pa je prekinula Sni
taj izljev gostoprimstva: . mjestiti
»A ka,ko je sad, Daoo?Mislim, Dario? Je li sve iućisj
u redu?« gledajući ustreptalu baku čija je ruka ms­ »Đ<
tala nad džezvom i lice joj prekrila briga: je mlae
»Da nije nešto u školi? Je l' nešto bilo? Šta je, na vrai
sine, bilo, ["ed svojoj baki?« napad:
Daeo je tada skočio sa stolice i izjurio kroz vra­ »Hl
ta, a ona je pitala baku: svalka\k!(
)~Pa je li ,sad oodravio?« ii dobna odgovor ikoji malo d
nije očekivala:
»Ja ne znam o čemu vi Q:o?! Ko ozdravio? Šta bi
tm Na.
vidio je
najednom onom djetetu?« a ona je 1:ada nastavila »Li
ozbiljna izraza lica, koji joj nije nikako pristajao,
glasno koj,i Je pOIkflljšavao biti Istrog, služben i .bešću­ »A
tan: igraš Sl
»Znate, Dario već skoro mjesec dana ne dolazi sam to
u školu, pa kako niko nije došao ništa da mi javi, princon
pomislila sam da je sigurno bolestan i da mi duž­ dati kOl
nest .nalaže i ,da je credda v1dimo čemu se Il"adi. Evo, kad ti
i natranč.e sam kupila...« drugo j
(Onaj ozbiljni izmz s lica joj je nestao i sada stra! In
je stajala nasred sobe u neprilici, postiđena i zbu­ ka, !SVe
njena.) hovine!
Zapamtićeš je kako se smiješi obećavajući baki »N
da neće ništa reći Dacinom ocu i izlazi i nestaje u »R,
mraku dok baka stoji na otvorenim vrartima,pahu­
ljice joj se lijepe po marami, a ona, kao i ti, gleda »K
za njom. Le~
ma mu
Ako hoćeš da snimiš Dacinog djeda, sačekaj da lagano
se Daco pokajnički vralti kući, ispije šolju mlijeka
i odigra palltiju »žandara« s bakom. »K
Sačekajga na· uglu, kod Radio-stanice i snimaj
do... «
kako razdrljenog kaputa, sa šeširom zabačenim na Da
tjeme, pomalo nesigurnim korakom, prelazi ulicu, baku. '
pjevuši neŠlto i !smješka Ise, ne 'haje :za ,snijeg koJi Da

pada, saginje se i miluje nekog o1injalog psa i nešto

mu govori i prijeti prstom, a pas cvili od sreće i ba:

prati ga do ulaza u kuću neprestano trljajući glavu strana,

o peševe njegovog kaputa. njeno l

80
 Snimi kako će, prije nego uđe u kuhinju, na­
mjestiti šešir, zakopčati se, pritegnuti šal oko wata
li sve i ući s jednim:,
~a lias- »Dohro veče žeIRm ! Kai1ro "-SIte ,giOlSI}Jođo? KarIm
je mladi gospodin?« pa Qnda Qkačiti šešir o ekser
~ta je, na vratima i Slt!rpljivo se pripremiti za bakin prvi
napad:
)z vra­ »Hoćeš li večerati? Ili ručati? ToO se kod tebe
svaJkalk:o wald [le 2ll1a. IJH !Si 100 ti b~rtiji, pa >si se
·r ,koji malQ duže zadržao u mzg}OVOiI1.l, pa je došao dQk­
tOlJ:' Nazečlić, ]pa je stigao i Rrujiko ikQjeg Irlitsi dugo
Šta bi vidio još od sinoć ....« li. PQkušati da se odbrani:
;tavila
.tajao, »Lijepo učiš unuka da se karta...«
bešou- »A ti, šta si ti dQsad radio? Znam, znam... ti
:igraš samQ gospodske igre: preferans, pike! Cula
dolazi sam to milion puta. Jeste, II Beču si igraQ s nekim
i javi, princoOm, imao šest sigurnih štihoOva li nisi mu htiQ
i duž­ dati kontru i sasvim je d:rugo kad ti igraš preferans I

. Evo, kad ti nešto kažeš onda je to rečeno! Ti si nešto

drugo je }' da? Ha, sva je tvoja familija neštQ eko
. sada stra! !malJi ;ste, je [' da, od Huma pa sve do Dubrovm­
i zbu- ka, sve je 1:0 hrlo vaše, [leš'to Site :VIi dlI'IlglO! "PIPdima­
hovine! Sjedi tu i smrdi, stara budalo.«
i baki »Nešto si rekla, Ružice?«
aje u
pahu­ »Rekla sam: stara budalol«
gleda »Kako ti tO;II1eni, Ružice?«
Leži zavaljen na sećiji, među požutjelim prsti­
ma mu se gasi cigareta, ali Qn 100 i ne osjeća, tQne
aj da lagano u san mrmljajući:
lijeka
»Kjo staT? Mogao bih ja još uvijek neštQ mla­
limaj do... «
f i na Daj, na trenutak samQ, da samo jednom snimi
.Ilicu, baku.
lwji
nešto Daco snima:
eće i bakina glava blješti obasjana svjetlom sa svih
~lavu strana, kuhinja nestaje u bljesku koji ref1ektuje
njeno lice.
81
 REZ! »Ne (
»Matt
. Ovo će Iti biti lako da snimiš . Uđi u bilo koje vama. .. «
dvoriš te, park, zaklon jeno, skrovi to mjesto gdje se »I\jUJr
igra »čiza« i zateći ćeš isti prizor : »Šta
grupa dječaka izvodi čudne, balets ke pokret e, siđem ... «
piruet e, čuče, prstim a premj eravaj u zemlju , muti­ »Briš
raju, glasovi su im kIlištavi li dubok,i, riječi ner8zgo­ čurinu u l
vijetn e i neupućenom potpun o besmis lene: bjež', Dae
»Hopa, hopa! Ko nosi? Prvi rek'o. Nemoj se »Ma,
folirat i! Ja sam bliži. 'Oćeš se mjerit i? Odoka sam »Pobi
bliži. Ponov o bacam o! Bacaj, hopa. Jebo te hopa! ti. Ni mei
Ne piikam! Ne seri! Ne pikam ! Nema antrIje ! Je l' sl<!u, OIliU
vako dobro? Četiri jazije i tura. Po pet glava da »Pop:
nemaš ? Jebem ih, nemoj me više handrirt:i, ne lda­ »Vidi
dim se. Samo ovu po pet! Zdogo voreno ! Nemaš po je to za
kvit! Dušo moja, ubij sve tri, ljubim ti ruku! Jebem onaj' čup,
ti truku usranu ! Nemoj me više rezi1iti. '..« Nema nji
Niava što slijedi nije1teško: Kotr1
nađi samo ne]mg pedese togodi šnjaka krivih no­ jem je O~
gu u kratki m pantol ama, niskog čela, otrom bolje­ i nimalO ]
nog trbuha , košulj e zakopčane pod grlom, glupav a »Bje2
i nadme .naiZir aza i ,1ica 1!stovremeno, kako volov-skim klOpiile? Đ
pogled om, s prozor a svog stana, motri da li de sve kažem ...'
u redu, u onakv om redu kako on zamišl ja red. Pot'ra
Taj njegov ;red odjedn om kvari ijJ,dolilka Dadne Sltoji iza l
bake koja se pojavl juje na travnj aku ispred kuće: »Selj.
»Sine, 'ajde u školu, pola dva je.« kući!« a
»Bako, nemoj mi kukat na ruci.« đeš suze l
)~Požuri, sine.« Daćo
Volovski wat sa prozor a se cijelim tijelom na­ ki i sru6i
geo preko ruba i viče, dok mu žile bijesa iskaču po »Vidi
čelu: ' čeras. Ne
»Ej, stara! Ne gazi travu, nisi je ti sadila! Ču­ godinu tl
ješ baba, miči se s te trave kad kažem ! Nemoj da igrati na
ja'sila zim... « »Ko
»Sine, sine, može tata naići, a ti kocka š...« ne idem,
»Mate r l1:i jebem , s'lazi s te trave! Tebi govorim« pare" ma
pjeni se volina: nićemo "
, Daco se okreće prema prozor u odakle dopire vi­ 6u'vah t' k
ka i savija dlanov e u trubu: kopita r, (

82
 »Ne deri se na ženu, krkane!«

»Mater ti fakinsku! Tebe ja znam! Svima ću ja:

ilo koje " vama... « '

gdje se »Kiura:e ipopu:šit'!«
»Šta kažeš, kurvin sine? Pokazaću ja tebi kad
pokrete, siđem ...«
l,muti­ »Briši, Daeo, pucaće, ima metak u glavi, ima ti­
.1erazgo­ čurinu u glavt kondora. 'Potez'o je pištolj na Ahrnu,
bjež', Daeo... «
~moj se »Ma, ko ga jebe!«
Ika sam »Pobiću vas ko zečeve! Vratove ću vam polomi­
e hopa! ti. Ni metka !Ilis,te zasluž'ili! Jebem vam maier oigan­
je! Je l' s,.k;u, OllJU rfuoja VaJS taikve ,rodi.«
lava da )} Popuši mi ga lagano!«
ne lda­ »Vidite li ovo, ljudi? Vidite li šta se radi? Sve
:maš po je to za popravnog doma, zatvora. Kako se zove
! Jebem onaj' čupavi? Čiji je on? Milicija, gdje je milicija!
Nema njima lijeka do batine! Sad ću ja vama... «
Kotrlja se u papučama preko travnjaka na ko­
ivih no­ jem je ostala samo Dacina baka i gura je bijesno
,mbolje­ i nimalo nježno: '
glupava »Bježi' odatle! Šta sam ti rek'o? Je l' ono tvoje
lovskim lwpi:le? ĐOipašće,~ mem šaka! Bj~i', miči .se kald tl
i}je sve .kla:žem... «
~ed.
Potraži opet kamerom Dacu i vidjećeš ga kako
Dadne stoji iza ugla i dovikuje:
kuće:
»Seljačino, vidićeš za ovo! Biće ti promaja II
kući!« a ako mu priđeš dovoljno blizu, možda na­
đeš suze u njegovim očima, ko z:ii:a?
Daco 'će ISalda iz džepa izva,di1i ,pregršt ;petoban­
lom na­ ki j !Sručiti ih u raširene dlalllo'Vejednog dječa:ka:
račupo }}Vidiš one prozo;re: ona tri, porazbijaj sve ve­
čeras. Nemoj zajebat'.«, a ti sad odmori, za koju
,ila! Ču­ godinu treba da snimiš palrtiju pokera koja će se
:moj da igrati na zidu ispred zgrade gdje sada stojiš:
'o »Ko. dijeli, kol'ko k,ar~taj tri pa jednu, zdrav,
L .. « rie idem,tri puta, nemofmi rrišta tri puta, stavi
)Vorim« pa:re, ,ma jebi se, vidiš da nemam sitno, stavi rasit­
nićemo, devet !puta, :ne bi Ise :za !VOIla otkačio, ma ja
>pire vi­ ou Va:hl .ko za,dnji firaj~, Iti ,kalr'arta, (pUlD., 000 je prvi,
kopitar, do punog, pet čipova, platio, ful, popiš~m
h,
83'
 ti tri keea, vazda me navuku, 'ajde rodi godino, ne­ e, s kim ja
ćemo osvanuti ovdje, a ti si mi iza leđa, pezmečiš li on samo p
pezmečiš, zato me karta stoji, trknider do granapa i kretenima
uzmi još dvije pive i reci onoj u granapu da stavi »Prika
još dva u frižider... « »Jebi ~
Dacin pogled s karata često zalUlta negdje go­ ko išla!«
re, prema prozorillna:
»Džabe zentaš gore! Otišla ti je Mala jutros sa Veliš,
starom i starim na izlet kolima. Vidio sam ih... « 10 li ,ti.Lzit
kaže neko. se dok ne
»Ma, šta sereš, boga ti? Ko te pita šta? Bolje se uvuci u DI
uhvati tih ka;:rata... « što vidiš:
»Šta se dereš? Samo ti kažem... « odsjaj
»Ja, čudna li čovjeka?! Fino ti kažem da igraš. ći«, svjetle
Ili ćemo igraJt'ili ćemo se zajebavat'? Ja. sam vaser, vrata koja
a guzimo se već dva saJta...« hu sa agle(
»Ne dam! Ma, ikako te Ibolatn više nije lSII'amota? napisano l
Evo uzmi i za uho j€dnu! Trafika ti je pred no­ ispisanih J:
som... « bijelog !Vin
»Ma, znaš ja ne pušim...« a1Jlesa«, D2
»Jok! Moja mater puši! Ovo mi je druga kutija čaTšafom,
za dva sata. Raja, alko ćemo još, da !povećamo tari­ Pjevu~
fu... « rukom obt
»Meni se ne igra više! Što SIte kurve, raja? Ja govim grul
se jedini uvalio. Kažem ti da mi se više ne igra! Ho­ mena na v
ćemo :li lU tmje? Ajdemo !razbaciti doik 'POIpijem ovo
veliki gut}
pivo... « boka Male
»Daj mi gue...«
»Daj ti kUTae moj! Uhvati se g;ranapal« O:kJren
»Puno mi je cijelo pivo! Znaš da ja ne pijem.« no staklo]
»Ma, zaboli me! Karata, Žile? Pratiš li? Tri tima i čija
puta! Dobro: devet pUJta.« Ne V],
»Evo Iti Male!« ono dVioje
»Slabo te Mala džani.« i napeto s
»Ne kenjaj, sreće ti.« na golo tij
»Repot, ne smijem na tri kreke, kakav ti je to vori Maloj
fol pokazivati karte, ja hajvana čudna, kol'ko ćeš »Dušo
ti, šupak karata, vidi, v.idi mangupa, meni ~ašo za­ no prepla~
vrtat' devet puta, dobro mangupe, e, evo tI odmah "Daeo
na n~viđeno, devet čipova, platio, je l' ~ dos!a, tri jeću sa st(
drota, nije, a još dva keea pride, šta, bOJa rucna. " šulju, traž

84
 .ino, ne­ e, s kim ja igram, ko meni pare uZima na kartama,
mečiš li on samo plaća na boju, joj mati mila, s kakvim ja
'anapa i kretenima igram, neću više, idem do biTtije.«
:la stavi »Prika, koga neće karta, hoće ga ljubav... «
»Jebi se 'ti Faka! Dabogda te cijelog života ova­
;dje go­ ko išla!«
ltros sa Veliš, nestalo ti je trake. Nema veze: Ohani ma­
l ih... « lo ti ti. IIZ:iJđi IS Dacom i po.pij i ti jedno pivo i 'stiIlp:i
se dok ne nabaviš novu traku, ta onda se nepozvan
Bolje se uvuci u Dacinu sobu, dobro se sakrij i snimaj sve
što vidiš:
odsjaj vatre koja bukti i tutnji u »K.raljici pe­
a igraš. ći«, svjetlost koja dopire hodnika kroz staklena
:1vaser, vrata koja su iš'arana raznim bojama, starinsku psi­
hu sa ogledalom na kojem je u velikom srcu bojom
'amota? napisano MALA, sto sa pisaćom mašinom, gomHu
red no­ ispisanih papira, prepunu pepeljaru, otvorenu flašu
bijelog rvina, kutti:jlU cigareta, !pO zidovima slilke »Be­
a1Jlesa«, Dacu i Ma'1u, gole i zIlJ01ne, orv'laš po/krivene
kutija
:t
čaršafom, gramofon, razbacane ploče po podu.
no tari­
Pjevuši »Girl« dok snimaš Dacu koji je jednom
aja? Ja rukom obujmio Malu dok njena glava počiva na nje­
~ral Ho­
govim grudima, u drugoj ruci drži cigaretu i s vre­
em ClIVO mena na vrijeme odbije gust dim iz cigarete, otpija
veliki gutljaj vina iz flaše, prebacuje nogu preko
boka Male, ljubi je u uho...
Okireni kameru i probaj da na7lreš baz oboje­
pijem.« no staklo na vratima čija se to silueta primakla vra­
li? Tri tima i čija to ruka snažno kuca po staklu.
Ne vidiš niJŠita Ipa opet okJreni kamea:u prema
ono dvoje na krevetu. Oni su se za trenutak ukočili
i napeto slušaju, a onda Daeo spuzne sa kreveta i
na golo tijelo oblači pantalone, tiho ali odlučno go­
ti je to vori Maloj:
'ko ćeš ))Dušo, obuci se sada« i ne obazirući se na nje­
tašo za­ no preplašeno:
odmah »Daeo, Daea, šta je to bilo?«, dohvati njenu od­
)sta, tri jeću sa stolice i baca je na krevet, šutke oblači ko­
učna. " šulju, traži cipele i čarape po podu.

85
 Izađi sad iz !sobe i vidjećeš poštara, onog što kako lte II
raznosi itelegrame, kako Dacinoj baki pruža komad ćeš landa
papira,a ona ga pita: Djed
»Ko je to? Sta je to? Koga trebate?«, prihvata »Gdj
smežuranom ,rukom telegram, a poštar zabacuje ka­ sam uplc
oket na !potiljak i ikaže: si ih ost~
»TiI'eba pbtpisati.« moraš pl
Daeo je sad izašao, prihvatio telegram i potpi­ ti sad do
sao se u bloku olovkom koju mu je pružio poštar. Ona
»Iz bolnice, tata je...« staje od
»Tata,bože moj, sipe moj., .. « »T['e
»Tati je slabo... neko treba da ode...« slike sa
Daea izlazi. u .hodnik, ponovo v:adi telegram iz reći, a i
džepa, čita .ga. .Izlazi na ulicu prekrivenu snijegom. daš ko čo
Vjetar, ljulja uličnu svjetiljku> baka stoji u hOOniku »Jeb
i ponavlja: Bal<:.
»Znala sama, znala sam... «, a u mraku joj se »Sal
vidi samo lice. .

Ne moraš pratiti Dacu u kafanu. Tamo će biti

mučna tišina, gorki gutljaj i: votke, riječi bez ikakvog
značenja:· . . . '
»Ko1iko mu je bilQgodina? U najboljim godi­ REi
nama. A što se ubio? l ti glupo pitaš što. Došlo čov­
jeku, dokurčilo mu nešto, dokurčilo mu sve, daj Gro
obl1ovi turu i daj nam nešto da zamezima. A kako SHkaj It1
se ubio? Objesio Ise. Ja to 'Ile bi iIl'ilkad mogao. Ne bi ljuI:
ti niŠIta. Ko Ite pita bi li ne bi li? Daj meni duplu! mazado'
Jebfl,jti ga, burazeru. Drži se Daco,~ šta ćeš sada. prepJaŠf
Kad je sahrana? Ne znam još. Sutra, preksutra. Va­ pla,čne,
lja se sada' i s tim jebavati. Sva sreća, to će moj 'lJ!dvOI1!lt:
dedo sr~diti. . ,« . i nezad(
Kad je već pomenut djed, trlrni da vidiš šta on Daco sl,
radi, jer .ovi će QVatlro, sv~ 1Isto, ,flapr.divati do fajron­ »Bt
ta. profesa
te. B~lo
Djed Ise muva po k!Uhill1ji i 'P'rebiJre 'ladice, a ba­ raste g
ka leži na sećijd. Pored nje je jedna komšinica, oš­ Gdje je
tTokondža, koja se s vrata OIkoml11a na Daou: Tako,}
»Gdje si dosad, ovdje jadna žena sama? Nema pare za
ko kafu skuhat', čašu vode dodati, a t.i bog zna gdje, para. F

86
 onog što
kako 'te nije sramota ove jadne žene? Našao si kada
~a komad
ćeš landarati okolo... «
Djed i dalje prebire po ladicama:
prihvata
»Gdje su sad te knjižice 'Svetog Ante' , redovno
'acuje ka­ sam uplaćivao, Igdje mogu hi:ti? Je 'li RuiŽO?Gdje
si ih 0stavila? Tli, mali, ja znam da ti pušiš, ali ne
moraš pušiti u prisustvu svojih roditelja. Ja i baka
l i potpi­ ti sad dođemo kao 'roditelji i treba da to poštuješ.<i
° poštar.
Ona oštrokondža od komšinice i dalje ne IOdu­
staje od Dace:
»TlI'eb'o bi malo srediti svoju sobu, skinuti one
.«

slike sa zidova, sad će ljudi početi dolaziJti. Šta će

tegram iz
reći, a 1 ti bi se rnogao uljuditi.. Ošišaj se, da izgle­
snijegom.
daš ko čovjek ....«
.·hodniku
»Jeb'o ljude.«
Baka govori samo za sebe:
~u joj se »Sarno si mi ti sine 08'tao.«

lO će biti

~ikakvog

jim godi­ REZ!

lošlo čov-
sve, daj Groblje nemoj slikati. Zna se kakvo je groblje.
'. A kako SHkaj Ite face Ikoje su Ise tu dk:up:iJle:
3.>0. Ne bi ljubopitljive, zlobne, nadmene, ispitivačke, sa­
li duplu! mozadovoljne, zadrigle, nezq,interesovane, umorne,
:eš sada. pTepJašene,~bUlnjene, Jl~e1me, naJpaidne, !po,q;bule,
utra. Va- pIGl-čne, glupave, bešćutne, narnrgođene, ozbllJ:o.e"
I će moj udvorne, baihate, illffi'lVozne, beZJbrlm.e, lu;kwe, bijeSne
i nezadovoljne, dok Djed govori i ne hajući da li ga
I
iš šta on i Daco sluša:
o fajron­ »Beže, ·kad Isam zadnji ,put hio ovdje na Isahrani
t profesora Nazečića sve je ovo bila livada, SI!lletljiš­
lke, a ba-
.nica, oš-
~

li

te. BHo je Isamo rpar nekih ik;ućica, a ,v1di sada. Pa da,

raste grad. Koliko li sad može imati stanovnika?
Gdje je ovdje pepeljara? Hoćeš li ti mali zapaliti?
:ou:
Tako, još pušiš one svoje skupe cigarete,i odalde, ti
l? Nema
pa;re za njih? Kockaš? šta li? Zato meni stalno .fali
ma gdje,
para. Kad već pušiš, puši nešto jef~inije. Najbolje

87
bi bilo da nikaklO ne pušiš. Jest, doduše, i ja sam drhtav
počeo ranIO, ali ja sam iz Mostara. Počeo sam pušiti dama
sa nekih osam godina, ali sam počeo uvlačiti tek sa čak ke
dvanaest. A koliko ti već dugQ pušiš? Od mene se Z.
sve krije u moJoj vlastitIOj kući, a to što sam ja ra­ tIO (ni
nIO počelO pušiti, tIO ne znači da je ItQ dQbro. Ti izgle­ pojavi]
da od ljudi poprimaš samQ loše stvari. Eto, ko te »(
je, na primjer naučilO psovati? Od mene to nisi mo­ ćešdt
gao čuti. Ne znam šta da kažem: pušiš, počeo si i Nemo
piti, kockaš! Sta čovjek još da doda! Ko ti je IOna imam
ženska? Doduše, voliš da čitaš. Vidim, k'Q đoja, ne­ mjese
što i pišeš. Dabogda kakve koristi od toga, ali sum­ dna s
njam. Jest, i životinje voliš i tebe životinje vole. Cu­ SaD1IO:
dan ei ti, lS'ine, neki čovjek, tebi je govoriti illi ne go­
vor-Hi ,svejedno. Tvoj otac je b10 poslušan dečko. Do­ Z
duše, ni on nije baš kako volio školu, ali eto on je sam t
makar znao pjevaJti. Na koga si se ti bacio u famili­ tIO sve
ji? Ja sam od devetstotridesete vježbao i pjevao u pi se
'Sokolu'. Moraš, mali, misliti o sebi. Ne može dedo ti, ali
sve tvoje poslove svršavati. Na baku ne tračunaj, ~
ona je staTa. I ja sam star...« kako
Ljudi se u grupicama vraćaju s groblja, idu pre­ kom
ma automobilima, autobuskoj stanici, lije hladna dubo
decembarska kiša, a vjetar otvara kišobrane, osjeća garet
se na vlažnu, masnu zemlju, cvijeće, trulo cvijeće, pođe
pd1ds1o drvo... Ne nIje tIO ,smrt, ona je skrivena II gne.
sVli,ma podjedna!ko.
Dacin djed i dalje govori: mem
»Moraš nešto uraditi od sebe i ja sam se naži­ sam
vio i namučio. Ne znam, ne znam... Osjećam da tre­ hoće
ba... oojećam da ISam umomn«. pa li

vlja
ne sc
Plju
REZ! kva
I !kamera ikao da ·se :M!oleba i nlije joj nešto ja­
sno, svaki čas se zakoči: nikako ne može da poveže
da je ovo podbulo stvorenje, llIDezvijerena pogleda, -cl

88
 ja sam drhtavih ruku, koje sada stoji u mračnoj ulici i gru­
m pušiti dama snijega gađa osvijetljeni prozor, isti onaj dje­
~i tek sa čak kojeg je nekad ispratila u školu.
mene se Zato rado prepoznaje bakino lice, svijetlo i sve­
m ja ra­ to (rusu ga nagrdile sve protekle godine) koj e se
Ti izgle­ poja'Viljru:je na prozoru:
:>, ko te
nisi rno­ »Otkud ti sine? Je li bilo nešto? Tiho: probudi­
ćeš dedu. Šito ne spavaš? Hoćeš li da jedeš sine?
,čeo si i
i je ona Nemoj psova-t' !Si!Ile, kruh "božji. Nemam, ,gIDe, prura,
toja, ne­ imam što mi je dao deda da platim struju za tri
ali sum­ mjeseca; ma ne mogu, sine: tražiće mi potviI"de! Ja­
'ole. Ču­ dna sam ti ja! Evo ti, nešto ću izmisliti! Pazi se
li ne go­ samo, sine ... «
ako. Do­ Znam da ti je mučno to što gledaš, ali upozorio
:0 on je sam te već na početku da je tvoje da snimaš, da su
l farnili­ to sve stvw-i koje se dešavaju neovisno od tebe. Str­
jevao u pi se još malo, svašta ćeš se još nagledati i nasluša­
že dedo ti, ali ništa ne trli\.je vječno, i to će jednom prestati.
'ačunaj, Ko1iko god ti bilo mrsko i gadno, slilmj Dacu
kako leži na sećiji u kuhinji, baku koja se drži "ru­
idu pre­ kom za krsta i jedva se vuče po kuhinji, Dacu s
hladna dubokim podočnjacima, raščupanog, kako pali ci­
. osjeća garetu i već od prvog dima se zakašlje izagrcne,
cvijeće, pođe da pov;rati ali se u posljednji trenutak suspre­
ivena li gne. Tad ulazi i djed, a na licu mu je nemoć i bol:
»Evo ti pare i nemoj nikad više išta tražiti od
mene. Ovo ti je posljednje. Snalazi se kaNO znaš! Ja
;e naži­ Sa!Il1 četiri sina prežalio, pa mogu i Itebe! Radi šta
da tre­ hoćeš od sebe! Ti meni prijetiš da ćeš se ubiti? E
pa lijepo: ubij se, kad nisi za života... «
Daco plazi jezik za njim, baka pred njega sta­
vlja tacnu s džezvom i fildžanom. On srkne i zagrc­
ne se. Skoči sa sećije i pri tom obara džezvu na pod.
Pljuje i povraća ulavabo.
»šta si mi, ovo pička ti materina, skuhala? Ka­
kva ti je ovo kafa? Stavila soli mjesto šećera ... «
'što ja­ Baka se sa teškom mukom saginje i briše pod.
poveže Daco Itrči niz stepenice. P'rati ga. Neće daleko
ogleda, - do prve kafane.

89
 REZ! »Zi
REKAC
Vrijeme je, mada još ne znaš, da se oprostiš s te očaj]
Dacom. Snimi ga još sada kako ulazi u sobu gdje »K
leži baka, nepokretna, slijepih očiju, jedva ,rastavlja­ nikad r
jući usne govori:
»Jesi li 10 ti sine? Treba liti šta? Dolaze stalno
neki. Ulaze i izlaze, ali ja samo tebe poznam. Sine,
ma jesi li ti to? Brkove pustio! Evo, donijeli su mi
neke kajsije, ponesi to sa sobom... «
Rl
Još salTIlo ga danas preslretni !tla !Ulici, odvedi ga
do prozora bakine sobe gdje će kroz odškrinuta ok­
no ugledati ogledalo prekriveno crnom krpom, ne­
ko nejasno muvanje u unutrašnjosti sobe. On će tu
stati kao ukopan i tek će se pokrenuti kad mu neki
komšija priđe i upita:
»Jesi li bio knd kuće?«
»Jesam, sada sain...«
»Šta ćeš, jarane? Starost je to!«
»Ali jučer, još jučer ...«
»Znam, znam, šta možeš... ?«
VTati sad pred Dacinim očima sve ovo što si
snimao godinama. To će trajati sekundu i Daco će
tada reći:
»Bože, bože, zašto? Kad bi' mogao dao bi' joj
pola svog... «
. ući će u kuću neprestano mrmljajući:
»Dao bi' joj pola svog života .. ,({ 'a onda će na
vrat:iJma sobe užasnuto ustuknuti ugledavši baku ka­
ko zavaljena u jastuke leži i odbija dimove, gleda
negdje svojim slijepim očima, a neka žena će mu
govoriti:
»Sinoć je normalno došao kući, a onda mu je
naglo pozlilo. Dok je doktor došao, sve je bilo go­
tovo. Nije se mučio! Jadan tvoj dedo! Svu noć nis­
mo spavali! Lijepo smo ga obukli, bože mi opmsti,
kao da se nekako podmladio. Jadan tvoj dedo! Ko
bi rekao, tako iznenada... ?« i Daeo će buljeći u ba­
kino sv,ijetlo lice reći naglas:

90
 »ZAŠTOSAM ONO REKAO? ZAŠTO SAM ONO
REKAO?« i okrenuće se lagano prema tebi, pitaće
)stiš s te ,očajno:
l gdje »Koliko je meni sad ostalo?«, a i traka ističe i
tavlja­ nikad neće saznati odgovor.

stalno

Sine,

su mi

REZ!
'edi ga

to ok­
... I KRAJ!
n, ne­
će tu

l neki

što si
lCO će

.,
n JO]
..

će na
(llka­
gleda
:e mu
nu je
lo go­
,ć nis­
rposrti,
o! Ko
u ba­

91
 SAN

Nedavno sam sanjao svog psa Bobu kojeg su Pr

otrovali neki zli ljudi prije ravno petnaest godina. ništa n
Evo, ležao je baš tu, na podu, podigao glavu, ok­ ljekari,
lembesio uši i gledao me pogledom tužnim i sretnim vanju (
istovremeno. izvinja­
Gledao sam i ja njega i sjetio se onog dana kad ka g.rd
sam ga našaD već ukDčenog na livadi iza kuće, sko­ na l:iđe
(fene, zelene pjene na njušci. .. U
Nisam ga onda upitao, jer sam bio lud Dd nev­ sprem~

jerDvanja, od neshvatanja da je neko mogao da mu vinjav~

učini tako nešt'O. nosti:
Pitao sam ga sada: šlampc
»Boibo, stine moj debeli (taJko sam mu tepao), čio u t
zašto, zašto... ?« '. nih.pa
On mi je odgovorio na jeziku koji sam samo korača
ja razum1o: D<
»Previše sam mahao ;:repom, a premalo ujedao,'< torka
mašući repom. sam tE
Ne znam šta t'O značil đeni i
mo d<
nam TI
imao l
ravko!
značaj
N;
sam SI
ništa)
ma sa

92
 SVILENA ESARPA

~g su Prvi put u životu sam ležao u bolnici. Kako još

dina. ništa nisam znao o ozbiljnosti svoje boleSlti (kao ni
l,ok­ ljekari, uostalom), vrijeme mi je prolazilo u očeki­
~tnim vanju onog jutm kada će mi doktorica saopštiti, sa
izvinjaVlajućim smiješkom, da je u pitanju bila ne­
l kad ka gtreška, da nema razloga da me dalje zadržavaju
sko- na lirrečenjlU: ..
U tim svojim razmišljanjima sam imao već i
nev­ spreman odgovor (pun razumijevanja) na njeno iz­
:t mu vinjavanje što su me. bez potrebe. držali u neizvjes­

nosti sve ove protekle dane, skidao sam ogromnu

šlampavru hdlmičku :pidžamu Isa sebe ti pO!llovo!Se uvla­

pao), čio u uske farmerke i majicu, oslobađao se podera­

nih papuča .koje su me, poput okova, sapHtale pri

;amo koračanju, ponovo uiranjao u svoje razgažene tene...

Dani su prolazili, a ja sam primijetio da se dok·

lao,« torica sve kraće zadržava pored mog kreveta. (Kad

sam tek ISltiJgao lU bo1nioll, 11spostavilo se da smo ro­
đeni i da .smo odra/sH II istom d1jelu grada ida tma­
mo dosta zajedničkikh poznanika i prijatelja, pa
nam nije bilo teško da vodimo J"azgoVQT koji nije
imao nikakve veze s mojom .bolešću i s mojim bo·
ravkom II bolnici.) Ali ja tome još nisam pridavao
značaj ...
Na bolničku hranu sam se brzo privikao (ako
sam se i trebao išta privikavati, jer hrana nije bila
ništa lošija od one po ekspres-restoranima u koji­
ma sam se cijelog života hranio). ali nikako se ni·

93
 sam mogao privi'kn:lIl1ti na .one treIlJUtJkebuđenja one pred al
prijatne trenutke kada sam ujutro još uvijek jed­ Nisam
nim dijelom svijesti bio u.nekom snu, a dru.@im di­ sviju n
jelom hva:tao, ikao iz daleka, jutarnje -ovozemalj­ Su
ske zvukove. mog kr
Kod kuće sam taj asjećaj bestjelesnosti i lebde­ nijela i
nja mogao. da produžavam po svojoj volji, ali ovdje komi
su me iz tog stanja budili surovi povici bolničarki, S
provale praskavog kašlja, tutanj nekih mašina u posljed
balničkom dvorištu, neprijatna muzika isa nečijeg merke
tranzistocra i, š1JO je najgore, kad bih najzad otvorio vani i (
oči, neko nepoznato, ispitivačko, bezosjećajno lice nog taJ
k-oje je zurilo u mene iz susjednog kreveta. leSlt i v
Jaš uvijek me nije hvatJala panika, ali počinjao dnevno
saan da p;r:imjećujem stalnu pažnju (li Ito me je ner­ posjeta
viralo) koJom sam -b~a obasUIt od :strane drugih bo­ četku ~
leStIl~ka. Nudili su me vocem, ~ak'Ilijumča;renam hra­ priječi<
nom, pa čak i vinom kamufliranim u boce soka od kušaji
borovnice, cigaretama... niji. ..
Zadubljivao sam se u knjige koje sam ponio sa Nii
sobom (neizbježni »Tihi Don«, Gogolj, Hemingvej ...), bolno, I
kao naj lU plije;saik krio ,glavu od ttiđiil:f !]Jogleda, Iz dam
grizao zemlju i snijeg sa Grigorijem Melehovom, Ije­ ne mal
škanio na imanju spahije Mani'lova ili obi.lazio pari­ kušava
ske bis1:irae, a onda bih odjednom osjetilO da me neko mu vIa
posmatra, neko vrijeme sam pokušavao da na to ne pomičr
obraćam pažnju ali kad bih digao pogled, pored mog naspraJ
kreveta bi stajao jedan dječak iz susjedne sobe koji spektiv
bi brzo skrenuo pogled i nastojao prikcriti zbunje­ tr'ažio,
nost. Mislio sam da želi nešto od mene, a;}i on bi S,
samo promrmljao: »Čitaš ... « i brzo izlazio iz sobe.
Jednog dana, kad sam se naglo okrenuo i, čini canja 1
se, zaustavio ga baš u trenutku kad je htio da me snage ~
dodirne rukom po Ifarnenu, proderao sam se: me bol
»Šta hoćeš više, koji kurac, odmene?« ni da s
On je brzo povukao ispruženu ruku, strpao je U
u džep bolničkog ogrtača, pogledao me nekim neiz­ ju, a jl
drživo tužnim i· nevinim očima ,i tiho rekao: ćutna
»Treba li tinešto? HoĆeš li da ti kupim nešto?«
boce SIl
U ,tom 1Jrenu:tJ1m 'sam se ipost:iJdi.a svog matlOipfe­
ja pita:
đašnjeg izljeva :bijesa, a OiIlda mi se sve smračilo
u život

94
ja one pred očima, postalo mi je jasno: on to zato što...
k jed­ Nisam smio dalje da mislim, da kažem da sam -za
im di­
sviju njih već tmrtav.
emalj- Sutmdan je došla bolničarka i iz kasete pored

mog kreveta uzela zgužvane farmerke i majicu i po­

lebde­ nijela ih sa soboan. »Na pralIl!je, lll'siJTIird~će se,« krat­
ovdje ko mi je objasnila.
čarki, S farmerkama i majicom je odnijela i moju
ina u posljednju nadu da ću ikad izaći iz bolnice; te far­
ečijeg merke su bille jedina čvx;sta veza 'sa orum IsV'i>je1lom
tvorio vani i ostajući bez njih, ostajao sam i bez tog jedi­
::> lice nog tananog mosta kojim bih premostio svoju bo­
lest i vratlo se nazad. Istina, prijatelji su mi svako­
;injao dnevno dolazili u posjetu, ali s-a svakoa:n njihovom
e ner­ posjetom mi je bilo sve teže, zid moje bolesti, u po­
ih bo­ četku samo dobar povod za crne šale, sada se is­
n hra­ priječio između nas, postajao sve viši, a njihovi po­
ka od kušaji da ga zaobiđu bivali su sve slabiji i bezvolj­
niji. ..
lio sa Ništa me nije bolje10 i to je bilo najgore: bez­
{ej ...), bolno, a neumitno, lagano oticanje života iz mene...
gleda, Iz dana u dan sam gledao kako se topim, gledao CT­
n, Ije­ ne malje na mršavim podlaktioama i uzalud se po­
) paJri­ kušavao sjetiti Eliotovih stihova » .•• gle kako su
neko mu vlasi tanke.. '({1 kav opčinjen zurio u svoja ne­
to ne pomična stopala u anu kreveta, narasla do groteske
[mog naspram mršavih nožnih listova, gledana iz ove per­
~ koji spektive samog leša, ponavljao .kao neku mantru,
tunje­ tražio, a nisam ni sam znao ma: »Dođi, dođi, dođi...«
on bi
sobe. S vremena na vrijeme su me mučili napadi štu­
, čini canja koji bi trajali satima, oduzimali mi ono malo
a me snage što je ostalo u meni, od kojih bi počinjala da
mebo1i cijela utroba, koji mi nisu dali ni da mislim,
ni da spavam, ni da' govorim...

ao je U odrvenjele ruke su mi zabadali igle za infuzi­

neiz- ju, a ja nisam Iiišta osjećao. Gledao sam samo beš­

ćutna lioa bolničarki kako Sli\ dosadom mijenjaju

što?« boce sa žućkastom tečnošću, ne ,odgovaraju -na mo­
_opre­ ja pitanja i mrze i mene i svoj posao i misle da su
~ačilo u životu zaslužile neku drugu, bolju sudbinu, a po­

95
 našaju se kao da sam ja krivac što im je ona izma­ prestali
kla... čvrsto i
Jedne noći, probuđen žestokom šiucavicom, re­ Odi
kao sam sam sebi da sve to tako više ne ide, htio se probl
sam. da bježim, da kao,'ranjena životinja nađem ne­ kim zalc
ki brlog u kojem ću sKončaoti, daleko od tuđih pog­ tijelo,o(
leda. Počeo sam da pipam po praznoj kaseti tražeći Da II
farmerke i majicu, potpuno zaboravivši da su već rica je o
odavno odnesene (možda i bačene?) i prije nego mi li smo ne
je do svijesti doprla ta činjenica, pod rukom sam bolnički
osjetio nešto meko, klisko. . . . i cigaret
. To je bila svilena, rukom bojena ešarpa, s ko­ iznad m •
jom sam došao u bolnicu, na koju sam zaboravio i bolnim :(
ja, a i Ioni kad su odnDsili moje stvari. .. i to je b:
Držao sam je u'lruci, podigao je do usana, otro Izaš,
z;nojkoji mi je vlažio Is.Jjepoočnke i .odjedmom mi je ešar,pu. ]
bilo lakše. sim, ali ~
Sad sam znao šta da 'radim.' Postojao je izlaz sam je i
odavde. Ovaj odvratni osjećaj bespomoćno&ti je išče­ je nisam
zao i ja sam osjetio da opet držim nešto čvrsto u Te ,
rukama, nešto štD mi .om.ogućava da sam donosiin zio sam'
odluke, nešto ŠIto će prekinuti onu užasnu, monoto­ osjetio i.
nu molitvu: }}Dođi, dođi, dođi. .. « sam se i
}}U klozetu ću nakvasiti ešarpu vodom, tako će iza mene
biti čvršća. Iskrašću se na balIron i vezati jedan kraj naglo o.ž;
za željeznu ogradu, drugi kraj' ću vezati sebi oko Vora­ hnulam:
ta, čvor namjestiti na v.ratnu jabučicu, da je, po Osta
mogućnosti, zdrobi, kad skočim preko ograde... « joj svrsi,
Obuzela me je neka neshvatljiva nježnost pre­ kad iz m
ma samom sebi, pa sam Itiho zaplakao nad vlasti­ i prolaza
tom smrću i 'Obuzela me potpuno suluda misao koju di i stva
sam izražavao riječima upućenim samo sebi: »Kako da na m
ću ja bez tebe?« mann sol
Pokušao sam da ustanem iz kreveta, ali ni ruke se sporo
ni noge me nisu slušale... Ponovo... Nisam imao riječi, eš
snage ni da se pridignem u krevetu. guram o
Pao sam iscrpljen na Jastuke i pomislio: »Sve­
jedno, ali jedne od 'Ovih noći. ..«
Prije nego što sam zaspao, imao sam još teliko
snage da zgužvam ešarpu i da je sakrijem u jastu­
čnicu gdje je niko ne može naći (svakako su već bili

96 7'
 izma­ prestali da mi mijenjaju posteljinu). Zaspao sam
čvrsto i mirno, kao čovjek koji zna šta hoće.
m, re­ Od te noći, sve je krenulo nabolje: ujutro sam
~,htio se probudio, nakon duže vremena, gladan. Sa sva­
:m ne­ kim zalogajem mi se ulijevala snaga u izmoždeno
h pog­ tijeLo, oči su bistrile, krv brže kolala...
;ražeći Da ne duljim: 'po1lp11l10 ,sam Ise opo['aV'io. Dokto­
iU već rica je opet sjedila pored mog"kreveta i prepričava­
go mi li smo neke smiješne zgode iz našeg komšiluka, moji
tlsam bolnički »cimeri« su prestali da me nutkaju hranom
i cigaretama, onaj dječak više nije dolazio da stoji
s ko­ iznad mog kreveta i da me posmatra onim svojim
"avio i bolnim očima, prijatelji su me sve rjeđe posjećivali
i to je bilo dobro.
t,otro Izašao sam iz bolnice; nisam zaboravio ponijeti
lmi je ešampu. Bila je zima i ja msam !imao plriliJke da je no­
sim, ali S proljećem, s prvim toplijim da.nima, oprao
~ izlaz sam je i opeglao, prebacio oko vrata, nježno, skoro
e išče­ je nisam ni osjetio...
rsto u Te večeri sam ostao do kasno napolju. Prela­
nosim zio sam pustu ulicu kod Skenderije - mosta kad sam
onoto- osjetio da više nemam ešarpe oko vrata, osvrnuo
sam se i vidio je kako leži na zemlji desetak metara
:tko će iza mene... Pošao .sam da je dignem, a ona je onda
n kraj naglo oživjela, pod daškom vjetra se uspravila i ma­
~o v.ra­ hnula mi kao da se oprašrta od mene.
je, po Ostavio sam je da Idi na ulici, poslužila je svo­
•••« joj svrsi, a ja i dan - danas, kad prijeti neka boles't,
:t pre­ kad iz mraka huču sove, kad me iz tamnih dvorišta
vlasti­ i prolaza vrebaju svjetlucavi, zli pogledi, kad iz lju­
J koju di i stvari bije leden dah, kad teška, teška kiša pa­
»Kako da na moje zbunjeno lice, a jugo mi ne da da raza­
znam sokola od čaplje, kad veče teško pada, a dan
j ruke se sporo rađa, sjedam i tkam neku novu ešarpu od
imao riječi, ešarpu koja će me zaš,titi, pomoći mi da pre­
guram ovu noć koja se ugnijezdila u meni...
»Sve­
toliko
jastu­
eć bili

7"
97
 SADRžAJ:

IZ ANAMNEZE

Neke tuđe stvari 9

Golub u glavi 15

Moj djed
19 /

Moj djed, opet 26/

Svatko netkog ponetkad zavoli 31 /

DIJALOZI

Proces 41

Moć uobrazilje 45

Nedjelja, prokleta nedjelja 49

Gdje odoše snjegovi od lani 52

An Ordinary Love Story . 57

Poslovođa 63

Ogledalo 69

NALAZ I MIšLJENJE

Rez! (Kratko uputstvo za snimanje filma) 77

San 92

Svilena ešarpa 93