Campbell M., Petrovich M. - Glossika Serbian. Complete Fluency Course 2 - 2015

Glossika
GMS Mass Sentences

[IPA
EN ]
SRP Serbian
Fluency Complete Fluency Course
1000 Michael Campbell
sentences Magdalena Petrović
Levels
Fluency 2
Intro
Fluency
Expression
GMS INTENSIVE METHOD GSR RELAXED METHOD
Glossika Mass Sentences Glossika Spaced Repetition
Features: Sound files have A/B/C formats. Features: Our sound files include an
algorithm that introduces 10 sentences
A Files English - Target language 2x every day, with review of 40 sentences,
B Files English - space - Target 1x for a total of 1000 sentences in 104 days.
Requires less than 20 minutes daily.
C Files Target language only 1x
Useful for students with more Useful for people with busy
time to dedicate. schedules and limited study time.
HOW TO USE
❶ To familiarise yourself with IPA and spelling, Glossika recommends using the book
while listening to A or C sound files and going through all 1000 sentences on your first
day. Then you can start your training.
❷ Set up your schedule. It's your ❷ Set up your schedule. You can
choice, you can choose 20, 50 or listen to a single GSR file daily or even
100 sentences for daily practice. We double up. One book typically takes 3-4
recommend completing the following months to complete.
four steps.
Training Step １: Try repeating ❸ You can accompany with the GMS
the sentences with the same
speed and intonation in the A training when you have extra time to
sound files. practice.
Training Step ２: Dictation: use
the C sound files (and pausing) to
write out each sentence (in script
or IPA or your choice). Use the
book to check your answers.
Training Step ３: Recording:

record the sentences as best you
can. We recommend recording
the same sentences over a 3-day
period, and staggering them with
new ones.
Training Step ４: Use the B sound

files to train your interpretation
skills. Say your translation in the
space provided.
Reminder
Don't forget that if you run into problems, just skip over it! Keep working through the
sentences all the way to the end and don't worry about the ones you don't get. You'll
probably get it right the second time round. Remember, one practice session separated
by *one* sleep session yields the best results!
Glossika Mass Sentence Method
Serbian
Fluency 2
This GMS Fluency Series accompanies the GMS recordings
and is a supplementary course assisting you on your path to
fluency. This course fills in the fluency training that is lacking
from other courses. Instead of advancing in the language via
grammar, GMS builds up sentences and lets students advance
via the full range of expression required to function in the
target language.
GMS recordings (sold separately) prepare the student through

translation and interpretation to become proficient in speaking
and listening.
Glossika Spaced Repetition (GSR) recordings are strongly

recommended for those who have trouble remembering the
content. Through the hundred days of GSR training, all the text
in each of our GMS publications can be mastered with ease.
Glossika Series
The following languages are available in the GMS or GSR Series
(not all are published in English):
Afroasiatic ●FA Persian, ●PRS Persian-Dari, ●TGK Tajik,
●AR Arabic-Standard, ●ARE Arabic Egyptian, ●UR Urdu, ●HI Hindi, ●PAN Panjabi, ●GUJ
●ARD Arabic (Mor.) Darija, ●ARQ Arabic Gujarati, ●MAR Marathi, ●NEP Nepali, ●ORI
Algerian, ●ART Arabic Tunisian, ●MLT Odia, ●SYL Sylheti, ●SIN Sinhalese, ●ASM
Maltese, ●ARL Arabic Levantine, ●ALS Arabic Assamese, ●KHA Khasi, ●BEN Bengali
(Jor.) Lev-south, ●ARI Arabic Iraqi, ●ARM IE: Romance
Arabic Maghrebi, ●IV Hebrew, ●AM Amharic, ●PT Portuguese, ●PB Portuguese-Brazil, ●ES
●TIR Tigrinya, ●HA Hausa Spanish, ●ESM Mexican Spanish, ●CA Catalan,
Altaic (+JK) ●FR French, ●IT Italian, ●RO Romanian
●TU Turkish, ●AZ Azeri, ●Uzbek, ●Kyrgyz, IE: Slavic
●Kazakh, ●Uyghur, ●MN Mongolian, ●JA ●RU Russian, ●UKR Ukrainian, ●BEL
Japanese, ●KR Korean Belarusian, ●PL Polish, ●CS Czech, ●SK
Austronesian Slovak, ●SL Slovene, ●HR Croatian, ●BOS
●XSY Saisiyat, ●TYS Atayal-Squliq, ●SDQ Bosnian, ●SRP Serbian, ●MK Macedonian,
Seediq, ●SDT Seediq-Truku, ●TRK Taroko, ●BUL Bulgarian
●KVN Kavalan, ●SKZ Sakizaya, ●AMP Amis- IE: Other
Pangcah, ●PZH Pazeh, ●KXB Kaxabu, ●THW ●EL Greek, ●SQ Albanian-Tosk, ●HY
Thao, ●BNN Bunun-Isbukun, ●COU Cou, Armenian, ●EO Esperanto, ●EU Basque
●KNV Kanakanavu, ●HLR Hla'arua, ●SRY Kartuli
Siraya, ●RUV Rukai-Vedrai, ●PWN Paiwan- ●KA Georgian
Pasaviri, ●PYM Pinuyumayan-Puyuma, ●TAO Mon-Khmer
Tao, ●TGL Tagalog, ●ILO Ilokano, ●Cebuano, ●KH Khmer, ●VNN Viet (North), ●VNS Viet
●IN Indonesian, ●Malay (South)
Dravidian Niger-Congo
●KAN Kannada, ●MAL Malayalam, ●TAM ●SW Swahili, ●LG Ganda, ●RN Kirundi, ●RW
Tamil India, ●TSL Tamil-Sl, ●TEL Telugu Kinyarwanda, ●YO Yoruba
IE: Baltic Sino-Tibetan
●LIT Lithuanian, ●LAV Latvian ●ZH Chinese Standard, ●ZS Chinese-Beijing,
IE: Celtic ●WUS Shanghai, ●WUW Wenzhou, ●MNN
●CYM Welsh Taiwanese, ●HAK Hakka (Sixian, Hailu), ●YUE
IE: Germanic Cantonese, ●BOD Tibetan-Lhasa, ●DZO
●DE German, ●NL Dutch, ●EN English Dzongkha, ●BRX Bodo, ●MY Burmese
American, ●DA Danish, ●SV Swedish, ●NO Tai-Kadai
Norwegian, ●IS Icelandic ●TH Thai, ●LO Lao
IE: Indo-Iranian Uralic
●KUR Kurmanji Kurdish, ●KUS Sorani Kurdish, ●FI Finnish, ●EST Estonian, ●HU Hungarian
Many of our languages are offered at different levels (check for availability):
Intro Level Fluency Level Expression Level
● Pronunciation Courses ● Fluency Modules ● Business Courses
● Introductory Course ● Daily Life Module ● Intensive Reading
● Travel Module ● Extensive Reading
● Business Intro Module (Novels)
Glossika Mass Sentences
Serbian
Fluency 2
Complete Fluency Course
Michael Campbell
Magdalena Petrović
Serbian Fluency 2
First published 2015

via license by Nolsen Bédon, Ltd.
Taipei, Taiwan
Authors: Michael Campbell, Shirakawa

Chief Editor: Michael Campbell
Translator: Michael Campbell, Magdalena Petrović
Recordings: Michael Campbell, Magdalena Petrović
Editing Team: Chia-Yi Lin, Claudia Chen
Consultant: Percy Wong
Programming: Edward Greve
Design: Kara Li
© 2015 Michael Campbell
All rights reserved. No part of this book may be reprinted or reproduced or

utilised in any form or by any electronic, mechanical, or other means, now known
or hereafter invented, or in any information storage or retrieval system, without
permission in writing from the publisher.
Trademark notice: Product or corporate names may be trademarks or registered

trademarks, and are used only as samples of language use without intent to
infringe.
Paperback ISBN: 978-986-438-038-1

Ebook ISBN: 978-986-438-026-8
GMS MP3 ISRC: TWY811336341-TWY811336400
GSR MP3 ISRC: TWY811336401-TWY811336504
www.glossika.com
Contents
What is Glossika? 7
Glossika Levels 9
Glossika Publications 10
4 Secrets of the Mass Sentences Method 12
How to Use GMS and GSR 14
Supplementary 16
Sentence Mining 16
Transformation Drills 18
Substitution Drills 20
Memory, The Brain, and Language Acquisition 21
Introduction to Serbian 27
Glossika Mass Sentences 35
Sentence 1100 55
Sentence 1200 74
Sentence 1300 93
Sentence 1400 114
Sentence 1500 137
Sentence 1600 159
Sentence 1700 179
Sentence 1800 199
Sentence 1900 220
Sentence 2000 243
Serbian Index 244
6 ENSRP
ENSRP 7
What is Glossika?
From the creation of various linguists and polyglots headed by
Michael Campbell, Glossika is a comprehensive and effective
system that delivers speaking and listening training to fluency.
It’s wise to use Glossika training materials together with your other
study materials. Don’t bet everything on Glossika. Always use as
many materials as you can get your hands on and do something
from all of those materials daily. These are the methods used
by some of the world’s greatest polyglots and only ensures your
success.
If you follow all the guidelines in our method you can also become
proficiently literate as well. But remember it’s easier to become
literate in a language that you can already speak than one that you
can’t.
Most people will feel that since we only focus on speaking and
listening, that the Glossika method is too tough. It’s possible to
finish one of our modules in one month, in fact this is the speed
at which we’ve been training our students for years: 2 hours
weekly for 4 weeks is all you need to complete one module. Our
students are expected to do at least a half hour on their own every
day through listening, dictation, and recording. If you follow the
method, you will have completed 10,000 sentence repetitions by
the end of the month. This is sufficient enough to start to feel your
fluency come out, but you still have a long way to go.
8 ENSRP
This training model seems to fit well with students in East Asia
learning tough languages like English, because they are driven by
the fact that they need a better job or have some pressing issue to
use their English. This drive makes them want to succeed.
Non-East Asian users of the Glossika Mass Sentence (GMS)

methods are split in two groups: those who reap enormous benefit
by completing the course, and others who give up because it’s too
tough to stick to the schedule. If you feel like our training is too
overwhelming or demands too much of your time, then I suggest
you get your hands on our Glossika Spaced Repetition (GSR) audio
files which are designed for people like you. So if you’re ambitious,
use GMS. If you’re too busy or can’t stick to a schedule, use GSR.

ENSRP 9
Glossika Levels
The first goal we have in mind for you is Fluency. Our definition
of fluency is simple and easy to attain: speaking full sentences in
one breath. Once you achieve fluency, then we work with you on
expanding your expression and vocabulary to all areas of language
competency. Our three levels correlate to the European standard:
* Introduction = A Levels
* Fluency = B Levels
* Expression = C Levels
The majority of foreign language learners are satisfied at a B

Level and a few continue on. But the level at which you want to
speak a foreign language is your choice. There is no requirement
to continue to the highest level, and most people never do as a B
Level becomes their comfort zone.

10 ENSRP
Glossika Publications
Each Glossika publication comes in four formats:
* Print-On-Demand paperback text
* E-book text (available for various platforms)
* Glossika Mass Sentence audio files
* Glossika Spaced Repetition audio files
Some of our books include International Phonetic Alphabet (IPA)

as well. Just check for the IPA mark on our covers.
We strive to provide as much phonetic detail as we can in our IPA

transcriptions, but this is not always possible with every language.
As there are different ways to write IPA, our books will also let you
know whether it’s an underlying pronunciation (phonemic) with
these symbols: / /, or if it’s a surface pronunciation (phonetic) with
these symbols: [ ].
IPA is the most scientific and precise way to represent the sounds
of foreign languages. Including IPA in language training guides is
taking a step away from previous decades of language publishing.
We embrace the knowledge now available to everybody via
online resources like Wikipedia which allow anybody to learn the
IPA: something that could not be done before without attending
university classes.
The editor of our Fluency Series, Michael Campbell, grew up

using books that taught foreign languages in the traditional
ENSRP 11
way. For example, to say /ü/ (IPA writes it as /y/) those books
go into elaborate detail about how to purse your lips together
with what sounds. He felt very awkward doing it until he found
a native speaker he could mimic. Then he realized it wasn’t such
an awkward thing and didn’t need to hold his mouth in awkward
positions to get the sounds right. Once he found out what this
sound was, he found it completely unnecessary to re-read these
descriptions in each book or language he tried. And then one day
he discovered IPA, and that there was a symbol for this sound /
y/. Starting from that point, he started jotting it and other letters
into the pronunciation sections of his various language books
meanwhile crossing out their lengthy descriptions. The IPA really is
an international code and always has one letter to represent one
and the same sound in any language. If you learn what each letter
represents, you can use it to speak any language in the world with
a high degree of phonetic accuracy. In fact, you probably already
know most of the common letters in IPA.
To get started, just point your browser to Wikipedia’s IPA page to

learn more about pronouncing the languages we publish.
12 ENSRP
4 Secrets
of the Mass Sentence Method
When learning a foreign language it’s best to use full sentences for
a number of reasons:
1. Pronunciation—In languages like English, our words undergo

a lot of pronunciation and intonation changes when words get
strung together in sentences which is has been well analyzed
in linguistics. This may be easy to learn for European students,
but for Asian students it can be really difficult. Likewise it is true
with languages like Chinese where the pronunciations and tones
from individual words change once they appear in a sentence. By
following the intonation and prosody of a native speaker saying a
whole sentence, it’s much easier to learn rather than trying to say
string each word together individually.
2. Syntax—the order of words, will be different than your own

language. Human thought usually occurs in complete ideas. Every
society has developed a way to express those ideas linearly by first
saying what happened (the verb), or by first saying who did it (the
agent), etc. Paying attention to this will accustom us to the way
others speak.
3. Vocabulary—the meanings of words, never have just one

meaning, and their usage is always different. You always have to
learn words in context and which words they’re paired with. These
are called collocations. To “commit a crime” and to “commit to
a relationship” use two different verbs in most other languages.
ENSRP 13
Never assume that learning “commit” by itself will give you the
answer. After a lifetime in lexicography, Patrick Hanks “reached
the alarming conclusion that words don’t have meaning,” but
rather that “definitions listed in dictionaries can be regarded as
presenting meaning potentials rather than meanings as such.” This
is why collocations are so important.
4. Grammar—the changes or morphology in words are always

in flux. Memorizing rules will not help you achieve fluency. You
have to experience them as a native speaker says them, repeat
them as a native speaker would, and through mass amount of
practice come to an innate understanding of the inner workings of
a language’s morphology. Most native speakers can’t explain their
own grammar. It just happens.
14 ENSRP
How to Use GMS and GSR

The best way to use GMS is to find a certain time of day that works
best for you where you can concentrate. It doesn’t have to be a lot
of time, maybe just 30 minutes at most is fine. If you have more
time, even better. Then schedule that time to be your study time
every day.
Try to tackle anywhere from 20 to 100 sentences per day in the

GMS. Do what you’re comfortable with.
Review the first 50 sentences in the book to get an idea of what

will be said. Then listen to the A files. If you can, try to write all
the sentences down from the files as dictation without looking at
the text. This will force you to differentiate all the sounds of the
language. If you don’t like using the A files, you can switch to the C
files which only have the target language.
After dictation, check your work for any mistakes. These mistakes
should tell you a lot that you will improve on the next day.
Go through the files once again, repeating all the sentences. Then
record yourself saying all the sentences. Ideally, you should record
these sentences four to five days in a row in order to become very
familiar with them.
All of the activities above may take more than one day or one
setting, so go at the pace that feels comfortable for you.
ENSRP 15
If this schedule is too difficult to adhere to, or you find that

dictation and recording is too much, then take a more relaxed
approach with the GSR files. The GSR files in most cases are
shorter than twenty minutes, some go over due to the length of
the sentences. But this is the perfect attention span that most
people have anyway. By the end of the GSR files you should feel
pretty tired, especially if you’re trying to repeat everything.
The GSR files are numbered from Day 1 to Day 100. Just do one
every day, as all the five days of review sentences are built in. It’s
that simple! Good luck.
Don’t forget we also provide services at our Glossika Training

Center in case you need any more help.
16 ENSRP
Supplementary
Sentence Mining
Sentence mining can be a fun activity where you find sentences
that you like or feel useful in the language you’re learning. We
suggest keeping your list of sentences in a spreadsheet that you
can re-order how you wish.
It’s always a good idea to keep a list of all the sentences you’re
learning or mastering. They not only encompass a lot of vocabulary
and their actual usage, or “collocations”, but they give you a
framework for speaking the language. It’s also fun to keep track of
your progress and see the number of sentences increasing.
Based on many tests we’ve conducted, we’ve found that students

can reach a good level of fluency with only a small number of
sentences. For example, with just 3000 sentences, each trained
10 times over a period of 5 days, for a total of 30,000 sentences
(repetitions), can make a difference between a completely mute
person who is shy and unsure how to speak and a talkative person
who wants to talk about everything. More importantly, the reps
empower you to become a stronger speaker.
The sentences we have included in our Glossika courses have been

carefully selected to give you a wide range of expression. The
sentences in our fluency modules target the kinds of conversations
that you have discussing day-to-day activities, the bulk of what
makes up our real-life conversations with friends and family. For
some people these sentences may feel really boring, but these
sentences are carefully selected to represent an array of discussing
ENSRP 17
events that occur in the past, the present and the future, and
whether those actions are continuous or not, even in languages
where such grammar is not explicitly marked—especially in these
languages as you need to know how to convey your thoughts. The
sentences are transparent enough that they give you the tools to
go and create dozens of more sentences based on the models we
give you.
As you work your way through our Fluency Series the sentences
will cover all aspects of grammar without actually teaching you
grammar. You’ll find most of the patterns used in all the tenses
and aspects, passive and active (or ergative as is the case in some
languages we’re developing), indirect speech, and finally describing
events as if to a policeman. The sentences also present some
transformational patterns you can look out for. Sometimes we
have more than one way to say something in our own language,
but maybe only one in a foreign language. And the opposite is true
where we may only have one way to say something whereas a
foreign language may have many.
18 ENSRP
Supplementary
Transformation Drills
A transformation is restating the same sentence with the same
meaning, but using different words or phrasing to accomplish this.
A transformation is essentially a translation, but inside the same
language. A real example from Glossika’s business module is:
- Could someone help me with my bags?

- Could I get a hand with these bags?
You may not necessarily say “hand” in a foreign language and

that’s why direct translation word-for-word can be dangerous. As
you can see from these two sentences, they’re translations of each
other, but they express the same meaning.
To express yourself well in a foreign language, practice the art of

restating everything you say in your mother language. Find more
ways to say the same thing.
There are in fact two kinds of transformation drills we can do.

One is transformation in our mother language and the other is
transformation into our target language, known as translation.
By transforming a sentence in your own language, you’ll get better

at transforming it into another language and eventually being
able to formulate your ideas and thoughts in that language. It’s a
process and it won’t happen over night. Cultivate your ability day
by day.
ENSRP 19
Build a bridge to your new language through translation. The

better you get, the less you rely on the bridge until one day, you
won’t need it at all.
Translation should never be word for word or literal. You should

always aim to achieve the exact same feeling in the foreign
language. The only way to achieve this is by someone who can
create the sentences for you who already knows both languages to
such fluency that he knows the feeling created is exactly the same.
In fact, you’ll encounter many instances in our GMS publications

where sentences don’t seem to match up. The two languages are
expressed completely differently, and it seems it’s wrong. Believe
us, we’ve not only gone over and tested each sentence in real life
situations, we’ve even refined the translations several times to the
point that this is really how we speak in this given situation.

20 ENSRP
Supplementary
Substitution Drills
Substitution drills are more or less the opposite of transformation
drills. Instead of restating the same thing in a different way, you’re
saying a different thing using the exact same way. So using the
example from above we can create this substitution drill:

- Could someone help me with making dinner?
In this case, we have replaced the noun with a gerund phrase. The
sentence has a different meaning but it’s using the same structure.
This drill also allows the learner to recognize a pattern how to
use a verb behind a preposition, especially after being exposed to
several instances of this type.
We can also combine transformation and substitution drills:

- Could someone give me a hand with making dinner?
So it is encouraged that as you get more and more experience

working through the Glossika materials, that you not only write
out and record more and more of your own conversations, but
also do more transformation and substitution drills on top of the
sentences we have included in the book.

ENSRP 21
Memory, The Brain,

and Language Acquisition
We encounter a lot of new information every day that may or may
not need to be memorized. In fact, we’re doing it all the time when
we make new friends, remembering faces and other information
related to our friends.
After some experience with language learning you’ll soon discover

that languages are just like a social landscape. Except instead of
interconnected friends we have interconnected words. In fact,
looking at languages in this way makes it a lot more fun as you get
familiar with all the data.
Since languages are natural and all humans are able to use them
naturally, it only makes sense to learn languages in a natural way.
In fact studies have found, and many students having achieved
fluency will attest to, the fact that words are much easier to
recognize in their written form if we already know them in the
spoken form. Remember that you already own the words you
use to speak with. The written form is just a record and it’s much
easier to transfer what you know into written form than trying to
memorize something that is only written.
Trying to learn a language from the writing alone can be a real

daunting task. Learning to read a language you already speak is not
hard at all. So don’t beat yourself up trying to learn how to read a
complicated script like Chinese if you have no idea how to speak
the language yet. It’s not as simple as one word = one character.
And the same holds true with English as sometimes many words
make up one idea, like “get over it”.
22 ENSRP
What is the relationship between memory and sleep? Our brain

acquires experiences throughout the day and records them as
memories. If these memories are too common, such as eating
lunch, they get lost among all the others and we find it difficult
to remember one specific memory from the others. More
importantly such memories leave no impact or impression on us.
However, a major event like a birth or an accident obviously leaves
a bigger impact. We attach importance to those events.
Since our brain is constantly recording our daily life, it collects a

lot of useless information. Since this information is both mundane
and unimportant to us, our brain has a built-in mechanism to deal
with it. In other words, our brains dump the garbage every day.
Technically speaking our memories are connections between our
nerve cells and these connections lose strength if they are not
recalled or used again.
During our sleep cycles our brain is reviewing all the events of
the day. If you do not recall those events the following day, the
memory weakens. After three sleep cycles, consider a memory
gone if you haven’t recalled it. Some memories can be retained
longer because you may have anchored it better the first time you
encountered it. An anchor is connecting your memory with one of
your senses or another pre-existing memory. During your language
learning process, this won’t happen until later in your progress. So
what can you do in the beginning?
A lot of memory experts claim that making outrageous stories

about certain things they’re learning help create that anchor
where otherwise none would exist. Some memory experts picture
ENSRP 23
a house in their mind that they’re very familiar with and walk
around that house in a specific pre-arranged order. Then all the
objects they’re memorizing are placed in that house in specific
locations. In order to recall them, they just walk around the house.
I personally have had no luck making outrageous stories to

memorize things. I’ve found the house method very effective
but it’s different than the particular way I use it. This method is a
form of “memory map”, or spatial memory, and for me personally
I prefer using real world maps. This probably originates from my
better than average ability to remember maps, so if you can,
then use it! It’s not for everybody though. It really works great for
learning multiple languages.
What do languages and maps have in common? Everything can

be put on a map, and languages naturally are spoken in locations
and spread around and change over time. These changes in
pronunciations of words creates a word history, or etymology.
And by understanding how pronunciations change over time and
where populations migrated, it’s quite easy to remember a large
number of data with just a memory map. This is how I anchor
new languages I’m learning. I have a much bigger challenge when
I try a new language family. So I look for even deeper and longer
etymologies that are shared between language families, anything
to help me establish a link to some core vocabulary. Some words
like “I” (think Old English “ic”) and “me/mine” are essentially the
same roots all over the world from Icelandic (Indo-European) to
Finnish (Uralic) to Japanese (Altaic?) to Samoan (Austronesian).
24 ENSRP
I don’t confuse languages because in my mind every language

sounds unique and has its own accent and mannerisms. I can also
use my memory map to position myself in the location where the
language is spoken and imagine myself surrounded by the people
of that country. This helps me adapt to their expressions and
mannerisms, but more importantly, eliminates interference from
other languages. And when I mentally set myself up in this way,
the chance of confusing a word from another language simply
doesn’t happen.
When I’ve actually used a specific way of speaking and I’ve done it
several days in a row, I know that the connections in my head are
now strengthening and taking root. Not using them three days in
a row creates a complete loss, however actively using them (not
passively listening) three days in a row creates a memory that
stays for a lifetime. Then you no longer need the anchors and the
memory is just a part of you.
You’ll have noticed that the Glossika training method gives a

translation for every sentence, and in fact we use translation as
one of the major anchors for you. In this way 1) the translation
acts as an anchor, 2) you have intelligible input, 3) you easily
start to recognize patterns. Pattern recognition is the single most
important skill you need for learning a foreign language.
A lot of people think that translation should be avoided at all costs

when learning a foreign language. However, based on thousands
of tests I’ve given my students over a ten-year period, I’ve found
that just operating in the foreign language itself creates a false
sense of understanding and you have a much higher chance of
ENSRP 25
hurting yourself in the long run by creating false realities.
I set up a specific test. I asked my students to translate back into

their mother tongue (Chinese) what they heard me saying. These
were students who could already hold conversations in English.
I found the results rather shocking. Sentences with certain word
combinations or phrases really caused a lot of misunderstanding,
like “might as well” or “can’t do it until”, resulted in a lot of
guesswork and rather incorrect answers.
If you assume you can think and operate in a foreign language

without being able to translate what’s being said, you’re fooling
yourself into false comprehension. Train yourself to translate
everything into your foreign language. This again is an anchor that
you can eventually abandon when you become very comfortable
with the new language.
Finally, our brain really is a sponge. But you have to create the
structure of the sponge. Memorizing vocabulary in a language
that you don’t know is like adding water to a sponge that has no
structure: it all flows out.
In order to create a foreign language structure, or “sponge”, you

need to create sentences that are natural and innate. You start
with sentence structures with basic, common vocabulary that’s
easy enough to master and start building from there. With less
than 100 words, you can build thousands of sentences to fluency,
slowly one by one adding more and more vocabulary. Soon, you’re
speaking with natural fluency and you have a working vocabulary
of several thousand words.
26 ENSRP
If you ever learn new in isolation, you have to start using it

immediately in meaningful sentences. Hopefully sentences
you want to use. If you can’t make a sentence with it, then the
vocabulary is useless.
Vocabulary shouldn’t be memorized haphazardly because

vocabulary itself is variable. The words we use in our language are
only a tool for conveying a larger message, and every language
uses different words to convey the same message. Look for the
message, pay attention to the specific words used, then learn
those words. Memorizing words from a wordlist will not help you
with this task.
Recently a friend showed me his wordlist for learning Chinese,

using a kind of spaced repetition flashcard program where he
could download a “deck”. I thought it was a great idea until I saw
the words he was trying to learn. I tried explaining that learning
these characters out of context do not have the meanings on
his cards and they will mislead him into a false understanding,
especially individual characters. This would only work if they
were a review from a text he had read, where all the vocabulary
appeared in real sentences and a story to tell, but they weren’t.
From a long-term point of view, I could see that it would hurt him
and require twice as much time to re-learn everything. From the
short-term point of view, there was definitely a feeling of progress
and mastery and he was happy with that and I dropped the issue.
ENSRP 27
Introduction to Serbian
Classification: South Slavic branch, Indo-European
family
Writing: Cyrillic alphabet, Roman alphabet
Consonants: /m n ɲ p t k b d ɡ t͡s t͡ʃ t͡ɕ d͡ʒ d͡ʑ f s ʃ x v z
ʒ j l ʎ r/
Vowels: /i u e o a/, short and long contrast
Tones/Pitch: non-tone, rising tone, falling tone (each
with short/long contrast)
Word Order: Subject-[negative]-Verb-Object
Adjective Order: Adjective-Noun
Adposition Order: Preposition-Noun
Prepositions
about око
above горе, изнад
across преко
after после
against против
among међу
around око
as као
as far as што се тиче
as well as као и
at у, на, код, поред
before пре
behind иза
below доле
beneath испод
beside поред
between између
beyond ван
28 ENSRP
but али
by по
despite упркос
down доле
during за време
except осим
for за
from од
in у
in front of испред
in spite of упркос
inside у, унутар
into у
near близу
next следећи
of од
on на
on behalf of у име
on top of поврх
opposite супротно
out ван
outside ван
over више
per по
plus плус
round округло
since од
than него
through кроз
till до
to у
toward ка, према
under под
unlike за разлику од
until до
up горе
via преко
ENSRP 29
with са
within у, садржавши
without без
two words две речи
according to према
because of због
close to близу
due to услед
except for осим
far from далеко од
inside of унутар
instead of уместо
near to близу
next to поред
outside of ван
prior to пре
Pronouns
I Ја
you ти
he он
she она
we ми
they они
me ја
you ти
him њега
her њен
us нас
them њих
my мој
your твој, ваш
his његов
her њен
our наш
30 ENSRP
their њихов
mine моје
yours твоје, ваше
his његово
hers њено
ours наш
theirs њихов
Interrogatives
how? како
what? шта
who? ко
why? зашто
where? где
Adverbs
yesterday јуче
tomorrow сутра
there тамо
slowly полако
sometimes понекад
today данас
here овде
quickly брзо
always увек
never никада
Days
Monday Понедељак
Tuesday Уторак
Wednesday Среда
Thursday Č Четвртак
Friday Петак
Saturday Субота
Sunday Недеља
ENSRP 31
Adjectives
big велики
deep дубоко
long дуг
narrow узак
short person низак
small мали
tall висок
thick дебео
thin танак
wide широк
bitter горко
fresh свеже
salty слано
sour кисело
spicy љуто
sweet слатко
bad лоше
clean чисто
dark мрачно
difficult тешко
dirty прљаво
dry суво
easy лако
empty празно
expensive скупо
fast брзо
foreign страно
full пуно
good добро
hard тврдо
heavy тешко
inexpensive јефтино, јевтино
light светло
local локално
new ново
32 ENSRP
noisy гласно
old старо
powerful моћно
quiet тихо
correct тачно
slow споро
soft мекано
very веома
weak слабо
wet мокро
wrong нетачно, погрешно, неправедно
young младо
few неколико
little мало
many много
much много, пуно
part део
some неки
a few неколико
whole цео
Adverbs
absolutely апсолутно
ago пре
almost скоро
alone сам, сама, само
already већ
always увек
anywhere било где
away далеко
barely једва
carefully пажљиво
everywhere свуда
fast брзо
frequently често
hard тврдо
hardly једва
ENSRP 33
here овде
home дом
immediately одмах
last night синоћ
lately недавно, скоро
later касније
mostly углавном
never никада
next week следеће недеље
now сада
nowhere нигде
occasionally повремено
out ван
over there тамо
pretty прилично
quickly брзо
quite сасвим
rarely ретко
really стварно
recently недавно, скоро
right now моментално
seldom ретко
slowly полако
sometimes понекад
soon ускоро
still још
then онда
there тамо
this morning јутрос
today данас
together заједно
tomorrow сутра
tonight вечерас
usually обично
very веома
well добро
yesterday јуче
yet још
34 ENSRP
Verbs
infinitive (write) пи́-с-ати
I do... пи́-ш-ем
you do... пи́-ш-еш
he/she/it does... пи́-ш-е
we do... пи́-ш-емо
you do... пи́-ш-ете
they do... пи́-ш-у

I did/was... пи́-с-ах
you did/was... пи́-с-аше
he/she/it did/was... пи́-с-аше
we did/was... пи́-с-асмо
you did/was... пи́-с-асте
they did/was... пи́-с-аху

I have... пи́-с-ао сам
you have... пи́-с-ао си
he/she/it has... пи́-с-ао
we have... пи́-с-ао смо
you have... пи́-с-ао сте
they have... пи́-с-ао су

I will... будем пи́-с-ао
you will... будеш пи́-с-ао
he/she/it will... буде пи́-с-ао
we will... будемо пи́-с-ао
you will... будете пи́-с-ао
they will... будеу пи́-с-ао
ENSRP 35

36 ENSRP
1001
EN Have you seen any of her paintings?
Срп Јеси ли видео неку њену слику?
SRP Jèsi li vi ̏deo nȅku nje̋nu sli ̏ku?
IPA [ jěsi li vi ̂deo nêku njêːnu sli ̂ku || ]
1002
EN I saw some of her work last week.
Срп Видео сам неке њене радове прошле недеље.
SRP Vi ̏deo sam nȅke nje̋ne rádove prȍšlē nèdelje.
IPA [ vi ̂deo sam nêke njêːne rǎːdove prôʃleː nědelje || ]
1003
EN Brigitte works in a factory, but she's had a lot of different jobs.
Срп Брижит сада ради у фабрици, али је радила много
различитих послова.
SRP Bri ̀ži ̄t sàdā ra̋di ̄ u fȁbrici, ali je rádila mnȍgo rázličitih pòslova.
IPA [ bri ̌ʒiːt sǎdaː râːdiː u fâbriʦi | ali je rǎːdila mnôɡo rǎːzliʧitix
pǒslova || ]
1004
EN Five years ago she was a waitress in a restaurant.
Срп Пре пет година била је конобарица у једном ресторану.
SRP Pre̋ pe̋t gȍdinā bi ́la je konobàrica u jèdnom restoránu.
IPA [ prêː pêːt ɡôdinaː bi ̌ːla je konobǎriʦa u jědnom restorǎːnu || ]
1005
EN After that, she worked on a farm, but she didn't enjoy it very
much.
Срп Након тога, радила је на фарми, али јој се то није баш
свиђало.
SRP Nákon tȍga, rádila je na fa̋rmi, ali joj se tő ni ́jē bȁš svi ́đalo.
IPA [ nǎːkon tôɡa | rǎːdila je na fâːrmi | ali joj se tôː ni ̌ːjeː bâʃ svi ̌ːђalo
|| ]
ENSRP 37
1006
EN Do you know Jianhong's sister?
Срп Да ли познајеш Ђанхонгову сестру?
SRP Dȁ li pòznājēš Đànhōngovu sèstru?
IPA [ dâ li pǒznaːjeːʃ ʨǎnxoːnɡovu sěstru || ]
1007
EN I've seen her a few times, but I've never spoken to her.
Срп Видео (♀видела) сам је неколико пута, али никада нисам
разговарао (♀разговарала) са њом.
SRP Vi ̏deo (♀vi ̏dela) sam je nȅkoliko púta, ali ni ̏kadā ni ́sām
razgovárao (♀razgovárala) sa njőm.
IPA [ vi ̂deo (vi ̂dela) sam je nêkoliko pǔːta | ali ni ̂kadaː ni ̌ːsaːm
razɡovǎːrao (razɡovǎːrala) sa njôːm || ]
1008
EN Have you ever spoken to her?
Срп Да ли си икада разговарао (♀разговарала) са њом?
SRP Dȁ li si i ̏kadā razgovárao (♀razgovárala) sa njőm?
IPA [ dâ li si i ̂kadaː razɡovǎːrao (razɡovǎːrala) sa njôːm || ]
1009
EN I met her at a party last week. She's very nice.
Срп Упознао (♀упознала) сам је на једној журци прошле недеље.
Врло је фина.
SRP Ȕpoznao (♀ȕpoznāla) sam je na jèdnoj žűrci prȍšlē nèdelje.
Vȑlo je fi ̋na.
IPA [ ûpoznao (ûpoznaːla) sam je na jědnoj ʒûːrʦi prôʃleː nědelje ||
vr̂lo je fi ̂ːna || ]
38 ENSRP
1010
EN Somebody cleans the office every day. > The office is cleaned
every day.
Срп Неко чисти канцеларију сваког дана. Канцеларија се чисти
сваког дана.
SRP Nȅko či ̏sti kancelàriju svȁkōg da̋na. Kancelàrija se či ̏sti svȁkōg
da̋na.
IPA [ nêko ʧi ̂sti kanʦelǎriju svâkoːɡ dâːna || kanʦelǎrija se ʧi ̂sti
svâkoːɡ dâːna || ]
1011
EN Somebody cleaned the office yesterday. > The office was
cleaned yesterday.
Срп Неко је јуче очистио канцеларију. Канцеларија је јуче
очишћена.
SRP Nȅko je jùčē òčistio kancelàriju. Kancelàrija je jùčē òčišćenā.
IPA [ nêko je jǔʧeː ǒʧistio kanʦelǎriju || kanʦelǎrija je jǔʧeː
ǒʧiʃʨenaː || ]
1012
EN Butter is made from milk.
Срп Маслац се прави од млека.
SRP Màslac se prȁvi ̄ od mléka.
IPA [ mǎslaʦ se prâviː od mlěːka || ]
1013
EN Oranges are imported into Canada.
Срп Наранџе се увозе у Канаду.
SRP Nàrāndže se úvozē u Kanádu.
IPA [ nǎraːnʤe se ǔːvozeː u kanǎːdu || ]
1014
EN How often are these rooms cleaned?
Срп Колико се често чисте ове просторије?
SRP Koli ̀ko se če̋sto či ̏stē òvē prostòrije?
IPA [ koli ̌ko se ʧêːsto ʧi ̂steː ǒveː prostǒrije || ]
ENSRP 39
1015
EN I'm never invited to parties.
Срп Мене никада не позивају на журке.
SRP Mène ni ̏kadā ne pozi ́vaju na žűrke.
IPA [ měne ni ̂kadaː ne pozi ̌ːvaju na ʒûːrke || ]
1016
EN This house was built one hundred (100) years ago.
Срп Ова кућа је саграђена пре сто година.
SRP Òvā kȕća je sàgrađenā pre̋ stő gȍdinā.
IPA [ ǒvaː kûʨa je sǎɡraђenaː prêː stôː ɡôdinaː || ]
1017
EN These houses were built one hundred (100) years ago.
Срп Ове куће су саграђене пре сто година.
SRP Òvē kȕće su sàgrađenē pre̋ stő gȍdinā.
IPA [ ǒveː kûʨe su sǎɡraђeneː prêː stôː ɡôdinaː || ]
1018
EN When was the telephone invented?
Срп Када је измишљен телефон?
SRP Kàda je i ̀zmišljen telèfōn?
IPA [ kǎda je i ̌zmiʃljen telěfoːn || ]
1019
EN We weren't invited to the party last week.
Срп Прошле недеље нисмо били позвани на журку.
SRP Prȍšlē nèdelje ni ́smo bi ́li pȍzvani na žűrku.
IPA [ prôʃleː nědelje ni ̌ːsmo bi ̌ːli pôzvani na ʒûːrku || ]
1020
EN Was anybody injured in the accident?
Срп Да ли је неко повређен у несрећи?
SRP Dȁ li je nȅko pòvrēđen u nȅsreći?
IPA [ dâ li je nêko pǒvreːђen u nêsreʨi || ]
40 ENSRP
1021
EN Two people were taken to the hospital.
Срп Двоје људи је одведено у болницу.
SRP Dvȍje ljúdi je odvédenō u bólnicu.
IPA [ dvôje ljǔːdi je odvěːdenoː u bǒːlniʦu || ]
1022
EN I was born in Colombia in nineteen eighty-nine (1989).
Срп Рођен сам у Колумбији хиљаду деветсто осамдесет девете
(1989).
SRP Rȍđen sam u Kolùmbiji hi ̀ljadu dȅvetsto osamdèsēt dȅvetē
(1989).
IPA [ rôђen sam u kolǔmbiji xi ̌ljadu dêvetsto osamděseːt dêveteː
(1989) || ]
1023
EN Where were you born? — In Taipei.
Срп Где си рођен (♀рођена)? — У Тајпеју.
SRP Gdȅ si rȍđen (♀rȍđenā)? — U Tàjpēju.
IPA [ ɡdê si rôђen (rôђenaː) || — u tǎjpeːju || ]
1024
EN The telephone was invented by Bell in eighteen seventy-six
(1876).
Срп Телефон је пронашао Бел хиљаду осамсто седамдесет шесте
(1876) године.
SRP Telèfōn je prònašao Be̋l hi ̀ljadu òsamsto sedamdèsēt še̋stē (1876)
gȍdine.
IPA [ telěfoːn je prǒnaʃao bêːl xi ̌ljadu ǒsamsto sedamděseːt ʃêːsteː
(1876) ɡôdine || ]
1025
EN I was bitten by dog a few days ago.
Срп Пре неколико дана ме је ујео пас.
SRP Pre̋ nȅkoliko dána me je ùjeo pȁs.
IPA [ prêː nêkoliko dǎːna me je ǔjeo pâs || ]
ENSRP 41
1026
EN Do you like these paintings? They were painted by a friend of
mine.
Срп Да ли ти се свиђају ове слике? Насликао их је мој пријатељ.
SRP Dȁ li ti ̋ se svi ́đajū òvē slike? Nȁslikao ih je mőj pri ̏jatelj.
IPA [ dâ li ti ̂ː se svi ̌ːђajuː ǒveː slike || nâslikao ix je môːj pri ̂jatelj || ]
1027
EN Are these rooms cleaned every day?
Срп Да ли се ове собе чисте свакога дана?
SRP Dȁ li se òvē sȍbe či ̏stē svȁkoga da̋na?
IPA [ dâ li se ǒveː sôbe ʧi ̂steː svâkoɡa dâːna || ]
1028
EN Glass is made from sand.
Срп Стакло се прави од песка.
SRP Stȁklo se prȁvi ̄ od péska.
IPA [ stâklo se prâviː od pěːska || ]
1029
EN Stamps are sold at the post office.
Срп Маркице се продају у пошти.
SRP Mȁrkice se pródajū u pȍšti.
IPA [ mârkiʦe se prǒːdajuː u pôʃti || ]
1030
EN This word is not used very often.
Срп Та реч се не користи баш често.
SRP Ta̋ re̋č se ne kòristi ̄ bȁš če̋sto.
IPA [ tâː rêːʧ se ne kǒristiː bâʃ ʧêːsto || ]
42 ENSRP
1031
EN Are we allowed to park here?
Срп Је л' овде дозвољено паркирање?
SRP Je l' óvde dòzvoljeno parki ́ranje?
IPA [ je l' ǒːvde dǒzvoljeno parki ̌ːranje || ]
1032
EN How is this word pronounced?
Срп Како се изговара ова реч?
SRP Kȁko se izgòvāra òvā reč?
IPA [ kâko se izɡǒvaːra ǒvaː reʧ || ]
1033
EN The house was painted last month.
Срп Кућа је окречена прошлог месеца.
SRP Kȕća je òkrečena prȍšlōg mȅsēca.
IPA [ kûʨa je ǒkreʧena prôʃloːɡ mêseːʦa || ]
1034
EN My phone was stolen a few days ago.
Срп Пре неколико дана ми је украден телефон.
SRP Pre̋ nȅkoliko dána mi je ukràden telèfōn.
IPA [ prêː nêkoliko dǎːna mi je ukrǎden telěfoːn || ]
1035
EN Three people were injured in the accident.
Срп Троје људи је повређено у несрећи.
SRP Trȍje ljúdi je pòvrēđeno u nȅsreći.
IPA [ trôje ljǔːdi je pǒvreːђeno u nêsreʨi || ]
1036
EN When was this bridge built?
Срп Када је овај мост саграђен?
SRP Kàda je òvāj mőst sàgrađen?
IPA [ kǎda je ǒvaːj môːst sǎɡraђen || ]
ENSRP 43
1037
EN I wasn't woken up by the noise.
Срп Није ме пробудила бука.
SRP Ni ́jē me probúdila bȕka.
IPA [ ni ̌ːjeː me probǔːdila bûka || ]
1038
EN How were these windows broken?
Срп Како су поломљени ови прозори?
SRP Kȁko su pòlomljeni ̄ òvi ̄ prózori?
IPA [ kâko su pǒlomljeniː ǒviː prǒːzori || ]
1039
EN Were you invited to Adrian's party last week?
Срп Јеси ли био позван на Адријанову журку прошле недеље?
SRP Jèsi li bi ̏o pȍzvan na Àdrijanovu žűrku prȍšlē nèdelje?
IPA [ jěsi li bi ̂o pôzvan na ǎdrijanovu ʒûːrku prôʃleː nědelje || ]
1040
EN Football is played in most countries of the world.
Срп Фудбал се игра у већини земаља света.
SRP Fȕdbal se i ̏grā u veći ̀ni zemáljā sve̋ta.
IPA [ fûdbal se i ̂ɡraː u veʨi ̌ni zemǎːljaː svêːta || ]
1041
EN Why did the email get sent to the wrong address?
Срп Зашто је имејл послат на погрешну адресу?
SRP Zȁšto je i ̀mējl pòslat na pȍgrešnū adrèsu?
IPA [ zâʃto je i ̌meːjl pǒslat na pôɡreʃnuː adrěsu || ]
1042
EN A garage is a place where cars are repaired.
Срп Ауто-сервис је место где се поправљају аутомобили.
SRP Àuto-sȅrvis je mȅsto gdȅ se pòpravljāju automobi ́li.
IPA [ ǎuto-sêrvis je mêsto ɡdê se pǒpravljaːju automobi ̌ːli || ]
44 ENSRP
1043
EN Where were you born?
Срп Где си рођен (♀рођена)?
SRP Gdȅ si rȍđen (♀rȍđenā)?
IPA [ ɡdê si rôђen (rôђenaː) || ]
1044
EN How many languages are spoken in Switzerland?
Срп Колико језика се говори у Швајцарској?
SRP Koli ̀ko jèzika se gòvori ̄ u Švȁjcarskoj?
IPA [ koli ̌ko jězika se ɡǒvoriː u ʃvâjʦarskoj || ]
1045
EN Somebody broke into our house, but nothing was stolen.
Срп Неко нам је провалио у кућу, али ништа није украдено.
SRP Nȅko nam je proválio u kȕću, ali ni ̏šta ni ́jē ukràdeno.
IPA [ nêko nam je provǎːlio u kûʨu | ali ni ̂ʃta ni ̌ːjeː ukrǎdeno || ]
1046
EN When was the bicycle invented?
Срп Када је измишљен бицикл?
SRP Kàda je i ̀zmišljen bici ̀kl?
IPA [ kǎda je i ̌zmiʃljen biʦi ̌kl || ]
1047
EN I saw an accident yesterday. Two people were taken to the
hospital.
Срп Јуче сам видео (♀видела) једну несрећу. Двоје људи је
одведено у болницу.
SRP Jùčē sam vi ̏deo (♀vi ̏dela) jȅdnu nèsreću. Dvȍje ljúdi je
odvédenō u bólnicu.
IPA [ jǔʧeː sam vi ̂deo (vi ̂dela) jêdnu něsreʨu || dvôje ljǔːdi je
odvěːdenoː u bǒːlniʦu || ]
ENSRP 45
1048
EN Paper is made from wood.
Срп Папир се прави од дрвета.
SRP Pàpi ̄r se prȁvi ̄ od dȑveta.
IPA [ pǎpiːr se prâviː od dr̂veta || ]
1049
EN There was a fire at the hotel last week. Two of the rooms were
damaged.
Срп Прошле недеље је у хотелу био пожар. Две собе су
оштећене.
SRP Prȍšlē nèdelje je u hotélu bi ̏o pȍžar. Dve̋ sobe su òštećenē.
IPA [ prôʃleː nědelje je u xotěːlu bi ̂o pôʒar || dvêː sobe su ǒʃteʨeneː ||
]
1050
EN Where did you get this picture? — It was given to me by a friend
of mine.
Срп Одакле ти ова слика? — Поклонио ми је један мој пријатељ.
SRP Odàklē ti ̋ òvā sli ̏ka? — Poklònio mi je jèdan mőj pri ̏jatelj.
IPA [ odǎkleː ti ̂ː ǒvaː sli ̂ka || — poklǒnio mi je jědan môːj pri ̂jatelj || ]
1051
EN Many British programs are shown on American television.
Срп Многи британски програми се приказују на америчкој
телевизији.
SRP Mnȍgi ̄ bri ̀tānski prȍgrami se prikàzuju na amèričkoj telèvi ̄ziji.
IPA [ mnôɡiː bri ̌taːnski prôɡrami se prikǎzuju na aměriʧkoj telěviːziji
|| ]
46 ENSRP
1052
EN Did Aleksey and Anastasia go to the wedding? — No, they
weren't invited.
Срп Да ли су Алексеј и Анастасија ишли на венчање? — Не, нису
били позвани.
SRP Dȁ li su Alèksej i Anastȁsija i ̏šli na venčánje? — Ne̋, ni ́sū bi ́li
pȍzvani ̄.
IPA [ dâ li su alěksej i anastâsija i ̂ʃli na venʧǎːnje || — nêː | ni ̌ːsuː
bi ̌ːli pôzvaniː || ]
1053
EN How old is this movie? — It was made in nineteen sixty-five
(1965).
Срп Колико је стар овај филм? — Направљен је 1965.
SRP Koli ̀ko je stȁr òvāj fi ̏lm? — Nàpravljen je 1965.
IPA [ koli ̌ko je stâr ǒvaːj fi ̂lm || — nǎpravljen je 1965 || ]
1054
EN My car was stolen last week, but the next day it was found by
the police.
Срп Прошле недеље ми је украден ауто, али га је полиција
пронашла одмах сутрадан.
SRP Prȍšlē nèdelje mi je ukràden àuto, ali ga je poli ̀cija prònašla
ȍdmāh sutràdān.
IPA [ prôʃleː nědelje mi je ukrǎden ǎuto | ali ɡa je poli ̌ʦija prǒnaʃla
ôdmaːx sutrǎdaːn || ]
1055
EN Arturo was born in Havana.
Срп Артуро је рођен у Хавани.
SRP Artűro je rȍđen u Havȁni.
IPA [ artûːro je rôђen u xavâni || ]
ENSRP 47
1056
EN Anna was born in Rome.
Срп Ана је рођена у Риму.
SRP Ȁna je rȍđenā u Ri ́mu.
IPA [ âna je rôђenaː u ri ̌ːmu || ]
1057
EN Her parents were born in Rio de Janeiro.
Срп Њени родитељи су рођени у Рију де Жанеиру.
SRP Nje̋ni ròditelji su rȍđeni u Ri ̏ju de Žanèiru.
IPA [ njêːni rǒditelji su rôђeni u ri ̂ju de ʒaněiru || ]
1058
EN I was born in London.
Срп Ја сам рођен (♀рођена) у Лондону.
SRP Ja̋ sam rȍđen (♀rȍđenā) u Londónu.
IPA [ jâː sam rôђen (rôђenaː) u londǒːnu || ]
1059
EN My mother was born in Paris.
Срп Моја мајка је рођена у Паризу.
SRP Mòjā ma̋jka je rȍđenā u Pari ́zu.
IPA [ mǒjaː mâːjka je rôђenaː u pari ̌ːzu || ]
1060
EN Somebody is painting the door. The door is being painted.
Срп Неко боји врата. Врата се фарбају.
SRP Nȅko bóji vráta. Vráta se fa̋rbaju.
IPA [ nêko bǒːji vrǎːta || vrǎːta se fâːrbaju || ]
1061
EN My car is at the garage. It's being repaired.
Срп Ауто ми је у сервису. Поправља се.
SRP Àuto mi je u sȅrvisu. Pòpravljā se.
IPA [ ǎuto mi je u sêrvisu || pǒpravljaː se || ]
48 ENSRP
1062
EN Some new houses are being built across from the park.
Срп Неке нове куће се граде преко пута парка.
SRP Nȅke nȍve kȕće se gra̋de preko púta pȁrka.
IPA [ nêke nôve kûʨe se ɡrâːde preko pǔːta pârka || ]
1063
EN The office is being cleaned right now.
Срп Канцеларија се сада чисти.
SRP Kancelàrija se sàdā či ̏sti ̄.
IPA [ kanʦelǎrija se sǎdaː ʧi ̂stiː || ]
1064
EN The office is cleaned every day.
Срп Канцеларија се чисти сваког дана.
SRP Kancelàrija se či ̏sti ̄ svȁkōg da̋na.
IPA [ kanʦelǎrija se ʧi ̂stiː svâkoːɡ dâːna || ]
1065
EN In the United States, football games are usually played on the
weekends, but no big games are being played next weekend.
Срп У Сједињеним Државама се рагби утакмице обично играју
викендом, али следећег викенда се не игра ниједна важна
утакмица.
SRP U Sjèdinjenim Dr̀žavama se rȁgbi ùtakmice òbično i ̀grajū
vi ̀kendōm, ali slédećeg vi ̀kendā se nè igrā nijèdna važna
ùtakmica.
IPA [ u sjědinjenim dřʒavama se râɡbi ǔtakmiʦe ǒbiʧno i ̌ɡrajuː
vi ̌kendoːm | ali slěːdeʨeɡ vi ̌kendaː se ně iɡraː nijědna vaʒna
ǔtakmiʦa || ]
1066
EN Somebody has painted the door. > The door has been painted.
Срп Неко је офарбао врата. Врата су офарбана.
SRP Nȅko je òfārbao vráta. Vráta su òfārbanā.
IPA [ nêko je ǒfaːrbao vrǎːta || vrǎːta su ǒfaːrbanaː || ]
ENSRP 49
1067
EN Somebody has stolen my key. > My key has been stolen.
Срп Неко ми је украо кључ. Украден ми је кључ.
SRP Nȅko mi je ùkrao kljűč. Ukràden mi je kljűč.
IPA [ nêko mi je ǔkrao kljûːʧ || ukrǎden mi je kljûːʧ || ]
1068
EN Somebody has stolen my keys. > My keys have been stolen.
Срп Неко ми је украо кључеве. Украдени су ми кључеви.
SRP Nȅko mi je ùkrao kljúčeve. Ukràdeni ̄ su mi kljúčevi.
IPA [ nêko mi je ǔkrao kljǔːʧeve || ukrǎdeniː su mi kljǔːʧevi || ]
1069
EN Nobody has invited me to the party. > I haven't been invited to
the party.
Срп Нико ме није позвао на журку. Нисам позван на журку.
SRP Ni ̏ko me ni ́jē pȍzvao na žűrku. Ni ́sām pȍzvan na žűrku.
IPA [ ni ̂ko me ni ̌ːjeː pôzvao na ʒûːrku || ni ̌ːsaːm pôzvan na ʒûːrku || ]
1070
EN Has somebody washed this shirt? > Has this shirt been washed?
Срп Је л' неко опрао ову кошуљу? Је л' ова кошуља опрана?
SRP Je l' nȅko ȍprao òvū kòšulju? Je l' òvā kòšulja òpranā?
IPA [ je l' nêko ôprao ǒvuː kǒʃulju || je l' ǒvaː kǒʃulja ǒpranaː || ]
1071
EN The room isn't dirty anymore. It's been cleaned.
Срп Соба више није прљава. Очишћена је.
SRP Sȍba vi ̏šē ni ́jē pȑljava. Òčišćenā je.
IPA [ sôba vi ̂ʃeː ni ̌ːjeː pr̂ljava || ǒʧiʃʨenaː je || ]
50 ENSRP
1072
EN The room was cleaned yesterday.
Срп Соба је јуче очишћена.
SRP Sȍba je jùčē òčišćenā.
IPA [ sôba je jǔʧeː ǒʧiʃʨenaː || ]
1073
EN I can't find my keys. I think they've been stolen.
Срп Не могу да пронађем своје кључеве. Мислим да су украдени.
SRP Ne mògū da prònāđēm svòje kljúčeve. Mi ̏sli ̄m da su ukràdeni ̄.
IPA [ ne mǒɡuː da prǒnaːђeːm svǒje kljǔːʧeve || mi ̂sliːm da su
ukrǎdeniː || ]
1074
EN My keys were stolen last week.
Срп Прошле недеље су ми украдени кључеви.
SRP Prȍšlē nèdelje su mi ukràdeni ̄ kljúčevi.
IPA [ prôʃleː nědelje su mi ukrǎdeniː kljǔːʧevi || ]
1075
EN The car's being repaired. > The car's getting repaired.
Срп Ауто се поправља. Ауто се поправља.
SRP Àuto se pòpravljā. Àuto se pòpravljā.
IPA [ ǎuto se pǒpravljaː || ǎuto se pǒpravljaː || ]
1076
EN A bridge is being built. > A bridge is getting built.
Срп Мост се гради. Мост се гради.
SRP Mőst se gra̋di ̄. Mőst se gra̋di ̄.
IPA [ môːst se ɡrâːdiː || môːst se ɡrâːdiː || ]
ENSRP 51
1077
EN The windows are being washed. > The windows are getting
washed.
Срп Прозори се перу. Прозори се перу.
SRP Prózori se pȅrū. Prózori se pȅrū.
IPA [ prǒːzori se pêruː || prǒːzori se pêruː || ]
1078
EN The grass is being cut. > The grass is getting cut.
Срп Трава се коси. Трава се коси.
SRP Tráva se kȍsi ̄. Tráva se kȍsi ̄.
IPA [ trǎːva se kôsiː || trǎːva se kôsiː || ]
1079
EN The office is being cleaned. > The office is getting cleaned.
Срп Канцеларија се чисти. Канцеларија се чисти.
SRP Kancelàrija se či ̏sti ̄. Kancelàrija se či ̏sti ̄.
IPA [ kanʦelǎrija se ʧi ̂stiː || kanʦelǎrija se ʧi ̂stiː || ]
1080
EN The shirts have been ironed. > The shirts got ironed.
Срп Кошуље се пеглају. Кошуље се пеглају.
SRP Kòšulje se pe̋glajū. Kòšulje se pe̋glajū.
IPA [ kǒʃulje se pêːɡlajuː || kǒʃulje se pêːɡlajuː || ]
1081
EN The window's been broken. > The window got broken.
Срп Прозор је поломљен. Прозор се поломио.
SRP Prózor je pòlomljen. Prózor se polòmio.
IPA [ prǒːzor je pǒlomljen || prǒːzor se polǒmio || ]
52 ENSRP
1082
EN The roof is being repaired. > The roof is getting repaired.
Срп Кров се поправља. Кров се поправља.
SRP Krőv se pòpravljā. Krőv se pòpravljā.
IPA [ krôːv se pǒpravljaː || krôːv se pǒpravljaː || ]
1083
EN The car's been damaged. > The car got damaged.
Срп Ауто је оштећен. Ауто се оштетио.
SRP Àuto je òštećen. Àuto se òštetio.
IPA [ ǎuto je ǒʃteʨen || ǎuto se ǒʃtetio || ]
1084
EN The houses are being torn down. > The houses are getting torn
down.
Срп Куће се руше. Куће се руше.
SRP Kȕće se rȕšē. Kȕće se rȕšē.
IPA [ kûʨe se rûʃeː || kûʨe se rûʃeː || ]
1085
EN The trees have been cut down. > The trees got cut down.
Срп Дрвеће је сечено. Дрвеће је посечено.
SRP Dr̀vēće je sȅčeno. Dr̀vēće je poséčeno.
IPA [ dřveːʨe je sêʧeno || dřveːʨe je posěːʧeno || ]
1086
EN They've been invited to a party. > They got invited to a party.
Срп Они су позвани на журку. Они су позвани на журку.
SRP Òni su pȍzvani ̄ na žűrku. Òni su pȍzvani ̄ na žűrku.
IPA [ ǒni su pôzvaniː na ʒûːrku || ǒni su pôzvaniː na ʒûːrku || ]
ENSRP 53
1087
EN I can't use my office right now. It's being painted.
Срп Тренутно не могу да користим канцеларију. Кречи се.
SRP Trȅnūtnō ne mògū da kòristi ̄m kancelàriju. Krȅči se.
IPA [ trênuːtnoː ne mǒɡuː da kǒristiːm kanʦelǎriju || krêʧi se || ]
1088
EN We didn't go to the party. We weren't invited.
Срп Нисмо отишли на забаву. Нисмо били позвани.
SRP Ni ́smo òtišli na za̋bavu. Ni ́smo bi ́li pȍzvani ̄.
IPA [ ni ̌ːsmo ǒtiʃli na zâːbavu || ni ̌ːsmo bi ̌ːli pôzvaniː || ]
1089
EN The washing machine was broken. It's been repaired now.
Срп Машина за веш је била покварена. Сада је поправљена.
SRP Maši ́nā za vȅš je bi ́la pòkvārena. Sàdā je pòpravljenā.
IPA [ maʃi ̌ːnaː za vêʃ je bi ̌ːla pǒkvaːrena || sǎdaː je pǒpravljenaː || ]
1090
EN The washing machine was getting repaired yesterday afternoon.
Срп Машина за веш је поправљана јуче по подне.
SRP Maši ́nā za vȅš je pòpravljāna jùčē po pódne.
IPA [ maʃi ̌ːnaː za vêʃ je pǒpravljaːna jǔʧeː po pǒːdne || ]
1091
EN A factory is a place where things are made.
Срп Фабрика је место где се нешто прави.
SRP Fȁbrika je mȅsto gdȅ se nȅšto prȁvi ̄.
IPA [ fâbrika je mêsto ɡdê se nêʃto prâviː || ]
1092
EN How old are these houses? When were they built?
Срп Колико су старе те куће? Када су саграђене?
SRP Koli ̀ko su stȁre te kȕće? Kàda su sàgrađenē?
IPA [ koli ̌ko su stâre te kûʨe || kǎda su sǎɡraђeneː || ]
54 ENSRP
1093
EN Is the computer being used at the moment? — Yes, Boris is
using it.
Срп Да ли неко сада користи компјутер? — Да, Борис га користи.
SRP Dȁ li nȅko sàdā kòristi ̄ kompjùter? — Da̋, Bòris ga kòristi ̄.
IPA [ dâ li nêko sǎdaː kǒristiː kompjǔter || — dâː | bǒris ɡa kǒristiː ||
]
1094
EN I've never seen these flowers before. What are they called?
Срп никада раније нисам видео (♀видела) то цвеће. Како се
зове?
SRP ni ̏kadā rànijē ni ́sām vi ̏deo (♀vi ̏dela) tő cve̋će. Kȁko se zòvē?
IPA [ ni ̂kadaː rǎnijeː ni ̌ːsaːm vi ̂deo (vi ̂dela) tôː ʦvêːʨe || kâko se zǒveː
|| ]
1095
EN My sunglasses were stolen at the beach yesterday.
Срп Јуче су ми на плажи украдене наочари.
SRP Jùčē su mi na pláži ukràdene nȁočāri.
IPA [ jǔʧeː su mi na plǎːʒi ukrǎdene nâoʧaːri || ]
1096
EN The bridge is closed. It got damaged last week, and it hasn't been
repaired yet.
Срп Мост је затворен. Прошле недеље је оштећен, и још увек
није поправљен.
SRP Mőst je zàtvoren. Prȍšlē nèdelje je òštećen, i još ȕvēk ni ́jē
pòpravljen.
IPA [ môːst je zǎtvoren || prôʃleː nědelje je ǒʃteʨen | i joʃ ûveːk ni ̌ːjeː
pǒpravljen || ]
ENSRP 55
1097
EN It hasn't gotten repaired yet.
Срп Још увек није поправљен.
SRP Još ȕvēk ni ́jē pòpravljen.
IPA [ joʃ ûveːk ni ̌ːjeː pǒpravljen || ]
1098
EN Please be quiet. I'm working.
Срп Молим те, буди тих (♀тиха). Радим.
SRP Mȍli ̄m te, bȕdi ti ̋h (♀ti ́ha). Ra̋di ̄m.
IPA [ môliːm te | bûdi ti ̂ːx (ti ̌ːxa) || râːdiːm || ]
1099
EN It isn't raining right now.
Срп Да ли сад пада киша?
SRP Dȁ li sad pȁdā ki ̏ša?
IPA [ dâ li sad pâdaː ki ̂ʃa || ]
1100
EN What are you doing tonight?
Срп Шта радиш вечерас?
SRP Štȁ ra̋di ̄š večèras?
IPA [ ʃtâ râːdiːʃ veʧěras || ]
1101
EN I was working when she arrived.
Срп Радио (♀радила) сам када је она стигла.
SRP Rádio (♀rádila) sam kàda je òna sti ̏gla.
IPA [ rǎːdio (rǎːdila) sam kǎda je ǒna sti ̂ɡla || ]
1102
EN It wasn't raining, so we didn't need an umbrella.
Срп Није падала киша, па нам није требао кишобран.
SRP Ni ́jē pȁdala ki ̏ša, pa nam ni ́jē trȅbāo ki ̏šobrān.
IPA [ ni ̌ːjeː pâdala ki ̂ʃa | pa nam ni ̌ːjeː trêbaːo ki ̂ʃobraːn || ]
56 ENSRP
1103
EN What were you doing at three o'clock (3:00)?
Срп Шта си радио (♀радила) у три сата?
SRP Štȁ si rádio (♀rádila) u tri ̏ sa̋ta?
IPA [ ʃtâ si rǎːdio (rǎːdila) u tri ̂ sâːta || ]
1104
EN These offices aren't cleaned every day.
Срп Ове канцеларије се не чисте сваког дана.
SRP Òvē kancelàrije se ne či ̏stē svȁkōg da̋na.
IPA [ ǒveː kanʦelǎrije se ne ʧi ̂steː svâkoːɡ dâːna || ]
1105
EN The office was cleaned yesterday. The office got cleaned
yesterday.
Срп Канцеларија је јуче очишћена. Канцеларија је јуче очишћена.
SRP Kancelàrija je jùčē òčišćenā. Kancelàrija je jùčē òčišćenā.
IPA [ kanʦelǎrija je jǔʧeː ǒʧiʃʨenaː || kanʦelǎrija je jǔʧeː ǒʧiʃʨenaː
|| ]
1106
EN How was the window broken? How did the window get broken?
Срп Како је прозор поломљен? Како се прозор поломио?
SRP Kȁko je prózor pòlomljen? Kȁko se prózor polòmio?
IPA [ kâko je prǒːzor pǒlomljen || kâko se prǒːzor polǒmio || ]
1107
EN I've lived in this house for ten (10) years.
Срп Живео (♀живела) сам у овој кући десет година.
SRP Ži ́veo (♀ži ́vela) sam u òvōj kȕći dȅset gȍdinā.
IPA [ ʒi ̌ːveo (ʒi ̌ːvela) sam u ǒvoːj kûʨi dêset ɡôdinaː || ]
ENSRP 57
1108
EN Dietrich has never ridden a horse.
Срп Дитрих никада није јахао коња.
SRP Di ̀trih ni ̏kadā ni ́jē jahao kònja.
IPA [ di ̌trix ni ̂kadaː ni ̌ːjeː jaxao kǒnja || ]
1109
EN Filippa hasn't been to South America.
Срп Филипа није била у Јужној Америци.
SRP Fi ̀lipa ni ́jē bi ́la u Jűžnoj Amèrici.
IPA [ fi ̌lipa ni ̌ːjeː bi ̌ːla u jûːʒnoj aměriʦi || ]
1110
EN Where have Daisuke and Aiko gone?
Срп Где су отишли Даисуке и Аико?
SRP Gdȅ su òtišli Daisùke i Ai ̀ko?
IPA [ ɡdê su ǒtiʃli daisǔke i ai ̌ko || ]
1111
EN I like coffee, but I don't like tea.
Срп Волим кафу, али не волим чај.
SRP Vȍli ̄m kàfu, ali nè voli ̄m ča̋j.
IPA [ vôliːm kǎfu | ali ně voliːm ʧâːj || ]
1112
EN Gabriele doesn't go out very often.
Срп Габријел не излази често.
SRP Gàbrijel ne i ̀zlazi ̄ če̋sto.
IPA [ ɡǎbrijel ne i ̌zlaziː ʧêːsto || ]
1113
EN What do you usually do on weekends?
Срп Шта обично радиш викендом?
SRP Štȁ òbično ra̋di ̄š vi ̀kendōm?
IPA [ ʃtâ ǒbiʧno râːdiːʃ vi ̌kendoːm || ]
58 ENSRP
1114
EN Does Fyodor live alone?
Срп Да ли Фјодор живи сам?
SRP Dȁ li Fjȍdor ži ́vi ̄ sam?
IPA [ dâ li fjôdor ʒi ̌ːviː sam || ]
1115
EN I didn't watch TV yesterday.
Срп Јуче нисам гледао (♀гледала) те-ве.
SRP Jùčē ni ́sām glèdao (♀glèdála) te̋-ve̋.
IPA [ jǔʧeː ni ̌ːsaːm ɡlědao (ɡlědǎːla) têː-vêː || ]
1116
EN It didn't rain last week.
Срп Прошле недеље није падала киша.
SRP Prȍšlē nèdelje ni ́jē pȁdala ki ̏ša.
IPA [ prôʃleː nědelje ni ̌ːjeː pâdala ki ̂ʃa || ]
1117
EN What time did Fabio and Donatella go out?
Срп У које време су Фабио и Донатела изашли?
SRP U kòjē vréme su Fa̋bio i Donatèla i ̀zašli?
IPA [ u kǒjeː vrěːme su fâːbio i donatěla i ̌zaʃli || ]
1118
EN Do you work at night?
Срп Да ли ти радиш ноћу?
SRP Dȁ li ti ̋ ra̋di ̄š nȍću?
IPA [ dâ li ti ̂ː râːdiːʃ nôʨu || ]
1119
EN Where are they going?
Срп Где они иду?
SRP Gdȅ òni i ̀dū?
IPA [ ɡdê ǒni i ̌duː || ]
ENSRP 59
1120
EN Why are you looking at me?
Срп Зашто ме гледаш?
SRP Zȁšto me glȅdāš?
IPA [ zâʃto me ɡlêdaːʃ || ]
1121
EN Does Xenia live near you?
Срп Да ли Ксенија живи близу тебе?
SRP Dȁ li Kse̋nija ži ́vi ̄ bli ́zu tèbe?
IPA [ dâ li ksêːnija ʒi ̌ːviː bli ̌ːzu těbe || ]
1122
EN Do you like to cook?
Срп Волиш ли да куваш?
SRP Vȍli ̄š li da kȕvāš?
IPA [ vôliːʃ li da kûvaːʃ || ]
1123
EN Is the sun shining?
Срп Да ли сија сунце?
SRP Dȁ li si ̀jā sűnce?
IPA [ dâ li si ̌jaː sûːnʦe || ]
1124
EN What time do the stores close?
Срп У које време се затварају продавнице?
SRP U kòjē vréme se zàtvārāju pròdāvnice?
IPA [ u kǒjeː vrěːme se zǎtvaːraːju prǒdaːvniʦe || ]
1125
EN Is Franz working today?
Срп Да ли Франц данас ради?
SRP Dȁ li Frȁnc dànas ra̋di ̄?
IPA [ dâ li frânʦ dǎnas râːdiː || ]
60 ENSRP
1126
EN What does this word mean?
Срп Шта ова реч значи?
SRP Štȁ òvā re̋č zna̋či ̄?
IPA [ ʃtâ ǒvaː rêːʧ znâːʧiː || ]
1127
EN Are you feeling all right?
Срп Јеси ли добро?
SRP Jesi li dòbro?
IPA [ jesi li dǒbro || ]
1128
EN Heidi doesn't work at night.
Срп Хајди не ради ноћу.
SRP Hàjdi nè rādi ̄ nȍću.
IPA [ xǎjdi ně raːdiː nôʨu || ]
1129
EN I'm very tired. I don't want to go out tonight.
Срп Веома сам уморан (♀уморна). Не желим да изађем вечерас.
SRP Veòma sam ȕmōran (♀ȕmōrna). Ne žèli ̄m da i ̀zāđēm večèras.
IPA [ veǒma sam ûmoːran (ûmoːrna) || ne ʒěliːm da i ̌zaːђeːm veʧěras
|| ]
1130
EN I'm very tired. I'm not going out tonight.
Срп Веома сам уморан (♀уморна). Вечерас нећу изаћи.
SRP Veòma sam ȕmōran (♀ȕmōrna). Večèras néću izáći.
IPA [ veǒma sam ûmoːran (ûmoːrna) || veʧěras něːʨu izǎːʨi || ]
ENSRP 61
1131
EN Takahiro's not working this week. He's on vacation.
Срп Такахиро не ради ове недеље. На одмору је.
SRP Takahi ̀ro nè rādi ̄ òvē nèdelje. Na òdmoru je.
IPA [ takaxi ̌ro ně raːdiː ǒveː nědelje || na ǒdmoru je || ]
1132
EN My parents are usually at home. They don't go out very often.
Срп Моји родитељи су обично код куће. Не излазе баш често.
SRP Mòji ròditelji su òbično kod kȕće. Ne i ̀zlazē bȁš če̋sto.
IPA [ mǒji rǒditelji su ǒbiʧno kod kûʨe || ne i ̌zlazeː bâʃ ʧêːsto || ]
1133
EN Mitsuko has traveled a lot, but she doesn't speak any foreign
languages.
Срп Мицуко је много пропутовала, али не говори ниједан страни
језик.
SRP Micȕko je mnȍgo prȍputovala, ali ne gòvori ̄ nijèdan stra̋ni jèzik.
IPA [ miʦûko je mnôɡo prôputovala | ali ne ɡǒvoriː nijědan strâːni
jězik || ]
1134
EN You can turn off the television. I'm not watching it.
Срп Можеш да искључиш те-ве. Не гледам га.
SRP Mȍžeš da i ̀skljūčiš te̋-ve̋. Nè gledām ga.
IPA [ môʒeʃ da i ̌skljuːʧiʃ têː-vêː || ně ɡledaːm ɡa || ]
1135
EN Flora has invited us to her party next week, but we're not going.
Срп Флора нас је позвала на журку следеће недеље, али ми
нећемо ићи.
SRP Flóra nas je pȍzvala na žűrku slèdećē nèdelje, ali mi ne̋ćemō i ̀ći.
IPA [ flǒːra nas je pôzvala na ʒûːrku slědeʨeː nědelje | ali mi
nêːʨemoː i ̌ʨi || ]
62 ENSRP
1136
EN Where were your shoes made?
Срп Где су твоје ципеле направљене?
SRP Gdȅ su tvòje ci ̀pele nàpravljenē?
IPA [ ɡdê su tvǒje ʦi ̌pele nǎpravljeneː || ]
1137
EN Did you go out last night?
Срп Да ли си изашао (♀изашла) синоћ?
SRP Dȁ li si i ̀zašao (♀i ̀zašla) si ̏nōć?
IPA [ dâ li si i ̌zaʃao (i ̌zaʃla) si ̂noːʨ || ]
1138
EN What were you doing at ten thirty (10:30)?
Срп Шта си радио (♀радила) у пола једанаест?
SRP Štȁ si rádio (♀rádila) u pȍla jedànaest?
IPA [ ʃtâ si rǎːdio (rǎːdila) u pôla jedǎnaest || ]
1139
EN Where was your mother born?
Срп Где је твоја мајка рођена?
SRP Gdȅ je tvòja ma̋jka rȍđenā?
IPA [ ɡdê je tvǒja mâːjka rôђenaː || ]
1140
EN Has Marco gone home?
Срп Је л' Марко отишао кући?
SRP Je l' Ma̋rko ȍtišao kȕći?
IPA [ je l' mâːrko ôtiʃao kûʨi || ]
1141
EN What time did he go?
Срп У колико сати је отишао?
SRP U koli ̀ko sáti je ȍtišao?
IPA [ u koli ̌ko sǎːti je ôtiʃao || ]
ENSRP 63
1142
EN When were these houses built?
Срп Када су саграђене ове куће?
SRP Kàda su sàgrađenē òvē kȕće?
IPA [ kǎda su sǎɡraђeneː ǒveː kûʨe || ]
1143
EN Has Konstantin arrived yet?
Срп Да ли је Константин већ стигао?
SRP Dȁ li je Konstàntin vȅć sti ̏gao?
IPA [ dâ li je konstǎntin vêʨ sti ̂ɡao || ]
1144
EN Why did you go home early?
Срп Зашто си отишао (♀отишла) кући тако рано?
SRP Zȁšto si ȍtišao (♀ȍtišla) kȕći tàkō rȁno?
IPA [ zâʃto si ôtiʃao (ôtiʃla) kûʨi tǎkoː râno || ]
1145
EN How long have they been married?
Срп Колико су они већ у браку?
SRP Koli ̀ko su òni vȅć u bráku?
IPA [ koli ̌ko su ǒni vêʨ u brǎːku || ]
1146
EN Milena's lost her passport.
Срп Милена је изгубила пасош.
SRP Mi ̀lena je izgùbila pa̋soš.
IPA [ mi ̌lena je izɡǔbila pâːsoʃ || ]
1147
EN This bridge was built ten (10) years ago.
Срп Овај мост је саграђен пре десет година.
SRP Òvāj mőst je sàgrađen pre̋ dȅset gȍdinā.
IPA [ ǒvaːj môːst je sǎɡraђen prêː dêset ɡôdinaː || ]
64 ENSRP
1148
EN Have you finished your work yet?
Срп Да ли си већ завршио (♀завршила) с послом?
SRP Dȁ li si vȅć zavŕšio (♀zavŕšila) s pòslom?
IPA [ dâ li si vêʨ zavřːʃio (zavřːʃila) s pǒslom || ]
1149
EN This town is always clean. The streets get cleaned every day.
Срп Овај град је увек чист. Улице се чисте сваког дана.
SRP Òvāj gra̋d je ȕvēk či ̏st. Ȕlice se či ̏stē svȁkōg da̋na.
IPA [ ǒvaːj ɡrâːd je ûveːk ʧi ̂st || ûliʦe se ʧi ̂steː svâkoːɡ dâːna || ]
1150
EN I've just made some coffee. Would you like some?
Срп Само што сам скувао (♀скувала) кафу. Хоћеш ли мало?
SRP Sȁmo što sam skùvao (♀skùvala) kàfu. Hȍćeš li mȁlo?
IPA [ sâmo ʃto sam skǔvao (skǔvala) kǎfu || xôʨeʃ li mâlo || ]
1151
EN This is a very old photograph. It was taken a long time ago.
Срп Ова фотографија је веома стара. Одавно је направљена.
SRP Òvā fotogràfija je veòma stȁra. Òdāvno je nàpravljenā.
IPA [ ǒvaː fotoɡrǎfija je veǒma stâra || ǒdaːvno je nǎpravljenaː || ]
1152
EN Paolo's bought a new car.
Срп Паоло је купио нови ауто.
SRP Pȁolo je kúpio nȍvi àuto.
IPA [ pâolo je kǔːpio nôvi ǎuto || ]
1153
EN I'm going to take an umbrella with me. It's raining.
Срп Понећу кишобран. Пада киша.
SRP Pòneću ki ̏šobrān. Pȁdā ki ̏ša.
IPA [ pǒneʨu ki ̂ʃobraːn || pâdaː ki ̂ʃa || ]
ENSRP 65
1154
EN Why are you so tired? Did you go to bed late last night?
Срп Зашто си тако уморан (♀уморна)? Јеси ли синоћ касно легао
(♀легла)?
SRP Zȁšto si tàkō ȕmōran (♀ȕmōrna)? Jèsi li si ̏nōć kȁsno lȅgao
(♀lȅgla)?
IPA [ zâʃto si tǎkoː ûmoːran (ûmoːrna) || jěsi li si ̂noːʨ kâsno lêɡao
(lêɡla) || ]
1155
EN Where are the chocolates? Have you eaten all of them?
Срп Где су чоколаде? Зар си их све појео (♀појела)?
SRP Gdȅ su čokoláde? Zar si ih svȅ pòjeo (♀pòjela)?
IPA [ ɡdê su ʧokolǎːde || zar si ix svê pǒjeo (pǒjela) || ]
1156
EN How is your new job? Are you enjoying it?
Срп Како ти је на новом послу? Да ли ти се свиђа?
SRP Kȁko ti ̋ je na nȍvom pòslu? Dȁ li ti ̋ se svi ̋đa?
IPA [ kâko ti ̂ː je na nôvom pǒslu || dâ li ti ̂ː se svi ̂ːђa || ]
1157
EN My car was badly damaged in the accident, but I was okay.
Срп У несрећи ми је ауто гадно оштећен, али ја сам добро
прошао.
SRP U nèsreći mi je àuto gȁdno òštećen, ali ja̋ sam dòbro prȍšao.
IPA [ u něsreʨi mi je ǎuto ɡâdno ǒʃteʨen | ali jâː sam dǒbro prôʃao ||
]
1158
EN Giuliana has a car, but she doesn't drive it very often.
Срп Ђулијана има ауто, али га не вози баш често
SRP Đulijána i ̏mā àuto, ali ga nè vozi ̄ bȁš če̋sto
IPA [ ʨulijǎːna i ̂maː ǎuto | ali ɡa ně voziː bâʃ ʧêːsto ]
66 ENSRP
1159
EN Kasumi isn't at home. She's gone away for a few days.
Срп Касуми није код куће. Отишла је на неколико дана.
SRP Kasȕmi ni ́jē kod kȕće. Ȍtišla je na nȅkoliko dána.
IPA [ kasûmi ni ̌ːjeː kod kûʨe || ôtiʃla je na nêkoliko dǎːna || ]
1160
EN I don't understand the problem. Can you explain it again?
Срп Не разумем проблем. Можеш ли поново да ми објасниш?
SRP Ne razùmēm pròblēm. Mȍžeš li pȍnovo da mi òbjasni ̄š?
IPA [ ne razǔmeːm prǒbleːm || môʒeʃ li pônovo da mi ǒbjasniːʃ || ]
1161
EN Kenichi's in his room. He's listening to music.
Срп Кеничи је у својој соби. Слуша музику.
SRP Keni ̀či je u svòjoj sȍbi. Slȕšā mùziku.
IPA [ keni ̌ʧi je u svǒjoj sôbi || slûʃaː mǔziku || ]
1162
EN I don't know how to say this word. How is it pronounced?
Срп Не умем да кажем ову реч. Како се изговара?
SRP Ne ùmēm da ka̋žēm òvū re̋č. Kȁko se izgòvarā?
IPA [ ne ǔmeːm da kâːʒeːm ǒvuː rêːʧ || kâko se izɡǒvaraː || ]
1163
EN How do you open this window? Can you show me?
Срп Како се отвара овај прозор? Можеш ли да ми покажеш?
SRP Kȁko se òtvarā òvāj prózor? Mȍžeš li da mi pòkāžēš?
IPA [ kâko se ǒtvaraː ǒvaːj prǒːzor || môʒeʃ li da mi pǒkaːʒeːʃ || ]
1164
EN I cleaned my room yesterday.
Срп Јуче сам очистио (♀очистила) собу.
SRP Jùčē sam òčistio (♀òčistila) sȍbu.
IPA [ jǔʧeː sam ǒʧistio (ǒʧistila) sôbu || ]
ENSRP 67
1165
EN Henrik studied engineering in college.
Срп Хенрик је студирао машинство на факултету.
SRP Hȅnrik je stùdi ̄rāo maši ́nstvo na fakultétu.
IPA [ xênrik je stǔdiːraːo maʃi ̌ːnstvo na fakultěːtu || ]
1166
EN I've cleaned my room.
Срп Очистио (♀очистила) сам собу.
SRP Òčistio (♀òčistila) sam sȍbu.
IPA [ ǒʧistio (ǒʧistila) sam sôbu || ]
1167
EN Magda has lived in Miami for thirteen (13) years.
Срп Магда је тринаест година живела на Мајамију.
SRP Mȁgda je tri ́naest gȍdinā ži ́vela na Majȁmiju.
IPA [ mâɡda je tri ̌ːnaest ɡôdinaː ʒi ̌ːvela na majâmiju || ]
1168
EN These rooms are cleaned every day. These rooms get cleaned
every day.
Срп Ове собе се чисте свакога дана. Ове собе се чисте свакога
дана.
SRP Òvē sobe se či ̏stē svȁkoga da̋na. Òvē sobe se či ̏stē svȁkoga da̋na.
IPA [ ǒveː sobe se ʧi ̂steː svâkoɡa dâːna || ǒveː sobe se ʧi ̂steː svâkoɡa
dâːna || ]
1169
EN My car has been repaired.
Срп Ауто ми је поправљен.
SRP Àuto mi je pòpravljen.
IPA [ ǎuto mi je pǒpravljen || ]
68 ENSRP
1170
EN I made a cake yesterday.
Срп Јуче сам направио (♀направила) торту.
SRP Jùčē sam nàpravio (♀nàpravila) tőrtu.
IPA [ jǔʧeː sam nǎpravio (nǎpravila) tôːrtu || ]
1171
EN I've made some coffee.
Срп Скувао (♀скувала) сам кафу.
SRP Skùvao (♀skùvala) sam kàfu.
IPA [ skǔvao (skǔvala) sam kǎfu || ]
1172
EN Somebody broke this window last night.
Срп Неко је синоћ поломио овај прозор.
SRP Nȅko je si ̏nōć polòmio òvāj prózor.
IPA [ nêko je si ̂noːʨ polǒmio ǒvaːj prǒːzor || ]
1173
EN Somebody's broken this window.
Срп Неко је поломио овај прозор.
SRP Nȅko je polòmio òvāj prózor.
IPA [ nêko je polǒmio ǒvaːj prǒːzor || ]
1174
EN This window was broken last night. This window got broken last
night.
Срп Овај прозор је синоћ поломљен. Овај прозор се синоћ
поломио.
SRP Òvāj prózor je si ̏nōć pòlomljen. Òvāj prózor se si ̏nōć polòmio.
IPA [ ǒvaːj prǒːzor je si ̂noːʨ pǒlomljen || ǒvaːj prǒːzor se si ̂noːʨ
polǒmio || ]
ENSRP 69
1175
EN I washed my hands because they were dirty.
Срп Опрао (♀опрала) сам руке јер су биле прљаве.
SRP Ȍprao (♀ȍprala) sam rűke jer su bi ́le pȑljave.
IPA [ ôprao (ôprala) sam rûːke jer su bi ̌ːle pr̂ljave || ]
1176
EN I feel good. I slept very well last night.
Срп Осећам се добро. Синоћ сам одлично спавао (♀спавала)
SRP Òsećām se dòbro. Si ̏nōć sam ȍdlično spávao (♀spávala)
IPA [ ǒseʨaːm se dǒbro || si ̂noːʨ sam ôdliʧno spǎːvao (spǎːvala) ]
1177
EN We saw a really good movie yesterday.
Срп Јуче смо гледали стварно добар филм.
SRP Jùčē smo glȅdali stva̋rno dȍbar fi ̏lm.
IPA [ jǔʧeː smo ɡlêdali stvâːrno dôbar fi ̂lm || ]
1178
EN It rained a lot while we were on vacation.
Срп Много је падала киша док смо били на одмору.
SRP Mnȍgo je pȁdala ki ̏ša dok smo bi ́li na òdmoru.
IPA [ mnôɡo je pâdala ki ̂ʃa dok smo bi ̌ːli na ǒdmoru || ]
1179
EN I've lost my bag. Have you seen it?
Срп Изгубио (♀изгубила) сам торбу. Јеси ли је видео (♀видела)
негде?
SRP Izgùbio (♀izgùbila) sam tórbu. Jèsi li je vi ̏deo (♀vi ̏dela) nȅgde?
IPA [ izɡǔbio (izɡǔbila) sam tǒːrbu || jěsi li je vi ̂deo (vi ̂dela) nêɡde ||
]
70 ENSRP
1180
EN Linda's bicycle was stolen last week.
Срп Линдин бицикл је украден прошле недеље.
SRP Li ̋ndin bici ̀kl je ukràden prȍšlē nèdelje.
IPA [ li ̂ːndin biʦi ̌kl je ukrǎden prôʃleː nědelje || ]
1181
EN I went to bed early because I was tired.
Срп Рано сам отишао (♀отишла) на спавање јер сам био уморан
(♀била уморна).
SRP Rȁno sam ȍtišao (♀ȍtišla) na spávanje jer sam bi ̏o ȕmōran
(♀bi ́la ȕmōrna).
IPA [ râno sam ôtiʃao (ôtiʃla) na spǎːvanje jer sam bi ̂o ûmoːran (bi ̌ːla
ûmoːrna) || ]
1182
EN The shopping mall was built about twenty (20) years ago.
Срп Тржни центар је саграђен пре око двадесет година.
SRP Tȑžni ̄ cȅntar je sàgrađen pre̋ oko dvádeset gȍdinā.
IPA [ tr̂ʒniː ʦêntar je sǎɡraђen prêː oko dvǎːdeset ɡôdinaː || ]
1183
EN Pietro learned to drive when he was sixteen (16).
Срп Пјетро је научио да вози када је имао шеснаест година.
SRP Pje̋tro je naùčio da vȍzi ̄ kàda je i ̀mao šèsnaest gȍdinā.
IPA [ pjêːtro je naǔʧio da vôziː kǎda je i ̌mao ʃěsnaest ɡôdinaː || ]
1184
EN I've never ridden a horse.
Срп Ја никада нисам јахао (♀јахала) коња.
SRP Ja̋ ni ̏kadā ni ́sām jȁhao (♀jȁhala) kònja.
IPA [ jâː ni ̂kadaː ni ̌ːsaːm jâxao (jâxala) kǒnja || ]
ENSRP 71
1185
EN Monika's a good friend of mine. I've known her for a long time.
Срп Моника је моја добра пријатељица. Познајем је одавно.
SRP Mȍnika je mòjā dòbra prijatèljica. Pòznājēm je òdāvno.
IPA [ mônika je mǒjaː dǒbra prijatěljiʦa || pǒznaːjeːm je ǒdaːvno || ]
1186
EN Yesterday I fell and hurt my leg.
Срп Јуче сам пао (♀пала) и повредио (♀повредила) ногу.
SRP Jùčē sam pȁo (♀pȁla) i povrédio (♀povrédila) nȍgu.
IPA [ jǔʧeː sam pâo (pâla) i povrěːdio (povrěːdila) nôɡu || ]
1187
EN My brother ran in the Boston Marathon last year. Have you ever
run in a marathon?
Срп Мој брат је трчао Бостонски маратон прошле године. Јеси ли
ти икада трчао (♀трчала) маратон?
SRP Mőj brȁt je tȑčao Bòstonski ̄ mȁratōn prȍšlē gȍdine. Jèsi li ti ̋ i ̏kadā
tȑčao (♀tȑčala) mȁratōn?
IPA [ môːj brât je tr̂ʧao bǒstonskiː mâratoːn prôʃleː ɡôdine || jěsi li ti ̂ː
i ̂kadaː tr̂ʧao (tr̂ʧala) mâratoːn || ]
1188
EN Have you told Herman about your new job?
Срп Јеси ли рекао (♀рекла) Херману за твој нови посао?
SRP Jèsi li rȅkao (♀rȅkla) Hȅrmanu za tvőj nȍvi pòsao?
IPA [ jěsi li rêkao (rêkla) xêrmanu za tvôːj nôvi pǒsao || ]
72 ENSRP
1189
EN We played basketball on Sunday. We didn't play very well, but
we won the game.
Срп У недељу смо играли кошарку. Нисмо играли баш добро,
али смо победили.
SRP U nèdelju smo i ̀grali kòšārku. Ni ́smo i ̀grali bȁš dòbro, ali smo
pobédili.
IPA [ u nědelju smo i ̌ɡrali kǒʃaːrku || ni ̌ːsmo i ̌ɡrali bâʃ dǒbro | ali
smo poběːdili || ]
1190
EN I know Masaru, but I've never met his wife.
Срп Познајем Масаруа, али нисам упознао његову жену.
SRP Pòznājēm Masȁrua, ali ni ́sām ȕpoznao njègovu žènu.
IPA [ pǒznaːjeːm masârua | ali ni ̌ːsaːm ûpoznao njěɡovu ʒěnu || ]
1191
EN We were woken up by loud music in the middle of the night.
Срп Усред ноћи нас је пробудила гласна музика.
SRP Ùsred nȍći nas je probúdila glȁsna mùzika.
IPA [ ǔsred nôʨi nas je probǔːdila ɡlâsna mǔzika || ]
1192
EN Kimiko jumped into the river and swam to the other side.
Срп Кимико је ускочила у реку и отпливала на другу страну.
SRP Kimi ̀ko je uskòčila u réku i otpli ̏vala na drȕgu stra̋nu.
IPA [ kimi ̌ko je uskǒʧila u rěːku i otpli ̂vala na drûɡu strâːnu || ]
1193
EN Did you like the movie? — Yes, I thought it was very good.
Срп Да ли ти се допао филм? — Да, мислим да је веома добар.
SRP Dȁ li ti ̋ se dòpao fi ̏lm? — Da̋, mi ̏sli ̄m da je veòma dȍbar.
IPA [ dâ li ti ̂ː se dǒpao fi ̂lm || — dâː | mi ̂sliːm da je veǒma dôbar || ]
ENSRP 73
1194
EN Many different languages are spoken in the Philippines.
Срп На Филипинима се говори много различитих језика.
SRP Na Filipi ́nima se gòvori ̄ mnȍgo rázličitih jèzika.
IPA [ na filipi ̌ːnima se ɡǒvoriː mnôɡo rǎːzliʧitix jězika || ]
1195
EN Our vacation cost a lot of money because we stayed in an
expensive hotel.
Срп Наш одмор је много коштао јер смо одсели у скупом хотелу.
SRP Nȁš òdmor je mnȍgo kóštāo jer smo òdseli u skúpom hotélu.
IPA [ nâʃ ǒdmor je mnôɡo kǒːʃtaːo jer smo ǒdseli u skǔːpom xotěːlu ||
]
1196
EN Have you ever driven a very fast car?
Срп Да ли си икада возио (♀возила) неки много брз ауто?
SRP Dȁ li si i ̏kadā vòzio (♀vòzila) nȅki ̄ mnȍgo brz àuto?
IPA [ dâ li si i ̂kadaː vǒzio (vǒzila) nêkiː mnôɡo brz ǎuto || ]
1197
EN All the tickets for the concert were sold very quickly.
Срп Све карте за концерт су се брзо распродале.
SRP Svȅ ka̋rte za kòncert su se br̋zo rȁsprodale.
IPA [ svê kâːrte za kǒnʦert su se br̂ːzo râsprodale || ]
1198
EN A bird flew in through the open window while we were having
our dinner.
Срп Док смо вечерали, нека птица нам је улетела кроз отворен
прозор.
SRP Dok smo vèčerali, nèkā pti ̏ca nam je ulètela kroz òtvoren prózor.
IPA [ dok smo věʧerali | někaː pti ̂ʦa nam je ulětela kroz ǒtvoren
prǒːzor || ]
74 ENSRP
1199
EN Where are Deepak and Lakshmi? — They're playing tennis in the
park.
Срп Где су Дипак и Лакшми? — Играју тенис у парку.
SRP ̀
Gdȅ su Di ̀pak i Lȁkšmi? — Igrajū ténis u pȁrku.
IPA [ ɡdê su di ̌pak i lâkʃmi || — i ̌ɡrajuː těːnis u pârku || ]
1200
EN Pavel's playing tennis tomorrow.
Срп Павел сутра игра тенис.
SRP Pȁvel sȕtra i ̏grā ténis.
IPA [ pâvel sûtra i ̂ɡraː těːnis || ]
1201
EN I'm not working next week.
Срп Следеће недеље не радим.
SRP Slèdećē nèdelje nè rādi ̄m.
IPA [ slědeʨeː nědelje ně raːdiːm || ]
1202
EN Yuliana's going to the dentist on Friday.
Срп Јулијана у петак иде код зубара.
SRP Julijána u pétak i ̀dē kod zubára.
IPA [ julijǎːna u pěːtak i ̌deː kod zubǎːra || ]
1203
EN We're having a party next weekend.
Срп Следећег викенда правимо журку.
SRP Slèdećēg vi ̀kenda pràvi ̄mo žűrku.
IPA [ slědeʨeːɡ vi ̌kenda prǎviːmo ʒûːrku || ]
ENSRP 75
1204
EN Are you meeting your friends tonight?
Срп Да ли се вечерас налазиш са својим друштвом?
SRP Dȁ li se večèras nàlazi ̄š sa svòjim drúštvom?
IPA [ dâ li se veʧěras nǎlaziːʃ sa svǒjim drǔːʃtvom || ]
1205
EN What are you doing tomorrow night?
Срп Шта радиш сутра увече?
SRP Štȁ ra̋di ̄š sȕtra ȕvečē?
IPA [ ʃtâ râːdiːʃ sûtra ûveʧeː || ]
1206
EN I'm not going out tonight. I'm staying at home.
Срп Вечерас не излазим. Остаћу код куће.
SRP Večèras ne i ̀zlazi ̄m. Òstaću kod kȕće.
IPA [ veʧěras ne i ̌zlaziːm || ǒstaʨu kod kûʨe || ]
1207
EN I'm staying at home this evening.
Срп Вечерас остајем код куће.
SRP Večèras òstajēm kod kȕće.
IPA [ veʧěras ǒstajeːm kod kûʨe || ]
1208
EN Are you going out tonight?
Срп Излазиш ли вечерас?
SRP ̀
Izlazi ̄š li večèras?
IPA [ i ̌zlaziːʃ li veʧěras || ]
1209
EN Wilma isn't coming to the party next week.
Срп Вилма не долази на журку следеће недеље.
SRP Vi ̋lma ne dòlazi ̄ na žűrku slèdećē nèdelje.
IPA [ vi ̂ːlma ne dǒlaziː na ʒûːrku slědeʨeː nědelje || ]
76 ENSRP
1210
EN The plane arrives in New York at seven thirty (7:30) tomorrow
morning.
Срп Авион стиже у Њујорк у пола осам сутра ујутру.
SRP Avi ̀ōn sti ̀žē u Njùjork u pȍla ȍsam sȕtra ȕjutru.
IPA [ avi ̌oːn sti ̌ʒeː u njǔjork u pôla ôsam sûtra ûjutru || ]
1211
EN What time does the movie end tonight?
Срп У колико сати се вечерас завршава филм?
SRP U koli ̀ko sáti se večèras zavr̀šāvā fi ̏lm?
IPA [ u koli ̌ko sǎːti se veʧěras zavřʃaːvaː fi ̂lm || ]
1212
EN I'm going to a concert tomorrow.
Срп Сутра идем на концерт.
SRP Sȕtra i ̀dēm na kòncert.
IPA [ sûtra i ̌deːm na kǒnʦert || ]
1213
EN The concert starts at seven thirty (7:30).
Срп Концерт почиње у пола осам.
SRP Kòncert pòčinjē u pȍla ȍsam.
IPA [ kǒnʦert pǒʧinjeː u pôla ôsam || ]
1214
EN What time are you leaving?
Срп У колико сати одлазиш?
SRP U koli ̀ko sáti òdlazi ̄š?
IPA [ u koli ̌ko sǎːti ǒdlaziːʃ || ]
ENSRP 77
1215
EN What time does your plane leave?
Срп У колико сати ти креће авион?
SRP U koli ̀ko sáti ti ̋ kre̋ćē avi ̀ōn?
IPA [ u koli ̌ko sǎːti ti ̂ː krêːʨeː avi ̌oːn || ]
1216
EN Julius is playing tennis on Saturday.
Срп Џулијус игра тенис у суботу.
SRP Džűlijus i ̏grā ténis u sùbotu.
IPA [ ʤûːlijus i ̂ɡraː těːnis u sǔbotu || ]
1217
EN Claudio's going to the movies.
Срп Клаудио иде у биоскоп.
SRP Klàudio i ̀dē u bi ̏oskop.
IPA [ klǎudio i ̌deː u bi ̂oskop || ]
1218
EN Camila's meeting with Valerio.
Срп Камила се састаје са Валеријем.
SRP Kami ̀la se sàstajē sa Vàlerijem.
IPA [ kami ̌la se sǎstajeː sa vǎlerijem || ]
1219
EN Priscilla's having lunch with Wencai.
Срп Присила иде на ручак са Венкајем.
SRP Prisi ̏la i ̀dē na ručák sa Venka̋jem.
IPA [ prisi ̂la i ̌deː na ruʧǎːk sa venkâːjem || ]
1220
EN Vitale and Rosetta are going to a party.
Срп Витал и Розета иду на журку.
SRP Vi ̀tal i Rozȅta i ̀dū na žűrku.
IPA [ vi ̌tal i rozêta i ̌duː na ʒûːrku || ]
78 ENSRP
1221
EN Are you working next week?
Срп Да ли радиш следеће недеље?
SRP Dȁ li ra̋di ̄š slèdećē nèdelje?
IPA [ dâ li râːdiːʃ slědeʨeː nědelje || ]
1222
EN What time are your friends coming?
Срп У које време долазе твоји пријатељи?
SRP U kòjē vréme dòlaze tvòji pri ̏jatelji?
IPA [ u kǒjeː vrěːme dǒlaze tvǒji pri ̂jatelji || ]
1223
EN When is Yijuan going on vacation?
Срп Када Јиџуан иде на одмор?
SRP Kàda Ji ̏džuan i ̀dē na òdmor?
IPA [ kǎda ji ̂ʤuan i ̌deː na ǒdmor || ]
1224
EN I'm going to the movies on Monday.
Срп У понедељак идем у биоскоп.
SRP U ponèdeljak i ̀dēm u bi ̏oskop.
IPA [ u ponědeljak i ̌deːm u bi ̂oskop || ]
1225
EN Listen to this! Elisa's getting married next month!
Срп Слушај ово! Елиза се удаје следећег месеца!
SRP Slȕšāj òvō! Eli ́za se ùdajē slèdećēg mȅsēca!
IPA [ slûʃaːj ǒvoː || eli ̌ːza se ǔdajeː slědeʨeːɡ mêseːʦa || ]
ENSRP 79
1226
EN My parents are going on vacation next week. — Sounds good,
where are they going?
Срп Моји родитељи следеће недеље иду на одмор. — То ми
добро звучи, где иду?
SRP Mòji ròditelji slèdēćē nèdelje i ̀dū na òdmor. — Tő mi dòbro
zvúči ̄, gdȅ i ̀dū?
IPA [ mǒji rǒditelji slědeːʨeː nědelje i ̌duː na ǒdmor || — tôː mi dǒbro
zvǔːʧiː | ɡdê i ̌duː || ]
1227
EN Esteban's taking an English course this semester. The course is
ending on Friday.
Срп Естебан овог семестра иде на курс енглеског. Курс се
завршава у петак.
SRP Èstēban òvōg sèmestra i ̀dē na kȕrs ȅngleskog. Kȕrs se zavr̀šāvā u
pétak.
IPA [ ěsteːban ǒvoːɡ sěmestra i ̌deː na kûrs ênɡleskoɡ || kûrs se
zavřʃaːvaː u pěːtak || ]
1228
EN There's a party tomorrow night, but I'm not going.
Срп Сутра увече има журка, али ја не идем.
SRP Sȕtra ȕvečē i ̏mā žűrka, ali ja̋ nè idēm.
IPA [ sûtra ûveʧeː i ̂maː ʒûːrka | ali jâː ně ideːm || ]
1229
EN I'm going out with some friends tonight. Why don't you come
too?
Срп Вечерас излазим са неким пријатељима. Зашто не дођеш и
ти?
SRP Večèras i ̀zlazi ̄m sa nèkim pri ̏jateljima. Zȁšto nè dōđēš i ti ̋?
IPA [ veʧěras i ̌zlaziːm sa někim pri ̂jateljima || zâʃto ně doːђeːʃ i ti ̂ː || ]
80 ENSRP
1230
EN We're meeting at Raj's house at eight o'clock (8:00).
Срп Налазимо се код Реја у осам.
SRP Nàlazi ̄mo se kod Re̋ja u ȍsam.
IPA [ nǎlaziːmo se kod rêːja u ôsam || ]
1231
EN How are you getting home after the party tomorrow? By taxi?
Срп Како ћете се сутра вратити кући после журке? Таксијем?
SRP Kȁko ćete se sȕtra vrátiti kȕći pòsle žűrke? Tȁksijem?
IPA [ kâko ʨete se sûtra vrǎːtiti kûʨi pǒsle ʒûːrke || tâksijem || ]
1232
EN I can go by bus. The last bus leaves at midnight.
Срп Ја могу аутобусом. Последњи бус креће у поноћ.
SRP Ja̋ mògū autóbusom. Pòslednji bȕs kre̋će u pónoć.
IPA [ jâː mǒɡuː autǒːbusom || pǒslednji bûs krêːʨe u pǒːnoʨ || ]
1233
EN Do you want to go to the movies tonight? — Sure, what time
does the movie begin?
Срп Хоћеш ли у биоскоп вечерас? — Наравно, у колико сати
почиње филм?
SRP Hȍćēš li u bi ̏oskop večèras? — Náravno, u koli ̀ko sáti pòčinjē
fi ̏lm?
IPA [ xôʨeːʃ li u bi ̂oskop veʧěras || — nǎːravno | u koli ̌ko sǎːti
pǒʧinjeː fi ̂lm || ]
1234
EN What are you doing tomorrow afternoon? — I'm working.
Срп Шта радиш сутра по подне? — Радим.
SRP Štȁ ra̋di ̄š sȕtra po pódne? — Ra̋di ̄m.
IPA [ ʃtâ râːdiːʃ sûtra po pǒːdne || — râːdiːm || ]
ENSRP 81
1235
EN I'm going to watch TV tonight.
Срп Ја ћу вечерас гледати те-ве.
SRP Ja̋ ću večèras glȅdati te̋-ve̋.
IPA [ jâː ʨu veʧěras ɡlêdati têː-vêː || ]
1236
EN She's going to watch TV tonight.
Срп Она ће вечерас гледати те-ве.
SRP Òna će večèras glȅdati te̋-ve̋.
IPA [ ǒna ʨe veʧěras ɡlêdati têː-vêː || ]
1237
EN I'm going to buy some books tomorrow.
Срп Сутра ћу купити неке књиге.
SRP Sȕtra ću kúpiti nȅke knji ̏ge.
IPA [ sûtra ʨu kǔːpiti nêke knji ̂ɡe || ]
1238
EN Shakti's going to sell her car.
Срп Шакти ће продати свој ауто.
SRP Šȁkti će pròdati svőj àuto.
IPA [ ʃâkti ʨe prǒdati svôːj ǎuto || ]
1239
EN I'm not going to have breakfast this morning. I'm not hungry.
Срп Овог јутра нећу доручковати. Нисам гладан (♀гладна).
SRP Òvōg jȕtra néću dòručkovati. Ni ́sām gládan (♀gládna).
IPA [ ǒvoːɡ jûtra něːʨu dǒruʧkovati || ni ̌ːsaːm ɡlǎːdan (ɡlǎːdna) || ]
1240
EN What are you going to wear to the wedding next week?
Срп Шта ћеш обући за венчање следеће недеље?
SRP Štȁ ćeš obúći za venčánje slèdećē nèdelje?
IPA [ ʃtâ ʨeʃ obǔːʨi za venʧǎːnje slědeʨeː nědelje || ]
82 ENSRP
1241
EN I'm going to wash my hands.
Срп Идем да оперем руке.
SRP ̀ m da opȅrēm rűke.
Idē
IPA [ i ̌deːm da opêreːm rûːke || ]
1242
EN Are you going to invite Walter to your party?
Срп Хоћеш ли позвати Валтера на журку?
SRP Hȍćēš li pòzvati Vȁltera na žűrku?
IPA [ xôʨeːʃ li pǒzvati vâltera na ʒûːrku || ]
1243
EN I'm playing tennis with Satomi tomorrow.
Срп Сутра играм тенис са Сатоми.
SRP Sȕtra i ̏grām ténis sa Satȍmi.
IPA [ sûtra i ̂ɡraːm těːnis sa satômi || ]
1244
EN Something is going to happen.
Срп Нешто ће се догодити.
SRP Nȅšto će se dogòditi.
IPA [ nêʃto ʨe se doɡǒditi || ]
1245
EN Look at the sky! It's going to rain.
Срп Погледај какво је небо! Киша ће.
SRP Pògledaj kàkvo je nȅbo! Ki ̏ša će.
IPA [ pǒɡledaj kǎkvo je nêbo || ki ̂ʃa ʨe || ]
ENSRP 83
1246
EN It's nine o'clock (9:00) and I'm not ready. I'm going to be late.
Срп Већ је девет сати, а ја нисам спреман (♀спремна).
Закаснићу.
SRP Vȅć je dȅvet sáti, a ja̋ ni ́sām sprȅman (♀sprȅmna). Zàkasni ̄ću.
IPA [ vêʨ je dêvet sǎːti | a jâː ni ̌ːsaːm sprêman (sprêmna) ||
zǎkasniːʨu || ]
1247
EN What are you going to wear to the party tonight?
Срп Шта ћеш вечерас обући за журку?
SRP Štȁ ćeš večèras obúći za žűrku?
IPA [ ʃtâ ʨeʃ veʧěras obǔːʨi za ʒûːrku || ]
1248
EN It's a nice day. I don't want to take the bus. I'm going to walk.
Срп Леп је дан. Нећу да идем аутобусом. Ићи ћу пешке.
SRP Le̋p je da̋n. Néću da i ̀dēm autóbusom. Ići ̀ ću pȅške.
IPA [ lêːp je dâːn || něːʨu da i ̌deːm autǒːbusom || i ̌ʨi ʨu pêʃke || ]
1249
EN Yevgeniy's going to St. Petersburg next week. He's going to go
with some friends.
Срп Јевгениј следеће недеље иде у Санкт Петерсбург. Иде са
неким друговима.
SRP ̀ sa nȅki ̄m
Jèvgenij slèdećē nèdelje i ̀dē u Sȁnkt Pȅtersburg. Idē
drȕgovima.
IPA [ jěvɡenij slědeʨeː nědelje i ̌deː u sânkt pêtersburɡ || i ̌deː sa
nêkiːm drûɡovima || ]
1250
EN I'm hungry. I'm going to have a sandwich.
Срп Гладан (♀гладна) сам. Појешћу неки сендвич.
SRP Gládan (♀gládna) sam. Pòješću nȅki ̄ sȅndvič.
IPA [ ɡlǎːdan (ɡlǎːdna) sam || pǒjeʃʨu nêkiː sêndviʧ || ]
84 ENSRP
1251
EN It's Violetta's birthday next week. We're going to get her a
present.
Срп Следеће недеље је Виолетин рођендан. Купићемо јој поклон.
SRP Slèdećē nèdelje je Violètin rȍđendān. Kúpićemo joj pȍklon.
IPA [ slědeʨeː nědelje je violětin rôђendaːn || kǔːpiʨemo joj pôklon
|| ]
1252
EN Feliciana says she's feeling very tired. She's going to lie down
for an hour.
Срп Фелицијана каже да је много уморна. Прилећи ће сат
времена.
SRP Felicijána ka̋žē da je mnȍgo ȕmōrna. Pri ̀leći će sa̋t vrȅmena.
IPA [ feliʦijǎːna kâːʒeː da je mnôɡo ûmoːrna || pri ̌leʨi ʨe sâːt
vrêmena || ]
1253
EN The president's speech is on television tonight. Are you going to
watch it?
Срп Вечерас је на телевизији председников говор. Хоћеш ли
гледати?
SRP Večèras je na telèvi ̄ziji prédsednikov gȍvor. Hȍćēš li glȅdati?
IPA [ veʧěras je na telěviːziji prěːdsednikov ɡôvor || xôʨeːʃ li ɡlêdati
|| ]
1254
EN What's Gerardo going to do when he finishes school?
Срп Шта ће Герардо радити када заврши школу?
SRP Štȁ će Geràrdo ráditi kàda zàvrši ̄ škőlu?
IPA [ ʃtâ ʨe ɡerǎrdo rǎːditi kǎda zǎvrʃiː ʃkôːlu || ]
ENSRP 85
1255
EN Aliyah goes to work every day. She's always there from eight
thirty (8:30) until four thirty (4:30).
Срп Алија свакога дана иде на посао. Увек је тамо од пола девет
до пола пет.
SRP Àlija svȁkoga da̋na i ̀dē na pòsao. Ȕvēk je tȁmo od pȍla dȅvet do
pȍla pe̋t.
IPA [ ǎlija svâkoɡa dâːna i ̌deː na pǒsao || ûveːk je tâmo od pôla dêvet
do pôla pêːt || ]
1256
EN It's eleven o'clock (11:00) now. Aliyah's at work.
Срп Сада је једанаест сати. Алија је на послу.
SRP Sàdā je jedànaest sáti. Àlija je na pòslu.
IPA [ sǎdaː je jedǎnaest sǎːti || ǎlija je na pǒslu || ]
1257
EN At eleven [o'clock] (11:00) yesterday, she was at work.
Срп Јуче у једанаест сати била је на послу.
SRP Jùčē u jedànaest sáti bi ́la je na pòslu.
IPA [ jǔʧeː u jedǎnaest sǎːti bi ̌ːla je na pǒslu || ]
1258
EN At eleven [o'clock] (11:00) tomorrow, she'll be at work.
Срп Сутра у једанаест ће бити на послу.
SRP Sȕtra u jedànaest će bi ̏ti na pòslu.
IPA [ sûtra u jedǎnaest ʨe bi ̂ti na pǒslu || ]
86 ENSRP
1259
EN Yuko travels a lot. Today she's in Frankfurt. Tomorrow she'll be
in Dubai. Next week she'll be in Singapore.
Срп Јуко много путује. Данас је у Франкфурту. Сутра ће бити у
Дубаију. Следеће недеље ће бити у Сингапуру.
SRP Jȕko mnȍgo pùtujē. Dànas je u Frȁnkfurtu. Sȕtra će bi ̏ti u
Dubȁi ̄ju. Slèdećē nèdelje će bi ̏ti u Si ̀ngapuru.
IPA [ jûko mnôɡo pǔtujeː || dǎnas je u frânkfurtu || sûtra ʨe bi ̂ti u
dubâiːju || slědeʨeː nědelje ʨe bi ̂ti u si ̌nɡapuru || ]
1260
EN You can call me tonight. I'll be at home.
Срп Можеш да ме позовеш вечерас. Бићу код куће.
SRP Mȍžeš da me pozòvēš večèras. Bi ̏ću kod kȕće.
IPA [ môʒeʃ da me pozǒveːʃ veʧěras || bi ̂ʨu kod kûʨe || ]
1261
EN Leave the old bread in the yard. The birds will eat it.
Срп Остави стари хлеб у башти. Птице ће га појести.
SRP Òstavi stȁri hleb u bášti. Pti ̏ce će ga pòjesti.
IPA [ ǒstavi stâri xleb u bǎːʃti || pti ̂ʦe ʨe ɡa pǒjesti || ]
1262
EN We'll probably go out tonight.
Срп Вероватно ћемо изаћи вечерас.
SRP Veròvatno ćemo izáći večèras.
IPA [ verǒvatno ʨemo izǎːʨi veʧěras || ]
1263
EN Will you be at home tonight?
Срп Хоћеш ли вечерас бити код куће?
SRP Hȍćēš li večèras bi ̏ti kod kȕće?
IPA [ xôʨeːʃ li veʧěras bi ̂ti kod kûʨe || ]
ENSRP 87
1264
EN I won't be here tomorrow.
Срп Сутра нећу бити ту.
SRP Sȕtra néću bi ̏ti tu.
IPA [ sûtra něːʨu bi ̂ti tu || ]
1265
EN Don't drink coffee before you go to bed; otherwise, you won't
sleep.
Срп Немој да пијеш кафу пре него што одеш у кревет, иначе
нећеш моћи да спаваш.
SRP Nèmōj da pi ̏jēš kàfu pre̋ nego što ȍdēš u krèvet, i ̏načē ne̋ćeš
mȍći da spa̋vāš.
IPA [ němoːj da pi ̂jeːʃ kǎfu prêː neɡo ʃto ôdeːʃ u krěvet | i ̂naʧeː nêːʨeʃ
môʨi da spâːvaːʃ || ]
1266
EN I think Ayman will pass his driver's test.
Срп Мислим да ће Ајман положити возачки испит.
SRP Mi ̏sli ̄m da će Àjman polòžiti vòzāčki ̄ i ̀spit.
IPA [ mi ̂sliːm da ʨe ǎjman polǒʒiti vǒzaːʧkiː i ̌spit || ]
1267
EN I don't think it'll rain this afternoon.
Срп Не верујем да ће по подне падати киша.
SRP Nè vȅrujēm da će po pódne pȁdati ki ̏ša.
IPA [ ně vêrujeːm da ʨe po pǒːdne pâdati ki ̂ʃa || ]
1268
EN Do you think the test will be difficult?
Срп Да ли мислиш да ће тест бити тежак?
SRP Dȁ li mi ̏sli ̄š da će tȅst bi ̏ti téžak?
IPA [ dâ li mi ̂sliːʃ da ʨe têst bi ̂ti těːʒak || ]
88 ENSRP
1269
EN We're going to the movies on Saturday. Do you want to come
with us?
Срп Ми идемо у биоскоп у суботу. Хоћеш ли с нама?
SRP Mi i ̀dēmo u bi ̏oskop u sùbotu. Hȍćēš li s nȁma?
IPA [ mi i ̌deːmo u bi ̂oskop u sǔbotu || xôʨeːʃ li s nâma || ]
1270
EN I'm not working tomorrow.
Срп Ја сутра не радим.
SRP Ja̋ sȕtra nè rādi ̄m.
IPA [ jâː sûtra ně raːdiːm || ]
1271
EN Are you going to take your driver's test tomorrow?
Срп Да ли сутра полажеш возачки испит?
SRP Dȁ li sȕtra pòlāžēš vòzāčki ̄ i ̀spit?
IPA [ dâ li sûtra pǒlaːʒeːʃ vǒzaːʧkiː i ̌spit || ]
1272
EN Yesterday she was in Rio de Janeiro.
Срп Она је јуче била у Рију де Жанеиру.
SRP Òna je jùčē bi ́la u Ri ̏ju de Žanȅiru.
IPA [ ǒna je jǔʧeː bi ̌ːla u ri ̂ju de ʒanêiru || ]
1273
EN Tomorrow she'll be in Caracas.
Срп Сутра ће бити у Каракасу.
SRP Sȕtra će bi ̏ti u Kȁrakasu.
IPA [ sûtra ʨe bi ̂ti u kârakasu || ]
ENSRP 89
1274
EN Last week she was in Lima.
Срп Прошле недеље је била у Лими.
SRP Prȍšlē nèdelje je bi ́la u Li ́mi.
IPA [ prôʃleː nědelje je bi ̌ːla u li ̌ːmi || ]
1275
EN Next week she'll be in Bogota.
Срп Следеће недеље ће бити у Боготи.
SRP Slèdećē nèdelje će bi ̏ti u Bògōti.
IPA [ slědeʨeː nědelje ʨe bi ̂ti u bǒɡoːti || ]
1276
EN Right now she's in Buenos Aires.
Срп Тренутно је у Буенос Ајресу.
SRP Trȅnūtnō je u Buènos Àjresu.
IPA [ trênuːtnoː je u buěnos ǎjresu || ]
1277
EN Three days ago she was in Santiago.
Срп Пре три дана била је у Сантјагу.
SRP Pre̋ tri ̏ da̋na bi ́la je u Santja̋gu.
IPA [ prêː tri ̂ dâːna bi ̌ːla je u santjâːɡu || ]
1278
EN At the end of her trip she'll be very tired.
Срп На крају путовања биће много уморна.
SRP Na kràju putovánja bi ̏će mnȍgo ȕmōrna.
IPA [ na krǎju putovǎːnja bi ̂ʨe mnôɡo ûmoːrna || ]
1279
EN I'll be at the movies an hour from now.
Срп Кроз сат времена бићу у биоскопу.
SRP Kroz sa̋t vrȅmena bi ̏ću u bi ̏oskopu.
IPA [ kroz sâːt vrêmena bi ̂ʨu u bi ̂oskopu || ]
90 ENSRP
1280
EN I'll be asleep at midnight tonight.
Срп Ноћас у поноћ ћу спавати.
SRP Nȍćas u pónoć ću spávati.
IPA [ nôʨas u pǒːnoʨ ʨu spǎːvati || ]
1281
EN I'll be working at three [o'clock] (3:00) tomorrow afternoon.
Срп Сутра у три по подне ћу радити.
SRP Sȕtra u tri ̏ po pódne ću ráditi.
IPA [ sûtra u tri ̂ po pǒːdne ʨu rǎːditi || ]
1282
EN I'll be at a new job two (2) years from now.
Срп За две године од сада бићу на новом послу.
SRP Za dve̋ gȍdine od sàdā bi ̏ću na nȍvom pòslu.
IPA [ za dvêː ɡôdine od sǎdaː bi ̂ʨu na nôvom pǒslu || ]
1283
EN Are you ready yet? － Not yet. I'll be ready in five (5) minutes.
Срп Јеси ли већ спреман (♀спремна)? — Не још увек. Бићу
спреман (♀спремна) за пет минута.
SRP Jèsi li vȅć sprȅman (♀sprȅmna)? — Ne još ȕvēk. Bi ̏ću sprȅman
(♀sprȅmna) za pe̋t minúta.
IPA [ jěsi li vêʨ sprêman (sprêmna) || — ne joʃ ûveːk || bi ̂ʨu
sprêman (sprêmna) za pêːt minǔːta || ]
1284
EN I'm going away for a few days. I'm leaving tonight, so I won't be
at home tomorrow.
Срп Одлазим на неколико дана. Идем вечерас, тако да сутра нећу
бити код куће.
SRP Òdlazi ̄m na nȅkoliko dána. Idē
̀ m večèras, tàkō da sȕtra néću bi ̏ti
kod kȕće.
IPA [ ǒdlaziːm na nêkoliko dǎːna || i ̌deːm veʧěras | tǎkoː da sûtra
něːʨu bi ̂ti kod kûʨe || ]
ENSRP 91
1285
EN It won't rain, so you don't need to take an umbrella.
Срп Неће падати киша, па нема потребе да понесеш кишобран.
SRP Ne̋će pȁdati ki ̏ša, pa ne̋mā pȍtrebe da ponèsēš ki ̏šobrān.
IPA [ nêːʨe pâdati ki ̂ʃa | pa nêːmaː pôtrebe da poněseːʃ ki ̂ʃobraːn || ]
1286
EN I don't feel very well tonight.
Срп Вечерас се не осећам баш добро.
SRP Večèras se ne òsećām bȁš dòbro.
IPA [ veʧěras se ne ǒseʨaːm bâʃ dǒbro || ]
1287
EN Well, go to bed early and you'll feel better in the morning.
Срп Онда легни рано, па ћеш се ујутру осећати боље.
SRP Òndā legni rȁno, pa ćeš se ȕjutru òsećāti bòlje.
IPA [ ǒndaː leɡni râno | pa ʨeʃ se ûjutru ǒseʨaːti bǒlje || ]
1288
EN It's Qasim's birthday next Monday. He'll be twenty-five (25).
Срп Следећег понедељка је Касимов рођендан. Пуни двадесет
пет.
SRP Slèdećēg ponèdeljka je Kàsimov rȍđendān. Pȕni dvádeset pe̋t.
IPA [ slědeʨeːɡ ponědeljka je kǎsimov rôђendaːn || pûni dvǎːdeset
pêːt || ]
1289
EN I'm sorry I was late this morning. It won't happen again.
Срп Жао ми је што сам закаснио (♀закаснила) јутрос. Неће се
поновити.
SRP Ža̋o mi je što sam zàkasnio (♀zàkasnila) jȕtros. Ne̋će se
ponòviti.
IPA [ ʒâːo mi je ʃto sam zǎkasnio (zǎkasnila) jûtros || nêːʨe se
ponǒviti || ]
92 ENSRP
1290
EN I think Euna will pass her driver's test.
Срп Мислим да ће Еуна положити возачки испит.
SRP Mi ̏sli ̄m da će Eúna polòžiti vòzāčki ̄ i ̀spit.
IPA [ mi ̂sliːm da ʨe eǔːna polǒʒiti vǒzaːʧkiː i ̌spit || ]
1291
EN I don't think Jiyeong will pass his driver's test.
Срп Не верујем да ће Ђијонг положити возачки испит.
SRP Nè vȅrujēm da će Đi ̀jōng polòžiti vòzāčki ̄ i ̀spit.
IPA [ ně vêrujeːm da ʨe ʨi ̌joːnɡ polǒʒiti vǒzaːʧkiː i ̌spit || ]
1292
EN I think we'll win the game.
Срп Мислим да ћемо ми победити.
SRP Mi ̏sli ̄m da ćemo mi ̋ pòbedi ̄ti.
IPA [ mi ̂sliːm da ʨemo mi ̂ː pǒbediːti || ]
1293
EN I won't be here tomorrow. > I don't think I'll be here tomorrow.
Срп Сутра нећу бити ту. Не верујем да ћу сутра бити ту.
SRP Sȕtra néću bi ̏ti tű. Nè verujēm da ću sȕtra bi ̏ti tű.
IPA [ sûtra něːʨu bi ̂ti tûː || ně verujeːm da ʨu sûtra bi ̂ti tûː || ]
1294
EN I think Iris will like her present.
Срп Мислим да ће се Ирис допасти поклон.
SRP ̏ dòpȁsti pȍklon.
Mi ̏sli ̄m da će se Iris
IPA [ mi ̂sliːm da ʨe se i ̂ris dǒpâsti pôklon || ]
1295
EN They won't get married. > I don't think they'll get married.
Срп Они се неће венчати. Не верујем да ће се Они венчати.
SRP Òni se ne̋će vènčati. Nè verujēm da će se Òni vènčati.
IPA [ ǒni se nêːʨe věnʧati || ně verujeːm da ʨe se ǒni věnʧati || ]
ENSRP 93
1296
EN You won't like the movie. > I don't think you'll like the movie.
Срп Теби се неће допасти филм. Не верујем да ће се теби
допасти филм.
SRP Tèbi se ne̋će dòpȁsti fi ̏lm. Nè verujēm da će se tèbi dòpȁsti fi ̏lm.
IPA [ těbi se nêːʨe dǒpâsti fi ̂lm || ně verujeːm da ʨe se těbi dǒpâsti
fi ̂lm || ]
1297
EN We're going to the theater tonight. We've got tickets.
Срп Вечерас идемо у позориште. Имамо карте.
SRP ̀ mo ka̋rte.
Večèras i ̀dēmo u pózori ̄šte. Imā
IPA [ veʧěras i ̌deːmo u pǒːzoriːʃte || i ̌maːmo kâːrte || ]
1298
EN What are you doing tomorrow night? — Nothing, I'm free.
Срп Шта радиш сутра увече?? — Ништа, слободан (♀слободна)
сам.
SRP Štȁ ra̋di ̄š sȕtra ȕvečē?? — Ni ̏šta, slȍbodan (♀slȍbodna) sam.
IPA [ ʃtâ râːdiːʃ sûtra ûveʧeː || || — ni ̂ʃta | slôbodan (slôbodna) sam ||
]
1299
EN They're leaving tomorrow morning. Their train is at eight forty
(8:40).
Срп Они одлазе сутра ујутру. Имају воз у двадесет до девет.
SRP Òni òdlazē sȕtra ȕjutru. Imajū
̀ vőz u dvádeset do dȅvet.
IPA [ ǒni ǒdlazeː sûtra ûjutru || i ̌majuː vôːz u dvǎːdeset do dêvet || ]
1300
EN Why are you putting on your coat? — I'm going out.
Срп Зашто облачиш капут? — Излазим.
SRP ̀
Zȁšto òblāči ̄š kàpūt? — Izlazi ̄m.
IPA [ zâʃto ǒblaːʧiːʃ kǎpuːt || — i ̌zlaziːm || ]
94 ENSRP
1301
EN Do you think Jorge will call us tonight?
Срп Мислиш ли да ће нас Хорхе позвати вечерас?
SRP Mi ̏sli ̄š li da će nas Hòrhe pòzvati večèras?
IPA [ mi ̂sliːʃ li da ʨe nas xǒrxe pǒzvati veʧěras || ]
1302
EN Farid can't meet us on Saturday. He's working.
Срп Фарид не може да се види са нама у суботу. Ради.
SRP Fárid nè možē da se vi ̏di ̄ sa nȁma u sùbotu. Ra̋di ̄.
IPA [ fǎːrid ně moʒeː da se vi ̂diː sa nâma u sǔbotu || râːdiː || ]
1303
EN Let's fly to Barcelona instead of driving. It won't take as long.
Срп Хајдемо авионом у Барселону уместо аутом. Неће трајати
тако дуго.
SRP Hȁjdemo aviónom u Barselónu umesto àutom. Ne̋će trȁjati tàkō
dȕgo.
IPA [ xâjdemo aviǒːnom u barselǒːnu umesto ǎutom || nêːʨe trâjati
tǎkoː dûɡo || ]
1304
EN What are your plans for the weekend?
Срп Шта планираш за викенд?
SRP Štȁ plànirāš za vi ̀kend?
IPA [ ʃtâ plǎniraːʃ za vi ̌kend || ]
1305
EN Some friends are coming to stay with us.
Срп Неки пријатељи долазе да буду мало код нас.
SRP Nȅki ̄ pri ̏jatelji dòlazē da bȕdu mȁlo kod na̋s.
IPA [ nêkiː pri ̂jatelji dǒlazeː da bûdu mâlo kod nâːs || ]
ENSRP 95
1306
EN My suitcase is very heavy. － I'll carry it for you.
Срп Мој кофер је много тежак. — Дај, ја ћу ти га понети.
SRP Mőj kȍfe̋r je mnȍgo téžak. — Da̋j, ja̋ ću ti ̋ ga pònēti.
IPA [ môːj kôfêːr je mnôɡo těːʒak || — dâːj | jâː ʨu ti ̂ː ɡa pǒneːti || ]
1307
EN I'll call you tomorrow, okay?
Срп Позваћу те сутра, важи?
SRP Pòzvaću te sȕtra, váži ̄?
IPA [ pǒzvaʨu te sûtra | vǎːʒiː || ]
1308
EN I'm tired. I think I'll go to bed early tonight.
Срп Уморан (♀уморна) сам. Мислим да ћу вечерас рано у
кревет.
SRP Ȕmōran (♀ȕmōrna) sam. Mi ̏sli ̄m da ću večèras rȁno u krèvet.
IPA [ ûmoːran (ûmoːrna) sam || mi ̂sliːm da ʨu veʧěras râno u krěvet
|| ]
1309
EN It's a nice day. I think I'll sit outside.
Срп Баш је леп дан. Мислим да ћу сести напоље.
SRP Bȁš je le̋p da̋n. Mi ̏sli ̄m da ću sȅsti nȁpolje.
IPA [ bâʃ je lêːp dâːn || mi ̂sliːm da ʨu sêsti nâpolje || ]
1310
EN It's raining. I don't think I'll go out.
Срп Пада киша. Не верујем да ћу излазити.
SRP Pȁdā ki ̏ša. Nè verujēm da ću i ̀zlazi ̄ti.
IPA [ pâdaː ki ̂ʃa || ně verujeːm da ʨu i ̌zlaziːti || ]
96 ENSRP
1311
EN I'm working tomorrow.
Срп Сутра радим.
SRP Sȕtra ra̋di ̄m.
IPA [ sûtra râːdiːm || ]
1312
EN There's a good program on TV tonight. I'm going to watch it.
Срп Вечерас има добар програм на те-ве-у. Гледаћу га.
SRP Večèras i ̏mā dȍbar prògram na te̋-ve̋-u. Glȅdȁću ga.
IPA [ veʧěras i ̂maː dôbar prǒɡram na têː-vêː-u || ɡlêdâʨu ɡa || ]
1313
EN What are you doing this weekend?
Срп Шта радиш овог викенда?
SRP Štȁ ra̋di ̄š òvōg vi ̀kenda?
IPA [ ʃtâ râːdiːʃ ǒvoːɡ vi ̌kenda || ]
1314
EN It's very warm in this room. Shall I open a window?
Срп Много је топло у овој соби. Да отворим прозор?
SRP Mnȍgo je tȍplo u òvōj sȍbi. Da òtvori ̄m prózor?
IPA [ mnôɡo je tôplo u ǒvoːj sôbi || da ǒtvoriːm prǒːzor || ]
1315
EN Shall I call you tonight?
Срп Да те позовем вечерас?
SRP Da te pozòvēm večèras?
IPA [ da te pozǒveːm veʧěras || ]
1316
EN It's a nice day. Shall we go for a walk?
Срп Баш је леп дан. Хоћемо ли у шетњу?
SRP Bȁš je le̋p da̋n. Hȍćemō li u šétnju?
IPA [ bâʃ je lêːp dâːn || xôʨemoː li u ʃěːtnju || ]
ENSRP 97
1317
EN What shall we have for dinner?
Срп Шта ћемо за вечеру?
SRP Štȁ ćemo za vèčeru?
IPA [ ʃtâ ʨemo za věʧeru || ]
1318
EN Should I call you tonight?
Срп Треба ли да те позовем вечерас?
SRP Trȅbā li da te pozòvēm večèras?
IPA [ trêbaː li da te pozǒveːm veʧěras || ]
1319
EN It's a nice day. Should we go for a walk?
Срп Баш је леп дан. Хоћемо ли у шетњу?
SRP Bȁš je le̋p da̋n. Hȍćemō li u šétnju?
IPA [ bâʃ je lêːp dâːn || xôʨemoː li u ʃěːtnju || ]
1320
EN What should we have for dinner?
Срп Шта ћемо за вечеру?
SRP Štȁ ćemo za vèčeru?
IPA [ ʃtâ ʨemo za věʧeru || ]
1321
EN Enjoy your vacation. — I'll send you a postcard.
Срп Лепо се проведи на одмору. — Послаћу ти разгледницу.
SRP Le̋po se provèdi na òdmoru. — Pòslaću ti ̋ rázglednicu.
IPA [ lêːpo se provědi na ǒdmoru || — pǒslaʨu ti ̂ː rǎːzɡledniʦu || ]
98 ENSRP
1322
EN I don't want this banana. — I'm hungry. I'll have it.
Срп Ја не желим ову банану. — Ја сам гладан (♀гладна). Ја ћу је
појести.
SRP Ja̋ ne žèli ̄m òvū banánu. — Ja̋ sam gládan (♀gládna). Ja̋ ću je
pòjesti.
IPA [ jâː ne ʒěliːm ǒvuː banǎːnu || — jâː sam ɡlǎːdan (ɡlǎːdna) || jâː
ʨu je pǒjesti || ]
1323
EN Do you want a chair? — No, it's okay. I'll sit on the floor.
Срп Хоћеш ли столицу? — Не, у реду је. Сешћу на под.
SRP Hȍćēš li stòlicu? — Ne̋, u rédu je. Sȅšću na pőd.
IPA [ xôʨeːʃ li stǒliʦu || — nêː | u rěːdu je || sêʃʨu na pôːd || ]
1324
EN Did you call Gamila? — Oh no, I forgot. I'll call her now.
Срп Јеси ли позвао (♀позвала) Гамилу? — О не, заборавио
(♀заборавила) сам. Позваћу је сада.
SRP Jèsi li pȍzvao (♀pȍzvala) Gami ̀lu? — O ne̋, zabòravio
(♀zabòravila) sam. Pòzvaću je sàdā.
IPA [ jěsi li pôzvao (pôzvala) ɡami ̌lu || — o nêː | zabǒravio
(zabǒravila) sam || pǒzvaʨu je sǎdaː || ]
1325
EN Are you coming with me? — No, I don't think so. I'm staying
here.
Срп Хоћеш ли са мном? — Не, мислим да не. Остаћу овде.
SRP Hȍćēš li sȁ mnōm? — Ne̋, mi ̏sli ̄m da ne̋. Òstaću óvde.
IPA [ xôʨeːʃ li sâ mnoːm || — nêː | mi ̂sliːm da nêː || ǒstaʨu ǒːvde || ]
ENSRP 99
1326
EN How do you use this camera? — Give it to me and I'll show you.
Срп Како се користи овај фото-апарат? — Дај ми да ти покажем.
SRP Kȁko se kòristi ̄ òvāj fȍto-apàrāt? — Da̋j mi da ti ̋ pòkažēm.
IPA [ kâko se kǒristiː ǒvaːj fôto-apǎraːt || — dâːj mi da ti ̂ː pǒkaʒeːm ||
]
1327
EN It's cold today. I don't think I'll go out.
Срп Данас је хладно. Не верујем да ћу излазити.
SRP Dànas je hládno. Nè verujēm da ću i ̀zlazi ̄ti.
IPA [ dǎnas je xlǎːdno || ně verujeːm da ʨu i ̌zlaziːti || ]
1328
EN I'm hungry. I think I'll buy something to eat.
Срп Гладан (♀гладна) сам. Мислим да ћу купити нешто за јело.
SRP Gládan (♀gládna) sam. Mi ̏sli ̄m da ću kúpiti nȅšto za jȅlo.
IPA [ ɡlǎːdan (ɡlǎːdna) sam || mi ̂sliːm da ʨu kǔːpiti nêʃto za jêlo || ]
1329
EN I feel very tired. I don't think I'll play tennis today.
Срп Осећам се много уморно. Не верујем да ћу данас играти
тенис.
SRP Òsećām se mnȍgo ȕmōrno. Nè verujēm da ću dànas i ̏grati ténis.
IPA [ ǒseʨaːm se mnôɡo ûmoːrno || ně verujeːm da ʨu dǎnas i ̂ɡrati
těːnis || ]
1330
EN I like this hat. I think I'll buy it.
Срп Свиђа ми се ова капа. Мислим да ћу је купити.
SRP Svi ̋đa mi se òvā kȁpa. Mi ̏sli ̄m da ću je kúpiti.
IPA [ svi ̂ːђa mi se ǒvaː kâpa || mi ̂sliːm da ʨu je kǔːpiti || ]
100 ENSRP
1331
EN This camera is too expensive. I don't think I'll buy it.
Срп Овај фото-апарат је превише скуп. Не верујем да ћу га
купити.
SRP Òvāj fȍto-apàrāt je prȅvišē skűp. Nè verujēm da ću ga kúpiti.
IPA [ ǒvaːj fôto-apǎraːt je prêviʃeː skûːp || ně verujeːm da ʨu ɡa
kǔːpiti || ]
1332
EN I haven't done the shopping yet. I'll do it later.
Срп Још увек нисам обавио (♀обавила) куповину. Касније ћу.
SRP Još ȕvēk ni ́sām òbavio (♀òbavila) kupovi ̀nu. Kàsnijē ću.
IPA [ joʃ ûveːk ni ̌ːsaːm ǒbavio (ǒbavila) kupovi ̌nu || kǎsnijeː ʨu || ]
1333
EN I like sports. I watch a lot of sports on TV.
Срп Волим спорт. Често гледам спортски програм на телевизији.
SRP Vȍli ̄m spȍrt. Če̋sto glȅdām spȍrtski ̄ prògram na telèvi ̄ziji.
IPA [ vôliːm spôrt || ʧêːsto ɡlêdaːm spôrtskiː prǒɡram na telěviːziji || ]
1334
EN I need some exercise. I think I'll go for a walk.
Срп Треба мало да вежбам. Мислим да ћу отићи у шетњу.
SRP Trȅbā mȁlo da vȅžbām. Mi ̏sli ̄m da ću oti ́ći u šétnju.
IPA [ trêbaː mâlo da vêʒbaːm || mi ̂sliːm da ʨu oti ̌ːʨi u ʃěːtnju || ]
1335
EN Yoshi's going to buy a new car. He told me last week.
Срп Јоши ће купити нови ауто. Тако ми је рекао прошле недеље.
SRP Jȍši će kúpiti nȍvi àuto. Tàkō mi je rȅkao prȍšlē nèdelje.
IPA [ jôʃi ʨe kǔːpiti nôvi ǎuto || tǎkoː mi je rêkao prôʃleː nědelje || ]
ENSRP 101
1336
EN This letter is for Sachiko. — Okay, I'll give it to her.
Срп Ово писмо је за Сачико. — У реду, даћу јој га.
SRP Òvō pi ́smo je za Sači ̀ko. — U rédu, dȁću joj ga.
IPA [ ǒvoː pi ̌ːsmo je za saʧi ̌ko || — u rěːdu | dâʨu joj ɡa || ]
1337
EN Are you doing anything this evening?
Срп Имаш ли нешто у плану за вечерас?
SRP ̀ š li nȅšto u plánu za večèras?
Imā
IPA [ i ̌maːʃ li nêʃto u plǎːnu za veʧěras || ]
1338
EN Yes, I'm going out with some friends.
Срп Да, излазим са неким пријатељима (♀пријатељицама).
SRP Da̋, i ̀zlazi ̄m sa nȅki ̄m pri ̏jateljima (♀prijatèljicama).
IPA [ dâː | i ̌zlaziːm sa nêkiːm pri ̂jateljima (prijatěljiʦama) || ]
1339
EN I can't go out with you tomorrow night, as I'm working.
Срп Не могу да изађем с тобом сутра увече, зато што радим.
SRP Ne mògū da i ̀zāđēm s tȍbom sȕtra ȕvečē, zàtō što ra̋di ̄m.
IPA [ ne mǒɡuː da i ̌zaːђeːm s tôbom sûtra ûveʧeː | zǎtoː ʃto râːdiːm || ]
1340
EN It's dark in this room. Should I turn on the light?
Срп Мрачно је у овој соби. Да укључим светло?
SRP Mra̋čno je u òvōj sȍbi. Da ùkljūči ̄m svètlo?
IPA [ mrâːʧno je u ǒvoːj sôbi || da ǔkljuːʧiːm světlo || ]
1341
EN Shall I wait here? — No, come with me.
Срп Да сачекам овде? — Не, пођи са мном.
SRP Da sàčekām óvde? — Ne̋, póđi sȁ mnōm.
IPA [ da sǎʧekaːm ǒːvde || — nêː | pǒːђi sâ mnoːm || ]
102 ENSRP
1342
EN Should I go to the store? — No, I'll go.
Срп Да одем ја до продавнице? — Не, ја ћу.
SRP Da ȍdēm ja̋ do pròdāvnice? — Ne̋, ja̋ ću.
IPA [ da ôdeːm jâː do prǒdaːvniʦe || — nêː | jâː ʨu || ]
1343
EN Should we have a party? — Yes, who shall we invite?
Срп А да направимо журку? — Да. Кога да позовемо?
SRP A da nàpravi ̄mo žűrku? — Da̋. Kòga da pozòvēmo?
IPA [ a da nǎpraviːmo ʒûːrku || — dâː || kǒɡa da pozǒveːmo || ]
1344
EN I'm not sure where to go on vacation. I might go to Costa Rica.
Срп Нисам сигуран (♀сигурна) где да идем на одмор. Можда
одем на Костарику.
SRP Ni ́sām si ̏gūran (♀si ̏gūrna) gdȅ da i ̀dēm na òdmor. Mȍžda ȍdēm
na Kostari ̏ku.
IPA [ ni ̌ːsaːm si ̂ɡuːran (si ̂ɡuːrna) ɡdê da i ̌deːm na ǒdmor || môʒda
ôdeːm na kostari ̂ku || ]
1345
EN It looks like it might rain.
Срп Изгледа као да ће киша.
SRP ̀
Izglē dā kȁo da će ki ̏ša.
IPA [ i ̌zɡleːdaː kâo da ʨe ki ̂ʃa || ]
1346
EN I might go to the movies tonight, but I'm not sure.
Срп Можда одем у биоскоп вечерас, али нисам сигуран
(♀сигурна).
SRP Mȍžda ȍdēm u bi ̏oskop večèras, ali ni ́sām si ̏gūran (♀si ̏gūrna).
IPA [ môʒda ôdeːm u bi ̂oskop veʧěras | ali ni ̌ːsaːm si ̂ɡuːran (si ̂ɡuːrna)
|| ]
ENSRP 103
1347
EN When's Faruq going to call you? — I don't know. He might call
this afternoon.
Срп Када ће те Фарук позвати? — Не знам. Можда ме позове
данас по подне.
SRP Kàda će te Fáruk pòzvati? — Nè znām. Mȍžda me pozòvē dànas
po pódne.
IPA [ kǎda ʨe te fǎːruk pǒzvati || — ně znaːm || môʒda me pozǒveː
dǎnas po pǒːdne || ]
1348
EN Take an umbrella with you. It might rain.
Срп Понеси кишобран. Можда ће киша.
SRP Ponèsi ki ̏šobrān. Mȍžda će ki ̏ša.
IPA [ poněsi ki ̂ʃobraːn || môʒda ʨe ki ̂ʃa || ]
1349
EN Buy a lottery ticket. You might be lucky.
Срп Купи тикет за лутрију, можда ти се посрећи.
SRP Kúpi ti ̀kēt za lȕtriju, mȍžda ti ̋ se pòsreći ̄.
IPA [ kǔːpi ti ̌keːt za lûtriju | môʒda ti ̂ː se pǒsreʨiː || ]
1350
EN Are you going out tonight? — I might.
Срп Да ли излазиш вечерас? — Можда.
SRP Dȁ li i ̀zlazi ̄š večèras? — Mȍžda.
IPA [ dâ li i ̌zlaziːʃ veʧěras || — môʒda || ]
1351
EN I'm playing tennis tomorrow. > I might play tennis tomorrow.
Срп Сутра играм тенис. Можда ћу сутра играти тенис.
SRP Sȕtra i ̏grām ténis. Mȍžda ću sȕtra i ̏grati ténis.
IPA [ sûtra i ̂ɡraːm těːnis || môʒda ʨu sûtra i ̂ɡrati těːnis || ]
104 ENSRP
1352
EN Hadiya's going to call later.
Срп Хадија ће позвати касније.
SRP Hàdija će pòzvati kàsnijē.
IPA [ xǎdija ʨe pǒzvati kǎsnijeː || ]
1353
EN Hadiya might call later.
Срп Хадија можда позове касније.
SRP Hàdija mȍžda pozòvē kàsnijē.
IPA [ xǎdija môʒda pozǒveː kǎsnijeː || ]
1354
EN I might not go to work tomorrow.
Срп Сутра можда не одем на посао.
SRP Sȕtra mȍžda ne ȍdēm na pòsao.
IPA [ sûtra môʒda ne ôdeːm na pǒsao || ]
1355
EN Shumei might not come to the party.
Срп Шумеј можда не дође на журку.
SRP Šùmej mȍžda nè dōđē na žűrku.
IPA [ ʃǔmej môʒda ně doːђeː na ʒûːrku || ]
1356
EN I may go to the movies tonight.
Срп Можда вечерас одем у биоскоп.
SRP Mȍžda večèras ȍdēm u bi ̏oskop.
IPA [ môʒda veʧěras ôdeːm u bi ̂oskop || ]
1357
EN Jianhao may not come to the party.
Срп Ђенхау можда не дође на журку.
SRP Đènhāu mȍžda nè dōđē na žűrku.
IPA [ ʨěnxaːu môʒda ně doːђeː na ʒûːrku || ]
ENSRP 105
1358
EN May I ask a question?
Срп Могу ли нешто да питам?
SRP Mògū li nȅšto da pi ̋tām?
IPA [ mǒɡuː li nêʃto da pi ̂ːtaːm || ]
1359
EN May I sit here? — Sure.
Срп Могу ли да седнем овде? — Наравно.
SRP Mògū li da sȅdnēm óvde? — Náravnō.
IPA [ mǒɡuː li da sêdneːm ǒːvde || — nǎːravnoː || ]
1360
EN It's possible that I'll go to the movies. > I might go to the
movies.
Срп Могуће је да ћу отићи у биоскоп. Можда одем у биоскоп.
SRP Mȍgūće je da ću oti ́ći u bi ̏oskop. Mȍžda ȍdēm u bi ̏oskop.
IPA [ môɡuːʨe je da ʨu oti ̌ːʨi u bi ̂oskop || môʒda ôdeːm u bi ̂oskop ||
]
1361
EN It's possible that I'll see you tomorrow. > I might see you
tomorrow.
Срп Могуће је да ћемо се сутра видети. Можда се сутра видимо.
SRP Mȍgūće je da ćemo se sȕtra vi ̏deti. Mȍžda se sȕtra vi ̏di ̄mo.
IPA [ môɡuːʨe je da ʨemo se sûtra vi ̂deti || môʒda se sûtra vi ̂diːmo ||
]
106 ENSRP
1362
EN It's possible that Hakim will forget to call. > He might forget to
call.
Срп Могуће је да ће Хаким заборавити да позове. Можда
заборави да позове.
SRP Mȍgūće je da će Hàkim zabòravi ̄ti da pozòvē. Mȍžda zabòravi
da pozòvē.
IPA [ môɡuːʨe je da ʨe xǎkim zabǒraviːti da pozǒveː || môʒda
zabǒravi da pozǒveː || ]
1363
EN It's possible that it'll snow today. > It might snow today.
Срп Могуће је да ће данас пасти снег. Данас можда падне снег.
SRP Mȍgūće je da će dànas pȁsti sne̋g. Dànas mȍžda pȁdnē sne̋g.
IPA [ môɡuːʨe je da ʨe dǎnas pâsti snêːɡ || dǎnas môʒda pâdneː snêːɡ
|| ]
1364
EN It's possible that I'll be late tonight. > I might be late tonight.
Срп Могуће је да ћу вечерас закаснити. Можда вечерас закасним.
SRP Mȍgūće je da ću večèras zàkasni ̄ti. Mȍžda večèras zàkasni ̄m.
IPA [ môɡuːʨe je da ʨu veʧěras zǎkasniːti || môʒda veʧěras
zǎkasniːm || ]
1365
EN It's possible that Jamila won't be here next week. > She might
not be here next week.
Срп Могуће је да Џамила неће бити ту следеће недеље. Можда
неће бити ту следеће недеље.
SRP Mȍgūće je da Džami ̀la ne̋će bi ̏ti tu slèdećē nèdelje. Mȍžda ne̋će
bi ̏ti tu slèdećē nèdelje.
IPA [ môɡuːʨe je da ʤami ̌la nêːʨe bi ̂ti tu slědeʨeː nědelje || môʒda
nêːʨe bi ̂ti tu slědeʨeː nědelje || ]
ENSRP 107
1366
EN It's possible that I won't have time to go out. > I might not have
time to go out.
Срп Могуће је да нећу имати времена да изађем. Можда нећу
имати времена да изађем.
SRP Mȍgūće je da néću i ̀mati vrȅmena da i ̀zāđēm. Mȍžda néću i ̀mati
vrȅmena da i ̀zāđēm.
IPA [ môɡuːʨe je da něːʨu i ̌mati vrêmena da i ̌zaːђeːm || môʒda něːʨu
i ̌mati vrêmena da i ̌zaːђeːm || ]
1367
EN Where are you going for your vacation? — I'm not sure. I might
go to Italy.
Срп Где идеш на одмор? — Нисам сигуран (♀сигурна). Можда
одем у Италију.
SRP Gdȅ i ̀dēš na òdmor? — Ni ́sām si ̏gūran (♀si ̏gūrna). Mȍžda ȍdēm
̀ liju.
u Itā
IPA [ ɡdê i ̌deːʃ na ǒdmor || — ni ̌ːsaːm si ̂ɡuːran (si ̂ɡuːrna) || môʒda
ôdeːm u i ̌taːliju || ]
1368
EN What are you doing this weekend? — I don't know. I might go
hiking.
Срп Шта радиш овог викенда? — Не знам. Можда одем на
пешачење.
SRP Štȁ ra̋di ̄š òvōg vi ̀kenda? — Nè znām. Mȍžda ȍdēm na pešáčenje.
IPA [ ʃtâ râːdiːʃ ǒvoːɡ vi ̌kenda || — ně znaːm || môʒda ôdeːm na
peʃǎːʧenje || ]
108 ENSRP
1369
EN When will you see Pablo again? — I'm not sure. I might see him
this summer.
Срп Када ћеш поново видети Пабла? — Нисам сигуран
(♀сигурна). Можда ћу га видети овог лета.
SRP Kàda ćeš pȍnovo vi ̏deti Pa̋bla? — Ni ́sām si ̏gūran (♀si ̏gūrna).
Mȍžda ću ga vi ̏deti òvōg leta.
IPA [ kǎda ʨeʃ pônovo vi ̂deti pâːbla || — ni ̌ːsaːm si ̂ɡuːran (si ̂ɡuːrna) ||
môʒda ʨu ɡa vi ̂deti ǒvoːɡ leta || ]
1370
EN What are you going to have for dinner? — I don't know. I might
have Italian food.
Срп Шта ћеш за вечеру? — Не знам. Можда италијанску храну.
SRP Štȁ ćeš za vèčeru? — Nè znām. Mȍžda itali ̀jānskū hránu.
IPA [ ʃtâ ʨeʃ za věʧeru || — ně znaːm || môʒda itali ̌jaːnskuː xrǎːnu ||
]
1371
EN How are you going to get home tonight? — I'm not sure. I might
take the bus.
Срп Како ћеш се вечерас вратити кући? — Нисам сигуран
(♀сигурна). Можда узмем такси.
SRP Kȁko ćeš se večèras vrátiti kȕći? — Ni ́sām si ̏gūran (♀si ̏gūrna).
Mȍžda uzmem tȁksi.
IPA [ kâko ʨeʃ se veʧěras vrǎːtiti kûʨi || — ni ̌ːsaːm si ̂ɡuːran
(si ̂ɡuːrna) || môʒda uzmem tâksi || ]
ENSRP 109
1372
EN I hear you won some money. What are you going to do with it?
— I haven't decided yet. I might open a restaurant.
Срп Чујем да си добио (♀добила) нешто новца. Шта планираш
да урадиш с њим? — Још увек нисам одлучио (♀одлучила).
Можда отворим ресторан.
SRP Čȕjēm da si dòbio (♀dòbila) nȅšto nóvca. Štȁ plànirāš da ùrādi ̄š
s nji ̋m? — Još ȕvēk ni ́sām odlúčio (♀odlúčila). Mȍžda òtvori ̄m
restòrān.
IPA [ ʧûjeːm da si dǒbio (dǒbila) nêʃto nǒːvʦa || ʃtâ plǎniraːʃ da
ǔraːdiːʃ s nji ̂ːm || — joʃ ûveːk ni ̌ːsaːm odlǔːʧio (odlǔːʧila) ||
môʒda ǒtvoriːm restǒraːn || ]
1373
EN He's playing tennis tomorrow afternoon.
Срп Он сутра по подне игра тенис.
SRP Őn sȕtra po pódne i ̏grā ténis.
IPA [ ôːn sûtra po pǒːdne i ̂ɡraː těːnis || ]
1374
EN He might go out tomorrow evening.
Срп Он ће можда изаћи сутра увече.
SRP Őn će mȍžda izáći sȕtra ȕvečē.
IPA [ ôːn ʨe môʒda izǎːʨi sûtra ûveʧeː || ]
1375
EN He might get up early.
Срп Можда ће устати рано.
SRP Mȍžda će ùstati rȁno.
IPA [ môʒda ʨe ǔstati râno || ]
1376
EN He won't be working tomorrow.
Срп Он сутра неће радити.
SRP Őn sȕtra ne̋će ráditi.
IPA [ ôːn sûtra nêːʨe rǎːditi || ]
110 ENSRP
1377
EN He might be at home tomorrow morning.
Срп Можда ће бити код куће сутра ујутру.
SRP Mȍžda će bi ̏ti kod kȕće sȕtra ȕjutru.
IPA [ môʒda ʨe bi ̂ti kod kûʨe sûtra ûjutru || ]
1378
EN He might watch television.
Срп Можда ће гледати телевизију.
SRP Mȍžda će glȅdati telèvi ̄ziju.
IPA [ môʒda ʨe ɡlêdati telěviːziju || ]
1379
EN He's going out in the afternoon for sure.
Срп Он ће по подне сигурно изаћи.
SRP Őn će po pódne si ̏gūrno izáći.
IPA [ ôːn ʨe po pǒːdne si ̂ɡuːrno izǎːʨi || ]
1380
EN He might go shopping, but he's not sure.
Срп Можда ће отићи у куповину, али није сигуран.
SRP Mȍžda će oti ́ći u kupovi ̀nu, ali ni ́jē si ̏gūran.
IPA [ môʒda ʨe oti ̌ːʨi u kupovi ̌nu | ali ni ̌ːjeː si ̂ɡuːran || ]
1381
EN I can play the piano. My brother can play the piano, too.
Срп Ја знам да свирам клавир. Мој брат такође зна да свира
клавир.
SRP Ja̋ zna̋m da svi ̋rām klàvi ̄r. Mőj brȁt takóđe zna̋ da svi ̋rā klàvi ̄r.
IPA [ jâː znâːm da svi ̂ːraːm klǎviːr || môːj brât takǒːђe znâː da svi ̂ːraː
klǎviːr || ]
ENSRP 111
1382
EN Marisol can speak Italian and Spanish, but she can't speak
French.
Срп Марисол говори италијански и шпански, али не говори
француски.
SRP Marisől gòvori ̄ itali ̀jānski ̄ i špa̋nski ̄, ali ne gòvori ̄ fràncūski ̄.
IPA [ marisôːl ɡǒvoriː itali ̌jaːnskiː i ʃpâːnskiː | ali ne ɡǒvoriː
frǎnʦuːskiː || ]
1383
EN Can you swim? — Yes, but I'm not a very good swimmer.
Срп Знаш ли да пливаш? — Да, али не пливам баш добро.
SRP Zna̋š li da pli ̏vaš? — Da̋, ali ne pli ̏vām bȁš dòbro.
IPA [ znâːʃ li da pli ̂vaʃ || — dâː | ali ne pli ̂vaːm bâʃ dǒbro || ]
1384
EN Can you change a twenty-dollar bill? — I'm sorry, I can't.
Срп Можете ли да ми уситните новчаницу од две хиљаде
динара? — Жао ми је, не могу.
SRP Mȍžete li da mi ùsitni ̄te novčànicu od dvȅ hi ̏ljade di ̏nāra? — Ža̋o
mi je, ne mògū.
IPA [ môʒete li da mi ǔsitniːte novʧǎniʦu od dvê xi ̂ljade di ̂naːra || —
ʒâːo mi je | ne mǒɡuː || ]
1385
EN I'm having a party next week, but Hyeonyeong and Maengsuk
can't come.
Срп Следеће недеље правим журку, али Хјонјонг и Менгсук не
могу да дођу.
SRP Slèdećē nèdelje pràvi ̄m žűrku, ali Hjònjong i Mȅngsuk nè mogū
da dőđū.
IPA [ slědeʨeː nědelje prǎviːm ʒûːrku | ali xjǒnjonɡ i mênɡsuk ně
moɡuː da dôːђuː || ]
112 ENSRP
1386
EN When I was young, I could run very fast.
Срп Када сам био млад (♀била млада), могао (♀могла) сам да
трчим много брзо.
SRP Kàda sam bi ̏o mla̋d (♀bi ́la mláda), mȍgao (♀mȍgla) sam da
tȑči ̄m mnȍgo br̋zo.
IPA [ kǎda sam bi ̂o mlâːd (bi ̌ːla mlǎːda) | môɡao (môɡla) sam da
tr̂ʧiːm mnôɡo br̂ːzo || ]
1387
EN Before Nuria came to the United States, she couldn't understand
much English. Now she can understand everything.
Срп Пре него што је Нурија дошла у Сједињене Државе, није
могла да разуме много енглески. Сада разуме све.
SRP Pre̋ nego što je Nűrija dòšla u Sjèdinjene Dȑžave, ni ́jē mȍgla da
razùmē mnȍgo ènglēski ̄. Sàdā razùmē svȅ.
IPA [ prêː neɡo ʃto je nûːrija dǒʃla u sjědinjene dr̂ʒave | ni ̌ːjeː môɡla
da razǔmeː mnôɡo ěnɡleːskiː || sǎdaː razǔmeː svê || ]
1388
EN I was tired last night, but I couldn't sleep.
Срп Синоћ сам био уморан (♀била уморна), али нисам могао
(♀могла) да заспим.
SRP Si ̏nōć sam bi ̏o ȕmōran (♀bi ́la ȕmōrna), ali ni ́sām mȍgao
(♀mȍgla) da zȁspi ̄m.
IPA [ si ̂noːʨ sam bi ̂o ûmoːran (bi ̌ːla ûmoːrna) | ali ni ̌ːsaːm môɡao
(môɡla) da zâspiːm || ]
1389
EN I had a party last week, but Imran and Latifa couldn't come.
Срп Прошле недеље сам правио (♀правила) журку, али Имран и
Латифа нису могли да дођу.
SRP ̀
Prȍšlē nèdelje sam prȁvio (♀prȁvila) žűrku, ali Imran i Lati ́fa
ni ́sū mȍgli da dőđū.
IPA [ prôʃleː nědelje sam prâvio (prâvila) ʒûːrku | ali i ̌mran i lati ̌ːfa
ni ̌ːsuː môɡli da dôːђuː || ]
ENSRP 113
1390
EN Can you open the door, please? > Could you open the door,
please?
Срп Можеш ли да отвориш врата, молим те? Да ли би могао да
отвориш врата, молим те?
SRP Mȍžeš li da òtvori ̄š vráta, mȍli ̄m te? Dȁ li bi mȍgao da òtvori ̄š
vráta, mȍli ̄m te?
IPA [ môʒeʃ li da ǒtvoriːʃ vrǎːta | môliːm te || dâ li bi môɡao da
ǒtvoriːʃ vrǎːta | môliːm te || ]
1391
EN Can you wait a minute, please? > Could you wait a moment,
please?
Срп Можеш ли да сачекаш минут, молим те? Да ли би могао да
сачекаш минут, молим те?
SRP Mȍžeš li da sàčekāš mi ̀nūt, mȍli ̄m te? Dȁ li bi mȍgao da sàčekāš
mi ̀nūt, mȍli ̄m te?
IPA [ môʒeʃ li da sǎʧekaːʃ mi ̌nuːt | môliːm te || dâ li bi môɡao da
sǎʧekaːʃ mi ̌nuːt | môliːm te || ]
1392
EN Can I have change for a dollar, please? > Could I have change
for a dollar, please.
Срп Можете ли да ми уситнинте долар, молим вас? Да ли бисте
могли да ми уситните долар, молим вас?
SRP Mȍžete li da mi ùsitninte dòlar, mȍli ̄m vas? Dȁ li biste mȍgli da
mi ùsitni ̄te dòlar, mȍli ̄m vas?
IPA [ môʒete li da mi ǔsitninte dǒlar | môliːm vas || dâ li biste môɡli
da mi ǔsitniːte dǒlar | môliːm vas || ]
114 ENSRP
1393
EN Silvio, can I borrow your umbrella? > Silvio, could I borrow
your umbrella?
Срп Силвио, могу ли да позајмим твој кишобран? Силвио, да ли
бих могао (♀могла) да позајмим твој кишобран, молим те?
SRP Si ̋lvio, mògū li da pòzājmi ̄m tvőj ki ̏šobrān? Si ̋lvio, dȁ li bih
mȍgao (♀mȍgla) da pòzājmi ̄m tvőj ki ̏šobrān, mȍli ̄m te?
IPA [ si ̂ːlvio | mǒɡuː li da pǒzaːjmiːm tvôːj ki ̂ʃobraːn || si ̂ːlvio | dâ li
bix môɡao (môɡla) da pǒzaːjmiːm tvôːj ki ̂ʃobraːn | môliːm te || ]
1394
EN Hello, can I speak to Tomas, please? > Hello, could I speak to
Tomas please?
Срп Хало, могу ли да разговарам са Томасом, молим вас? Хало,
да ли бих могао да разговарам са Томасом, молим вас?
SRP Hȁlo, mògū li da razgòvārām sa Tȍmasom, mȍli ̄m vas? Hȁlo, dȁ
li bih mȍgao da razgòvārām sa Tȍmasom, mȍli ̄m vas?
IPA [ xâlo | mǒɡuː li da razɡǒvaːraːm sa tômasom | môliːm vas || xâlo
| dâ li bix môɡao da razɡǒvaːraːm sa tômasom | môliːm vas || ]
1395
EN Can you swim?
Срп Умеш ли да пливаш?
SRP Ùmēš li da pli ̏vaš?
IPA [ ǔmeːʃ li da pli ̂vaʃ || ]
1396
EN Can you ski?
Срп Умеш ли да скијаш?
SRP Ùmēš li da ski ̏jāš?
IPA [ ǔmeːʃ li da ski ̂jaːʃ || ]
ENSRP 115
1397
EN Can you play chess?
Срп Знаш ли да играш шах?
SRP Zna̋š li da i ̏grāš šah?
IPA [ znâːʃ li da i ̂ɡraːʃ ʃax || ]
1398
EN Can you run ten (10) kilometers?
Срп Можеш ли да претрчиш десет километара?
SRP Mȍžeš li da pretr̀či ̄š dȅset ki ̏lomētarā?
IPA [ môʒeʃ li da pretřʧiːʃ dêset ki ̂lomeːtaraː || ]
1399
EN Can you drive a car?
Срп Знаш ли да возиш ауто?
SRP Zna̋š li da vȍzi ̄š àuto?
IPA [ znâːʃ li da vôziːʃ ǎuto || ]
1400
EN Can you drive a motorcycle?
Срп Знаш ли да возиш мотор?
SRP Zna̋š li da vȍzi ̄š motor?
IPA [ znâːʃ li da vôziːʃ motor || ]
1401
EN Can you ride a horse?
Срп Умеш ли да јашеш коња?
SRP Ùmēš li da jȁšēš kònja?
IPA [ ǔmeːʃ li da jâʃeːʃ kǒnja || ]
116 ENSRP
1402
EN I'm sorry, but we can't come to your party next weekend.
Срп Жао ми је, али не можемо да дођемо на твоју журку
следећег викенда.
SRP Ža̋o mi je, ali nè možēmo da dőđēmo na tvòju žűrku slèdećēg
vi ̀kenda.
IPA [ ʒâːo mi je | ali ně moʒeːmo da dôːђeːmo na tvǒju ʒûːrku
slědeʨeːɡ vi ̌kenda || ]
1403
EN I like this hotel room. You can see the mountains from the
window.
Срп Свиђа ми се ова хотелска соба. Кроз прозор се виде планине.
SRP Svi ̋đa mi se òvā hòtelska sȍba. Kroz prózor se vi ̏dē plani ̀ne.
IPA [ svi ̂ːђa mi se ǒvaː xǒtelska sôba || kroz prǒːzor se vi ̂deː plani ̌ne
|| ]
1404
EN You're speaking very quietly. I can't hear you.
Срп Причаш веома тихо. Не могу да те чујем.
SRP Pri ̋čāš veòma tiho. Ne mògū da te čȕjēm.
IPA [ pri ̂ːʧaːʃ veǒma tixo || ne mǒɡuː da te ʧûjeːm || ]
1405
EN Have you seen my suitcase? I can't find it.
Срп Да ли си видео (♀видела) негде мој кофер? Не могу да га
пронађем.
SRP Dȁ li si vi ̏deo (♀vi ̏dela) nȅgde mőj kȍfe̋r? Ne mògū da ga
prònāđēm.
IPA [ dâ li si vi ̂deo (vi ̂dela) nêɡde môːj kôfêːr || ne mǒɡuː da ɡa
prǒnaːђeːm || ]
ENSRP 117
1406
EN Olga got the job because she can speak five (5) languages.
Срп Олга је добила посао зато што говори пет језика.
SRP Ȍlga je dòbila pòsao zàtō što gòvori ̄ pe̋t jèzika.
IPA [ ôlɡa je dǒbila pǒsao zǎtoː ʃto ɡǒvoriː pêːt jězika || ]
1407
EN I was tired, but I couldn't sleep.
Срп Био сам уморан, али нисам могао да заспим. (♀Била сам
уморна, али нисам могла да заспим.)
SRP Bi ̏o sam ȕmōran, ali ni ́sām mȍgao da zȁspi ̄m. (♀Bi ́la sam
ȕmōrna, ali ni ́sām mȍgla da zȁspi ̄m.)
IPA [ bi ̂o sam ûmoːran | ali ni ̌ːsaːm môɡao da zâspiːm || (bi ̌ːla sam
ûmoːrna | ali ni ̌ːsaːm môɡla da zâspiːm || ) ]
1408
EN I wasn't hungry yesterday. I couldn't finish dinner.
Срп Јуче нисам био гладан (♀била гладна). Нисам могао
(♀могла) да довршим вечеру.
SRP Jùčē ni ́sām bi ̏o gládan (♀bi ́la gládna). Ni ́sām mȍgao (♀mȍgla)
da dòvr̄ši ̄m vèčeru.
IPA [ jǔʧeː ni ̌ːsaːm bi ̂o ɡlǎːdan (bi ̌ːla ɡlǎːdna) || ni ̌ːsaːm môɡao
(môɡla) da dǒvrːʃiːm věʧeru || ]
1409
EN Rashid doesn't know what to do. He can't decide.
Срп Рашид не зна шта да ради. Не може да одлучи.
SRP Ràšid nè znā štȁ da ra̋di ̄. Nè možē da òdlūči ̄.
IPA [ rǎʃid ně znaː ʃtâ da râːdiː || ně moʒeː da ǒdluːʧiː || ]
118 ENSRP
1410
EN I wanted to speak to Shakira yesterday, but I couldn't find her.
Срп Хтео (♀хтела) сам да причам са Шакиром јуче, али нисам
могао (♀могла) да је пронађем.
SRP Htȅo (♀htȅla) sam da pri ̋čām sa Šaki ̀rom jùčē, ali ni ́sām mȍgao
(♀mȍgla) da je prònāđēm.
IPA [ xtêo (xtêla) sam da pri ̂ːʧaːm sa ʃaki ̌rom jǔʧeː | ali ni ̌ːsaːm
môɡao (môɡla) da je prǒnaːђeːm || ]
1411
EN Vikram can't go to the concert next weekend. He has to work.
Срп Викрам не може да иде на концерт следећег викенда. Мора
да ради.
SRP Vi ̏kram nè možē da i ̀dē na kòncert slèdećēg vi ̀kenda. Mőrā da
ra̋di ̄.
IPA [ vi ̂kram ně moʒeː da i ̌deː na kǒnʦert slědeʨeːɡ vi ̌kenda || môːraː
da râːdiː || ]
1412
EN Lakshmi couldn't go to the meeting last week. She was sick.
Срп Лакшми није могла да оде на састанак прошле недеље. Била
је болесна.
SRP Lȁkšmi ni ́jē mȍgla da ȍdē na sȁstanak prȍšlē nèdelje. Bi ́la je
bȍlesna.
IPA [ lâkʃmi ni ̌ːjeː môɡla da ôdeː na sâstanak prôʃleː nědelje || bi ̌ːla je
bôlesna || ]
1413
EN You worked ten (10) hours today. You must be tired.
Срп Данас си радио (♀радила) десет сати. Мора да си уморан
(♀уморна.
SRP Dànas si rádio (♀rádila) dȅset sáti. Mőrā da si ȕmōran
(♀ȕmōrna.
IPA [ dǎnas si rǎːdio (rǎːdila) dêset sǎːti || môːraː da si ûmoːran
(ûmoːrna || ]
ENSRP 119
1414
EN My brother has worked at your company for years. You must
know him.
Срп Мој брат је радио у твојој компанији пет година. Сигурно га
познајеш.
SRP Mőj brȁt je rádio u tvòjoj kompàniji pe̋t gȍdinā. Si ̏gūrno ga
pòznājēš.
IPA [ môːj brât je rǎːdio u tvǒjoj kompǎniji pêːt ɡôdinaː || si ̂ɡuːrno ɡa
pǒznaːjeːʃ || ]
1415
EN My friends have the same postal code as you. They must live
near you.
Срп Моји пријатељи имају исти поштански фах као и ти. Мора
да живе близу тебе.
SRP Mòji pri ̏jatelji i ̀majū isti pòštānski ̄ fȁh kao i ti ̋. Mőrā da ži ́vē
bli ́zu tèbe.
IPA [ mǒji pri ̂jatelji i ̌majuː isti pǒʃtaːnskiː fâx kao i ti ̂ː || môːraː da
ʒi ̌ːveː bli ̌ːzu těbe || ]
1416
EN This isn't the Wilsons? I'm sorry. I must have the wrong number.
Срп То нису Вилсонови? Извините. Мора да сам погрешио
(♀погрешила) број.
SRP Tő ni ́sū Vi ̀lsonovi? Izvi ́nite. Mőrā da sam pogréšio (♀pogréšila)
brőj.
IPA [ tôː ni ̌ːsuː vi ̌lsonovi || izvi ̌ːnite || môːraː da sam poɡrěːʃio
(poɡrěːʃila) brôːj || ]
120 ENSRP
1417
EN The phone rang eight (8) times and Samiya didn't answer. She
must not be at home.
Срп Телефон је звонио осам пута, а Самија није одговорила.
Мора да није код куће.
SRP Telèfōn je zvònio ȍsam púta, a Sàmija ni ́jē odgovòrila. Mőrā da
ni ́jē kod kȕće.
IPA [ telěfoːn je zvǒnio ôsam pǔːta | a sǎmija ni ̌ːjeː odɡovǒrila ||
môːraː da ni ̌ːjeː kod kûʨe || ]
1418
EN Xavier takes the bus everywhere. He must not have a car.
Срп Хавијер свуда иде аутобусом. Сигурно нема ауто.
SRP Hàvijer svùdā i ̀dē autóbusom. Si ̏gūrno ne̋mā àuto.
IPA [ xǎvijer svǔdaː i ̌deː autǒːbusom || si ̂ɡuːrno nêːmaː ǎuto || ]
1419
EN The Silvas are always home on Fridays. They must not work
then.
Срп Силваси су петком увек код куће. Тада сигурно не раде.
SRP Si ̏lvasi su pétkom ȕvēk kod kȕće. Tàdā si ̏gūrno ne ra̋de.
IPA [ si ̂lvasi su pěːtkom ûveːk kod kûʨe || tǎdaː si ̂ɡuːrno ne râːde || ]
1420
EN You must be careful with this knife. It's very sharp.
Срп Мораш бити опрезан (♀опрезна) са овим ножем. Много је
оштар.
SRP Mőrāš bi ̏ti òprezan (♀òprezna) sa òvi ̄m nóžem. Mnȍgo je ȍštar.
IPA [ môːraːʃ bi ̂ti ǒprezan (ǒprezna) sa ǒviːm nǒːʒem || mnôɡo je
ôʃtar || ]
1421
EN Workers must wear safety glasses at this machine.
Срп Радници на овој машини морају да носе заштитне наочари.
SRP Ra̋dnici na òvōj maši ́ni mórāju da nose za̋štitnē nȁočāri.
IPA [ râːdniʦi na ǒvoːj maʃi ̌ːni mǒːraːju da nose zâːʃtitneː nâoʧaːri || ]
ENSRP 121
1422
EN In the United States, you must be eighteen (18) to vote.
Срп У Сједињеним Државама мораш имати осамнаест година да
би гласао.
SRP U Sjèdi ̄njenim Dr̀žavama mőrāš i ̀mati osàmnaest gȍdinā da bi
glàsao.
IPA [ u sjědiːnjenim dřʒavama môːraːʃ i ̌mati osǎmnaest ɡôdinaː da bi
ɡlǎsao || ]
1423
EN They were in a dangerous situation. They had to be careful.
Срп Били су у опасној ситуацији. Морали су да буду опрезни.
SRP Bi ́li su u òpasnoj situáciji. Mórali su da bȕdu ȍprēzni.
IPA [ bi ̌ːli su u ǒpasnoj situǎːʦiji || mǒːrali su da bûdu ôpreːzni || ]
1424
EN We had to wear safety glasses when we visited the factory last
week.
Срп Морали смо да носимо заштитне наочари када смо посетили
фабрику прошле недеље.
SRP Mórali smo da nòsi ̄mo za̋štitnē nȁočāri kàda smo pòsetili fàbriku
prȍšlē nèdelje.
IPA [ mǒːrali smo da nǒsiːmo zâːʃtitneː nâoʧaːri kǎda smo pǒsetili
fǎbriku prôʃleː nědelje || ]
1425
EN Bicyclists must not ride on the sidewalk.
Срп Бициклисти не смеју да возе тротоаром.
SRP Bici ̀klisti nè smējū da vȍzē trotoárom.
IPA [ biʦi ̌klisti ně smeːjuː da vôzeː trotoǎːrom || ]
1426
EN You must not be late for school again.
Срп Не смеш поново да закасниш у школу.
SRP Nè smēš pȍnovo da zàkasni ̄š u škőlu.
IPA [ ně smeːʃ pônovo da zǎkasniːʃ u ʃkôːlu || ]
122 ENSRP
1427
EN It's evening, and you haven't eaten anything all day. You must be
hungry.
Срп Већ је вече, а ти целог дана ниси ништа јео (♀јела). Мора да
си гладан (♀гладна).
SRP Vȅć je vȅče, a ti ̋ célog da̋na ni ́si ̄ ni ̏šta jȅo (♀jȅla). Mőrā da si
gládan (♀gládna).
IPA [ vêʨ je vêʧe | a ti ̂ː ʦěːloɡ dâːna ni ̌ːsiː ni ̂ʃta jêo (jêla) || môːraː da
si ɡlǎːdan (ɡlǎːdna) || ]
1428
EN It's the most popular restaurant in town, so the food must be
good.
Срп То је најпопуларнији ресторан у граду, па храна мора да је
добра.
SRP Tő je nȁjpopulārniji ̄ restòrān u gra̋du, pa hrána mőrā da je dòbra.
IPA [ tôː je nâjpopulaːrnijiː restǒraːn u ɡrâːdu | pa xrǎːna môːraː da je
dǒbra || ]
1429
EN I got the job. — You did? You must be excited.
Срп Добио (♀добила) сам посао. — Стварно? Мора да си
узбуђен (♀узбуђена).
SRP Dòbio (♀dòbila) sam pòsao. — Stva̋rno? Mőrā da si ùzbūđen
(♀ùzbūđena).
IPA [ dǒbio (dǒbila) sam pǒsao || — stvâːrno || môːraː da si ǔzbuːђen
(ǔzbuːђena) || ]
1430
EN The phone's ringing. I know it's not for me. It must be for you.
Срп Телефон звони. Знам да није за мене. Мора да је за тебе.
SRP Telèfōn zvòni ̄. Zna̋m da ni ́jē za mène. Mőrā da je za tèbe.
IPA [ telěfoːn zvǒniː || znâːm da ni ̌ːjeː za měne || môːraː da je za těbe
|| ]
ENSRP 123
1431
EN My keys aren't in the living room, so they must be in the kitchen.
Срп Моји кључеви нису у дневној соби; онда мора да су у
кухињи.
SRP Mòji kljúčevi ni ́sū u dne̋vnoj sȍbi; òndā mőrā da su u kȕhinji.
IPA [ mǒji kljǔːʧevi ni ̌ːsuː u dnêːvnoj sôbi | ǒndaː môːraː da su u
kûxinji || ]
1432
EN Renata wears something blue every day. She must like the color
blue.
Срп Рената сваког дана носи нешто плаво. Сигурно воли плаву
боју.
SRP Renàta svȁkōg da̋na nȍsi ̄ nȅšto plávo. Si ̏gūrno vȍli ̄ plávu bȍju.
IPA [ renǎta svâkoːɡ dâːna nôsiː nêʃto plǎːvo || si ̂ɡuːrno vôliː plǎːvu
bôju || ]
1433
EN The Garcias have six (6) children and three (3) dogs. They must
have a big house.
Срп Гарсијини имају шесторо деце и три пса. Сигурно имају
велику кућу.
SRP Gàrsi ̄jini i ̀majū šȅstoro dèce i tri ̏ psa̋. Si ̏gūrno i ̀majū vȅliku kȕću.
IPA [ ɡǎrsiːjini i ̌majuː ʃêstoro děʦe i tri ̂ psâː || si ̂ɡuːrno i ̌majuː vêliku
kûʨu || ]
1434
EN Mrs. Chen bought three (3) liters of milk at the store. Her
children drink a lot of milk.
Срп Госпођа Чен је купила три литра млека у продавници. Њена
деца пију много млека.
SRP Gȍspođa Če̋n je kúpila tri ̏ li ̋tra mléka u pròdāvnici. Nje̋na dèca
piju mnȍgo mléka.
IPA [ ɡôspoђa ʧêːn je kǔːpila tri ̂ li ̂ːtra mlěːka u prǒdaːvniʦi || njêːna
děʦa piju mnôɡo mlěːka || ]
124 ENSRP
1435
EN I know Ms. Thompson has a job, but she's always home during
the day. She must work at night.
Срп Знам да је госпођа Томпсон запослена, али увек је код куће
током дана. Сигурно ради ноћу.
SRP Zna̋m da je gȍspođa Tȍmpson zàposlena, ali ȕvēk je kod kȕće
tokom da̋na. Si ̏gūrno ra̋di ̄ nȍću.
IPA [ znâːm da je ɡôspoђa tômpson zǎposlena | ali ûveːk je kod kûʨe
tokom dâːna || si ̂ɡuːrno râːdiː nôʨu || ]
1436
EN This isn't the Karlsons? I must have the wrong number.
Срп То нису Карлсонови? Мора да сам погрешио број.
SRP Tő ni ́sū Kàrlsōnovi? Mőrā da sam pogréšio brőj.
IPA [ tôː ni ̌ːsuː kǎrlsoːnovi || môːraː da sam poɡrěːʃio brôːj || ]
1437
EN Omar is very thin. He must not eat very much.
Срп Омар је много мршав. Сигурно не једе много.
SRP Òmar je mnȍgo mȑšav. Si ̏gūrno nè jedē mnȍgo.
IPA [ ǒmar je mnôɡo mr̂ʃav || si ̂ɡuːrno ně jedeː mnôɡo || ]
1438
EN I never see my neighbor in the morning. He must leave for work
very early.
Срп никада не виђам комшију ујутру. Сигурно одлази на посао
много рано.
SRP ni ̏kadā ne vi ̋đam kòmšiju ȕjutru. Si ̏gūrno òdlazi ̄ na pòsao mnȍgo
rȁno.
IPA [ ni ̂kadaː ne vi ̂ːђam kǒmʃiju ûjutru || si ̂ɡuːrno ǒdlaziː na pǒsao
mnôɡo râno || ]
ENSRP 125
1439
EN I always have to repeat things when I talk to Tomoko. She must
not hear very well.
Срп Увек морам да понављам када причам са Томоко. Мора да не
чује баш добро.
SRP Ȕvēk mőrām da pònāvljām kàda pri ̋čām sa Tomȍko. Mőrā da nè
čujē bȁš dòbro.
IPA [ ûveːk môːraːm da pǒnaːvljaːm kǎda pri ̂ːʧaːm sa tomôko || môːraː
da ně ʧujeː bâʃ dǒbro || ]
1440
EN Ludwig wears the same clothes every day. He must not have
many clothes.
Срп Лудвиг сваког дана носи исту одећу. Сигурно нема много
одеће.
SRP Lùdvig svȁkōg da̋na nȍsi ̄ istu òdēću. Si ̏gūrno ne̋mā mnȍgo
òdeće.
IPA [ lǔdviɡ svâkoːɡ dâːna nôsiː istu ǒdeːʨu || si ̂ɡuːrno nêːmaː mnôɡo
ǒdeʨe || ]
1441
EN You have a cold and a fever? Poor thing! You must feel awful.
Срп Прехлађен (♀прехлађена) си и имаш температуру? Јадан
(♀јадна) ти! Сигурно се грозно осећаш.
SRP Prèhlāđen (♀prèhlāđena) si i i ̀māš temperatúru? Jȁdan (♀jȁdna)
ti ̋! Si ̏gūrno se grőzno òsećāš.
IPA [ prěxlaːђen (prěxlaːђena) si i i ̌maːʃ temperatǔːru || jâdan (jâdna)
ti ̂ː || si ̂ɡuːrno se ɡrôːzno ǒseʨaːʃ || ]
126 ENSRP
1442
EN In most of the United States, you must be at least sixteen (16) to
get a driver's license.
Срп У већини држава САД мораш бити старији од 16 година да
би добио возачку дозволу.
SRP U veći ̀ni dr̀žāvā SAD mőrāš bi ̏ti stȁriji od 16 gȍdinā da bi dòbio
vòzāčku dȍzvolu.
IPA [ u veʨi ̌ni dřʒaːvaː sad môːraːʃ bi ̂ti stâriji od 16 ɡôdinaː da bi
dǒbio vǒzaːʧku dôzvolu || ]
1443
EN For this job, you must know both Spanish and German.
Срп За овај посао мораш знати и шпански и немачки.
SRP Za òvāj pòsao mőrāš znȁti i špa̋nski ̄ i némāčki.
IPA [ za ǒvaːj pǒsao môːraːʃ znâti i ʃpâːnskiː i něːmaːʧki || ]
1444
EN People in the front seat of a car must wear a seat belt.
Срп Људи који седе на предњем седишту аутомобила морају да
вежу појас.
SRP Ljúdi kòji ̄ sèdē na prȅdnjēm sȅdi ̄štu automobi ́la mórāju da ve̋žū
pȍjas.
IPA [ ljǔːdi kǒjiː sědeː na prêdnjeːm sêdiːʃtu automobi ̌ːla mǒːraːju da
vêːʒuː pôjas || ]
1445
EN High school students who want to go to college must get good
grades.
Срп Средњошколци који желе да упишу факултет морају да
имају добре оцене.
SRP Srednjoškőlci kòji ̄ žèlē da ùpi ̄šū fakùltēt mórāju da i ̀majū dòbre
ȍcene.
IPA [ srednjoʃkôːlʦi kǒjiː ʒěleː da ǔpiːʃuː fakǔlteːt mǒːraːju da i ̌majuː
dǒbre ôʦene || ]
ENSRP 127
1446
EN This highway is closed. Drivers must take another road.
Срп Овај ауто-пут је затворен. Возачи морају да иду другим
путем.
SRP Òvāj àuto-pűt je zàtvoren. Vozáči mórāju da i ̀dū drȕgi ̄m pútem.
IPA [ ǒvaːj ǎuto-pûːt je zǎtvoren || vozǎːʧi mǒːraːju da i ̌duː drûɡiːm
pǔːtem || ]
1447
EN A tennis player must be very good to play professionally.
Срп Тенисер мора да буде много добар да би играо
професионално.
SRP Téniser mőrā da bȕdē mnȍgo dȍbar da bi i ̀grao prȍfesionālno.
IPA [ těːniser môːraː da bûdeː mnôɡo dôbar da bi i ̌ɡrao prôfesionaːlno
|| ]
1448
EN We mustn't forget to send Rita a birthday card.
Срп Не смемо заборавити да пошаљемо Рити честитку за
рођендан.
SRP Nè smēmo zabòravi ̄ti da pòšāljēmo Ri ̏ti čèsti ̄tku za rȍđendān.
IPA [ ně smeːmo zabǒraviːti da pǒʃaːljeːmo ri ̂ti ʧěstiːtku za rôђendaːn
|| ]
1449
EN I must hurry, or I'll be late.
Срп Морам да пожурим, иначе ћу закаснити.
SRP Mőrām da pòžūri ̄m, i ̏načē ću zàkasni ̄ti.
IPA [ môːraːm da pǒʒuːriːm | i ̂naʧeː ʨu zǎkasniːti || ]
128 ENSRP
1450
EN Why were you so late? — I had to wait half an hour for the bus.
Срп Зашто си толико закаснио (♀закаснила)? — Морао
(♀морала) сам да чекам аутобус пола сата.
SRP Zȁšto si toli ̀kō zàkasnio (♀zàkasnila)? — Mórao (♀mórala) sam
da čȅkām autóbus pȍla sa̋ta.
IPA [ zâʃto si toli ̌koː zǎkasnio (zǎkasnila) || — mǒːrao (mǒːrala) sam
da ʧêkaːm autǒːbus pôla sâːta || ]
1451
EN Keep these papers in a safe place. You must not lose them.
Срп Чувај ове папире на сигурном. Не смеш да их изгубиш.
SRP Čűvaj òvē papi ́re na si ̏gūrnom. Nè smēš da ih i ̀zgubi ̄š.
IPA [ ʧûːvaj ǒveː papi ̌ːre na si ̂ɡuːrnom || ně smeːʃ da ix i ̌zɡubiːʃ || ]
1452
EN Bicyclists must follow the same traffic rules as drivers.
Срп Бициклисти морају да поштују иста саобраћајна правила као
и возачи.
SRP Bici ̀klisti mórāju da pȍštujū i ̏sta sȁobraćajnā prȁvila kao i vozáči.
IPA [ biʦi ̌klisti mǒːraːju da pôʃtujuː i ̂sta sâobraʨajnaː prâvila kao i
vozǎːʧi || ]
1453
EN We must not forget to turn off the lights when we leave.
Срп Не смемо заборавити да искључимо светла када одемо.
SRP Nè smēmo zabòravi ̄ti da i ̀skljūči ̄mo svȅtla kàda ȍdēmo.
IPA [ ně smeːmo zabǒraviːti da i ̌skljuːʧiːmo svêtla kǎda ôdeːmo || ]
ENSRP 129
1454
EN I don't usually work on Saturdays, but last Saturday I had to
work.
Срп Обично не радим суботом, али прошле суботе сам морао
(♀морала) да радим.
SRP Òbično nè rādi ̄m sùbotom, ali prȍšlē sùbote sam mórao
(♀mórala) da ra̋di ̄m.
IPA [ ǒbiʧno ně raːdiːm sǔbotom | ali prôʃleː sǔbote sam mǒːrao
(mǒːrala) da râːdiːm || ]
1455
EN Yeonhwa doesn't study enough. She should study harder.
Срп Јонхва не учи довољно. Требало би више да учи.
SRP Jȍnhva ne ùči ̄ dȍvōljno. Trȅbālo bi vi ̏šē da ùči ̄.
IPA [ jônxva ne ǔʧiː dôvoːljno || trêbaːlo bi vi ̂ʃeː da ǔʧiː || ]
1456
EN It's a good movie. You should go and see it.
Срп То је добар филм. Требало би да одеш да га погледаш.
SRP Tő je dȍbar fi ̏lm. Trȅbālo bi da ȍdēš da ga pògledāš.
IPA [ tôː je dôbar fi ̂lm || trêbaːlo bi da ôdeːʃ da ɡa pǒɡledaːʃ || ]
1457
EN When you play tennis, you should always watch the ball.
Срп Када играш тенис, увек треба да гледаш лоптицу.
SRP Kàda i ̏grāš ténis, ȕvēk trȅbā da glȅdāš lȍpticu.
IPA [ kǎda i ̂ɡraːʃ těːnis | ûveːk trêbaː da ɡlêdaːʃ lôptiʦu || ]
1458
EN Should I invite Sara to dinner?
Срп Да позовем Сару на вечеру?
SRP Da pozòvēm Sáru na vèčeru?
IPA [ da pozǒveːm sǎːru na věʧeru || ]
130 ENSRP
1459
EN Should we make something special for dinner?
Срп Да направимо нешто посебно за вечеру?
SRP Da nàpravi ̄mo nȅšto pósebno za vèčeru?
IPA [ da nǎpraviːmo nêʃto pǒːsebno za věʧeru || ]
1460
EN Leopold shouldn't go to bed so late.
Срп Леополд не би требало да иде у кревет тако касно.
SRP Lȅopold nȅ bi trȅbālo da i ̀dē u krèvet tàkō kȁsno.
IPA [ lêopold nê bi trêbaːlo da i ̌deː u krěvet tǎkoː kâsno || ]
1461
EN You watch TV all the time. You shouldn't watch TV so much.
Срп Све време гледаш те-ве. не би требало толико да гледаш
те-ве.
SRP Svȅ vréme glȅdāš te̋-ve̋. nȅ bi trȅbālo toli ̀kō da glȅdāš te̋-ve̋.
IPA [ svê vrěːme ɡlêdaːʃ têː-vêː || nê bi trêbaːlo toli ̌koː da ɡlêdaːʃ
têː-vêː || ]
1462
EN I think Zahida should buy some new clothes.
Срп Мислим да Захида треба да купи нешто нове одеће.
SRP Mi ̏sli ̄m da Zahi ́da trȅbā da kűpi ̄ nȅšto nȍve òdeće.
IPA [ mi ̂sliːm da zaxi ̌ːda trêbaː da kûːpiː nêʃto nôve ǒdeʨe || ]
1463
EN It's late. I think I should go home now.
Срп Касно је. Мислим да сада треба да идем кући.
SRP Kȁsno je. Mi ̏sli ̄m da sàdā trȅbā da i ̀dēm kȕći.
IPA [ kâsno je || mi ̂sliːm da sǎdaː trêbaː da i ̌deːm kûʨi || ]
ENSRP 131
1464
EN Shall I buy this coat? — Yes, I think you should.
Срп Да купим овај капут? — Да, мислим да би требало да га
купиш.
SRP Da kűpi ̄m òvāj kàpūt? — Da̋, mi ̏sli ̄m da bi trȅbālo da ga kűpi ̄š.
IPA [ da kûːpiːm ǒvaːj kǎpuːt || — dâː | mi ̂sliːm da bi trêbaːlo da ɡa
kûːpiːʃ || ]
1465
EN I don't think you should work so hard.
Срп Не мислим да би требало толико да радиш.
SRP Né mi ̏sli ̄m da bi trȅbālo toli ̀kō da ra̋di ̄š.
IPA [ něː mi ̂sliːm da bi trêbaːlo toli ̌koː da râːdiːʃ || ]
1466
EN I don't think we should go yet. It's too early.
Срп Мислим да још увек не треба да идемо. Превише је рано.
SRP Mi ̏sli ̄m da još ȕvēk nè trebā da i ̀dēmo. Prȅvišē je rȁno.
IPA [ mi ̂sliːm da joʃ ûveːk ně trebaː da i ̌deːmo || prêviʃeː je râno || ]
1467
EN Do you think I should buy this hat?
Срп Да ли мислиш да треба да купим ову капу?
SRP Dȁ li mi ̏sli ̄š da trȅbā da kűpi ̄m òvū kȁpu?
IPA [ dâ li mi ̂sliːʃ da trêbaː da kûːpiːm ǒvuː kâpu || ]
1468
EN What time do you think we should go home?
Срп У колико сати мислиш да треба да идемо кући?
SRP U koli ̀ko sáti mi ̏sli ̄š da trȅbā da i ̀dēmo kȕći?
IPA [ u koli ̌ko sǎːti mi ̂sliːʃ da trêbaː da i ̌deːmo kûʨi || ]
132 ENSRP
1469
EN I should study tonight, but I think I'll go to the movies.
Срп Треба да учим вечерас, али мислим да ћу отићи у биоскоп.
SRP Trȅbā da ùči ̄m večèras, ali mi ̏sli ̄m da ću oti ́ći u bi ̏oskop.
IPA [ trêbaː da ǔʧiːm veʧěras | ali mi ̂sliːm da ʨu oti ̌ːʨi u bi ̂oskop || ]
1470
EN I have to study tonight. I can't go to the movies.
Срп Морам да учим вечерас. Не могу да идем у биоскоп.
SRP Mőrām da ùči ̄m večèras. Ne mògū da i ̀dēm u bi ̏oskop.
IPA [ môːraːm da ǔʧiːm veʧěras || ne mǒɡuː da i ̌deːm u bi ̂oskop || ]
1471
EN I ought to study tonight, but I think I'll go to the movies.
Срп Требало би да учим вечерас, али мислим да ћу ићи у
биоскоп.
SRP Trȅbālo bi da ùči ̄m večèras, ali mi ̏sli ̄m da ću i ̀ći u bi ̏oskop.
IPA [ trêbaːlo bi da ǔʧiːm veʧěras | ali mi ̂sliːm da ʨu i ̌ʨi u bi ̂oskop ||
]
1472
EN I think Mahmud ought to buy some new clothes.
Срп Мислим да Махмуд треба да купи нешто нове одеће.
SRP Mi ̏sli ̄m da Mȁhmud trȅbā da kűpi ̄ nȅšto nȍve òdeće.
IPA [ mi ̂sliːm da mâxmud trêbaː da kûːpiː nêʃto nôve ǒdeʨe || ]
1473
EN It's late, and you're very tired. You should go to bed.
Срп Касно је, и много си уморан (♀уморна). Треба да одеш у
кревет.
SRP Kȁsno je, i mnȍgo si ȕmōran (♀ȕmōrna). Trȅbā da ȍdēš u
krèvet.
IPA [ kâsno je | i mnôɡo si ûmoːran (ûmoːrna) || trêbaː da ôdeːʃ u
krěvet || ]
ENSRP 133
1474
EN You should eat plenty of fruit and vegetables.
Срп Треба да једеш много воћа и поврћа.
SRP Trȅbā da jȅdēš mnȍgo vȍća i pȍvrća.
IPA [ trêbaː da jêdeːʃ mnôɡo vôʨa i pôvrʨa || ]
1475
EN If you have time, you should visit the Science Museum. It's very
interesting.
Срп Ако имаш времена, треба да посетиш Музеј науке. Врло је
интересантан.
SRP Ako i ̀māš vrȅmena, trȅbā da pòseti ̄š Mùzēj nȁuke. Vȑlo je
interesàntan.
IPA [ ako i ̌maːʃ vrêmena | trêbaː da pǒsetiːʃ mǔzeːj nâuke || vr̂lo je
interesǎntan || ]
1476
EN When you're driving, you should wear a seat belt.
Срп Када возиш, треба да вежеш појас.
SRP Kàda vȍzi ̄š, trȅbā da ve̋žēš pȍjas.
IPA [ kǎda vôziːʃ | trêbaː da vêːʒeːʃ pôjas || ]
1477
EN It's a very good book. You should read it.
Срп То је веома добра књига. Треба да је прочиташ.
SRP Tő je veòma dòbra knji ̏ga. Trȅbā da je proči ̀tāš.
IPA [ tôː je veǒma dǒbra knji ̂ɡa || trêbaː da je proʧi ̌taːʃ || ]
1478
EN She shouldn't watch TV so much.
Срп Не би требало да толико гледа те-ве.
SRP Nȅ bi trȅbālo da toli ̀kō glȅdā te̋-ve̋.
IPA [ nê bi trêbaːlo da toli ̌koː ɡlêdaː têː-vêː || ]
134 ENSRP
1479
EN He shouldn't eat too much.
Срп Не би требало да толико једе.
SRP Nȅ bi trȅbālo da toli ̀kō jȅdē.
IPA [ nê bi trêbaːlo da toli ̌koː jêdeː || ]
1480
EN You shouldn't work so hard.
Срп Не би требало толико да радиш.
SRP Nȅ bi trȅbālo toli ̀kō da ra̋di ̄š.
IPA [ nê bi trêbaːlo toli ̌koː da râːdiːʃ || ]
1481
EN I shouldn't drive so fast.
Срп Не би требало да возим тако брзо.
SRP Nȅ bi trȅbālo da vȍzi ̄m tàkō br̋zo.
IPA [ nê bi trêbaːlo da vôziːm tǎkoː br̂ːzo || ]
1482
EN You're trying on a jacket: "Do you think I should buy this
jacket?"
Срп Испробаваш јакну: "Шта мислиш, да купим ову јакну?"
SRP Ispròbavāš jàknu: "Štȁ mi ̏sli ̄š, da kűpi ̄m òvū jàknu?"
IPA [ isprǒbavaːʃ jǎknu | ʃtâ mi ̂sliːʃ | da kûːpiːm ǒvuː jǎknu || ]
1483
EN You can't drive: "Do you think I should learn how to drive?"
Срп Не умеш да возиш: "Шта мислиш, треба ли да научим да
возим?"
SRP Ne ùmēš da vȍzi ̄š: "Štȁ mi ̏sli ̄š, trȅbā li da naučim da vȍzi ̄m?"
IPA [ ne ǔmeːʃ da vôziːʃ | ʃtâ mi ̂sliːʃ | trêbaː li da nauʧim da vôziːm ||
]
ENSRP 135
1484
EN You don't like your job: "Do you think I should get another job?"
Срп Не свиђа ти се твој посао: "Шта мислиш, треба ли да
пронађем нови посао?"
SRP Nè svi ̄đā ti ̋ se tvőj pòsao: "Štȁ mi ̏sli ̄š, trȅbā li da prònāđēm nȍvi
pòsao?"
IPA [ ně sviːђaː ti ̂ː se tvôːj pǒsao | ʃtâ mi ̂sliːʃ | trêbaː li da prǒnaːђeːm
nôvi pǒsao || ]
1485
EN You're going to have a party: "Do you think I should invite
Oskar?"
Срп Спремаш журку: "Шта мислиш, да позовем Оскара?"
SRP Spre̋māš žűrku: "Štȁ mi ̏sli ̄š, da pozòvēm Ȍskara?"
IPA [ sprêːmaːʃ ʒûːrku | ʃtâ mi ̂sliːʃ | da pozǒveːm ôskara || ]
1486
EN We have to get up early tomorrow. I think we should go home
now.
Срп Сутра морамо да устанемо рано. Мислим да би сада требало
да кренемо кући.
SRP Sȕtra mőrāmo da ùstanēmo rȁno. Mi ̏sli ̄m da bi sàdā trȅbālo da
kre̋nēmo kȕći.
IPA [ sûtra môːraːmo da ǔstaneːmo râno || mi ̂sliːm da bi sǎdaː trêbaːlo
da krêːneːmo kûʨi || ]
1487
EN That coat is too big for you. I don't think you should buy it.
Срп Тај капут ти је превелик. Мислим да не треба да га купиш.
SRP Ta̋j kàpūt ti ̋ je prevȅlik. Mi ̏sli ̄m da nè trebā da ga kűpi ̄š.
IPA [ tâːj kǎpuːt ti ̂ː je prevêlik || mi ̂sliːm da ně trebaː da ɡa kûːpiːʃ || ]
136 ENSRP
1488
EN You don't need your car. You should sell it.
Срп Не треба ти ауто. Треба да га продаш.
SRP Nè trebā ti ̋ àuto. Trȅbā da ga pròdāš.
IPA [ ně trebaː ti ̂ː ǎuto || trêbaː da ɡa prǒdaːʃ || ]
1489
EN Valentina needs a change. I think she should take a trip.
Срп Валентини треба промена. Мислим да би требало да оде на
неко путовање.
SRP Valenti ́ni trȅbā prȍmena. Mi ̏sli ̄m da bi trȅbālo da ȍdē na nȅko
putovánje.
IPA [ valenti ̌ːni trêbaː prômena || mi ̂sliːm da bi trêbaːlo da ôdeː na
nêko putovǎːnje || ]
1490
EN Nur and Zaina are too young. I don't think they should get
married.
Срп Нур и Заина су премлади. Мислим да не би требало да се
венчају.
SRP Nűr i Zai ́na su prȅmlādi. Mi ̏sli ̄m da nȅ bi trȅbālo da se vènčāju.
IPA [ nûːr i zai ̌ːna su prêmlaːdi || mi ̂sliːm da nê bi trêbaːlo da se
věnʧaːju || ]
1491
EN You're still sick. I don't think you should go to work.
Срп Још увек си болестан (♀болесна). Мислим да не би требало
да идеш на посао.
SRP Još ȕvēk si bȍlestan (♀bȍlesna). Mi ̏sli ̄m da nȅ bi trȅbālo da i ̀dēš
na pòsao.
IPA [ joʃ ûveːk si bôlestan (bôlesna) || mi ̂sliːm da nê bi trêbaːlo da
i ̌deːʃ na pǒsao || ]
ENSRP 137
1492
EN Simon isn't feeling well today. I think he should go see the
doctor.
Срп Симон се данас не осећа добро. Мислим да би требало да
оде код лекара.
SRP Si ̀mōn se dànas ne òsećā dòbro. Mi ̏sli ̄m da bi trȅbālo da ȍdē kod
lekára.
IPA [ si ̌moːn se dǎnas ne ǒseʨaː dǒbro || mi ̂sliːm da bi trêbaːlo da
ôdeː kod lekǎːra || ]
1493
EN The hotel is too expensive for us. I don't think we should stay
there.
Срп Тај хотел је прескуп за нас. Мислим да не би требало да
одседнемо тамо.
SRP Ta̋j hòtel je prèskūp za na̋s. Mi ̏sli ̄m da nȅ bi trȅbālo da
òdsednēmo tȁmo.
IPA [ tâːj xǒtel je prěskuːp za nâːs || mi ̂sliːm da nê bi trêbaːlo da
ǒdsedneːmo tâmo || ]
1494
EN I think everybody should learn another language.
Срп Мислим да свако треба да научи још један језик.
SRP Mi ̏sli ̄m da svȁko trȅbā da nàuči još jèdan jèzik.
IPA [ mi ̂sliːm da svâko trêbaː da nǎuʧi joʃ jědan jězik || ]
1495
EN I think everybody should travel to another country.
Срп Мислим да свако треба да путује у иностранство.
SRP Mi ̏sli ̄m da svȁko trȅbā da pùtujē u inostrànstvo.
IPA [ mi ̂sliːm da svâko trêbaː da pǔtujeː u inostrǎnstvo || ]
138 ENSRP
1496
EN I don't think people should smoke.
Срп Мислим да људи не би требало да пуше.
SRP Mi ̏sli ̄m da ljúdi nȅ bi trȅbālo da pȕšē.
IPA [ mi ̂sliːm da ljǔːdi nê bi trêbaːlo da pûʃeː || ]
1497
EN I think I should save more money.
Срп Мислим да би требало више да штедим.
SRP Mi ̏sli ̄m da bi trȅbālo vi ̏šē da štédi ̄m.
IPA [ mi ̂sliːm da bi trêbaːlo vi ̂ʃeː da ʃtěːdiːm || ]
1498
EN I'll be late for work tomorrow. I have to go to the dentist.
Срп Сутра ћу закаснити на посао. Морам да идем код зубара.
SRP Sȕtra ću zàkasni ̄ti na pòsao. Mőrām da i ̀dēm kod zubára.
IPA [ sûtra ʨu zǎkasniːti na pǒsao || môːraːm da i ̌deːm kod zubǎːra ||
]
1499
EN Yolanda starts work at seven [o'clock] (7:00), so she has to get
up at six [o'clock] (6:00).
Срп Јоланда почиње да ради у седам, тако да мора да устане у
шест.
SRP Jòlānda pòčinjē da ra̋di ̄ u sȅdam, tàkō da mőrā da ùstānē u še̋st.
IPA [ jǒlaːnda pǒʧinjeː da râːdiː u sêdam | tǎkoː da môːraː da ǔstaːneː u
ʃêːst || ]
1500
EN You have to pass a test before you can get a driver's license.
Срп Мораш да положиш тест да би добио (♀добила) возачку
дозволу.
SRP Mőrāš da pòloži ̄š tȅst da bi dòbio (♀dòbila) vòzāčku dȍzvolu.
IPA [ môːraːʃ da pǒloʒiːʃ têst da bi dǒbio (dǒbila) vǒzaːʧku dôzvolu ||
]
None
ENSRP 139
1501
EN You must pass a test before you can get a driver's license.
Срп Мораш да положиш тест да би добио (♀добила) возачку
дозволу.
SRP Mőrāš da pòloži ̄š tȅst da bi dòbio (♀dòbila) vòzāčku dȍzvolu.
IPA [ môːraːʃ da pǒloʒiːʃ têst da bi dǒbio (dǒbila) vǒzaːʧku dôzvolu ||
]
1502
EN I was late for work yesterday. I had to go to the dentist.
Срп Јуче сам закаснио (♀закаснила) на посао. Морао (♀морала)
сам да одем код зубара.
SRP Jùčē sam zàkasnio (♀zàkasnila) na pòsao. Mórao (♀mórala)
sam da ȍdēm kod zubára.
IPA [ jǔʧeː sam zǎkasnio (zǎkasnila) na pǒsao || mǒːrao (mǒːrala)
sam da ôdeːm kod zubǎːra || ]
1503
EN We had to walk home last night. There were no buses.
Срп Синоћ смо морали пешке да се вратимо кући. Није било
аутобуса.
SRP Si ̏nōć smo mórali pȅške da se vra̋ti ̄mo kȕći. Ni ́jē bi ́lo autóbusa.
IPA [ si ̂noːʨ smo mǒːrali pêʃke da se vrâːtiːmo kûʨi || ni ̌ːjeː bi ̌ːlo
autǒːbusa || ]
1504
EN What time do you have to go to the dentist tomorrow?
Срп У колико сати сутра мораш код зубара?
SRP U koli ̀ko sáti sȕtra mőrāš kod zubára?
IPA [ u koli ̌ko sǎːti sûtra môːraːʃ kod zubǎːra || ]
1505
EN Does Amanda have to work on Saturdays?
Срп Да ли Аманда мора да ради суботом?
SRP Dȁ li Amànda mőrā da ra̋di ̄ sùbotom?
IPA [ dâ li amǎnda môːraː da râːdiː sǔbotom || ]
140 ENSRP
1506
EN Why did they have to leave the party early?
Срп Зашто су морали да оду са журке тако рано?
SRP Zȁšto su mórali da ȍdū sa žűrke tàkō rȁno?
IPA [ zâʃto su mǒːrali da ôduː sa ʒûːrke tǎkoː râno || ]
1507
EN I'm not working tomorrow, so I don't have to get up early.
Срп Сутра не радим, тако да не морам да устанем рано.
SRP Sȕtra nè rādi ̄m, tàkō da nè mōrām da ùstanēm rȁno.
IPA [ sûtra ně raːdiːm | tǎkoː da ně moːraːm da ǔstaneːm râno || ]
1508
EN Alan doesn't have to work very hard. Actually, he's got an easy
job.
Срп Алан не мора много да ради. Он у ствари има лак посао.
SRP Ȁlan nè mōrā mnȍgo da ra̋di ̄. Őn u stvàri i ̏mā lȁk pòsao.
IPA [ âlan ně moːraː mnôɡo da râːdiː || ôːn u stvǎri i ̂maː lâk pǒsao || ]
1509
EN We didn't have to wait very long for the bus; it came in a few
minutes.
Срп Нисмо морали много дуго да чекамо аутобус; дошао је кроз
неколико минута.
SRP Ni ́smo mórali mnȍgo dȕgo da čȅkāmo autóbus; dòšao je kroz
nȅkoliko minúta.
IPA [ ni ̌ːsmo mǒːrali mnôɡo dûɡo da ʧêkaːmo autǒːbus | dǒʃao je kroz
nêkoliko minǔːta || ]
1510
EN In many countries, men must do military service.
Срп У многим земљама мушкарци морају да служе војску.
SRP U mnȍgim zèmljama muškárci mórāju da slűžē vőjsku.
IPA [ u mnôɡim zěmljama muʃkǎːrʦi mǒːraːju da slûːʒeː vôːjsku || ]
ENSRP 141
1511
EN My eyes are not very good. I have to wear glasses.
Срп Не видим баш добро. Морам да носим наочари.
SRP Nè vidi ̄m bȁš dòbro. Mőrām da nȍsi ̄m nȁočāri.
IPA [ ně vidiːm bâʃ dǒbro || môːraːm da nôsiːm nâoʧaːri || ]
1512
EN At the end of the course all the students had to take a test.
Срп На крају курса сви студенти морају да ураде тест.
SRP Na kràju kȕrsa svi stùdenti mórāju da ùrādē tȅst.
IPA [ na krǎju kûrsa svi stǔdenti mǒːraːju da ǔraːdeː têst || ]
1513
EN Layla is studying literature. She has to read a lot of books.
Срп Лајла студира књижевност. Мора да чита много књига.
SRP La̋jla stùdi ̄rā knjižévnost. Mőrā da či ̀tā mnȍgo knji ̏ga.
IPA [ lâːjla stǔdiːraː knjiʒěːvnost || môːraː da ʧi ̌taː mnôɡo knji ̂ɡa || ]
1514
EN Hassan doesn't understand much English. You have to speak
very slowly to him.
Срп Хасан не разуме много енглески. Мораш да му причаш
веома споро.
SRP Hȁsan ne razùmē mnȍgo ènglēski ̄. Mőrāš da mu pri ̋čāš veòma
spȍro.
IPA [ xâsan ne razǔmeː mnôɡo ěnɡleːskiː || môːraːʃ da mu pri ̂ːʧaːʃ
veǒma spôro || ]
1515
EN Barbara isn't at home much. She has to travel a lot for her job.
Срп Барбара није много код куће. Мора много да путује због
посла.
SRP Bȁrbara ni ́jē mnȍgo kod kȕće. Mőrā mnȍgo da pùtujē zbog
pòsla.
IPA [ bârbara ni ̌ːjeː mnôɡo kod kûʨe || môːraː mnôɡo da pǔtujeː zboɡ
pǒsla || ]
142 ENSRP
1516
EN In tennis you have to hit the ball over the net.
Срп У тенису мораш да пребациш лоптицу преко мреже.
SRP U ténisu mőrāš da prèbāci ̄š lȍpticu preko mrȅže.
IPA [ u těːnisu môːraːʃ da prěbaːʦiːʃ lôptiʦu preko mrêʒe || ]
1517
EN We had to walk home last night. There were no buses.
Срп Синоћ смо морали пешке да се вратимо кући. Није било
аутобуса.
SRP Si ̏nōć smo mórali pȅške da se vra̋ti ̄mo kȕći. Ni ́jē bi ́lo autóbusa.
IPA [ si ̂noːʨ smo mǒːrali pêʃke da se vrâːtiːmo kûʨi || ni ̌ːjeː bi ̌ːlo
autǒːbusa || ]
1518
EN It's late. I have to go now. I'll see you tomorrow.
Срп Касно је. Сада морам да идем. Видимо се сутра.
SRP Kȁsno je. Sàdā mőrām da i ̀dēm. Vi ̏dimō se sȕtra.
IPA [ kâsno je || sǎdaː môːraːm da i ̌deːm || vi ̂dimoː se sûtra || ]
1519
EN I went to the store after work yesterday. I had to buy some food.
Срп Јуче сам после посла отишао (♀отишла) кући. Морао
(♀морала) сам да купим нешто за јело.
SRP Jùčē sam pòsle pòsla ȍtišao (♀ȍtišla) kȕći. Mórao (♀mórala)
sam da kűpi ̄m nȅšto za jȅlo.
IPA [ jǔʧeː sam pǒsle pǒsla ôtiʃao (ôtiʃla) kûʨi || mǒːrao (mǒːrala)
sam da kûːpiːm nêʃto za jêlo || ]
ENSRP 143
1520
EN This train doesn't go all the way downtown. You have to change
at the next station.
Срп Овај воз не иде све до центра града. Морате да преседнете
на следећој станици.
SRP Òvāj vőz nè idē svȅ do cȅntra gra̋da. Mőrāte da prèsednēte na
slèdēćōj stȁnici.
IPA [ ǒvaːj vôːz ně ideː svê do ʦêntra ɡrâːda || môːraːte da prěsedneːte
na slědeːʨoːj stâniʦi || ]
1521
EN We took a test yesterday. We had to answer six (6) questions out
of ten (10).
Срп Јуче смо имали тест. Морали смо да одговоримо на шест од
десет питања.
SRP Jùčē smo i ̀mali ̄ tȅst. Mórali smo da ȍdgòvori ̄mo na še̋st od dȅset
pi ́tanja.
IPA [ jǔʧeː smo i ̌maliː têst || mǒːrali smo da ôdɡǒvoriːmo na ʃêːst od
dêset pi ̌ːtanja || ]
1522
EN I'm going to bed. I have to get up early tomorrow.
Срп Идем у кревет. Сутра морам рано да устанем.
SRP ̀ m u krèvet. Sȕtra mőrām rȁno da ùstanēm.
Idē
IPA [ i ̌deːm u krěvet || sûtra môːraːm râno da ǔstaneːm || ]
1523
EN Ravi and his cousin Tara can't go out with us tonight. They have
to take care of Tara's little brother.
Срп Рави и његова рођака Тара не могу са нама вечерас. Морају
да чувају Тариног малог брата.
SRP Rȁvi i njègova ròđaka Tȁra nè mogū sa nȁma večèras. Mórāju da
čűvaju Tȁrinog ma̋log brȁta.
IPA [ râvi i njěɡova rǒђaka târa ně moɡuː sa nâma veʧěras || mǒːraːju
da ʧûːvaju târinoɡ mâːloɡ brâta || ]
144 ENSRP
1524
EN I have to get up early tomorrow. — What time do you have to
get up?
Срп Ја сутра морам да устанем рано. У колико сати ти мораш да
устанеш?
SRP Ja̋ sȕtra mőrām da ùstanēm rȁno. U koli ̀ko sáti ti ̋ mőrāš da
ùstanēš?
IPA [ jâː sûtra môːraːm da ǔstaneːm râno || u koli ̌ko sǎːti ti ̂ː môːraːʃ da
ǔstaneːʃ || ]
1525
EN Chris had to wait a long time. — How long did he have to wait?
Срп Крис је морао дуго да чека. Колико је дуго морао да чека?
SRP Kri ̏s je mórao dȕgo da čȅkā. Koli ̀ko je dȕgo mórao da čȅkā?
IPA [ kri ̂s je mǒːrao dûɡo da ʧêkaː || koli ̌ko je dûɡo mǒːrao da ʧêkaː
|| ]
1526
EN Claire has to go somewhere. — Where does she have to go?
Срп Клер мора негде да иде. Где мора да иде?
SRP Klȅr mőrā nȅgde da i ̀dē. Gdȅ mőrā da i ̀dē?
IPA [ klêr môːraː nêɡde da i ̌deː || ɡdê môːraː da i ̌deː || ]
1527
EN We had to pay a lot of money. — How much money did you
have to pay?
Срп Морали смо много да платимо. Колико сте морали да
платите?
SRP Mórali smo mnȍgo da pla̋ti ̄mo. Koli ̀ko ste mórali da pla̋ti ̄te?
IPA [ mǒːrali smo mnôɡo da plâːtiːmo || koli ̌ko ste mǒːrali da plâːtiːte
|| ]
ENSRP 145
1528
EN I have to do some work. — What exactly do you have to do?
Срп Морам нешто да урадим. Шта тачно мораш да урадиш?
SRP Mőrām nȅšto da ùrādi ̄m. Štȁ tȁčno mőrāš da ùrādi ̄š?
IPA [ môːraːm nêʃto da ǔraːdiːm || ʃtâ tâʧno môːraːʃ da ǔraːdiːʃ || ]
1529
EN They had to leave early. — Why did they have to leave early?
Срп Они су морали рано да оду. Зашто су морали да оду тако
рано?
SRP Òni su mórali rȁno da ȍdū. Zȁšto su mórali da ȍdū tàkō rȁno?
IPA [ ǒni su mǒːrali râno da ôduː || zâʃto su mǒːrali da ôduː tǎkoː râno
|| ]
1530
EN Minoru has to go to Moscow. — When does he have to go?
Срп Минору мора да иде у Москву. Када мора да иде?
SRP Minȍru mőrā da i ̀dē u Mȍskvu. Kàda mőrā da i ̀dē?
IPA [ minôru môːraː da i ̌deː u môskvu || kǎda môːraː da i ̌deː || ]
1531
EN Why are you going out? You don't have to go out.
Срп Зашто излазиш? Не мораш да изађеш.
SRP Zȁšto i ̀zlazi ̄š? Nè mōrāš da i ̀zāđēš.
IPA [ zâʃto i ̌zlaziːʃ || ně moːraːʃ da i ̌zaːђeːʃ || ]
1532
EN Why is Megumi waiting? She doesn't have to wait.
Срп Зашто Мегуми чека? Не мора да чека.
SRP Zȁšto Megùmi čȅkā? Nè mōrā da čȅkā.
IPA [ zâʃto meɡǔmi ʧêkaː || ně moːraː da ʧêkaː || ]
146 ENSRP
1533
EN Why did you get up early? You didn't have to get up so early.
Срп Зашто си устао (♀устала) рано? Ниси морао (♀морала) да
устанеш тако рано.
SRP Zȁšto si ùstao (♀ùstala) rȁno? Ni ́si ̄ mórao (♀mórala) da ùstanēš
tàkō rȁno.
IPA [ zâʃto si ǔstao (ǔstala) râno || ni ̌ːsiː mǒːrao (mǒːrala) da ǔstaneːʃ
tǎkoː râno || ]
1534
EN Why is David working so hard? He doesn't have to work so hard.
Срп Зашто Давид толико ради? Не мора толико много да ради?
SRP Zȁšto Dàvid toli ̀kō ra̋di ̄? Nè mōrā toli ̀kō mnȍgo da ra̋di ̄?
IPA [ zâʃto dǎvid toli ̌koː râːdiː || ně moːraː toli ̌koː mnôɡo da râːdiː || ]
1535
EN Why do you want to leave now? We don't have to leave now.
Срп Зашто хоћеш да одемо сада? Не морамо сада да одемо.
SRP Zȁšto hȍćēš da ȍdēmo sàdā? Nè mōrāmo sàdā da ȍdēmo.
IPA [ zâʃto xôʨeːʃ da ôdeːmo sǎdaː || ně moːraːmo sǎdaː da ôdeːmo ||
]
1536
EN Why did they tell me something I already know? They didn't
have to tell me that.
Срп Зашто су ми рекли (♀рекле) нешто што сам већ знао
(♀знала)? Нису то морали (♀морале) да ми кажу.
SRP Zȁšto su mi rèkli (♀rèkle) nȅšto što sam vȅć znȁo (♀znȁla)?
Ni ́sū tő mórali (♀mórale) da mi ka̋žū.
IPA [ zâʃto su mi rěkli (rěkle) nêʃto ʃto sam vêʨ znâo (znâla) || ni ̌ːsuː
tôː mǒːrali (mǒːrale) da mi kâːʒuː || ]
ENSRP 147
1537
EN I have to drive fifty (50) miles to work every day. > I have to
drive eighty (80) kilometers to work every day.
Срп Свакога дана морам да возим осамдесет километара до
посла.
SRP Svȁkoga da̋na mőrām da vȍzi ̄m osamdèset ki ̏lomētarā do pòsla.
IPA [ svâkoɡa dâːna môːraːm da vôziːm osamděset ki ̂lomeːtaraː do
pǒsla || ]
1538
EN I have to take the subway to class every day.
Срп Свакога дана морам да идем метроом на час.
SRP Svȁkoga da̋na mőrām da i ̀dēm metròōm na čȁs.
IPA [ svâkoɡa dâːna môːraːm da i ̌deːm metrǒoːm na ʧâs || ]
1539
EN I had to have dinner with my family yesterday.
Срп Јуче сам морао (♀морала) да вечерам са својом породицом.
SRP Jùčē sam mórao (♀mórala) da vèčerām sa svòjom pórodicom.
IPA [ jǔʧeː sam mǒːrao (mǒːrala) da věʧeraːm sa svǒjom pǒːrodiʦom
|| ]
1540
EN I had to visit my grandfather in the hospital last week.
Срп Прошле недеље сам морао (♀морала) да посетим свог деду
у болници.
SRP Prȍšlē nèdelje sam mórao (♀mórala) da posȅti ̄m svőg dedu u
bólnici.
IPA [ prôʃleː nědelje sam mǒːrao (mǒːrala) da posêtiːm svôːɡ dedu u
bǒːlniʦi || ]
148 ENSRP
1541
EN I had to take a lot of classes when I was younger.
Срп Када сам био млађи (♀била млађа), морао (♀морала) сам да
идем на много часова.
SRP Kàda sam bi ̏o mlȁđi ̄ (♀bi ́la mlȁđā), mórao (♀mórala) sam da
i ̀dēm na mnȍgo čȁsovā.
IPA [ kǎda sam bi ̂o mlâђiː (bi ̌ːla mlâђaː) | mǒːrao (mǒːrala) sam da
i ̌deːm na mnôɡo ʧâsovaː || ]
1542
EN Would you like some coffee?
Срп Хоћеш ли кафу?
SRP Hȍćēš li kàfu?
IPA [ xôʨeːʃ li kǎfu || ]
1543
EN Would you like a piece of candy?
Срп Хоћеш ли бомбону?
SRP Hȍćēš li bombónu?
IPA [ xôʨeːʃ li bombǒːnu || ]
1544
EN Which would you like, tea or coffee?
Срп Шта желиш, чај или кафу?
SRP Štȁ žèli ̄š, ča̋j ili kàfu?
IPA [ ʃtâ ʒěliːʃ | ʧâːj ili kǎfu || ]
1545
EN Would you like to go for a walk?
Срп Да ли би хтео (♀хтела) да прошетамо?
SRP Dȁ li bi htȅo (♀htȅla) da pròšētāmo?
IPA [ dâ li bi xtêo (xtêla) da prǒʃeːtaːmo || ]
ENSRP 149
1546
EN Would you like to have dinner with us on Sunday?
Срп Да ли би хтео (♀хтела) да вечераш с нама у недељу?
SRP Dȁ li bi htȅo (♀htȅla) da vèčerāš s nȁma u nèdelju?
IPA [ dâ li bi xtêo (xtêla) da věʧeraːʃ s nâma u nědelju || ]
1547
EN I'd love to have dinner on Sunday.
Срп Баш бих волела да идемо на вечеру у недељу.
SRP Bȁš bih vòlela da i ̀dēmo na vèčeru u nèdelju.
IPA [ bâʃ bix vǒlela da i ̌deːmo na věʧeru u nědelju || ]
1548
EN What would you like to do tonight?
Срп Шта би желео (♀желела) да радимо вечерас?
SRP Štȁ bi žèleo (♀žèlela) da ra̋di ̄mō večèras?
IPA [ ʃtâ bi ʒěleo (ʒělela) da râːdiːmoː veʧěras || ]
1549
EN I'm thirsty. I'd like a drink.
Срп жедан (♀жедна) сам. Хтео (♀хтела) бих нешто да попијем.
SRP žédan (♀žédna) sam. Htȅo (♀htȅla) bih nȅšto da pȍpijēm.
IPA [ ʒěːdan (ʒěːdna) sam || xtêo (xtêla) bix nêʃto da pôpijeːm || ]
1550
EN I'd like some information about hotels, please.
Срп Желео (♀желела) бих неке информације о хотелима, молим
вас.
SRP Žèleo (♀žèlela) bih nȅke informácije o hòtelima, mȍli ̄m vas.
IPA [ ʒěleo (ʒělela) bix nêke informǎːʦije o xǒtelima | môliːm vas || ]
150 ENSRP
1551
EN I'm feeling tired. I'd like to stay home tonight.
Срп Осећам се уморно. Вечерас бих хтео (♀хтела) да останем
код куће.
SRP Òsećām se ȕmōrno. Večèras bih htȅo (♀htȅla) da òstanēm kod
kȕće.
IPA [ ǒseʨaːm se ûmoːrno || veʧěras bix xtêo (xtêla) da ǒstaneːm kod
kûʨe || ]
1552
EN Would you like to go to the movies tonight?
Срп Да ли би хтео (♀хтела) вечерас са мном у биоскоп?
SRP Dȁ li bi htȅo (♀htȅla) večèras sȁ mnōm u bi ̏oskop?
IPA [ dâ li bi xtêo (xtêla) veʧěras sâ mnoːm u bi ̂oskop || ]
1553
EN Do you like to go to the movies? — Yes, I go to the movies a
lot.
Срп Да ли волиш да идеш у биоскоп? — Да, ја баш често идем у
биоскоп.
SRP Dȁ li vȍli ̄š da i ̀dēš u bi ̏oskop? — Da̋, ja̋ bȁš če̋sto i ̀dēm u
bi ̏oskop.
IPA [ dâ li vôliːʃ da i ̌deːʃ u bi ̂oskop || — dâː | jâː bâʃ ʧêːsto i ̌deːm u
bi ̂oskop || ]
1554
EN I'd like an orange juice, please. > Can I have an orange juice?
Срп Хтео (♀хтела) бих сок од наранџе, молим вас. Могу ли
добити сок од наранџе?
SRP Htȅo (♀htȅla) bih sők od nàrāndže, mȍli ̄m vas. Mògū li dòbiti
sők od nàrāndže?
IPA [ xtêo (xtêla) bix sôːk od nǎraːnʤe | môliːm vas || mǒɡuː li dǒbiti
sôːk od nǎraːnʤe || ]
ENSRP 151
1555
EN I like orange juice.
Срп Волим сок од наранџе.
SRP Vȍli ̄m sők od nàrāndže.
IPA [ vôliːm sôːk od nǎraːnʤe || ]
1556
EN What would you like to do next weekend?
Срп Шта би желео (♀желела) да радиш следећег викенда?
SRP Štȁ bi žèleo (♀žèlela) da ra̋di ̄š slèdećēg vi ̀kenda?
IPA [ ʃtâ bi ʒěleo (ʒělela) da râːdiːʃ slědeʨeːɡ vi ̌kenda || ]
1557
EN What do you like to do on weekends?
Срп Шта волиш да радиш викендом?
SRP Štȁ vȍli ̄š da ra̋di ̄š vi ̀kendōm?
IPA [ ʃtâ vôliːʃ da râːdiːʃ vi ̌kendoːm || ]
1558
EN You want to go to the movies tonight. Perhaps Emily will go
with you.
Срп Ти вечерас хоћеш да идеш у биоскоп. Можда ће Емили ићи
с тобом.
SRP Ti ̋ večèras hȍćēš da i ̀dēš u bi ̏oskop. Mȍžda će Emili i ̀ći s tȍbom.
IPA [ ti ̂ː veʧěras xôʨeːʃ da i ̌deːʃ u bi ̂oskop || môʒda ʨe emili i ̌ʨi s
tôbom || ]
1559
EN Would you like to go to the movies with me tonight?
Срп Да ли би хтео (♀хтела) да идеш са мном у биоскоп вечерас?
SRP Dȁ li bi htȅo (♀htȅla) da i ̀dēš sȁ mnōm u bi ̏oskop večèras?
IPA [ dâ li bi xtêo (xtêla) da i ̌deːʃ sâ mnoːm u bi ̂oskop veʧěras || ]
152 ENSRP
1560
EN You want to play tennis tomorrow. Perhaps Wenjie will play,
too.
Срп Ти сутра желиш да играш тенис. Можда ће и Венђе играти.
SRP Ti ̋ sȕtra žèli ̄š da i ̏grāš ténis. Mȍžda će i Vènđe i ̏grati.
IPA [ ti ̂ː sûtra ʒěliːʃ da i ̂ɡraːʃ těːnis || môʒda ʨe i věnђe i ̂ɡrati || ]
1561
EN Would you like to play tennis with me tomorrow?
Срп Да ли би желео (♀желела) да сутра играш тенис са мном?
SRP Dȁ li bi žèleo (♀žèlela) da sȕtra i ̏grāš ténis sȁ mnōm?
IPA [ dâ li bi ʒěleo (ʒělela) da sûtra i ̂ɡraːʃ těːnis sâ mnoːm || ]
1562
EN You have an extra ticket for a concert next week. Perhaps Helen
will come.
Срп Ти имаш једну карту вишка за концерт следеће недеље.
Можда ће Хелен ићи с тобом.
SRP Ti ̋ i ̀māš jèdnu ka̋rtu vi ́ška za kòncert slèdećē nèdelje. Mȍžda će
Hȅlen i ̀ći s tȍbom.
IPA [ ti ̂ː i ̌maːʃ jědnu kâːrtu vi ̌ːʃka za kǒnʦert slědeʨeː nědelje ||
môʒda ʨe xêlen i ̌ʨi s tôbom || ]
1563
EN Would you like to go to a concert with me next week?
Срп Да ли би хтео (♀хтела) да идеш са мном на концерт следеће
недеље?
SRP Dȁ li bi htȅo (♀htȅla) da i ̀dēš sȁ mnōm na kòncert slèdećē
nèdelje?
IPA [ dâ li bi xtêo (xtêla) da i ̌deːʃ sâ mnoːm na kǒnʦert slědeʨeː
nědelje || ]
ENSRP 153
1564
EN It's raining, and Yaqin's going out. She doesn't have an umbrella,
but you have one.
Срп Пада киша, а Јаћин излази. Она нема кишобран, али ти
имаш.
SRP Pȁdā ki ̏ša, a Jàći ̄n i ̀zlazi ̄. Òna ne̋mā ki ̏šobrān, ali ti ̋ i ̀māš.
IPA [ pâdaː ki ̂ʃa | a jǎʨiːn i ̌zlaziː || ǒna nêːmaː ki ̂ʃobraːn | ali ti ̂ː i ̌maːʃ
|| ]
1565
EN Would you like to borrow my umbrella?
Срп Желиш ли да позајмиш мој кишобран?
SRP Žèli ̄š li da pòzājmi ̄š mőj ki ̏šobrān?
IPA [ ʒěliːʃ li da pǒzaːjmiːʃ môːj ki ̂ʃobraːn || ]
1566
EN What would you like to drink?
Срп Шта би желео (♀желела) да попијеш?
SRP Štȁ bi žèleo (♀žèlela) da pȍpijēš?
IPA [ ʃtâ bi ʒěleo (ʒělela) da pôpijeːʃ || ]
1567
EN Would you like to go out for a walk?
Срп Да ли би хтео (♀хтела) да изађемо у шетњу?
SRP Dȁ li bi htȅo (♀htȅla) da i ̀zāđēmo u šétnju?
IPA [ dâ li bi xtêo (xtêla) da i ̌zaːђeːmo u ʃěːtnju || ]
1568
EN I like onions, but I don't eat them very often.
Срп Волим црни лук, али га не једем баш често.
SRP Vȍli ̄m cr̋ni ̄ lȕk, ali ga nè jedēm bȁš če̋sto.
IPA [ vôliːm ʦr̂ːniː lûk | ali ɡa ně jedeːm bâʃ ʧêːsto || ]
154 ENSRP
1569
EN What time would you like to have dinner tonight?
Срп У колико сати би хтео (♀хтела) да вечерамо?
SRP U koli ̀ko sáti bi htȅo (♀htȅla) da vèčeramo?
IPA [ u koli ̌ko sǎːti bi xtêo (xtêla) da věʧeramo || ]
1570
EN Would you like something to eat?
Срп Да ли би хтео (♀хтела) нешто да поједеш?
SRP Dȁ li bi htȅo (♀htȅla) nȅšto da pòjedēš?
IPA [ dâ li bi xtêo (xtêla) nêʃto da pǒjedeːʃ || ]
1571
EN Do you like your new job?
Срп Како ти се свиђа нови посао?
SRP Kȁko ti ̋ se svi ̋đā nȍvi pòsao?
IPA [ kâko ti ̂ː se svi ̂ːђaː nôvi pǒsao || ]
1572
EN I'm tired. I'd like to go to bed now.
Срп Уморан (♀уморна) сам. Сада бих хтео (♀хтела) да идем у
кревет.
SRP Ȕmōran (♀ȕmōrna) sam. Sàdā bih htȅo (♀htȅla) da i ̀dēm u
krèvet.
IPA [ ûmoːran (ûmoːrna) sam || sǎdaː bix xtêo (xtêla) da i ̌deːm u
krěvet || ]
1573
EN I'd like some dumplings, please.
Срп Хтео (♀хтела) бих мало кнедли, молим вас.
SRP Htȅo (♀htȅla) bih mȁlo knédli, mȍli ̄m vas.
IPA [ xtêo (xtêla) bix mâlo kněːdli | môliːm vas || ]
ENSRP 155
1574
EN What kind of music do you like?
Срп Какву музику волиш?
SRP Kàkvu mùziku vȍli ̄š?
IPA [ kǎkvu mǔziku vôliːʃ || ]
1575
EN Heuiyeon likes to sit on the floor. She doesn't want to sit on a
chair.
Срп Хјонјонг воли да седи на поду. Она не жели да седи на
столици.
SRP Hjònjōng vȍli ̄ da sèdi ̄ na pòdu. Òna ne žèli ̄ da sèdi ̄ na stòlici.
IPA [ xjǒnjoːnɡ vôliː da sědiː na pǒdu || ǒna ne ʒěliː da sědiː na stǒliʦi
|| ]
1576
EN I'd rather sit on the floor. > I would prefer to sit on the floor.
Срп Радије бих седео (♀седела) на поду. Више волим да седим
на поду.
SRP Ràdijē bih sèdēo (♀sèdēla) na pòdu. Vi ̏šē vȍli ̄m da sèdi ̄m na
pòdu.
IPA [ rǎdijeː bix sědeːo (sědeːla) na pǒdu || vi ̂ʃeː vôliːm da sědiːm na
pǒdu || ]
1577
EN I don't really want to go out. I'd rather stay at home.
Срп Заиста не желим да изађем. Радије бих остао (♀остала) код
куће.
SRP Zȁista ne žèli ̄m da i ̀zāđēm. Ràdijē bih òstao (♀òstala) kod kȕće.
IPA [ zâista ne ʒěliːm da i ̌zaːђeːm || rǎdijeː bix ǒstao (ǒstala) kod
kûʨe || ]
156 ENSRP
1578
EN Should we go now? — No, not yet. I'd rather wait until later.
Срп Треба ли сада да идемо? Не, још увек не. Ја бих радије
сачекао (♀сачекала) још мало.
SRP Trȅbā li sàdā da i ̀dēmo? Ne̋, još ȕvēk ne̋. Ja̋ bih ràdijē sàčȅkao
(♀sàčȅkala) još mȁlo.
IPA [ trêbaː li sǎdaː da i ̌deːmo || nêː | joʃ ûveːk nêː || jâː bix rǎdijeː
sǎʧêkao (sǎʧêkala) joʃ mâlo || ]
1579
EN I'd like to go now, but Gary would rather wait until later.
Срп Ја бих сада да идем, али Гари би радије сачекао још мало.
SRP Ja̋ bih sàdā da i ̀dēm, ali Gȁri bi ràdijē sàčȅkao još mȁlo.
IPA [ jâː bix sǎdaː da i ̌deːm | ali ɡâri bi rǎdijeː sǎʧêkao joʃ mâlo || ]
1580
EN I don't like to be late. I'd rather be early.
Срп Не волим да касним. Више волим да стигнем раније.
SRP Nè voli ̄m da kȁsni ̄m. Vi ̏šē vȍli ̄m da sti ̏gnem rànijē.
IPA [ ně voliːm da kâsniːm || vi ̂ʃeː vôliːm da sti ̂ɡnem rǎnijeː || ]
1581
EN I'm feeling tired. I'd rather not go out tonight.
Срп Осећам се уморно. Вечерас радије не бих изашао (♀изашла).
SRP Òsećām se ȕmōrno. Večèras ràdijē nè bih i ̀zašao (♀i ̀zašla).
IPA [ ǒseʨaːm se ûmoːrno || veʧěras rǎdijeː ně bix i ̌zaʃao (i ̌zaʃla) || ]
1582
EN Jisang is feeling tired. He'd rather not go out tonight.
Срп Ђисанг се осећа уморно. Радије не би изашао вечерас.
SRP Đi ̀sāng se òsećā ȕmōrno. Ràdijē nȅ bi i ̀zašao večèras.
IPA [ ʨi ̌saːnɡ se ǒseʨaː ûmoːrno || rǎdijeː nê bi i ̌zaʃao veʧěras || ]
ENSRP 157
1583
EN We're not hungry. We'd rather not eat yet.
Срп Ми нисмо гладни. Радије не бисмо јели.
SRP Mi ̋ ni ́smo gládni. Ràdijē nè bismo jȅli ̄.
IPA [ mi ̂ː ni ̌ːsmo ɡlǎːdni || rǎdijeː ně bismo jêliː || ]
1584
EN Would you like to go out tonight? — I'd rather not.
Срп Да ли би хтео да изађеш вечерас? — Радије не бих.
SRP Dȁ li bi htȅo da i ̀zāđēš večèras? — Ràdijē nè bih.
IPA [ dâ li bi xtêo da i ̌zaːђeːʃ veʧěras || — rǎdijeː ně bix || ]
1585
EN Would you rather have milk or juice? — Juice, please.
Срп Да ли би радије попио млеко или сок? — Сок, молим те.
SRP Dȁ li bi ràdijē pȍpio mléko ili sők? — Sők, mȍli ̄m te.
IPA [ dâ li bi rǎdijeː pôpio mlěːko ili sôːk || — sôːk | môliːm te || ]
1586
EN Which would you rather do: go to the movies or watch a DVD at
home?
Срп Шта би радије: да идеш у биоскоп или да гледаш де-ве-де
код куће?
SRP Štȁ bi ràdijē: da i ̀dēš u bi ̏oskop ili da glȅdāš de-ve-de kod kȕće?
IPA [ ʃtâ bi rǎdijeː | da i ̌deːʃ u bi ̂oskop ili da ɡlêdaːʃ de-ve-de kod
kûʨe || ]
1587
EN I'd rather stand than sit.
Срп Радије ћу стајати него седети.
SRP Ràdijē ću stàjati nego sedeti.
IPA [ rǎdijeː ʨu stǎjati neɡo sedeti || ]
158 ENSRP
1588
EN Jessica would rather not go out.
Срп Џесика радије не би изашла.
SRP Džesika ràdijē nȅ bi i ̀zašla.
IPA [ ʤesika rǎdijeː nê bi i ̌zaʃla || ]
1589
EN I'd prefer to sit than stand.
Срп Више волим да седим него да стојим.
SRP Vi ̏šē vȍli ̄m da sèdi ̄m nego da stòji ̄m.
IPA [ vi ̂ʃeː vôliːm da sědiːm neɡo da stǒjiːm || ]
1590
EN I'd prefer to sit rather than stand.
Срп Више волим да седим него да стојим.
SRP Vi ̏šē vȍli ̄m da sèdi ̄m nego da stòji ̄m.
IPA [ vi ̂ʃeː vôliːm da sědiːm neɡo da stǒjiːm || ]
1591
EN Zhirong would prefer not to go out.
Срп Жиронг радије не би изашао.
SRP Ži ̀rong ràdijē nȅ bi i ̀zašao.
IPA [ ʒi ̌ronɡ rǎdijeː nê bi i ̌zaʃao || ]
1592
EN I'd rather go out than stay home.
Срп Ја бих радије изашао (♀изашла) него остао (♀остала) код
куће.
SRP Ja̋ bih ràdijē i ̀zašao (♀i ̀zašla) nego òstao (♀òstala) kod kȕće.
IPA [ jâː bix rǎdijeː i ̌zaʃao (i ̌zaʃla) neɡo ǒstao (ǒstala) kod kûʨe || ]
ENSRP 159
1593
EN I'd rather have a dog than a cat.
Срп Радије бих имао (♀имала) пса него мачку.
SRP Ràdijē bih i ̀mao (♀i ̀mala) psa̋ nego mȁčku.
IPA [ rǎdijeː bix i ̌mao (i ̌mala) psâː neɡo mâʧku || ]
1594
EN We'd rather go to the movies than watch a DVD at home.
Срп Ми бисмо радије ишли у биоскоп него гледали (♀гледале)
де-ве-де код куће.
SRP Mi ̋ bismo ràdijē i ̏šli u bi ̏oskop nego glȅdali (♀glȅdale) de̋-ve-de̋
kod kȕće.
IPA [ mi ̂ː bismo rǎdijeː i ̂ʃli u bi ̂oskop neɡo ɡlêdali (ɡlêdale) dêː-ve-dêː
kod kûʨe || ]
1595
EN I'd rather be at home right now than here.
Срп Сада бих радије био (♀била) код куће него тамо.
SRP Sàdā bih ràdijē bi ̏o (♀bi ́la) kod kȕće nego tȁmo.
IPA [ sǎdaː bix rǎdijeː bi ̂o (bi ̌ːla) kod kûʨe neɡo tâmo || ]
1596
EN Don't you want to watch TV? — No, I'd rather read my novel.
Срп Зар нећеш да гледаш те-ве? — Не, радије ћу читати књигу.
SRP Zar ne̋ćeš da glȅdāš te̋-ve̋? — Ne̋, ràdijē ću či ̀tati knji ̏gu.
IPA [ zar nêːʨeʃ da ɡlêdaːʃ têː-vêː || — nêː | rǎdijeː ʨu ʧi ̌tati knji ̂ɡu ||
]
1597
EN Would you like some tea? — Well, I'd rather have coffee if you
have some.
Срп Да ли би хтео (♀хтела) чаја? — Па, радије бих кафу, ако
имаш.
SRP Dȁ li bi htȅo (♀htȅla) čàja? — Pa, ràdijē bih kàfu, ako i ̀māš.
IPA [ dâ li bi xtêo (xtêla) ʧǎja || — pa | rǎdijeː bix kǎfu | ako i ̌maːʃ ||
]
160 ENSRP
1598
EN Should we go out now? — I'd rather wait until it stops raining.
Срп Да ли да изађемо сада? — Ја бих радије сачекао (♀сачекала)
да стане киша.
SRP Dȁ li da i ̀zāđēmo sàdā? — Ja̋ bih ràdijē sàčȅkao (♀sàčȅkala) da
stȁnē ki ̏ša.
IPA [ dâ li da i ̌zaːђeːmo sǎdaː || — jâː bix rǎdijeː sǎʧêkao (sǎʧêkala)
da stâneː ki ̂ʃa || ]
1599
EN Should we have dinner now, or wait until later?
Срп Да ли да вечерамо сада, или да сачекамо још мало?
SRP Dȁ li da vèčeramo sàdā, ili da sàčekāmo još mȁlo?
IPA [ dâ li da věʧeramo sǎdaː | ili da sǎʧekaːmo joʃ mâlo || ]
1600
EN Would you like a glass of juice, or some water?
Срп Да ли би хтео чашу сока, или воде?
SRP Dȁ li bi htȅo čašu sȍka, ili vòde?
IPA [ dâ li bi xtêo ʧaʃu sôka | ili vǒde || ]
1601
EN Do you want to go to the movies, or just watch TV?
Срп Да ли желиш да идеш у биоскоп, или само да гледаш те-ве?
SRP Dȁ li žèli ̄š da i ̀dēš u bi ̏oskop, ili sȁmo da glȅdāš te̋-ve̋?
IPA [ dâ li ʒěliːʃ da i ̌deːʃ u bi ̂oskop | ili sâmo da ɡlêdaːʃ têː-vêː || ]
1602
EN Should we call your brother tonight, or would you rather wait
until tomorrow morning?
Срп Да ли да позовемо твог брата вечерас, или би радије да
сачекамо до сутра ујутру?
SRP Dȁ li da pozòvēmo tvőg brȁta večèras, ili bi ràdijē da sàčekāmo
do sȕtra ȕjutru?
IPA [ dâ li da pozǒveːmo tvôːɡ brâta veʧěras | ili bi rǎdijeː da
sǎʧekaːmo do sûtra ûjutru || ]
ENSRP 161
1603
EN I'd rather stay home tonight. I'd prefer not to go out.
Срп Вечерас бих радије остао (♀остала) код куће. Радије не бих
изашао (♀изашла).
SRP Večèras bih ràdijē òstao (♀òstala) kod kȕće. Ràdijē nè bih
i ̀zašao (♀i ̀zašla).
IPA [ veʧěras bix rǎdijeː ǒstao (ǒstala) kod kûʨe || rǎdijeː ně bix
i ̌zaʃao (i ̌zaʃla) || ]
1604
EN Should we walk home, or would you rather take a taxi?
Срп Хоћеш ли да идемо кући пешке, или би радије да узмемо
такси?
SRP Hȍćēš li da i ̀dēmo kȕći pȅške, ili bi ràdijē da ȕzmēmo tȁksi?
IPA [ xôʨeːʃ li da i ̌deːmo kûʨi pêʃke | ili bi rǎdijeː da ûzmeːmo tâksi
|| ]
1605
EN Do you want me to come with you, or would you prefer to go
alone?
Срп Хоћеш ли да пођем с тобом, или би радије ишао сам
(♀ишла сама)?
SRP Hȍćēš li da pőđēm s tȍbom, ili bi ràdijē i ̀šao sa̋m (♀i ̀šla sáma)?
IPA [ xôʨeːʃ li da pôːђeːm s tôbom | ili bi rǎdijeː i ̌ʃao sâːm (i ̌ʃla
sǎːma) || ]
1606
EN Yiting doesn't want to go to college. She'd rather get a job.
Срп Јитинг не жели да упише факултет. Радије би се запослила.
SRP Ji ̀ting ne žèli ̄ da ùpi ̄šē fakùltēt. Ràdijē bi se zapòslila.
IPA [ ji ̌tinɡ ne ʒěliː da ǔpiːʃeː fakǔlteːt || rǎdijeː bi se zapǒslila || ]
162 ENSRP
1607
EN Can I help you with your suitcase? — No, thank you. I'd rather
do it myself.
Срп Да ти помогнем са кофером? — Не, хвала ти. Радије ћу сама.
SRP Da ti ̋ pòmognēm sa kȍferom? — Ne̋, hvála ti. Ràdijē ću sáma.
IPA [ da ti ̂ː pǒmoɡneːm sa kôferom || — nêː | xvǎːla ti || rǎdijeː ʨu
sǎːma || ]
1608
EN I'd rather not call him. I'd prefer to write him an email.
Срп Радије га не бих звао (♀звала). Пре бих му написао
(♀написала) имејл.
SRP Ràdijē ga nè bih zva̋o (♀zvála). Pre̋ bih mu napi ́sao (♀napi ́sala)
i ̀mējl.
IPA [ rǎdijeː ɡa ně bix zvâːo (zvǎːla) || prêː bix mu napi ̌ːsao
(napi ̌ːsala) i ̌meːjl || ]
1609
EN Which would you prefer to be: a bus driver or an airplane pilot?
Срп Шта би више волео да будеш: возач аутобуса или пилот
авиона?
SRP Štȁ bi vi ̏šē vòleo da bȕdēš: vòzāč autóbusa ili pi ̀lōt avióna?
IPA [ ʃtâ bi vi ̂ʃeː vǒleo da bûdeːʃ | vǒzaːʧ autǒːbusa ili pi ̌loːt aviǒːna ||
]
1610
EN I'd rather be an airplane pilot than a bus driver.
Срп Више бих волео да будем пилот авиона него возач аутобуса.
SRP Vi ̏šē bih vòleo da bȕdēm pi ̀lōt avióna nego vòzāč autóbusa.
IPA [ vi ̂ʃeː bix vǒleo da bûdeːm pi ̌loːt aviǒːna neɡo vǒzaːʧ autǒːbusa ||
]
ENSRP 163
1611
EN Which would you prefer to be: a journalist or a school teacher?
Срп Шта би више волео да будеш: новинар или наставник?
SRP Štȁ bi vi ̏šē vòleo da bȕdēš: nȍvinār ili nástāvni ̄k?
IPA [ ʃtâ bi vi ̂ʃeː vǒleo da bûdeːʃ | nôvinaːr ili nǎːstaːvniːk || ]
1612
EN I'd rather be a journalist than a school teacher.
Срп Радије бих био (♀била) новинар него наставник.
SRP Ràdijē bih bi ̏o (♀bi ́la) nȍvinār nego nástāvni ̄k.
IPA [ rǎdijeː bix bi ̂o (bi ̌ːla) nôvinaːr neɡo nǎːstaːvniːk || ]
1613
EN Where would you prefer to live: in a big city or a small town?
Срп Где би више волео (♀волела) да живиш: у великом граду
или у малом граду?
SRP Gdȅ bi vi ̏šē vòleo (♀vòlela) da ži ́vi ̄š: u vȅlikom gra̋du ili u
ma̋lom gra̋du?
IPA [ ɡdê bi vi ̂ʃeː vǒleo (vǒlela) da ʒi ̌ːviːʃ | u vêlikom ɡrâːdu ili u
mâːlom ɡrâːdu || ]
1614
EN I'd rather live in a big city than a small town.
Срп Ја бих више волео (♀волела) да живим у великом него у
малом граду.
SRP Ja̋ bih vi ̏šē vòleo (♀vòlela) da ži ́vi ̄m u vȅlikom nego u ma̋lom
gra̋du.
IPA [ jâː bix vi ̂ʃeː vǒleo (vǒlela) da ʒi ̌ːviːm u vêlikom neɡo u mâːlom
ɡrâːdu || ]
1615
EN Which would you prefer to have: a small house or a big one?
Срп Да ли би више волео (♀волела) да имаш малу или велику
кућу?
SRP Dȁ li bi vi ̏šē vòleo (♀vòlela) da i ̀māš ma̋lu ili vȅliku kȕću?
IPA [ dâ li bi vi ̂ʃeː vǒleo (vǒlela) da i ̌maːʃ mâːlu ili vêliku kûʨu || ]
164 ENSRP
1616
EN I'd rather have a big house than a small one.
Срп Више бих волео (♀волела) да имам велику него малу кућу.
SRP Vi ̏šē bih vòleo (♀vòlela) da i ̏mām vȅliku nego ma̋lu kȕću.
IPA [ vi ̂ʃeː bix vǒleo (vǒlela) da i ̂maːm vêliku neɡo mâːlu kûʨu || ]
1617
EN Which would you prefer to study: electronics or philosophy?
Срп Шта би више волео (♀волела) да студираш, електронику
или филозофију?
SRP Štȁ bi vi ̏šē vòleo (♀vòlela) da stùdi ̄rāš, elektròniku ili filozòfiju?
IPA [ ʃtâ bi vi ̂ʃeː vǒleo (vǒlela) da stǔdiːraːʃ | elektrǒniku ili filozǒfiju
|| ]
1618
EN I'd rather study philosophy than electronics.
Срп Радије бих студирао (♀студирала) филозофију него
електронику.
SRP Ràdijē bih stùdi ̄rāo (♀stùdi ̄rāla) filozòfiju nego elektròniku.
IPA [ rǎdijeː bix stǔdiːraːo (stǔdiːraːla) filozǒfiju neɡo elektrǒniku || ]
1619
EN Which would you prefer to watch: a football game or a movie?
Срп Шта би радије гледао (♀гледала), фудбалску утакмицу или
филм?
SRP Štȁ bi ràdijē glèdao (♀glèdála), fȕdbalsku ùtakmicu ili fi ̏lm?
IPA [ ʃtâ bi rǎdijeː ɡlědao (ɡlědǎːla) | fûdbalsku ǔtakmiʦu ili fi ̂lm || ]
1620
EN I'd rather watch a movie than a football game.
Срп Радије бих гледао (♀гледала) филм него фудбалску
утакмицу.
SRP Ràdijē bih glèdao (♀glèdála) fi ̏lm nego fȕdbalsku ùtakmicu.
IPA [ rǎdijeː bix ɡlědao (ɡlědǎːla) fi ̂lm neɡo fûdbalsku ǔtakmiʦu || ]
ENSRP 165
1621
EN Come here and look at this. — What is it?
Срп Дођи овде и погледај ово. — Шта је било?
SRP Dóđi óvde i pògledaj òvō. — Štȁ je bi ́lo?
IPA [ dǒːђi ǒːvde i pǒɡledaj ǒvoː || — ʃtâ je bi ̌ːlo || ]
1622
EN I don't want to talk to you. Go away!
Срп Нећу да причам са тобом. Одлази!
SRP Néću da pri ̋čām sa tȍbom. Òdlazi ̄!
IPA [ něːʨu da pri ̂ːʧaːm sa tôbom || ǒdlaziː || ]
1623
EN I'm not ready yet. Please wait for me.
Срп Још увек нисам спреман (♀спремна). Молим те, сачекај ме.
SRP Još ȕvēk ni ́sām sprȅman (♀sprȅmna). Mȍli ̄m te, sàčekāj me.
IPA [ joʃ ûveːk ni ̌ːsaːm sprêman (sprêmna) || môliːm te | sǎʧekaːj me
|| ]
1624
EN Please be quiet. I'm trying to concentrate.
Срп Молим те, буди тих (♀тиха). Покушавам да се
концентришем.
SRP Mȍli ̄m te, bȕdi ti ̋h (♀ti ́ha). Pokùšavām da se koncèntrišēm.
IPA [ môliːm te | bûdi ti ̂ːx (ti ̌ːxa) || pokǔʃavaːm da se konʦěntriʃeːm ||
]
1625
EN Have a good trip. Have a nice time. Have a good flight. Have
fun!
Срп Срећан пут. Лепо се проведи. Срећан лет. Уживај!
SRP Srȅćan pűt. Le̋po se provèdi. Srȅćan le̋t. Ùži ̄vaj!
IPA [ srêʨan pûːt || lêːpo se provědi || srêʨan lêːt || ǔʒiːvaj || ]
166 ENSRP
1626
EN Here, have some candy.
Срп Ево, узми бомбону.
SRP Ȅvo, ùzmi bombónu.
IPA [ êvo | ǔzmi bombǒːnu || ]
1627
EN Be careful! Don't fall!
Срп Пази! Немој да паднеш!
SRP Pȁzi! Nèmōj da pȁdnēš!
IPA [ pâzi || němoːj da pâdneːʃ || ]
1628
EN Please don't go. Stay here with me.
Срп Молим те, немој да идеш. Остани овде са мном.
SRP Mȍli ̄m te, nèmōj da i ̀dēš. Òstani óvde sȁ mnōm.
IPA [ môliːm te | němoːj da i ̌deːʃ || ǒstani ǒːvde sâ mnoːm || ]
1629
EN Be here on time. Don't be late.
Срп Дођи на време. Немој да касниш.
SRP Dóđi na vréme. Nèmōj da kȁsni ̄š.
IPA [ dǒːђi na vrěːme || němoːj da kâsniːʃ || ]
1630
EN It's a nice day. Let's go out.
Срп Баш је леп дан. Хајдемо напоље.
SRP Bȁš je le̋p da̋n. Hȁjdemo nȁpolje.
IPA [ bâʃ je lêːp dâːn || xâjdemo nâpolje || ]
1631
EN Come on! Let's dance.
Срп Хајде! Хајде да играмо.
SRP Hȁjde! Hȁjde da i ̏gramo.
IPA [ xâjde || xâjde da i ̂ɡramo || ]
ENSRP 167
1632
EN Are you ready? Let's go.
Срп Јеси ли спреман (♀спремна)? Хајдемо.
SRP Jèsi li sprȅman (♀sprȅmna)? Hȁjdemo.
IPA [ jěsi li sprêman (sprêmna) || xâjdemo || ]
1633
EN Let's have fish for dinner tonight.
Срп Хајде данас да вечерамо рибу.
SRP Hȁjde dànas da vèčeramo ri ̏bu.
IPA [ xâjde dǎnas da věʧeramo ri ̂bu || ]
1634
EN Should we go out tonight? — No, I'm tired. Let's stay home.
Срп Да изађемо вечерас? — Не, уморан (♀уморна) сам. Хајде да
останемо код куће.
SRP Da i ̀zāđēmo večèras? — Ne̋, ȕmōran (♀ȕmōrna) sam. Hȁjde da
òstanēmo kod kȕće.
IPA [ da i ̌zaːђeːmo veʧěras || — nêː | ûmoːran (ûmoːrna) sam || xâjde
da ǒstaneːmo kod kûʨe || ]
1635
EN It's cold. Let's not go out. Let's stay home.
Срп Хладно је. Хајде да не изађемо. Хајде да останемо код куће.
SRP Hládno je. Hȁjde da ne i ̀zāđēmo. Hȁjde da òstanēmo kod kȕće.
IPA [ xlǎːdno je || xâjde da ne i ̌zaːђeːmo || xâjde da ǒstaneːmo kod
kûʨe || ]
1636
EN Let's not have fish for dinner tonight. Let's have chicken.
Срп Хајде да не вечерамо рибу данас. Хајде да вечерамо
пилетину.
SRP Hȁjde da ne vèčeramo ribu dànas. Hȁjde da vèčeramo pi ̀letinu.
IPA [ xâjde da ne věʧeramo ribu dǎnas || xâjde da věʧeramo pi ̌letinu
|| ]
168 ENSRP
1637
EN I'm tired of arguing. Let's not do it any more.
Срп Уморан (♀уморна) сам од расправљања. Хајде да то више не
радимо.
SRP Ȕmōran (♀ȕmōrna) sam od ràspravljanja. Hȁjde da tő vi ̏šē nè
rādi ̄mō.
IPA [ ûmoːran (ûmoːrna) sam od rǎspravljanja || xâjde da tôː vi ̂ʃeː ně
raːdiːmoː || ]
1638
EN Would you like to play tennis? — No, let's go for a swim.
Срп Да ли би хтео (♀хтела) да играмо тенис? — Не, хајде да
идемо на базен.
SRP Dȁ li bi htȅo (♀htȅla) da i ̏gramo ténis? — Ne̋, hȁjde da i ̀dēmo na
bàzēn.
IPA [ dâ li bi xtêo (xtêla) da i ̂ɡramo těːnis || — nêː | xâjde da i ̌deːmo
na bǎzeːn || ]
1639
EN Do you want to walk home? — No, let's take the bus.
Срп Хоћеш ли да идемо кући пешке? — Не, хајде да узмемо
аутобус.
SRP Hȍćēš li da i ̀dēmo kȕći pȅške? — Ne̋, hȁjde da ȕzmēmo autóbus.
IPA [ xôʨeːʃ li da i ̌deːmo kûʨi pêʃke || — nêː | xâjde da ûzmeːmo
autǒːbus || ]
1640
EN Shall I put some music on? — No, let's watch a movie.
Срп Да пустим неку музику? — Не, хајде да гледамо филм.
SRP Da pȕsti ̄m nȅku mùziku? — Ne̋, hȁjde da glȅdāmo fi ̏lm.
IPA [ da pûstiːm nêku mǔziku || — nêː | xâjde da ɡlêdaːmo fi ̂lm || ]
ENSRP 169
1641
EN Should we have dinner at home? — No, let's go to a restaurant.
Срп Да вечерамо код куће? — Не, хајде да идемо у ресторан.
SRP Da vèčeramo kod kȕće? — Ne̋, hȁjde da i ̀dēmo u restòrān.
IPA [ da věʧeramo kod kûʨe || — nêː | xâjde da i ̌deːmo u restǒraːn ||
]
1642
EN Would you like to go now? — No, let's wait a while.
Срп Да ли би сада хтео да идемо? — Не, хајде мало да сачекамо.
SRP Dȁ li bi sàdā htȅo da i ̀dēmo? — Ne̋, hȁjde mȁlo da sàčekāmo.
IPA [ dâ li bi sǎdaː xtêo da i ̌deːmo || — nêː | xâjde mâlo da
sǎʧekaːmo || ]
1643
EN Shall I wait for you? — No, don't wait for me.
Срп Да те сачекам? — Не, немој ме чекати.
SRP Da te sàčekām? — Ne̋, nèmōj me čȅkati.
IPA [ da te sǎʧekaːm || — nêː | němoːj me ʧêkati || ]
1644
EN Should we go home now? — No, let's not go home yet.
Срп Да идемо кући? — Не, нећемо још.
SRP Da i ̀dēmo kȕći? — Ne̋, ne̋ćēmo jȍš.
IPA [ da i ̌deːmo kûʨi || — nêː | nêːʨeːmo jôʃ || ]
1645
EN Shall we go out? — No, let's not go out.
Срп Да изађемо? — Не, хајде да не изађемо.
SRP Da i ̀zāđēmo? — Ne̋, hȁjde da ne i ̀zāđēmo.
IPA [ da i ̌zaːђeːmo || — nêː | xâjde da ne i ̌zaːђeːmo || ]
170 ENSRP
1646
EN Do you want me to close the window? — No, leave the window
open.
Срп Хоћеш ли да затворим прозор? — Не, нека остане отворен.
SRP Hȍćēš li da zàtvori ̄m prózor? — Ne̋, nèkā ostane òtvoren.
IPA [ xôʨeːʃ li da zǎtvoriːm prǒːzor || — nêː | někaː ostane ǒtvoren ||
]
1647
EN Should I call you tonight? — No, call me in the morning.
Срп Да те позовем вечерас? — Не, позови ме ујутру.
SRP Da te pozòvēm večèras? — Ne̋, pozòvi me ȕjutru.
IPA [ da te pozǒveːm veʧěras || — nêː | pozǒvi me ûjutru || ]
1648
EN Do you think we should wait for Howard? — No, let's not wait
for him.
Срп Шта мислиш, да сачекамо Хауарда? — Не, хајде да га не
чекамо.
SRP Štȁ mi ̏sli ̄š, da sàčekāmo Hȁuarda? — Ne̋, hȁjde da ga ne čȅkāmo.
IPA [ ʃtâ mi ̂sliːʃ | da sǎʧekaːmo xâuarda || — nêː | xâjde da ɡa ne
ʧêkaːmo || ]
1649
EN Do you want me to turn on the light? — No, leave the light off.
Срп Хоћеш ли да угасим светло? — Не, нека остане укључено.
SRP Hȍćēš li da ùgasi ̄m svȅtlo? — Ne̋, nèkā ostane ùkljūčeno.
IPA [ xôʨeːʃ li da ǔɡasiːm svêtlo || — nêː | někaː ostane ǔkljuːʧeno ||
]
1650
EN Should we take a taxi? — No, let's take a bus.
Срп Да узмемо такси? — Не, хајде да узмемо аутобус.
SRP Da ȕzmēmo tȁksi? — Ne̋, hȁjde da ȕzmēmo autóbus.
IPA [ da ûzmeːmo tâksi || — nêː | xâjde da ûzmeːmo autǒːbus || ]
ENSRP 171
1651
EN There's a man on the roof.
Срп Неки човек је на крову.
SRP Nȅki ̄ čòvek je na kròvu.
IPA [ nêkiː ʧǒvek je na krǒvu || ]
1652
EN There's a train coming at ten thirty (10:30).
Срп Има један воз који стиже у 10:30.
SRP ̏ jèdan vőz kòji ̄ sti ̀žē u 10:30.
Imā
IPA [ i ̂maː jědan vôːz kǒjiː sti ̌ʒeː u 10:30 || ]
1653
EN There are seven (7) days in a week.
Срп У недељи има седам дана.
SRP U nèdelji i ̏mā sȅdam dána.
IPA [ u nědelji i ̂maː sêdam dǎːna || ]
1654
EN There's a big tree in the yard.
Срп Има једно велико дрво у башти.
SRP ̏ jèdno vȅliko dȑvo u bášti.
Imā
IPA [ i ̂maː jědno vêliko dr̂vo u bǎːʃti || ]
1655
EN There's nothing on TV tonight.
Срп Вечерас нема ништа на те-ве-у.
SRP Večèras ne̋mā ni ̏šta na te̋-ve̋-u.
IPA [ veʧěras nêːmaː ni ̂ʃta na têː-vêː-u || ]
172 ENSRP
1656
EN Do you have any money? — Yes, there's some in my wallet.
Срп Имаш ли новца? — Да, има нешто новца у мом новчанику.
SRP ̀ š li nóvca? — Da̋, i ̏mā nȅšto nóvca u mőm novčani ́ku.
Imā
IPA [ i ̌maːʃ li nǒːvʦa || — dâː | i ̂maː nêʃto nǒːvʦa u môːm novʧani ̌ːku
|| ]
1657
EN Excuse me, is there a hotel near here? — Yes, there is. > No,
there isn't.
Срп Извините, да ли овде негде близу постоји хотел? — Да,
постоји. Не, не постоји.
SRP Izvi ́nite, dȁ li óvde nȅgde bli ́zu postòji ̄ hòtel? — Da̋, postòji ̄. Ne̋,
ne postòji ̄.
IPA [ izvi ̌ːnite | dâ li ǒːvde nêɡde bli ̌ːzu postǒjiː xǒtel || — dâː |
postǒjiː || nêː | ne postǒjiː || ]
1658
EN We can't go skiing. There isn't any snow.
Срп Не можемо да идемо на скијање. Уопште нема снега.
SRP Nè možēmo da i ̀dēmo na ski ̏janje. Ùopšte ne̋mā sne̋ga.
IPA [ ně moʒeːmo da i ̌deːmo na ski ̂janje || ǔopʃte nêːmaː snêːɡa || ]
1659
EN There are some big trees in the yard.
Срп У дворишту има великог дрвећа.
SRP U dvȍri ̄štu i ̏mā vȅlikog dr̀vēćā.
IPA [ u dvôriːʃtu i ̂maː vêlikoɡ dřveːʨaː || ]
1660
EN There are a lot of accidents on this road.
Срп На овом путу има много несрећа.
SRP Na òvōm putu i ̏mā mnȍgo nèsreća.
IPA [ na ǒvoːm putu i ̂maː mnôɡo něsreʨa || ]
ENSRP 173
1661
EN Are there any restaurants near here? — Yes, there are. > No,
there aren't.
Срп Да ли има ресторана овде негде близу? — Да, има. Не, нема.
SRP Dȁ li i ̏mā restorana óvde nȅgde bli ́zu? — Da̋, i ̏mā. Ne̋, ne̋ma.
IPA [ dâ li i ̂maː restorana ǒːvde nêɡde bli ̌ːzu || — dâː | i ̂maː || nêː |
nêːma || ]
1662
EN This restaurant is very quiet. There aren't many people here.
Срп Овај ресторан је веома тих. Овде нема много људи.
SRP Òvāj restòrān je veòma ti ̋h. Óvde ne̋mā mnȍgo ljúdi.
IPA [ ǒvaːj restǒraːn je veǒma ti ̂ːx || ǒːvde nêːmaː mnôɡo ljǔːdi || ]
1663
EN How many players are there on a football team?
Срп Колико играча има у фудбалском тиму?
SRP Koli ̀ko igrača i ̏mā u fȕdbalskom ti ̋mu?
IPA [ koli ̌ko iɡraʧa i ̂maː u fûdbalskom ti ̂ːmu || ]
1664
EN There are eleven (11) players on a football team.
Срп У фудбалском тиму има једанаест играча.
SRP U fȕdbalskom ti ̋mu i ̏mā jedànaest igráčā.
IPA [ u fûdbalskom ti ̂ːmu i ̂maː jedǎnaest iɡrǎːʧaː || ]
1665
EN There's a book on the table.
Срп Има једна књига на столу.
SRP ̏ jèdna knji ̏ga na stòlu.
Imā
IPA [ i ̂maː jědna knji ̂ɡa na stǒlu || ]
174 ENSRP
1666
EN There's a train at ten thirty (10:30). It's an express train.
Срп Има један воз у 10:30. То је брзи воз.
SRP ̏ jèdan vőz u 10:30. Tő je br̋zi vȍz.
Imā
IPA [ i ̂maː jědan vôːz u 10:30 || tôː je br̂ːzi vôz || ]
1667
EN There's a lot of salt in this soup.
Срп У овој супи има много соли.
SRP U òvōj sȕpi i ̏mā mnȍgo sȍli.
IPA [ u ǒvoːj sûpi i ̂maː mnôɡo sôli || ]
1668
EN I don't like this soup. It's too salty.
Срп Не свиђа ми се ова супа. Превише је слана.
SRP Nè svi ̄đā mi se òvā sȕpa. Prȅvišē je slána.
IPA [ ně sviːђaː mi se ǒvaː sûpa || prêviʃeː je slǎːna || ]
1669
EN Bedford isn't an old town. There aren't any old buildings.
Срп Бедфорд није стари град. нема уопште старих зграда.
SRP Bȅdford ni ́jē stȁri gra̋d. ne̋mā ùopšte stȁrih zgra̋da.
IPA [ bêdford ni ̌ːjeː stâri ɡrâːd || nêːmaː ǔopʃte stârix zɡrâːda || ]
1670
EN Look! There's a photo of your brother in the newspaper!
Срп Погледај! У новинама је слика твог брата!
SRP Pògledaj! U nòvinama je sli ̏ka tvőg brȁta!
IPA [ pǒɡledaj || u nǒvinama je sli ̂ka tvôːɡ brâta || ]
ENSRP 175
1671
EN Excuse me, is there a bank near here? — Yes, at the end of the
block.
Срп Извините, има ли овде негде близу банка? — Да, има једна
банка на крају овог кварта.
SRP Izvi ́nite, i ̏mā li óvde nȅgde bli ́zu ba̋nka? — Da̋, i ̏mā jèdna ba̋nka
na kràju òvōg kvȁrta.
IPA [ izvi ̌ːnite | i ̂maː li ǒːvde nêɡde bli ̌ːzu bâːnka || — dâː | i ̂maː jědna
bâːnka na krǎju ǒvoːɡ kvârta || ]
1672
EN There are five (5) people in my family: my parents, my two (2)
sisters, and me.
Срп У мојој породици има петоро људи: моји родитељи, моје две
сестре и ја.
SRP U mòjoj pórodici i ̏mā pȅtoro ljúdi: mòji ròditelji, mòje dve̋ sèstre
i ja̋.
IPA [ u mǒjoj pǒːrodiʦi i ̂maː pêtoro ljǔːdi | mǒji rǒditelji | mǒje dvêː
sěstre i jâː || ]
1673
EN How many students are there in the class? — Twenty.
Срп Колико студената има у учионици? — Двадесет.
SRP Koli ̀ko stùdenātā i ̏mā u učiònici? — Dvádeset.
IPA [ koli ̌ko stǔdenaːtaː i ̂maː u uʧiǒniʦi || — dvǎːdeset || ]
1674
EN The road is usually very quiet. There isn't much traffic.
Срп Овај пут је обично веома тих. нема много саобраћаја.
SRP Òvāj pűt je òbično veòma ti ̋h. ne̋mā mnȍgo sȁobraćaja.
IPA [ ǒvaːj pûːt je ǒbiʧno veǒma ti ̂ːx || nêːmaː mnôɡo sâobraʨaja || ]
176 ENSRP
1675
EN Is there a bus from downtown to the airport? — Yes, every
twenty (20) minutes.
Срп Да ли има аутобуса из центра до аеродрома? — Да, на
сваких двадесет минута.
SRP Dȁ li i ̏mā autóbusa iz cȅntra do ȁerodroma? — Da̋, na svȁkih
dvádeset minúta.
IPA [ dâ li i ̂maː autǒːbusa iz ʦêntra do âerodroma || — dâː | na svâkix
dvǎːdeset minǔːta || ]
1676
EN Are there any problems? — No, everything is okay.
Срп Има ли проблема? — Не, све је у реду.
SRP ̏ li problémā? — Ne̋, svȅ je u rédu.
Imā
IPA [ i ̂maː li problěːmaː || — nêː | svê je u rěːdu || ]
1677
EN There's nowhere to sit down. There aren't any chairs.
Срп Нема места за седење. нема ниједне столице.
SRP Ne̋ma mȅsta za sèdēnje. ne̋mā nijèdne stòlice.
IPA [ nêːma mêsta za sědeːnje || nêːmaː nijědne stǒliʦe || ]
1678
EN There are eight (8) planets in the solar system.
Срп У сунчевом систему има осам планета.
SRP U sűnčevom sistému i ̏mā ȍsam planétā.
IPA [ u sûːnʧevom sistěːmu i ̂maː ôsam planěːtaː || ]
1679
EN There are twenty-six (26) letters in the English alphabet.
Срп У енглеској абецеди има двадесет шест слова.
SRP U èngleskōj abecédi i ̏mā dvádeset še̋st slőva.
IPA [ u ěnɡleskoːj abeʦěːdi i ̂maː dvǎːdeset ʃêːst slôːva || ]
ENSRP 177
1680
EN There are thirty (30) days in September.
Срп Септембар има тридесет дана.
SRP Septémbar i ̏mā tri ́desēt dána.
IPA [ septěːmbar i ̂maː tri ̌ːdeseːt dǎːna || ]
1681
EN There are fifty (50) states in the United States.
Срп У Сједињеним Државама има педесет држава.
SRP U Sjèdi ̄njenim Dr̀žavama i ̏mā pedèset dr̀žāvā.
IPA [ u sjědiːnjenim dřʒavama i ̂maː peděset dřʒaːvaː || ]
1682
EN There are five (5) players on a basketball team.
Срп У кошаркашком тиму има пет играча.
SRP U košàrkaškōm ti ̋mu i ̏mā pe̋t igráčā.
IPA [ u koʃǎrkaʃkoːm ti ̂ːmu i ̂maː pêːt iɡrǎːʧaː || ]
1683
EN There's a flight at ten thirty (10:30). — Is it a non-stop flight?
Срп Има један лет у 10:30. — Да ли је то директан лет?
SRP ̏ jèdan le̋t u 10:30. — Dȁ li je tő di ̀rektan le̋t?
Imā
IPA [ i ̂maː jědan lêːt u 10:30 || — dâ li je tôː di ̌rektan lêːt || ]
1684
EN I'm not going to buy this shirt. It's too expensive.
Срп Нећу купити ову мајицу. Превише је скупа.
SRP Néću kúpiti òvū mȁjicu. Prȅvišē je skúpa.
IPA [ něːʨu kǔːpiti ǒvuː mâjiʦu || prêviʃeː je skǔːpa || ]
1685
EN What's wrong? — There's something in my eye.
Срп Шта није у реду? — Нешто ми је упало у око.
SRP Štȁ ni ́jē u rédu? — Nȅšto mi je ùpalo u ȍko.
IPA [ ʃtâ ni ̌ːjeː u rěːdu || — nêʃto mi je ǔpalo u ôko || ]
178 ENSRP
1686
EN There's a red car outside your house. Is it yours?
Срп Испред твоје куће је неки црвени ауто. Је л' твој?
SRP ̏
Ispred tvòje kȕće je nȅki ̄ cr̀veni àuto. Je l' tvőj?
IPA [ i ̂spred tvǒje kûʨe je nêkiː ʦřveni ǎuto || je l' tvôːj || ]
1687
EN Is there anything good on TV tonight? — Yes, there's a movie at
eight [o'clock] (8:00).
Срп Има ли нешто добро на те-ве-у вечерас? — Да, има један
филм у осам.
SRP ̏ li nȅšto dòbro na te̋-ve̋-u večèras? — Da̋, i ̏mā jèdan fi ̏lm u
Imā
ȍsam.
IPA [ i ̂maː li nêʃto dǒbro na têː-vêː-u veʧěras || — dâː | i ̂maː jědan
fi ̂lm u ôsam || ]
1688
EN What's that building? — It's a school.
Срп Шта је та зграда? — То је школа.
SRP Štȁ je ta̋ zgra̋da? — Tő je škőla.
IPA [ ʃtâ je tâː zɡrâːda || — tôː je ʃkôːla || ]
1689
EN Is there a restaurant in this hotel? — No, I'm afraid not.
Срп Има ли у овом хотелу ресторан? — Не, нажалост нема.
SRP ̏ li u òvōm hotélu restòrān? — Ne̋, nȁžalōst ne̋ma.
Imā
IPA [ i ̂maː li u ǒvoːm xotěːlu restǒraːn || — nêː | nâʒaloːst nêːma || ]
1690
EN There's a train every hour.
Срп На сваких сат времена има воз.
SRP Na svȁki ̄h sa̋t vrȅmena i ̏mā vőz.
IPA [ na svâkiːx sâːt vrêmena i ̂maː vôːz || ]
ENSRP 179
1691
EN The time now is eleven fifteen (11:15) . There was a train at
eleven [o'clock] (11:00).
Срп Сада је 11:15. Био је један воз у 11.
SRP Sàdā je 11:15. Bi ̏o je jèdan vőz u 11.
IPA [ sǎdaː je 11:15 || bi ̂o je jědan vôːz u 11 || ]
1692
EN There's a good nature program on TV tonight.
Срп Вечерас на те-ве-у има добар програм о природи.
SRP Večèras na te̋-ve̋-u i ̏mā dȍbar prògram o pri ́rodi.
IPA [ veʧěras na têː-vêː-u i ̂maː dôbar prǒɡram o pri ̌ːrodi || ]
1693
EN There was a good nature program on TV last night.
Срп Синоћ је на те-ве-у био добар програм о природи.
SRP Si ̏nōć je na te̋-ve̋-u bi ̏o dȍbar prògram o pri ́rodi.
IPA [ si ̂noːʨ je na têː-vêː-u bi ̂o dôbar prǒɡram o pri ̌ːrodi || ]
1694
EN We're staying at a very big hotel. There are one thousand two
hundred fifty (1,250) rooms.
Срп Одсели смо у једном много великом хотелу. Има хиљаду
двеста педесет соба.
SRP Òdseli smo u jèdnom mnȍgo vȅlikom hotélu. Imā
̏ hi ̏ljadu dvȅsta
pedèset sȍba.
IPA [ ǒdseli smo u jědnom mnôɡo vêlikom xotěːlu || i ̂maː xi ̂ljadu
dvêsta peděset sôba || ]
180 ENSRP
1695
EN We stayed at a very big hotel. There were one thousand two
hundred fifty (1,250) rooms.
Срп Одсели смо у једном много великом хотелу. Било је хиљаду
двеста педесет соба.
SRP Òdseli smo u jèdnom mnȍgo vȅlikom hotélu. Bi ́lo je hi ̏ljadu
dvȅsta pedèset sȍba.
IPA [ ǒdseli smo u jědnom mnôɡo vêlikom xotěːlu || bi ̌ːlo je xi ̂ljadu
dvêsta peděset sôba || ]
1696
EN Are there any phone messages for me this morning?
Срп Има ли овог јутра телефонских порука за мене?
SRP ̏ li òvōg jȕtra telèfōnski ̄h pȍrukā za mène?
Imā
IPA [ i ̂maː li ǒvoːɡ jûtra telěfoːnskiːx pôrukaː za měne || ]
1697
EN Were there any phone messages for me yesterday?
Срп Да ли је јуче било телефонских порука за мене?
SRP Dȁ li je jùčē bi ́lo telèfōnski ̄h pȍrukā za mène?
IPA [ dâ li je jǔʧeː bi ̌ːlo telěfoːnskiːx pôrukaː za měne || ]
1698
EN I'm hungry, but there isn't anything to eat.
Срп Гладан (♀гладна) сам, али нема ничега за јело.
SRP Gládan (♀gládna) sam, ali ne̋mā ni ̏čega za jȅlo.
IPA [ ɡlǎːdan (ɡlǎːdna) sam | ali nêːmaː ni ̂ʧeɡa za jêlo || ]
1699
EN I was hungry when I got home, but there wasn't anything to eat.
Срп Када сам стигао (♀стигла) кући, био сам гладан (♀била сам
гладна), али није било ничега за јело.
SRP Kàda sam sti ̏gao (♀sti ̏gla) kȕći, bi ̏o sam gládan (♀bi ́la sam
gládna), ali ni ́jē bi ́lo ni ̏čega za jȅlo.
IPA [ kǎda sam sti ̂ɡao (sti ̂ɡla) kûʨi | bi ̂o sam ɡlǎːdan (bi ̌ːla sam
ɡlǎːdna) | ali ni ̌ːjeː bi ̌ːlo ni ̂ʧeɡa za jêlo || ]
ENSRP 181
1700
EN Look! There's been an accident.
Срп Погледај! Догодила се несрећа.
SRP Pògledaj! Dogòdila se nèsreća.
IPA [ pǒɡledaj || doɡǒdila se něsreʨa || ]
1701
EN This road is very dangerous. There have been many accidents on
it.
Срп Овај пут је веома опасан. На њему је било много несрећа.
SRP Òvāj pűt je veòma ȍpāsan. Na njèmu je bi ́lo mnȍgo nèsreća.
IPA [ ǒvaːj pûːt je veǒma ôpaːsan || na njěmu je bi ̌ːlo mnôɡo něsreʨa
|| ]
1702
EN There was an accident last night.
Срп Синоћ се догодила несрећа.
SRP Si ̏nōć se dogòdila nèsreća.
IPA [ si ̂noːʨ se doɡǒdila něsreʨa || ]
1703
EN Do you think there will be a lot of people at the party on
Saturday?
Срп Да ли мислиш да ће бити много људи на журци у суботу?
SRP Dȁ li mi ̏sli ̄š da će bi ̏ti mnȍgo ljúdi na žűrci u sùbotu?
IPA [ dâ li mi ̂sliːʃ da ʨe bi ̂ti mnôɡo ljǔːdi na ʒûːrʦi u sǔbotu || ]
1704
EN The manager of the company is leaving, so there will be a new
manager soon.
Срп Управник хотела одлази, тако да ће ускоро доћи нови
управник.
SRP Ùprāvni ̄k hotéla òdlazi ̄, tàkō da će ȕskoro dóći nȍvi ùprāvni ̄k.
IPA [ ǔpraːvniːk xotěːla ǒdlaziː | tǎkoː da ʨe ûskoro dǒːʨi nôvi
ǔpraːvniːk || ]
182 ENSRP
1705
EN I'm going out of town tomorrow. I'm packing my things today
because there won't be time tomorrow.
Срп Сутра идем ван града. Пакујем се данас, јер сутра неће бити
времена.
SRP Sȕtra i ̀dēm van gra̋da. Pȁkujēm se dànas, jer sȕtra ne̋će bi ̏ti
vrȅmena.
IPA [ sûtra i ̌deːm van ɡrâːda || pâkujeːm se dǎnas | jer sûtra nêːʨe bi ̂ti
vrêmena || ]
1706
EN There will be rain tomorrow afternoon.
Срп Сутра ће падати киша по подне.
SRP Sȕtra će pȁdati ki ̏ša po pódne.
IPA [ sûtra ʨe pâdati ki ̂ʃa po pǒːdne || ]
1707
EN There will be a typhoon this weekend.
Срп Овог викенда ће дувати тајфун.
SRP Òvōg vi ̀kenda će dúvati tàjfūn.
IPA [ ǒvoːɡ vi ̌kenda ʨe dǔːvati tǎjfuːn || ]
1708
EN There's already been three (3) hurricanes this summer.
Срп Овог лета је већ било три урагана.
SRP Òvōg leta je vȅć bi ́lo tri ̏ uragána.
IPA [ ǒvoːɡ leta je vêʨ bi ̌ːlo tri ̂ uraɡǎːna || ]
1709
EN There was a clock on the wall near the window.
Срп Био је један сат на зиду поред прозора.
SRP Bi ̏o je jèdan sa̋t na zi ̀dū pored prózora.
IPA [ bi ̂o je jědan sâːt na zi ̌duː pored prǒːzora || ]
ENSRP 183
1710
EN There were some flowers in a vase on the table.
Срп Било је цвећа у вази на столу.
SRP Bi ́lo je cve̋ća u vázi na stòlu.
IPA [ bi ̌ːlo je ʦvêːʨa u vǎːzi na stǒlu || ]
1711
EN There were some books on the shelves.
Срп Било је књига на полицама.
SRP Bi ́lo je knji ̏ga na pòlicama.
IPA [ bi ̌ːlo je knji ̂ɡa na pǒliʦama || ]
1712
EN There was an armchair in the corner near the door.
Срп Била је једна фотеља у углу близу врата.
SRP Bi ́la je jèdna fotélja u ȕglu bli ́zu vráta.
IPA [ bi ̌ːla je jědna fotěːlja u ûɡlu bli ̌ːzu vrǎːta || ]
1713
EN There was a sofa opposite the armchair.
Срп Био је један кауч наспрам фотеље.
SRP Bi ̏o je jèdan kȁuč nȁspram fotélje.
IPA [ bi ̂o je jědan kâuʧ nâspram fotěːlje || ]
1714
EN I opened the envelope, but it was empty. There was nothing in it.
Срп Отворио (♀отворила) сам коверту, али била је празна. У њој
није било ничега.
SRP Òtvori ̄o (♀òtvori ̄la) sam kȍvertu, ali bi ́la je prázna. U njőj ni ́jē
bi ́lo ni ̏čega.
IPA [ ǒtvoriːo (ǒtvoriːla) sam kôvertu | ali bi ̌ːla je prǎːzna || u njôːj
ni ̌ːjeː bi ̌ːlo ni ̂ʧeɡa || ]
184 ENSRP
1715
EN We stayed at a very nice hotel. — Really? Was there a
swimming pool?
Срп Одсели смо у једном веома фином хотелу. — Стварно? Јесте
ли имали базен?
SRP Òdseli smo u jèdnom veòma fi ̋nom hotélu. — Stva̋rno? Jȅste li
i ̀mali ̄ bàzēn?
IPA [ ǒdseli smo u jědnom veǒma fi ̂ːnom xotěːlu || — stvâːrno || jêste
li i ̌maliː bǎzeːn || ]
1716
EN Did you buy any cherries? — No, there weren't any at the store.
Срп Јеси ли купио трешње? — Не, није их уопште било у
продавници.
SRP Jèsi li kúpio trȅšnje? — Ne̋, ni ́jē ih ùopšte bi ́lo u pròdāvnici.
IPA [ jěsi li kǔːpio trêʃnje || — nêː | ni ̌ːjeː ix ǔopʃte bi ̌ːlo u
prǒdaːvniʦi || ]
1717
EN The wallet was empty. There wasn't any money in it.
Срп Новчаник је био празан. У њему није уопште било новца.
SRP Novčànik je bi ̏o prázan. U njèmu ni ́jē ùopšte bi ́lo nóvca.
IPA [ novʧǎnik je bi ̂o prǎːzan || u njěmu ni ̌ːjeː ǔopʃte bi ̌ːlo nǒːvʦa || ]
1718
EN Were there many people at the meeting? — No, very few.
Срп Је л' било много људи на састанку? — Не, веома мало.
SRP Je l' bi ́lo mnȍgo ljúdi na sàstānku? — Ne̋, veòma mȁlo.
IPA [ je l' bi ̌ːlo mnôɡo ljǔːdi na sǎstaːnku || — nêː | veǒma mâlo || ]
1719
EN We didn't visit the museum. There wasn't enough time.
Срп Нисмо посетили музеј. Није било времена.
SRP Ni ́smo pòseti ̄li mùzēj. Ni ́jē bi ́lo vrȅmena.
IPA [ ni ̌ːsmo pǒsetiːli mǔzeːj || ni ̌ːjeː bi ̌ːlo vrêmena || ]
ENSRP 185
1720
EN I'm sorry I'm late. There was a lot of traffic.
Срп Извините што касним. Била је гужва у саобраћају.
SRP Izvi ́nite što kȁsni ̄m. Bi ́la je gűžva u sȁobraćaju.
IPA [ izvi ̌ːnite ʃto kâsniːm || bi ̌ːla je ɡûːʒva u sâobraʨaju || ]
1721
EN Twenty years ago there weren't many tourists here. Now there
are a lot.
Срп Пре двадесет година овде није било много туриста. Сада их
има много.
SRP Pre̋ dvádeset gȍdinā óvde ni ́jē bi ́lo mnȍgo tùrista. Sàdā ih i ̏mā
mnȍgo.
IPA [ prêː dvǎːdeset ɡôdinaː ǒːvde ni ̌ːjeː bi ̌ːlo mnôɡo tǔrista || sǎdaː ix
i ̂maː mnôɡo || ]
1722
EN There are twenty-four (24) hours in a day.
Срп У дану има двадесет четири сата.
SRP U dánu i ̏mā dvádeset čètiri sa̋ta.
IPA [ u dǎːnu i ̂maː dvǎːdeset ʧětiri sâːta || ]
1723
EN There was a party at work last Friday, but I didn't go.
Срп Прошлог петка је била журка на послу, али ја нисам ишао
(♀ишла).
SRP Prȍšlōg pétka je bi ́la žűrka na pòslu, ali ja̋ ni ́sām i ̀šao (♀i ̀šla).
IPA [ prôʃloːɡ pěːtka je bi ̌ːla ʒûːrka na pǒslu | ali jâː ni ̌ːsaːm i ̌ʃao (i ̌ʃla)
|| ]
186 ENSRP
1724
EN Where can I buy a bottle of water? — There's a convenience
store at the end of the block.
Срп Где могу да купим флашу воде? — Има један драгстор на
крају овог кварта.
SRP ̏ jèdan drȁgstor na kràju
Gdȅ mògū da kűpi ̄m flȁšu vode? — Imā
òvōg kvȁrta.
IPA [ ɡdê mǒɡuː da kûːpiːm flâʃu vode || — i ̂maː jědan drâɡstor na
krǎju ǒvoːɡ kvârta || ]
1725
EN Why are the police outside the bank? — There was a robbery.
Срп Зашто има полиције испред банке? — Банка је опљачкана.
SRP Zȁšto i ̏mā polici ̀je i ̏spred ba̋nke? — Ba̋nka je òpljačkāna.
IPA [ zâʃto i ̂maː poliʦi ̌je i ̂spred bâːnke || — bâːnka je ǒpljaʧkaːna || ]
1726
EN When we got to the theater, there was a long line outside.
Срп Када смо стигли до позоришта, испред је био дугачак ред.
SRP Kàda smo sti ̏gli do pózori ̄šta, i ̏spred je bi ̏o dugàčak re̋d.
IPA [ kǎda smo sti ̂ɡli do pǒːzoriːʃta | i ̂spred je bi ̂o duɡǎʧak rêːd || ]
1727
EN When you arrive tomorrow, there will be somebody at the airport
to meet you.
Срп Када сутра будеш стигао, неко ће те чекати на аеродрому.
SRP Kàda sȕtra bȕdēš sti ̏gao, nȅko će te čȅkati na ȁerodromu.
IPA [ kǎda sûtra bûdeːʃ sti ̂ɡao | nêko ʨe te ʧêkati na âerodromu || ]
ENSRP 187
1728
EN Ten years ago there were five hundred (500) children in the
school. Now there are more than a thousand.
Срп Пре десет година било је пет стотина деце у школи. Сада их
је више од хиљаду.
SRP Pre̋ dȅset gȍdinā bi ́lo je pe̋t stotina dèce u škőli. Sàdā ih je vi ̏šē
od hi ̀ljadu.
IPA [ prêː dêset ɡôdinaː bi ̌ːlo je pêːt stotina děʦe u ʃkôːli || sǎdaː ix je
vi ̂ʃeː od xi ̌ljadu || ]
1729
EN Last week I went back to the town where I was born. It's very
different now. There have been a lot of changes.
Срп Прошле недеље сам ишао (♀ишла) у град где сам рођен
(♀рођена). Сада је много другачији. Много тога се
променило.
SRP Prȍšlē nèdelje sam i ̀šao (♀i ̀šla) u gra̋d gdȅ sam rȍđen
(♀rȍđenā). Sàdā je mnȍgo drugàčiji ̄. Mnȍgo tȍga se proménilo.
IPA [ prôʃleː nědelje sam i ̌ʃao (i ̌ʃla) u ɡrâːd ɡdê sam rôђen (rôђenaː) ||
sǎdaː je mnôɡo druɡǎʧijiː || mnôɡo tôɡa se proměːnilo || ]
1730
EN I think everything will be okay. I don't think there will be any
problems.
Срп Мислим да ће све бити у реду. Не верујем да ће бити
икаквих проблема.
SRP Mi ̏sli ̄m da će svȅ bi ̏ti u rédu. Nè verujēm da će bi ̏ti i ̏kakvih
problémā.
IPA [ mi ̂sliːm da ʨe svê bi ̂ti u rěːdu || ně verujeːm da ʨe bi ̂ti i ̂kakvix
problěːmaː || ]
1731
EN Is it true that you're moving to Berlin?
Срп Је л' истина да се селиш у Берлин?
SRP Je l' i ̏stina da se sèli ̄š u Bèrlin?
IPA [ je l' i ̂stina da se sěliːʃ u běrlin || ]
188 ENSRP
1732
EN We have to go now. It's very late.
Срп Сада морамо да идемо. Много је касно.
SRP Sàdā mőrāmo da i ̀dēmo. Mnȍgo je kȁsno.
IPA [ sǎdaː môːraːmo da i ̌deːmo || mnôɡo je kâsno || ]
1733
EN Is it true that Jirou can fly a helicopter?
Срп Је л' истина да Џиро уме да вози хеликоптер?
SRP Je l' i ̏stina da Dži ̏ro ùmē da vȍzi ̄ helikòpter?
IPA [ je l' i ̂stina da ʤi ̂ro ǔmeː da vôziː xelikǒpter || ]
1734
EN What day is it today? Tuesday? — No, today's Wednesday.
Срп Који је данас дан? Уторак? — Не, данас је среда.
SRP Kòji ̄ je dànas da̋n? Ùtorak? — Ne̋, dànas je sréda.
IPA [ kǒjiː je dǎnas dâːn || ǔtorak || — nêː | dǎnas je srěːda || ]
1735
EN It's ten (10) kilometers from downtown to the airport.
Срп Има десет километара од центра града до аеродрома.
SRP ̏ dȅset ki ̏lomētarā od cȅntra gra̋da do ȁerodroma.
Imā
IPA [ i ̂maː dêset ki ̂lomeːtaraː od ʦêntra ɡrâːda do âerodroma || ]
1736
EN Is it okay to call you at the office?
Срп Је л' у реду да те позовем на канцеларијски број?
SRP Je l' u rédu da te pozòvēm na kancelàrijski brőj?
IPA [ je l' u rěːdu da te pozǒveːm na kanʦelǎrijski brôːj || ]
ENSRP 189
1737
EN Do you want to walk to the hotel? — I don't know. How far is
it?
Срп Хоћеш ли да идемо пешке до хотела? — Не знам. колико је
далеко?
SRP Hȍćēš li da i ̀dēmo pȅške do hotéla? — Nè znām. koli ̀ko je
dalèko?
IPA [ xôʨeːʃ li da i ̌deːmo pêʃke do xotěːla || — ně znaːm || koli ̌ko je
dalěko || ]
1738
EN It's Kelly's birthday today. She's twenty-seven (27).
Срп Данас је Келин рођендан. Пуни двадесет седам година.
SRP Dànas je Kȅlin rȍđendān. Pȕni ̄ dvádeset sȅdam gȍdinā.
IPA [ dǎnas je kêlin rôђendaːn || pûniː dvǎːdeset sêdam ɡôdinaː || ]
1739
EN I don't believe it! That's impossible.
Срп Не верујем! То је немогуће!
SRP Nè vȅrujēm! Tő je nȅmogūće!
IPA [ ně vêrujeːm || tôː je nêmoɡuːʨe || ]
1740
EN How far is it from here to the train station?
Срп Колико је далеко железничка станица одавде?
SRP Koli ̀ko je dalèko žèlezničkā stànica òdāvdē?
IPA [ koli ̌ko je dalěko ʒělezniʧkaː stǎniʦa ǒdaːvdeː || ]
1741
EN How far is it from the hotel to the beach?
Срп Колико је далеко плажа од хотела?
SRP Koli ̀ko je dalèko pláža od hotéla?
IPA [ koli ̌ko je dalěko plǎːʒa od xotěːla || ]
190 ENSRP
1742
EN How far is it from Taipei to Tokyo?
Срп Колико је далеко Токио од Тајпеја?
SRP Koli ̀ko je dalèko Tòkio od Tàjpēja?
IPA [ koli ̌ko je dalěko tǒkio od tǎjpeːja || ]
1743
EN How far is it from your house to the airport?
Срп Колико је далеко аеродром од твоје куће?
SRP Koli ̀ko je dalèko ȁerodrom od tvòje kȕće?
IPA [ koli ̌ko je dalěko âerodrom od tvǒje kûʨe || ]
1744
EN The weather isn't so nice today. It's cloudy.
Срп Данас није баш тако лепо време. Облачно је.
SRP Dànas ni ́jē bȁš tàkō lépo vréme. Ȍblačnō je.
IPA [ dǎnas ni ̌ːjeː bâʃ tǎkoː lěːpo vrěːme || ôblaʧnoː je || ]
1745
EN There was strong wind yesterday.
Срп Јуче је дувао јак ветар.
SRP Jùčē je dúvao jak vȅtar.
IPA [ jǔʧeː je dǔːvao jak vêtar || ]
1746
EN It's hot in this room. Open a window.
Срп У овој соби је вруће. Отвори прозор.
SRP U òvōj sȍbi je vrűće. Òtvori ̄ prózor.
IPA [ u ǒvoːj sôbi je vrûːʨe || ǒtvoriː prǒːzor || ]
1747
EN It was a nice day yesterday. It was warm and sunny.
Срп Јуче је био леп дан. Било је топло и сунчано.
SRP Jùčē je bi ̏o le̋p da̋n. Bi ́lo je tȍplo i sùnčano.
IPA [ jǔʧeː je bi ̂o lêːp dâːn || bi ̌ːlo je tôplo i sǔnʧano || ]
ENSRP 191
1748
EN There was a storm last night. Did you hear it?
Срп Синоћ је била олуја. Јеси ли чуо (♀чула)?
SRP Si ̏nōć je bi ́la oluja. Jèsi li čȕo (♀čȕla)?
IPA [ si ̂noːʨ je bi ̌ːla oluja || jěsi li ʧûo (ʧûla) || ]
1749
EN I was afraid because it was very dark.
Срп Уплашио (♀уплашила) сам се јер је било много мрачно.
SRP Ùplȁšio (♀ùplȁšila) sam se jer je bi ́lo mnȍgo mra̋čno.
IPA [ ǔplâʃio (ǔplâʃila) sam se jer je bi ̌ːlo mnôɡo mrâːʧno || ]
1750
EN It's often cold here, but there isn't much rain.
Срп Овде је често хладно, али нема много кише.
SRP Óvde je če̋sto hládno, ali ne̋mā mnȍgo ki ̏še.
IPA [ ǒːvde je ʧêːsto xlǎːdno | ali nêːmaː mnôɡo ki ̂ʃe || ]
1751
EN It's a long way from here to the nearest gas station.
Срп Има много да се иде одавде до најближе бензинске пумпе.
SRP ̏ mnȍgo da se i ̀dē òdāvdē do na̋jbliže bènzi ̄nskē pűmpe.
Imā
IPA [ i ̂maː mnôɡo da se i ̌deː ǒdaːvdeː do nâːjbliʒe běnziːnskeː pûːmpe
|| ]
1752
EN If you go to bed late, it's difficult to get up early in the morning.
Срп Ако касно одеш на спавање, ујутру ти је тешко да устанеш.
SRP Ako kȁsno ȍdēš na spávanje, ȕjutru ti ̋ je téško da ùstanēš.
IPA [ ako kâsno ôdeːʃ na spǎːvanje | ûjutru ti ̂ː je těːʃko da ǔstaneːʃ || ]
192 ENSRP
1753
EN Hello, Junko. It's nice to see you again. How are you?
Срп Здраво Џунко. Лепо је видети те опет. Како си?
SRP Zdrȁvo Džȕnko. Le̋po je vi ̏deti te òpēt. Kȁko si?
IPA [ zdrâvo ʤûnko || lêːpo je vi ̂deti te ǒpeːt || kâko si || ]
1754
EN It's impossible to work in this office. There's too much noise.
Срп Немогуће је радити у овој канцеларији. Има превише буке.
SRP ̏ prȅvišē bȕke.
Nȅmogūće je ráditi u òvōj kancelàriji. Imā
IPA [ nêmoɡuːʨe je rǎːditi u ǒvoːj kanʦelǎriji || i ̂maː prêviʃeː bûke || ]
1755
EN Everybody's very nice at work. It's easy to make friends.
Срп Сви су много фини на послу. Лако је пронаћи пријатеље.
SRP Svi ̋ su mnȍgo fi ̋ni na pòslu. Lȁko je pronáći pri ̏jatelje.
IPA [ svi ̂ː su mnôɡo fi ̂ːni na pǒslu || lâko je pronǎːʨi pri ̂jatelje || ]
1756
EN I like traveling. It's interesting to visit different places.
Срп Волим да путујем. Занимљиво ми је да посећујем различита
места.
SRP Vȍli ̄m da pùtujēm. Zani ̀mljivo mi je da posèćujēm rázličita
mȅsta.
IPA [ vôliːm da pǔtujeːm || zani ̌mljivo mi je da posěʨujeːm rǎːzliʧita
mêsta || ]
1757
EN Some cities are not safe. It's dangerous at night.
Срп Неки градови нису безбедни. У њима је ноћу опасно.
SRP Nȅki ̄ gra̋dovi ni ́sū bèzbedni. U nji ̏ma je nȍću òpasno.
IPA [ nêkiː ɡrâːdovi ni ̌ːsuː bězbedni || u nji ̂ma je nôʨu ǒpasno || ]
ENSRP 193
1758
EN She isn't tired, but he is.
Срп Она није уморна, али он није.
SRP Òna ni ́jē ȕmōrna, ali őn ni ́jē.
IPA [ ǒna ni ̌ːjeː ûmoːrna | ali ôːn ni ̌ːjeː || ]
1759
EN She likes tea, but he doesn't.
Срп Она воли чај, али он не воли.
SRP Òna vȍli ̄ ča̋j, ali őn nè voli ̄.
IPA [ ǒna vôliː ʧâːj | ali ôːn ně voliː || ]
1760
EN I haven't seen the movie, but my sister has.
Срп Ја нисам гледао (♀гледала) филм, али моја сестра јесте.
SRP Ja̋ ni ́sām glèdao (♀glèdála) fi ̏lm, ali mòjā sèstra jȅste.
IPA [ jâː ni ̌ːsaːm ɡlědao (ɡlědǎːla) fi ̂lm | ali mǒjaː sěstra jêste || ]
1761
EN Please help me. — I'm sorry, I can't.
Срп Молим те, помози ми. — Жао ми је, али не могу.
SRP Mȍli ̄m te, pomòzi mi. — Ža̋o mi je, ali ne mògū.
IPA [ môliːm te | pomǒzi mi || — ʒâːo mi je | ali ne mǒɡuː || ]
1762
EN Are you tired? — I was, but I'm not now.
Срп Јеси ли уморан (♀уморна) — Био (♀била) сам, али сада
нисам.
SRP Jèsi li ȕmōran (♀ȕmōrna) — Bi ̏o (♀bi ́la) sam, ali sàdā ni ́sām.
IPA [ jěsi li ûmoːran (ûmoːrna) — bi ̂o (bi ̌ːla) sam | ali sǎdaː ni ̌ːsaːm ||
]
194 ENSRP
1763
EN Do you think Lucy will call tonight? — She might.
Срп Да ли мислиш да ће Луси позвати вечерас? — Можда.
SRP Dȁ li mi ̏sli ̄š da će Lȕsi pòzvati večèras? — Mȍžda.
IPA [ dâ li mi ̂sliːʃ da ʨe lûsi pǒzvati veʧěras || — môʒda || ]
1764
EN Are you going to study tonight? — I should, but I probably
won't.
Срп Хоћеш ли учити вечерас? — Требало би, али вероватно нећу.
SRP Hȍćēš li ùči ̄ti večèras? — Trȅbālo bi, ali veròvatno néću.
IPA [ xôʨeːʃ li ǔʧiːti veʧěras || — trêbaːlo bi | ali verǒvatno něːʨu ||
]
1765
EN My sister has seen the movie, but I haven't.
Срп Моја сестра је гледала тај филм, али ја нисам.
SRP Mòjā sèstra je glèdála ta̋j fi ̏lm, ali ja̋ ni ́sām.
IPA [ mǒjaː sěstra je ɡlědǎːla tâːj fi ̂lm | ali jâː ni ̌ːsaːm || ]
1766
EN Are you and Jack working tomorrow? — I am, but Jack isn't.
Срп Да ли ти и Џек радите сутра? — Ја да, а Џек не.
SRP Dȁ li ti ̋ i Džȅk rȁdi ̄te sȕtra? — Ja̋ da̋, a Džȅk nȅ.
IPA [ dâ li ti ̂ː i ʤêk râdiːte sûtra || — jâː dâː | a ʤêk nê || ]
1767
EN Are you tired? — Yes, I am. > No, I'm not.
Срп Јеси ли уморан (♀уморна) — Да, јесам. Не, нисам.
SRP Jèsi li ȕmōran (♀ȕmōrna) — Da̋, jèsam. Ne̋, ni ́sām.
IPA [ jěsi li ûmoːran (ûmoːrna) — dâː | jěsam || nêː | ni ̌ːsaːm || ]
ENSRP 195
1768
EN Will Ganesh be here tomorrow? — Yes, he will. > No, he
won't.
Срп Хоће ли Ганеш сутра бити овде? — Да, хоће. Не, неће.
SRP Hòćē li Gȁneš sȕtra bi ̏ti óvde? — Da̋, hòćē. Ne̋, ne̋će.
IPA [ xǒʨeː li ɡâneʃ sûtra bi ̂ti ǒːvde || — dâː | xǒʨeː || nêː | nêːʨe || ]
1769
EN Is there a bus to the airport? — Yes, there is. > No, there isn't.
Срп Да ли има аутобуса до аеродрома? — Да, има. Не, нема.
SRP Dȁ li i ̏mā autóbusā do ȁerodroma? — Da̋, i ̏mā. Ne̋, ne̋ma.
IPA [ dâ li i ̂maː autǒːbusaː do âerodroma || — dâː | i ̂maː || nêː | nêːma
|| ]
1770
EN I don't like hot weather, but Lila does.
Срп Ја не волим топло време, а Лила воли.
SRP Ja̋ nè voli ̄m tȍplo vréme, a Li ̏la vȍli ̄.
IPA [ jâː ně voliːm tôplo vrěːme | a li ̂la vôliː || ]
1771
EN Martin works hard, but I don't.
Срп Мартин много ради, а ја не.
SRP Màrtin mnȍgo ra̋di ̄, a ja̋ ne̋.
IPA [ mǎrtin mnôɡo râːdiː | a jâː nêː || ]
1772
EN Do you enjoy your work? — Yes, I do.
Срп Да ли волиш свој посао? — Да, волим.
SRP Dȁ li vȍli ̄š svőj pòsao? — Da̋, vȍli ̄m.
IPA [ dâ li vôliːʃ svôːj pǒsao || — dâː | vôliːm || ]
196 ENSRP
1773
EN Did you and Nicole like the movie? — I did, but Nicole didn't.
Срп Да ли се теби и Никол свидео филм? — Мени јесте, а њој
није.
SRP Dȁ li se tèbi i Ni ̀kōl svi ̏deo fi ̏lm? — Mèni jȅste, a njőj ni ́jē.
IPA [ dâ li se těbi i ni ̌koːl svi ̂deo fi ̂lm || — měni jêste | a njôːj ni ̌ːjeː ||
]
1774
EN I had a good time. — I did, too.
Срп Добро сам се провео (♀провела). — И ја (такође).
SRP Dòbro sam se pròveo (♀pròvela). — I ja̋ (takóđe).
IPA [ dǒbro sam se prǒveo (prǒvela) || — i jâː (takǒːђe) || ]
1775
EN Fatima wasn't hungry, but we were.
Срп Фатима није била гладна, а ми јесмо.
SRP Fàti ̄ma ni ́jē bi ́la gládna, a mi jèsmō.
IPA [ fǎtiːma ni ̌ːjeː bi ̌ːla ɡlǎːdna | a mi jěsmoː || ]
1776
EN I'm not married, but my brother is.
Срп Ја нисам ожењен, а мој брат јесте. (♀Ја нисам удата, а мој
брат јесте ожењен.)
SRP Ja̋ ni ́sām òženjen, a mőj brȁt jȅste. (♀Ja̋ ni ́sām ȕdāta, a mőj brȁt
jȅste òženjen.)
IPA [ jâː ni ̌ːsaːm ǒʒenjen | a môːj brât jêste || (jâː ni ̌ːsaːm ûdaːta | a
môːj brât jêste ǒʒenjen || ) ]
1777
EN Fahim can't help you, but I can.
Срп Фахим ти не може помоћи, али ја могу.
SRP Fáhim ti ̋ nè možē pòmoći, ali ja̋ mògū.
IPA [ fǎːxim ti ̂ː ně moʒeː pǒmoʨi | ali jâː mǒɡuː || ]
ENSRP 197
1778
EN I haven't read the book, but Paul has.
Срп Ја нисам прочитао (♀прочитала) књигу, а Пол јесте.
SRP Ja̋ ni ́sām prȍčitao (♀prȍčitala) knji ̏gu, a Pol jȅste.
IPA [ jâː ni ̌ːsaːm prôʧitao (prôʧitala) knji ̂ɡu | a pol jêste || ]
1779
EN Rebecca won't be here, but Antonio will.
Срп Ребека неће бити ту, али Антонио хоће.
SRP Rebèka ne̋će bi ̏ti tu, ali Àntōnio hòćē.
IPA [ reběka nêːʨe bi ̂ti tu | ali ǎntoːnio xǒʨeː || ]
1780
EN You weren't late, but I was.
Срп Ти ниси закаснио, а ја јесам.
SRP Ti ̋ ni ́si ̄ zàkasnio, a ja̋ jèsam.
IPA [ ti ̂ː ni ̌ːsiː zǎkasnio | a jâː jěsam || ]
1781
EN My sister can play the piano, but I can't.
Срп Моја сестра не уме да свира клавир, а ја умем.
SRP Mòjā sèstra ne ùmē da svi ̋rā klàvi ̄r, a ja̋ ùmēm.
IPA [ mǒjaː sěstra ne ǔmeː da svi ̂ːraː klǎviːr | a jâː ǔmeːm || ]
1782
EN Anabel's working today, but I'm not.
Срп Анабел данас ради, а ја не.
SRP Ȁnabel dànas ra̋di ̄, a ja̋ ne̋.
IPA [ ânabel dǎnas râːdiː | a jâː nêː || ]
1783
EN I was working, but my friends weren't.
Срп Ја сам радио (♀радила), а моји пријатељи нису.
SRP Ja̋ sam rádio (♀rádila), a mòji pri ̏jatelji ni ́sū.
IPA [ jâː sam rǎːdio (rǎːdila) | a mǒji pri ̂jatelji ni ̌ːsuː || ]
198 ENSRP
1784
EN Richard has been to China, but I haven't.
Срп Ричард је био у Кини, а ја нисам.
SRP Ri ̀čard je bi ̏o u Ki ́ni, a ja̋ ni ́sām.
IPA [ ri ̌ʧard je bi ̂o u ki ̌ːni | a jâː ni ̌ːsaːm || ]
1785
EN I'm ready to go, but Sonia isn't.
Срп Ја сам спреман (♀спремна) да кренем, али Соња није.
SRP Ja̋ sam sprȅman (♀sprȅmna) da kre̋nem, ali Sonja ni ́jē.
IPA [ jâː sam sprêman (sprêmna) da krêːnem | ali sonja ni ̌ːjeː || ]
1786
EN I've seen the movie, but Enzo hasn't.
Срп Ја сам гледао (♀гледала) филм, али Енцо није.
SRP Ja̋ sam glèdao (♀glèdála) fi ̏lm, ali Ȅnco ni ́jē.
IPA [ jâː sam ɡlědao (ɡlědǎːla) fi ̂lm | ali ênʦo ni ̌ːjeː || ]
1787
EN I don't like hot weather, but Cecilia does.
Срп Ја не волим топло време, али Цецилија воли.
SRP Ja̋ nè voli ̄m tȍplo vréme, ali Cèci ̄lija vȍli ̄.
IPA [ jâː ně voliːm tôplo vrěːme | ali ʦěʦiːlija vôliː || ]
1788
EN Steve likes hot weather, but I don't.
Срп Стив воли топло време, а ја не.
SRP Sti ̋v vȍli ̄ tȍplo vréme, a ja̋ ne̋.
IPA [ sti ̂ːv vôliː tôplo vrěːme | a jâː nêː || ]
1789
EN My mother wears glasses, but my father doesn't.
Срп Моја мајка носи наочари, а мој отац не.
SRP Mòjā ma̋jka nȍsi ̄ nȁočāri, a mőj òtac ne̋.
IPA [ mǒjaː mâːjka nôsiː nâoʧaːri | a môːj ǒtaʦ nêː || ]
ENSRP 199
1790
EN You don't know Vanessa very well, but I do.
Срп Ти не познајеш Ванесу баш добро, али ја је познајем.
SRP Ti ̋ ne pòznājēš Vanèsu bȁš dòbro, ali ja̋ je pòznājēm.
IPA [ ti ̂ː ne pǒznaːjeːʃ vaněsu bâʃ dǒbro | ali jâː je pǒznaːjeːm || ]
1791
EN I didn't enjoy the party, but my friends did.
Срп Ја се нисам добро провео на журци, али моји пријатељи јесу.
SRP Ja̋ se ni ́sām dòbro pròveo na žűrci, ali mòji pri ̏jatelji jèsu.
IPA [ jâː se ni ̌ːsaːm dǒbro prǒveo na ʒûːrʦi | ali mǒji pri ̂jatelji jěsu || ]
1792
EN I don't watch TV much, but Erhard does.
Срп Ја не гледам много те-ве, а Ерхард гледа.
SRP Ja̋ nè gledām mnȍgo te̋-ve̋, a Èrhard glȅdā.
IPA [ jâː ně ɡledaːm mnôɡo têː-vêː | a ěrxard ɡlêdaː || ]
1793
EN Hannah lives in Switzerland, but her parents don't.
Срп Хана живи у Швајцарској, а њени родитељи не.
SRP Hȁna ži ́vi ̄ u Švàjcarskōj, a nje̋ni ròditelji ne̋.
IPA [ xâna ʒi ̌ːviː u ʃvǎjʦarskoːj | a njêːni rǒditelji nêː || ]
1794
EN You had breakfast this morning, but I didn't.
Срп Ти си јутрос доручковао (♀доручковала), а ја нисам.
SRP Ti ̋ si jȕtros dòručkovao (♀dòručkovala), a ja̋ ni ́sām.
IPA [ ti ̂ː si jûtros dǒruʧkovao (dǒruʧkovala) | a jâː ni ̌ːsaːm || ]
1795
EN I didn't go out last night, but my friends did.
Срп Ја синоћ нисам изашао (♀изашла), а моји пријатељи јесу.
SRP Ja̋ si ̏nōć ni ́sām i ̀zašao (♀i ̀zašla), a mòji pri ̏jatelji jèsu.
IPA [ jâː si ̂noːʨ ni ̌ːsaːm i ̌zaʃao (i ̌zaʃla) | a mǒji pri ̂jatelji jěsu || ]
200 ENSRP
1796
EN I like sports, but my sister doesn't.
Срп Ја волим спорт, а моја сестра не.
SRP Ja̋ vȍli ̄m spȍrt, a mòjā sèstra ne̋.
IPA [ jâː vôliːm spôrt | a mǒjaː sěstra nêː || ]
1797
EN I don't eat meat, but Tom does.
Срп Ја не једем месо, а Томас једе.
SRP Ja̋ nè jedēm me̋so, a Tòmas jȅdē.
IPA [ jâː ně jedeːm mêːso | a tǒmas jêdeː || ]
1798
EN I'm Japanese, but my husband isn't.
Срп Ја сам Јапанка, а мој муж није Јапанац.
SRP Ja̋ sam Jápānka, a mőj muž ni ́jē Japánac.
IPA [ jâː sam jǎːpaːnka | a môːj muʒ ni ̌ːjeː japǎːnaʦ || ]
1799
EN I haven't been to Mexico, but Zoe has.
Срп Ја нисам био (♀била) у Мексику, а Зои јесте.
SRP Ja̋ ni ́sām bi ̏o (♀bi ́la) u Mèksiku, a Zȍi jȅste.
IPA [ jâː ni ̌ːsaːm bi ̂o (bi ̌ːla) u měksiku | a zôi jêste || ]
1800
EN Are you tired? — I was earlier, but I'm not now.
Срп Јеси ли уморан (♀уморна)? — Пре сам био (♀била), али
сада више нисам.
SRP Jèsi li ȕmōran (♀ȕmōrna)? — Pre̋ sam bi ̏o (♀bi ́la), ali sàdā vi ̏šē
ni ́sām.
IPA [ jěsi li ûmoːran (ûmoːrna) || — prêː sam bi ̂o (bi ̌ːla) | ali sǎdaː
vi ̂ʃeː ni ̌ːsaːm || ]
ENSRP 201
1801
EN Fabian's happy today, but he wasn't yesterday.
Срп Фабијан је данас срећан, али јуче није био.
SRP Fàbijan je dànas srȅćan, ali jùčē ni ́jē bi ̏o.
IPA [ fǎbijan je dǎnas srêʨan | ali jǔʧeː ni ̌ːjeː bi ̂o || ]
1802
EN The stores aren't open yet, but the museum is.
Срп Продавнице још увек нису отворене, али музеј јесте.
SRP Pròdāvnice još ȕvēk ni ́sū òtvorene̋, ali mùzēj jȅste.
IPA [ prǒdaːvniʦe joʃ ûveːk ni ̌ːsuː ǒtvorenêː | ali mǔzeːj jêste || ]
1803
EN I don't have a telescope, but I know somebody who does.
Срп Ја немам телескоп, али знам некога ко има.
SRP Ja̋ némām tèleskop, ali zna̋m nȅkoga kő i ̏mā.
IPA [ jâː něːmaːm těleskop | ali znâːm nêkoɡa kôː i ̂maː || ]
1804
EN I would like to help you, but I'm sorry I can't.
Срп Хтео (♀хтела) бих да ти помогнем, али не могу, жао ми је.
SRP Htȅo (♀htȅla) bih da ti ̋ pòmognēm, ali ne mògū, ža̋o mi je.
IPA [ xtêo (xtêla) bix da ti ̂ː pǒmoɡneːm | ali ne mǒɡuː | ʒâːo mi je || ]
1805
EN I don't usually drive to work, but I did yesterday.
Срп Обично не идем аутом на посао, али јуче јесам.
SRP Òbično nè idēm àutom na pòsao, ali jùčē jèsam.
IPA [ ǒbiʧno ně ideːm ǎutom na pǒsao | ali jǔʧeː jěsam || ]
202 ENSRP
1806
EN Have you ever been to Peru? — No, but Eveline has. She went
there on vacation last year.
Срп Јеси ли некада био (♀била) у Перуу? — Не, али Евелин
јесте. Прошле године је ишла тамо на одмор.
SRP Jèsi li nȅkada bi ̏o (♀bi ́la) u Pèrūu? — Ne̋, ali Ȅvelin jȅste.
Prȍšlē gȍdine je i ̀šla tȁmo na òdmor.
IPA [ jěsi li nêkada bi ̂o (bi ̌ːla) u pěruːu || — nêː | ali êvelin jêste ||
prôʃleː ɡôdine je i ̌ʃla tâmo na ǒdmor || ]
1807
EN Do you and Fausto watch TV a lot? — I do, but he doesn't.
Срп Да ли ти и Фаусто много гледате те-ве? — Ја не, а он да.
SRP Dȁ li ti ̋ i Fȁusto mnȍgo glȅdāte te̋-ve̋? — Ja̋ ne̋, a őn da̋.
IPA [ dâ li ti ̂ː i fâusto mnôɡo ɡlêdaːte têː-vêː || — jâː nêː | a ôːn dâː || ]
1808
EN I've been invited to Gerhard's wedding, but Evita hasn't.
Срп Ја сам позван на Герхардово венчање, али Евита није.
SRP Ja̋ sam pȍzvan na Gȅrhardōvo venčánje, ali Evi ̀ta ni ́jē.
IPA [ jâː sam pôzvan na ɡêrxardoːvo venʧǎːnje | ali evi ̌ta ni ̌ːjeː || ]
1809
EN Do you think Ingrid will pass her driving test? — Yes, I'm sure
she will.
Срп Да ли мислиш да ће Ингрид положити возачки испит? — Да,
сигуран (♀сигурна) сам да хоће.
SRP ̏
Dȁ li mi ̏sli ̄š da će Ingrid polòžiti vòzāčki ̄ i ̀spit? — Da̋, si ̏gūran
(♀si ̏gūrna) sam da hòćē.
IPA [ dâ li mi ̂sliːʃ da ʨe i ̂nɡrid polǒʒiti vǒzaːʧkiː i ̌spit || — dâː |
si ̂ɡuːran (si ̂ɡuːrna) sam da xǒʨeː || ]
ENSRP 203
1810
EN Are you going out tonight? — I might. I don't know for sure.
Срп Да ли излазиш вечерас? — Можда. Не знам засигурно.
SRP Dȁ li i ̀zlazi ̄š večèras? — Mȍžda. Nè znām zasi ̏gūrno.
IPA [ dâ li i ̌zlaziːʃ veʧěras || — môʒda || ně znaːm zasi ̂ɡuːrno || ]
1811
EN Are you Brazilian? — No, I'm not.
Срп Да ли си ти Бразилац (♀Бразилка) — Не, нисам.
SRP Dȁ li si ti ̋ Brazi ́lac (♀Bràzi ̄lka) — Ne̋, ni ́sām.
IPA [ dâ li si ti ̂ː brazi ̌ːlaʦ (brǎziːlka) — nêː | ni ̌ːsaːm || ]
1812
EN Do you have a car? — No, I don't.
Срп Имаш ли ауто? — Не, немам.
SRP ̀ š li àuto? — Ne̋, némām.
Imā
IPA [ i ̌maːʃ li ǎuto || — nêː | něːmaːm || ]
1813
EN Do you feel okay? — Yes, I do.
Срп Јеси ли добро? — Да, добро сам.
SRP Jèsi li dòbro? — Da̋, dòbro sam.
IPA [ jěsi li dǒbro || — dâː | dǒbro sam || ]
1814
EN Is it snowing? — No, it isn't.
Срп Да ли пада снег? — Не, не пада.
SRP Dȁ li pȁdā sne̋g? — Ne̋, ne pȁdā.
IPA [ dâ li pâdaː snêːɡ || — nêː | ne pâdaː || ]
1815
EN Are you hungry? — Yes, I am.
Срп Јеси ли гладан (♀гладна)? — Да, јесам.
SRP Jèsi li gládan (♀gládna)? — Da̋, jèsam.
IPA [ jěsi li ɡlǎːdan (ɡlǎːdna) || — dâː | jěsam || ]
204 ENSRP
1816
EN Do you like classical music? — Yes, I do.
Срп Да ли волиш класичну музику? — Да, волим.
SRP Dȁ li vȍli ̄š klàsičnu mùziku? — Da̋, vȍli ̄m.
IPA [ dâ li vôliːʃ klǎsiʧnu mǔziku || — dâː | vôliːm || ]
1817
EN Will you be in Miami tomorrow? — No, I won't.
Срп Хоћеш ли бити сутра у Мајамију? — Не, нећу.
SRP Hȍćēš li bi ̏ti sȕtra u Majamiju? — Ne̋, néću.
IPA [ xôʨeːʃ li bi ̂ti sûtra u majamiju || — nêː | něːʨu || ]
1818
EN Have you ever broken your arm? — Yes, I have.
Срп Јеси ли некад ломио (♀ломила) руку? — Да, јесам.
SRP Jèsi li nȅkad lomio (♀lomila) rűku? — Da̋, jèsam.
IPA [ jěsi li nêkad lomio (lomila) rûːku || — dâː | jěsam || ]
1819
EN Did you buy anything yesterday? — Yes, I did.
Срп Јеси ли купио (♀купила) нешто јуче? — Јесам.
SRP Jèsi li kúpio (♀kúpila) nȅšto jùčē? — Jèsam.
IPA [ jěsi li kǔːpio (kǔːpila) nêʃto jǔʧeː || — jěsam || ]
1820
EN Were you asleep at three am (3:00)? — Yes, I was.
Срп Да ли си спавао (♀спавала) у три по подне? — Јесам.
SRP Dȁ li si spávao (♀spávala) u tri ̏ po pódne? — Jèsam.
IPA [ dâ li si spǎːvao (spǎːvala) u tri ̂ po pǒːdne || — jěsam || ]
1821
EN You're late. — I am? Sorry.
Срп Касниш. — Стварно? Извини.
SRP Kȁsni ̄š. — Stva̋rno? Izvi ́ni.
IPA [ kâsniːʃ || — stvâːrno || izvi ̌ːni || ]
ENSRP 205
1822
EN I was sick last week. — You were? I didn't know that.
Срп Прошле недеље сам био болестан (♀била болесна). —
Стварно? Нисам знао (♀знала).
SRP Prȍšlē nèdelje sam bi ̏o bȍlestan (♀bi ́la bȍlesna). — Stva̋rno?
Ni ́sām znȁo (♀znȁla).
IPA [ prôʃleː nědelje sam bi ̂o bôlestan (bi ̌ːla bôlesna) || — stvâːrno ||
ni ̌ːsaːm znâo (znâla) || ]
1823
EN It's raining again. — It is? I was sunny ten (10) minutes ago.
Срп Опет пада киша. — Стварно? Пре десет минута је сијало
сунце.
SRP Òpēt pȁdā ki ̏ša. — Stva̋rno? Pre̋ dȅset minúta je si ̀jalo sűnce.
IPA [ ǒpeːt pâdaː ki ̂ʃa || — stvâːrno || prêː dêset minǔːta je si ̌jalo
sûːnʦe || ]
1824
EN There's a message for you. — There is? Where is it?
Срп Има једна порука за тебе. — Стварно? Где је?
SRP ̏ jèdna pȍruka za tèbe. — Stva̋rno? Gdȅ je?
Imā
IPA [ i ̂maː jědna pôruka za těbe || — stvâːrno || ɡdê je || ]
1825
EN Giovanni can't drive. — He can't? I didn't know that.
Срп Ђовани не уме да вози. — Не уме? Нисам знао (♀знала).
SRP Đovȁni ne ùmē da vȍzi ̄. — Ne ùmē? Ni ́sām znȁo (♀znȁla).
IPA [ ʨovâni ne ǔmeː da vôziː || — ne ǔmeː || ni ̌ːsaːm znâo (znâla) ||
]
1826
EN I'm not hungry. — You're not? I am.
Срп Нисам гладан (♀гладна). — Ниси? Ја јесам.
SRP Ni ́sām gládan (♀gládna). — Ni ́si ̄? Ja̋ jèsam.
IPA [ ni ̌ːsaːm ɡlǎːdan (ɡlǎːdna) || — ni ̌ːsiː || jâː jěsam || ]
206 ENSRP
1827
EN Emilia isn't at work today. — She isn't? Is she sick?
Срп Емилија данас није на послу. — Није? Је л' болесна?
SRP Èmi ̄lija dànas ni ́jē na pòslu. — Ni ́jē? Je l' bȍlesna?
IPA [ ěmiːlija dǎnas ni ̌ːjeː na pǒslu || — ni ̌ːjeː || je l' bôlesna || ]
1828
EN I speak four (4) languages. — You do? Which ones?
Срп Ја говорим четири језика. — Стварно? која?
SRP Ja̋ gòvori ̄m čètiri jèzika. — Stva̋rno? kòjā?
IPA [ jâː ɡǒvoriːm ʧětiri jězika || — stvâːrno || kǒjaː || ]
1829
EN Luka doesn't eat meat. — He doesn't? Does he eat fish?
Срп Лука не једе месо. — Стварно? А да ли једе рибу?
SRP Lűka nè jedē me̋so. — Stva̋rno? A dȁ li jȅdē ribu?
IPA [ lûːka ně jedeː mêːso || — stvâːrno || a dâ li jêdeː ribu || ]
1830
EN Nadya got married last week. — She did? Really?
Срп Надја се удала прошле недеље. — Је л' јесте? Стварно?
SRP Nȁdja se ȕdala prȍšlē nèdelje. — Je l' jȅste? Stva̋rno?
IPA [ nâdja se ûdala prôʃleː nědelje || — je l' jêste || stvâːrno || ]
1831
EN I've bought a new car. — Oh, you have?
Срп Купио (♀купила) сам нови ауто. — А, је л' јеси?
SRP Kúpio (♀kúpila) sam nȍvi àuto. — A, je l' jèsi?
IPA [ kǔːpio (kǔːpila) sam nôvi ǎuto || — a | je l' jěsi || ]
1832
EN I'm writing a book. — You are? What about?
Срп Пишем књигу. — Стварно? О чему?
SRP Pi ̋šēm knji ̏gu. — Stva̋rno? O čȅmu?
IPA [ pi ̂ːʃeːm knji ̂ɡu || — stvâːrno || o ʧêmu || ]
ENSRP 207
1833
EN I don't like Dmitry. — You don't? Why not?
Срп Не свиђа ми се Дмитри. — Не свиђа ти се? А зашто?
SRP Nè svi ̄đā mi se Dmi ̏tri. — Nè svi ̄đā ti ̋ se? A zȁšto?
IPA [ ně sviːђaː mi se dmi ̂tri || — ně sviːђaː ti ̂ː se || a zâʃto || ]
1834
EN It's a nice day, isn't it? — Yes, it's perfect.
Срп Баш је леп дан, је л' да? — Да, савршен је.
SRP Bȁš je le̋p da̋n, je l' da̋? — Da̋, sàvr̄šen je.
IPA [ bâʃ je lêːp dâːn | je l' dâː || — dâː | sǎvrːʃen je || ]
1835
EN Santo lives in Milan, doesn't he? — Yes, that's right.
Срп Санто живи у Милану, је л' да? — Да, тако је.
SRP Sȁnto ži ́vi ̄ u Mila̋nu, je l' da̋? — Da̋, tàkō je.
IPA [ sânto ʒi ̌ːviː u milâːnu | je l' dâː || — dâː | tǎkoː je || ]
1836
EN You closed the window, didn't you? — Yes, I think so.
Срп Затворио (♀затворила) си прозор, је л' да? — Да, мислим да
јесам.
SRP Zàtvori ̄o (♀zàtvori ̄la) si prózor, je l' da̋? — Da̋, mi ̏sli ̄m da jèsam.
IPA [ zǎtvoriːo (zǎtvoriːla) si prǒːzor | je l' dâː || — dâː | mi ̂sliːm da
jěsam || ]
1837
EN Those shoes are nice, aren't they? — Yes, very nice.
Срп Те ципеле су баш лепе, је л' да? — Да, врло су лепе.
SRP Te ci ̀pele su bȁš lépe, je l' da̋? — Da̋, vȑlo su lépe.
IPA [ te ʦi ̌pele su bâʃ lěːpe | je l' dâː || — dâː | vr̂lo su lěːpe || ]
208 ENSRP
1838
EN Marta will be here soon, won't she? — Yes, probably.
Срп Марта ће ускоро бити овде, је л' да? — Да, вероватно хоће.
SRP Ma̋rta će ȕskoro bi ̏ti óvde, je l' da̋? — Da̋, veròvatno hòćē.
IPA [ mâːrta ʨe ûskoro bi ̂ti ǒːvde | je l' dâː || — dâː | verǒvatno xǒʨeː
|| ]
1839
EN That isn't your car, is it? — No, it's my mother's.
Срп То није твој ауто, зар не? — Не, то је ауто моје мајке.
SRP Tő ni ́jē tvőj àuto, zar ne̋? — Ne̋, tő je àuto mòje ma̋jke.
IPA [ tôː ni ̌ːjeː tvôːj ǎuto | zar nêː || — nêː | tôː je ǎuto mǒje mâːjke ||
]
1840
EN You haven't met my mother, have you? — No, I haven't.
Срп Ниси упознао (♀упознала) моју мајку, зар не? — Не, нисам.
SRP Ni ́si ̄ ȕpoznao (♀ȕpoznāla) mòju ma̋jku, zar ne̋? — Ne̋, ni ́sām.
IPA [ ni ̌ːsiː ûpoznao (ûpoznaːla) mǒju mâːjku | zar nêː || — nêː |
ni ̌ːsaːm || ]
1841
EN Clara doesn't go out much, does she? — No, she doesn't.
Срп Клара не излази много, зар не? — Не, не излази.
SRP Klára ne i ̀zlazi ̄ mnȍgo, zar ne̋? — Ne̋, ne i ̀zlazi ̄.
IPA [ klǎːra ne i ̌zlaziː mnôɡo | zar nêː || — nêː | ne i ̌zlaziː || ]
1842
EN You won't be late, will you? — No, I'm never late.
Срп Нећеш закаснити, је л' да? — Не, ја никада не касним.
SRP Ne̋ćeš zàkasni ̄ti, je l' da̋? — Ne̋, ja̋ ni ̏kadā ne kȁsni ̄m.
IPA [ nêːʨeʃ zǎkasniːti | je l' dâː || — nêː | jâː ni ̂kadaː ne kâsniːm || ]
ENSRP 209
1843
EN I work in a bank. — You do? I work in a bank, too.
Срп Ја радим у банци. — Стварно? И ја исто радим у банци.
SRP Ja̋ ra̋di ̄m u ba̋nci. — Stva̋rno? I ja̋ i ̏sto ra̋di ̄m u ba̋nci.
IPA [ jâː râːdiːm u bâːnʦi || — stvâːrno || i jâː i ̂sto râːdiːm u bâːnʦi || ]
1844
EN I didn't go to work yesterday. — You didn't? Were you sick?
Срп Јуче нисам отишао (♀отишла) на посао. — Стварно? Јеси ли
био болестан (♀била болесна)?
SRP Jùčē ni ́sām ȍtišao (♀ȍtišla) na pòsao. — Stva̋rno? Jèsi li bi ̏o
bȍlestan (♀bi ́la bȍlesna)?
IPA [ jǔʧeː ni ̌ːsaːm ôtiʃao (ôtiʃla) na pǒsao || — stvâːrno || jěsi li bi ̂o
bôlestan (bi ̌ːla bôlesna) || ]
1845
EN Dennis doesn't like me. — He doesn't? Why not?
Срп Денис ме не воли. — Не воли те? А зашто?
SRP Dénis me nè voli ̄. — Nè voli ̄ te? A zȁšto?
IPA [ děːnis me ně voliː || — ně voliː te || a zâʃto || ]
1846
EN You look tired. — I do? I feel fine.
Срп Изгледаш уморно. — Стварно? Осећам се добро.
SRP ̀
Izglē dāš ȕmōrno. — Stva̋rno? Òsećām se dòbro.
IPA [ i ̌zɡleːdaːʃ ûmoːrno || — stvâːrno || ǒseʨaːm se dǒbro || ]
1847
EN Lara called me last night. — She did? What did she say?
Срп Клара ме је звала синоћ. — Стварно? Шта је рекла?
SRP Klára me je zvála si ̏nōć. — Stva̋rno? Štȁ je rȅkla?
IPA [ klǎːra me je zvǎːla si ̂noːʨ || — stvâːrno || ʃtâ je rêkla || ]
210 ENSRP
1848
EN I've bought a new car. — You have? What kind is it?
Срп Купио (♀купила) сам нови ауто. — А, је л' јеси? Какав је?
SRP Kúpio (♀kúpila) sam nȍvi àuto. — A, je l' jèsi? Kàkav je?
IPA [ kǔːpio (kǔːpila) sam nôvi ǎuto || — a | je l' jěsi || kǎkav je || ]
1849
EN Albert doesn't eat meat. — He doesn't? Does he eat eggs?
Срп Алберт не једе месо. — Стварно? Да ли једе јаја?
SRP Àlbert nè jedē me̋so. — Stva̋rno? Dȁ li jȅdē jaja?
IPA [ ǎlbert ně jedeː mêːso || — stvâːrno || dâ li jêdeː jaja || ]
1850
EN I've lost my key. — You have? When did you have it last?
Срп Изгубио (♀изгубила) сам кључ. — Стварно? Када си га
последњи пут имао (♀имала) у рукама?
SRP Izgùbio (♀izgùbila) sam kljűč. — Stva̋rno? Kàda si ga pòslednji
pűt i ̀mao (♀i ̀mala) u rùkama?
IPA [ izɡǔbio (izɡǔbila) sam kljûːʧ || — stvâːrno || kǎda si ɡa
pǒslednji pûːt i ̌mao (i ̌mala) u rǔkama || ]
1851
EN Angela can't drive. — She can't? She should learn.
Срп Анђела не уме да вози. — Стварно? Требало би да научи.
SRP Ànđēla ne ùmē da vȍzi ̄. — Stva̋rno? Trȅbālo bi da nàuči.
IPA [ ǎnђeːla ne ǔmeː da vôziː || — stvâːrno || trêbaːlo bi da nǎuʧi || ]
1852
EN I was born in Italy. — You were? I didn't know that.
Срп Ја сам рођен (♀рођена) у Италији. — Стварно? Нисам знао
(♀знала).
SRP Ja̋ sam rȍđen (♀rȍđenā) u Itā ̀ liji. — Stva̋rno? Ni ́sām znȁo
(♀znȁla).
IPA [ jâː sam rôђen (rôђenaː) u i ̌taːliji || — stvâːrno || ni ̌ːsaːm znâo
(znâla) || ]
ENSRP 211
1853
EN I didn't sleep well last night. — You didn't? Was the bed
uncomfortable?
Срп Синоћ нисам добро спавао (♀спавала). — Стварно? Да ли ти
је кревет био неудобан?
SRP Si ̏nōć ni ́sām dòbro spávao (♀spávala). — Stva̋rno? Dȁ li ti ̋ je
krèvet bi ̏o neùdoban?
IPA [ si ̂noːʨ ni ̌ːsaːm dǒbro spǎːvao (spǎːvala) || — stvâːrno || dâ li ti ̂ː
je krěvet bi ̂o neǔdoban || ]
1854
EN There's a football game on TV tonight. — There is? Are you
going to watch it?
Срп Вечерас има фудбалска утакмица на те-ве-у. — Стварно?
Хоћеш ли је гледати?
SRP Večèras i ̏mā fȕdbalska ùtakmica na te̋-ve̋-u. — Stva̋rno? Hȍćēš li
je glȅdati?
IPA [ veʧěras i ̂maː fûdbalska ǔtakmiʦa na têː-vêː-u || — stvâːrno ||
xôʨeːʃ li je ɡlêdati || ]
1855
EN I'm not happy. — You're not? Why not?
Срп Нисам срећан (♀срећна). — Стварно? Зашто ниси?
SRP Ni ́sām srȅćan (♀srȅćna). — Stva̋rno? Zȁšto ni ́si ̄?
IPA [ ni ̌ːsaːm srêʨan (srêʨna) || — stvâːrno || zâʃto ni ̌ːsiː || ]
1856
EN I saw Khalid last week. — You did? How is he?
Срп Видео (♀видела) сам Калида прошле недеље. — Стварно?
Како је?
SRP Vi ̏deo (♀vi ̏dela) sam Kálida prȍšlē nèdelje. — Stva̋rno? Kȁko
je?
IPA [ vi ̂deo (vi ̂dela) sam kǎːlida prôʃleː nědelje || — stvâːrno || kâko
je || ]
212 ENSRP
1857
EN Shakira works in a factory. — She does? What kind of factory?
Срп Шакира ради у фабрици. — Стварно? У каквој фабрици?
SRP Šaki ̏ra ra̋di ̄ u fàbrici. — Stva̋rno? U kàkvoj fàbrici?
IPA [ ʃaki ̂ra râːdiː u fǎbriʦi || — stvâːrno || u kǎkvoj fǎbriʦi || ]
1858
EN I won't be here next week. — You won't? Where will you be?
Срп Нећу бити ту следеће недеље. — Стварно? А где ћеш бити?
SRP Néću bi ̏ti tu slèdećē nèdelje. — Stva̋rno? A gdȅ ćeš bi ̏ti?
IPA [ něːʨu bi ̂ti tu slědeʨeː nědelje || — stvâːrno || a ɡdê ʨeʃ bi ̂ti || ]
1859
EN The clock isn't working. — It isn't? It was working yesterday.
Срп Сат не ради. — Стварно? Јуче је радио.
SRP Sa̋t nè rādi ̄. — Stva̋rno? Jùčē je rádio.
IPA [ sâːt ně raːdiː || — stvâːrno || jǔʧeː je rǎːdio || ]
1860
EN It's a nice day, isn't it? — Yes, it's beautiful.
Срп Баш је леп дан, је л' да? — Да, предиван је.
SRP Bȁš je le̋p da̋n, je l' da̋? — Da̋, prȅdi ̄van je.
IPA [ bâʃ je lêːp dâːn | je l' dâː || — dâː | prêdiːvan je || ]
1861
EN These flowers are nice, aren't they? — Yes, what kind are they?
Срп Ово цвеће је баш лепо, је л' да? — Да. које је то цвеће?
SRP Òvō cve̋će je bȁš lépo, je l' da̋? — Da̋. kòjē je tő cve̋će?
IPA [ ǒvoː ʦvêːʨe je bâʃ lěːpo | je l' dâː || — dâː || kǒjeː je tôː ʦvêːʨe
|| ]
ENSRP 213
1862
EN Bernard was at the party, wasn't he? — Yes, but I didn't speak to
him.
Срп Бернард је био на журци, зар не? — Да, али ја нисам причао
(♀причала) с њим.
SRP Bèrnard je bi ̏o na žűrci, zar ne̋? — Da̋, ali ja̋ ni ́sām pri ́čao
(♀pri ́čala) s nji ̋m.
IPA [ běrnard je bi ̂o na ʒûːrʦi | zar nêː || — dâː | ali jâː ni ̌ːsaːm
pri ̌ːʧao (pri ̌ːʧala) s nji ̂ːm || ]
1863
EN You've been to Brazil, haven't you? — Yes, many times.
Срп Ти си ишао (♀ишла) у Бразил, зар не? — Да, много пута.
SRP Ti ̋ si i ̀šao (♀i ̀šla) u Bràzi ̄l, zar ne̋? — Da̋, mnȍgo púta.
IPA [ ti ̂ː si i ̌ʃao (i ̌ʃla) u brǎziːl | zar nêː || — dâː | mnôɡo pǔːta || ]
1864
EN You speak Chinese, don't you? — Yes, but not very well.
Срп Ти говориш кинески, зар не? — Да, али не баш добро.
SRP Ti ̋ gòvori ̄š ki ̀nēski ̄, zar ne̋? — Da̋, ali ne bȁš dòbro.
IPA [ ti ̂ː ɡǒvoriːʃ ki ̌neːskiː | zar nêː || — dâː | ali ne bâʃ dǒbro || ]
1865
EN Caroline looks tired, doesn't she? — Yes, she works very hard.
Срп Каролина изгледа уморно, је л' да? — Да, много ради.
SRP Karoli ́na i ̀zglēdā ȕmōrno, je l' da̋? — Da̋, mnȍgo ra̋di ̄.
IPA [ karoli ̌ːna i ̌zɡleːdaː ûmoːrno | je l' dâː || — dâː | mnôɡo râːdiː || ]
1866
EN You'll help me, won't you? — Yes, of course I will.
Срп Помоћи ћеш ми, зар не? — Да, наравно да хоћу.
SRP Pomòći ćeš mi, zar ne̋? — Da̋, náravnō da hȍćū.
IPA [ pomǒʨi ʨeʃ mi | zar nêː || — dâː | nǎːravnoː da xôʨuː || ]
214 ENSRP
1867
EN You haven't eaten yet, have you? — No, I'm not hungry.
Срп Још увек ниси јео (♀јела), зар не? — Не, нисам гладан
(♀гладна).
SRP Još ȕvēk ni ́si ̄ jȅo (♀jȅla), zar ne̋? — Ne̋, ni ́sām gládan
(♀gládna).
IPA [ joʃ ûveːk ni ̌ːsiː jêo (jêla) | zar nêː || — nêː | ni ̌ːsaːm ɡlǎːdan
(ɡlǎːdna) || ]
1868
EN You aren't tired, are you? — No, I feel fine.
Срп Ниси уморан (♀уморна), је л' да? — Не, добро сам.
SRP Ni ́si ̄ ȕmōran (♀ȕmōrna), je l' da̋? — Ne̋, dòbro sam.
IPA [ ni ̌ːsiː ûmoːran (ûmoːrna) | je l' dâː || — nêː | dǒbro sam || ]
1869
EN Igor's a very nice person, isn't he? — Yes, everybody likes him.
Срп Игор је много фин човек, је л' да? — Да, сви га воле.
SRP ̏
Igor je mnȍgo fi ̋n čòvek, je l' da̋? — Da̋, svi ga vȍlē.
IPA [ i ̂ɡor je mnôɡo fi ̂ːn ʧǒvek | je l' dâː || — dâː | svi ɡa vôleː || ]
1870
EN You can play the piano, can't you? — Yes, but I'm not very
good.
Срп Ти свираш клавир, зар не? — Да, али не баш добро.
SRP Ti ̋ svi ̋rāš klàvi ̄r, zar ne̋? — Da̋, ali ne bȁš dòbro.
IPA [ ti ̂ː svi ̂ːraːʃ klǎviːr | zar nêː || — dâː | ali ne bâʃ dǒbro || ]
ENSRP 215
1871
EN You don't know Larisa's sister, do you? — No, I've never met
her.
Срп Не познајеш Ларисину сестру, је л' тако? — Не, нисам је
упознао (♀упознала).
SRP Ne pòznājēš Lari ̀sinu sèstru, je l' tàkō? — Ne̋, ni ́sām je ȕpoznao
(♀ȕpoznāla).
IPA [ ne pǒznaːjeːʃ lari ̌sinu sěstru | je l' tǎkoː || — nêː | ni ̌ːsaːm je
ûpoznao (ûpoznaːla) || ]
1872
EN Claude went to college, didn't he? — Yes, he studied
psychology.
Срп Клод је студирао, зар не? — Да, студирао је психологију.
SRP Klőd je stùdi ̄rāo, zar ne̋? — Da̋, stùdi ̄rāo je psihològiju.
IPA [ klôːd je stǔdiːraːo | zar nêː || — dâː | stǔdiːraːo je psixolǒɡiju ||
]
1873
EN The movie wasn't very good, was it? — No, it was terrible.
Срп Филм баш и није био неки, зар не? — Да, баш је грозан.
SRP Fi ̏lm bȁš i ni ́jē bi ̏o nȅki ̄, zar ne̋? — Da̋, bȁš je grőzan.
IPA [ fi ̂lm bâʃ i ni ̌ːjeː bi ̂o nêkiː | zar nêː || — dâː | bâʃ je ɡrôːzan || ]
1874
EN Charlotte lives near you, doesn't she? — Yes, just a few blocks
away.
Срп Шарлота живи близу тебе, зар не? — Да, дели нас неколико
блокова.
SRP Šarlòta ži ́vi ̄ bli ́zu tèbe, zar ne̋? — Da̋, de̋li nas nȅkoliko blòkovā.
IPA [ ʃarlǒta ʒi ̌ːviː bli ̌ːzu těbe | zar nêː || — dâː | dêːli nas nêkoliko
blǒkovaː || ]
216 ENSRP
1875
EN You won't tell anybody what I said, will you? — No, of course
not.
Срп Нећеш никоме рећи оно што сам рекао (♀рекла), је л' да? —
Наравно да нећу.
SRP Ne̋ćeš ni ̏kome rȅći ònō što sam rȅkao (♀rȅkla), je l' da̋? —
Náravnō da néću.
IPA [ nêːʨeʃ ni ̂kome rêʨi ǒnoː ʃto sam rêkao (rêkla) | je l' dâː || —
nǎːravnoː da něːʨu || ]
1876
EN Diane works very hard. It's said that she works sixteen (16)
hours a day.
Срп Дијана много ради. Прича се да ради шеснаест сати дневно.
SRP Di ̀jana mnȍgo ra̋di ̄. Pri ̋čā se da ra̋di ̄ šèsnaēst sáti dne̋vno.
IPA [ di ̌jana mnôɡo râːdiː || pri ̂ːʧaː se da râːdiː ʃěsnaeːst sǎːti dnêːvno
|| ]
1877
EN The police are looking for a missing boy. It's believed that he
was last seen walking home.
Срп Полиција тражи несталог дечака. Верује се да је последњи
пут виђен како хода према кући.
SRP Poli ̀cija tra̋ži nèstalog dečáka. Vȅrujē se da je pòslednji pűt vi ̏đen
kȁko hőda prema kȕći.
IPA [ poli ̌ʦija trâːʒi něstaloɡ deʧǎːka || vêrujeː se da je pǒslednji pûːt
vi ̂ђen kâko xôːda prema kûʨi || ]
1878
EN The strike started three (3) weeks ago. It's expected that it'll end
soon.
Срп Штрајк је почео пре три недеље. Очекује се да ће ускоро
престати.
SRP Štrȁjk je pȍčeo pre̋ tri ̏ nèdelje. Očèkujē se da će ȕskoro prèstati.
IPA [ ʃtrâjk je pôʧeo prêː tri ̂ nědelje || oʧěkujeː se da ʨe ûskoro
prěstati || ]
ENSRP 217
1879
EN A friend of mine has been arrested. It's alleged that he hit a
police officer.
Срп Један мој друг је ухапшен. Наводно је ударио полицајца.
SRP Jèdan mőj drug je ùhapšen. Návodno je ùdario policájca.
IPA [ jědan môːj druɡ je ǔxapʃen || nǎːvodno je ǔdario poliʦǎːjʦa || ]
1880
EN It's reported that two (2) people were injured in the explosion.
Срп Пријављено је да је двоје људи повређено у експлозији.
SRP Pri ̀jāvljeno je da je dvȍje ljúdi pòvrēđeno u èksplōziji.
IPA [ pri ̌jaːvljeno je da je dvôje ljǔːdi pǒvreːђeno u ěksploːziji || ]
1881
EN Let's go and see that movie. It's supposed to be good.
Срп Хајде да одемо да погледамо тај филм. Требало би да је
добар.
SRP Hȁjde da ȍdēmo da pògledāmo ta̋j fi ̏lm. Trȅbālo bi da je dȍbar.
IPA [ xâjde da ôdeːmo da pǒɡledaːmo tâːj fi ̂lm || trêbaːlo bi da je
dôbar || ]
1882
EN Emil is supposed to have hit a police officer, but I don't believe
it.
Срп Емил је наводно ударио полицајца, али ја у то не верујем.
SRP Ȅmil je návodno ùdario policájca, ali ja̋ u tő nè verujēm.
IPA [ êmil je nǎːvodno ǔdario poliʦǎːjʦa | ali jâː u tôː ně verujeːm || ]
218 ENSRP
1883
EN The plan is supposed to be a secret, but everybody seems to
know about it.
Срп Тај план је требало да буде тајна, али изгледа да већ сви
знају за њега.
SRP Ta̋j pla̋n je trȅbālo da bȕdē ta̋jna, ali i ̀zglēdā da vȅć svi znȁjū za
njȅga.
IPA [ tâːj plâːn je trêbaːlo da bûdeː tâːjna | ali i ̌zɡleːdaː da vêʨ svi
znâjuː za njêɡa || ]
1884
EN What are you doing at work? You're supposed to be on vacation.
Срп Шта радиш на послу? Требало је да си на одмору.
SRP Štȁ ra̋di ̄š na pòslu? Trȅbālo je da si na òdmoru.
IPA [ ʃtâ râːdiːʃ na pǒslu || trêbaːlo je da si na ǒdmoru || ]
1885
EN Svetlana was supposed to call me last night, but she didn't.
Срп Требало је да ме Светлана синоћ позове, али није.
SRP Trȅbālo je da me Svȅtlana si ̏nōć pozòvē, ali ni ́jē.
IPA [ trêbaːlo je da me svêtlana si ̂noːʨ pozǒveː | ali ni ̌ːjeː || ]
1886
EN Our guests were supposed to arrive at seven thirty (7:30), but
they were late.
Срп Требало је да наши гости стигну у пола осам, али су
закаснили.
SRP Trȅbālo je da nȁši gòsti sti ̏gnu u pȍla ȍsam, ali su zàkasnili.
IPA [ trêbaːlo je da nâʃi ɡǒsti sti ̂ɡnu u pôla ôsam | ali su zǎkasnili || ]
ENSRP 219
1887
EN I'd better hurry. I'm supposed to meet Maksim in ten (10)
minutes.
Срп Боље би било да пожурим. За десет минута треба да се
нађем са Максимом.
SRP Bòlje bi bi ́lo da pòžūri ̄m. Za dȅset minúta trȅbā da se na̋đēm sa
Mȁksimom.
IPA [ bǒlje bi bi ̌ːlo da pǒʒuːriːm || za dêset minǔːta trêbaː da se
nâːђeːm sa mâksimom || ]
1888
EN You're not supposed to park your car here. It's private parking
only.
Срп Не би смео да паркираш свој ауто овде. Ово је само
приватан паркинг.
SRP Nȅ bi smȅo da pȁrkiraš svőj àuto óvde. Òvō je sȁmo pri ̀vatan
pȁrking.
IPA [ nê bi smêo da pârkiraʃ svôːj ǎuto ǒːvde || ǒvoː je sâmo pri ̌vatan
pârkinɡ || ]
1889
EN Gerard is feeling much better after his operation, but he's still not
supposed to do any heavy lifting.
Срп Џерард се осећа много боље после операције, али још увек
не би смео да подиже ништа тешко.
SRP Džèrard se òsećā mnȍgo bòlje pòsle operácije, ali još ȕvēk nȅ bi
smȅo da pòdižē ni ̏šta téško.
IPA [ ʤěrard se ǒseʨaː mnôɡo bǒlje pǒsle operǎːʦije | ali joʃ ûveːk nê
bi smêo da pǒdiʒeː ni ̂ʃta těːʃko || ]
1890
EN This coat is dirty. You should get it cleaned.
Срп Овај капут је прљав. Треба да га однесеш на чишћење.
SRP Òvāj kàpūt je pȑljav. Trȅbā da ga odnèsēš na či ̏šćenjē.
IPA [ ǒvaːj kǎpuːt je pr̂ljav || trêbaː da ɡa odněseːʃ na ʧi ̂ʃʨenjeː || ]
220 ENSRP
1891
EN I think you should get your hair cut really short.
Срп Мислим да би требало да се ошишаш сасвим кратко.
SRP Mi ̏sli ̄m da bi trȅbālo da se òši ̄šāš sàsvi ̄m krȁtko.
IPA [ mi ̂sliːm da bi trêbaːlo da se ǒʃiːʃaːʃ sǎsviːm krâtko || ]
1892
EN How often do you have your car serviced?
Срп Колико често возиш ауто на сервис?
SRP Koli ̀ko če̋sto vȍzi ̄š àuto na sèrvis?
IPA [ koli ̌ko ʧêːsto vôziːʃ ǎuto na sěrvis || ]
1893
EN I don't like having my picture taken.
Срп Не волим да се фотографишем.
SRP Nè voli ̄m da se fotogràfišēm.
IPA [ ně voliːm da se fotoɡrǎfiʃeːm || ]
1894
EN Our neighbor just got air conditioning installed in their house.
Срп Наш комшија само што је уградио клима уређај у кућу.
SRP Nȁš kòmšija sȁmo što je ugra̋di ̄o kli ́ma ȕređāj u kȕću.
IPA [ nâʃ kǒmʃija sâmo ʃto je uɡrâːdiːo kli ̌ːma ûreђaːj u kûʨu || ]
1895
EN Casper had his license taken away for driving too fast again.
Срп Касперу су поново одузели возачку дозволу због пребрзе
вожње.
SRP Kȁsperu su pȍnovo ȍduzeli vòzāčku dȍzvolu zbog prȅbrze
vóžnje.
IPA [ kâsperu su pônovo ôduzeli vǒzaːʧku dôzvolu zboɡ prêbrze
vǒːʒnje || ]
ENSRP 221
1896
EN Olivia got her passport stolen.
Срп Оливији је украден пасош.
SRP Òli ̄viji je ukràden pa̋soš.
IPA [ ǒliːviji je ukrǎden pâːsoʃ || ]
1897
EN Have you ever had your flight canceled?
Срп Да ли ти се некада десило да ти лет буде отказан?
SRP Dȁ li ti ̋ se nȅkada dȅsilo da ti ̋ le̋t bȕdē òtkāzān?
IPA [ dâ li ti ̂ː se nêkada dêsilo da ti ̂ː lêːt bûdeː ǒtkaːzaːn || ]
1898
EN Did I tell you about Luisa? She got her purse stolen last week.
Срп Јесам ли ти рекао (♀рекла) за Лујзу? Прошле недеље јој је
украдена ташна.
SRP Jèsam li ti ̋ rȅkao (♀rȅkla) za Lűjzu? Prȍšlē nèdelje joj je
ukràdenā tàšna.
IPA [ jěsam li ti ̂ː rêkao (rêkla) za lûːjzu || prôʃleː nědelje joj je
ukrǎdenaː tǎʃna || ]
1899
EN Hubert was in a fight last night. He got his nose broken.
Срп Хуберт је синоћ упао у тучу. Сломљен му је нос.
SRP Hùbert je si ̏nōć ùpāo u tȕču. Slȍmljen mu je nős.
IPA [ xǔbert je si ̂noːʨ ǔpaːo u tûʧu || slômljen mu je nôːs || ]
1900
EN Olivia said that she was going away for a few days and would
call me when she got back.
Срп Оливија је рекла да одлази на неколико дана и да ће ме
позвати кад се буде вратила.
SRP Óli ̄vija je rȅkla da òdlazi ̄ na nȅkoliko dána i da će me pòzvati
kad se bȕdē vrátila.
IPA [ ǒːliːvija je rêkla da ǒdlaziː na nêkoliko dǎːna i da ʨe me pǒzvati
kad se bûdeː vrǎːtila || ]
222 ENSRP
1901
EN Leonardo's coming to the party tonight. — He is? I thought you
said he wasn't coming.
Срп Леонардо вечерас долази на журку. — Стварно? Мислио
(♀мислила) сам да си рекао (♀рекла) да не долази.
SRP Leonàrdo večèras dòlazi ̄ na žűrku. — Stva̋rno? Mi ̏sli ̄o (♀mi ̏sli ̄la)
sam da si rȅkao (♀rȅkla) da ne dòlazi ̄.
IPA [ leonǎrdo veʧěras dǒlaziː na ʒûːrku || — stvâːrno || mi ̂sliːo
(mi ̂sliːla) sam da si rêkao (rêkla) da ne dǒlaziː || ]
1902
EN I know lots of people. — You do? I thought you said you didn't
know anybody.
Срп Познајем много људи. — Стварно? Мислио (♀мислила) сам
да си рекао (♀рекла) да никога не познајеш.
SRP Pòznājēm mnȍgo ljúdi. — Stva̋rno? Mi ̏sli ̄o (♀mi ̏sli ̄la) sam da si
rȅkao (♀rȅkla) da ni ̏koga ne pòznājēš.
IPA [ pǒznaːjeːm mnôɡo ljǔːdi || — stvâːrno || mi ̂sliːo (mi ̂sliːla) sam
da si rêkao (rêkla) da ni ̂koɡa ne pǒznaːjeːʃ || ]
1903
EN Isabelle will be here next week. — She will? But didn't you say
she wouldn't be here?
Срп Изабел ће бити ту следеће недеље. — Стварно? Али зар ниси
рекао (♀рекла) да неће бити ту?
SRP ̏
Izabel će bi ̏ti tű slèdećē nèdelje. — Stva̋rno? Ali zar ni ́si ̄ rȅkao
(♀rȅkla) da ne̋će bi ̏ti tű?
IPA [ i ̂zabel ʨe bi ̂ti tûː slědeʨeː nědelje || — stvâːrno || ali zar ni ̌ːsiː
rêkao (rêkla) da nêːʨe bi ̂ti tûː || ]
ENSRP 223
1904
EN I'm going out tonight. — You are? But you said you were
staying home.
Срп Вечерас излазим. — Стварно? Али рекао (♀рекла) си да ћеш
остати код куће.
SRP Večèras i ̀zlazi ̄m. — Stva̋rno? Ali rȅkao (♀rȅkla) si da ćeš òstati
kod kȕće.
IPA [ veʧěras i ̌zlaziːm || — stvâːrno || ali rêkao (rêkla) si da ʨeʃ
ǒstati kod kûʨe || ]
1905
EN I can speak a little French. — You can? But earlier you said you
couldn't.
Срп Знам мало француски. — Стварно? Али пре си рекао
(♀рекла) да не знаш.
SRP Zna̋m mȁlo fràncūski ̄. — Stva̋rno? Ali pre̋ si rȅkao (♀rȅkla) da
nè znāš.
IPA [ znâːm mâlo frǎnʦuːskiː || — stvâːrno || ali prêː si rêkao (rêkla)
da ně znaːʃ || ]
1906
EN I haven't been to the movies in ages. — You haven't? I thought
you said you had just gone a few days ago.
Срп Сто година нисам био (♀била) у биоскопу. — Стварно?
Мислио (♀мислила) сам да си рекао да си био (♀била) пре
неколико дана.
SRP Stő gȍdinā ni ́sām bi ̏o (♀bi ́la) u bi ̏oskopu. — Stva̋rno? Mi ̏sli ̄o
(♀mi ̏sli ̄la) sam da si rȅkao da si bi ̏o (♀bi ́la) pre̋ nȅkoliko dána.
IPA [ stôː ɡôdinaː ni ̌ːsaːm bi ̂o (bi ̌ːla) u bi ̂oskopu || — stvâːrno ||
mi ̂sliːo (mi ̂sliːla) sam da si rêkao da si bi ̂o (bi ̌ːla) prêː nêkoliko
dǎːna || ]
224 ENSRP
1907
EN Maalik said he had woken up feeling sick, so he hadn't gone to
work.
Срп Малик је рекао да му је било лоше чим се пробудио, па зато
није отишао на посао.
SRP Màlik je rȅkao da mu je bi ́lo lȍše či ̏m se probúdio, pa zàtō ni ́jē
ȍtišao na pòsao.
IPA [ mǎlik je rêkao da mu je bi ̌ːlo lôʃe ʧi ̂m se probǔːdio | pa zǎtoː
ni ̌ːjeː ôtiʃao na pǒsao || ]
1908
EN Jasmine said that her new job is pretty interesting. > Jasmine
said that her new job was pretty interesting.
Срп Јасмина је рекла да је њен нови посао врло интересантан. >
Јасмина је рекла да је њен нови посао врло интересантан.
SRP Jasmi ́na je rȅkla da je nje̋n nȍvi pòsao vȑlo interesàntan. >
Jasmi ́na je rȅkla da je nje̋n nȍvi pòsao vȑlo interesàntan.
IPA [ jasmi ̌ːna je rêkla da je njêːn nôvi pǒsao vr̂lo interesǎntan || >
jasmi ̌ːna je rêkla da je njêːn nôvi pǒsao vr̂lo interesǎntan || ]
1909
EN She told me that she wants to go to South America next year. >
She told me that she wanted to go to South America next year.
Срп Рекла ми је да жели да оде у Јужну Америку следеће године.
> Рекла ми је да жели да оде у Јужну Америку следеће
године.
SRP Rȅkla mi je da žèli ̄ da ȍdē u Jűžnu Amèriku slèdećē gȍdine. >
Rȅkla mi je da žèli ̄ da ȍdē u Jűžnu Amèriku slèdećē gȍdine.
IPA [ rêkla mi je da ʒěliː da ôdeː u jûːʒnu aměriku slědeʨeː ɡôdine ||
> rêkla mi je da ʒěliː da ôdeː u jûːʒnu aměriku slědeʨeː ɡôdine ||
]
ENSRP 225
1910
EN The doctor told me to stay in bed for a few days.
Срп Лекар ми је рекао да се одмарам неколико дана.
SRP Lèkār mi je rȅkao da se òdmarām nȅkoliko dána.
IPA [ lěkaːr mi je rêkao da se ǒdmaraːm nêkoliko dǎːna || ]
1911
EN I told Lucien not to shout.
Срп Рекао сам Лисјену да не виче.
SRP Rȅkao sam Li ̀sjēnu da nè vi ̄čē.
IPA [ rêkao sam li ̌sjeːnu da ně viːʧeː || ]
1912
EN Michiko asked me not to tell anybody what had happened.
Срп Мичико ме је замолила да никоме не кажем шта се десило.
SRP Miči ̏ko me je zamòlila da ni ̏kome ne ka̋žēm štȁ se dȅsilo.
IPA [ miʧi ̂ko me je zamǒlila da ni ̂kome ne kâːʒeːm ʃtâ se dêsilo || ]
1913
EN Noboru was taking a long time to get ready, so I told him to
hurry up.
Срп Ноборуу је требало много времена да се спреми, па сам му
рекао да пожури.
SRP Nobȍrūu je trȅbālo mnȍgo vrȅmena da se spre̋mi ̄, pa sam mu
rȅkao da pòžūri ̄.
IPA [ nobôruːu je trêbaːlo mnôɡo vrêmena da se sprêːmiː | pa sam mu
rêkao da pǒʒuːriː || ]
226 ENSRP
1914
EN Lilianne was nervous about the situation, so I told her to relax
and take it easy.
Срп Лилијана је била нервозна због целе ситуације, па сам јој
рекао да се опусти и да се не нервира.
SRP Lilijána je bi ́la nȅrvozna zbog céle situácije, pa sam joj rȅkao da
se òpusti i da se ne nèrvi ̄rā.
IPA [ lilijǎːna je bi ̌ːla nêrvozna zboɡ ʦěːle situǎːʦije | pa sam joj
rêkao da se ǒpusti i da se ne něrviːraː || ]
1915
EN The customs officer looked at me suspiciously and asked me to
open my bag.
Срп Цариник ме је сумњичаво погледао и рекао ми да отворим
торбу.
SRP Cȁrini ̄k me je sùmnjičavo pògledāo i rȅkao mi da òtvori ̄m tórbu.
IPA [ ʦâriniːk me je sǔmnjiʧavo pǒɡledaːo i rêkao mi da ǒtvoriːm
tǒːrbu || ]
1916
EN What happened to you last night?
Срп Шта ти се десило синоћ?
SRP Štȁ ti ̋ se dȅsilo si ̏nōć?
IPA [ ʃtâ ti ̂ː se dêsilo si ̂noːʨ || ]
1917
EN How many people came to the meeting?
Срп Колико је људи дошло на састанак?
SRP Koli ̀ko je ljúdi dȍšlo na sȁstanak?
IPA [ koli ̌ko je ljǔːdi dôʃlo na sâstanak || ]
1918
EN Which bus goes downtown?
Срп Који аутобус иде до центра?
SRP Kòji ̄ autóbus i ̀dē do cȅntra?
IPA [ kǒjiː autǒːbus i ̌deː do ʦêntra || ]
ENSRP 227
1919
EN Who do you want to speak to?
Срп С ким хоћеш да причаш?
SRP S ki ̋m hȍćēš da pri ̋čāš?
IPA [ s ki ̂ːm xôʨeːʃ da pri ̂ːʧaːʃ || ]
1920
EN What was the weather like yesterday?
Срп Какво је време било јуче?
SRP Kàkvo je vréme bi ́lo jùčē?
IPA [ kǎkvo je vrěːme bi ̌ːlo jǔʧeː || ]
1921
EN To whom do you wish to speak?
Срп С ким желиш да причаш?
SRP S ki ̋m žèli ̄š da pri ̋čāš?
IPA [ s ki ̂ːm ʒěliːʃ da pri ̂ːʧaːʃ || ]
1922
EN Haven't we met somewhere before?
Срп Да се нисмо негде већ упознали?
SRP Da se ni ́smo nȅgde vȅć ȕpoznali?
IPA [ da se ni ̌ːsmo nêɡde vêʨ ûpoznali || ]
1923
EN Don't you want to go to the party? — No, I don't want to go.
Срп Зар не желиш да идеш на журку? — Не, не желим.
SRP Zar ne žèli ̄š da i ̀dēš na žűrku? — Ne̋, ne žèli ̄m.
IPA [ zar ne ʒěliːʃ da i ̌deːʃ na ʒûːrku || — nêː | ne ʒěliːm || ]
1924
EN Why don't we go out for a meal tonight?
Срп Зашто вечерас не изађемо на вечеру?
SRP Zȁšto večèras ne i ̀zāđēmo na vèčeru?
IPA [ zâʃto veʧěras ne i ̌zaːђeːmo na věʧeru || ]
228 ENSRP
1925
EN Why wasn't Nicholas at work yesterday?
Срп Зашто Николас јуче није био на послу?
SRP Zȁšto Ni ̏kolas jùčē ni ́jē bi ̏o na pòslu?
IPA [ zâʃto ni ̂kolas jǔʧeː ni ̌ːjeː bi ̂o na pǒslu || ]
1926
EN We won't see Miriam tonight. — Why not? Isn't she coming?
Срп Вечерас нећемо видети Мирјам. — Зашто не? Зар неће доћи?
SRP Večèras ne̋ćemō vi ̏deti Mi ̏rjam. — Zȁšto ne̋? Zar ne̋će dóći?
IPA [ veʧěras nêːʨemoː vi ̂deti mi ̂rjam || — zâʃto nêː || zar nêːʨe
dǒːʨi || ]
1927
EN I'll have to borrow some money. — Why? Don't you have any?
Срп Морам да позајмим нешто новца. — Зашто? Зар уопште
немаш?
SRP Mőrām da pòzājmi ̄m nȅšto nóvca. — Zȁšto? Zar ùopšte némāš?
IPA [ môːraːm da pǒzaːjmiːm nêʃto nǒːvʦa || — zâʃto || zar ǔopʃte
něːmaːʃ || ]
1928
EN What time is it? > Do you know what time it is?
Срп Колико је сати? > Знаш ли колико је сати?
SRP Koli ̀ko je sáti? > Zna̋š li koli ̀ko je sáti?
IPA [ koli ̌ko je sǎːti || > znâːʃ li koli ̌ko je sǎːti || ]
1929
EN Who are those people? — I don't know who those people are.
Срп Ко су они људи? > Не знам ко су они људи.
SRP Kő su òni ljúdi? > Nè znām kő su òni ljúdi.
IPA [ kôː su ǒni ljǔːdi || > ně znaːm kôː su ǒni ljǔːdi || ]
ENSRP 229
1930
EN Where can I find Oliver? > Can you tell me where I can find
Oliver?
Срп Где могу да нађем Оливера? > Можеш ли ми рећи где могу
да пронађем Оливера?
SRP Gdȅ mògū da na̋đēm Òlivera? > Mȍžeš li mi rȅći gdȅ mògū da
prònāđēm Òlivera?
IPA [ ɡdê mǒɡuː da nâːђeːm ǒlivera || > môʒeʃ li mi rêʨi ɡdê mǒɡuː
da prǒnaːђeːm ǒlivera || ]
1931
EN How much will it cost? > Do you have any idea how much it'll
cost?
Срп Колико ће то коштати? > Имаш ли представе колико ће то
коштати?
SRP Koli ̀ko će tő kóštati? > Imā̀ š li pre̋dstave koli ̀ko će tő kóštati?
IPA [ koli ̌ko ʨe tôː kǒːʃtati || > i ̌maːʃ li prêːdstave koli ̌ko ʨe tôː
kǒːʃtati || ]
1932
EN What time does the movie begin? > Do you know what time the
movie begins?
Срп У колико сати почиње филм? > Да ли знаш у колико сати
почиње филм?
SRP U koli ̀ko sáti pòčinjē fi ̏lm? > Dȁ li zna̋š u koli ̀ko sáti pòčinjē
fi ̏lm?
IPA [ u koli ̌ko sǎːti pǒʧinjeː fi ̂lm || > dâ li znâːʃ u koli ̌ko sǎːti
pǒʧinjeː fi ̂lm || ]
1933
EN What do you mean? > Please explain what you mean.
Срп Шта хоћеш да кажеш? > Молим те, објасни ми шта хоћеш
да кажеш.
SRP Štȁ hȍćēš da ka̋žēš? > Mȍli ̄m te, objásni mi štȁ hȍćēš da ka̋žēš.
IPA [ ʃtâ xôʨeːʃ da kâːʒeːʃ || > môliːm te | objǎːsni mi ʃtâ xôʨeːʃ da
kâːʒeːʃ || ]
230 ENSRP
1934
EN Why did she leave early? > I wonder why she left early.
Срп Зашто је она отишла рано? > Питам се зашто ли је отишла
рано.
SRP Zȁšto je òna ȍtišla rȁno? > Pi ̋tām se zȁšto li je ȍtišla rȁno.
IPA [ zâʃto je ǒna ôtiʃla râno || > pi ̂ːtaːm se zâʃto li je ôtiʃla râno || ]
1935
EN How far is it to the airport? > Can you tell me how far it is to
the airport?
Срп Колико има до аеродрома? > Можеш ли ми рећи колико
има до аеродрома.
SRP Koli ̀ko i ̏mā do ȁerodroma? > Mȍžeš li mi rȅći koli ̀ko i ̏mā do
ȁerodroma.
IPA [ koli ̌ko i ̂maː do âerodroma || > môʒeʃ li mi rêʨi koli ̌ko i ̂maː do
âerodroma || ]
1936
EN How much does it cost to park here? > Could you tell me how
much it costs to park here?
Срп Колико овде кошта паркирање. > Можеш ли ми рећи
колико овде кошта паркирање?
SRP Koli ̀ko óvde kőštā parki ́ranje. > Mȍžeš li mi rȅći koli ̀ko óvde
kőštā parki ́ranje?
IPA [ koli ̌ko ǒːvde kôːʃtaː parki ̌ːranje || > môʒeʃ li mi rêʨi koli ̌ko
ǒːvde kôːʃtaː parki ̌ːranje || ]
1937
EN She asked if I was willing to travel.
Срп Она ме је питала да ли сам спреман (♀спремна) да путујем.
SRP Òna me je pi ́tala dȁ li sam sprȅman (♀sprȅmna) da pùtujēm.
IPA [ ǒna me je pi ̌ːtala dâ li sam sprêman (sprêmna) da pǔtujeːm || ]
ENSRP 231
1938
EN She wanted to know what I did in my spare time.
Срп Хтела је да зна шта радим у слободно време.
SRP Htȅla je da zna̋ štȁ ra̋di ̄m u slȍbodno vréme.
IPA [ xtêla je da znâː ʃtâ râːdiːm u slôbodno vrěːme || ]
1939
EN She asked how long I had been working at my present job.
Срп Питала ме је колико дуго већ радим на свом садашњем
послу.
SRP Pi ́tala me je koli ̀ko dȕgo vȅć ra̋di ̄m na svőm sàdašnjēm pòslu.
IPA [ pi ̌ːtala me je koli ̌ko dûɡo vêʨ râːdiːm na svôːm sǎdaʃnjeːm pǒslu
|| ]
1940
EN She asked why I had applied for the job.
Срп Питала ме је зашто сам конкурисао (♀конкурисала) за тај
посао.
SRP Pi ́tala me je zȁšto sam konkùrisao (♀konkùrisala) za ta̋j pòsao.
IPA [ pi ̌ːtala me je zâʃto sam konkǔrisao (konkǔrisala) za tâːj pǒsao ||
]
1941
EN She wanted to know if I could speak another language.
Срп Хтела је да зна да ли говорим још неки језик.
SRP Htȅla je da zna̋ dȁ li gòvori ̄m još nȅki ̄ jèzik.
IPA [ xtêla je da znâː dâ li ɡǒvoriːm joʃ nêkiː jězik || ]
1942
EN She asked if I had a driver's license.
Срп Питала ме је да ли имам возачку дозволу.
SRP Pi ́tala me je dȁ li i ̏mām vòzāčku dȍzvolu.
IPA [ pi ̌ːtala me je dâ li i ̂maːm vǒzaːʧku dôzvolu || ]
232 ENSRP
1943
EN Natalie doesn't have a car, and neither does Oliver.
Срп Натали нема ауто, а ни Оливер нема ауто.
SRP Nàtali ne̋mā àuto, a ni Òliver ne̋mā àuto.
IPA [ nǎtali nêːmaː ǎuto | a ni ǒliver nêːmaː ǎuto || ]
1944
EN Is it going to rain? — I hope not.
Срп Хоће ли падати киша? — Надам се да неће.
SRP Hòćē li pȁdati ki ̏ša? — Na̋dām se da ne̋će.
IPA [ xǒʨeː li pâdati ki ̂ʃa || — nâːdaːm se da nêːʨe || ]
1945
EN Do you think Remy will get the job? — I guess so.
Срп Мислиш ли да ће Реми добити посао? — Претпостављам да
хоће.
SRP Mi ̏sli ̄š li da će Rȅmi dòbiti pòsao? — Pretpòstavljām da hòćē.
IPA [ mi ̂sliːʃ li da ʨe rêmi dǒbiti pǒsao || — pretpǒstavljaːm da xǒʨeː
|| ]
1946
EN Is Pauline married? — I don't think she is.
Срп Да ли је Паулина удата? — Не верујем да јесте.
SRP Dȁ li je Pauli ́na ȕdāta? — Nè verujēm da jȅste.
IPA [ dâ li je pauli ̌ːna ûdaːta || — ně verujeːm da jêste || ]
1947
EN Do you think you'll get a raise soon? — I hope so.
Срп Мислиш ли да ћеш ускоро добити повишицу? — Надам се
да хоћу.
SRP Mi ̏sli ̄š li da ćeš ȕskoro dòbiti pòvišicu? — Na̋dām se da hȍćū.
IPA [ mi ̂sliːʃ li da ʨeʃ ûskoro dǒbiti pǒviʃiʦu || — nâːdaːm se da
xôʨuː || ]
ENSRP 233
1948
EN Do you have a room for tonight? — I'm afraid not.
Срп Имате ли собу за вечерас? — Нажалост, немамо.
SRP ̀ te li sȍbu za večèras? — Nȁžalōst, némāmo.
Imā
IPA [ i ̌maːte li sôbu za veʧěras || — nâʒaloːst | něːmaːmo || ]
1949
EN Do you have to leave already? — I'm afraid so.
Срп Зар већ мораш да идеш? — Нажалост, морам.
SRP Zar vȅć mőrāš da i ̀dēš? — Nȁžalōst, mőrām.
IPA [ zar vêʨ môːraːʃ da i ̌deːʃ || — nâʒaloːst | môːraːm || ]
1950
EN Do you think John will be at the party? — I hope not.
Срп Мислиш ли да ће Џон бити на журци? — Надам се да неће.
SRP Mi ̏sli ̄š li da će Džȍn bi ̏ti na žűrci? — Na̋dām se da ne̋će.
IPA [ mi ̂sliːʃ li da ʨe ʤôn bi ̂ti na ʒûːrʦi || — nâːdaːm se da nêːʨe || ]
1951
EN Is the concert at seven thirty (7:30)? — I think so.
Срп Да ли је концерт у пола осам? — Мислим да јесте.
SRP Dȁ li je kòncert u pȍla ȍsam? — Mi ̏sli ̄m da jȅste.
IPA [ dâ li je kǒnʦert u pôla ôsam || — mi ̂sliːm da jêste || ]
1952
EN Is Hitomi working tomorrow? — I suppose so.
Срп Да ли Хитоми ради сутра? — Претпостављам да ради.
SRP Dȁ li Hitȍmi ra̋di ̄ sȕtra? — Pretpòstavljām da ra̋di ̄.
IPA [ dâ li xitômi râːdiː sûtra || — pretpǒstavljaːm da râːdiː || ]
234 ENSRP
1953
EN You notice the sky is blue and the sun is shining. You say, "It's a
beautiful day isn't it?"
Срп Примећујеш да је небо плаво и да сија сунце. Кажеш: "Баш
је леп дан, је л' да?"
SRP Primèćujēš da je nȅbo plávo i da si ̀jā sűnce. Ka̋žēš: "Bȁš je le̋p
da̋n, je l' da̋?"
IPA [ priměʨujeːʃ da je nêbo plǎːvo i da si ̌jaː sûːnʦe || kâːʒeːʃ | bâʃ je
lêːp dâːn | je l' dâː || ]
1954
EN You notice the restaurant prices are very high. You say, "It's
pretty expensive, isn't it?"
Срп Примећујеш да су цене у ресторану много високе. Кажеш:
"Овде је баш скупо, зар не?"
SRP Primèćujēš da su céne u restoránu mnȍgo visòke. Ka̋žēš: "Óvde
je bȁš skúpo, zar ne̋?"
IPA [ priměʨujeːʃ da su ʦěːne u restorǎːnu mnôɡo visǒke || kâːʒeːʃ |
ǒːvde je bâʃ skǔːpo | zar nêː || ]
1955
EN You really enjoyed your training course. You say, "The course
was great, wasn't it?"
Срп Заиста ти је било добро на обуци. Кажеш: "Овај курс је био
одличан, зар не?"
SRP Zȁista ti ̋ je bi ́lo dòbro na ȍbuci. Ka̋žēš: "Òvāj kȕrs je bi ̏o ȍdličan,
zar ne̋?"
IPA [ zâista ti ̂ː je bi ̌ːlo dǒbro na ôbuʦi || kâːʒeːʃ | ǒvaːj kûrs je bi ̂o
ôdliʧan | zar nêː || ]
ENSRP 235
1956
EN You notice your friend's hair is much shorter than last time. You
say, "You had your hair cut, didn't you?"
Срп Примећујеш да је коса твог пријатеља (♀твоје пријатељице)
много краћа него прошли пут. Кажеш: "Јеси се шишао
(♀шишала)?"
SRP Primèćujēš da je kȍsa tvőg pri ̏jatelja (♀tvòje prijatèljice) mnȍgo
krȁća nego prȍšli ̄ pűt. Ka̋žēš: "Jèsi se ši ́šao (♀ši ́šala)?"
IPA [ priměʨujeːʃ da je kôsa tvôːɡ pri ̂jatelja (tvǒje prijatěljiʦe) mnôɡo
krâʨa neɡo prôʃliː pûːt || kâːʒeːʃ | jěsi se ʃi ̌ːʃao (ʃi ̌ːʃala) || ]
1957
EN You notice the woman singing has a nice voice. You say, "She
has a good voice, doesn't she?"
Срп Примећујеш да жена која пева има леп глас. Кажеш: "Баш
има добар глас, је л' да?"
SRP Primèćujēš da žena kòjā pȅvā i ̏mā le̋p glas. Ka̋žēš: "Bȁš i ̏mā
dȍbar glas, je l' da̋?"
IPA [ priměʨujeːʃ da ʒena kǒjaː pêvaː i ̂maː lêːp ɡlas || kâːʒeːʃ | bâʃ
i ̂maː dôbar ɡlas | je l' dâː || ]
1958
EN You're trying on a new jacket and don't like it. You say, "This
doesn't look very good on me, does it?"
Срп Испробаваш нову јакну и не свиђа ти се. Кажеш: "Ово ми
баш и не стоји, је л' да?"
SRP Ispròbavāš nȍvu jàknu i nè svi ̄đā ti ̋ se. Ka̋žēš: "Òvō mi bȁš i ne
stóji, je l' da̋?"
IPA [ isprǒbavaːʃ nôvu jǎknu i ně sviːђaː ti ̂ː se || kâːʒeːʃ | ǒvoː mi bâʃ i
ne stǒːji | je l' dâː || ]
236 ENSRP
1959
EN The cashier is putting your groceries in a plastic bag. You say,
"Excuse me, don't you have any paper bags?"
Срп Касирка ти ставља намирнице у пластичну кесу. Ти кажеш:
"Извините, да немате можда папирне кесе?"
SRP Kàsi ̄rka ti ̋ stȁvlja námirnice u plȁstičnu kȅsu. Ti ̋ ka̋žēš: "Izvi ́nite,
da némāte mȍžda pàpi ̄rnē kȅse?"
IPA [ kǎsiːrka ti ̂ː stâvlja nǎːmirniʦe u plâstiʧnu kêsu || ti ̂ː kâːʒeːʃ |
izvi ̌ːnite | da něːmaːte môʒda pǎpiːrneː kêse || ]
1960
EN You're looking for your keys. Maybe Ichirou has seen them. You
ask, "You haven't seen my keys, have you?"
Срп Тражиш кључеве. Можда их је Ичиру видео. Питаш: "Да ми
ниси видео негде кључеве?"
SRP Tra̋ži ̄š kljúčeve. Mȍžda ih je Iči ̏ru vi ̏deo. Pi ̋tāš: "Da mi ni ́si ̄ vi ̏deo
nȅgde kljúčeve?"
IPA [ trâːʒiːʃ kljǔːʧeve || môʒda ix je iʧi ̂ru vi ̂deo || pi ̂ːtaːʃ | da mi
ni ̌ːsiː vi ̂deo nêɡde kljǔːʧeve || ]
1961
EN Serge has a car and you need a ride to the station. You ask,
"Could you give me a ride to the station?"
Срп Серж има ауто, а ти би хтео да те одвезе до станице. Питаш:
"Можеш ли да ме одбациш до станице?"
SRP Sȅrž i ̏mā àuto, a ti ̋ bi htȅo da te odvèze do stȁnice. Pi ̋tāš: "Mȍžeš
li da me òdbaci ̄š do stȁnice?"
IPA [ sêrʒ i ̂maː ǎuto | a ti ̂ː bi xtêo da te odvěze do stâniʦe || pi ̂ːtaːʃ |
môʒeʃ li da me ǒdbaʦiːʃ do stâniʦe || ]
1962
EN Would you mind closing the door?
Срп Је л' ти није тешко да затвориш врата?
SRP Je l' ti ̋ ni ́jē téško da zàtvori ̄š vráta?
IPA [ je l' ti ̂ː ni ̌ːjeː těːʃko da zǎtvoriːʃ vrǎːta || ]
ENSRP 237
1963
EN Would you mind turning off the lights?
Срп Је л' ти није тешко да искључиш светло?
SRP Je l' ti ̋ ni ́jē téško da i ̀skljūčiš svȅtlo?
IPA [ je l' ti ̂ː ni ̌ːjeː těːʃko da i ̌skljuːʧiʃ svêtlo || ]
1964
EN Renee suggested going to the movies.
Срп Рене је предложила да се иде у биоскоп.
SRP Rènē je predlòžila da se i ̀dē u bi ̏oskop.
IPA [ rěneː je predlǒʒila da se i ̌deː u bi ̂oskop || ]
1965
EN Suddenly everybody stopped talking. There was silence.
Срп Одједном су сви престали да причају и била је тишина.
SRP Odjèdnom su svi ̋ prèstali da pri ́čāju i bi ́la je tiši ̀na.
IPA [ odjědnom su svi ̂ː prěstali da pri ̌ːʧaːju i bi ̌ːla je tiʃi ̌na || ]
1966
EN I'll do the shopping when I've finished cleaning the apartment.
Срп Отићи ћу у куповину када будем завршио (♀завршила) са
чишћењем стана.
SRP Oti ́ći ću u kupovi ̀nu kàda bȕdēm zavŕšio (♀zavŕšila) sa
či ̏šćenjēm sta̋na.
IPA [ oti ̌ːʨi ʨu u kupovi ̌nu kǎda bûdeːm zavřːʃio (zavřːʃila) sa
ʧi ̂ʃʨenjeːm stâːna || ]
1967
EN He tried to avoid answering my question.
Срп Покушао је да избегне да ми одговори на питање.
SRP Pòkušao je da i ̀zbegne da mi ȍdgòvori ̄ na pi ́tanje.
IPA [ pǒkuʃao je da i ̌zbeɡne da mi ôdɡǒvoriː na pi ̌ːtanje || ]
238 ENSRP
1968
EN Have you ever considered going to live in another country? —
Sure, but I don't know how much it would cost.
Срп Да ли си некада размишљао да одеш у другу земљу да
живиш? — Наравно, али не знам колико би то коштало.
SRP Dȁ li si nȅkada razmi ́šljao da ȍdēš u drȕgu zèmlju da ži ́vi ̄š? —
Náravnō, ali nè znām koli ̀ko bi tő kóštalo.
IPA [ dâ li si nêkada razmi ̌ːʃljao da ôdeːʃ u drûɡu zěmlju da ʒi ̌ːviːʃ ||
— nǎːravnoː | ali ně znaːm koli ̌ko bi tôː kǒːʃtalo || ]
1969
EN When I'm on vacation, I enjoy not having to get up early.
Срп Када сам на одмору, уживам у томе што не морам да устајем
рано.
SRP Kàda sam na òdmoru, ùži ̄vām u tȍme što nè mōrām da ùstajēm
rȁno.
IPA [ kǎda sam na ǒdmoru | ǔʒiːvaːm u tôme ʃto ně moːraːm da
ǔstajeːm râno || ]
1970
EN Rashmi has given up trying to lose weight.
Срп Рашми је одустао од покушавања да смрша.
SRP Rȁšmi je odùstao od pokùšavānja da smr̀šā.
IPA [ râʃmi je odǔstao od pokǔʃavaːnja da smřʃaː || ]
1971
EN Niraj doesn't want to retire. He wants to go on working.
Срп Нирај не жели да оде у пензију. Жели да настави да ради.
SRP Ni ̀raj ne žèli ̄ da ȍdē u pénziju. Žèli ̄ da nástavi ̄ da ra̋di ̄.
IPA [ ni ̌raj ne ʒěliː da ôdeː u pěːnziju || ʒěliː da nǎːstaviː da râːdiː || ]
1972
EN You keep interrupting when I'm talking.
Срп Упорно ме прекидаш док причам.
SRP Ùpornō me prèki ̄dāš dok pri ̋čām.
IPA [ ǔpornoː me prěkiːdaːʃ dok pri ̂ːʧaːm || ]
ENSRP 239
1973
EN I can't imagine Theo riding a motorcycle.
Срп Не могу да замислим да Тео вози мотор.
SRP Ne mògū da zàmisli ̄m da Tȅo vȍzi ̄ motor.
IPA [ ne mǒɡuː da zǎmisliːm da têo vôziː motor || ]
1974
EN I don't mind being kept waiting.
Срп Не смета ми да чекам.
SRP Nè smēta mi da čȅkām.
IPA [ ně smeːta mi da ʧêkaːm || ]
1975
EN They admitted to having stolen the money.
Срп Они су признали да су украли новац.
SRP Òni su pri ̏znali da su ùkrali nȍvac.
IPA [ ǒni su pri ̂znali da su ǔkrali nôvaʦ || ]
1976
EN I now regret saying what I said.
Срп Сада ми је жао што сам рекао (♀рекла) оно што сам рекао
(♀рекла).
SRP Sàdā mi je ža̋o što sam rȅkao (♀rȅkla) ono što sam rȅkao
(♀rȅkla).
IPA [ sǎdaː mi je ʒâːo ʃto sam rêkao (rêkla) ono ʃto sam rêkao (rêkla)
|| ]
1977
EN She denied that she had stolen the money.
Срп Она је порекла да је украла новац.
SRP Òna je pòrekla da je ùkrala nȍvac.
IPA [ ǒna je pǒrekla da je ǔkrala nôvaʦ || ]
240 ENSRP
1978
EN Sabine suggested that we go to the movies.
Срп Сабина је предложила да одемо у биоскоп.
SRP Sabi ́na je predlòžila da ȍdēmo u bi ̏oskop.
IPA [ sabi ̌ːna je predlǒʒila da ôdeːmo u bi ̂oskop || ]
1979
EN Should we postpone leaving today until tomorrow? — No, we
should try leaving as soon as possible.
Срп Треба ли да одложимо полазак до сутра? — Не, треба да
покушамо да одемо што је пре могуће.
SRP Trȅbā li da òdloži ̄mo pòlazak do sȕtra? — Ne̋, trȅbā da
pòkušāmo da ȍdēmo što je pre̋ mȍgūće.
IPA [ trêbaː li da ǒdloʒiːmo pǒlazak do sûtra || — nêː | trêbaː da
pǒkuʃaːmo da ôdeːmo ʃto je prêː môɡuːʨe || ]
1980
EN My car isn't very reliable. It keeps breaking down.
Срп Мој ауто није баш поуздан. Стално се квари.
SRP Mőj àuto ni ́jē bȁš pȍuzdan. Sta̋lno se kva̋ri.
IPA [ môːj ǎuto ni ̌ːjeː bâʃ pôuzdan || stâːlno se kvâːri || ]
1981
EN It was very funny. I couldn't stop laughing.
Срп Било је много смешно. Нисам могао (♀могла) да престанем
да се смејем.
SRP Bi ́lo je mnȍgo sméšno. Ni ́sam mȍgao (♀mȍgla) da prèstanēm da
se sméjēm.
IPA [ bi ̌ːlo je mnôɡo směːʃno || ni ̌ːsam môɡao (môɡla) da prěstaneːm
da se směːjeːm || ]
1982
EN It was late, so we decided to take a taxi home.
Срп Било је касно, па смо одлучили да узмемо такси до куће.
SRP Bi ́lo je kȁsno, pa smo odlúčili da ȕzmēmo tȁksi do kȕće.
IPA [ bi ̌ːlo je kâsno | pa smo odlǔːʧili da ûzmeːmo tâksi do kûʨe || ]
ENSRP 241
1983
EN Vincent was in a difficult situation, so I agreed to help him.
Срп Винсент је био у тешкој ситуацији, па сам пристао да му
помогнем.
SRP Vi ̀nsēnt je bi ̏o u téškoj situáciji, pa sam pri ̀stao da mu
pòmognēm.
IPA [ vi ̌nseːnt je bi ̂o u těːʃkoj situǎːʦiji | pa sam pri ̌stao da mu
pǒmoɡneːm || ]
1984
EN How old were you when you learned to drive?
Срп Са колико година си научио да возиш?
SRP Sa koli ̀ko gȍdinā si naùčio da vȍzi ̄š?
IPA [ sa koli ̌ko ɡôdinaː si naǔʧio da vôziːʃ || ]
1985
EN Valerie failed to make a good impression at the job interview.
Срп Валери није успела да остави добар утисак на разговору за
посао.
SRP Vàleri ni ́jē ùspela da òstavi dȍbar ȕtisāk na rȁzgovoru za pòsao.
IPA [ vǎleri ni ̌ːjeː ǔspela da ǒstavi dôbar ûtisaːk na râzɡovoru za
pǒsao || ]
1986
EN We decided not to go out because of the weather.
Срп Одлучили смо да не изађемо због времена.
SRP Odlúčili smo da ne i ̀zāđēmo zbog vrȅmena.
IPA [ odlǔːʧili smo da ne i ̌zaːђeːmo zboɡ vrêmena || ]
1987
EN I promised not to be late.
Срп Обећао (♀обећала) сам да нећу закаснити.
SRP Obèćao (♀obèćala) sam da néću zàkasni ̄ti.
IPA [ oběʨao (oběʨala) sam da něːʨu zǎkasniːti || ]
242 ENSRP
1988
EN Are you thinking of buying a car? — Yeah, but I still haven't
made up my mind.
Срп Да ли размишљаш о куповини аута? — Да, али још увек се
нисам одлучио (♀одлучила)
SRP Dȁ li ràzmi ̄šljāš o kupovi ̀ni àuta? — Da̋, ali još ȕvēk se ni ́sām
odlúčio (♀odlúčila)
IPA [ dâ li rǎzmiːʃljaːʃ o kupovi ̌ni ǎuta || — dâː | ali joʃ ûveːk se
ni ̌ːsaːm odlǔːʧio (odlǔːʧila) ]
1989
EN They seem to have plenty of money.
Срп Они изгледа имају много новца.
SRP Òni i ̀zglēdā i ̀majū mnȍgo nóvca.
IPA [ ǒni i ̌zɡleːdaː i ̌majuː mnôɡo nǒːvʦa || ]
1990
EN I like Victoria, but I think she tends to talk too much.
Срп Свиђа ми се Викторија, али мислим да много воли да прича.
SRP Svi ̋đā mi se Vi ̀ktorija, ali mi ̏sli ̄m da mnȍgo vȍli ̄ da pri ̋čā.
IPA [ svi ̂ːђaː mi se vi ̌ktorija | ali mi ̂sliːm da mnôɡo vôliː da pri ̂ːʧaː || ]
1991
EN Nikolai pretended not to see me when he passed me on the
street.
Срп Николај се правио да ме не види када је прошао поред мене
на улици.
SRP Nikòlaj se prȁvio da me nè vidi ̄ kàda je prȍšao pored mène na
ȕlici.
IPA [ nikǒlaj se prâvio da me ně vidiː kǎda je prôʃao pored měne na
ûliʦi || ]
ENSRP 243
1992
EN I pretended to be reading the newspaper.
Срп Ја сам се претварао да читам новине.
SRP Ja̋ sam se pretvárao da či ̀tām nȍvine.
IPA [ jâː sam se pretvǎːrao da ʧi ̌taːm nôvine || ]
1993
EN You seem to have lost weight.
Срп Чини ми се да си смршао (♀смршала).
SRP Či ̀ni mi se da si smȑšao (♀smȑšala).
IPA [ ʧi ̌ni mi se da si smr̂ʃao (smr̂ʃala) || ]
1994
EN Yannick seems to be enjoying his new job.
Срп Изгледа да се Јанику баш свиђа нови посао.
SRP ̀
Izglē dā da se Jàniku bȁš svi ̋đā nȍvi pòsao.
IPA [ i ̌zɡleːdaː da se jǎniku bâʃ svi ̂ːђaː nôvi pǒsao || ]
1995
EN I wouldn't dare tell him.
Срп Ја се не бих усудио (♀усудила) да му кажем.
SRP Ja̋ se nè bih usúdio (♀usúdila) da mu ka̋žēm.
IPA [ jâː se ně bix usǔːdio (usǔːdila) da mu kâːʒeːm || ]
1996
EN Can somebody show me how to change the cartridge in this
printer? — Sure, I will.
Срп Може ли неко да ми покаже како се мења кертриџ у овом
штампачу? — Наравно, ја ћу.
SRP Mȍže li nȅko da mi pòkāže kȁko se me̋nja kèrtridž u òvōm
štampáču? — Náravnō, ja̋ ću.
IPA [ môʒe li nêko da mi pǒkaːʒe kâko se mêːnja kěrtriʤ u ǒvoːm
ʃtampǎːʧu || — nǎːravnoː | jâː ʨu || ]
244 ENSRP
1997
EN Yvonne tends to forget things.
Срп Ивона је заборавна.
SRP Ivóna je zȁborāvna.
IPA [ ivǒːna je zâboraːvna || ]
1998
EN They claim to have solved the problem.
Срп Они тврде да су решили проблем.
SRP Òni tvr̋de da su réšili pròblēm.
IPA [ ǒni tvr̂ːde da su rěːʃili prǒbleːm || ]
1999
EN Would you know what to do if there was a fire in the building?
— Not really.
Срп Да ли би знао (♀знала) шта да радиш кад би се запалио
пожар у згради? — Не баш.
SRP Dȁ li bi znȁo (♀znȁla) štȁ da ra̋di ̄š kad bi se zapálio pȍžar u
zgra̋di ̄? — Ne̋ bȁš.
IPA [ dâ li bi znâo (znâla) ʃtâ da râːdiːʃ kad bi se zapǎːlio pôʒar u
zɡrâːdiː || — nêː bâʃ || ]
2000
EN I was really astonished. I didn't know what to say.
Срп Стварно сам се запрепастио (♀запрепастила). Нисам знао
(♀знала) шта да кажем.
SRP Stva̋rno sam se zaprepástio (♀zaprepástila). Ni ́sām znȁo
(♀znȁla) štȁ da ka̋žēm.
IPA [ stvâːrno sam se zaprepǎːstio (zaprepǎːstila) || ni ̌ːsaːm znâo
(znâla) ʃtâ da kâːʒeːm || ]
ENSRP 245
Serbian W
Wor
ordd IIndex
ndex
a (а) [a]: 1246, 1343, 1417, 1427, 1564, auto
autób́busa usa (аутобуса) [autǒːbusa]: 1503,
1766, 1770, 1771, 1773, 1775, ..., +26 1517, 1609, 1610, 1675
abece
abecéddi ́ i (абецеди) [abeʦěːdi]: 1679 auto
autób́busā usa ̄ (аутобуса) [autǒːbusaː]: 1769
adre
adrèssu ̀ u (адресу) [adrěsu]: 1041 auto
autób́busom usom (аутобусом) [autǒːbusom]:
addrijanovu
̀ rijanovu (адријанову) [ǎdrijanovu]: 1039 1232, 1248, 1418
aeerodrom
̏ rodrom (аеродром) [âerodrom]: 1743 auutom
̀ tom (аутом) [ǎutom]: 1303, 1805
aeerodroma
̏ rodroma (аеродрома) [âerodroma]: 1675, automobi
automobíla ́ (аутомобила) [automobi ̌ːla]:
1735, 1769, 1935 1444
aeerodromu
̏ rodromu (аеродрому) [âerodromu]: 1727 automobi
automobílí (аутомобили) [automobi ̌ːli]:
ai
aìko ̀ (аико) [ai ̌ko]: 1110 1042
ajjmaǹ man (ајман) [ǎjman]: 1266 avi
avìò ̄n (авион) [avi ̌oːn]: 1210, 1215
ajjresù resu (ајресу) [ǎjresu]: 1276 avio
avióńnaa (авиона) [aviǒːna]: 1609, 1610
ako (ако) [ako]: 1475, 1597, 1752 avio
avióńnom om (авионом) [aviǒːnom]: 1303
allan ̏ an (алан) [âlan]: 1508 bana
banánnu ́ u (банану) [banǎːnu]: 1322
allbert ̀ bert (алберт) [ǎlbert]: 1849 ba
ba̋nnci ̋ ci (банци) [bâːnʦi]: 1843
ale
alèkksej ̀ sej (алексеј) [alěksej]: 1052 ba
ba̋nnka ̋ ka (банка) [bâːnka]: 1671, 1725
ali (али) [ali]: 1003, 1005, 1007, 1045, ba
ba̋nnke ̋ ke (банке) [bâːnke]: 1725
1054, 1065, 1111, 1133, 1135, 1157, ..., ba
bȁrrbara ̏ bara (барбара) [bârbara]: 1515
+62 barselo
barselóńnu u (барселону) [barselǒːnu]: 1303
allija ̀ ija (алија) [ǎlija]: 1255, 1256 ba
bȁš̏ (баш) [bâʃ]: 1005, 1030, 1132, 1158,
ama
amànnda ̀ da (аманда) [amǎnda]: 1505 1189, 1286, 1309, 1316, 1319, 1383, ...,
ame
amèrrici ̀ ici (америци) [aměriʦi]: 1109 +22
ame
amèrričkoj ̀ ičkoj (америчкој) [aměriʧkoj]: 1051 ba
báššti ́ ti (башти) [bǎːʃti]: 1261, 1654
ame
amèrriku ̀ iku (америку) [aměriku]: 1909 ba
bàzzē ̀ en̄ (базен) [bǎzeːn]: 1638, 1715
anna ̏ a (ана) [âna]: 1056 be
bȅddford ̏ ford (бедфорд) [bêdford]: 1669
annabel ̏ abel (анабел) [ânabel]: 1782 be
be̋l̋ (бел) [bêːl]: 1024
anasta
anastȁssija ̏ ija (анастасија) [anastâsija]: 1052 be
bènnzī ̀ zinske nskē
̄ ̄ (бензинске) [běnziːnskeː]: 1751
annđē ̀ đella ̄ a (анђела) [ǎnђeːla]: 1851 be
bèrrlin ̀ lin (берлин) [běrlin]: 1731
anntō ̀ ton̄nio io (антонио) [ǎntoːnio]: 1779 be
bèrrnard ̀ nard (бернард) [běrnard]: 1862
artu
artűrro ̋ o (артуро) [artûːro]: 1055 be
bèzzbedni ̀ bedni (безбедни) [bězbedni]: 1757
auuta ̀ ta (аута) [ǎuta]: 1988 bi (би) [bi]: 1390, 1391, 1422, 1442, 1447,
1455, 1456, 1460, 1461, 1464, ..., +59
auuto ̀ to (ауто) [ǎuto]: 1054, 1061, 1075, 1083,
1152, 1157, 1158, 1169, 1196, 1238, ..., bi
bȉće
̏ (биће) [bi ̂ʨe]: 1278
+14 bici
bicìkl ̀ (бицикл) [biʦi ̌kl]: 1046, 1180
auuto-pű ̀ to-put̋ (ауто-пут) [ǎuto-pûːt]: 1446 bici
bicìklisti ̀ (бициклисти) [biʦi ̌klisti]: 1425,
auuto-sȅ ̀ to-serrvis ̏ vis (ауто-сервис) [ǎuto-sêrvis]: 1452
1042 bi
bȉću ̏ (бићу) [bi ̂ʨu]: 1260, 1279, 1282, 1283
auto
autób́bus us (аутобус) [autǒːbus]: 1450, 1509, bih (бих) [bix]: 1393, 1394, 1547, 1549,
1639, 1650, 1918 1550, 1551, 1554, 1572, 1573, 1576, ...,
+20
246 ENSRP
bi
bílá (била) [bi ̌ːla]: 1004, 1089, 1109, 1181, bri
brìži žī
̀ t̄ (брижит) [bri ̌ʒiːt]: 1003
1257, 1272, 1274, 1277, 1386, 1388, ..., bro
brőj̋ (број) [brôːj]: 1416, 1436, 1736
+22 brz (брз) [brz]: 1196
bi
bíle ́ (биле) [bi ̌ːle]: 1175 br
br̋zzi ̋ i (брзи) [br̂ːzi]: 1666
bi
bílí (били) [bi ̌ːli]: 1019, 1052, 1088, 1178, br
br̋zzo ̋ o (брзо) [br̂ːzo]: 1197, 1386, 1481
1423
bu
bȕddē ̏ e ̄ (буде) [bûdeː]: 1447, 1883, 1897,
bi
bílo ́ (било) [bi ̌ːlo]: 1503, 1517, 1621, 1695, 1900
1697, 1699, 1701, 1708, 1710, 1711, ...,
+15 bu
bȕddē ̏ em ̄ (будем) [bûdeːm]: 1610, 1966
bi
bȉȍ (био) [bi ̂o]: 1039, 1049, 1181, 1386, bu
bȕddē ̏ eš̄ (будеш) [bûdeːʃ]: 1609, 1611, 1727
1388, 1407, 1408, 1541, 1595, 1612, ..., bu
bȕddi ̏ i (буди) [bûdi]: 1098, 1624
+23 bu
bȕddu ̏ u (буду) [bûdu]: 1305, 1423
bi
bȉoskop ̏ (биоскоп) [bi ̂oskop]: 1217, 1224, bue
buènnos ̀ os (буенос) [buěnos]: 1276
1233, 1269, 1346, 1356, 1360, 1469, bu
bȕkka ̏ a (бука) [bûka]: 1037
1470, 1471, ..., +9 bu
bȕkke ̏ e (буке) [bûke]: 1754
bi
bȉoskopu ̏ (биоскопу) [bi ̂oskopu]: 1279, bu
bȕs̏ (бус) [bûs]: 1232
1906
ča
ča̋j̋ (чај) [ʧâːj]: 1111, 1544, 1759
bismo (бисмо) [bismo]: 1583, 1594
ča
čàjja
̀ a (чаја) [ʧǎja]: 1597
biste (бисте) [biste]: 1392
ca
cȁrrinī
̏ inik̄ (цариник) [ʦâriniːk]: 1915
bi
bȉtȉ (бити) [bi ̂ti]: 1258, 1259, 1263, 1264,
1268, 1273, 1275, 1284, 1293, 1365, ..., ča
čȁs̏ (час) [ʧâs]: 1538
+13 ča
čȁssovā
̏ ova ̄ (часова) [ʧâsovaː]: 1541
bli
blízu ́ (близу) [bli ̌ːzu]: 1121, 1415, 1657, čašu (чашу) [ʧaʃu]: 1600
1661, 1671, 1712, 1874 će (ће) [ʨe]: 1236, 1238, 1244, 1245, 1252,
blo
blòk̀kovā ova ̄ (блокова) [blǒkovaː]: 1874 1254, 1258, 1259, 1261, 1266, ..., +41
bo
bòg̀gōot̄tii (боготи) [bǒɡoːti]: 1275 ce
cèccī ̀ ilija ̄ (цецилија) [ʦěʦiːlija]: 1787
bo
bój́jii (боји) [bǒːji]: 1060 če
čȅkkā ̏ a ̄ (чека) [ʧêkaː]: 1525, 1532
bo
bȍj̏ju u (боју) [bôju]: 1432 če
čȅkkā ̏ am ̄ (чекам) [ʧêkaːm]: 1450, 1974
bo
bȍl̏lesna esna (болесна) [bôlesna]: 1412, 1491, če
čȅkkā ̏ am mō o (чекамо) [ʧêkaːmo]: 1509, 1648
1822, 1827, 1844 če
čȅkkati ̏ ati (чекати) [ʧêkati]: 1643, 1727
bo
bȍl̏lestan estan (болестан) [bôlestan]: 1491, 1822, ce
célle ́ e (целе) [ʦěːle]: 1914
1844 ce
céllog ́ og (целог) [ʦěːloɡ]: 1427
bo
bòl̀lje je (боље) [bǒlje]: 1287, 1887, 1889 ćemo (ћемо) [ʨemo]: 1262, 1292, 1317,
bo
bóĺlnici nici (болници) [bǒːlniʦi]: 1540 1320, 1361
bo
bóĺlnicu nicu (болницу) [bǒːlniʦu]: 1021, 1047 če
čȅmmu ̏ u (чему) [ʧêmu]: 1832
bombo
bombóńnu u (бомбону) [bombǒːnu]: 1543, če
če̋n̋ (чен) [ʧêːn]: 1434
1626 ce
cénne ́ e (цене) [ʦěːne]: 1954
bo
bòr̀ris is (борис) [bǒris]: 1093 ce
cȅnntar ̏ tar (центар) [ʦêntar]: 1182
bo
bòs̀stonskī tonski ̄ (бостонски) [bǒstonskiː]: 1187 ce
cȅnntra ̏ tra (центра) [ʦêntra]: 1520, 1675, 1735,
bra
brákku ́ u (браку) [brǎːku]: 1145 1918
bra
brȁt̏ (брат) [brât]: 1187, 1381, 1414, 1776 ćeš (ћеш) [ʨeʃ]: 1240, 1247, 1287, 1369,
bra
brȁtta ̏ a (брата) [brâta]: 1523, 1602, 1670 1370, 1371, 1858, 1866, 1904, 1947
bra
bràzzī ̀ il̄ (бразил) [brǎziːl]: 1863 če
čèsstī ̀ titku ̄ (честитку) [ʧěstiːtku]: 1448
brazi
brazílac ́ (бразилац) [brazi ̌ːlaʦ]: 1811 če
če̋ssto ̋ to (често) [ʧêːsto]: 1014, 1030, 1112,
bra
bràzzī ̀ ilka ̄ (бразилка) [brǎziːlka]: 1811 1132, 1158, 1333, 1553, 1568, 1750,
1892
bri
brìta tā
̀ nnskī ski (британски) [bri ̌taːnski]: 1051
ćete (ћете) [ʨete]: 1231
ENSRP 247
če
čèttiri ̀ iri (четири) [ʧětiri]: 1722, 1828 da
dánna ́ a (дана) [dǎːna]: 1025, 1034, 1159,
či
čȉm̏ (чим) [ʧi ̂m]: 1907 1284, 1653, 1680, 1900, 1906, 1910
či
čìni ̀ (чини) [ʧi ̌ni]: 1993 da
dànnas ̀ as (данас) [dǎnas]: 1125, 1259, 1327,
ci
cìpele ̀ (ципеле) [ʦi ̌pele]: 1136, 1837 1329, 1347, 1363, 1413, 1492, 1633,
1636, ..., +7
či
čȉšćenje
šćenjē̏ ̄ (чишћење) [ʧi ̂ʃʨenjeː]: 1890
đa
đànnhō ̀ hon̄ngovu govu (ђанхонгову) [ʨǎnxoːnɡovu]:
či
čȉšćenje
šćenjē ̏ m̄ (чишћењем) [ʧi ̂ʃʨenjeːm]: 1966 1006
či
čȉst ̏ (чист) [ʧi ̂st]: 1149 da
dánnu ́ u (дану) [dǎːnu]: 1722
či
čȉste
stē ̏ ̄ (чисте) [ʧi ̂steː]: 1014, 1027, 1104, da
dàvvid ̀ id (давид) [dǎvid]: 1534
1149, 1168
de (де) [de]: 1057, 1272
či
čȉsti
stī ̏ ̄ (чисти) [ʧi ̂stiː]: 1063, 1064, 1079
de-ve-de (де-ве-де) [de-ve-de]: 1586
či
čȉsti ̏ (чисти) [ʧi ̂sti]: 1010
de
de̋--ve-de̋ ̋ ve-de ̋ (де-ве-де) [dêː-ve-dêː]: 1594
či
čìta
tā ̀ ̄ (чита) [ʧi ̌taː]: 1513
de
dècca ̀ a (деца) [děʦa]: 1434
či
čìta
tā ̀ m ̄ (читам) [ʧi ̌taːm]: 1992
deča
dečákka ́ a (дечака) [deʧǎːka]: 1877
či
čìtati ̀ (читати) [ʧi ̌tati]: 1596
de
dècce ̀ e (деце) [děʦe]: 1433, 1728
čokola
čokoládde ́ e (чоколаде) [ʧokolǎːde]: 1155
dedu (деду) [dedu]: 1540
čo
čòv̀vek ek (човек) [ʧǒvek]: 1651, 1869
de
de̋lli ̋ i (дели) [dêːli]: 1874
cr
cr̋nnī ̋ i ̄ (црни) [ʦr̂ːniː]: 1568
đe
đènnhā ̀ haū (ђенхау) [ʨěnxaːu]: 1357
cr
cr̀vveni ̀ eni (црвени) [ʦřveni]: 1686
de
dénnis ́ is (денис) [děːnis]: 1845
ću (ћу) [ʨu]: 1235, 1237, 1248, 1280, 1281,
1293, 1306, 1308, 1309, 1310, ..., +22 de
dȅsset ̏ et (десет) [dêset]: 1107, 1147, 1398,
1413, 1521, 1728, 1735, 1823, 1887
čuje
čujē̄ (чује) [ʧujeː]: 1439
de
dȅssilo ̏ ilo (десило) [dêsilo]: 1897, 1912, 1916
ču
čȕjjē ̏ em ̄ (чујем) [ʧûjeːm]: 1372, 1404
de
dȅvvet ̏ et (девет) [dêvet]: 1246, 1255, 1299
ču
čȕlla ̏ a (чула) [ʧûla]: 1748
de
dȅvvetē ̏ ete ̄ (девете) [dêveteː]: 1022
ču
čȕȍ (чуо) [ʧûo]: 1748
de
dȅvvetsto ̏ etsto (деветсто) [dêvetsto]: 1022
ču
čűvvaj ̋ aj (чувај) [ʧûːvaj]: 1451
di
dìjana
̀ (дијана) [di ̌jana]: 1876
ču
čűvvaju ̋ aju (чувају) [ʧûːvaju]: 1523
đi
đìjo
jō
̀ n̄ng g (ђијонг) [ʨi ̌joːnɡ]: 1291
cve
cve̋ćća ̋ a (цвећа) [ʦvêːʨa]: 1710
di
dȉna
nā ̏ rra ̄ a (динара) [di ̂naːra]: 1384
cve
cve̋ćće ̋ e (цвеће) [ʦvêːʨe]: 1094, 1861
di
dìpak ̀ (дипак) [di ̌pak]: 1199
da
dȁ̏ (да) [dâ]: 1006, 1008, 1020, 1026, 1027,
1052, 1093, 1099, 1114, 1118, ..., +74 di
dìrektan ̀ (директан) [di ̌rektan]: 1683
da
da̋̋ (да) [dâː]: 1093, 1193, 1338, 1343, 1383, đi
đìsa
sā
̀ nng ̄ g (ђисанг) [ʨi ̌saːnɡ]: 1582
1464, 1553, 1656, 1657, 1661, ..., +38 di
dìtrih ̀ (дитрих) [di ̌trix]: 1108
da (да) [da]: 1073, 1087, 1122, 1129, 1134, dmi
dmȉtri ̏ (дмитри) [dmi ̂tri]: 1833
1160, 1162, 1163, 1183, 1193, ..., +378 dne
dne̋vvno ̋ no (дневно) [dnêːvno]: 1876
da
dȁćću ̏ u (даћу) [dâʨu]: 1336 dne
dne̋vvnoj ̋ noj (дневној) [dnêːvnoj]: 1431
daisu
daisùkke ̀ e (даисуке) [daisǔke]: 1110 do (до) [do]: 1255, 1299, 1342, 1520, 1537,
da
da̋j̋ (дај) [dâːj]: 1306, 1326 1602, 1675, 1726, 1735, 1737, ..., +7
dale
dalèkko ̀ o (далеко) [dalěko]: 1737, 1740, 1741, do
dȍb̏bar ar (добар) [dôbar]: 1177, 1193, 1312,
1742, 1743 1447, 1456, 1692, 1693, 1881, 1957,
da
da̋n̋ (дан) [dâːn]: 1248, 1309, 1316, 1319, 1985
1630, 1734, 1747, 1834, 1860, 1953 do
dòb̀bila ila (добила) [dǒbila]: 1372, 1406, 1429,
da
da̋nna ̋ a (дана) [dâːna]: 1010, 1027, 1064, 1500, 1501
1104, 1149, 1168, 1255, 1277, 1427, do
dòb̀bio io (добио) [dǒbio]: 1372, 1429, 1442,
1432, ..., +4 1500, 1501
do
dòb̀biti iti (добити) [dǒbiti]: 1554, 1945, 1947
248 ENSRP
do
dòb̀bra ra (добра) [dǒbra]: 1185, 1428, 1477 dr
dr̀vvē ̀ ećće ̄ e (дрвеће) [dřveːʨe]: 1085
do
dòb̀bre re (добре) [dǒbre]: 1445 dr
dȑvveta ̏ eta (дрвета) [dr̂veta]: 1048
do
dòb̀bro ro (добро) [dǒbro]: 1127, 1157, 1176, dr
dȑvvo ̏ o (дрво) [dr̂vo]: 1654
1189, 1226, 1286, 1383, 1439, 1492, dr
dr̀žžā ̀ avvā ̄ a ̄ (држава) [dřʒaːvaː]: 1442, 1681
1511, ..., +11 dr
dr̀žžavama ̀ avama (државама) [dřʒavama]: 1065,
do
dóć́ćii (доћи) [dǒːʨi]: 1704, 1926 1422, 1681
do
dōđ̄đēe ̄ (дође) [doːђeː]: 1355, 1357 dr
dȑžžave ̏ ave (државе) [dr̂ʒave]: 1387
do
dőđ̋đēem mō o (дођемо) [dôːђeːmo]: 1402 duba
dubȁȉ ju ̄ (дубаију) [dubâiːju]: 1259
do
dōđ̄đēeš̄ (дођеш) [doːђeːʃ]: 1229 duga
dugàččak ̀ ak (дугачак) [duɡǎʧak]: 1726
do
dóđ́đii (дођи) [dǒːђi]: 1621, 1629 du
dȕggo ̏ o (дуго) [dûɡo]: 1303, 1509, 1525, 1939
do
dőđ̋đū ū (дођу) [dôːђuː]: 1385, 1389 đulija
đulijánna ́ a (ђулијана) [ʨulijǎːna]: 1158
dogo
dogòd̀dila ila (догодила) [doɡǒdila]: 1700, 1702 du
dúvvao ́ ao (дувао) [dǔːvao]: 1745
dogo
dogòd̀diti iti (догодити) [doɡǒditi]: 1244 du
dúvvati ́ ati (дувати) [dǔːvati]: 1707
dok (док) [dok]: 1178, 1198, 1972 dva
dváddeset ́ eset (двадесет) [dvǎːdeset]: 1182,
do
dòl̀lar
ar (долар) [dǒlar]: 1392 1288, 1299, 1673, 1675, 1679, 1721,
do
dòl̀laze
aze (долазе) [dǒlaze]: 1222 1722, 1738
do
dòl̀lazē
aze ̄ (долазе) [dǒlazeː]: 1305 dve
dve̋̋ (две) [dvêː]: 1049, 1282, 1672
do
dòl̀lazī
azi ̄ (долази) [dǒlaziː]: 1209, 1901 dve
dvȅ̏ (две) [dvê]: 1384
donate
donatèlla ̀ a (донатела) [donatěla]: 1117 dve
dvȅssta ̏ ta (двеста) [dvêsta]: 1694, 1695
do
dòp̀pao ao (допао) [dǒpao]: 1193 dvo
dvȍj̏jee (двоје) [dvôje]: 1021, 1047, 1880
do
dòp̀pȁassti ̏ ti (допасти) [dǒpâsti]: 1294, 1296 dvo
dvȍȑrīištu ̄ (дворишту) [dvôriːʃtu]: 1659
do
dòr̀ručkovala
učkovala (доручковала) [dǒruʧkovala]: džami
džamìla ̀ (џамила) [ʤami ̌la]: 1365
1794 dže
džȅk̏ (џек) [ʤêk]: 1766
do
dòr̀ručkovao
učkovao (доручковао) [dǒruʧkovao]: dže
džèrrard ̀ ard (џерард) [ʤěrard]: 1889
1794 džesika (џесика) [ʤesika]: 1588
do
dòr̀ručkovati
učkovati (доручковати) [dǒruʧkovati]: dži
džȉro ̏ (џиро) [ʤi ̂ro]: 1733
1239 džo
džȍn̏ (џон) [ʤôn]: 1950
do
dòš̀šao ao (дошао) [dǒʃao]: 1509 džu
džűllijus ̋ ijus (џулијус) [ʤûːlijus]: 1216
do
dòš̀šla la (дошла) [dǒʃla]: 1387 džu
džȕnnko ̏ ko (џунко) [ʤûnko]: 1753
do
dȍš̏šlo lo (дошло) [dôʃlo]: 1917 ekksplō
̀ sploz̄ziji iji (експлозији) [ěksploːziji]: 1880
đova
đovȁnni ̏ i (ђовани) [ʨovâni]: 1825 elektro
elektròǹniku iku (електронику) [elektrǒniku]:
do
dȍv̏vōol̄ljno jno (довољно) [dôvoːljno]: 1455 1617, 1618
do
dòv̀vr̄rššī̄ im ̄ (довршим) [dǒvrːʃiːm]: 1408 eli
elíza ́ (елиза) [eli ̌ːza]: 1225
do
dòz̀zvoljeno
voljeno (дозвољено) [dǒzvoljeno]: 1031 emmil
̏ il (емил) [êmil]: 1882
do
dȍz̏zvolu volu (дозволу) [dôzvolu]: 1442, 1500, emili (емили) [emili]: 1558
1501, 1895, 1942 emmī
̀ ilija ̄ (емилија) [ěmiːlija]: 1827
dra
drȁggstor
̏ stor (драгстор) [drâɡstor]: 1724 enncȍ co (енцо) [ênʦo]: 1786
drug (друг) [druɡ]: 1879 ennglē
̀ glesskī ̄ ki ̄ (енглески) [ěnɡleːskiː]: 1387, 1514
druga
drugàččijī ̀ iji ̄ (другачији) [druɡǎʧijiː]: 1729 enngleskog
̏ gleskog (енглеског) [ênɡleskoɡ]: 1227
dru
drȕggī
̏ im ̄ (другим) [drûɡiːm]: 1446 enngleskō
̀ gleskoj̄ (енглеској) [ěnɡleskoːj]: 1679
dru
drȕggovima
̏ ovima (друговима) [drûɡovima]: 1249 errhard ̀ hard (ерхард) [ěrxard]: 1792
dru
drȕggu ̏ u (другу) [drûɡu]: 1192, 1968 esstē ̀ tebban ̄ an (естебан) [ěsteːban]: 1227
dru
drúšštvoḿ tvom (друштвом) [drǔːʃtvom]: 1204 eu
eúnna ́ a (еуна) [eǔːna]: 1290
dr
dr̀vvē
̀ eććā ̄ a ̄ (дрвећа) [dřveːʨaː]: 1659 evvelin ̏ elin (евелин) [êvelin]: 1806
ENSRP 249
evi
evìta ̀ (евита) [evi ̌ta]: 1808 fu
fȕddbal
̏ bal (фудбал) [fûdbal]: 1040
evvo
̏ o (ево) [êvo]: 1626 fu
fȕddbalska
̏ balska (фудбалска) [fûdbalska]: 1854
fa
fàbbijan ̀ ijan (фабијан) [fǎbijan]: 1801 fu
fȕddbalskom
̏ balskom (фудбалском) [fûdbalskom]:
fa
fa̋bbio ̋ io (фабио) [fâːbio]: 1117 1663, 1664
fa
fȁbbrici ̏ rici (фабрици) [fâbriʦi]: 1003 fu
fȕddbalsku
̏ balsku (фудбалску) [fûdbalsku]: 1619,
fa
fàbbrici ̀ rici (фабрици) [fǎbriʦi]: 1857 1620
fa
fȁbbrika ̏ rika (фабрика) [fâbrika]: 1091 ga (га) [ɡa]: 1054, 1093, 1134, 1158, 1261,
1306, 1312, 1331, 1336, 1369, ..., +12
fa
fàbbriku ̀ riku (фабрику) [fǎbriku]: 1424
ga
gàbbrijel
̀ rijel (габријел) [ɡǎbrijel]: 1112
fa
fȁh̏ (фах) [fâx]: 1415
ga
gȁddno ̏ no (гадно) [ɡâdno]: 1157
fa
fáhhim ́ im (фахим) [fǎːxim]: 1777
gami
gamìlu ̀ (гамилу) [ɡami ̌lu]: 1324
faku
fakùlltē ̀ tet̄ (факултет) [fakǔlteːt]: 1445, 1606
ga
gȁnneš ̏ eš (ганеш) [ɡâneʃ]: 1768
fakulte
fakultéttu ́ u (факултету) [fakultěːtu]: 1165
ga
gȁrri ̏ i (гари) [ɡâri]: 1579
fa
fa̋rrbaju ̋ baju (фарбају) [fâːrbaju]: 1060
ga
gàrrsī ̀ sijini ̄ (гарсијини) [ɡǎrsiːjini]: 1433
fa
fárrid ́ id (фарид) [fǎːrid]: 1302
gde
gdȅ̏ (где) [ɡdê]: 1023, 1042, 1043, 1091,
fa
fa̋rrmi ̋ mi (фарми) [fâːrmi]: 1005 1110, 1119, 1136, 1139, 1155, 1199, ...,
fa
fárruk ́ uk (фарук) [fǎːruk]: 1347 +10
fa
fàttī ̀ ima ̄ (фатима) [fǎtiːma]: 1775 gera
geràrrdo ̀ do (герардо) [ɡerǎrdo]: 1254
fa
fȁuusto ̏ sto (фаусто) [fâusto]: 1807 ge
gȅrrhardō ̏ hardov̄vo o (герхардово) [ɡêrxardoːvo]:
felicija
felicijánna ́ a (фелицијана) [feliʦijǎːna]: 1252 1808
fi
fìlipa
̀ (филипа) [fi ̌lipa]: 1109 gla
gláddan ́ an (гладан) [ɡlǎːdan]: 1239, 1250,
filipi
filipínima ́ (филипинима) [filipi ̌ːnima]: 1194 1322, 1328, 1408, 1427, 1698, 1699,
fi
fȉlm ̏ (филм) [fi ̂lm]: 1053, 1177, 1193, 1211, 1815, 1826, ..., +1
1233, 1296, 1456, 1619, 1620, 1640, ..., gla
gláddna ́ na (гладна) [ɡlǎːdna]: 1239, 1250,
+8 1322, 1328, 1408, 1427, 1698, 1699,
filozo
filozòfi ̀fijuju (филозофију) [filozǒfiju]: 1617, 1775, 1815, ..., +2
1618 gla
gláddni ́ ni (гладни) [ɡlǎːdni]: 1583
fi
fi̋n̋ (фин) [fi ̂ːn]: 1869 glas (глас) [ɡlas]: 1957
fi
fi̋na ̋ (фина) [fi ̂ːna]: 1009 gla
glàssao ̀ ao (гласао) [ɡlǎsao]: 1422
fi
fi̋ni ̋ (фини) [fi ̂ːni]: 1755 gla
glȁssna ̏ na (гласна) [ɡlâsna]: 1191
fi
fi̋nom ̋ (фином) [fi ̂ːnom]: 1715 gle
glȅddā ̏ a ̄ (гледа) [ɡlêdaː]: 1478, 1792
fjo
fjȍd̏dor or (фјодор) [fjôdor]: 1114 gle
glȅddȁ ̏ aćću ̏ u (гледаћу) [ɡlêdâʨu]: 1312
fla
flȁššu ̏ u (флашу) [flâʃu]: 1724 gle
glèddá ̀ alla ́ a (гледала) [ɡlědǎːla]: 1115, 1619,
flo
flóŕraa (флора) [flǒːra]: 1135 1620, 1760, 1765, 1786
fote
fotéllja ́ ja (фотеља) [fotěːlja]: 1712 gle
glȅddale ̏ ale (гледале) [ɡlêdale]: 1594
fote
fotéllje ́ je (фотеље) [fotěːlje]: 1713 gle
glȅddali ̏ ali (гледали) [ɡlêdali]: 1177, 1594
fo
fȍt̏to-apà o-aparrā ̀ at̄ (фото-апарат) [fôto-apǎraːt]: gleda
gledām ̄ (гледам) [ɡledaːm]: 1134, 1792
1326, 1331 gle
glȅddā ̏ am ̄ (гледам) [ɡlêdaːm]: 1333
fotogra
fotogràfi fija
̀ ja (фотографија) [fotoɡrǎfija]: gle
glȅddā ̏ am mo ̄ o (гледамо) [ɡlêdaːmo]: 1640
1151 gle
glèddao ̀ ao (гледао) [ɡlědao]: 1115, 1619, 1620,
fotogra
fotogràfi fišē
̀ šem ̄ (фотографишем) 1760, 1786
[fotoɡrǎfiʃeːm]: 1893 gle
glȅddā ̏ aš̄ (гледаш) [ɡlêdaːʃ]: 1120, 1457,
fra
frȁnnc ̏ c (франц) [frânʦ]: 1125 1461, 1586, 1596, 1601
fra
frànncū ̀ cusskī ̄ ki ̄ (француски) [frǎnʦuːskiː]: 1382, gle
glȅddā ̏ atte ̄ e (гледате) [ɡlêdaːte]: 1807
1905 gle
glȅddati ̏ ati (гледати) [ɡlêdati]: 1235, 1236,
fra
frȁnnkfurtu ̏ kfurtu (франкфурту) [frânkfurtu]: 1259 1253, 1378, 1854
250 ENSRP
go
gȍd̏dinā ina ̄ (година) [ɡôdinaː]: 1004, 1016, hjo
hjòǹnjō jon̄ngg (хјонјонг) [xjǒnjoːnɡ]: 1575
1017, 1107, 1147, 1167, 1182, 1183, hla
hláddno ́ no (хладно) [xlǎːdno]: 1327, 1635,
1414, 1422, ..., +6 1750
go
gȍd̏dine ine (године) [ɡôdine]: 1024, 1187, hleb (хлеб) [xleb]: 1261
1282, 1806, 1909 ho
hòć̀ćēe ̄ (хоће) [xǒʨeː]: 1768, 1779, 1809,
go
gȍs̏spođa pođa (госпођа) [ɡôspoђa]: 1434, 1435 1838, 1944, 1945
go
gòs̀sti ti (гости) [ɡǒsti]: 1886 ho
hȍć̏ćemō emō (хоћемо) [xôʨemoː]: 1316, 1319
go
gȍv̏vor or (говор) [ɡôvor]: 1253 ho
hȍć̏ćeš eš (хоћеш) [xôʨeʃ]: 1150
go
gòv̀vorī ori ̄ (говори) [ɡǒvoriː]: 1044, 1133, ho
hȍć̏ćēeš̄ (хоћеш) [xôʨeːʃ]: 1233, 1242, 1253,
1194, 1382, 1406 1263, 1269, 1323, 1325, 1535, 1542,
go
gòv̀vorī orim ̄ (говорим) [ɡǒvoriːm]: 1828, 1941 1543, ..., +12
go
gòv̀vorī oriš̄ (говориш) [ɡǒvoriːʃ]: 1864 ho
hȍć̏ćū ū (хоћу) [xôʨuː]: 1866, 1947
gra
gra̋d̋ (град) [ɡrâːd]: 1149, 1669, 1729 ho
hőd̋daa (хода) [xôːda]: 1877
gra
gra̋dda ̋ a (града) [ɡrâːda]: 1520, 1705, 1735 ho
hòr̀rhe he (хорхе) [xǒrxe]: 1301
gra
gra̋dde ̋ e (граде) [ɡrâːde]: 1062 ho
hòt̀tel el (хотел) [xǒtel]: 1493, 1657
gra
gra̋ddī ̋ i ̄ (гради) [ɡrâːdiː]: 1076 hote
hotélla ́ a (хотела) [xotěːla]: 1704, 1737, 1741
gra
gra̋ddovi ̋ ovi (градови) [ɡrâːdovi]: 1757 ho
hòt̀telimaelima (хотелима) [xǒtelima]: 1550
gra
gra̋ddu ̋ u (граду) [ɡrâːdu]: 1428, 1613, 1614 ho
hòt̀telskaelska (хотелска) [xǒtelska]: 1403
gro
grőz̋zan an (грозан) [ɡrôːzan]: 1873 hote
hotéllu ́ u (хотелу) [xotěːlu]: 1049, 1195, 1689,
gro
grőz̋zno no (грозно) [ɡrôːzno]: 1441 1694, 1695, 1715
gu
gűžžva ̋ va (гужва) [ɡûːʒva]: 1720 hra
hránna ́ a (храна) [xrǎːna]: 1428
ha
hàddija ̀ ija (хадија) [xǎdija]: 1352, 1353 hra
hránnu ́ u (храну) [xrǎːnu]: 1370
ha
hȁjjde ̏ de (хајде) [xâjde]: 1631, 1633, 1634, hte
htȅlla ̏ a (хтела) [xtêla]: 1410, 1545, 1546,
1635, 1636, 1637, 1638, 1639, 1640, 1549, 1551, 1552, 1554, 1559, 1563,
1641, ..., +5 1567, ..., +9
ha
hȁjjdemo ̏ demo (хајдемо) [xâjdemo]: 1303, 1630, hte
htȅȍ (хтео) [xtêo]: 1410, 1545, 1546, 1549,
1632 1551, 1552, 1554, 1559, 1563, 1567, ...,
ha
hàjjdi ̀ di (хајди) [xǎjdi]: 1128 +11
ha
hàkkim ̀ im (хаким) [xǎkim]: 1362 hu
hùbbert
̀ ert (хуберт) [xǔbert]: 1899
ha
hȁllo ̏ o (хало) [xâlo]: 1394 hva
hválla ́ a (хвала) [xvǎːla]: 1607
ha
hȁnna ̏ a (хана) [xâna]: 1793 i (и) [i]: 1052, 1096, 1110, 1117, 1186,
1192, 1199, 1220, 1229, 1382, ..., +27
ha
hȁssan ̏ an (хасан) [xâsan]: 1514
ići
̀ (ићи) [i ̌ʨi]: 1135, 1248, 1471, 1558,
ha
hȁuuarda ̏ arda (хауарда) [xâuarda]: 1648 1562
hava
havȁnni ̏ i (хавани) [xavâni]: 1055 iči
ičȉru ̏ (ичиру) [iʧi ̂ru]: 1960
ha
hàvvijer ̀ ijer (хавијер) [xǎvijer]: 1418 ide
dē
̀ ̄ (иде) [i ̌deː]: 1202, 1217, 1219, 1223,
he
hȅllen ̏ en (хелен) [xêlen]: 1562 1227, 1249, 1255, 1411, 1418, 1460, ...,
heliko
helikòp̀pter ter (хеликоптер) [xelikǒpter]: 1733 +5
he
hȅnnrik ̏ rik (хенрик) [xênrik]: 1165 ide
idē̄ (иде) [ideː]: 1520
he
hȅrrmanu ̏ manu (херману) [xêrmanu]: 1188 ide
dḕ m ̄ (идем) [i ̌deːm]: 1212, 1224, 1241,
hi
hȉljade
̏ (хиљаде) [xi ̂ljade]: 1384 1248, 1284, 1344, 1463, 1470, 1498,
hi
hìljadu
̀ (хиљаду) [xi ̌ljadu]: 1022, 1024, 1518, ..., +7
1728 ide
idēm ̄ (идем) [ideːm]: 1228, 1805
hi
hȉljadu
̏ (хиљаду) [xi ̂ljadu]: 1694, 1695 ide
dē ̀ m mo ̄ o (идемо) [i ̌deːmo]: 1269, 1297, 1466,
hito
hitȍm ̏mii (хитоми) [xitômi]: 1952 1468, 1547, 1578, 1604, 1638, 1639,
1641, ..., +5
hjo
hjòǹnjong jong (хјонјонг) [xjǒnjonɡ]: 1385
ENSRP 251
ide
dē
̀ š̄ (идеш) [i ̌deːʃ]: 1367, 1491, 1553, 1558, inostra
inostrànnstvo ̀ stvo (иностранство) [inostrǎnstvo]:
1559, 1563, 1586, 1601, 1628, 1923, ..., 1495
+1 interesa
interesànntan ̀ tan (интересантан) [interesǎntan]:
idu
dū
̀ ̄ (иду) [i ̌duː]: 1119, 1220, 1226, 1446 1475, 1908
igor
̏ (игор) [i ̂ɡor]: 1869 iris
̏ (ирис) [i ̂ris]: 1294
igra
grā̏ ̄ (игра) [i ̂ɡraː]: 1040, 1200, 1216, 1373 išao
̀ (ишао) [i ̌ʃao]: 1605, 1723, 1729, 1863
igra
igrā̄ (игра) [iɡraː]: 1065 isklju
skljū
̀ ččī
̄ imo ̄ (искључимо) [i ̌skljuːʧiːmo]:
igrača (играча) [iɡraʧa]: 1663 1453
igra
igráččā ́ a ̄ (играча) [iɡrǎːʧaː]: 1664, 1682 isklju
skljū̀ ččiš
̄ iš (искључиш) [i ̌skljuːʧiʃ]: 1134,
igraju
grajū
̀ ̄ (играју) [i ̌ɡrajuː]: 1065, 1199 1963
igrali ̀ (играли) [i ̌ɡrali]: 1189 išla ̀ (ишла) [i ̌ʃla]: 1605, 1723, 1729, 1806,
1863
igra
grā ̏ m ̄ (играм) [i ̂ɡraːm]: 1243, 1351
išli ̏ (ишли) [i ̂ʃli]: 1052, 1594
igramo ̏ (играмо) [i ̂ɡramo]: 1631, 1638
ispit ̀ (испит) [i ̌spit]: 1266, 1271, 1290,
igrao ̀ (играо) [i ̌ɡrao]: 1447 1291, 1809
igra
grā ̏ š̄ (играш) [i ̂ɡraːʃ]: 1397, 1457, 1560, ispred ̏ (испред) [i ̂spred]: 1686, 1725, 1726
1561
ispro
ispròb̀bavā avaš̄ (испробаваш) [isprǒbavaːʃ]:
igrati ̏ (играти) [i ̂ɡrati]: 1329, 1351, 1560 1482, 1958
ih (их) [ix]: 1026, 1155, 1451, 1716, 1721, ista ̏ (иста) [i ̂sta]: 1452
1728, 1960
isti (исти) [isti]: 1415
ikada
kadā ̏ ̄ (икада) [i ̂kadaː]: 1008, 1187, 1196
istina ̏ (истина) [i ̂stina]: 1731, 1733
ikakvih ̏ (икаквих) [i ̂kakvix]: 1730
isto ̏ (исто) [i ̂sto]: 1843
ili (или) [ili]: 1544, 1585, 1586, 1599, 1600,
1601, 1602, 1604, 1605, 1609, ..., +5 istu (исту) [istu]: 1440
ima
mā ̏ ̄ (има) [i ̂maː]: 1158, 1228, 1312, 1508, itali
italìja jā
̀ nnskī ̄ ski ̄ (италијански) [itali ̌jaːnskiː]: 1382
1652, 1653, 1654, 1656, 1659, 1660, ..., itali
italìja jā
̀ nnskū ̄ skū (италијанску) [itali ̌jaːnskuː]:
+37 1370
imaju
majū ̀ ̄ (имају) [i ̌majuː]: 1299, 1415, 1433, ita
tā ̀ lliji ̄ iji (италији) [i ̌taːliji]: 1852
1445, 1989 ita
tā ̀ lliju ̄ iju (италију) [i ̌taːliju]: 1367
imala ̀ (имала) [i ̌mala]: 1593, 1850 ivo
ivóńnaa (ивона) [ivǒːna]: 1997
imali
malī ̀ ̄ (имали) [i ̌maliː]: 1521, 1715 iz (из) [iz]: 1675
ima
mā ̏ m ̄ (имам) [i ̂maːm]: 1616, 1942 izabel ̏ (изабел) [i ̂zabel]: 1903
ima
mā ̀ m mō o (имамо) [i ̌maːmo]: 1297 iza
izáćći ́ i (изаћи) [izǎːʨi]: 1130, 1262, 1374,
imao ̀ (имао) [i ̌mao]: 1183, 1593, 1850 1379
ima
mā ̀ š̄ (имаш) [i ̌maːʃ]: 1337, 1441, 1475, iza
zā ̀ đđē ̄ em ̄ (изађем) [i ̌zaːђeːm]: 1129, 1339,
1562, 1564, 1597, 1615, 1656, 1812, 1366, 1577
1931 iza
zā ̀ đđē ̄ em mō o (изађемо) [i ̌zaːђeːmo]: 1567, 1598,
ima
mā ̀ tte ̄ e (имате) [i ̌maːte]: 1948 1634, 1635, 1645, 1924, 1986
imati ̀ (имати) [i ̌mati]: 1366, 1422 iza
zā ̀ đđē ̄ eš̄ (изађеш) [i ̌zaːђeːʃ]: 1531, 1584
ime
mē ̀ jjl ̄ l (имејл) [i ̌meːjl]: 1041, 1608 izašao ̀ (изашао) [i ̌zaʃao]: 1137, 1581, 1582,
imran ̀ (имран) [i ̌mran]: 1389 1591, 1592, 1603, 1795
inače
načē ̏ ̄ (иначе) [i ̂naʧeː]: 1265, 1449 izašla ̀ (изашла) [i ̌zaʃla]: 1137, 1581, 1588,
1592, 1603, 1795
informa
informáccije ́ ije (информације) [informǎːʦije]:
1550 izašli ̀ (изашли) [i ̌zaʃli]: 1117
ingrid ̏ (ингрид) [i ̂nɡrid]: 1809 izbegne ̀ (избегне) [i ̌zbeɡne]: 1967
izgle
zglē ̀ ddā
̄ a ̄ (изгледа) [i ̌zɡleːdaː]: 1345, 1865,
1883, 1989, 1994
252 ENSRP
izgle
zglē
̀ ddā
̄ aš̄ (изгледаш) [i ̌zɡleːdaːʃ]: 1846 je
jȅddē̏ eš̄ (једеш) [jêdeːʃ]: 1474
izgo
izgòv̀vāarra ̄ a (изговара) [izɡǒvaːra]: 1032 je
jèddna ̀ na (једна) [jědna]: 1665, 1671, 1712,
izgo
izgòv̀varā ara ̄ (изговара) [izɡǒvaraː]: 1162 1824
izgu
izgùbbila ̀ ila (изгубила) [izɡǔbila]: 1146, 1179, je
jèddno ̀ no (једно) [jědno]: 1654
1850 je
jèddnoj ̀ noj (једној) [jědnoj]: 1009
izgu
izgùbbio ̀ io (изгубио) [izɡǔbio]: 1179, 1850 je
jèddnom ̀ nom (једном) [jědnom]: 1004, 1694,
izgubi
zgubī
̀ š̄ (изгубиш) [i ̌zɡubiːʃ]: 1451 1695, 1715
izlaze
zlazē
̀ ̄ (излазе) [i ̌zlazeː]: 1132 je
jèddnu ̀ nu (једну) [jědnu]: 1562
izlazi
zlazī̀ ̄ (излази) [i ̌zlaziː]: 1112, 1564, 1841 je
jȅddnu ̏ nu (једну) [jêdnu]: 1047
izlazi
zlazī ̀ m ̄ (излазим) [i ̌zlaziːm]: 1206, 1229, je
jȅlla ̏ a (јела) [jêla]: 1427, 1867
1300, 1338, 1904 je
jȅllī ̏ i ̄ (јели) [jêliː]: 1583
izlazi
zlazī ̀ š̄ (излазиш) [i ̌zlaziːʃ]: 1208, 1350, je
jȅllo ̏ o (јело) [jêlo]: 1328, 1519, 1698, 1699
1531, 1810 je
jȅȍ (јео) [jêo]: 1427, 1867
izlazi
zlazī ̀ tī (излазити) [i ̌zlaziːti]: 1310, 1327 jer (јер) [jer]: 1175, 1181, 1195, 1705, 1749
izmišljen ̀ (измишљен) [i ̌zmiʃljen]: 1018, je
jèssam ̀ am (јесам) [jěsam]: 1767, 1780, 1805,
1046 1815, 1818, 1819, 1820, 1826, 1836,
izvi
izvíni ́ (извини) [izvi ̌ːni]: 1821 1898
izvi
izvínite ́ (извините) [izvi ̌ːnite]: 1416, 1657, je
jèssi ̀ i (јеси) [jěsi]: 1001, 1039, 1154, 1179,
1671, 1720, 1959 1187, 1188, 1283, 1324, 1632, 1716, ...,
ja
ja̋̋ (ја) [jâː]: 1058, 1157, 1184, 1228, 1232, +13
1235, 1246, 1270, 1306, 1322, ..., +51 jesi (јеси) [jesi]: 1127
ja
jàććī ̀ in̄ (јаћин) [jǎʨiːn]: 1564 je
jèssmō ̀ mō (јесмо) [jěsmoː]: 1775
ja
jȁddan ̏ an (јадан) [jâdan]: 1441 je
jȅsste ̏ te (јесте) [jêste]: 1715, 1760, 1773, 1776,
ja
jȁddna ̏ na (јадна) [jâdna]: 1441 1778, 1799, 1802, 1806, 1830, 1946, ...,
ja
jȁhhala ̏ ala (јахала) [jâxala]: 1184 +1
ja
jȁhhao ̏ ao (јахао) [jâxao]: 1184 je
jèssu ̀ u (јесу) [jěsu]: 1791, 1795
jahao (јахао) [jaxao]: 1108 je
jèvvgenij ̀ genij (јевгениј) [jěvɡenij]: 1249
jaja (јаја) [jaja]: 1849 je
jèzzik ̀ ik (језик) [jězik]: 1133, 1494, 1941
jak (јак) [jak]: 1745 je
jèzzika ̀ ika (језика) [jězika]: 1044, 1194, 1406,
1828
ja
jàkknu ̀ nu (јакну) [jǎknu]: 1482, 1958
ji
jȉdžuan
̏ (јиџуан) [ji ̂ʤuan]: 1223
ja
jànniku ̀ iku (јанику) [jǎniku]: 1994
ji
jìting
̀ (јитинг) [ji ̌tinɡ]: 1606
japa
japánnac ́ ac (јапанац) [japǎːnaʦ]: 1798
joj (јој) [joj]: 1005, 1251, 1336, 1898, 1914
ja
jáppā ́ annka ̄ ka (јапанка) [jǎːpaːnka]: 1798
jo
jòl̀lāannda ̄ da (јоланда) [jǒlaːnda]: 1499
ja
jȁššē ̏ eš̄ (јашеш) [jâʃeːʃ]: 1401
jo
jȍn̏nhva hva (јонхва) [jônxva]: 1455
jasmi
jasmína ́ (јасмина) [jasmi ̌ːna]: 1908
još (још) [joʃ]: 1096, 1097, 1283, 1332,
je (је) [je]: 1003, 1004, 1005, 1007, 1009, 1372, 1466, 1491, 1494, 1578, 1579, ...,
1011, 1016, 1018, 1020, 1021, ..., +289 +7
je
jèddan ̀ an (један) [jědan]: 1050, 1494, 1652, jo
jȍš̏ (још) [jôʃ]: 1644
1666, 1683, 1687, 1691, 1709, 1713,
1724, ..., +1 jo
jȍš̏šii (јоши) [jôʃi]: 1335
jeda
jedànnaest ̀ aest (једанаест) [jedǎnaest]: 1138, ju
jùččē ̀ e ̄ (јуче) [jǔʧeː]: 1011, 1047, 1072, 1090,
1256, 1257, 1258, 1664 1095, 1105, 1115, 1164, 1170, 1177, ...,
+19
je
jȅddē ̏ e ̄ (једе) [jêdeː]: 1479, 1797, 1829, 1849
ju
jȕkko ̏ o (јуко) [jûko]: 1259
jede
jedē̄ (једе) [jedeː]: 1437, 1829, 1849
julija
julijánna ́ a (јулијана) [julijǎːna]: 1202
jede
jedēm ̄ (једем) [jedeːm]: 1568, 1797
ju
jȕttra ̏ ra (јутра) [jûtra]: 1239, 1696
ENSRP 253
ju
jȕttros
̏ ros (јутрос) [jûtros]: 1289, 1794 ka
kȁssnī ̏ niš̄ (касниш) [kâsniːʃ]: 1629, 1821
ju
jűžžnoj
̋ noj (јужној) [jûːʒnoj]: 1109 ka
kȁssno ̏ no (касно) [kâsno]: 1154, 1460, 1463,
ju
jűžžnu
̋ nu (јужну) [jûːʒnu]: 1909 1473, 1518, 1732, 1752, 1982
kad (кад) [kad]: 1900, 1999 ka
kȁssperu ̏ peru (касперу) [kâsperu]: 1895
ka
kàdda ̀ a (када) [kǎda]: 1018, 1036, 1046, 1092, kasu
kasȕm ̏ i (касуми) [kasûmi]: 1159
mi
1101, 1142, 1183, 1223, 1254, 1347, ..., ka
kȁuuč ̏ č (кауч) [kâuʧ]: 1713
+16 ka
ka̋žžē ̋ e ̄ (каже) [kâːʒeː]: 1252
ka
kàffu ̀ u (кафу) [kǎfu]: 1111, 1150, 1171, 1265, ka
ka̋žžē ̋ em ̄ (кажем) [kâːʒeːm]: 1162, 1912, 1995
1542, 1544, 1597 ka
ka̋žžē ̋ eš̄ (кажеш) [kâːʒeːʃ]: 1933, 1953, 1954,
ka
kàkkav ̀ av (какав) [kǎkav]: 1848 1955, 1956, 1957, 1958, 1959
ka
kȁkko ̏ o (како) [kâko]: 1032, 1038, 1094, ka
ka̋žžū ̋ ū (кажу) [kâːʒuː]: 1536
1106, 1156, 1162, 1163, 1231, 1326, ke
kȅllin ̏ in (келин) [kêlin]: 1738
1371, ..., +5
keni
kenìči ̀ (кеничи) [keni ̌ʧi]: 1161
ka
kàkkvo ̀ vo (какво) [kǎkvo]: 1245, 1920
ke
kèrrtridž ̀ tridž (кертриџ) [kěrtriʤ]: 1996
ka
kàkkvoj ̀ voj (каквој) [kǎkvoj]: 1857
ke
kȅsse ̏ e (кесе) [kêse]: 1959
ka
kàkkvu ̀ vu (какву) [kǎkvu]: 1574
ke
kȅssu ̏ u (кесу) [kêsu]: 1959
ka
kállida ́ ida (калида) [kǎːlida]: 1856
ki
kȉlome
lomē
̏ ttarā
̄ ara ̄ (километара) [ki ̂lomeːtaraː]:
kami
kamìla ̀ (камила) [kami ̌la]: 1218 1398, 1537, 1735
kana
kanáddu ́ u (канаду) [kanǎːdu]: 1013 ki
ki̋m ̋ (ким) [ki ̂ːm]: 1919, 1921
kancela
kancelàrrija ̀ ija (канцеларија) [kanʦelǎrija]: kimi
kimìko ̀ (кимико) [kimi ̌ko]: 1192
1010, 1011, 1063, 1064, 1079, 1105
ki
kìne
nē ̀ sskī ̄ ki ̄ (кинески) [ki ̌neːskiː]: 1864
kancela
kancelàrrije ̀ ije (канцеларије) [kanʦelǎrije]:
1104 ki
kíni ́ (кини) [ki ̌ːni]: 1784
kancela
kancelàrriji ̀ iji (канцеларији) [kanʦelǎriji]: ki
kȉša ̏ (киша) [ki ̂ʃa]: 1099, 1102, 1116, 1153,
1754 1178, 1245, 1267, 1285, 1310, 1345, ...,
+6
kancela
kancelàrrijski ̀ ijski (канцеларијски)
[kanʦelǎrijski]: 1736 ki
kȉše ̏ (кише) [ki ̂ʃe]: 1750
kancela
kancelàrriju ̀ iju (канцеларију) [kanʦelǎriju]: ki
kȉšobra
šobrā ̏ n̄ (кишобран) [ki ̂ʃobraːn]: 1102,
1010, 1011, 1087 1153, 1285, 1348, 1393, 1564, 1565
kao (као) [kao]: 1415, 1452 kla
klárra ́ a (клара) [klǎːra]: 1841, 1847
ka
kȁȍ (као) [kâo]: 1345 kla
klàssičnu ̀ ičnu (класичну) [klǎsiʧnu]: 1816
ka
kȁppa ̏ a (капа) [kâpa]: 1330 kla
klàuudio ̀ dio (клаудио) [klǎudio]: 1217
ka
kȁppu ̏ u (капу) [kâpu]: 1467 kla
klàvvī ̀ ir̄ (клавир) [klǎviːr]: 1381, 1781, 1870
ka
kàppū ̀ ut̄ (капут) [kǎpuːt]: 1300, 1464, 1487, kle
klȅȑ (клер) [klêr]: 1526
1890 kli
klíma ́ (клима) [kli ̌ːma]: 1894
ka
kȁrrakasu ̏ akasu (каракасу) [kârakasu]: 1273 klju
kljűč̋ (кључ) [kljûːʧ]: 1067, 1850
ka
kàrrlsō ̀ lson̄novi ovi (карлсонови) [kǎrlsoːnovi]: 1436 klju
kljúččeve ́ eve (кључеве) [kljǔːʧeve]: 1068, 1073,
karoli
karolína ́ (каролина) [karoli ̌ːna]: 1865 1960
ka
ka̋rrte ̋ te (карте) [kâːrte]: 1197, 1297 klju
kljúččevi ́ evi (кључеви) [kljǔːʧevi]: 1068, 1074,
1431
ka
ka̋rrtu ̋ tu (карту) [kâːrtu]: 1562
klo
klőd̋ (клод) [klôːd]: 1872
ka
kàssimov ̀ imov (касимов) [kǎsimov]: 1288
kne
knéddli ́ li (кнедли) [kněːdli]: 1573
ka
kàssī ̀ irka
̄ (касирка) [kǎsiːrka]: 1959
knji
knjȉga ̏ (књига) [knji ̂ɡa]: 1477, 1513, 1665,
ka
kàssnijē ̀ nije ̄ (касније) [kǎsnijeː]: 1332, 1352, 1711
1353
knji
knjȉge ̏ (књиге) [knji ̂ɡe]: 1237
ka
kȁssnī ̏ nim ̄ (касним) [kâsniːm]: 1580, 1720,
1842 knji
knjȉgu ̏ (књигу) [knji ̂ɡu]: 1596, 1778, 1832
254 ENSRP
knjiže
knjižévvnost ́ nost (књижевност) [knjiʒěːvnost]: ko
kòš̀šulja ulja (кошуља) [kǒʃulja]: 1070
1513 ko
kòš̀šulje ulje (кошуље) [kǒʃulje]: 1080
ko
kő̋ (ко) [kôː]: 1803, 1929 ko
kòš̀šulju ulju (кошуљу) [kǒʃulju]: 1070
kod (код) [kod]: 1132, 1159, 1202, 1206, ko
kȍv̏vertu ertu (коверту) [kôvertu]: 1714
1207, 1230, 1260, 1263, 1284, 1305, ..., kra
krȁćća ̏ a (краћа) [krâʨa]: 1956
+20
kra
kràjju ̀ u (крају) [krǎju]: 1278, 1512, 1671,
ko
kȍf̏fe̋er̋ (кофер) [kôfêːr]: 1306, 1405 1724
ko
kȍf̏ferom
erom (кофером) [kôferom]: 1607 kra
krȁttko ̏ ko (кратко) [krâtko]: 1891
ko
kòg̀gaa (кога) [kǒɡa]: 1343 kre
kre̋ććē ̋ e ̄ (креће) [krêːʨeː]: 1215
ko
kòj̀jāa ̄ (која) [kǒjaː]: 1828, 1957 kre
kre̋ćće ̋ e (креће) [krêːʨe]: 1232
ko
kòj̀jēe ̄ (које) [kǒjeː]: 1117, 1124, 1222, 1861 kre
krȅčči ̏ i (кречи) [krêʧi]: 1087
ko
kòj̀jīi ̄ (који) [kǒjiː]: 1444, 1445, 1652, 1734, kre
kre̋nnem ̋ em (кренем) [krêːnem]: 1785
1918
kre
kre̋nnē ̋ em mo
̄ o (кренемо) [krêːneːmo]: 1486
koli
kolìko ̀ (колико) [koli ̌ko]: 1014, 1044, 1053,
1092, 1141, 1145, 1211, 1214, 1215, kre
krèvvet ̀ et (кревет) [krěvet]: 1265, 1308, 1460,
1233, ..., +23 1473, 1522, 1572, 1853
kolu
kolùm ̀ biji (колумбији) [kolǔmbiji]: 1022
mbiji kri
krȉs̏ (крис) [kri ̂s]: 1525
kompa
kompànniji ̀ iji (компанији) [kompǎniji]: 1414 kro
krőv̋ (кров) [krôːv]: 1082
kompju
kompjùtter ̀ er (компјутер) [kompjǔter]: 1093 kro
kròv̀vu u (крову) [krǒvu]: 1651
ko
kòm̀mšija šija (комшија) [kǒmʃija]: 1894 kroz (кроз) [kroz]: 1198, 1279, 1403, 1509
ko
kòm̀mšiju šiju (комшију) [kǒmʃiju]: 1438 kse
kse̋nnija ̋ ija (ксенија) [ksêːnija]: 1121
konce
koncènntrišē ̀ trišem ̄ (концентришем) ku
kȕćća
̏ a (кућа) [kûʨa]: 1016, 1033
[konʦěntriʃeːm]: 1624 ku
kȕććȅ e (куће) [kûʨe]: 1017, 1062, 1084,
ko
kòǹncert
cert (концерт) [kǒnʦert]: 1197, 1212, 1092, 1132, 1142, 1159, 1206, 1207,
1213, 1411, 1562, 1563, 1951 1260, ..., +21
ko
kòǹnja ja (коња) [kǒnja]: 1108, 1184, 1401 ku
kȕćći ̏ i (кући) [kûʨi]: 1107, 1140, 1144, 1231,
1371, 1463, 1468, 1486, 1503, 1517, ...,
konku
konkùrrisala ̀ isala (конкурисала) [konkǔrisala]: +6
1940
ku
kȕćću ̏ u (кућу) [kûʨu]: 1045, 1433, 1615,
konku
konkùrrisao ̀ isao (конкурисао) [konkǔrisao]: 1616, 1894
1940
ku
kȕhhinjȉ inji (кухињи) [kûxinji]: 1431
konoba
konobàrrica ̀ ica (конобарица) [konobǎriʦa]:
1004 ku
kúppi ́ i (купи) [kǔːpi]: 1349
konsta
konstànntin ̀ tin (константин) [konstǎntin]: 1143 ku
kűppī ̋ i ̄ (купи) [kûːpiː]: 1462, 1472
ko
kòr̀ristī
isti ̄ (користи) [kǒristiː]: 1030, 1093, ku
kúppićemo ́ ićemo (купићемо) [kǔːpiʨemo]: 1251
1326 ku
kúppila ́ ila (купила) [kǔːpila]: 1434, 1819, 1831,
ko
kòr̀ristī
istim ̄ (користим) [kǒristiːm]: 1087 1848
ko
kȍs̏saa (коса) [kôsa]: 1956 ku
kűppī ̋ im ̄ (купим) [kûːpiːm]: 1464, 1467, 1482,
1519, 1724
koša
košàrrkaškō ̀ kaškom ̄ (кошаркашком)
[koʃǎrkaʃkoːm]: 1682 ku
kúppio ́ io (купио) [kǔːpio]: 1152, 1716, 1819,
1831, 1848
ko
kòš̀šāarrku ̄ ku (кошарку) [kǒʃaːrku]: 1189
ku
kűppī ̋ iš̄ (купиш) [kûːpiːʃ]: 1464, 1487
ko
kȍs̏sīi ̄ (коси) [kôsiː]: 1078
ku
kúppiti ́ iti (купити) [kǔːpiti]: 1237, 1328, 1330,
ko
kőš̋štā
ta ̄ (кошта) [kôːʃtaː]: 1936 1331, 1335, 1684
ko
kóš́štalo
talo (коштало) [kǒːʃtalo]: 1968 kupovi
kupovìni ̀ (куповини) [kupovi ̌ni]: 1988
ko
kóš́štā
taō (коштао) [kǒːʃtaːo]: 1195 kupovi
kupovìnu ̀ (куповину) [kupovi ̌nu]: 1332,
kostari
kostarȉku ̏ (костарику) [kostari ̂ku]: 1344 1380, 1966
ko
kóš́štati
tati (коштати) [kǒːʃtati]: 1931
ENSRP 255
ku
kȕrrs ̏ s (курс) [kûrs]: 1227, 1955 lu
lűjjzu
̋ zu (лујзу) [lûːjzu]: 1898
ku
kȕrrsa ̏ sa (курса) [kûrsa]: 1512 lu
lȕk̏ (лук) [lûk]: 1568
ku
kȕvvā ̏ aš̄ (куваш) [kûvaːʃ]: 1122 lu
lűkka̋ a (лука) [lûːka]: 1829
kva
kva̋rri ̋ i (квари) [kvâːri]: 1980 lu
lȕssi ̏ i (луси) [lûsi]: 1763
kva
kvȁrrta ̏ ta (кварта) [kvârta]: 1671, 1724 lu
lȕttriju
̏ riju (лутрију) [lûtriju]: 1349
l (л) [l]: 1031, 1070, 1140, 1686, 1718, ma
mȁččku ̏ ku (мачку) [mâʧku]: 1593
1731, 1733, 1736, 1827, 1830, ..., +20 ma
mȁggda ̏ da (магда) [mâɡda]: 1167
la
la̋jjla ̋ la (лајла) [lâːjla]: 1513 ma
mȁhhmud ̏ mud (махмуд) [mâxmud]: 1472
la
lȁk̏ (лак) [lâk]: 1508 maja
majȁm miju
̏ iju (мајамију) [majâmiju]: 1167
la
lȁkko ̏ o (лако) [lâko]: 1755 majamiju (мајамију) [majamiju]: 1817
la
lȁkkšmi ̏ šmi (лакшми) [lâkʃmi]: 1199, 1412 ma
mȁjjicu ̏ icu (мајицу) [mâjiʦu]: 1684
lari
larìsinu ̀ (ларисину) [lari ̌sinu]: 1871 ma
ma̋jjka ̋ ka (мајка) [mâːjka]: 1059, 1139, 1789
lati
latífa ́ (латифа) [lati ̌ːfa]: 1389 ma
ma̋jjke ̋ ke (мајке) [mâːjke]: 1839
le
lȅggao ̏ ao (легао) [lêɡao]: 1154 ma
ma̋jjku ̋ ku (мајку) [mâːjku]: 1840
le
lȅggla ̏ la (легла) [lêɡla]: 1154 ma
mȁkksimom ̏ simom (максимом) [mâksimom]: 1887
legni (легни) [leɡni]: 1287 ma
màllik ̀ ik (малик) [mǎlik]: 1907
le
lèkkā ̀ ar̄ (лекар) [lěkaːr]: 1910 ma
mȁllo ̏ o (мало) [mâlo]: 1150, 1305, 1334,
leka
lekárra ́ a (лекара) [lekǎːra]: 1492 1573, 1578, 1579, 1599, 1642, 1718,
leona
leonàrrdo ̀ do (леонардо) [leonǎrdo]: 1901 1905
le
lȅoopold ̏ pold (леополд) [lêopold]: 1460 ma
ma̋llog ̋ og (малог) [mâːloɡ]: 1523
le
le̋p̋ (леп) [lêːp]: 1248, 1309, 1316, 1319, ma
ma̋llom ̋ om (малом) [mâːlom]: 1613, 1614
1630, 1747, 1834, 1860, 1953, 1957 ma
ma̋llu ̋ u (малу) [mâːlu]: 1615, 1616
le
léppe ́ e (лепе) [lěːpe]: 1837 ma
mȁrratō ̏ aton̄ (маратон) [mâratoːn]: 1187
le
léppo ́ o (лепо) [lěːpo]: 1744, 1861 mariso
marisől̋ (марисол) [marisôːl]: 1382
le
le̋ppo ̋ o (лепо) [lêːpo]: 1321, 1625, 1753 ma
mȁrrkice ̏ kice (маркице) [mârkiʦe]: 1029
le
le̋t̋ (лет) [lêːt]: 1625, 1683, 1897 ma
ma̋rrko ̋ ko (марко) [mâːrko]: 1140
leta (лета) [leta]: 1369, 1708 ma
ma̋rrta ̋ ta (марта) [mâːrta]: 1838
li (ли) [li]: 1001, 1006, 1008, 1020, 1026, ma
màrrtin ̀ tin (мартин) [mǎrtin]: 1771
1027, 1039, 1052, 1093, 1099, ..., +163 masa
masȁrrua ̏ ua (масаруа) [masârua]: 1190
li
lȉla
̏ (лила) [li ̂la]: 1770 maši
mašína nā
́ ̄ (машина) [maʃi ̌ːnaː]: 1089, 1090
lilija
lilijánna ́ a (лилијана) [lilijǎːna]: 1914 maši
mašíni ́ (машини) [maʃi ̌ːni]: 1421
li
límí (лими) [li ̌ːmi]: 1274 maši
mašínstvo ́ (машинство) [maʃi ̌ːnstvo]: 1165
li
li̋ndin̋ (линдин) [li ̂ːndin]: 1180 ma
màsslac ̀ lac (маслац) [mǎslaʦ]: 1012
li
lìsje
sjē ̀ nnu ̄ u (лисјену) [li ̌sjeːnu]: 1911 me (ме) [me]: 1025, 1037, 1069, 1120,
li
li̋tra ̋ (литра) [li ̂ːtra]: 1434 1260, 1347, 1623, 1643, 1647, 1845, ...,
lju
ljúddi ́ i (људи) [ljǔːdi]: 1021, 1035, 1047, +12
1444, 1496, 1662, 1672, 1703, 1718, megu
megùm ̀ i (мегуми) [meɡǔmi]: 1532
mi
1880, ..., +3 me
mèkksiku ̀ siku (мексику) [měksiku]: 1799
lomila (ломила) [lomila]: 1818 me
mènne ̀ e (мене) [měne]: 1015, 1430, 1696,
lomio (ломио) [lomio]: 1818 1697, 1991
londo
londóńnu u (лондону) [londǒːnu]: 1058 me
mȅnngsuk ̏ gsuk (менгсук) [mênɡsuk]: 1385
lo
lȍp̏pticu ticu (лоптицу) [lôptiʦu]: 1457, 1516 me
mènni ̀ i (мени) [měni]: 1773
lo
lȍš̏šee (лоше) [lôʃe]: 1907 me
me̋nnja ̋ ja (мења) [mêːnja]: 1996
lu
lùddvig ̀ vig (лудвиг) [lǔdviɡ]: 1440 me
mȅssē ̏ ecca ̄ a (месеца) [mêseːʦa]: 1033, 1225
256 ENSRP
me
me̋sso ̋ o (месо) [mêːso]: 1797, 1829, 1849 mo
mòg̀gū ū (могу) [mǒɡuː]: 1073, 1087, 1232,
me
mȅssta ̏ ta (места) [mêsta]: 1677, 1756 1339, 1358, 1359, 1384, 1393, 1394,
me
mȅssto ̏ to (место) [mêsto]: 1042, 1091 1404, ..., +9
metro
metròò ̄m (метроом) [metrǒoːm]: 1538 mogu
mogū̄ (могу) [moɡuː]: 1385, 1523
mi (ми) [mi]: 1034, 1050, 1054, 1061, mo
mȍg̏gū ućće ̄ e (могуће) [môɡuːʨe]: 1360, 1361,
1067, 1068, 1074, 1095, 1135, 1157, ..., 1362, 1363, 1364, 1365, 1366, 1979
+37 mo
mőj̋ (мој) [môːj]: 1026, 1050, 1187, 1306,
mi
mi̋̋ (ми) [mi ̂ː]: 1292, 1583, 1594 1381, 1405, 1414, 1565, 1776, 1789, ...,
+3
miči
mičȉko ̏ (мичико) [miʧi ̂ko]: 1912
mo
mòj̀jāa ̄ (моја) [mǒjaː]: 1059, 1185, 1760,
micu
micȕkko ̏ o (мицуко) [miʦûko]: 1133 1765, 1781, 1789, 1796
mila
mila̋nnu ̋ u (милану) [milâːnu]: 1835 mo
mòj̀jee (моје) [mǒje]: 1672, 1839
mi
mìlena
̀ (милена) [mi ̌lena]: 1146 mo
mòj̀jii (моји) [mǒji]: 1132, 1226, 1415, 1431,
mino
minȍȑru u (минору) [minôru]: 1530 1672, 1783, 1791, 1795
mi
mìnu
nū̀ t̄ (минут) [mi ̌nuːt]: 1391 mo
mòj̀joj
oj (мојој) [mǒjoj]: 1672
minu
minútta ́ a (минута) [minǔːta]: 1283, 1509, mo
mòj̀juu (моју) [mǒju]: 1840
1675, 1823, 1887 mo
mȍl̏līim̄ (молим) [môliːm]: 1098, 1390, 1391,
mi
mȉrjam̏ (мирјам) [mi ̂rjam]: 1926 1392, 1393, 1394, 1550, 1554, 1573,
mi
mȉsli
slī ̏ la ̄ (мислила) [mi ̂sliːla]: 1901, 1902, 1585, ..., +5
1906 mo
mőm ̋ (мом) [môːm]: 1656
mi
mȉsli
slī ̏ m ̄ (мислим) [mi ̂sliːm]: 1073, 1193, mo
mȍn̏nikaika (моника) [mônika]: 1185
1266, 1290, 1292, 1294, 1308, 1309, mo
mőr̋rāa ̄ (мора) [môːraː]: 1411, 1413, 1415,
1325, 1328, ..., +26 1416, 1417, 1427, 1428, 1429, 1430,
mi
mȉsli
slī ̏ ō (мислио) [mi ̂sliːo]: 1901, 1902, 1906 1431, ..., +9
mi
mȉsli
slī ̏ š̄ (мислиш) [mi ̂sliːʃ]: 1268, 1301, mo
mōr̄rāa ̄ (мора) [moːraː]: 1508, 1532, 1534
1467, 1468, 1482, 1483, 1484, 1485, mo
móŕrāajjū u (морају) [mǒːraːju]: 1421, 1444,
1648, 1703, ..., +5 1445, 1446, 1452, 1510, 1512, 1523
mla
mla̋d̋ (млад) [mlâːd]: 1386 mo
móŕrala
ala (морала) [mǒːrala]: 1450, 1454,
mla
mládda ́ a (млада) [mlǎːda]: 1386 1502, 1519, 1533, 1539, 1540, 1541
mla
mlȁđđā ̏ a ̄ (млађа) [mlâђaː]: 1541 mo
móŕrale
ale (морале) [mǒːrale]: 1536
mla
mlȁđđī ̏ i ̄ (млађи) [mlâђiː]: 1541 mo
móŕrali
ali (морали) [mǒːrali]: 1423, 1424,
mle
mlékka ́ a (млека) [mlěːka]: 1012, 1434 1503, 1506, 1509, 1517, 1521, 1527,
mle
mlékko ́ o (млеко) [mlěːko]: 1585 1529, 1536
mno
mnȍg̏gīi ̄ (многи) [mnôɡiː]: 1051 mo
mőr̋rāam ̄ (морам) [môːraːm]: 1439, 1449,
mno
mnȍg̏gim im (многим) [mnôɡim]: 1510 1470, 1498, 1511, 1518, 1522, 1524,
1528, 1537, ..., +3
mno
mnȍg̏go o (много) [mnôɡo]: 1003, 1133, 1178,
1194, 1195, 1196, 1252, 1259, 1278, mo
mōr̄rāam ̄ (морам) [moːraːm]: 1507, 1969
1306, ..., +52 mo
mőr̋rāam mo ̄ o (морамо) [môːraːmo]: 1486, 1732
mno
mnōm ̄ (мном) [mnoːm]: 1325, 1341, 1552, mo
mōr̄rāam mo ̄ o (морамо) [moːraːmo]: 1535
1559, 1561, 1563, 1628 mo
móŕrao
ao (морао) [mǒːrao]: 1450, 1454, 1502,
mo
mȍć̏ćii (моћи) [môʨi]: 1265 1519, 1525, 1533, 1539, 1540, 1541
mo
mȍg̏gao ao (могао) [môɡao]: 1386, 1388, 1390, mo
mőr̋rāaš̄ (мораш) [môːraːʃ]: 1420, 1422, 1442,
1391, 1393, 1394, 1407, 1408, 1410, 1443, 1500, 1501, 1504, 1514, 1516,
1981 1524, ..., +2
mo
mȍg̏gla la (могла) [môɡla]: 1386, 1387, 1388, mo
mōr̄rāaš̄ (мораш) [moːraːʃ]: 1531
1393, 1407, 1408, 1410, 1412, 1981 mo
mőr̋rāatte ̄ e (морате) [môːraːte]: 1520
mo
mȍg̏gli li (могли) [môɡli]: 1389, 1392 mo
mȍs̏skvu
kvu (москву) [môskvu]: 1530
ENSRP 257
mo
mős̋stt (мост) [môːst]: 1036, 1076, 1096, na
nàppravila
̀ ravila (направила) [nǎpravila]: 1170
1147 na
nàppravī
̀ ravimo ̄ (направимо) [nǎpraviːmo]: 1343,
motor (мотор) [motor]: 1400, 1973 1459
mo
mȍž̏žda da (можда) [môʒda]: 1344, 1346, 1347, na
nàppravio
̀ ravio (направио) [nǎpravio]: 1170
1348, 1349, 1350, 1351, 1353, 1354, na
nàppravljen
̀ ravljen (направљен) [nǎpravljen]: 1053
1355, ..., +27 na
nàppravljenā
̀ ravljena ̄ (направљена) [nǎpravljenaː]:
mo
mȍž̏žee (може) [môʒe]: 1996 1151
može
možē̄ (може) [moʒeː]: 1302, 1409, 1411, na
nàppravljenē
̀ ravljene ̄ (направљене) [nǎpravljeneː]:
1777 1136
može
možēm mo
̄ o (можемо) [moʒeːmo]: 1402, 1658 na
nàrrā ̀ anndže ̄ dže (наранџе) [nǎraːnʤe]: 1013, 1554,
mo
mȍž̏žeš eš (можеш) [môʒeʃ]: 1134, 1160, 1163, 1555
1260, 1390, 1391, 1398, 1930, 1935, na
nárravno ́ avno (наравно) [nǎːravno]: 1233
1936, ..., +1 na
nárravnō ́ avnō (наравно) [nǎːravnoː]: 1359, 1866,
mo
mȍž̏žete ete (можете) [môʒete]: 1384, 1392 1875, 1968, 1996
mra
mra̋ččno ̋ no (мрачно) [mrâːʧno]: 1340, 1749 na
na̋s̋ (нас) [nâːs]: 1305, 1493
mre
mrȅžže ̏ e (мреже) [mrêʒe]: 1516 na
nȁš̏ (наш) [nâʃ]: 1195, 1894
mr
mȑššav ̏ av (мршав) [mr̂ʃav]: 1437 nas (нас) [nas]: 1135, 1191, 1301, 1874
mu (му) [mu]: 1514, 1608, 1899, 1907, na
nȁšši ̏ i (наши) [nâʃi]: 1886
1913, 1983, 1995 na
nȁsslikao ̏ likao (насликао) [nâslikao]: 1026
muška
muškárrci ́ ci (мушкарци) [muʃkǎːrʦi]: 1510 na
nȁsspram ̏ pram (наспрам) [nâspram]: 1713
muž (муж) [muʒ]: 1798 na
násstavī ́ tavi ̄ (настави) [nǎːstaviː]: 1971
mu
mùzzē ̀ ej̄ (музеј) [mǔzeːj]: 1475, 1719, 1802 na
násstā ́ tavvnī ̄ nik̄ (наставник) [nǎːstaːvniːk]: 1611,
mu
mùzzika ̀ ika (музика) [mǔzika]: 1191 1612
mu
mùzziku ̀ iku (музику) [mǔziku]: 1161, 1574, na
nàttali ̀ ali (натали) [nǎtali]: 1943
1640, 1816 na
nàuuči ̀ či (научи) [nǎuʧi]: 1494, 1851
na (на) [na]: 1005, 1009, 1015, 1019, 1039, naučim (научим) [nauʧim]: 1483
1041, 1051, 1052, 1069, 1086, ..., +109
nau
naùččio ̀ io (научио) [naǔʧio]: 1183, 1984
na
na̋ddā
̋ am ̄ (надам) [nâːdaːm]: 1944, 1947, 1950
na
nȁuuke ̏ ke (науке) [nâuke]: 1475
na
na̋đđē
̋ em ̄ (нађем) [nâːђeːm]: 1887, 1930
na
návvodno ́ odno (наводно) [nǎːvodno]: 1879, 1882
na
nȁddja
̏ ja (надја) [nâdja]: 1830
na
nȁžžalō ̏ alos̄stt (нажалост) [nâʒaloːst]: 1689, 1948,
na
na̋jjbliže
̋ bliže (најближе) [nâːjbliʒe]: 1751 1949
na
nȁjjpopulā
̏ popularrnijī ̄ niji ̄ (најпопуларнији) ne
ne̋̋ (не) [nêː]: 1052, 1323, 1324, 1325, 1341,
[nâjpopulaːrnijiː]: 1428 1342, 1578, 1596, 1607, 1634, ..., +56
na
nákkon ́ on (након) [nǎːkon]: 1005 ne (не) [ne]: 1015, 1030, 1073, 1087, 1104,
na
nàllazī ̀ azimo ̄ (налазимо) [nǎlaziːmo]: 1230 1112, 1129, 1132, 1133, 1160, ..., +50
na
nàllazī ̀ aziš̄ (налазиш) [nǎlaziːʃ]: 1204 ne
nè̀ (не) [ně]: 1065, 1111, 1128, 1131, 1134,
nam (нам) [nam]: 1045, 1102, 1198 1158, 1201, 1228, 1229, 1267, ..., +78
na
nȁmma ̏ a (нама) [nâma]: 1269, 1302, 1523, ne
nȅ̏ (не) [nê]: 1460, 1461, 1478, 1479, 1480,
1546 1481, 1490, 1491, 1493, 1496, ..., +6
na
námmirnice ́ irnice (намирнице) [nǎːmirniʦe]: 1959 ne
né́ (не) [něː]: 1465
na
nȁoočā ̏ čarri ̄ i (наочари) [nâoʧaːri]: 1095, 1421, ne
nȅbbo ̏ o (небо) [nêbo]: 1245, 1953
1424, 1511, 1789 ne
ne̋ćće ̋ e (неће) [nêːʨe]: 1285, 1289, 1295,
napi
napísala ́ (написала) [napi ̌ːsala]: 1608 1296, 1303, 1365, 1376, 1705, 1768,
napi
napísao ́ (написао) [napi ̌ːsao]: 1608 1779, ..., +4
na
nȁppolje ̏ olje (напоље) [nâpolje]: 1309, 1630 ne
ne̋ććemō ̋ emō (нећемо) [nêːʨemoː]: 1135, 1926
ne
ne̋ććē ̋ em mo
̄ o (нећемо) [nêːʨeːmo]: 1644
258 ENSRP
ne
ne̋ććeš
̋ eš (нећеш) [nêːʨeʃ]: 1265, 1596, 1842, ne
nȅrrvozna ̏ vozna (нервозна) [nêrvozna]: 1914
1875 ne
nèssreća ̀ reća (несрећа) [něsreʨa]: 1660, 1700,
ne
néćću
́ u (нећу) [něːʨu]: 1130, 1239, 1248, 1701, 1702
1264, 1284, 1293, 1366, 1622, 1684, ne
nȅssreći ̏ reći (несрећи) [nêsreʨi]: 1020, 1035
1764, ..., +4 ne
nèssreći ̀ reći (несрећи) [něsreʨi]: 1157
ne
nèddelje
̀ elje (недеље) [nědelje]: 1002, 1009, ne
nèssreću ̀ reću (несрећу) [něsreʨu]: 1047
1019, 1039, 1049, 1054, 1074, 1096,
1116, 1131, ..., +29 ne
nèsstalog ̀ talog (несталог) [něstaloɡ]: 1877
ne
nèddelji
̀ elji (недељи) [nědelji]: 1653 ne
nȅššto ̏ to (нешто) [nêʃto]: 1091, 1244, 1328,
1337, 1358, 1372, 1432, 1459, 1462,
ne
nèddelju
̀ elju (недељу) [nědelju]: 1189, 1546, 1472, ..., +10
1547
neu
neùddoban ̀ oban (неудобан) [neǔdoban]: 1853
ne
nȅggde ̏ de (негде) [nêɡde]: 1179, 1405, 1526,
1657, 1661, 1671, 1922, 1960 ni (ни) [ni]: 1943
nego (него) [neɡo]: 1265, 1387, 1587, 1589, ni
nȉčega
̏ (ничега) [ni ̂ʧeɡa]: 1698, 1699, 1714
1590, 1592, 1593, 1594, 1595, 1610, ..., ni
níje
jē
́ ̄ (није) [ni ̌ːjeː]: 1005, 1037, 1045, 1069,
+6 1071, 1096, 1097, 1102, 1108, 1109, ...,
ne
nèkkā ̀ a ̄ (нека) [někaː]: 1198, 1646, 1649 +37
ne
nȅkkad ̏ ad (некад) [nêkad]: 1818 nije
nijèddan ̀ an (ниједан) [nijědan]: 1133
ne
nȅkkada ̏ ada (некада) [nêkada]: 1806, 1897, 1968 nije
nijèddna ̀ na (ниједна) [nijědna]: 1065
ne
nȅkke ̏ e (неке) [nêke]: 1002, 1062, 1237, 1550 nije
nijèddne ̀ ne (ниједне) [nijědne]: 1677
ne
nȅkkī ̏ i ̄ (неки) [nêkiː]: 1196, 1250, 1305, 1651, ni
nȉkada
kadā
̏ ̄ (никада) [ni ̂kadaː]: 1007, 1015,
1686, 1757, 1873, 1941 1094, 1108, 1184, 1438, 1842
ne
nèkkim ̀ im (неким) [někim]: 1229 ni
nȉko ̏ (нико) [ni ̂ko]: 1069
ne
nȅkkī ̏ im ̄ (неким) [nêkiːm]: 1249, 1338 ni
nȉkoga ̏ (никога) [ni ̂koɡa]: 1902
ne
nȅkko ̏ o (неко) [nêko]: 1010, 1011, 1020, ni
nìko
kō ̀ l̄ (никол) [ni ̌koːl]: 1773
1045, 1060, 1066, 1067, 1068, 1070, niko
nikòl̀laj aj (николај) [nikǒlaj]: 1991
1093, ..., +5 ni
nȉkolas ̏ (николас) [ni ̂kolas]: 1925
ne
nȅkkoga ̏ oga (некога) [nêkoɡa]: 1803 ni
nȉkome ̏ (никоме) [ni ̂kome]: 1875, 1912
ne
nȅkkoliko ̏ oliko (неколико) [nêkoliko]: 1007, ni
nìraj ̀ (нирај) [ni ̌raj]: 1971
1025, 1034, 1159, 1284, 1509, 1874, ni
nísa
sā ́ m ̄ (нисам) [ni ̌ːsaːm]: 1007, 1069, 1094,
1900, 1906, 1910 1115, 1184, 1190, 1239, 1246, 1332,
ne
nȅkku ̏ u (неку) [nêku]: 1001, 1640 1344, ..., +37
ne
ne̋m
mā ̋ a ̄ (нема) [nêːmaː]: 1285, 1418, 1440, ni
nísam ́ (нисам) [ni ̌ːsam]: 1981
1564, 1655, 1658, 1662, 1669, 1674, ni
nísi
sī ́ ̄ (ниси) [ni ̌ːsiː]: 1427, 1533, 1780, 1826,
1677, ..., +3 1840, 1855, 1867, 1868, 1903, 1960
ne
ne̋m
ma ̋ a (нема) [nêːma]: 1661, 1677, 1689, ni
nísmo ́ (нисмо) [ni ̌ːsmo]: 1019, 1088, 1189,
1769 1509, 1583, 1719, 1922
ne
ném
mā ́ aččki ̄ ki (немачки) [něːmaːʧki]: 1443 ni
nȉšta ̏ (ништа) [ni ̂ʃta]: 1045, 1298, 1427,
ne
ném
mā ́ am ̄ (немам) [něːmaːm]: 1803, 1812 1655, 1889
ne
ném
mā ́ am mo ̄ o (немамо) [něːmaːmo]: 1948 ni
nísu
sū ́ ̄ (нису) [ni ̌ːsuː]: 1052, 1389, 1416, 1431,
ne
ném
mā ́ aš̄ (немаш) [něːmaːʃ]: 1927 1436, 1536, 1757, 1783, 1802
ne
ném
mā ́ atte ̄ e (немате) [něːmaːte]: 1959 nje
njȅgga ̏ a (њега) [njêɡa]: 1883
ne
nȅm
mogū ̏ ogućće ̄ e (немогуће) [nêmoɡuːʨe]: 1739, nje
njèggova ̀ ova (његова) [njěɡova]: 1523
1754 nje
njèggovu ̀ ovu (његову) [njěɡovu]: 1190
ne
nèm
mō ̀ oj̄ (немој) [němoːj]: 1265, 1627, 1628, nje
njèm mu ̀ u (њему) [njěmu]: 1701, 1717
1629, 1643 nje
nje̋n̋ (њен) [njêːn]: 1908
ne
nèrrvī ̀ vira
rā
̄ ̄ (нервира) [něrviːraː]: 1914
ENSRP 259
nje
nje̋nna ̋ a (њена) [njêːna]: 1434 òbbično
ično (обично) [ǒbiʧno]: 1065, 1113,
nje
nje̋nne ̋ e (њене) [njêːne]: 1002 1132, 1454, 1674, 1805
nje
nje̋nni ̋ i (њени) [njêːni]: 1057, 1793 obja
objássni ́ ni (објасни) [objǎːsni]: 1933
nje
nje̋nnu ̋ u (њену) [njêːnu]: 1001 òbbjasnī
jasniš̄ (објасниш) [ǒbjasniːʃ]: 1160
nji
nji̋m ̋ (њим) [nji ̂ːm]: 1372, 1862 òbblā
laččī ̄ iš̄ (облачиш) [ǒblaːʧiːʃ]: 1300
nji
njȉma ̏ (њима) [nji ̂ma]: 1757 ȍbblačnō
lačnō (облачно) [ôblaʧnoː]: 1744
njo
njőj̋ (њој) [njôːj]: 1714, 1773 obu
obúćći ́ i (обући) [obǔːʨi]: 1240, 1247
njo
njőm ̋ (њом) [njôːm]: 1007, 1008 ȍbbuci
uci (обуци) [ôbuʦi]: 1955
nju
njùjjork ̀ ork (њујорк) [njǔjork]: 1210 oče
očèkkujē
̀ uje ̄ (очекује) [oʧěkujeː]: 1878
nobo
nobȍȑrū uū (ноборуу) [nobôruːu]: 1913 ȍccene
ene (оцене) [ôʦene]: 1445
no
nȍć̏ćas as (ноћас) [nôʨas]: 1280 òččišćenā
išćena ̄ (очишћена) [ǒʧiʃʨenaː]: 1011,
no
nȍć̏ćii (ноћи) [nôʨi]: 1191 1071, 1072, 1105
no
nȍć̏ću u (ноћу) [nôʨu]: 1118, 1128, 1435, òččistila
istila (очистила) [ǒʧistila]: 1164, 1166
1757 òččistio
istio (очистио) [ǒʧistio]: 1011, 1164,
no
nȍg̏gu u (ногу) [nôɡu]: 1186 1166
no
nős̋ (нос) [nôːs]: 1899 od (од) [od]: 1012, 1028, 1048, 1255, 1282,
1384, 1442, 1521, 1554, 1555, ..., +7
nose (носе) [nose]: 1421
oda
odàkklē
̀ le ̄ (одакле) [odǎkleː]: 1050
no
nȍs̏sīi ̄ (носи) [nôsiː]: 1432, 1440, 1789
òddāavvdē
̄ de ̄ (одавде) [ǒdaːvdeː]: 1740, 1751
no
nȍs̏sīim ̄ (носим) [nôsiːm]: 1511
òddāavvno
̄ no (одавно) [ǒdaːvno]: 1151, 1185
no
nòs̀sīimo ̄ (носимо) [nǒsiːmo]: 1424
òddbacī
baciš̄ (одбациш) [ǒdbaʦiːʃ]: 1961
no
nȍv̏vac ac (новац) [nôvaʦ]: 1975, 1977
ȍddēe ̄ (оде) [ôdeː]: 1412, 1489, 1492, 1909,
no
nóv́vca ca (новца) [nǒːvʦa]: 1372, 1656, 1717, 1971
1927, 1989
òddeće
eće (одеће) [ǒdeʨe]: 1440, 1462, 1472
novča
novčànnicu ̀ icu (новчаницу) [novʧǎniʦu]: 1384
òddēećću ̄ u (одећу) [ǒdeːʨu]: 1440
novča
novčànnik ̀ ik (новчаник) [novʧǎnik]: 1717
ȍddēem ̄ (одем) [ôdeːm]: 1342, 1344, 1346,
novčani
novčaníku ́ (новчанику) [novʧani ̌ːku]: 1656 1354, 1356, 1360, 1367, 1368, 1502
no
nȍv̏vee (нове) [nôve]: 1062, 1462, 1472 ȍddēemmo ̄ o (одемо) [ôdeːmo]: 1453, 1535, 1881,
no
nȍv̏vii (нови) [nôvi]: 1152, 1188, 1335, 1484, 1978, 1979
1571, 1704, 1831, 1848, 1908, 1994 ȍddēeš̄ (одеш) [ôdeːʃ]: 1265, 1456, 1473,
no
nòv̀vinama inama (новинама) [nǒvinama]: 1670 1752, 1968
no
nȍv̏vinā inar̄ (новинар) [nôvinaːr]: 1611, 1612 ȍddgò
gov̀vorī ori ̄ (одговори) [ôdɡǒvoriː]: 1967
no
nȍv̏vine ine (новине) [nôvine]: 1992 odgovo
odgovòr̀rila ila (одговорила) [odɡovǒrila]: 1417
no
nȍv̏vom om (новом) [nôvom]: 1156, 1282 ȍddgò
gov̀vorī orimo ̄ (одговоримо) [ôdɡǒvoriːmo]:
no
nȍv̏vu u (нову) [nôvu]: 1958 1521
no
nóž́žem em (ножем) [nǒːʒem]: 1420 odje
odjèddnom ̀ nom (одједном) [odjědnom]: 1965
nu
nűr̋ (нур) [nûːr]: 1490 òddlazē
laze ̄ (одлазе) [ǒdlazeː]: 1299
nu
nűrrija
̋ ija (нурија) [nûːrija]: 1387 òddlazī
lazi ̄ (одлази) [ǒdlaziː]: 1438, 1622, 1704,
o (о) [o]: 1324, 1550, 1692, 1693, 1832, 1900
1988 òddlazī
lazim ̄ (одлазим) [ǒdlaziːm]: 1284
òbbavila
avila (обавила) [ǒbavila]: 1332 òddlazī
laziš̄ (одлазиш) [ǒdlaziːʃ]: 1214
òbbavio
avio (обавио) [ǒbavio]: 1332 ȍddličan
ličan (одличан) [ôdliʧan]: 1955
obe
obèććala ̀ ala (обећала) [oběʨala]: 1987 ȍddlično
lično (одлично) [ôdliʧno]: 1176
obe
obèććao ̀ ao (обећао) [oběʨao]: 1987 òddložī
ložimo ̄ (одложимо) [ǒdloʒiːmo]: 1979
òddlū
luččī ̄ i ̄ (одлучи) [ǒdluːʧiː]: 1409
260 ENSRP
odlu
odlúččila ́ ila (одлучила) [odlǔːʧila]: 1372, 1988 ope
opȅrrē ̏ em ̄ (оперем) [opêreːm]: 1241
odlu
odlúččili ́ ili (одлучили) [odlǔːʧili]: 1982, 1986 òppēet̄ (опет) [ǒpeːt]: 1753, 1823
odlu
odlúččio ́ io (одлучио) [odlǔːʧio]: 1372, 1988 òppljačkā
ljačkanna ̄ a (опљачкана) [ǒpljaʧkaːna]: 1725
ȍddmāmah̄ (одмах) [ôdmaːx]: 1054 ȍpprala
rala (опрала) [ôprala]: 1175
òddmarā
maram ̄ (одмарам) [ǒdmaraːm]: 1910 òppranā
rana ̄ (опрана) [ǒpranaː]: 1070
òddmormor (одмор) [ǒdmor]: 1195, 1223, 1226, ȍpprao
rao (опрао) [ôprao]: 1070, 1175
1344, 1367, 1806 òpprezan
rezan (опрезан) [ǒprezan]: 1420
òddmoru
moru (одмору) [ǒdmoru]: 1131, 1178, òpprezna
rezna (опрезна) [ǒprezna]: 1420
1321, 1884, 1969 ȍpprē
rezzni ̄ ni (опрезни) [ôpreːzni]: 1423
odne
odnèssē ̀ eš̄ (однесеш) [odněseːʃ]: 1890 òppusti
usti (опусти) [ǒpusti]: 1914
òddsednē
sednem mo
̄ o (одседнемо) [ǒdsedneːmo]: ȍssam
am (осам) [ôsam]: 1210, 1213, 1230,
1493 1417, 1678, 1687, 1886, 1951
òddseli
seli (одсели) [ǒdseli]: 1195, 1694, 1695, osamde
osamdèssē ̀ et̄ (осамдесет) [osamděseːt]: 1022
1715
osamde
osamdèsset ̀ et (осамдесет) [osamděset]: 1537
ȍddū ū (оду) [ôduː]: 1506, 1529
osa
osàm mnaest
̀ naest (осамнаест) [osǎmnaest]: 1422
odu
odùsstao ̀ tao (одустао) [odǔstao]: 1970
òssamsto
amsto (осамсто) [ǒsamsto]: 1024
ȍdduzeli
uzeli (одузели) [ôduzeli]: 1895
òssećā
eća ̄ (осећа) [ǒseʨaː]: 1492, 1582, 1889
odve
odvéddenō ́ enō (одведено) [odvěːdenoː]: 1021,
1047 òssećā
ećam ̄ (осећам) [ǒseʨaːm]: 1176, 1286,
1329, 1551, 1581, 1846
odve
odvèzze ̀ e (одвезе) [odvěze]: 1961
òssećā
ećaš̄ (осећаш) [ǒseʨaːʃ]: 1441
òffāarrbanā
̄ bana ̄ (офарбана) [ǒfaːrbanaː]: 1066
òssećā
ećatti ̄ i (осећати) [ǒseʨaːti]: 1287
òffāarrbao ̄ bao (офарбао) [ǒfaːrbao]: 1066
òššīiša
šā
̄ š̄ (ошишаш) [ǒʃiːʃaːʃ]: 1891
oko (око) [oko]: 1182
ȍsskara
kara (оскара) [ôskara]: 1485
ȍkko o (око) [ôko]: 1685
òsstaću
taću (остаћу) [ǒstaʨu]: 1206, 1325
òkkrečena
rečena (окречена) [ǒkreʧena]: 1033
òsstajē
tajem ̄ (остајем) [ǒstajeːm]: 1207
ȍllga
ga (олга) [ôlɡa]: 1406
òsstala
tala (остала) [ǒstala]: 1577, 1592, 1603
òlliver
iver (оливер) [ǒliver]: 1943
ostane (остане) [ostane]: 1646, 1649
òllivera
ivera (оливера) [ǒlivera]: 1930
òsstanē
tanem ̄ (останем) [ǒstaneːm]: 1551
óllīivija
̄ (оливија) [ǒːliːvija]: 1900
òsstanē
tanem mō o (останемо) [ǒstaneːmo]: 1634,
òllīiviji
̄ (оливији) [ǒliːviji]: 1896 1635
oluja (олуја) [oluja]: 1748 òsstani
tani (остани) [ǒstani]: 1628
òmmar ar (омар) [ǒmar]: 1437 òsstao
tao (остао) [ǒstao]: 1577, 1592, 1603
őn (он) [ôːn]: 1373, 1374, 1376, 1379, 1508, ȍšštar
tar (оштар) [ôʃtar]: 1420
1758, 1759, 1807
òsstati
tati (остати) [ǒstati]: 1904
ònnaa (она) [ǒna]: 1101, 1236, 1272, 1564,
1575, 1758, 1759, 1934, 1937, 1977 òsstavi
tavi (остави) [ǒstavi]: 1261, 1985
ònndāda ̄ (онда) [ǒndaː]: 1287, 1431 òšštećen
tećen (оштећен) [ǒʃteʨen]: 1083, 1096,
1157
ònnii (они) [ǒni]: 1086, 1119, 1145, 1295,
1299, 1529, 1929, 1975, 1989, 1998 òšštećenē
tećene ̄ (оштећене) [ǒʃteʨeneː]: 1049
ònnōō (оно) [ǒnoː]: 1875 òšštetio
tetio (оштетио) [ǒʃtetio]: 1083
ono (оно) [ono]: 1976 òttac
ac (отац) [ǒtaʦ]: 1789
ȍppāassan ̄ an (опасан) [ôpaːsan]: 1701 oti
otíći ́ (отићи) [oti ̌ːʨi]: 1334, 1360, 1380,
1469, 1966
òppasno
asno (опасно) [ǒpasno]: 1757
ȍttišao
išao (отишао) [ôtiʃao]: 1140, 1141, 1144,
òppasnoj
asnoj (опасној) [ǒpasnoj]: 1423 1181, 1519, 1844, 1907
opera
operáccije ́ ije (операције) [operǎːʦije]: 1889
ENSRP 261
ȍttišla
išla (отишла) [ôtiʃla]: 1144, 1159, 1181, pa
pȁddnē̏ neš̄ (паднеш) [pâdneːʃ]: 1627
1519, 1844, 1934 pa
pȁkkujē̏ ujem ̄ (пакујем) [pâkujeːm]: 1705
òttišli
išli (отишли) [ǒtiʃli]: 1088, 1110 pa
pȁlla ̏ a (пала) [pâla]: 1186
òttkā
kazzā ̄ an̄ (отказан) [ǒtkaːzaːn]: 1897 pa
pȁȍ (пао) [pâo]: 1186
otpli
otplȉvala ̏ (отпливала) [otpli ̂vala]: 1192 pa
pȁoolo ̏ lo (паоло) [pâolo]: 1152
òttvarā
vara ̄ (отвара) [ǒtvaraː]: 1163 pa
pàppī ̀ ir̄ (папир) [pǎpiːr]: 1048
òttvoren
voren (отворен) [ǒtvoren]: 1198, 1646 papi
papíre ́ (папире) [papi ̌ːre]: 1451
òttvorene̋
vorene ̋ (отворене) [ǒtvorenêː]: 1802 pa
pàppī ̀ irne rnē
̄ ̄ (папирне) [pǎpiːrneː]: 1959
òttvorī
vori ̄ (отвори) [ǒtvoriː]: 1746 pari
parízu ́ (паризу) [pari ̌ːzu]: 1059
òttvorī
vorila ̄ (отворила) [ǒtvoriːla]: 1714 pa
pȁrrka ̏ ka (парка) [pârka]: 1062
òttvorī
vorim ̄ (отворим) [ǒtvoriːm]: 1314, 1372, pa
pȁrrking ̏ king (паркинг) [pârkinɡ]: 1888
1915 parki
parkíranje ́ (паркирање) [parki ̌ːranje]: 1031,
òttvorī
voriō (отворио) [ǒtvoriːo]: 1714 1936
òttvorī
voriš̄ (отвориш) [ǒtvoriːʃ]: 1390 pa
pȁrrkiraš ̏ kiraš (паркираш) [pârkiraʃ]: 1888
òvvāa ̄ (ова) [ǒvaː]: 1016, 1032, 1050, 1070, pa
pȁrrku ̏ ku (парку) [pârku]: 1199
1126, 1151, 1330, 1403, 1668 pa
pȁs̏ (пас) [pâs]: 1025
òvvāaj̄ (овај) [ǒvaːj]: 1036, 1053, 1147, 1149, pa
pa̋ssoš ̋ oš (пасош) [pâːsoʃ]: 1146, 1896
1163, 1172, 1173, 1174, 1326, 1331, ...,
+9 pa
pȁssti ̏ ti (пасти) [pâsti]: 1363
óvvde de (овде) [ǒːvde]: 1031, 1325, 1341, pauli
paulína ́ (паулина) [pauli ̌ːna]: 1946
1359, 1621, 1628, 1657, 1661, 1662, pa
pȁvvel ̏ el (павел) [pâvel]: 1200
1671, ..., +7 pa
pȁzzi ̏ i (пази) [pâzi]: 1627
òvvēe ̄ (ове) [ǒveː]: 1014, 1017, 1026, 1027, pede
pedèsset ̀ et (педесет) [peděset]: 1681, 1694,
1104, 1131, 1142, 1168, 1451 1695
òvvīi ̄ (ови) [ǒviː]: 1038 pe
pe̋gglajū ̋ lajū (пеглају) [pêːɡlajuː]: 1080
òvvīim ̄ (овим) [ǒviːm]: 1420 pe
pénnziju ́ ziju (пензију) [pěːnziju]: 1971
òvvōō (ово) [ǒvoː]: 1225, 1336, 1621, 1861, pe
pȅrrū ̏ ū (перу) [pêruː]: 1077
1888, 1958 pe
pèrrū ̀ uū (перуу) [pěruːu]: 1806
òvvōoḡ (овог) [ǒvoːɡ]: 1227, 1239, 1313, peša
pešáččenje ́ enje (пешачење) [peʃǎːʧenje]: 1368
1368, 1369, 1671, 1696, 1707, 1708, pe
pésska ́ ka (песка) [pěːska]: 1028
1724
pe
pȅšške ̏ ke (пешке) [pêʃke]: 1248, 1503, 1517,
òvvōoj̄ (овој) [ǒvoːj]: 1107, 1314, 1340, 1421, 1604, 1639, 1737
1667, 1746, 1754
pe
pe̋t̋ (пет) [pêːt]: 1004, 1255, 1283, 1288,
òvvōom ̄ (овом) [ǒvoːm]: 1660, 1689, 1996 1406, 1414, 1682, 1728
òvvū ū (ову) [ǒvuː]: 1070, 1162, 1322, 1467, pe
péttak ́ ak (петак) [pěːtak]: 1202, 1227
1482, 1684
pe
pȅttersburg ̏ ersburg (петерсбург) [pêtersburɡ]: 1249
òžženjen
enjen (ожењен) [ǒʒenjen]: 1776
pe
péttka ́ ka (петка) [pěːtka]: 1723
pa (па) [pa]: 1102, 1285, 1287, 1428, 1597,
1907, 1913, 1914, 1982, 1983 pe
péttkom ́ kom (петком) [pěːtkom]: 1419
pa
pa̋bbla
̋ la (пабла) [pâːbla]: 1369 pe
pȅttoro ̏ oro (петоро) [pêtoro]: 1672
pa
pȁddā
̏ a ̄ (пада) [pâdaː]: 1099, 1153, 1310, pe
pȅvvā ̏ a ̄ (пева) [pêvaː]: 1957
1564, 1814, 1823 pi
pȉje
jē
̏ š̄ (пијеш) [pi ̂jeːʃ]: 1265
pa
pȁddala
̏ ala (падала) [pâdala]: 1102, 1116, 1178 piju (пију) [piju]: 1434
pa
pȁddatȉ ati (падати) [pâdati]: 1267, 1285, 1706, pi
pìletinu
̀ (пилетину) [pi ̌letinu]: 1636
1944 pi
pìlo
lṑ t̄ (пилот) [pi ̌loːt]: 1609, 1610
pa
pȁddnē ̏ ne ̄ (падне) [pâdneː]: 1363 pi
pi̋še
šē ̋ m ̄ (пишем) [pi ̂ːʃeːm]: 1832
262 ENSRP
pi
písmo
́ (писмо) [pi ̌ːsmo]: 1336 po
pȍg̏grešnū
rešnū (погрешну) [pôɡreʃnuː]: 1041
pi
pítala
́ (питала) [pi ̌ːtala]: 1937, 1939, 1940, po
pȍj̏jas
as (појас) [pôjas]: 1444, 1476
1942 po
pòj̀jedē
edeš̄ (поједеш) [pǒjedeːʃ]: 1570
pi
pi̋ta
tā ̋ m ̄ (питам) [pi ̂ːtaːm]: 1358, 1934 po
pòj̀jela
ela (појела) [pǒjela]: 1155
pi
pítanjá (питања) [pi ̌ːtanja]: 1521 po
pòj̀jeo
eo (појео) [pǒjeo]: 1155
pi
pítanje ́ (питање) [pi ̌ːtanje]: 1967 po
pòj̀ješću
ešću (појешћу) [pǒjeʃʨu]: 1250
pi
pi̋ta
tā ̋ š̄ (питаш) [pi ̂ːtaːʃ]: 1960, 1961 po
pòj̀jesti
esti (појести) [pǒjesti]: 1261, 1322
pje
pje̋ttro ̋ ro (пјетро) [pjêːtro]: 1183 po
pòk̀kāažže ̄ e (покаже) [pǒkaːʒe]: 1996
pla
pla̋n̋ (план) [plâːn]: 1883 po
pòk̀kažē
ažem ̄ (покажем) [pǒkaʒeːm]: 1326
plane
planéttā ́ a ̄ (планета) [planěːtaː]: 1678 po
pòk̀kāažžē ̄ eš̄ (покажеш) [pǒkaːʒeːʃ]: 1163
plani
planìne ̀ (планине) [plani ̌ne]: 1403 po
pȍk̏klon
lon (поклон) [pôklon]: 1251, 1294
pla
plànnirā ̀ iraš̄ (планираш) [plǎniraːʃ]: 1304, 1372 poklo
poklòǹnio io (поклонио) [poklǒnio]: 1050
pla
plánnu ́ u (плану) [plǎːnu]: 1337 po
pòk̀kušā
ušam mo
̄ o (покушамо) [pǒkuʃaːmo]: 1979
pla
plȁsstičnu ̏ tičnu (пластичну) [plâstiʧnu]: 1959 po
pòk̀kušao
ušao (покушао) [pǒkuʃao]: 1967
pla
pla̋ttī ̋ imo ̄ (платимо) [plâːtiːmo]: 1527 poku
pokùššavā ̀ avam ̄ (покушавам) [pokǔʃavaːm]:
pla
pla̋ttī ̋ ite ̄ (платите) [plâːtiːte]: 1527 1624
pla
plávvo ́ o (плаво) [plǎːvo]: 1432, 1953 poku
pokùššavā ̀ avannja ̄ ja (покушавања) [pokǔʃavaːnja]:
pla
plávvu ́ u (плаву) [plǎːvu]: 1432 1970
pla
plážža ́ a (плажа) [plǎːʒa]: 1741 po
pòk̀kvā
varrena ̄ ena (покварена) [pǒkvaːrena]: 1089
pla
plážži ́ i (плажи) [plǎːʒi]: 1095 pol (пол) [pol]: 1778
pli
plȉva vā
̏ m ̄ (пливам) [pli ̂vaːm]: 1383 po
pȍl̏laa (пола) [pôla]: 1138, 1210, 1213, 1255,
pli
plȉvaš ̏ (пливаш) [pli ̂vaʃ]: 1383, 1395 1450, 1886, 1951
po (по) [po]: 1090, 1234, 1267, 1281, 1347, po
pòl̀lazak
azak (полазак) [pǒlazak]: 1979
1373, 1379, 1706, 1820 po
pòl̀lāažžē
̄ eš̄ (полажеш) [pǒlaːʒeːʃ]: 1271
pobe
pobéddili ́ ili (победили) [poběːdili]: 1189 polica
policájjca ́ ca (полицајца) [poliʦǎːjʦa]: 1879,
po
pòb̀bedī editī (победити) [pǒbediːti]: 1292 1882
po
pȍč̏čeo eo (почео) [pôʧeo]: 1878 po
pòl̀licama
icama (полицама) [pǒliʦama]: 1711
po
pòč̀činjē inje ̄ (почиње) [pǒʧinjeː]: 1213, 1233, poli
polìcijà (полиција) [poli ̌ʦija]: 1054, 1877
1499, 1932 polici
policìje ̀ (полиције) [poliʦi ̌je]: 1725
po
pőd̋ (под) [pôːd]: 1323 polo
polòm ̀mio io (поломио) [polǒmio]: 1081, 1106,
po
pőđ̋đēem ̄ (пођем) [pôːђeːm]: 1605 1172, 1173, 1174
po
póđ́đii (пођи) [pǒːђi]: 1341 po
pòl̀lomljen
omljen (поломљен) [pǒlomljen]: 1081,
1106, 1174
po
pòd̀dižē iže ̄ (подиже) [pǒdiʒeː]: 1889
po
pòl̀lomljenī
omljeni ̄ (поломљени) [pǒlomljeniː]:
po
pód́dne ne (подне) [pǒːdne]: 1090, 1234, 1267, 1038
1281, 1347, 1373, 1379, 1706, 1820
po
pòl̀ložī
ožiš̄ (положиш) [pǒloʒiːʃ]: 1500, 1501
po
pòd̀du u (поду) [pǒdu]: 1575, 1576
polo
polòž̀žiti iti (положити) [polǒʒiti]: 1266, 1290,
po
pòg̀gledaj ledaj (погледај) [pǒɡledaj]: 1245, 1621, 1291, 1809
1670, 1700
po
pòm̀moći oći (помоћи) [pǒmoʨi]: 1777
po
pòg̀gledā ledam mo
̄ o (погледамо) [pǒɡledaːmo]: 1881
pomo
pomòć̀ćii (помоћи) [pomǒʨi]: 1866
po
pòg̀gledā ledaō (погледао) [pǒɡledaːo]: 1915
po
pòm̀mognē ognem ̄ (помогнем) [pǒmoɡneːm]: 1607,
po
pòg̀gledā ledaš̄ (погледаш) [pǒɡledaːʃ]: 1456 1804, 1983
pogre
pogréššila ́ ila (погрешила) [poɡrěːʃila]: 1416 pomo
pomòz̀zii (помози) [pomǒzi]: 1761
pogre
pogréššio ́ io (погрешио) [poɡrěːʃio]: 1416, po
pòǹnāavvljā̄ ljam ̄ (понављам) [pǒnaːvljaːm]: 1439
1436
po
pòǹneću
eću (понећу) [pǒneʨu]: 1153
ENSRP 263
pone
ponèddeljak ̀ eljak (понедељак) [ponědeljak]: 1224 po
pòs̀slednji
lednji (последњи) [pǒslednji]: 1232,
pone
ponèddeljka ̀ eljka (понедељка) [ponědeljka]: 1288 1850, 1877
pone
ponèssē ̀ eš̄ (понесеш) [poněseːʃ]: 1285 po
pòs̀slom
lom (послом) [pǒslom]: 1148
pone
ponèssi ̀ i (понеси) [poněsi]: 1348 po
pòs̀slova
lova (послова) [pǒslova]: 1003
po
pòǹnēetti ̄ i (понети) [pǒneːti]: 1306 po
pòs̀slu
lu (послу) [pǒslu]: 1156, 1256, 1257,
po
póńnoć
oć (поноћ) [pǒːnoʨ]: 1232, 1280 1258, 1282, 1723, 1755, 1827, 1884,
1925, ..., +1
pono
ponòv̀viti iti (поновити) [ponǒviti]: 1289
po
pòs̀srećī
reći ̄ (посрећи) [pǒsreʨiː]: 1349
po
pȍn̏novo
ovo (поново) [pônovo]: 1160, 1369,
1426, 1895 po
pòš̀štā
tannskī ̄ ski ̄ (поштански) [pǒʃtaːnskiː]: 1415
po
pȍp̏pijē
ijem ̄ (попијем) [pôpijeːm]: 1549 po
pȍš̏šti
ti (пошти) [pôʃti]: 1029
po
pȍp̏pijē
iješ̄ (попијеш) [pôpijeːʃ]: 1566 posto
postòj̀jīi ̄ (постоји) [postǒjiː]: 1657
po
pȍp̏pio
io (попио) [pôpio]: 1585 po
pȍš̏štujū
tujū (поштују) [pôʃtujuː]: 1452
po
pòp̀pravljā
ravlja ̄ (поправља) [pǒpravljaː]: 1061, po
pȍt̏trebe
rebe (потребе) [pôtrebe]: 1285
1075, 1082 po
pȍȕuzdan
zdan (поуздан) [pôuzdan]: 1980
po
pòp̀pravljā
ravljajju ̄ u (поправљају) [pǒpravljaːju]: po
pòv̀višicu
išicu (повишицу) [pǒviʃiʦu]: 1947
1042 po
pȍv̏vrća
rća (поврћа) [pôvrʨa]: 1474
po
pòp̀pravljā
ravljanna ̄ a (поправљана) [pǒpravljaːna]: po
pòv̀vrē
ređđen ̄ en (повређен) [pǒvreːђen]: 1020
1090 po
pòv̀vrē
ređđeno ̄ eno (повређено) [pǒvreːђeno]: 1035,
po
pòp̀pravljen
ravljen (поправљен) [pǒpravljen]: 1096, 1880
1097, 1169 povre
povréddila ́ ila (повредила) [povrěːdila]: 1186
po
pòp̀pravljenā
ravljena ̄ (поправљена) [pǒpravljenaː]: povre
povréddio ́ io (повредио) [povrěːdio]: 1186
1089 po
pòz̀zāajjmī
̄ mim ̄ (позајмим) [pǒzaːjmiːm]: 1393,
pored (поред) [pored]: 1709, 1991 1927
po
pòr̀rekla
ekla (порекла) [pǒrekla]: 1977 po
pòz̀zāajjmī
̄ miš̄ (позајмиш) [pǒzaːjmiːʃ]: 1565
po
póŕrodici
odici (породици) [pǒːrodiʦi]: 1672 po
pȍž̏žar
ar (пожар) [pôʒar]: 1049, 1999
po
póŕrodicom
odicom (породицом) [pǒːrodiʦom]: pozi
pozívajú (позивају) [pozi ̌ːvaju]: 1015
1539 po
pòz̀znā
najjē ̄ em ̄ (познајем) [pǒznaːjeːm]: 1185,
po
pȍȑrukā
uka ̄ (порука) [pôrukaː]: 1696, 1697 1190, 1790, 1902
po
pȍȑruka
uka (порука) [pôruka]: 1824 po
pòz̀znā
najjē ̄ eš̄ (познајеш) [pǒznaːjeːʃ]: 1006,
po
pòš̀šāalljē
̄ jem mo
̄ o (пошаљемо) [pǒʃaːljeːmo]: 1448 1414, 1790, 1871, 1902
po
pòs̀sao
ao (посао) [pǒsao]: 1188, 1255, 1354, po
późzorī
orišta ̄ (позоришта) [pǒːzoriːʃta]: 1726
1406, 1429, 1438, 1443, 1484, 1491, po
późzorī
orište ̄ (позориште) [pǒːzoriːʃte]: 1297
1498, ..., +12 pozo
pozòv̀vēe ̄ (позове) [pozǒveː]: 1347, 1353,
po
póśsebno
ebno (посебно) [pǒːsebno]: 1459 1362, 1885
pose
poséččeno ́ eno (посечено) [posěːʧeno]: 1085 pozo
pozòv̀vēem ̄ (позовем) [pozǒveːm]: 1315,
pose
posèććujē ̀ ujem ̄ (посећујем) [posěʨujeːm]: 1756 1318, 1458, 1485, 1647, 1736
po
pòs̀setili
etili (посетили) [pǒsetili]: 1424 pozo
pozòv̀vēem mō o (позовемо) [pozǒveːmo]: 1343,
po
pòs̀setī
etilī (посетили) [pǒsetiːli]: 1719 1602
pose
posȅttī ̏ im ̄ (посетим) [posêtiːm]: 1540 pozo
pozòv̀vēeš̄ (позовеш) [pozǒveːʃ]: 1260
po
pòs̀setī
etiš̄ (посетиш) [pǒsetiːʃ]: 1475 pozo
pozòv̀vii (позови) [pozǒvi]: 1647
po
pòs̀sla
la (посла) [pǒsla]: 1515, 1519, 1537 po
pòž̀žū
urrī ̄ i ̄ (пожури) [pǒʒuːriː]: 1913
po
pòs̀slaću
laću (послаћу) [pǒslaʨu]: 1321 po
pòž̀žū
urrī ̄ im ̄ (пожурим) [pǒʒuːriːm]: 1449, 1887
po
pòs̀slat
lat (послат) [pǒslat]: 1041 po
pòz̀zvaću
vaću (позваћу) [pǒzvaʨu]: 1307, 1324
po
pòs̀sle
le (после) [pǒsle]: 1231, 1519, 1889 po
pȍz̏zvala
vala (позвала) [pôzvala]: 1135, 1324
264 ENSRP
po
pȍz̏zvan van (позван) [pôzvan]: 1039, 1069, pre
prȅvvišē ̏ iše ̄ (превише) [prêviʃeː]: 1331, 1466,
1808 1668, 1684, 1754
po
pȍz̏zvani vani (позвани) [pôzvani]: 1019 pri
pri̋ča čā
̋ ̄ (прича) [pri ̂ːʧaː]: 1876, 1990
po
pȍz̏zvanī vani ̄ (позвани) [pôzvaniː]: 1052, 1086, pri
príča čā
́ jju ̄ u (причају) [pri ̌ːʧaːju]: 1965
1088 pri
príčala ́ (причала) [pri ̌ːʧala]: 1862
po
pȍz̏zvao vao (позвао) [pôzvao]: 1069, 1324 pri
pri̋ča čā ̋ m ̄ (причам) [pri ̂ːʧaːm]: 1410, 1439,
po
pòz̀zvati vati (позвати) [pǒzvati]: 1242, 1301, 1622, 1972
1347, 1352, 1763, 1900 pri
príčao ́ (причао) [pri ̌ːʧao]: 1862
pra
prȁvvī
̏ i ̄ (прави) [prâviː]: 1012, 1028, 1048, pri
pri̋ča čā ̋ š̄ (причаш) [pri ̂ːʧaːʃ]: 1404, 1514,
1091 1919, 1921
pra
prȁvvila
̏ ila (правила) [prâvila]: 1389, 1452 pri
prȉjatelj ̏ (пријатељ) [pri ̂jatelj]: 1026, 1050
pra
pràvvī̀ im ̄ (правим) [prǎviːm]: 1385 pri
prȉjatelja ̏ (пријатеља) [pri ̂jatelja]: 1956
pra
pràvvī ̀ imo ̄ (правимо) [prǎviːmo]: 1203 pri
prȉjatelje ̏ (пријатеље) [pri ̂jatelje]: 1755
pra
prȁvvio ̏ io (правио) [prâvio]: 1389, 1991 pri
prȉjatelji ̏ (пријатељи) [pri ̂jatelji]: 1222,
pra
prázzan ́ an (празан) [prǎːzan]: 1717 1305, 1415, 1783, 1791, 1795
pra
prázzna ́ na (празна) [prǎːzna]: 1714 prijate
prijatèlljica ̀ jica (пријатељица) [prijatěljiʦa]:
pre
pre̋̋ (пре) [prêː]: 1004, 1016, 1017, 1025, 1185
1034, 1147, 1182, 1265, 1277, 1387, ..., prijate
prijatèlljicama ̀ jicama (пријатељицама)
+9 [prijatěljiʦama]: 1338
pre
prèbbā ̀ accī ̄ iš̄ (пребациш) [prěbaːʦiːʃ]: 1516 prijate
prijatèlljice ̀ jice (пријатељице) [prijatěljiʦe]:
pre
prȅbbrze ̏ rze (пребрзе) [prêbrze]: 1895 1956
pre
prȅddī ̏ ivan ̄ (предиван) [prêdiːvan]: 1860 pri
prȉjateljima ̏ (пријатељима) [pri ̂jateljima]:
predlo
predlòž̀žila ila (предложила) [predlǒʒila]: 1964, 1229, 1338
1978 pri
prìja jā ̀ vvljeno ̄ ljeno (пријављено) [pri ̌jaːvljeno]:
pre
prȅddnjē ̏ njem ̄ (предњем) [prêdnjeːm]: 1444 1880
pre
préddsednikov ́ sednikov (председников) prika
prikàzzuju ̀ uju (приказују) [prikǎzuju]: 1051
[prěːdsednikov]: 1253 pri
prìleći ̀ (прилећи) [pri ̌leʨi]: 1252
pre
pre̋ddstave ̋ stave (представе) [prêːdstave]: 1931 prime
primèććujē ̀ uješ̄ (примећујеш) [priměʨujeːʃ]:
pre
prèhhlā ̀ lađđen ̄ en (прехлађен) [prěxlaːђen]: 1441 1953, 1954, 1956, 1957
pre
prèhhlā ̀ lađđena ̄ ena (прехлађена) [prěxlaːђena]: pri
prírodi ́ (природи) [pri ̌ːrodi]: 1692, 1693
1441 prisi
prisȉla ̏ (присила) [prisi ̂la]: 1219
pre
prèkkī ̀ ida dā ̄ š̄ (прекидаш) [prěkiːdaːʃ]: 1972 pri
prìstao ̀ (пристао) [pri ̌stao]: 1983
preko (преко) [preko]: 1062, 1516 pri
prìvatan ̀ (приватан) [pri ̌vatan]: 1888
prema (према) [prema]: 1877 pri
prȉznali ̏ (признали) [pri ̂znali]: 1975
pre
prȅm mlā ̏ laddi ̄ i (премлади) [prêmlaːdi]: 1490 pr
pȑlljav
̏ jav (прљав) [pr̂ljav]: 1890
pre
prèssednē ̀ ednette ̄ e (преседнете) [prěsedneːte]: 1520 pr
pȑlljava
̏ java (прљава) [pr̂ljava]: 1071
pre
prèsskū ̀ kup̄ (прескуп) [prěskuːp]: 1493 pr
pȑlljave
̏ jave (прљаве) [pr̂ljave]: 1175
pre
prèsstali ̀ tali (престали) [prěstali]: 1965 pro
pròb̀blē lem ̄ (проблем) [prǒbleːm]: 1160, 1998
pre
prèsstanē ̀ tanem ̄ (престанем) [prěstaneːm]: 1981 proble
problém mā ́ a ̄ (проблема) [problěːmaː]: 1676,
pre
prèsstati ̀ tati (престати) [prěstati]: 1878 1730
pretpo
pretpòs̀stavljā tavljam ̄ (претпостављам) probu
probúddila ́ ila (пробудила) [probǔːdila]: 1037,
[pretpǒstavljaːm]: 1945, 1952 1191
pretr
pretr̀ččī ̀ iš̄ (претрчиш) [pretřʧiːʃ]: 1398 probu
probúddio ́ io (пробудио) [probǔːdio]: 1907
pretva
pretvárrao ́ ao (претварао) [pretvǎːrao]: 1992 pro
prȍč̏čitala itala (прочитала) [prôʧitala]: 1778
preve
prevȅllik ̏ ik (превелик) [prevêlik]: 1487 pro
prȍč̏čitao itao (прочитао) [prôʧitao]: 1778
ENSRP 265
proči
pročìta tā
̀ š̄ (прочиташ) [proʧi ̌taːʃ]: 1477 pu
pȕnni ̏ i (пуни) [pûni]: 1288
pro
pród́dajū
ajū (продају) [prǒːdajuː]: 1029 pu
pȕnnī ̏ i ̄ (пуни) [pûniː]: 1738
pro
pròd̀dāaš̄ (продаш) [prǒdaːʃ]: 1488 pu
pȕššē ̏ e ̄ (пуше) [pûʃeː]: 1496
pro
pròd̀datiati (продати) [prǒdati]: 1238 pu
pȕsstī ̏ tim ̄ (пустим) [pûstiːm]: 1640
pro
pròd̀dāavvnice
̄ nice (продавнице) [prǒdaːvniʦe]: pu
pűt̋ (пут) [pûːt]: 1625, 1674, 1701, 1850,
1124, 1342, 1802 1877, 1956
pro
pròd̀dāavvnicī nici (продавници) [prǒdaːvniʦi]: pu
pútta ́ a (пута) [pǔːta]: 1007, 1062, 1417, 1863
1434, 1716 pu
púttem ́ em (путем) [pǔːtem]: 1446
pro
prȍf̏fesionā
esionallno ̄ no (професионално) putova
putovánnja ́ ja (путовања) [putovǎːnja]: 1278
[prôfesionaːlno]: 1447 putova
putovánnje ́ je (путовање) [putovǎːnje]: 1489
pro
pròg̀gramram (програм) [prǒɡram]: 1312, 1333, putu (путу) [putu]: 1660
1692, 1693
pu
pùttujē ̀ uje ̄ (путује) [pǔtujeː]: 1259, 1495, 1515
pro
prȍg̏grami
rami (програми) [prôɡrami]: 1051
pu
pùttujē ̀ ujem ̄ (путујем) [pǔtujeːm]: 1756, 1937
pro
prȍm ̏mena
ena (промена) [prômena]: 1489
ra
ra̋dde
̋ e (раде) [râːde]: 1419
prome
proménnilo ́ ilo (променило) [proměːnilo]: 1729
ra
ra̋ddī
̋ i ̄ (ради) [râːdiː]: 1003, 1125, 1302, 1409,
prona
pronáćći ́ i (пронаћи) [pronǎːʨi]: 1755 1411, 1435, 1499, 1505, 1508, 1534, ...,
pro
pròǹnāađđē ̄ em ̄ (пронађем) [prǒnaːђeːm]: 1073, +7
1405, 1410, 1484, 1930 ra
rāddī
̄ i ̄ (ради) [raːdiː]: 1128, 1131, 1859
pro
pròǹnašao
ašao (пронашао) [prǒnaʃao]: 1024 ra
ràddijē
̀ ije ̄ (радије) [rǎdijeː]: 1576, 1577, 1578,
pro
pròǹnašla
ašla (пронашла) [prǒnaʃla]: 1054 1579, 1581, 1582, 1583, 1584, 1585,
pro
prȍp̏putovala
utovala (пропутовала) [prôputovala]: 1586, ..., +21
1133 ra
ráddilá ila (радила) [rǎːdila]: 1003, 1005, 1101,
pro
prȍš̏šaoao (прошао) [prôʃao]: 1157, 1991 1103, 1138, 1413, 1783
pro
pròš̀šēettā
̄ am mo
̄ o (прошетамо) [prǒʃeːtaːmo]: 1545 ra
ra̋ddī ̋ im ̄ (радим) [râːdiːm]: 1098, 1234, 1311,
pro
prȍš̏šlē
le ̄ (прошле) [prôʃleː]: 1002, 1009, 1019, 1339, 1454, 1843, 1938, 1939
1039, 1049, 1054, 1074, 1096, 1116, ra
rāddī ̄ im ̄ (радим) [raːdiːm]: 1201, 1270, 1454,
1180, ..., +14 1507
pro
prȍš̏šlī
li ̄ (прошли) [prôʃliː]: 1956 ra
ra̋ddī ̋ imo mō ̄ ̄ (радимо) [râːdiːmoː]: 1548
pro
prȍš̏šlō
loḡ (прошлог) [prôʃloːɡ]: 1033, 1723 ra
rāddī ̄ imo mō ̄ ̄ (радимо) [raːdiːmoː]: 1637
prosto
prostòr̀rije ije (просторије) [prostǒrije]: 1014 ra
ráddio ́ io (радио) [rǎːdio]: 1101, 1103, 1138,
prova
provállio ́ io (провалио) [provǎːlio]: 1045 1413, 1414, 1783, 1859
prove
provèddi ̀ i (проведи) [provědi]: 1321, 1625 ra
ra̋ddī ̋ iš̄ (радиш) [râːdiːʃ]: 1100, 1113, 1118,
pro
pròv̀velaela (провела) [prǒvela]: 1774 1205, 1221, 1234, 1298, 1313, 1368,
1465, ..., +5
pro
pròv̀veo eo (провео) [prǒveo]: 1774, 1791
ra
rȁddī ̏ ite ̄ (радите) [râdiːte]: 1766
pro
próźzor or (прозор) [prǒːzor]: 1081, 1106,
1163, 1172, 1173, 1174, 1198, 1314, ra
rádditi ́ iti (радити) [rǎːditi]: 1254, 1281, 1376,
1403, 1646, ..., +2 1754
pro
próźzoraora (прозора) [prǒːzora]: 1709 ra
ra̋ddnici ̋ nici (радници) [râːdniʦi]: 1421
pro
próźzoriori (прозори) [prǒːzori]: 1038, 1077 ra
ráddove ́ ove (радове) [rǎːdove]: 1002
psa
psa̋̋ (пса) [psâː]: 1433, 1593 ra
rȁggbi ̏ bi (рагби) [râɡbi]: 1065
psiholo
psihològ̀giju iju (психологију) [psixolǒɡiju]: ra
rànnijē ̀ ije ̄ (раније) [rǎnijeː]: 1094, 1580
1872 ra
rȁnno ̏ o (рано) [râno]: 1144, 1181, 1287, 1308,
pti
ptȉca
̏ (птица) [pti ̂ʦa]: 1198 1375, 1438, 1466, 1486, 1506, 1507, ...,
+6
pti
ptȉcȅ (птице) [pti ̂ʦe]: 1261
ra
ràššid ̀ id (рашид) [rǎʃid]: 1409
pu
pűm
̋ pe (пумпе) [pûːmpe]: 1751
mpe
ra
rȁššmi ̏ mi (рашми) [râʃmi]: 1970
266 ENSRP
ra
ràsspravljanja
̀ pravljanja (расправљања) ri
rȉbu
̏ (рибу) [ri ̂bu]: 1633
[rǎspravljanja]: 1637 ribu (рибу) [ribu]: 1636, 1829
ra
rȁssprodale
̏ prodale (распродале) [râsprodale]: 1197 ri
rìčard
̀ (ричард) [ri ̌ʧard]: 1784
ra
rȁvvȉ i (рави) [râvi]: 1523 ri
rȉju ̏ (рију) [ri ̂ju]: 1057, 1272
ra
rázzglednicu
́ glednicu (разгледницу) [rǎːzɡledniʦu]: ri
rímu ́ (риму) [ri ̌ːmu]: 1056
1321 ri
rȉtȉ (рити) [ri ̂ti]: 1448
razgova
razgovárrala ́ ala (разговарала) [razɡovǎːrala]: ro
ròđ̀đaka aka (рођака) [rǒђaka]: 1523
1007, 1008
ro
rȍđ̏đen en (рођен) [rôђen]: 1022, 1023, 1043,
razgo
razgòv̀vāarrā ̄ am̄ (разговарам) [razɡǒvaːraːm]: 1055, 1058, 1729, 1852
1394
ro
rȍđ̏đenā ena ̄ (рођена) [rôђenaː]: 1023, 1043,
razgova
razgovárrao ́ ao (разговарао) [razɡovǎːrao]: 1056, 1058, 1059, 1139, 1729, 1852
1007, 1008
ro
rȍđ̏đendā endan̄ (рођендан) [rôђendaːn]: 1251,
ra
rȁzzgovoru
̏ govoru (разговору) [râzɡovoru]: 1985 1288, 1448, 1738
ra
rázzličita
́ ličita (различита) [rǎːzliʧita]: 1756 ro
rȍđ̏đeni eni (рођени) [rôђeni]: 1057
ra
rázzličitih
́ ličitih (различитих) [rǎːzliʧitix]: 1003, ro
ròd̀ditelji itelji (родитељи) [rǒditelji]: 1057, 1132,
1194 1226, 1672, 1793
razmi
razmíšljao ́ (размишљао) [razmi ̌ːʃljao]: 1968 roze
rozȅtta ̏ a (розета) [rozêta]: 1220
ra
ràzzmī ̀ mišlja šljā
̄ š̄ (размишљаш) [rǎzmiːʃljaːʃ]: 1988 ruča
ručáḱ (ручак) [ruʧǎːk]: 1219
razu
razùm ̀ e ̄ (разуме) [razǔmeː]: 1387, 1514
mē ru
rùkkama ̀ ama (рукама) [rǔkama]: 1850
razu
razùm ̀ em
mē ̄ (разумем) [razǔmeːm]: 1160 ru
rűkke ̋ e (руке) [rûːke]: 1175, 1241
rebe
rebèkka ̀ a (ребека) [reběka]: 1779 ru
rűkku ̋ u (руку) [rûːku]: 1818
reč (реч) [reʧ]: 1032 ru
rȕššē ̏ e ̄ (руше) [rûʃeː]: 1084
re
re̋č̋ (реч) [rêːʧ]: 1030, 1126, 1162 s (с) [s]: 1148, 1269, 1339, 1372, 1546,
re
rȅćći ̏ i (рећи) [rêʨi]: 1875, 1930, 1935, 1936 1558, 1562, 1605, 1862, 1919, ..., +1
re
re̋d̋ (ред) [rêːd]: 1726 sa
sȁ̏ (са) [sâ]: 1325, 1341, 1552, 1559, 1561,
re
réddu ́ u (реду) [rěːdu]: 1323, 1336, 1676, 1685, 1563, 1628
1730, 1736 sa (са) [sa]: 1007, 1008, 1204, 1218, 1219,
re
re̋jja ̋ a (реја) [rêːja]: 1230 1229, 1243, 1249, 1302, 1338, ..., +12
re
rȅkkao ̏ ao (рекао) [rêkao]: 1188, 1335, 1875, sabi
sabína ́ (сабина) [sabi ̌ːna]: 1978
1898, 1901, 1902, 1903, 1904, 1905, sa
sàččekā ̀ ekaj̄ (сачекај) [sǎʧekaːj]: 1623
1906, ..., +7 sa
sàččȅ ̀ ekkala ̏ ala (сачекала) [sǎʧêkala]: 1578, 1598
re
rȅkkla ̏ la (рекла) [rêkla]: 1188, 1847, 1875, sa
sàččekā ̀ ekam ̄ (сачекам) [sǎʧekaːm]: 1341, 1643
1898, 1900, 1901, 1902, 1903, 1904,
1905, ..., +3 sa
sàččekā ̀ ekam mō o (сачекамо) [sǎʧekaːmo]: 1599,
1602, 1642, 1648
re
rèkkle ̀ le (рекле) [rěkle]: 1536
sa
sàččȅ ̀ ekkao ̏ ao (сачекао) [sǎʧêkao]: 1578, 1579,
re
rèkkli ̀ li (рекли) [rěkli]: 1536 1598
re
rékku ́ u (реку) [rěːku]: 1192 sa
sàččekā ̀ ekaš̄ (сачекаш) [sǎʧekaːʃ]: 1391
re
rȅmmi ̏ i (реми) [rêmi]: 1945 sači
sačìko ̀ (сачико) [saʧi ̌ko]: 1336
rena
renàtta ̀ a (рената) [renǎta]: 1432 sad (сад) [sad]: 1099, 1442
re
rènnē ̀ e ̄ (рене) [rěneː]: 1964 sa
sàddā ̀ a ̄ (сада) [sǎdaː]: 1003, 1063, 1089, 1093,
re
réššili ́ ili (решили) [rěːʃili]: 1998 1256, 1282, 1324, 1387, 1463, 1486, ...,
resto
restòr̀rāan̄ (ресторан) [restǒraːn]: 1372, 1428, +17
1641, 1662, 1689 sa
sàddašnjē ̀ ašnjem ̄ (садашњем) [sǎdaʃnjeːm]: 1939
restorana (ресторана) [restorana]: 1661 sa
sàggrađen ̀ rađen (саграђен) [sǎɡraђen]: 1036, 1147,
restora
restoránnu ́ u (ресторану) [restorǎːnu]: 1004, 1182
1954
ENSRP 267
sa
sàggrađenā
̀ rađena ̄ (саграђена) [sǎɡraђenaː]: 1016 se
sèddē ̀ eō (седео) [sědeːo]: 1576
sa
sàggrađenē
̀ rađene ̄ (саграђене) [sǎɡraђeneː]: 1017, sedeti (седети) [sedeti]: 1587
1092, 1142 se
sèddī ̀ i ̄ (седи) [sědiː]: 1575
šah (шах) [ʃax]: 1397 se
sèddī ̀ im ̄ (седим) [sědiːm]: 1576, 1589, 1590
šaki
šakȉra ̏ (шакира) [ʃaki ̂ra]: 1857 se
sȅddī ̏ ištu ̄ (седишту) [sêdiːʃtu]: 1444
šaki
šakìrom ̀ (шакиром) [ʃaki ̌rom]: 1410 se
sȅddnē ̏ nem ̄ (седнем) [sêdneːm]: 1359
ša
šȁkktȉ ti (шакти) [ʃâkti]: 1238 se
sèllī ̀ iš̄ (селиш) [sěliːʃ]: 1731
sam (сам) [sam]: 1002, 1007, 1009, 1022, se
sèm mestrà estra (семестра) [sěmestra]: 1227
1047, 1058, 1101, 1107, 1114, 1129, ..., se
sȅnndvič ̏ dvič (сендвич) [sêndviʧ]: 1250
+75
septe
septém mbar
́ bar (септембар) [septěːmbar]: 1680
sa
sa̋m ̋ (сам) [sâːm]: 1605
se
sèrrvis ̀ vis (сервис) [sěrvis]: 1892
sa
sámma ́ a (сама) [sǎːma]: 1605, 1607
se
sȅrrvisu ̏ visu (сервису) [sêrvisu]: 1061
sa
sàmmija ̀ ija (самија) [sǎmija]: 1417
se
sȅrrž ̏ ž (серж) [sêrʒ]: 1961
sa
sȁmmo ̏ o (само) [sâmo]: 1150, 1601, 1888,
1894 se
sȅššću ̏ ću (сешћу) [sêʃʨu]: 1323
sa
sȁnnkt ̏ kt (санкт) [sânkt]: 1249 še
šèssnaest ̀ naest (шеснаест) [ʃěsnaest]: 1183
santja
santja̋ggu ̋ u (сантјагу) [santjâːɡu]: 1277 še
šèssnaē ̀ naesst ̄ t (шеснаест) [ʃěsnaeːst]: 1876
sa
sȁnnto ̏ to (санто) [sânto]: 1835 še
še̋sst ̋ t (шест) [ʃêːst]: 1499, 1521, 1679
sa
sȁoobraćaja ̏ braćaja (саобраћаја) [sâobraʨaja]: 1674 še
še̋sstē ̋ te ̄ (шесте) [ʃêːsteː]: 1024
sa
sȁoobraćajnā ̏ braćajna ̄ (саобраћајна) [sâobraʨajnaː]: se
sȅssti ̏ ti (сести) [sêsti]: 1309
1452 še
šȅsstoro ̏ toro (шесторо) [ʃêstoro]: 1433
sa
sȁoobraćaju ̏ braćaju (саобраћају) [sâobraʨaju]: 1720 se
sèsstra ̀ tra (сестра) [sěstra]: 1760, 1765, 1781,
šarlo
šarlòt̀taa (шарлота) [ʃarlǒta]: 1874 1796
sa
sárru ́ u (сару) [sǎːru]: 1458 se
sèsstre ̀ tre (сестре) [sěstre]: 1672
sa
sàsstajē ̀ taje ̄ (састаје) [sǎstajeː]: 1218 se
sèsstru ̀ tru (сестру) [sěstru]: 1006, 1871
sa
sȁsstanak ̏ tanak (састанак) [sâstanak]: 1412, 1917 še
šéttnju ́ nju (шетњу) [ʃěːtnju]: 1316, 1319, 1334,
1567
sa
sàsstā ̀ tannku ̄ ku (састанку) [sǎstaːnku]: 1718
si (си) [si]: 1008, 1023, 1043, 1103, 1137,
sa
sàssvī ̀ vim ̄ (сасвим) [sǎsviːm]: 1891 1138, 1144, 1148, 1154, 1155, ..., +27
sa
sa̋t̋ (сат) [sâːt]: 1252, 1279, 1690, 1709, si
sȉgu
gū
̏ rran ̄ an (сигуран) [si ̂ɡuːran]: 1344, 1346,
1859 1367, 1369, 1371, 1380, 1809
sa
sa̋tta ̋ a (сата) [sâːta]: 1103, 1450, 1722 si
sȉgu
gū
̏ rrna ̄ na (сигурна) [si ̂ɡuːrna]: 1344, 1346,
sa
sátti ́ i (сати) [sǎːti]: 1141, 1211, 1214, 1215, 1367, 1369, 1371, 1809
1233, 1246, 1256, 1257, 1413, 1468, ..., si
sȉgu
gū
̏ rrno ̄ no (сигурно) [si ̂ɡuːrno]: 1379, 1414,
+6 1418, 1419, 1432, 1433, 1435, 1437,
sato
satȍm ̏mii (сатоми) [satômi]: 1243 1438, 1440, ..., +1
sa
sàvvr̄ ̀ rššen ̄ en (савршен) [sǎvrːʃen]: 1834 si
sȉgu
gū̏ rrnom ̄ nom (сигурном) [si ̂ɡuːrnom]: 1451
se (се) [se]: 1005, 1010, 1012, 1013, 1014, si
sìja
jā ̀ ̄ (сија) [si ̌jaː]: 1123, 1953
1026, 1027, 1028, 1029, 1030, ..., +123 si
sìjalo ̀ (сијало) [si ̌jalo]: 1823
se
sȅččeno ̏ eno (сечено) [sêʧeno]: 1085 si
sȉlvasi ̏ (силваси) [si ̂lvasi]: 1419
se
sȅddam ̏ am (седам) [sêdam]: 1499, 1653, 1738 si
si̋lvio ̋ (силвио) [si ̂ːlvio]: 1393
sedamde
sedamdèssē ̀ et̄ (седамдесет) [sedamděseːt]: si
sìmo
mō ̀ n̄ (симон) [si ̌moːn]: 1492
1024
si
sìngapuru ̀ (сингапуру) [si ̌nɡapuru]: 1259
se
sèddē ̀ e ̄ (седе) [sědeː]: 1444
si
sȉno
nō ̏ ć̄ (синоћ) [si ̂noːʨ]: 1137, 1154, 1172,
se
sèddē ̀ ella ̄ a (седела) [sědeːla]: 1576 1174, 1176, 1388, 1503, 1517, 1693,
se
sèddē ̀ ennje ̄ je (седење) [sědeːnje]: 1677 1702, ..., +7
268 ENSRP
ši
šíšala
́ (шишала) [ʃi ̌ːʃala]: 1956 sme
smȅȍ (смео) [smêo]: 1888, 1889
ši
šíšao
́ (шишао) [ʃi ̌ːʃao]: 1956 sme
smēš̄ (смеш) [smeːʃ]: 1426, 1451
siste
sistém mu
́ u (систему) [sistěːmu]: 1678 sme
sméššno ́ no (смешно) [směːʃno]: 1981
situa
situáccije ́ ije (ситуације) [situǎːʦije]: 1914 sme
smētta ̄ a (смета) [smeːta]: 1974
situa
situácciji ́ iji (ситуацији) [situǎːʦiji]: 1423, 1983 smo (смо) [smo]: 1177, 1178, 1189, 1195,
sje
sjèddinjenè injene (сједињене) [sjědinjene]: 1387 1198, 1424, 1503, 1517, 1521, 1527, ...,
sje
sjèddinjenim̀ injenim (сједињеним) [sjědinjenim]: +6
1065 smr
smr̀ššā ̀ a ̄ (смрша) [smřʃaː]: 1970
sje
sjèddī ̀ injenim ̄ (сједињеним) [sjědiːnjenim]: smr
smȑššala ̏ ala (смршала) [smr̂ʃala]: 1993
1422, 1681 smr
smȑššao ̏ ao (смршао) [smr̂ʃao]: 1993
ski
skȉjanje ̏ (скијање) [ski ̂janje]: 1658 sne
sne̋g̋ (снег) [snêːɡ]: 1363, 1814
ski
skȉja jā ̏ š̄ (скијаш) [ski ̂jaːʃ]: 1396 sne
sne̋gga ̋ a (снега) [snêːɡa]: 1658
ško
škől̋laa (школа) [ʃkôːla]: 1688 so
sȍb̏baa (соба) [sôba]: 1071, 1072, 1403, 1694,
ško
škől̋lii (школи) [ʃkôːli]: 1728 1695
ško
škől̋lu u (школу) [ʃkôːlu]: 1254, 1426 so
sȍb̏bee (собе) [sôbe]: 1027
sku
skűp̋ (скуп) [skûːp]: 1331 sobe (собе) [sobe]: 1049, 1168
sku
skúppa ́ a (скупа) [skǔːpa]: 1684 so
sȍb̏bii (соби) [sôbi]: 1161, 1314, 1340, 1431,
sku
skúppo ́ o (скупо) [skǔːpo]: 1954 1746
sku
skúppom ́ om (скупом) [skǔːpom]: 1195 so
sȍb̏bu u (собу) [sôbu]: 1164, 1166, 1948
sku
skùvvala ̀ ala (скувала) [skǔvala]: 1150, 1171 so
sők̋ (сок) [sôːk]: 1554, 1555, 1585
sku
skùvvao ̀ ao (скувао) [skǔvao]: 1150, 1171 so
sȍk̏kaa (сока) [sôka]: 1600
sla
slánna ́ a (слана) [slǎːna]: 1668 so
sȍl̏lii (соли) [sôli]: 1667
sle
slèddećē ̀ eće ̄ (следеће) [slědeʨeː]: 1135, 1201, sonja (соња) [sonja]: 1785
1209, 1221, 1240, 1249, 1251, 1259, špa
špa̋nnskī̋ ski ̄ (шпански) [ʃpâːnskiː]: 1382, 1443
1275, 1365, ..., +6 spa
spávvala ́ ala (спавала) [spǎːvala]: 1176, 1820,
sle
slèddē ̀ eććē ̄ e ̄ (следеће) [slědeːʨeː]: 1226 1853
sle
sléddećeg ́ ećeg (следећег) [slěːdeʨeɡ]: 1065 spa
spávvanje ́ anje (спавање) [spǎːvanje]: 1181, 1752
sle
slèddećē ̀ ećeḡ (следећег) [slědeʨeːɡ]: 1203, spa
spávvao ́ ao (спавао) [spǎːvao]: 1176, 1820, 1853
1225, 1288, 1402, 1411, 1556 spa
spa̋vvā ̋ aš̄ (спаваш) [spâːvaːʃ]: 1265
sle
slèddē ̀ eććō ̄ oj̄ (следећој) [slědeːʨoːj]: 1520 spa
spávvati ́ ati (спавати) [spǎːvati]: 1280
sli
slȉka ̏ (слика) [sli ̂ka]: 1050, 1670 spo
spȍȑro o (споро) [spôro]: 1514
slike (слике) [slike]: 1026 spo
spȍȑrtt (спорт) [spôrt]: 1333, 1796
sli
slȉku ̏ (слику) [sli ̂ku]: 1001 spo
spȍȑrtskī tski ̄ (спортски) [spôrtskiː]: 1333
slo
slȍb̏bodan odan (слободан) [slôbodan]: 1298 spre
sprȅm man
̏ an (спреман) [sprêman]: 1246, 1283,
slo
slȍb̏bodna odna (слободна) [slôbodna]: 1298 1623, 1632, 1785, 1937
slo
slȍb̏bodno odno (слободно) [slôbodno]: 1938 spre
spre̋m mā
̋ aš̄ (спремаш) [sprêːmaːʃ]: 1485
slo
slȍm ̏mljen ljen (сломљен) [slômljen]: 1899 spre
spre̋m mī
̋ i ̄ (спреми) [sprêːmiː]: 1913
slo
slőv̋vaa (слова) [slôːva]: 1679 spre
sprȅm mnȁ na (спремна) [sprêmna]: 1246, 1283,
slu
slȕššā ̏ a ̄ (слуша) [slûʃaː]: 1161 1623, 1632, 1785, 1937
slu
slȕššā ̏ aj̄ (слушај) [slûʃaːj]: 1225 sre
srȅććan
̏ an (срећан) [srêʨan]: 1625, 1801, 1855
slu
slűžžē ̋ e ̄ (служе) [slûːʒeː]: 1510 sre
srȅććnȁ na (срећна) [srêʨna]: 1855
sme
sméjjē ́ em ̄ (смејем) [směːjeːm]: 1981 sre
srédda ́ a (среда) [srěːda]: 1734
sme
smējjū ̄ ū (смеју) [smeːjuː]: 1425 srednjoško
srednjoškől̋lci ci (средњошколци)
[srednjoʃkôːlʦi]: 1445
sme
smēm mo ̄ o (смемо) [smeːmo]: 1448, 1453
ENSRP 269
šta
štȁ̏ (шта) [ʃtâ]: 1100, 1103, 1113, 1126, stu
stùddī ̀ ira rā
̄ ̄ (студира) [stǔdiːraː]: 1513
1138, 1205, 1234, 1240, 1247, 1254, ..., stu
stùddī ̀ ira rā
̄ lla ̄ a (студирала) [stǔdiːraːla]: 1618
+35 stu
stùddī ̀ ira rā̄ ō (студирао) [stǔdiːraːo]: 1165, 1618,
sta
stàjjati ̀ ati (стајати) [stǎjati]: 1587 1872
sta
stȁkklo ̏ lo (стакло) [stâklo]: 1028 stu
stùddī ̀ ira rā ̄ š̄ (студираш) [stǔdiːraːʃ]: 1617
sta
sta̋llno ̋ no (стално) [stâːlno]: 1980 stva
stvàrri ̀ i (ствари) [stvǎri]: 1508
štampa
štampáčču ́ u (штампачу) [ʃtampǎːʧu]: 1996 stva
stva̋rrno ̋ no (стварно) [stvâːrno]: 1177, 1429,
sta
sta̋nna ̋ a (стана) [stâːna]: 1966 1715, 1821, 1822, 1823, 1824, 1828,
sta
stȁnnē ̏ e ̄ (стане) [stâneː]: 1598 1829, 1830, ..., +22
sta
stànnica ̀ ica (станица) [stǎniʦa]: 1740 su (су) [su]: 1017, 1038, 1049, 1052, 1057,
sta
stȁnnice ̏ ice (станице) [stâniʦe]: 1961 1066, 1068, 1073, 1074, 1086, ..., +28
sta
stȁnnici ̏ ici (станици) [stâniʦi]: 1520 su
sùbbote
̀ ote (суботе) [sǔbote]: 1454
sta
stȁȑ (стар) [stâr]: 1053 su
sùbbotom
̀ otom (суботом) [sǔbotom]: 1454, 1505
sta
stȁrra ̏ a (стара) [stâra]: 1151 su
sùbbotu
̀ otu (суботу) [sǔbotu]: 1216, 1269, 1302,
1703
sta
stȁrre ̏ e (старе) [stâre]: 1092
šu
šùm ̀ ej (шумеј) [ʃǔmej]: 1355
mej
sta
stȁrri ̏ i (стари) [stâri]: 1261, 1669
su
sùm ̀ njičavo (сумњичаво) [sǔmnjiʧavo]:
mnjičavo
sta
stȁrrih ̏ ih (старих) [stârix]: 1669 1915
sta
stȁrriji ̏ iji (старији) [stâriji]: 1442 su
sùnnčanò čano (сунчано) [sǔnʧano]: 1747
sta
stȁvvlja ̏ lja (ставља) [stâvlja]: 1959 su
sűnnce ̋ ce (сунце) [sûːnʦe]: 1123, 1823, 1953
ste (сте) [ste]: 1527 su
sűnnčevom ̋ čevom (сунчевом) [sûːnʧevom]: 1678
šte
štéddī ́ im ̄ (штедим) [ʃtěːdiːm]: 1497 su
sȕppa ̏ a (супа) [sûpa]: 1668
sti
stȉgao
̏ (стигао) [sti ̂ɡao]: 1143, 1699, 1727 su
sȕppi ̏ i (супи) [sûpi]: 1667
sti
stȉgla ̏ (стигла) [sti ̂ɡla]: 1101, 1699 su
sȕttra ̏ ra (сутра) [sûtra]: 1200, 1205, 1210,
sti
stȉgli ̏ (стигли) [sti ̂ɡli]: 1726 1212, 1228, 1231, 1234, 1237, 1243,
sti
stȉgnem ̏ (стигнем) [sti ̂ɡnem]: 1580 1258, ..., +38
sti
stȉgnu ̏ (стигну) [sti ̂ɡnu]: 1886 sutra
sutràddā ̀ an̄ (сутрадан) [sutrǎdaːn]: 1054
sti
sti̋v̋ (стив) [sti ̂ːv]: 1788 šva
švȁjjcarskoj ̏ carskoj (швајцарској) [ʃvâjʦarskoj]:
sti
stìže
žē ̀ ̄ (стиже) [sti ̌ʒeː]: 1210, 1652 1044
sto
stő̋ (сто) [stôː]: 1016, 1017, 1906 šva
švàjjcarskō ̀ carskoj̄ (швајцарској) [ʃvǎjʦarskoːj]:
što (што) [ʃto]: 1150, 1265, 1289, 1339, 1793
1387, 1406, 1536, 1720, 1875, 1894, ..., sva
svȁkkih ̏ ih (сваких) [svâkix]: 1675
+3 sva
svȁkkī ̏ ih̄ (сваких) [svâkiːx]: 1690
sto
stój́jii (стоји) [stǒːji]: 1958 sva
svȁkko ̏ o (свако) [svâko]: 1494, 1495
sto
stòj̀jīim ̄ (стојим) [stǒjiːm]: 1589, 1590 sva
svȁkkō ̏ oḡ (сваког) [svâkoːɡ]: 1010, 1064,
sto
stòl̀lice ice (столице) [stǒliʦe]: 1677 1104, 1149, 1432, 1440
sto
stòl̀lici ici (столици) [stǒliʦi]: 1575 sva
svȁkkoga ̏ oga (свакога) [svâkoɡa]: 1027, 1168,
sto
stòl̀licu icu (столицу) [stǒliʦu]: 1323 1255, 1537, 1538
sto
stòl̀lu u (столу) [stǒlu]: 1665, 1710 sve
svȅ̏ (све) [svê]: 1155, 1197, 1387, 1461,
1520, 1676, 1730
stotina (стотина) [stotina]: 1728
sve
sve̋tta ̋ a (света) [svêːta]: 1040
štra
štrȁjjk ̏ k (штрајк) [ʃtrâjk]: 1878
sve
svȅttla ̏ la (светла) [svêtla]: 1453
stra
stra̋nni ̋ i (страни) [strâːni]: 1133
sve
svȅttlana ̏ lana (светлана) [svêtlana]: 1885
stra
stra̋nnu ̋ u (страну) [strâːnu]: 1192
sve
svȅttlo ̏ lo (светло) [svêtlo]: 1649, 1963
stu
stùddenā ̀ enattā ̄ a ̄ (студената) [stǔdenaːtaː]: 1673
sve
svèttlo ̀ lo (светло) [světlo]: 1340
stu
stùddenti ̀ enti (студенти) [stǔdenti]: 1512
svi (сви) [svi]: 1512, 1869, 1883
270 ENSRP
svi
svi̋̋ (сви) [svi ̂ː]: 1755, 1965 te
te̋--ve̋ ̋ ve--u ̋ u (те-ве-у) [têː-vêː-u]: 1312, 1655,
svi
svi̋đa ̋ (свиђа) [svi ̂ːђa]: 1156, 1330, 1403 1687, 1692, 1693, 1854
svi
svīđa đā
̄ ̄ (свиђа) [sviːђaː]: 1484, 1668, 1833, te
tèbbe ̀ e (тебе) [těbe]: 1121, 1415, 1430, 1824,
1958 1874
svi
svi̋đa đā̋ ̄ (свиђа) [svi ̂ːђaː]: 1571, 1990, 1994 te
tèbbi ̀ i (теби) [těbi]: 1296, 1773
svi
svíđaju đajū
́ ̄ (свиђају) [svi ̌ːђajuː]: 1026 tele
telèffō ̀ on̄ (телефон) [telěfoːn]: 1018, 1024,
svi
svíđalo ́ (свиђало) [svi ̌ːђalo]: 1005 1034, 1417, 1430
svi
svȉdeo ̏ (свидео) [svi ̂deo]: 1773 tele
telèffō ̀ on̄nskī skih̄ (телефонских) [telěfoːnskiːx]:
1696, 1697
svi
svi̋ra rā ̋ ̄ (свира) [svi ̂ːraː]: 1381, 1781
te
tèlleskop ̀ eskop (телескоп) [těleskop]: 1803
svi
svi̋ra rā ̋ m ̄ (свирам) [svi ̂ːraːm]: 1381
tele
telèvvī ̀ iziji
̄ (телевизији) [telěviːziji]: 1051,
svi
svi̋ra rā ̋ š̄ (свираш) [svi ̂ːraːʃ]: 1870 1253, 1333
svo
svőg̋ (свог) [svôːɡ]: 1540 tele
telèvvī ̀ iziju
̄ (телевизију) [telěviːziju]: 1378
svo
svőj̋ (свој) [svôːj]: 1238, 1772, 1888 temperatu
temperatúrru ́ u (температуру) [temperatǔːru]:
svo
svòj̀jee (своје) [svǒje]: 1073 1441
svo
svòj̀jim im (својим) [svǒjim]: 1204 te
ténnis ́ is (тенис) [těːnis]: 1199, 1200, 1216,
svo
svòj̀joj oj (својој) [svǒjoj]: 1161 1243, 1329, 1351, 1373, 1457, 1560,
svo
svòj̀jom om (својом) [svǒjom]: 1539 1561, ..., +1
svo
svőm ̋ (свом) [svôːm]: 1939 te
ténniser ́ iser (тенисер) [těːniser]: 1447
svu
svùddā ̀ a ̄ (свуда) [svǔdaː]: 1418 te
ténnisu ́ isu (тенису) [těːnisu]: 1516
ta
ta̋̋ (та) [tâː]: 1030, 1688 te
tȅȍ (тео) [têo]: 1973
ta
tȁččno
̏ no (тачно) [tâʧno]: 1528 te
téšško ́ ko (тешко) [těːʃko]: 1752, 1889, 1962,
ta
tàddā
̀ a ̄ (тада) [tǎdaː]: 1419 1963
ta
ta̋j̋ (тај) [tâːj]: 1487, 1493, 1765, 1881, te
téšškoj ́ koj (тешкој) [těːʃkoj]: 1983
1883, 1940 te
tȅsst ̏ t (тест) [têst]: 1268, 1500, 1501, 1512,
ta
tàjjfū
̀ fun̄ (тајфун) [tǎjfuːn]: 1707 1521
ta
ta̋jjna ̋ na (тајна) [tâːjna]: 1883 te
téžžak ́ ak (тежак) [těːʒak]: 1268, 1306
ta
tàjjpē ̀ pejja ̄ a (тајпеја) [tǎjpeːja]: 1742 ti
ti̋̋ (ти) [ti ̂ː]: 1026, 1050, 1118, 1156, 1187,
1193, 1215, 1229, 1306, 1321, ..., +38
ta
tàjjpē ̀ pejju ̄ u (тајпеју) [tǎjpeːju]: 1023
ti (ти) [ti]: 1607
takahi
takahìro ̀ (такахиро) [takaxi ̌ro]: 1131
ti
ti̋h̋ (тих) [ti ̂ːx]: 1098, 1624, 1662, 1674
ta
tàkkō ̀ ō (тако) [tǎkoː]: 1144, 1154, 1284, 1303,
1335, 1460, 1481, 1499, 1506, 1507, ..., ti
tíhá (тиха) [ti ̌ːxa]: 1098, 1624
+6 tiho (тихо) [tixo]: 1404
tako
takóđ́đee (такође) [takǒːђe]: 1381, 1774 ti
tìke
kē ̀ t̄ (тикет) [ti ̌keːt]: 1349
ta
tȁkksi ̏ si (такси) [tâksi]: 1371, 1604, 1650, ti
ti̋mu ̋ (тиму) [ti ̂ːmu]: 1663, 1664, 1682
1982 tiši
tišìna ̀ (тишина) [tiʃi ̌na]: 1965
ta
tȁkksijem ̏ sijem (таксијем) [tâksijem]: 1231 to
tő̋ (то) [tôː]: 1005, 1094, 1226, 1416, 1428,
ta
tȁmmo ̏ o (тамо) [tâmo]: 1255, 1493, 1595, 1806 1436, 1456, 1477, 1536, 1637, ..., +9
ta
tȁrra ̏ a (тара) [târa]: 1523 to
tȍb̏bom om (тобом) [tôbom]: 1339, 1558, 1562,
ta
tȁrrinog ̏ inog (тариног) [târinoɡ]: 1523 1605, 1622
ta
tàššna ̀ na (ташна) [tǎʃna]: 1898 to
tȍg̏gaa (тога) [tôɡa]: 1005, 1729
te (те) [te]: 1092, 1098, 1307, 1315, 1318, to
tòk̀kio io (токио) [tǒkio]: 1742
1347, 1390, 1391, 1393, 1404, ..., +14 tokom (током) [tokom]: 1435
te
te̋--ve̋ ̋ ve ̋ (те-ве) [têː-vêː]: 1115, 1134, 1235, toli
tolìko kō
̀ ̄ (толико) [toli ̌koː]: 1450, 1461, 1465,
1236, 1461, 1478, 1596, 1601, 1792, 1478, 1479, 1480, 1534
1807 to
tòm ̀mas as (томас) [tǒmas]: 1797
ENSRP 271
to
tȍm ̏masom asom (томасом) [tômasom]: 1394 tvr
tvr̋dde̋ e (тврде) [tvr̂ːde]: 1998
to
tȍm ̏mee (томе) [tôme]: 1969 u (у) [u]: 1003, 1004, 1013, 1020, 1021,
tomo
tomȍk̏ko o (томоко) [tomôko]: 1439 1022, 1023, 1029, 1035, 1040, ..., +187
to
tȍm ̏mpson pson (томпсон) [tômpson]: 1435 uč̀čīi ̄ (учи) [ǔʧiː]: 1455
to
tȍp̏plo lo (топло) [tôplo]: 1314, 1747, 1770, uč̀čīim ̄ (учим) [ǔʧiːm]: 1469, 1470, 1471
1787, 1788 učio
učiòǹnici ici (учионици) [uʧiǒniʦi]: 1673
to
tóŕrbu bu (торбу) [tǒːrbu]: 1179, 1915 uč̀čīitī (учити) [ǔʧiːti]: 1764
to
tőr̋rtu tu (торту) [tôːrtu]: 1170 ud̀dajē
aje ̄ (удаје) [ǔdajeː]: 1225
tra
trȁjjati ̏ ati (трајати) [trâjati]: 1303 ud̏dala
ala (удала) [ûdala]: 1830
tra
trávva ́ a (трава) [trǎːva]: 1078 ud̀dario
ario (ударио) [ǔdario]: 1879, 1882
tra
tra̋žži ̋ i (тражи) [trâːʒi]: 1877 ud̏dāatta ̄ a (удата) [ûdaːta]: 1776, 1946
tra
tra̋žžī ̋ iš̄ (тражиш) [trâːʒiːʃ]: 1960 ug̀gasī
asim ̄ (угасим) [ǔɡasiːm]: 1649
tr
tȑččala
̏ ala (трчала) [tr̂ʧala]: 1187 ug̏glu
lu (углу) [ûɡlu]: 1712
tr
tȑččao
̏ ao (трчао) [tr̂ʧao]: 1187 ugra
ugra̋ddī ̋ iō (уградио) [uɡrâːdiːo]: 1894
tr
tȑččī
̏ im ̄ (трчим) [tr̂ʧiːm]: 1386 uh̀hapšen
apšen (ухапшен) [ǔxapʃen]: 1879
tre
trȅbbā ̏ a ̄ (треба) [trêbaː]: 1318, 1334, 1457, uj̀jeo
eo (ујео) [ǔjeo]: 1025
1462, 1463, 1467, 1468, 1469, 1472, uj̏jutru
utru (ујутру) [ûjutru]: 1210, 1287, 1299,
1473, ..., +14 1377, 1438, 1602, 1647, 1752
treba
trebā̄ (треба) [trebaː]: 1466, 1487, 1488 uk̀kljū
ljuččeno ̄ eno (укључено) [ǔkljuːʧeno]: 1649
tre
trȅbbā ̏ allo ̄ o (требало) [trêbaːlo]: 1455, 1456, uk̀kljū
ljuččī ̄ im
̄ (укључим) [ǔkljuːʧiːm]: 1340
1460, 1461, 1464, 1465, 1471, 1478, ukra
ukràdden ̀ en (украден) [ukrǎden]: 1034, 1054,
1479, 1480, ..., +18 1067, 1180, 1896
tre
trȅbbā ̏ aō (требао) [trêbaːo]: 1102 ukra
ukràddenā ̀ ena ̄ (украдена) [ukrǎdenaː]: 1898
tre
trȅnnū ̏ uttnō
̄ nō (тренутно) [trênuːtnoː]: 1087, 1276 ukra
ukràddene ̀ ene (украдене) [ukrǎdene]: 1095
tre
trȅššnje ̏ nje (трешње) [trêʃnje]: 1716 ukra
ukràddenī ̀ eni ̄ (украдени) [ukrǎdeniː]: 1068,
tri
trȉ̏ (три) [tri ̂]: 1103, 1277, 1281, 1433, 1073, 1074
1434, 1708, 1820, 1878 ukra
ukràddeno ̀ eno (украдено) [ukrǎdeno]: 1045
tri
trídese desē
́ t̄ (тридесет) [tri ̌ːdeseːt]: 1680 uk̀krala
rala (украла) [ǔkrala]: 1977
tri
trínaest ́ (тринаест) [tri ̌ːnaest]: 1167 uk̀krali
rali (украли) [ǔkrali]: 1975
tro
trȍj̏jee (троје) [trôje]: 1035 uk̀krao
rao (украо) [ǔkrao]: 1067, 1068
trotoa
trotoárrom ́ om (тротоаром) [trotoǎːrom]: 1425 ule
ulèttela
̀ ela (улетела) [ulětela]: 1198
tr
tȑžžnī
̏ ni ̄ (тржни) [tr̂ʒniː]: 1182 ul̏lice
ice (улице) [ûliʦe]: 1149
tu
tű̋ (ту) [tûː]: 1293, 1903 ul̏lici
ici (улици) [ûliʦi]: 1991
tu (ту) [tu]: 1264, 1365, 1779, 1858 um̀mēe ̄ (уме) [ǔmeː]: 1733, 1781, 1825, 1851
tu
tȕčču ̏ u (тучу) [tûʧu]: 1899 um̀mēem ̄ (умем) [ǔmeːm]: 1162, 1781
tu
tùrrista ̀ ista (туриста) [tǔrista]: 1721 um̀mēeš̄ (умеш) [ǔmeːʃ]: 1395, 1396, 1401,
tvo
tvőg̋ (твог) [tvôːɡ]: 1602, 1670, 1956 1483
tvo
tvőj̋ (твој) [tvôːj]: 1188, 1393, 1484, 1686, umesto (уместо) [umesto]: 1303
1839 um̏mō or̄ran an (уморан) [ûmoːran]: 1129, 1130,
tvo
tvòj̀jaa (твоја) [tvǒja]: 1139 1154, 1181, 1308, 1388, 1407, 1413,
tvo
tvòj̀jee (твоје) [tvǒje]: 1136, 1686, 1743, 1473, 1572, ..., +6
1956 um̏mō or̄rna na (уморна) [ûmoːrna]: 1129, 1130,
tvo
tvòj̀jii (твоји) [tvǒji]: 1222 1154, 1181, 1252, 1278, 1308, 1388,
tvo
tvòj̀joj oj (твојој) [tvǒjoj]: 1414 1407, 1413, ..., +9
tvo
tvòj̀ju u (твоју) [tvǒju]: 1402
272 ENSRP
um̏mō or̄rno no (уморно) [ûmoːrno]: 1329, 1551, ut̀takmicu

akmicu (утакмицу) [ǔtakmiʦu]: 1619,
1581, 1582, 1846, 1865 1620
uòopšte
pšte (уопште) [ǔopʃte]: 1658, 1669, ut̏tisā
isak̄ (утисак) [ûtisaːk]: 1985
1716, 1717, 1927 ut̀torak
orak (уторак) [ǔtorak]: 1734
up̀palo
alo (упало) [ǔpalo]: 1685 uv̏večē eče ̄ (увече) [ûveʧeː]: 1205, 1228, 1298,
up̀pāaō (упао) [ǔpaːo]: 1899 1339, 1374
up̀pīiše
šē ̄ ̄ (упише) [ǔpiːʃeː]: 1606 uv̏vēek̄ (увек) [ûveːk]: 1096, 1097, 1149,
up̀pīišu
šū ̄ ̄ (упишу) [ǔpiːʃuː]: 1445 1255, 1283, 1332, 1372, 1419, 1435,
up̀plȁ
laššila ̏ ila (уплашила) [ǔplâʃila]: 1749 1439, ..., +9
up̀plȁ
laššio ̏ io (уплашио) [ǔplâʃio]: 1749 uv́vozē oze ̄ (увозе) [ǔːvozeː]: 1013
up̀pornō
ornō (упорно) [ǔpornoː]: 1972 uz̀zbū
buđđen ̄ en (узбуђен) [ǔzbuːђen]: 1429
up̏poznā
oznalla ̄ a (упознала) [ûpoznaːla]: 1009, uz̀zbū
buđđena ̄ ena (узбуђена) [ǔzbuːђena]: 1429
1840, 1871 už̀žīivaj ̄ (уживај) [ǔʒiːvaj]: 1625
up̏poznali
oznali (упознали) [ûpoznali]: 1922 už̀žīiva vā
̄ m ̄ (уживам) [ǔʒiːvaːm]: 1969
up̏poznao
oznao (упознао) [ûpoznao]: 1009, 1190, uzmem (узмем) [uzmem]: 1371
1840, 1871 uz̏zmē
mem mo ̄ o (узмемо) [ûzmeːmo]: 1604, 1639,
up̀prā
ravvnī ̄ nik̄ (управник) [ǔpraːvniːk]: 1704 1650, 1982
ur̀rāaddē
̄ e ̄ (ураде) [ǔraːdeː]: 1512 uz̀zmi
mi (узми) [ǔzmi]: 1626
ur̀rāaddī
̄ im ̄ (урадим) [ǔraːdiːm]: 1528 valenti
valentíni ́ (валентини) [valenti ̌ːni]: 1489
ur̀rāaddī
̄ iš̄ (урадиш) [ǔraːdiːʃ]: 1372, 1528 va
vàlleri
̀ eri (валери) [vǎleri]: 1985
uraga
uragánna ́ a (урагана) [uraɡǎːna]: 1708 va
vàllerijem
̀ erijem (валеријем) [vǎlerijem]: 1218
uȑređā
eđaj̄ (уређај) [ûreђaːj]: 1894 va
vȁlltera
̏ tera (валтера) [vâltera]: 1242
us̀sitninte
itninte (уситнинте) [ǔsitninte]: 1392 van (ван) [van]: 1705
us̀sitnī
itnite ̄ (уситните) [ǔsitniːte]: 1384, 1392 vane
vanèssu ̀ u (ванесу) [vaněsu]: 1790
usko
uskòč̀čila ila (ускочила) [uskǒʧila]: 1192 vas (вас) [vas]: 1392, 1394, 1550, 1554,
us̏skoro
koro (ускоро) [ûskoro]: 1704, 1838, 1573
1878, 1947 va
vážžī ́ i ̄ (важи) [vǎːʒiː]: 1307
us̀spela
pela (успела) [ǔspela]: 1985 va
vázzi ́ i (вази) [vǎːzi]: 1710
us̀sred
red (усред) [ǔsred]: 1191 važna (важна) [vaʒna]: 1065
us̀stajē
tajem ̄ (устајем) [ǔstajeːm]: 1969 ve
vȅć̏ (већ) [vêʨ]: 1143, 1145, 1148, 1246,
us̀stala
tala (устала) [ǔstala]: 1533 1283, 1427, 1536, 1708, 1883, 1922, ...,
+2
us̀stā
tannē ̄ e ̄ (устане) [ǔstaːneː]: 1499
ve
vȅčče ̏ e (вече) [vêʧe]: 1427
us̀stanē
tanem ̄ (устанем) [ǔstaneːm]: 1507, 1522,
1524 ve
vèččerali ̀ erali (вечерали) [věʧerali]: 1198
us̀stanē
tanem mō o (устанемо) [ǔstaneːmo]: 1486 ve
vèččerā ̀ eram ̄ (вечерам) [věʧeraːm]: 1539
us̀stanē
taneš̄ (устанеш) [ǔstaneːʃ]: 1524, 1533, ve
vèččeramo ̀ eramo (вечерамо) [věʧeramo]: 1569,
1752 1599, 1633, 1636, 1641
us̀stao
tao (устао) [ǔstao]: 1533 veče
večèrras ̀ as (вечерас) [veʧěras]: 1100, 1129,
1130, 1204, 1206, 1207, 1208, 1211,
us̀stati
tati (устати) [ǔstati]: 1375 1229, 1233, ..., +49
usu
usúddila ́ ila (усудила) [usǔːdila]: 1995 ve
vèččerā ̀ eraš̄ (вечераш) [věʧeraːʃ]: 1546
usu
usúddio ́ io (усудио) [usǔːdio]: 1995 ve
vèččeru ̀ eru (вечеру) [věʧeru]: 1317, 1320, 1370,
ut̀takmica
akmica (утакмица) [ǔtakmiʦa]: 1065, 1408, 1458, 1459, 1547, 1924
1854 veći
većìni ̀ (већини) [veʨi ̌ni]: 1040, 1442
ut̀takmice
akmice (утакмице) [ǔtakmiʦe]: 1065 ve
vȅlliko ̏ iko (велико) [vêliko]: 1654
ENSRP 273
ve
vȅllikog ̏ ikog (великог) [vêlikoɡ]: 1659 vi
vìkendo
kendō
̀ m
̄ (викендом) [vi ̌kendoːm]: 1065,
ve
vȅllikom ̏ ikom (великом) [vêlikom]: 1613, 1614, 1113, 1557
1694, 1695 vi
vȉkram
̏ (викрам) [vi ̂kram]: 1411
ve
vȅlliku ̏ iku (велику) [vêliku]: 1433, 1615, 1616 vi
vìktorija
̀ (викторија) [vi ̌ktorija]: 1990
ve
vènnčā ̀ čajju ̄ u (венчају) [věnʧaːju]: 1490 vi
vi̋lma ̋ (вилма) [vi ̂ːlma]: 1209
venča
venčánnje ́ je (венчање) [venʧǎːnje]: 1052, vi
vìlsonovi ̀ (вилсонови) [vi ̌lsonovi]: 1416
1240, 1808 vi
vìnse
nsē ̀ nnt ̄ t (винсент) [vi ̌nseːnt]: 1983
ve
vènnčati ̀ čati (венчати) [věnʧati]: 1295 viole
violèttin ̀ in (виолетин) [violětin]: 1251
ve
vènnđe ̀ đe (венђе) [věnђe]: 1560 vi
vȉše
šē ̏ ̄ (више) [vi ̂ʃeː]: 1071, 1455, 1497, 1576,
venka
venka̋jjem ̋ em (венкајем) [venkâːjem]: 1219 1580, 1589, 1590, 1609, 1610, 1611, ...,
veo
veòm ̀maa (веома) [veǒma]: 1129, 1130, 1151, +8
1193, 1404, 1477, 1514, 1662, 1674, vi
víška ́ (вишка) [vi ̌ːʃka]: 1562
1701, ..., +2 viso
visòk̀kee (високе) [visǒke]: 1954
vero
veròv̀vatno atno (вероватно) [verǒvatno]: 1262, vi
vìtal ̀ (витал) [vi ̌tal]: 1220
1764, 1838 vo
vȍć̏ćaa (воћа) [vôʨa]: 1474
ve
vȅrrujē ̏ uje ̄ (верује) [vêrujeː]: 1877 vo
vòd̀dee (воде) [vǒde]: 1600
veruje
verujēm ̄ (верујем) [verujeːm]: 1293, 1295, vode (воде) [vode]: 1724
1296, 1310, 1327, 1329, 1331, 1730,
1882, 1946 vo
vőj̋jsku sku (војску) [vôːjsku]: 1510
ve
vȅrrujē ̏ ujem ̄ (верујем) [vêrujeːm]: 1267, 1291, vo
vȍl̏lēe ̄ (воле) [vôleː]: 1869
1739 vo
vòl̀lela ela (волела) [vǒlela]: 1547, 1613, 1614,
ve
vȅš̏ (веш) [vêʃ]: 1089, 1090 1615, 1616, 1617
ve
vȅttar ̏ ar (ветар) [vêtar]: 1745 vo
vòl̀leo eo (волео) [vǒleo]: 1609, 1610, 1611,
1613, 1614, 1615, 1616, 1617
ve
vȅžžbā ̏ bam ̄ (вежбам) [vêʒbaːm]: 1334
vo
vȍl̏līi ̄ (воли) [vôliː]: 1432, 1575, 1759, 1770,
ve
ve̋žžē ̋ eš̄ (вежеш) [vêːʒeːʃ]: 1476 1787, 1788, 1990
ve
ve̋žžū ̋ ū (вежу) [vêːʒuː]: 1444 voli
volī̄ (воли) [voliː]: 1759, 1845
vi
vīče
čē
̄ ̄ (виче) [viːʧeː]: 1911 vo
vȍl̏līim ̄ (волим) [vôliːm]: 1111, 1333, 1555,
vi
vi̋đam
̋ (виђам) [vi ̂ːђam]: 1438 1568, 1576, 1580, 1589, 1590, 1756,
vi
vȉde
dē̏ ̄ (виде) [vi ̂deː]: 1403 1772, ..., +2
vi
vȉdelȁ (видела) [vi ̂dela]: 1007, 1047, 1094, voli
volīm ̄ (волим) [voliːm]: 1111, 1580, 1770,
1179, 1405, 1856 1787, 1893
vi
vȉđen ̏ (виђен) [vi ̂ђen]: 1877 vo
vȍl̏līiš̄ (волиш) [vôliːʃ]: 1122, 1553, 1557,
vi
vȉdeo ̏ (видео) [vi ̂deo]: 1001, 1002, 1007, 1574, 1772, 1816
1047, 1094, 1179, 1405, 1856, 1960 vo
vőz̋ (воз) [vôːz]: 1299, 1520, 1652, 1666,
vi
vȉdeti ̏ (видети) [vi ̂deti]: 1361, 1369, 1753, 1690, 1691
1926 vo
vȍz̏ (воз) [vôz]: 1666
vi
vȉdi
dī ̏ ̄ (види) [vi ̂diː]: 1302 vo
vòz̀zāač̄ (возач) [vǒzaːʧ]: 1609, 1610
vidi
vidī̄ (види) [vidiː]: 1991 voza
vozáčči ́ i (возачи) [vozǎːʧi]: 1446, 1452
vidi
vidīm ̄ (видим) [vidiːm]: 1511 vo
vòz̀zāaččkī ̄ ki ̄ (возачки) [vǒzaːʧkiː]: 1266, 1271,
vi
vȉdi
dī ̏ mo ̄ (видимо) [vi ̂diːmo]: 1361 1290, 1291, 1809
vi
vȉdimo
dimō ̏ ̄ (видимо) [vi ̂dimoː]: 1518 vo
vòz̀zāaččku ̄ ku (возачку) [vǒzaːʧku]: 1442, 1500,
vi
vìkend ̀ (викенд) [vi ̌kend]: 1304 1501, 1895, 1942
vi
vìkenda
kendā ̀ ̄ (викенда) [vi ̌kendaː]: 1065 vo
vȍz̏zēe ̄ (возе) [vôzeː]: 1425
vi
vìkenda ̀ (викенда) [vi ̌kenda]: 1203, 1313, vo
vȍz̏zīi ̄ (вози) [vôziː]: 1183, 1733, 1825, 1851,
1368, 1402, 1411, 1556, 1707 1973
vozi
vozī̄ (вози) [voziː]: 1158
274 ENSRP
vo
vòz̀zila ila (возила) [vǒzila]: 1196 zani
zanìmljivo ̀ (занимљиво) [zani ̌mljivo]: 1756
vo
vȍz̏zīim ̄ (возим) [vôziːm]: 1481, 1483, 1537 ža
ža̋ő (жао) [ʒâːo]: 1289, 1384, 1402, 1761,
vo
vòz̀zio io (возио) [vǒzio]: 1196 1804, 1976
vo
vȍz̏zīiš̄ (возиш) [vôziːʃ]: 1399, 1400, 1476, zapa
zapállio ́ io (запалио) [zapǎːlio]: 1999
1483, 1892, 1984 za
zàpposlena
̀ oslena (запослена) [zǎposlena]: 1435
vo
vóž́žnje nje (вожње) [vǒːʒnje]: 1895 zapo
zapòs̀slila lila (запослила) [zapǒslila]: 1606
vra
vrátta ́ a (врата) [vrǎːta]: 1060, 1066, 1390, zar (зар) [zar]: 1155, 1596, 1839, 1840,
1712, 1962 1841, 1862, 1863, 1864, 1866, 1867, ...,
vra
vráttila ́ ila (вратила) [vrǎːtila]: 1900 +11
vra
vra̋ttī ̋ imo ̄ (вратимо) [vrâːtiːmo]: 1503, 1517 zasi
zasȉgu gū̏ rrno ̄ no (засигурно) [zasi ̂ɡuːrno]: 1810
vra
vráttiti ́ iti (вратити) [vrǎːtiti]: 1231, 1371 za
zȁsspī
̏ pim ̄ (заспим) [zâspiːm]: 1388, 1407
vre
vrém me ́ e (време) [vrěːme]: 1117, 1124, 1222, za
za̋šštitnē
̋ titne ̄ (заштитне) [zâːʃtitneː]: 1421, 1424
1461, 1629, 1744, 1770, 1787, 1788, za
zȁššto ̏ to (зашто) [zâʃto]: 1041, 1120, 1144,
1920, ..., +1 1154, 1229, 1300, 1450, 1506, 1529,
vre
vrȅm mena ̏ ena (времена) [vrêmena]: 1252, 1279, 1531, ..., +15
1366, 1475, 1690, 1705, 1719, 1913, za
zàttō ̀ ō (зато) [zǎtoː]: 1339, 1406, 1907
1986 za
zàttvā ̀ varrā ̄ ajju ̄ u (затварају) [zǎtvaːraːju]: 1124
vr
vȑllo ̏ o (врло) [vr̂lo]: 1009, 1475, 1837, 1908 za
zàttvoren ̀ voren (затворен) [zǎtvoren]: 1096, 1446
vru
vrűćće ̋ e (вруће) [vrûːʨe]: 1746 za
zàttvorī ̀ vorila ̄ (затворила) [zǎtvoriːla]: 1836
za (за) [za]: 1089, 1090, 1188, 1197, 1240, za
zàttvorī ̀ vorim ̄ (затворим) [zǎtvoriːm]: 1646
1247, 1282, 1283, 1304, 1317, ..., +25 za
zàttvorī ̀ voriō (затворио) [zǎtvoriːo]: 1836
za
za̋bbavu
̋ avu (забаву) [zâːbavu]: 1088 za
zàttvorī ̀ voriš̄ (затвориш) [zǎtvoriːʃ]: 1962
zabo
zabòr̀ravi avi (заборави) [zabǒravi]: 1362 zavr
zavr̀ššā ̀ avvā ̄ a ̄ (завршава) [zavřʃaːvaː]: 1211,
zabo
zabòr̀ravila avila (заборавила) [zabǒravila]: 1324 1227
zabo
zabòr̀ravio avio (заборавио) [zabǒravio]: 1324 za
zàvvršī ̀ rši ̄ (заврши) [zǎvrʃiː]: 1254
zabo
zabòr̀ravī avitī (заборавити) [zabǒraviːti]: 1362, zavr
zavŕššila ́ ila (завршила) [zavřːʃila]: 1148, 1966
1448, 1453 zavr
zavŕššio ́ io (завршио) [zavřːʃio]: 1148, 1966
za
zȁbborā
̏ oravvna ̄ na (заборавна) [zâboraːvna]: 1997 zbog (због) [zboɡ]: 1515, 1895, 1914, 1986
zahi
zahída ́ (захида) [zaxi ̌ːda]: 1462 zdra
zdrȁvvo ̏ o (здраво) [zdrâvo]: 1753
zai
zaína ́ (заина) [zai ̌ːna]: 1490 že
žéddan ́ an (жедан) [ʒěːdan]: 1549
za
zȁiista
̏ sta (заиста) [zâista]: 1577, 1955 že
žéddna ́ na (жедна) [ʒěːdna]: 1549
za
zàkkasnī
̀ asniću ̄ (закаснићу) [zǎkasniːʨu]: 1246 že
žèllē ̀ e ̄ (желе) [ʒěleː]: 1445
za
zàkkasnila
̀ asnila (закаснила) [zǎkasnila]: 1289, že
žèllela ̀ ela (желела) [ʒělela]: 1548, 1550, 1556,
1450, 1502 1561, 1566
za
zàkkasnili
̀ asnili (закаснили) [zǎkasnili]: 1886 že
žèlleo ̀ eo (желео) [ʒěleo]: 1548, 1550, 1556,
za
zàkkasnī̀ asnim ̄ (закасним) [zǎkasniːm]: 1364 1561, 1566
za
zàkkasnio ̀ asnio (закаснио) [zǎkasnio]: 1289, 1450, že
žèllezničkā ̀ eznička ̄ (железничка) [ʒělezniʧkaː]:
1502, 1780 1740
za
zàkkasnī ̀ asniš̄ (закасниш) [zǎkasniːʃ]: 1426 že
žèllī ̀ i ̄ (жели) [ʒěliː]: 1575, 1606, 1909, 1971
za
zàkkasnī ̀ asnitī (закаснити) [zǎkasniːti]: 1364, že
žèllī ̀ im ̄ (желим) [ʒěliːm]: 1129, 1322, 1577,
1449, 1498, 1842, 1987 1923
za
zàmmislī ̀ islim ̄ (замислим) [zǎmisliːm]: 1973 že
žèllī ̀ iš̄ (желиш) [ʒěliːʃ]: 1544, 1560, 1565,
zamo
zamòl̀lila ila (замолила) [zamǒlila]: 1912 1601, 1921, 1923
žane
žanèiiru ̀ ru (жанеиру) [ʒaněiru]: 1057 zema
zemálljā ́ ja ̄ (земаља) [zemǎːljaː]: 1040
žane
žanȅiiru ̏ ru (жанеиру) [ʒanêiru]: 1272 ze
zèmmljama ̀ ljama (земљама) [zěmljama]: 1510
ENSRP 275
ze
zèm mlju
̀ lju (земљу) [zěmlju]: 1968 zna
znȁȍ (знао) [znâo]: 1536, 1822, 1825, 1852,
žena (жена) [ʒena]: 1957 1999
že
žènnu ̀ u (жену) [ʒěnu]: 1190 zna
zna̋š̋ (знаш) [znâːʃ]: 1383, 1397, 1399,
zgra
zgra̋dda ̋ a (зграда) [zɡrâːda]: 1669, 1688 1400, 1928, 1932
zgra
zgra̋ddī ̋ i ̄ (згради) [zɡrâːdiː]: 1999 zna
znāš̄ (знаш) [znaːʃ]: 1905
zi
zìdu
dū
̀ ̄ (зиду) [zi ̌duː]: 1709 zna
znȁtti ̏ i (знати) [znâti]: 1443
ži
žìrong
̀ (жиронг) [ʒi ̌ronɡ]: 1591 zo
zȍȉ (зои) [zôi]: 1799
ži
žíve
vḗ ̄ (живе) [ʒi ̌ːveː]: 1415 zo
zòv̀vēe ̄ (зове) [zǒveː]: 1094
ži
žívelá (живела) [ʒi ̌ːvela]: 1107, 1167 zuba
zubárra ́ a (зубара) [zubǎːra]: 1202, 1498,
1502, 1504
ži
žíveo ́ (живео) [ʒi ̌ːveo]: 1107
žu
žűrrci
̋ ci (журци) [ʒûːrʦi]: 1009, 1703, 1791,
ži
žívi
vī ́ ̄ (живи) [ʒi ̌ːviː]: 1114, 1121, 1793, 1835, 1862, 1950
1874
žu
žűrrka
̋ ka (журка) [ʒûːrka]: 1228, 1723
ži
žívi
vī ́ m ̄ (живим) [ʒi ̌ːviːm]: 1614
žu
žűrrke̋ ke (журке) [ʒûːrke]: 1015, 1231, 1506
ži
žívi
vī ́ š̄ (живиш) [ʒi ̌ːviːʃ]: 1613, 1968
žu
žűrrku ̋ ku (журку) [ʒûːrku]: 1019, 1039, 1069,
zna
zna̋̋ (зна) [znâː]: 1381, 1938, 1941 1086, 1135, 1203, 1209, 1220, 1242,
zna
znā̄ (зна) [znaː]: 1409 1247, ..., +9
zna
zna̋ččī ̋ i ̄ (значи) [znâːʧiː]: 1126 zva
zválla ́ a (звала) [zvǎːla]: 1608, 1847
zna
znȁjjū ̏ ū (знају) [znâjuː]: 1883 zva
zva̋ő (звао) [zvâːo]: 1608
zna
znȁlla ̏ a (знала) [znâla]: 1536, 1822, 1825, zvo
zvòǹnīi ̄ (звони) [zvǒniː]: 1430
1852, 1999 zvo
zvòǹnio io (звонио) [zvǒnio]: 1417
zna
znām ̄ (знам) [znaːm]: 1347, 1368, 1370, zvu
zvúččī ́ i ̄ (звучи) [zvǔːʧiː]: 1226
1737, 1810, 1929, 1968
zna
zna̋m ̋ (знам) [znâːm]: 1381, 1430, 1435,
1803, 1905
Glossika Glossika Glossika
GMS Mass Sentences GMS Mass Sentences GMS Mass Sentences
EN EN EN
RU Russian
[IPA
]
BEL Belarusian
[IPA
]
UKR Ukrainian [IPA
]
Fluency Complete Fluency Course Fluency Complete Fluency Course Fluency Complete Fluency Course
3000 Michael Campbell 3000 Michael Campbell 3000 Michael Campbell
sentences Ksenia Ortyukova sentences Anna Yurusova sentences Volodymyr Nesin
Levels Levels Levels
Fluency 1~3 Fluency 1~3 Fluency 1~3

Intro Intro Intro
Fluency Fluency Fluency
Expression Expression Expression

[IPA [IPA
EN ]
EN ]
EN
Polish Czech
[IPA
PL Slovak
]
CS SK
Michael Campbell 3000 Michael Campbell 3000 Michael Campbell
3000
sentences Urszula Gwaj sentences Lenka Skodova sentences Dusan Oravec

Intro Intro Intro

GM
GS S
EN EN [IPA
EN P D FR
Bosnian
]
Croatian
[IPA [IPA
Slovene
] ]
SL HR BOS
3000 Michael Campbell 3000 Michael Campbell 3000 Michael Campbell
sentences Tina Gačnik sentences Mark Marić sentences

Intro Intro Intro

Campbell M., Petrovich M. - Glossika Serbian. Complete Fluency Course 2 - 2015

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Campbell M., Petrovich M. - Glossika Serbian. Complete Fluency Course 2 - 2015

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Glossika

GMS Mass Sentences

Training Step ３: Recording:

Training Step ４: Use the B sound

GMS recordings (sold separately) prepare the student through

Glossika Spaced Repetition (GSR) recordings are strongly

First published 2015

Authors: Michael Campbell, Shirakawa

© 2015 Michael Campbell

All rights reserved. No part of this book may be reprinted or reproduced or

Trademark notice: Product or corporate names may be trademarks or registered

Paperback ISBN: 978-986-438-038-1

Non-East Asian users of the Glossika Mass Sentence (GMS)

The majority of foreign language learners are satisfied at a B

Some of our books include International Phonetic Alphabet (IPA)

We strive to provide as much phonetic detail as we can in our IPA

The editor of our Fluency Series, Michael Campbell, grew up

To get started, just point your browser to Wikipedia’s IPA page to

1. Pronunciation—In languages like English, our words undergo

2. Syntax—the order of words, will be different than your own

3. Vocabulary—the meanings of words, never have just one

4. Grammar—the changes or morphology in words are always

How to Use GMS and GSR

Try to tackle anywhere from 20 to 100 sentences per day in the

Review the first 50 sentences in the book to get an idea of what

If this schedule is too difficult to adhere to, or you find that

Don’t forget we also provide services at our Glossika Training

Based on many tests we’ve conducted, we’ve found that students

The sentences we have included in our Glossika courses have been

- Could someone help me with my bags?

You may not necessarily say “hand” in a foreign language and

To express yourself well in a foreign language, practice the art of

There are in fact two kinds of transformation drills we can do.

By transforming a sentence in your own language, you’ll get better

Build a bridge to your new language through translation. The

Translation should never be word for word or literal. You should

In fact, you’ll encounter many instances in our GMS publications

- Could someone help me with my bags?

We can also combine transformation and substitution drills:

- Could someone help me with my bags?

So it is encouraged that as you get more and more experience

Memory, The Brain,

After some experience with language learning you’ll soon discover

Trying to learn a language from the writing alone can be a real

What is the relationship between memory and sleep? Our brain

Since our brain is constantly recording our daily life, it collects a

A lot of memory experts claim that making outrageous stories

I personally have had no luck making outrageous stories to

What do languages and maps have in common? Everything can

I don’t confuse languages because in my mind every language

You’ll have noticed that the Glossika training method gives a

A lot of people think that translation should be avoided at all costs

hurting yourself in the long run by creating false realities.

I set up a specific test. I asked my students to translate back into

If you assume you can think and operate in a foreign language

In order to create a foreign language structure, or “sponge”, you

If you ever learn new in isolation, you have to start using it

Vocabulary shouldn’t be memorized haphazardly because

Recently a friend showed me his wordlist for learning Chinese,

infinitive (write) пи́-с-ати

infinitive (write) пи́-с-ати

infinitive (write) пи́-с-ати

Glossika Mass Sentences

um̏mō or̄rno no (уморно) [ûmoːrno]: 1329, 1551, ut̀takmicu