FARMAKOLOGIJA HORMONA

Hormoni su korisni u supstitucionoj terapiji. Za odvijanje normalnih funkcija potrebna je optimalna količina
hormona (ni manje, ni više).

Negativna povratna sprega;

Dejstvo lekova i hormona na ćelije koje produkuju hormone: Izvestan broj lekova svoje primarno delovanje
ispoljava na ćelijama endokrine žlezde u kojoj se produkuje hormon.

Dejstvo lekova i hormona na ciljne ćelije efektornih organa: Najveći broj lekova i hormona deluje direktno na ciljne
ćelije efektornih organa i tkiva.

Najjednostavniji način dejstva hormona na efektorni organ svodi se na kvalitativnu i kvantitativnu supstituciju
onoga što tom organu nedostaje.

Molekularni mehanizam dejstva hormona: postoje genski i membranski aktivni hormoni.

Genski aktivni hormoni- stimulišu sintezu specifične RNA i na taj način povećavaju sintezu proteina (ulaze u
citoplazmu i vezuju se za specifični receptor). Tako deluju steroidni hormoni (glukokortikoidi, mineralokortikoidi,
vitamin D). * Sličnim mehanizmom deluju i tireoidni hormoni ali se ne aktiviraju u citoplazmi, već direktno ulaze u
jedro i tamo se vezuju za receptor. Za genski aktivne hormone važi da postoji tzv.latentni period, odnosno vreme
potrebno da se sintetiše protein (od 30 min do više h). Terapijski efekti nastupaju nakon latentnog
vremena.*Glukokortikoidi ne mogu brzo otkloniti napad astme!!!

Efekti ovih hormona se održavaju u toku nekoliko sati do nekoliko dana. To znači da se terapijski efekti ne mogu
jednostavno korelisati sa koncentracijom hormona u krvi.

Membranski aktivni hormoni- deluju preko enzima i proteina koji su već sintetisani i nalaze se u ćelijskoj
membrani. (peptidni hormoni, biogeni amini i prostaglandini). Vezuju se za receptor koji se nalazi u membrani
(mehanizam se odigrava npr.preko cAMP. Preko sistema cAMP-a deluju sledeći hormoni: kortikotropin, kalcitonin,
kateholamini, FSH, glukagon, LH, MSH, TRH, TSH, ADH.

*Lekovi metilksantini inhibiraju fosfodiesterazu i tako povećavaju količinu intracelularnog cAMP-a.

 TIREOIDNI HORMONI I ANTITIREOIDNI LEKOVI

Normalna tireoidna žlezda sintetiše i oslobađa 3 hormona: T3, T4 i kalcitonin.

Biosinteza: Jod iz hrane cirkuliše u krvi u obliku jodida. U tireoidnoj žlezdi se nalazi mnogo veća koncentracija joda
nego u krvi. Neki joni kao što su tiocijanat i perhlorat inhibiraju ovaj aktivni transport joda u žlezdu.

U plazmi se T3 i T4 vezuju reverzibilno za jedan protein TBG (Thyroxine Binding Globulin). Samo je vrlo mali deo
ovih hormona u cirkulaciji u slobodnom obliku.

*Najvažniji put perifernog metabolizovanja tiroksina je dejodinacija (tako nastaje T3).

*Neki lekovi (fenobarbiton, karbamazepin, fenitoin) indukuju mikrozomni aparat jetre i ubrzavaju metabolizovanje
T3 i T4.

Dejstva tireoidnih hormona:

T3 i T4 su opšti metabolički stimulansi. Njihovi najvažniji efekti su:

 Stimulacija kalorigeneze
 Pojačanje metabolizma lipida, proteina i UH
 Pojačan rast i razvoj
 Regulacija prometa vode i elektrolita
 Stimulacija KVS-a
 Stimulacija CNS-a
*Višak tireoidnih hormona povećava broj adrenergičkih beta-receptora u miokardu. S druge strane,
supstancije koje prazne depoe kateholamina (reserpin) ili antagonizuju njihova dejstva (adrenergički beta-
blokatori) popravljaju simptome hipertireoze.

1. Hipotireoidizam
2. Hipertireoidizam

Indikacije za T3 i T4: hipotireodizam *najpouzdaniji preparat za terapijsku primenu je sintetski levotiroksin.

Nezeljeni efekti: nemir, nesanica, nervoza; pri dužem lečenju atrijalna fibrilacija i ubrzana osteoporoza.

Antitireoidni lekovi:

Smanjivanje aktivnosti tireoidnih hormona može se postići na jedan od sledećih načina:

1. Smanjivanjem sinteze T3 i T4 ( metimazol, propiltiouracil).

Ovo je grupa tioamida ;
-nagomilavaju se u tireoideji, pa im dejstvo duže traje.
-lako prolaze kroz placentu.
-blokiraju enzim peroksidazu (od nje zavisi organifikacija joda).
 -blokiraju spajanje jodiranih tirozina u DIT.
-dejstvo: smanjena količina T3 i T4 u žlezdi i u cirkulaciji –> povećana sekrecija TSH –> hiperplazija I
pojačana vaskularizacija žlezde –> zato se ovi lekovi nazivaju strumogeni
-neželjeni efekti: ospe po koži, groznica, artralgija, vaskulitis, limfadenopatija, agranulocitoza,
hipertrombinemija.
2. Smanjivanjem preuzimanja joda u tireoideji ( perhlorat, tiocijanat).
- kompetitivni mehanizam
3. Kočenjem reakcije tkiva i organa na delovanje T3 i T4 (adrenergički beta-blokatori).
4. Razaranjem tkiva tireoidne žlezde (radioaktivni jod- J131)
-Radioaktivni izotop se nagomilava u žlezdi i prouzrokuje njeno razaranje
-Indikacije:
a. Karcinom žlezde
b. Hipertireoidizam
* Test vezivanja radioaktivnog joda – dijagnostika tireotoksikoze I miksedema; hipertireoza –>
povećano vezivanje joda

-Kontraindikacije: graviditet

-Neželjeni efekti: hipotireoidizam

5. Primenom jodida –smanjuju oslobađanje T3 i T4 iz tireoidee.

 NI, KI –> neophodni za sintezu tireoidnih hormona; kod zdravih osoba izazivaju strumu I
hipertireoidizam, a kod osoba sa hipertireozom popravljaju kliničku sliku.
 Jopodat + Jopanoinska kiselina –> inhibiraju konverziju T4 I T3 –> terapija hipertireoidizma
6. Adrenergički beta-blokatori – za terapiju hipertireoidizma

-Posebni problemi:

1. Tireoidna bura – tireotoksična kriza (naglo akutno pogoršanje svih simptoma tireotoksikoze; javlja se
hipermetabolizam i prekomerna aktivnost adrenergičkog sistema – tahikardija, fibrilacija pretkomora,
insuficijencija miokarda, prenadraženost, nemir, koma, smrt)
* lečenje propranololom što pre!!
2. Tireotoksikoza u graviditetu – propiltiouracil jer metimazol uzrokuje defekte lobanje ploda!
 INSULIN I ORALNI ANTIDIJABETICI

Diabetes melitus
A. Insulin – primena SUBKUTANO
 Neželjeni efekti:
a. Hipoglikemija
b. Alergija
c. Lipodistrofija – može se javiti na mestu ubrizgavanja insulina usled povećane resorpcije masti
 Kontraindikacije: Adrenokortikalna insuficijencija –> koma
 Preparati insulina se razlikuju prema dužini delovanja
a. Semilente insulin – kratko dejstvo
b. Lente insulin – dugo dejstvo
c. Ultralente insulin – ultradugo dejstvo
B. Oralni antidijabetici – lekovi koji posle oralnog unošenja prouzrokuju hipoglikemiju
I. Derivati sulfonil ureje
 Mehanizam delovanja:
1. Oslobađanje insulina iz beta ćelija –> vezuju se za receptor koji je udružen sa
kalijumskim kanalom –> sprečen izlazak K iz ćelije –> depolarizacija –> ulazak Ca –>
oslobađanje insulina
2. Snižavanje koncentracije glukagona u serumu
3. Potenciranje dejstva insulina u njegovim ciljnim organima
 Lekovi:
a. -Prva generacija
 Tolbutamid
 Hlorpropamid – kontraindikovan u insuficijenciji jetre I bubrega
 Tolazamid
b. -Druga generacija
 Glibenklamid (gliburid)
 Glipizid
 Glimepirid
 Tahifilaksija – predstavlja slabljenje terapijskog efekta derivate sulfonil ureje pri dugotrajnoj
primeni
II. Derivati bigvanida – Metformin
 Mehanizam dejstva
a. Direktna stimulacija glikolize u tkivima –> euglikemija
b. Smanjena glukoneogeneza u jetri
c. Usporena reapsorpcija glukoze iz gita
d. Snižen nivo glukagona u plazmi
 Indikacije: bolesnici sa refraktarnom gojaznošću kod kojih se hiperglikemija održava zbog
“sindroma insulinske rezistencije” kod njih metformin ima prednost nad insulinom I
preparatima sulfoniluree
 Neželjeni efekti: Anoreksija I dijareja
  Kontraindikacije:
a. Oboljenja bubrega
b. Oboljenja jetre
c. Alkoholizam
d. Hronična kardiopulmonalna disfunkcija

*Svi oni povećavaju rizik od laktatne acidize

III. Meglutinidi – nova klasa insulinskih sekretagoga

 Repaglinid – utiče na oslobađanje insulina tako što reguliše metabolizam K (izlazak iz
ćelije)
 Nateglinid
IV. Inhibitori alfa glukozidaze
 Akarboza – oligosaharid koji se 1000 puta jače vezuje za crevne disaharidaze (alfa
glukozidazu) u odnosu na prirodne ugljene hidrate –> usporava se reapsorpcija ugljenih
hidrata (osim laktoze); Na ovaj način, kompetitivno, ona ograničava postprandijalno
povišenje glikemije (štedi se insulin)
 Miglitol
*Ovi lekovi su se pokazali uspešni u sprečavanju pojave dijabetesa tip II (uspostavljaju
funkciju beta ćelija)
V. Senzibilizatori na dejstvo insulin
 Lekovi:
 Ciglitazon
 Englitazon
 Troglitazon
 Dejstvo: povećavaju osetljivost ciljnih organa na insulin –> povećano preuzimanje glukoze
( ali bez povećanja insulina)
 Indikacija: Dijabetičari sa stečenom rezistencijom na insulin

*Hiperglikemijski agensi - hiperglikemija se može izazvati na više načina:

1. Davanje glukoze intravenski

2. Glukagon – indikacije su hipoglikemija I srčana insuficijencija ( njegova prednost nad kateholaminima je
što prouzrokuje + inotropni efekt ali ne I poremećaje srčanog ritma)
3. Adrenalin
4. Aloksan I streptozotocin
5. Diazoksid - sličan tiazidima;
 Indikacije:
a. Hipertenzivne krize - istovremeno prouzrokuje I hiperglikemiju pojačavanjem
glikogenolize, pojačanim oslobađanjem kateholamina I kočenjem oslobađanja insulina.
b. Tumori beta ćalija pankreasa - insulinomi
 ADRENOKORTIKALNI STEROIDI

I. Glukokortikoidi – kortizol
Sintetski glukokortikoidi – imaju jače antiinflamatorno delovanje od kortizola; dobijaju se iz holne kiseline
 Lekovi:
a) Oni koji se aplikuju oralno, parenteralno i lokalno:
 Prednizon
 Prednizolon
 Metil-prednizolon
 Triamcinolon
 Beta-metazon
 Deksametazon
b) Oni koji se aplikuju samo lokalno:
 Fluocinolon
 Flumetazon
 Fluokortolon
c) Oni koji se inhaliraju u obliku aerosola
 Beklometazon
 Budesonid
 Flunizolid
 Farmakokinetika: metabolizuju se prvim prolaskom kroz jetru pa se za postizanje njihovih visokih
koncentracija moraju primeniti hidrosolubilni estri
 Mehanizam delovanja:
a) Antiinflamatorno
b) Antialergijsko
c) Imunosupresivno
*Glukokortikoidi dramatično smanjuju procese zapaljenja, alergije i imunološke reakcije. Inhibiraju
funkciju leukocita i makrofaga (makrofagi gube sposobnost fagocitoze). Oni stabilizuju membrane
lizozoma i otežavaju oslobađanje destruktivnih enzima. Inhibiraju i rane i kasne fenomene
zapačjenja, smanjuju ekspresiju enzima ciklooksigenaze (COX2 – učestvuje u zapaljenju). Imaju
antiastmatičko delovanje jer inhibiraju metabolizam arahidonske kiseline.
 Posledice:
a) Povećan broj neutrofila
b) Smanjen broj Limfocita, Monocita, Eozinofila, Bazofila
c) Inhibicija sekrecije ACTH
d) Osteoporoza (antagonisti vitamina D)
e) Stimulacija sekrecije HCL
f) Nadražaj CNS-a (euforije, konvulzije)
 Indikacije:
a) Adisonova bolest – glukokortikoidi + mineralokortikoidi
b) Stanja koja nisu povezana sa nadbubrežnom žlezdom:
1. Alergijski poremećaji (astma, rinitis, serumska bolest, urtikarija, angioneurotski edem)
2. Bubrežne bolesti
3. Cerebralni edem
4. Zapaljenska bolest creva
5. Hematološka oboljenja (stečena hemolitička anemija, purpura, leukemija)
 6. Hiperkalcijemija
7. Kolageni vaskularni poremećaji (SLE, reumatoidni artritis)
8. Kožne bolesti
9. Neurološke bolesti (MS)
10. Plućne bolesti (astma, pneumonija)
11. Transplantacija organa
12. Deksametazonski test za dijagnozu Kušingovog sindroma
 Neželjeni efekti:
1. Supresija nadbubrežne žlezde – posledica inhibitornog delovanja na sekreciju ACTH; zato
terapiju treba postepeno prekidati
2. Jatrogeni Kušing
3. Pojava peptičkog ulkusa
4. Hipokalijemija
5. Hipohloremička alkaloza
 Kontraindikacije:
a) Peptički ulkus
b) DM
c) Srčana insuficijencija sa hipertenzijom
 Interakcije sa drugim lekovima:
a) Lekovi koji indukuju mikrozomne enzime jetre ubrzavaju metabolizam glukokortikoida
(barbiturati, rifampicin, fenitoin)
b) Eritromicin usporava metabolizovanje glukokortikoida
c) Antracidi smanjuju resorpciju glukokortikoida
 Antagonisti glukokortikoida:
 Metirapon
 Aminoglutetimid
 Ketokonazol
 Mifepriston
 Trilostan
II. Mineralokortikoidi – ovde spadaju:
 Aldosteron
 DOCA (dezoksikortikosteron-acetat)
 Fludrokortizon –sintetski
 Dejstvo: mineralokortikoidi pomažu resorpciju natrijuma iz tubula bubrega a pojačavaju izlučivanje K
 Neželjeni efekti:
a) Hipernatrijemija
b) Hipokalijemija
c) Metabolička alkaloza
d) Povećana zapremina plazme
e) Hipertenzija
 Najveći stimulans sekrecije aldosterona je angiotenzin II
 Indikacija: insuficijencije nadbubrežne žlezde
 Antagonisti aldosterona:
 Spironolakton
 HORMONI GONADI I NJIHOVI INHIBITORI

-ESTROGENI-

 Vrste:
a) Prirodni:
 Estradiol – glavni i fiziološki
 Estron
 Estriol
b) Sintetski:
 Heksestrol
 Metestrol
 Dietilstilbestrol
 Dejstvo: normalan rast i razvoj žena (razvoj vagine, uterusa, falopijevih tuba, sekundarnih seksualnih
karakteristika)
 Indikacije: Stanja u kojima postoji nedostatak estrogena:
1. Primarna insuficijencija ovarijuma
2. Menopauza
3. Kastracija
4. Osteoporoza – estrogeni antagonizuju reapsorpciju kosti koju izaziva PTH
5. Supresija laktacije – u cilju prekidanja lakatacije kada je to klinički indukovano (mrtvorođenost)
 Neželjeni efekti:
a) Tromboflebitis
b) Tromboza (cerebralna i retinalna)
 Kotraindikacije:
a) Karcinom endometrijuma
b) Karcinom dojke

GESTAGENI

 Uloga: pripremaju uterus za nidaciju oplođenog jajeta

 Vrste:
a) Prirodni:
 Progesteron
b) Sintetski:
 Linestrenol
 Etisteron
 Noretisteron
 Medroksiprogesteron
 Za progesteron:
 Dejstvo:
a. Smanjuje kontraktilnost uterusnog mišića
b. Supresija ovulacije
c. Kompeticija sa aldosteronom (pojačano izlučivanje Na)
  Indikacije:
a. Nedovoljna sekrecija
b. Hormonska kontracepcija
 Kontraindikacije:
1. Tromboflebitis
2. Embolija pluća
3. Poremećaji jetre
4. Krvarenja

HORMONSKI (ORALNI) KONTRACEPTIVI

Mehanizam delovanja: inhibiraju sekreciju gonadotropnih hormona hipofize (FSH) –> inhibirana ovulacija

 Dejstva:
1. Ovarijum – deprimira mu funkciju
2. Uterus – hipertrofija cerviksa
3. Dojke – uvećavanje
4. CNS – razdražljivost
5. Menjaju angiotenzin – aldosteron sistem
6. Krv – povećavaju koncentraciju faktora koagulacije
7. Kardiovaskularni sistem : povećavaju pritisak I ubrzavaju frekvenciju srčanog rada –> povećan minutni
volume
 Neželjeni efekti:
A. Blagi : nauzeja, glavobolja, učestali napadi migrene
B. Umereni: hirzutizam, povećana telesna masa
C. Teški: tromboembolija, infarkt miokarda
 Kontraindikacije:
a. Tromboflebitis
b. Cerebrovaskularni poremećaji
c. Karcinom dojke
d. Karcinom genitalnih organa

ANTIESTROGENI

 Vrste:
 Tamoksifen
 Raloksifen
 Toremifen
 Klomifen – induktor ovulacije
*Neželjeni efekat: multipli graviditet

ANTIPROGESTINI

 Mifepriston – prekidanje ranog graviditeta

*Menotropini – komercijalni preparati HMG (humani menopauzalni gonadotropini);

 Sastoje se iz FSH I LH
 Dejstvo:
a. Stimulacija ovulacije kod žena
b. Spermatogeneza kod muškaraca
 Indikacija: sterilitet

-ANDROGENI-

Muški polni hormone koji stimulišu razvoj I održavanje muških sekundarnih seksualnih karakteristika

 Vrste
a. Prirodni:
 Testosteron
 Metiltestosteron – može oralna primena
b. Sintetski:
 Mesterolon
 Fluoksimesterin
 Primena: isključivo parenteralno (oralna primena se ne radi jer se metabolišu prvim prolaskom kroz jetru)
 Dejstvo:
a. Razvoj I održavanje muških primarnih I sekundarnih seksualnih karakteristika
b. Anabolički efekt
 Indikacije:
a. Hipogonadizam
b. Hipopituitarizam
 Kontraindikacije:
a. Graviditet
b. Karcinom prostate
 Spironolakton – kompetitivni inhibitor aldosterona I dihidro testosterone
 HORMONI HIPOTALAMUSA I HIPOFIZE

-HORMON RASTA – SOMATOTROPIN – GH-

 Dejstvo:
a. Stimulacija sinteze proteina
b. Pojačan rast
 Prekomerna sekrecija:
a. Gigantizam – pre puberteta
b. Akromegalija – posle puberteta
 Inhibicija sekrecije somatotropina:
a. Glukoza
b. Glukokortikoidi
 Indikacije: terapija poremećaja rasta usled hipopituitarizma
 Kontraindikacije: primena kod bolesnika sa zatvorenim epifizama

-SOMATOSTATIN-
 Dejstvo:
a. inhibirana sekrecija somatotropina
b. Inhibirana sekrecija insulina I glukagona “endokrini cijanid”
 Indikacije: zaustavljanje prekomernog rasta kod osoba sa akromegalijom ali bolje efekte ima oktreotid

-PROLAKTIN-

 Dejstvo: stimulacija sekrecije mleka

-KORTIKOTROPIN-

 Mehanizam delovanja: povećava produkciju kortizola I njegovih prekursora

 Indikacije: stimulacija inaktivne ili nedovoljno aktivne nadbubrežne žlezde

-GONADOTROPINI-

 Dejstvo: regulišu funkciju jajnika I testisa

 Hormoni:
I. HCG – gonadotropin koji se sintetiše u placenti
 stvara se nakon implantacije (Beta- HCG u urinu)
 Indikacije: indukcija ovulacije
II. FSH – reguliše rast Graafovog folikula I sekreciju estrogena u njemu
 indikacije: sterilitet
III. LH – povećava sekreciju testosterona (muškarci) I progesterona (žene)
 -TIREOTROPIN (TSH)-

 Dejstvo: reguliše procese od kojih zavisi sinteza I oslobađanje T3 I T4

-ANTIDIURETSKI HORMON (VAZOPRESIN, ADH) –

 Za ovaj hormon postoje dva tipa receptora:

a. V1 – u glatkim mišićima krvnih sudova –> vazopresin uzrokuje vazokonstrikciju
b. V2 – u tubulima bubrega –> deluje antidiuretički
 Oslobađa se posredstvom osmoreceptora
 Lekovi:
a. Koji indukuju oslobađanje ADH:
 Acetilholin
 Nikotin
 Barbiturati
b. Koji inhibiraju oslobađanje ADH:
 Etanol
 Fenitoin
 Stanja:
A. Nedostatak ADH –> Diabetes Insipidus
B. Prekomerna produkcija ADH –> Diluciona hiponatrijemija
 Indikacije: ezofagealna varikozna krvarenja – ADH smanjuje portalni venski pritisak
 Neželjeni efekti: sva ekstrarenalna dejstva u terapiji Diabetes insipidusa

-OKSITOCIN-

 Dejstvo:
a. Povećava snagu I frekvenciju kontrakcije uterusa
b. Kontrakcija mioepitelnih ćelija oko mamarne areole –> ejekcija mleka
 Indikacije: indukcija porođaja
 Neželjeni efekt: tetanička kontrakcija uterusa
 Kontraindikacije:
a. Patnja ploda (fetalni distress)
b. Nedonesenost
 -STIMULATORI KONTRAKTILNOSTI UTERUSA-

I. Oksitocin
II. Alkaloidi ražne glavice
III. Prostanglandini (E2 I F2)

Dejstvo:

a. Indukcija (ubrzavanje porođaja) u precizno određenim indikacijama

b. Zaustavljanje postpartalnih krvarenja
c. Izazivanje terapijski indukovanog abortusa

-INHIBITORI KONTRAKTILNOSTI UTERUSA (TOKOLITICI)-

 Cilj primene:
a. Odgađanje ili sprečavanje prevremenog porođaja u određenim indikacijama
b. Usporavanje ili zaustavljanje porođaja za kratko vreme da bi se preduzele neke druge terapijske mere
 Lekovi:
I. Beta-adrenergički agonisti: (olabavljuju uterus)
 Ritodrin
 Terbutalin
 Fenoterol
 Salbutamol
II. Magnezijum-sulfat
III. Kalcijumski antagonisti (nifedipin)
IV. Antagonisti oksitocina (atosiban)
V. Etanol

PARATIREOIDNI HORMON

 Efekti:
a. Povišenje Ca u serumu
b. Smanjenje fosfata u serumu
*Vitamin D povišava oba
 Jonizovani (slobodni) kalcijum je glavni regulator sekrecije parathormona

KALCITONIN

 Dejstvo: suprotno parathormonu

a. Inhibira resorpciju kosti I povećava masu kosti
b. Inhibira reapsorpciju Ca
c. povećava izlučivanje Na, K, Ca, Mg I fosfata
 Indikacije:
a. Morbus Paget
b. Hiperkalcijemije
 DODATNI LEKOVI VEZANI ZA KALCIJUM

 Lečenje hipokalcijemije: preparatima Kalcijuma

 Lečenje hiperkalcijemije:
 Kalcitonin
 Furosemid
 Natrijum-fitat
*Hiperkalcemija nastaje usled hiperparatireoidizma, intoksikacije vitaminom D I kod tumora dojke
 Bifosfonati – inhibiraju resorpciju kosti
 Indikacije:
a. Pagetova bolest
b. Postmenopauzalna osteoporoza
c. Hiperkalcijemija u malignim oboljenjima
 Raloksifen – napravljen da bi se izbegli neželjeni efekti estrogena I bifosfanata u terapiji postmenopauzalne
osteoporoze;Ž
 deluje kao estrogen u kostima I KVS-u ali je antiestrogen u mlečnim žlezdama I uterusu (selektivni
modulator estrogenskih receptora)
 neželjeni efekat: venska tromboembolija