Serbinum Serbinũ-Serbinum,Serbitium – топоним.

Назив овог насеља срећемо на више мјеста: од Птоломејевог

дјела Cosmographia из II вијека, са географским положајем на
припадајућим картама, до Анонима из Равене у VI вијеку.

Овај топоним се може, аналитички, разложити на:

Ser+bin+um
гдје се први дио сложенице Ser- понавља из претходних примјера, те
нема потребе да се поново етимолошки анализира.
Оно што овај топоним издваја од осталих је коријен – bin-.
Имајући на уму изразиту келтску провијенцију oсеријатског племена
сасвим је разумљиво да значење ове лексеме у својству корјена
сложенице тражимо у келтском језичком материјалу. Тако се
једноставно у ријечнику Gaelic, келтског, језика проналази ријеч
beann- (изговорно бин) у значењу нечег високог, узвишеног, врх –
вршни...
Како су келтски називи до римских историчара и информатора
долазили у усменом облику тако би они чули, и записали, изговорни
облик –бин-, који придодан познатом значењу Ser- формира
семантички облик чије је значење Серски врх или само Серски
град. Наравно пошто је наше подручје равничарско, то се појам врха
не односи на географски положај насеља, него симболичким путем,
издиже то насеље од осталих. Вјероватно се ради постојању неког
религиозног средишта, карактеристичног за цијели Серски народ
или можда сједишта Серског кнеза. Суфиксни дио –um, као
латинизирани наставак, у значењу насеља или града од келтског –au
које означава мјесто или насеље.
Тако се, из полумитског појављивања, назива овог мјеста
успјело доћи до самог превода и значења назива овог града.
Битно је за напоменути да, кроз коријен Ser овај назив
одређује припадност Сербинума, како историографску тако и
картографску, ширем географском ареалу, међусобно повезаних ,
Серских топонима.
Даља еволуција овог топонима се, разумљиво, одвија у
оквирима латинске лингвистике која ће, на свој начин, описати
назив овог града а који ће нам бити далеко познатији од његовог
претходника.
Новоформирани латински супституент, који ће ући у римску
картографију је:
 Servitium – Servitii, Servita – топоним.

Употреба овог назива је широко заступљена и добро

документована у античкој историографији, а као римски назив,
данас се, неоправдано, сматра најранијим називом Градишке и
користи се како у историјске тако и у комерцијалне сврхе.
Апсолутно треба занемарити, и сматрати као злурадо,
етимолошко тумачење имена преко латинског servus,-i.m.- роб, слуга
док тумачење, такође преко латинског глагола,servo 1 – одржавати,
пазити; пада у воду јер коријен ser- постоји и прије увођења овог
назива али остаје отворена варијанта о могућности преклапања
старог коријена-ser са новим глаголом значења – служба,
одржавање-, а односила би се, вјероватно, на Classis prima
Pannonica - луку у Сервицијуму. Међутим граматика, кроз прву или
а-коњугацију, којој и припада глагол servo 1, не допушта нити
једним наставком могућност да се овај глагол сматра носиоцем
назива. Најближа етимолошка могућност јавља се у Императиву 1
множине а гласи serva+te –служите!- а који је заиста далеко од
облика који је наведен у облику Servitium.
Највјероватније, настанак овог имена треба тражити у
латинској семантици која је стари назив Serbinum ,једноставно
превела на себи разумљив контекст. Задржавајући стари Серски
коријен, као и суфикс –um она је преводу подредила само средишњи,
њој непознати, дио. Ради се о коријену –bin- .
Римско царство, ширећи се, упознаје многе народе и њихове
језике, али и многи припадници тих поробљених народа постају
активни појединци у римској војсци и управи. То се првенствено
односи на Келте и Германе, чији језички потенцијал, због близине,
има великог утицаја и на наш простор. На тај начин постаје јасно
римско познавање горепоменутога коријена –bin-.
Његова карактеристика је постојање у многим језицима са
јединственим значењем – бити, постојати,живјети. Имамо bin – бити
(њемачки) те buith – бити (келтски-ирски) као и bith-
живот,постојање (Gaelic-келтски) а сама етимологија је идентична и
у нашем језику.
Основана могућност је да се претпостави постојање
медијалног назива, у овом случају Serbitium, који је заиста и
постојао али га је историографија забиљежила тек у VI вијеку. У
њему се јавља коријен - biti- чији се превод и значење лако
одгонетава, поново, помоћу келтског Gaelic језика са bith-
постојање, бивствовање, живљење. Крајњи превод би, дакле,био у
дословном тумачењу Град у коме живи народ Сер, односно као и у
претходном случају, Серски град.
Десило се то да су Римљани прилагодили стари назив
латинском језику једноставним превођењем. Тај обичај није, ни у
ком случају изолован, чак се може сматрати уобичајеним,
еволутивним, процесом који се дешава при судару двије језичке
струје. Дословни превод глагола бити, постојати, живјети који је
замјенио стари коријен biti – био је латински глагол vita,-ae,f. - са
значењем живот а тај превод скоро у потпуности задржава
семантичко – синтаксну форму претходника. Задржавањем старог
суфикса –um, који означава насеље дошло се до коначног, нама
познатог, облика: Servitium - Град у коме живи народ Сер или
Серски град.
Облик Servita јавља се као резултат друге деклинације у
латинском језику, те са карактеристичним наставком даје назив
насеља у акузативу множине.
Servitii – назив приказан у облику генитива једнине по другој
деклинацији.