СРПСКИ

НЕОМОДЕРНИЗАМ
1941 – 1980.

1
 ОПШТИ ДЕО

Милан Богдановић, „Општи осврт на развој југословенских књижевности од 1945. до 1955“,

Критички радови М. Б., СКК 17, 1979, 326–337; Оскар Давичо: „Поезија и отпори“ у:
Савремена поезија, СКуКК 9, 1966, 29–36; Зоран Мишић, „О смислу и бесмислу, о ‘лирици
меког и нежног штимунга’, о једној чежњи и једном заносу на свим језицима света” Критика
песничког искуства, Београд 1976; Ратко Пековић, Ни рат ни мир. Панорама књижевних
полемика 1945–1965, 1983; Богдан А. Поповић, „Еволуција или континуитети“, у: Савремена
поезија, СКуКК 9, 1966, 199–209; Александар Петров, Крила и ваздух, 1983, стр. 99-116, 142-
161; Света Лукић, „Историја и поезија” у: С. Лукић, В. Крњевић, Послератни српски песници,
1970, стр. 17 – 38; Слободан Селенић, „Савремена српска драма“, у: Антологија
савремене српске драме, Београд, 1977

Антологије: З. Мишић, Антологија српске поезије, 1956 (или 1967); М. Павловић, Антологија
српског песништва, 1998 (девето издање); Слободан Селенић, Антологија савремене српске
драме, 1977.

*Приручна литература:
Јован Деретић, „Преглед књижевности друге половина XX века”, Историја српске
књижевности, 2002; Света Лукић, Савремена југословенска литература 1945–1965, 1968; П.
Палавестра, Послератна српска књижевност 1945-1970, 1972; П. Палавестра: Историја
српске књижевне критике 1768-2007, матица српска, Нови Сад, 2008.

ПРОЗА
БРАНКО ЋОПИЋ Башта сљезове боје
Борислав Михајловић Михиз, „Бранко Ћопић у Башти сљезове боје“, Књижевни разговори,
Београд 1971; Радован Вучковић, „Ћопићева кратка прича према претходницима“, Од
Ћоровића до Ћопића, 1989; Ана Ћосић, Слика света у приповеткама Бранка Ћопића, Београд
1995; Радивоје Микић, „Неземаљски видици у Башти сљезове боје“, Опис приче, Ниш 1998;
Воја Марјановић, Бранко Ћопић – живот и дело, Београд 1988; КРИТИЧАРИ О БРАНКУ
ЋОПИЋУ, зборник, Сарајево 1981; Радован Поповић, Књига о Ћопићу или пут до моста,
Београд 1994; ВЕДРИНЕ И СЕТЕ БРАНКА ЋОПИЋА, зборник радова, Београд, 2015.

ВЛАДАН ДЕСНИЦА Прољећа Ивана Галеба

Драган М. Јеремић, „Роман идеја, први пут“, Пером као скалпелом, Београд 1969; Станко
Кораћ, Свијет, људи и реализам Владана Деснице, Београд 1972; Никола Милошевић, „Дух
модерног времена у Прољећима Ивана Галеба“, Зиданица на песку, Београд 1981; Зоран
Глушчевић, „Владан Десница или психоаналитички доживљај времена и простора“, Алфа и

2
омега, Београд 1975; Радивоје Микић, „Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице“, Опис приче,
Ниш 1998; Станиша Величковић, „Поетички дискурс: Прољећа Ивана Галеба“, Документ и
прича, Ниш 1998; Радомир Ивановић, По сунчаном сату. Поетика и естетика Владана
Деснице, Нови Сад / Бања Лука / Београд 2001; КЊИЖЕВНО ДЕЛО ВЛАДАНА ДЕСНИЦЕ,
зборник радова, Београд, 2007.

МИХАИЛО ЛАЛИЋ Лелејска гора

Драган Јеремић, „Михаило Лалић“, Прсти неверног Томе, Београд, 1965; Бранко Поповић,
Романсијерска уметност Михаила Лалића, Београд 1972; КРИТИЧАРИ О МИХАИЛУ
ЛАЛИЋУ, зборник, Београд, 1984; Божена Јелушић, Митско у Лалићевим романима,
Подгорица 2000; Радомир В. Ивановић, Писање као судбина: поетика Михаила Лалића,
Приштина/Нови Сад/Подгорица, 1994; Лидија Делић, „Лелејска гора Михаила Лалића као
модел иницијације“, Летопис Матице српске 472/1–2, 2003; Татјана Бечановић, Поетика
Лалићеве трилогије, Подгорица, 2007; Радомир В. Ивановић, Стваралачки узори и изазови:
Његош – Андрић – Лалић, Подгорица, 2015.

ДОБРИЦА ЋОСИЋ Корени, Време смрти I

Борислав Михајловић Михиз, „Добрица Ћосић, Корени, (1955)“, у: Портрети, Београд, 1988;
Витомир Вулетић, „О композицији Времена смрти Добрице Ћосића“, О српским
писцима, Нови Сад 1992; Петар Џаџић, „Време смрти I–II”, Из дана у дан II, СД 6, Београд
1996; Петар Џаџић, „Заточник историје“, Homo balcanicus – homo heroicus, II, СД 9, Београд,
1996; Мирољуб Јоковић, „Полифонија књижевне структуре – Добрица Ћосић, Време смрти 1-
4“, Имагинација историје, Београд, 1994; Милан Радуловић, Роман Добрице Ћосића, Београд
1998; Зоран Гавриловић, „Добрица Ћосић: Време смрти, I–IV”, Неизвесности, Београд 1985;
Мирослав Егерић, Време и роман: есеји о романима Добрице Ћосића, Бања Лука / Нови Сад
2001; ПИСАЦ И ИСТОРИЈА, зборник радова о Добрици Ћосићу и његовим делима (ур. В.
Вукашиновић, М. Недић), Трстеник, Београд, 2005; КЊИЖЕВНОСТ И ИСТОРИЈА IV,
Историјски роман код Словена, зборник радова, Ниш, 1999; Снежана Божић, „Рецепција
Ћосићевог романа Корени у књижевној критици“, Годишњак за српски језик и књижевност,
XXIII, 10, Ниш, 2010.

АНТОНИЈЕ ИСАКОВИЋ Велика деца

Антоније Исаковић, у: САВРЕМЕНА ПРОЗА, СКуКК 10, Београд, 1972; Љубиша Јеремић,
„Рат и мир Антонија Исаковића”, Проза новог стила, 1976; Борислав Михајловић Михиз,
„Приповедач“, Портрети, Београд 1988; Владислава Рибникар, „Антоније Исаковић као
приповедач“, Могућности приповедања, Београд 1987; Мирослав Егерић, Дела и дани III, Нови
Сад 1990; Јован Делић, „Приповијетке Антонија Исаковића“, Књижевност, бр. 6-10, 1990;
Предраг Палавестра, Критичка књижевност, Београд 1983; Јован Делић, „Антоније Исаковић
– мајстор приповијетке“, Летопис матице српске, књ. 468, св.6, 2001; Марко Недић,
„Приповедач Антоније Исаковић“, Кораци, књ.32, св.1/2, 2002; Виолета Јовановић, Тренови и
раскршћа: поеткиа ориповедања Антонија Исаковића, Београд, 2009.

МИОДРАГ БУЛАТОВИЋ Црвени петао лети према небу

Драган М. Јеремић, Прсти неверног Томе, Београд 1965; Радован Вучковић, „Трагикомични и
романескни свет Миодрага Булатовића”, Проблеми, писци и дела I, 1974; Зоран Глушчевић,

3
„Поезија нишчих и бедних“, поговор у: М. Булатовић, Црвени петао лети према небу, Београд
1982; Петар Милосављевић, „Романи Миодрага Булатовића у светлу интертекстовних
надовезивања : десимболизација и симболизација у роману Црвени петао лети према небу“,
Домети, год. XVI, бр.56, 1989; Станко Кораћ, Модели приповиједања, Загреб, 1991; Петар
Џаџић, Из дана у дан I (1962), СД 6, Београд 1996; П. Пијановић, Поетика гротеске:
приповедна уметност Миодрага Булатовића, 2001; Младен Шукало, Одмрзавање језика:
поетика страности у дјелу Миодрага Булатовића , Бања Лука, Београд, 2002; МИОДРАГ
БУЛАТОВИЋ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ, зборник радова, Андријевица / Београд / Бијело
Поље 1997; О КЊИЖЕВНОМ ДЈЕЛУ МИОДРАГА БУЛАТОВИЋА, темат у: Стварање,
часопис за књижевност и културу, LII, бр. 1/5, 1997; Часлав Николић,  „На успон и пад једне
друге птице“, Лицеум, Крагујевац, 2011.

МЕША СЕЛИМОВИЋ Дервиш и смрт

Мухарем Первић, „Дервиш и песник“, Приповедање и мишљење, Београд 1978; Касим Прохић,
Чинити и бити, Сарајево, 1988; Мирослав Егерић, Дух и чин : есеји о романима Меше
Селимовића, Нови Сад, 2000; Часлав Ђорђевић, „Дервиш и Христос“, У мрежи симбола,
Београд 2002; Александар Јерков, „Златна књига Меше Селимовића”, поговор у: М.
Селимовић, Дервиш и смрт, 2004; Надија Реброња, Дервиш или човек, живот и смрт:
религијски подтекст романа "Дервиш и смрт" Меше Селимовића, Београд, 2010; Саша
Шмуља, „Процес и преображај у роману Дервиш и смрт Меше Селимовића“, Меша Селимовић
и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности, зборник радова, Бања Лука/ Источно
Сарајево, 2011; СПОМЕНИЦА МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА: поводом стогодишњице рођења (1919
– 2010), зборник, (ур. Предраг Палавестра), Београд, 2010; ДЈЕЛО МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА У
КЊИЖЕВНОЈ КРИТИЦИ, зборник радова, Сарајево 1986; КЊИЖЕВНО ДЈЕЛО МЕШЕ
СЕЛИМОВИЋА, зборник радова, Сарајево 1990.

АЛЕКСАНДАР ТИШМА Употреба човека

Владислава Рибникар Перишић, ,,НИН-ова награда за роман године.” Трећи програм, бр. 32,
год. 8, 1977; Бранко Поповић, ,,Поговор“ у: Употреба човека, Београд, 1981; Радоман Кордић,
„Механика детаља (Проза Александра Тишме)“, Тумачење књижевног дела, Горњи
Милановац, 1988; Јован Делић, „Ка поетици Александра Тишме“, Летопис матице српске, књ.
464, св.1/2, 1999; ПОВРАТАК МИРУ АЛЕКСАНДРА ТИШМЕ, зборник радова, Нови Сад,
2006.

СЛОБОДАН ЏУНИЋ Приповетке: „Вртопски смук“; „Под кишном звездом“;

„Оскоруша“; „Испод мртвачког моста“; „Кад залази, сунце је најлепше“
Павле Зорић, „Самоуништење и екстаза“, Песма и смрт, Београд 1976; Ивко Јовановић, „Од
реалистичког до митолошког у приповеткама Слободана Џунића“, Пиротски зборник, књ. 21,
1995; Миливоје Марковић, „Реалност и фантастика“, Пиротски зборник, књ. 21, 1995; Васа
Павковић, „Стилско-језичке промене у прози Слободана Џунића“, Пиротски зборник, књ. 21,
1995; Радивоје Микић, „Мотивација слике света и начина приповедања у прози Слободана
Џунића“, Опис приче, Ниш 1998; Михајло Пантић, „Митски потенцијал језика“,
Александријски синдром 3, Нови Сад 1999; Марко Недић, „Приповедање Слободана Џунића“,
Основа и прича, Београд 2002; Ана Радин, Мотив вампира у миту и књижевности, Београд
1996.

4
 ПОЕЗИЈА
СКЕНДЕР КУЛЕНОВИЋ, Сабране пјесме („Стојанка мајка Кнежопољка”, „Сонети
I–II”), 1977.
С. Раичковић, „Песничка понорница Скендера Куленовића”, Портрети песника, 1998;
Н. Петковић, „Стих и језик Скендера Куленовића”, Словенске пчеле у Грачаници, 2007.

СТЕВАН РАИЧКОВИЋ Сабрана дела 1 – 3, 1998 (Записи о црном Владимиру; Балада

о предвечерју („Балада о предвечерју“, „Песма траве“); Камена успаванка („Опрости камену
што ћути“, „Нити“, , „Камена успаванка“, „О сјај су смо врата краја“); Касно лето („Остани у
том лету“); Точак за мучење („Точак за мучење“, „Разговор с иловачом“))
Никола Кољевић, „Зрно на општем гумну и влат са коре“, Иконоборци и
иконобранитељи,1978; Никола Милошевић, „Раичковићева ‘сложена једноставност’“,
Књижевност и метафизика, 1996; Иван В. Лалић, „Искушење лирског певања ”, О поезији,
1997; Славко Леовац, „Стеван Раичковић“, Три знаменита песника, Београд 2000; Стеван
Раичковић, песник, зборник радова 2001; Јован Делић, „Прелазак у грумен глине ужежене : о
Раичковићевом ‘Разговору с иловачом’“, Летопис матице српске, књ. 481, св. 1-2,
2008;Поетика Стевана Раичковића, зборник радова, 2010; Драган Хамовић, Раичковић
(Песнички развој и поетичко окружење), 2011.

ВАСКО ПОПА Циклуси: Далеко у нама, Игре, Зев над зевовима, Ходочашћа, Ћеле-кула,
Поклоњење хромом вуку, Кућа насред друма
Светлана Велмар-Јанковић, „Васко Попа, чудотворац“, Уклетници, 1993; Дамњан
Антонијевић, Мит и стварност, 1996; Миодраг Петровић, Универзум Васка Попе, 1996;
Славко Леовац, „Васко Попа“, Три знаменита песника, 2000; Новица Петковић, „Увод у
тумачење Попине поетике”, Огледи о српским песницима, 2005; Светлана Шеатовић
Димитријевић, „Вако Попа – парадигма модерне циклизације“, Део као целина – целина као
део, 2012; Поезија Васка Попе, зборник радова, 1997.

МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ, 87 песама. Стуб сећања. Велика Скитија (Изабрана дела,

књ.1, 1981) Есеји: Есеји о српским песницима (два есеја о српским песницима 20. века по
избору)
Богдан А. Поповић, Епски распон Миодрага Павловића, 1985; Зоран Мишић, „Сунчева
светлост на стубу сећања”, Критика песничког искуства, 1996; Славко Леовац, „Миодраг
Павловић“, Три знаменита песника, 2000, 83–160; Љубомир Симовић, „О поезији Миодрага
Павловића”, Дупло дно, 2001; Павле Зорић, Миодраг Павловић – похвала светлости, 2002;
Иван В. Лалић, „Целовитост исказа и визије”, О поезији, 1997; Песништво и књижевна мисао
Миодрага Павловића, зборник радова, 2010.

БРАНКО МИЉКОВИЋ „Узалуд је будим“, Седам мртвих песника, „Триптихон за

Еуридику“, Утва златокрила, Похвале, „Море пре него усним“, „Песма за мој 27. рођендан“;
Есеји: „Биће и певање“, „Неразумљивост поезије“

5
 Драган М. Јеремић, „Бранко Миљковић“, Прсти неверног Томе, Београд 1965;
Александар Јовановић, „Траг утве златокриле у празном небу“, Поезија српског
неосимболизма, 1980; Миодраг Петровић, Песнички свет Бранка Миљковића, 1991; Хатиџа
Крњевић, Утва златокрила, 1996; Петар Џаџић, Бранко Миљковић или неукротива реч, СД
10,1996; Радивоје Микић, Орфејев двојник, 2002; Поезија и поетика Бранка Миљковића,
зборник радова, 1996.

ИВАН В. ЛАЛИЋ Иван В Лалић/Дела, 1,2,3: Опело, Орфејев други силазак, Рашка,
Византија VIII или Хиландар, Византија IX, О размерама, Kunsthistorisches Museum, Десет
сонета нерођеној кћери, Плава гробница,Четврти канон
Јован Христић, „Иван В. Лалић”, Есеји, 1994; Александар Јовановић, „Иван В. Лалић
или висока мера песничке уметности”, предговор у: Иван В. Лалић/Дела, књ. 1, 1997; Новица
Петковић, „Обнова канона”, Словенске пчеле у Грачаници, 2007; Постсимболистичка поетика
Ивана В. Лалића, зборник радова, 2007; Светлана Шеатовић Димитријевић, „Циклуси у поезији
Ивана В. Лалића“, Део као целина – целина као део, 2012;

ЉУБОМИР СИМОВИЋ, Хлеб и со, 1987:, „Небеска земља“, „Вече над земљом“,
„Гозба“, „Тражење речи“; Шлемови; „Клетве“, „Балада о Стојковићима“, „Небески знаци изнад
Београда“; „Преображење“, „Мркла јесен“; Десет обраћања Богородици Тројеручици
хиландарској;

Миодраг Павловић, „Једно читање поезије Љубомира Симовића“, предговор у: Љубомир

Симовић, Хлеб и со, 1987; Павле Зорић, „Љубомир Симовић“, Врхови, 1991; Портрет
Љубомира Симовића, темат, часопис Повеља (Краљево), XXVI/1, 1996; Иван В. Лалић,
„Таленат и зрелост”, О поезији, 1997; Александар. Јерков, Смисао (српског) стиха,
књига 2: Само/оспоравање, 2010; Песничке вертикале Љубомира Симовића, зборник
радова, 2011.

БРАНИСЛАВ ПЕТРОВИЋ, МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ И МАТИЈА

БЕЋКОВИЋ у прегледу (Бранислав Петровић, песник, Зборник радова, Краљево,
1999; Песничко дело и мисао Милована Данојлића, зборник радова, Београд-Требиње,
2013; О песмама, поемама и поетици Матије Бећковића, зборник радова, Београд-
Требиње, 2012)

КРИТИКА

ЗОРАН МИШИЋ „Поезија опседнутих ведрина“, „Сунчева светлост на стубу

сећања“, „Песничко и критичарско искуство“, „Певање и мишљење“
ЗОРАН МИШИЋ 1921–1976, зборник радова, Београд 1978: Ђорђије Вуковић, „Зоран
Мишић“; Света Лукић, „Мишићева одбрана поезије“; Александар Петров, „Мишићеве
књижевне битке“; Никола Кољевић, „Зоран Мишић и наш поратни модернизам“;
Новица Петковић, „Мишићев прилог развитку српске поезије“; Светозар Бркић,
„Присутност Зорана Мишића“

6
ПЕТАР ЏАЏИЋ „Критика јуче и данас“, „Човек са теразијама или неригидно
критичарево ја“, „Јован Скерлић као књижевни полемичар“
Мирослав Егерић, „Критика као мера и усвајање вредности“, Дела и дани, III, Нови Сад
1991; КРИТИЧАРИ О ЏАЏИЋУ, у: П.Џаџић, Из дана у дан III, СД 7, 481–
514;ОКРУГЛИ СТО: О делу Петра Џаџића, (темат), Књижевност, Београд, LI/1–2
(1997), 174–233.

ЗОРАН ГАВРИЛОВИЋ „Противречна природа смисла и положаја критике“,

„Драма развоја: улога књижевности у схватањима српске критике“
Света Лукић, „Естетичка начела и критичарска акција Зорана Гавриловића“, у: З.
Гавриловић, Неизвесности, Београд 1985; Бранко Поповић, „Зоран Гавриловић: Поезија и
историјa“, Самосвест критике, Београд 1987; Никша Стипчевић, „О Зорану Гавриловићу“,
Критичке и друге минијатуре, Нови Сад 2002, 160–166; КЊИЖЕВНА КРИТИКА И
ЕСТЕТИКА (о књизи Зорана Гавриловића О критици – округли сто), Гледишта, Београд,
XVII/6 (1976), 541–592.

РАДОМИР КОНСТАНТИНОВИЋ „Душан Васиљев“

Зоран Гавриловић, „Радомир Константиновић: Биће и Језик“, Неизвесности, Београд
1985; Јован Пејчић, „Разумевање као отварање егзистенцијалним могућностима
(Радомир Константиновић)“, Облик и реч критике, Београд 1994, 45–54; БИЋЕ И
ЈЕЗИК РАДОМИРА КОНСТАНТИНОВИЋА. Округли сто, Трећи програм, Београд,
XIV/54 (1982); БИЋЕ И ЈЕЗИК РАДОМИРА КОНСТАНТИНОВИЋА. Округли сто,
Књижевност, Београд, XXXIX/8–9 (1984)

ДРАГИША ЖИВКОВИЋ „Теоријски нацрт за историјскокњижевну

периодизацију“, „Типолошко компаративно проучавање књижевности“, „Стилистичко
проучавање књижевности“
О Европским оквирима српске књижевности I–V. Округли сто, у: Д. Живковић,
Европски оквири српске књижевности, VI, Београд 1998, стр. 173-251; КЊИЖЕВНИ
ТЕОРЕТИЧАР, СТИЛИСТИЧАР, ИСТОРИЧАР И КОМПАРАТИСТА ДРАГИША
ЖИВКОВИЋ, зборник радова, Београд, 2015;

ДРАМА

ЈОВАН ХРИСТИЋ Чисте руке

Драган М. Јеремић, „Хеленски мит и егзистенцијалистичка етика“, Пером као
скалпелом, Београд 1969; Петар Марјановић, Српски драмски писци XX столећа,
Београд, 2000; Светислав Јованов, „Сфинге и Пастири Јована Христића“, Обманути
ерос, Београд 1999; Владимир Стаменковић, Драме Јована Христића, ДРАМА (прир.
Р. Јовановић), СКуКК 11, Београд, 1973.

7
 БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ Бановић Страхиња
Рашко Јовановић, „Бановић Страхиња Борислава Михајловића Михиза“, ДРАМА
(прир. Р. Јовановић), СКуКК 11, Београд, 1973, 394–399; Петар Марјановић, Српски
драмски писци XX столећа, Београд, 2000; ДРУГИ – О МИХИЗУ, зборник (прир. М.
Јанковић, В. Јанковић), Београд, 1998 (Милан Тополовачки, „Драмско дело
Борислава Михајловића Михиза“; Јован Ћирилов, „Михизове драме заједно“);
Светислав Јованов, „Борислав Михајловић Михиз: Мала алегорија у великој причи“,
Обманути ерос, Београд 1999; Бојана Поповић, Живот и дело Борислава
Михајловића Михиза (докторска дисертација одбрањена 2015); Љиљана Пешикан
Љуштановић, „Песма о изузетном јунаку и драма о Жени с тајном (Бановић
Страхиња Старца Милије и Бановић Страхиња Борислава Михајловића Михиза)“,
Кад је била кнежева вечера?, Нови Сад, 2009.

ВЕЛИМИР ЛУКИЋ Дуги живот краља Освалда

Рашко Јовановић, „Театри фарси Велимира Лукића“, Драма у СК у КК 11, Београд,
1973; Слободан Селенић, „Савремена српска драма“, у: Антологија савремене српске
драме, Београд, 1977; Владимир Стаменковић, Предговор у: Изабране драме
Велимира Лукића, Српска књижевност-Драма, Београд 1987; Петар Марјановић,
Српски драмски писци XX столећа, Београд, 1997;

АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ Мрешћење шарана

Мирјана Миочиновић, Есеји о драми, Београд 1975; Петар Марјановић, Српски
драмски писци XX столећа, Београд 22000; Душко Бабић, Позориште ирационалног,
Нови Сад 1988; Драгана Бесара, „Елементи фарсе у драмама Александра Поповића“,
Зборник Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад), XLVIII/2–3, 2000; Бранка
Јакшић Провчи, Паралеле и сусретања – Душан Ковачевић и Александар Поповић,
Нови Сад, 2012.

*Наведена секундарна литература није обавезна у целини него у ширем или ужем избору.