1
Акатист иконе Пресвете Богородице
Иверске
Кондак 1
Теби, Владичици нашој Богородици,
Војвоткињи која се бори за нас похвалне песме
ми, слуге Твоје, приносимо, јер смо приспећем
часне иконе Твоје штит силни, стену
неразрушиву и увек будну стражу стекли. А
Ти, Владичице, пошто имаш моћ непобедиву,
од свих нас непријатеља видивих и невидивих
закрили и заштити, и од сваке повреде душевне
и телесне избави, да Ти кличемо: Радуј се,
Блага Вратарко, која вернима двери рајске
отвараш!
Икос 1
Ангео Првак послан би да Богородици,
када јој паде у удео апостолско служење у
земљи Иверској каже: "Не иди из Јерусалима,
Твој удео откриће Ти се касније, Ти ћеш се
потрудити у земљи коју Ти Бог изволе дати."
Стога Ти кличемо: Радуј се, јер се Тобом
Јеванђеље благовести! Радуј се, јер се Тобом
идолска прелест уништава! Радуј се, јер се
Тобом власт кнеза таме развејава! Радуј се, јер
се Тобом царство Христово утврђује! Радуј се,
позивање ка светлости Јеванђеља оних који су
у таму идолослужења пали! Радуј се, јер од
робовања ђаволу у слободу славе деце Божије
преводиш! Радуј се, спремна слушкињо Сина
Твога и Бога! Радуј се, јер послушањем
непослушност Евину исцељујеш! Радуј се,
висино добродетељи! Радуј се, дубино
смиреноумља! Радуј се, јер Тобом неверни
Творца познају! Радуј се, јер се Тобом верни
Оцу усиновљују! Радуј се, Блага Вратарко, која
вернима двери рајске отвараш!
Кондак 2
Видећи дивно и ново промишљање о
Себи, Света Дјева као слушкиња Господња,
свагда спремна да твори вољу Његову, завапи:
Алилуја!
Икос 2
Господ Ти, Пречиста, откри да
тајанствене речи Ангела разумеш и управи пут
Твој ка гори Атонској где си Јеванђеље
проповедала. Тако се удео Твој откри и ми
стога радосно кличемо: Радуј се, јер си Својим
доласком Атон освештала! Радуј се, јер си тамо
све идоле оборила! Радуј се, јер си тамо веру
истиниту засејала! Радуј се, јер си неверје
одагнала! Радуј се, јер си ову гору за свој удео
изабрала! Радуј се, јер си овоме месту благодат
обећала! Радуј се, Дародавко земних добара
вернима који овде живе! Радуј се,
Покровитељко њиховог вечног спасења! Радуј
се, усрдна Заступнице свих оних који на уделу
Твоме живе! Радуј се, свих њихових
непријатеља устрашење! Радуј се, јер си
милост Сина свога овоме месту до краја
времена обећала! Радуј се, јер си прорекла да
благодат Његова неће никада одступити! Радуј
се, Блага Вратарко, која вернима двери рајске
отвараш!
Кондак 3
Сила Свевишњега заступништвом
Богоматере Свету Гору осени и долине и шуме
њене показа као пространу њиву за све оне
који хоће да монашким животом жању спасење
и који поју: Алилуја!
Икос 3
Промишљајући о уделу Своме, Ти си
људима Иверске земље, на месту на коме си и
сама на Атон пристала, обитељ за род њихов
устројила, као тихо пристаниште за оне који
траже спасење и усхтела си да им као штит и
одбрану икону Своју дарујеш, да Ти сви кличу:
Радуј се, јер си проповедницу Јеванђеља у
земљу Иверску послала! Радуј се, јер си ту
земљу од идолске заблуде ка Христовој
светлости обратила! Радуј се, лозо непролазног
чокота, која си дивну лозу даровала! Радуј се,
јер си учинила да из ње грожђе чуда добре вере
израсте! Радуј се, јер си на Атону духовни луг
засадила! Радуј се, јер си из њега струју
духовног просвећења земљи Иверској
источила! Радуј се, Јевтимијева златословесна
уста! Радуј се, Торникијева непобедива снаго!
Радуј се, укрепљење благочестивих царева!
Радуј се, заштито монаха! Радуј се, тихо
пристаниште оних који спасење траже! Радуј
се, јер им вечни покој припремаш! Радуј се,
Блага Вратарко, која вернима двери рајске
отвараш!
Кондак 4
Имајући у себи буру сумњалачких
помисли, часна удовица из Никеје уздрхта
видећи како из свете и пречасне иконе
 2
Богоматере, коју војник иконоборац копљем
прободе, одмах потече крв. Обузета страхом да
света икона не буде изложена порузи, она је са
молитвом и сузама у море баци. Но, угледавши
је да по води ка западу иде, она са весељем
ускликну: Алилуја!
Икос 4
Видевши јављање пламена на мору, који
беше као стуб огњени чији врх досезаше до
небеса и који као сунце по ноћи блисташе,
монаси Свете Горе ка обали похиташе.
Угледавши Свету икону Богоматере, вишњом
силом ношену по води, завапише Благодатној:
Радуј се, Купино, коју законодавац унапред
провиде! Радуј се, Лествице, којом сиђе Бог,
која до Небеса досежеш! Радуј се, мосте, који
све са земље на небо преводиш! Радуј се, јер си
Светлост неизрециву родила! Радуј се, јер
начин ником ниси открила! Радуј се, јер
обучена у сунце благодаћу и славом целој
васељени сијаш! Радуј се, муњо, која душе
просвећујеш, а мисли верних озарујеш! Радуј
се, светлости, која у тами светлиш! Радуј се, јер
си многосветло просвећење заблистала! Радуј
се, Блага Вратарко, која вернима двери рајске
отвараш!
Кондак 5
Хотећи да своју Богом вођену икону
Иверској обитељи даш, Ти си, Богомати,
преподобном Гаврилу рекла: "Пођи са
монасима на обалу мора, отисни се на пучину,
и узми икону Моју". Он, пак, окриљен вером и
љубављу, хођаше по води као по суву и узе је у
наручје своје. Нашавши другима недоступно
благо, које дoђе у наслеђе монасима његовог
Иверског рода, веселећи се појаше: Алилуја!
Икос 5
Гледајући како икона Богоматере много
пута невидивом силом бива пренета из
манастирског храма на зидине обитељи,
иверски монаси се дивише и стајаху кличући
јој овако: Радуј се, јер си изволела да нам свету
икону Своју даш! Радуј се, јер си нам обећала
да ће нам Она покров бити! Радуј се, јер си
љубав Своју према обитељи нашој показала!
Радуј се, јер си благо промишљење о Њој
пројавила! Радуј се, помоћи наша у туђој
земљи! Радуј се, утехо у странствовању нашем!
Радуј се, благовољење Божије према нама!
Радуј се, смелости наша према Богу! Радуј се,
избављење од суза наших! Радуј се,
Заштитнице сиротана! Радуј се, и наша
заштито! Радуј се, једина радости наша! Радуј
се, Блага Вратарко, која вернима двери рајске
отвараш!
Кондак 6
Чинећи од Гаврила проповедника воље
Своје, Ти му, Владичице рече: "Не дођох да ме
ви чувате, него да Ја будем чуварка ваша, не
само у овом него и у будућем веку. Ево, дајем
вам знамење: све док у манастиру видите
икону моју, неће вам недостајати благодати и
милости од Сина мога, да би Му сви клицали:
Алилуја!
Икос 6
Велика радост, Богомати, засија онима
који слушаху обећања Твоја. Теби, небеској
Вратарки, монаси са радошћу сазидаше храм
на вратима обитељи и овако клицаше: Радуј се,
Чуварко наша у садашњем веку! Радуј се,
Заступнице наша у будућем! Радуј се, јер нас
страху Божијем поучаваш! Радуј се, јер нас на
пут добродетељи упућујеш! Радуј се, смелости
наша и надо! Радуј се, покрове наш и уздање!
Радуј се, јер си милосрђе Сина Свога према
нама приклонила! Радуј се, јер си нам открила
да ће благодат Његова неоскудно са нама
пребивати! Радуј се, јер си као залог милости
икону Своју свету даровала! Радуј се, јер си је
даром чудотворства обдарила! Радуј се, јер
нападе свакога зла од обитељи одбијаш! Радуј
се, јер свему доброме пролаз омогућаваш!
Радуј се, Блага Вратарко, која вернима двери
рајске отвараш!
Кондак 7
Када једном злочестиви Амир хтеде да
разори обитељ Иверску и да растера стадо
монаха тамо сабрано, брзо познаде силну
заштиту коју обитељ има од Богоматере.
Видевши своје лађе на пучини потопљене, а
ратнике своје изгинуле, он са смирењем
дошавши даде обитељи сребро и злато,
просећи молитве. Видевши све то, монаси
завапише Богу: Алилуја!
Икос 7
Ти, Богомати, показа нова и безбројна
чуда, јер када би оскудица вина, брашна и уља,
Ти овиме обитељ снабде и, исцељујући
опседнуте, даде оздрављење хромима, а
слепима прогледање и сваку болест излечи, да
би сви који виде та чуда овако певали: Радуј се,
изабрана Војвоткињо која непријатеље
побеђујеш! Радуј се, брза Помоћнице онима
који Те призивају! Радуј се, јер мољења наша
 3
не презиреш! Радуј се, јер се обећања Свога не
одричеш! Радуј се, јер жалост обитељи у
радост претвараш! Радуј се, јер обитељ од
оскудица избављаш! Радуј се, прогледање
слепих! Радуј се, оздрављење хромих! Радуј се,
исцелитељко свих немоћних! Радуј се,
утешитељко свих жалосних! Радуј се, јер не
престајеш да промишљаш о нама и да нас
спасаваш! Радуј се, јер нас од толиких невоља
избављаш! Радуј се, Блага Вратарко, која
вернима двери рајске отвараш!
Кондак 8
Чувши за пречудесну заштиту Иверске
обитељи иконом Богоматере, патријарх Никон
зажеле да и Руска земља задобије учешће у
Њеној благодати. Стога, устројивши обитељ у
част славне иконе, усрдно измоли изображење
чудотворне иконе Богоматере, да Њеним
покровом штићени кличу Богу: Алилуја!
Икос 8
Сва будући у вишњима, но ни од
земнородних не одступајући, Ти си, Богомати,
благоизволела да дарујеш новој обитељи у
земљи Руској благодат Твоју ради утврђења
обитељи Печерске кроз часну икону Твоју,
којом си благословила и Атон када си дала бла-
гослов горе Атонске преподобном Антонију,
стога Ти кличемо: Радуј се, покрове земље
Руске шири од облака! Радуј се, утврђење и
ограђење православне вере у њој! Радуј се,
непоколебиви стубе цркве православне! Радуј
се, разобличење јереси и раскола! Радуј се, јер
си блиставим зрацима са чудотворним иконама
сву земљу озарила! Радуј се, јер из њих дарове
исцелења и милости точиш! Радуј се, власти
царева наших утврђење! Радуј се, непријатеља
наших устрашење! Радуј се, весеље светитеља!
Радуј се, похвало свештеника! Радуј се,
наставнице монаха! Радуј се, свега рода нашега
спасење! Радуј се, Блага Вратарко, која двери
рајске вернима отвараш!
Кондак 9
Старајући се усрдно око сликања часне
иконе милостиве Вратарке, сабор испосника
Иверских саврши молебна пјенија, а
освештаном водом са чудесне иконе омише
даску, на којој ће се часни лик изобразити.
Преподобног Јамвлиха, који се подвизавао
постом и бдењем са свом братијом, освешташе
светом водом и моштима светих, да би
насликао икону Богоматере, свагда се молећи и
вапијући Богу: Алилуја!
Икос 9
Речите говорнике видимо као рибе
безгласне пред Тобом, Богородице, јер не знају
како да похвале сва чуда Твоја јављена роду
нашему светом иконом Твојом, јер још на путу
за земљу Руску чињаше чуда, јер нареди
благочестивоме Мануилу да да откуп
невернима који су забрањивали пролазак до
земље Руске, а после му двоструко узврати.
Ми, дивећи се, са вером кличемо Ти: Радуј се,
неисцрпни источниче чудеса! Радуј се,
Дародавко сваке милости! Радуј се, пред Богом
за нас усрдна заступнице! Радуј се, ризницо
Његовог промишљања о нама! Радуј се, оних
који су у невољама прибежиште! Радуј се,
жалосних утехо! Радуј се, болесних исцелење!
Радуј се, немоћних укрепљење! Радуј се,
удовица заступање! Радуј се, милосрдна мати
свих сиротих! Радуј се, заблуделих на пут
истине обраћење! Радуј се, призивање
грешника на покајање! Радуј се, Блага
Вратарко, која вернима двери рајске отвараш!
Кондак 10
Желећи да многе људе од невоља и
жалости спасеш Ти, Богомати, неисцрпан
извор милости од Своје иконе роду нашем
изливаш. Јер, ето, и у царском граду Москви се
свима који Те поштују као Блага Вратарка
јављаш, брзу им помоћ дарујући, У новој
обитељи Иверској струје благодати од Своје
иконе изливаш, као и у другим градовима,
обитељима и селима, свима који Те поштују
корисне молитве испуњавајући. Стога,
прослављајући Бога, Који нам такву благодат
даде, Њему кличемо: Алилуја!
Икос 10
Стена си, Богородице, монашкоме лику
и свима који Теби прибегавају, јер Творац неба
и земље, настанивши се у Твојој девичанској
утроби, научи све ревнитеље у чистоти и
целомудрености да Теби овако говоре: Радуј
се, изабрани сасуде девствености! Радуј се,
најчистији примеру целомудрености! Радуј се,
палато бесеменог зачећа! Радуј се, Невесто
Неневесна! Радуј се, јер си Сејача чистоте
родила! Радуј се, јер си верне са Господом
сјединила! Радуј се, брза Помоћнице у бури
искушења! Радуј се, јер вражије нападе
одбијаш! Радуј се, јер маглу погубних за душу
страсти одгониш! Радуј се, јер помисли
очишћујеш! Радуј се, јер нас учиш да земаљске
сласти презиремо! Радуј се, јер умове и срца ка
 4
небеском уздижеш! Радуј се, Блага Вратарко,
која вернима двери рајске отвараш!
Кондак 11
Свако појање које покушава да испева
сва милосрђа Твоја бива поражено, јер, када
бисмо Ти, Владичице наша Богородице,
принели онолико песама колико је песка, ни
онда не бисмо учинили ништа достојно онога
што Ти дајеш нама, који Ти кличемо: Алилуја!
Икос 11
Као светлоносну буктињу онима који су
у тами незнања видимо свету икону
Богоматере; јер Она, примивши невештаствени
огањ благодати, све зрацима чуда Својих
озарује, учећи их да Благословеној кличу
овако: Радуј се, у свакој невољи хитра
Помоћнице! Радуј се, у тугама брзо услишење!
Радуј се јер нас од огња, мача и напада
иноплеменика избављаш! Радуј се, јер нас од
глади и изненадне смрти ослобађаш! Радуј се,
јер нас од рана и смртоносних опасности
чуваш! Радуј се, очекивана помоћнице онима
који по суву и по води путују! Радуј се,
душевних и телесних рана излечење! Радуј се,
јер Ти у своје руке оне које лекари остављају
примаш!Радуј се, милосрдна утешитељко свих
жалосних и обремењених! Радуј се, јер се од
презрених и одбачених не одвраћаш! Радуј се,
јер из јаме погибељи очајнике избављаш! Радуј
се, јер и мене обнаженог од добрих дела без
Свога покрова и заступања не остављаш! Радуј
се, Блага Вратарко, која вернима двери рајске
отвараш!
Кондак 12
Пошто зажеле да подари опроштај
старих грехова, Ослободилац свих људи од
дугова, Тобом се приближи онима који се беху
удаљили од Његове благодати и, подеравши
обвезницу, дарова нам силно заступништво
Благодатне, да јој сви молитвено кличемо:
Алилуја!
Икос 12
Опевајући Твоја чудеса која нам се
откривају у овом животу, ми Тебе, Богородице,
као неисцрпни извор милости хвалимо. Стога,
припадајући Ти пред чудотворном иконом
Твојом, Тебе смирено молимо: буди нам
покров и заштита, и у дан кончине наше и када
дође време да станемо на суд пред Страшним
Престолом Сина Твога, да бисмо Ти клицали:
Радуј се, јер у слави уз Престо Сина свога
седиш и тамо нас се опомињеш! Радуј се, јер
вечно са Сином Својим и Богом царујеш и нас
заступаш! Радуј се, јер онима који се уздају у
Тебе непостидан крај живота дајеш! Радуј се,
од страшних митарстава избављење! Радуј се,
од власти кнеза ваздушног ослобођење! Радуј
се, грехова наших непомињање! Радуј се, надо
блаженог живота у Господу! Радуј се, јер
онима који се уздају у Тебе стајање са десне
стране Сина свога припремаш! Радуј се, јер нас
удостојаваш да чујемо блажени глас Његов
који нам наслеђе Небеског Царства обећава!
Радуј се, блага Мати, која све оне који Те
поштују у Своју близину примаш! Радуј се,
силна надо у вечно спасење свих хришћана!
Радуј се, Блага Вратарко, која вернима двери
рајске отвараш!
Кондак 13
О, Свехвална Мати, Пресвета Госпођо
Дјево Богородице! Погледај на нас који Ти
смирено са сузама приносимо ово мало
мољење пред Пречистим ликом Твојим и који
сву наду и уздање у Тебе полажемо. Избави
нас од свих невоља и напасти у животу овоме и
ослободи будућих мука, да спасени Тобом
свагда кличемо: Алилуја!
Овај се кондак говори трипут.
И опет:
Икос 1
Ангео Првак послан би да Богородици,
када јој паде у удео апостолско служење у
земљи Иверској каже: "Не иди из Јерусалима,
Твој удео откриће Ти се касније, Ти ћеш се
потрудити у земљи коју Ти Бог изволе дати."
Стога Ти кличемо: Радуј се, јер се Тобом
Јеванђеље благовести! Радуј се, јер се Тобом
идолска прелест уништава! Радуј се, јер се
Тобом власт кнеза таме развејава! Радуј се, јер
се Тобом царство Христово утврђује! Радуј се,
позивање ка светлости Јеванђеља оних који су
у таму идолослужења пали! Радуј се, јер од
робовања ђаволу у слободу славе деце Божије
преводиш! Радуј се, спремна слушкињо Сина
Твога и Бога! Радуј се, јер послушањем
непослушност Евину исцељујеш! Радуј се,
висино добродетељи! Радуј се, дубино
смиреноумља! Радуј се, јер Тобом неверни
Творца познају! Радуј се, јер се Тобом верни
Оцу усиновљују! Радуј се, Блага Вратарко, која
вернима двери рајске отвараш!
Кондак 1
 5
Теби, Владичици нашој Богородици,
Војвоткињи која се бори за нас похвалне песме
ми, слуге Твоје, приносимо, јер смо приспећем
часне иконе Твоје штит силни, стену
неразрушиву и увек будну стражу стекли. А
Ти, Владичице, пошто имаш моћ непобедиву,
од свих нас непријатеља видивих и невидивих
закрили и заштити, и од сваке повреде душевне
и телесне избави, да Ти кличемо: Радуј се,
Блага Вратарко, која вернима двери рајске
отвараш!
После силаска Светога Духа на Пречисту
Богородицу и на Апостоле они су бацали коцке ко
од њих у коју земљу треба да иде на Проповед
Еванђеља. Божијој Мајци је коцка доделила ради
овог подвига Иверску земљу, али анђео који се
јавио је објавио да ће се то испунити касније, а да
Она сад треба да проповеда у другој земљи. У то
време Лазар Четвородневни, кога је Спаситељ
некада васкрсао, био је Епископ Кипра. Он је
усрдно желео да види Пресвету Богородицу, али
сам није могао да дође у Јерусалим, страха ради
јудејског. Сазнавши за ово, Мајка Божија је са
љубљеним учеником Христовим Апостолом
Јованом кренула бродом на Кипар. Неочекивано је
почео да дува супротни ветар и дотерао је брод до
Атонске Горе. Ова гора је у то време била препуна
идола: на њој се налазио велики Аполонов храм.
Чим се брод са Богородицом приближио
пристаништу зачуо се глас: "Сиђите са Горе, људи
прелашћени Аполоном, на Климентово
пристаниште и примите Марију, Мајку великога
Бога Исуса". Чувши ово, сви су похитали на морску
обалу према пристаништу, с поштовањем су
дочекали Мајку Божију и питали Је како је Она
родила Бога и како Му је Име. Пресвета
Богородица им је објаснила тајну оваплоћења и
живот Господа Исуса Христа. Сви који су Је
слушали пали су поклонили се Богу, који је рођен
од Ње, а Њој су указали побожно поштовање и,
поверовавши, крстили се. Проповедајући
Еванђеље, Мајка Божија је учинила овде много
чудеса, и, обрадовавши се духом, рекла: "Ово место
нека буде моја изабрана земља, коју ми је дао мој
Син, и мој Бог!" И благословивши народ, додала:
"Благодат Божија нека буде на овом месту и на
људима који овде живе с вером и побожношћу и
који чувају заповести Сина и Бога Мога!... и биће
им припремљен Вечни Живот, и неће им Син Мој
ускратити милост овоме месту до свршетка века. Ја
ћу бити Заступница овога места и топла
посредница Богу" (икос 1,2).
Пресвета Богородица није оставила ни свој
први удео, Иверску земљу. Она се јавила Светој
Нини будућој просветитељици Грузије и дала јој
крст од винове лозе са речима: "Узми овај крст, он
ће ти бити штит и бедем против свих видљивих и
невидљивих непријатеља. Иди у земљу Иверску,
благовествуј тамо Еванђеље господа Исуса Христа
и стећи ћеш од Њега благодат. Ја ћу ти бити
покровитељица." Равноапостолна Нина је дошла у
Иверију око 219. године и ревносно је проповедала
Еванђеље, поткрепљујући благовествовање
мноштвом чудеса и исцелења, те се већ 324. године
хришћанство коначно учврстило у Грузији (икос 3).
Године 971. посредовањем игумана
Студитског манастира у Цариграду, Јефимија, на
Атону је, упоредо са традиционалним
отшелништвом, био озакоњен киновијски
(општежитељни) облик монашког живота. Нешто
пре тога, око 965. године, грузијски куропалат
Јован и византијски војсковођа Торникије, са
групом Грузина дошли су на Атон и 980. године
близу места где је пристао брод са Мајком
Божијом, основали Иверски манастир (икос 3).
У 9. веку, у време суровог гоњења светих
икона, близу града Никеје живела је побожна
удовица са сином. У цркви коју је изградила својом
усрдношћу налазила се чудотворна икона Мајке
Божије. Један војник кога су послали да уништава
свете иконе, ударио је копљем у Богородичин лик и
одмах је из прободене иконе потекла крв.
Запрепашћени војник је пао пред иконом кајући се,
напустио је јерес и завршио је живот као строги
подвижник. Желећи да спасе икону од поруге,
после усрдне молитве Богородици, удовица је
икону спустила у море. На њену велику радост
икона није упала у воду, већ је стојећи право
кренула морем према западу. После тога
Промислом Божијим њен син се упутио у Грчку и
примио монаштво у Атоском манастиру и од њега
су монаси касније сазнали о икони коју је у воду
спустила његова мајка (кондак 4).
Једном су монаси Иверске обитељи
угледали на мору огњени стуб који је допирао до
неба у чијем подножју се налазила стојећи на води
икона Богородице. Појава је трајала неколико дана
и ноћи, али кад год би се монаси приближили,
икона би се удаљавала од њих (икос 4). После
усрдне молитве Пресвета Богородица јавила се
преподобном старцу Гаврилу и рекла: "Реци
старешини и браћи, да хоћу да им дам икону моју
као заштиту и помоћ, и ушавши у море, иди с
вером по таласима: тада ће сви сазнати моју љубав
и благовољење према вашој обитељи". Старац је
рекао све старешини о виђењу, и ујутру су сви
монаси са молбеним певањем кренули на обалу,
старац је смело кренуо по води, и удостојио се да
узме на руке чудотворну икону (кондак 5) коју су
ставили у за њу направљену капелу на обали, и три
дана су се молили пред њом. Затим су икону
пренели у саборни храм обитељи, а на обали, на
месту где се налазила икона, избио је извор чисте
слатке воде. Сутрадан икону нису нашли на оном
месту где су је ставили, већ су је открили изнад
манастирске капије. Икону су вратили на
претходно место, али ујутру је она опет била изнад
капије (икос 5). Тако се понављало неколико пута,
док се најзад Пресвета Богородица није јавила
 6
преподобном Гаврилу и рекла: "Иди у манастир и
реци монасима да ме више не искушавају. Нисам
због тога дошла да бисте ви мене чували, већ да
бих ја чувала вас... догод моја икона буде у вашој
обитељи, дотле ће благодат Сина Мога бити са
вама" (кондак 6). И монаси су изградили цркву
изнад капије у част Богородице, Чуварке обитељи,
у којој се чудотворна икона налази и данас (икос 6).
Историја Иверског манастира сачувала је мноштво
случајева чудесне помоћи Мајке Божије:
избављење обитељи од варвара, чудесно
обнављање залиха пшеница, вина и уља, исцелења
болесних. Када су муслимани допловили на Атон, и
пустошили обитељ, монаси су се сакрили у
манастирској кули и са сузама молили Пресвету
Богородицу пред Њеном Иверском иконом за
помоћ. Подигла се страшна бура и уништила све
разбојничке бродове, осим онога на којем се
налазио њихов вођа. Запањен чудом гнева Божијег,
он се покајао, молио монахе да му се опросте греси,
и принео многе дарове на обнову обитељи.
Друго чудо је следеће: Један путник-
намерник затражи хлеба од портара манастира
Ивирона, али га овај одби. Када није добио хлеба
отишао је жалостан од Манастира (на удаљеност од
око 15 минута хода) и сео гладан под једно дрво.
Одмах се јавила Богородица и дала му златник да
купи хлеб. Путник-намерник се врати у Манастир и
показа златник рекавши да га је добио од непознате
Госпође. Монаси су препознали златник са Иконе,
те му објаснише да жене немају приступ на Свету
Гору и да је он тај златник добио од саме
Богородице. Овај поклоник је затим на том месту
саградио познато поклоничко место у Светој Гори.
Чудотворна икона Мајке Божије била је добро
позната и у Русији, те је архимандрит Новоспаског
манастира Никон, касније Најсветији партијарх
целе Русије, обратио архимандриту Иверског
Атонског манастира Пахонију, са молбом да му
пошаље копију чудотворне иконе Пресвете
Богородице. У писму архимандрит Пахоније је
описао како је осликана чудотворна копија: "...
Сакупивши сву своју браћу... одслужили смо
велико молбено певање од вечери до зоре, и
осветили воду са светим моштима, и светом водом
смо поливали чудотворну икону Пресвете
Богородице Портаитису (Вратарицу), и у велики
чабар смо ту воду скупили, и скупивши поново
поливали нову даску коју смо начинили сву од
дрвета кипариса, и поново смо сакупили ту свету
воду у чабар, а затим смо служили Божанствену и
свету литургију са великим страхом, и после свете
литургије дали смо ту свету воду и свете мошти
иконописцу, преподобном иноку, свештенику и
духовном оцу, господину Јавнлиху Романову, да би
он помешавши свету воду и свете мошти са бојама,
насликао свету икону. Даље се каже да је
иконописац само у суботу и недељу употребљавао
храм, а браћа су два пута у недељи служила
свеноћно бдење и литургију. "И тако она
(новонаписана) не разликује се ничим од прве
иконе: ни дужином, ни ширином, ни ликом ..."
(кондак 9). 13. октобра 1648. године икона је
довезена у Москву и свечано дочекана крај
Васкрсне капије од стране мноштва народа, цара
Алексеја Михаиловича и партијарха Јосифа. Затим
се ова икона налазила у Московском Новодевичјем
манастиру. За Иверску капелу крај Васкршње
капије, капеле саграђене у част дочека Атонске
чудотворне иконе, био је начињена копија која је
добила назив Московског. Сада се ова чудотворна
икона налази у Московском храму, у част
васрксења Христовог, у Сокољницима.
Ступивши на патријаршијски престо,
најсветији патријарх Никоније имао је намеру да на
једном острву Валдејског језера, изгради манастир
у част Иверске иконе Мајке Божије, налик на
Атонски Иверски манастир. На Атон су били
послани вешти живописци да би насликали нову
копију древне Иверске иконе Мајке Божије и да
саставе тачан план Иверског манастира. Иверски
Богородичин Светојезерски манастир основан је
1653. године, а 1656. године је са Атона донесена
новонасликана Иверска икона (кондак 8, икос 8).
Прво чудо од ове иконе догодило се још на путу.
Монаси који су носили икону, будући да нису
имали чиме да плате муслиманским превозницима
прелазак преко Дунава, одлучили су да се врате на
Атон, али Пресвета Дева која им се јавила у сну,
убеђивала их је да ће они срећно завршити свој пут.
Исте ноћи Она се јавила богатом Грку Мануилу,
заповедила му да превезе преко Дунава побожне
путнике и да их заштити од насиља турске страже.
Побожни Грк је платио за њих потребну царину и
на крају се одрекао богатог дара који му је послао
патријарх, због чега га је касније Пресвета
Богородица богато наградила (икос 9).
Од тада је Господ прославио Иверску икону
Мајке Божије многим чудесима и знамењима, и
њено поштовање се проширило по целој руској
земљи.
Света православна Црква празнује икону
Мајке Божије Иверске 25/ 12. фебруара; 26/13.
октобра.
Призива се у помоћ за откривање
решења насталих недоумица и проблема, као и
за заштиту дома.