Dinamička izdržljivost

ivost pri složenom

slo naprezanju
Pod složenim naprezanjem em se podrazumeva
istovremeno dejstvo dva ili više
vi različitih napona, na
primer, dva istorodna napona (zatezanje
(zateza i savijanje), ili
dva raznorodna napona (zatezanje
(zateza i uvijanje). U prvom
slučaju reč je o dva normalna napona, a u drugom, o
normalnom i tangentnom naponu. Ispitivanje
Ispitiva pri
složenom naprezanju u se izvodi tako što se pri
konstantnom naponu jednog od komponentnih
napona menja a drugi, sve dok ne dođe
do do loma
epruvete. Rezultati merenja a se unose u dijagrame
komponentnih napona (sl.2.14 i 15).
 s
sK
Sl. 2. 14
y
s
Dijagram izdržqivosti
pri složenom naprezanju,
naponi usled zatezanja i savijanja
z zK z

x
   
 z z  zK s x1 zK  zK  s
 zK  sK  sK

Ako su komponentni naponi istorodni, na primer, oba

normalna ili oba tangentna, dijagram ima oblik prave linije
(sl.2.14), koja se može
e opisati jednačinom
jedna
 zK
 z   zK  x   zK  s
 sK
odnosno
z 
 s 1
 zK  sK
tj. gde je:
z , s - normalni naponi usled zatezanja
zateza (z) i savijanja (s)
pri kojima dolazi do loma epruvete pri složenom
slo
naprezanju,
zK , sK - kritični
ni naponi pri kojima dolazi do loma epruvete
pri prostom naprezanju.
 
K
Sl. 2. 15
y

Dijagram izdržljivosti
pri složenom naprezanju,
normalni i tangentni naponi  K 

x
Ako su komponentni naponi raznorodni, na primer, jedan
normalan a drugi tangentan, dijagram ima oblik krive linije
(sl.2.15), koja se može
e opisati sličnom
sli jednačinom, stim što
figurišu kvadrati tih veličina,
2
2 2 2 2 K 2
  K  x  K  
2
K

odnosno
2 2
     
      1
 K   K 

ogde je:
 ,  - normalni, odnosno, tangentni naponi pri kojima
dolazi do loma epruvete pri složenom
slo naprezanju,
K , K - kritični
ni naponi pri kojima dolazi do loma epruvete
pri prostom naprezanju.
Vrednosti za kritičnene napone, koje se očitavaju
o
iz tabela ili dijagrama, važe
va za epruvetu
izrađenu od odgovarajuććeg materijala. Za
određivanje kritičnihnih napona za konkretni
mašinski
inski element (M) taj napon se mora
korigovati sa nizom koeficijenata koji uzimaju u
obzir: dimenzije, kvalitet povr{inske obrade,
stawe povr{ine, izvore koncentracije napona,
itd.
2.7. Proračun mašinskih
inskih elemenata
Da bi mašinski
inski elementi mogli kvalitetno da
obavljaju
aju svoju funkciju moraju biti, pre svega,
radno sposobni. Osnovni pokazatelji
pokazate radne
sposobnosti su:
- čvrstoća,
- krutost,
- otpornost na habanje,
- otpornost na povišene
ene vibracije i
- otpornost na povišene
ene temperature.
S obzirom na složenost
enost problematike, u okviru ovog
predmeta, razmatraće e se samo čvrstoća mašinskih
elemenata. Pod čvrstoćom om mašinskih
ma elemenata
podrazumeva se svojstvo elemenata da se suprostave
delovanju spoljašnjihih opterećenja,
optere pri čemu se
iskljuje mogućnost
nost pojave opasnih deformacija,
lomova, površinskog razaranj nja i sl. Faktorom čvrstoće
se garantuje siguran i ispravan rad elemenata u toku
predviđenog
enog radnog veka, zbog čega je potrebno
veoma tačnono utvrditi eksploatacione uslove, vrstu,
karakter i veličinu optereće enja, jer od tih parametara
direktno zavisi čvrstoća.
Sa stanovišta
ta karaktera opterećenja
optere razlikuje se:
Stvarno opterećenje,, tj. ono opterećenje
optere kojem je
izložen
en posmatrani element u toku eksploatacije. U
većini slučajeva
ajeva stvarno opterećenje
optere se može odrediti
samo neposrednim merenjem, em,
Računsko opterećenje,, tj. ono opterećenjwe
optere sa kojim
se računa
una da je element opterećen
optere u toku
eksploatacije. To opterećenj nje bi trebalo da bude
jednako stvarnom optereće enju, međutim, usled
grešaka pri proceni optereććenja, ono se, pri
proračunu,
unu, namerno neznatno povećava
pove kako bi se
povećala sigurnost proračuna.una.
Nazivno (nominalno) optereććenje, tj. propisano
opterećenje, pri čemu njegova
egova vrednost može
mo biti
jednaka ili manja od računske.
unske.
Kritično opterećenje,, tj. ono opterećenje
optere pri kojem
dolazi do razaranja mašinskog
inskog elementa. Njegova
vrednost je obično
no za stepen sigurnosti veća
ve od
računskog opterećenja.
Dozvoljeno opterećenje,, tj. ono opterećenje
optere sa kojim
se trajno sme opteretiti posmatrani element. Ono je
obično
no jednako nazivnom opterećenju,
optere odnosno, za
stepen sigurnosti manje e od kritičnog
kriti opterećenja.
 Pri proračunu čvrstoće maššinskih elemenata radni
naponi moraju biti manji,i, ili jednaki, dozvoljenim
dozvo tj.
moraju biti zadovoljeni
eni sledeći
slede zahtevi
  doz
  doz
i  doz
gde je:
 ,  , i - računski
unski naponi koji vladaju u materijalu.
Njihova
ihova vrednost zavisi od veličine
veli opterećenja,
načina dejstva opterećenja a i dimenzije elementa,
doz , doz - dozvoljeni
eni naponi, tj. naponi pri kojima
sigurno ne dolazi do razaranj nja dotičnog materijala.
Dozvoljeni naponi se određuju
uju na osnovu kritičnih
kriti napona za
usvojeni materijal, utvrđenog
enog načina
na promene napona i
usvojenog minimalnog stepena sigurnosti

K K
 doz  odnosno  doz 
S min S min

gde je:
K , K - kritični
ni naponi pri kojima dolazi do razaranja
razara materijala.
Pri statičkom opterećenju u to je obično
obi ReH , za krte materijale
RP , a samo izuzetno Rm . Pri dinamičkom
dinami opterećenju to je D(R)
odnosno D(R) - dinamička izdržljivost ivost pri određenoj
odre asimetriji
ciklusa (R ).
S min , S min - Minimalne vrednosti stepena sigurnosti pri
normalnim i tangentnim naponima.
Završnim proračunom se određuje
odre stvarni
stepen sigurnosti (S ) mašinskog
ma elementa, čije
su kote utvrđene ene razradom konstrukcije na
osnovu podataka dobijenih prethodnim
proračunom
K K
S 

 S min odnosno S 

 S min

gde je:
S , S - stepeni sigurnosti elementa usled
normalnih ( ) i tangentnih ( ) napona.
U slučaju složenog
enog opterećenja
optere stepen
sigurnosti se računa
una po obrascu
K
S   S min
i
gde je:
i - složeni
eni (ekvivalentni - idealni) naponi.
Ako su složeni
eni naponi sastavljeni
sastav od istorodnih
napona vrednost složenog
enog napona izračunava
izra
se, shodno sl.2.14, sabiranjem
sabira jednog od
napona sa ekvivalentom drugog napona (x), tj.

 zK
i   z  x   z  s
 sK
Uvrštavanjemem ovog izraza u jednačinu
jedna (2.36)
sledi da je
1 1 1
 
S S z Ss

odnosno
S z Ss
S   Smin
S z  Ss
Ako je složeni
eni napon sastavljen
sastav od raznorodnih
(normalnih i tangentnih) napona kvadrat
vrednosti složenog
enog napona izračunava
izra se,
shodno sl.2.15, sabiranjem
em kvadrata jednog od
napona sa kvadratom ekvivalenta drugog
napona (x), tj.
2
2 2 2 2  K  2
  x      
i
 K 

Prof. dr Siniša Kuzmanović 2008.10.17

Uvrštavanjemem ovog izraza u jednačinu
jedna (2.36)
sledi da je
1 1 1
 
S2 S2 S2

odnosno
S S
S   Smin
S2  S2
Pri proračunu
unu stepena sigurnosti i, uopšte,
uop
dimenzionisanju mašinskih
inskih elemenata treba imati u
vidu da radni naponi proraččunati prema obrascima iz
otpornosti materijala ne pokazuju realne napone u
materijalu. Stvarni naponi u materijalu u mnogome
zavise od čitavog
itavog niza faktora a pre svega od oblika
mašinskog
inskog elementa. Naime, koliko je prelazak sa
jednog prečnika
nika na drugi nagliji utoliko je izraženiji
izra i
porast (skok) napona na mestu prelaska (sl.2.16). To
povećanje e napona je lokalnog karaktera i nema ga na
onim mestima koja su udalj ljena od mesta prelaza,
odnosno, od mesta dejstva sile.
 max = k 1
Sl. 2. 16
Šematski prikaz napona
u pojedinim presecima
( = F / A , 1 = F / A1 , F F
a 1 - geometrijski faktor
koncentracije napona) Otvor 1 n 
Pojava naglih skokova napona, na mestima promene
preseka, naziva se "koncentracija napona".
Koncentracija napona se javqa na svim onim mestima
gde postoje neki žlebovi,
lebovi, otvori, zarezi, promene
prečnika
nika i sl. Teoretska i eksperimentalna istraživanja
istra
pokazuju da se nominalni naponi (n ) značajno
razlikuju od stvarnih (max ) gde postoje veliki izvori
koncentracije napona (sl.2.16). Do te razlike dolazi
zbog koncentracije "vlakana" koja prenose unutrašnje
unutra
(međumolekularne)
umolekularne) sile koje su posledica spoljašnjeg
spo
opterećenja.
Količnik najvećeg
eg stvarnog (max ) i nominalnog
napona (n ) naziva se geometrijski faktor
koncentracije napona i označava
ozna se sa (k ), tj.
 max
 k 
n

odnosno
 max
 k 
n
Vrednosti geometrijskog faktora koncentracije
napona u mnogome zavise od oblika izvora
koncentracije napona i vrste opterećenja,
optere pa se
on obično
no daje u zavisnosti od tih parametara, u
vidu tabela ili dijagrama.
Međutim,
utim, treba imati u vidu da geometrijski faktor
koncentracije napona jako zavisi i od vrste materijala,
tako da se on najčešće e koristi u nešto
ne drugačijoj
formi, kao efektivni faktor koncentracije napona (k)
odnosno (k ). Vrednost efektivnog faktora
koncentracije napona određ đuje se eksperimentalnim
putem, u zavisnosti od geometrijskog oblika, vrste
naprezanjaa i materijala. U slučaju
slu da ne postoje
eksperimentalni podaci, efektivni faktor
koncentracije napona se možemo izračunati na osnovu
geometrijskog faktora koncentracije napona i
stepena osetqivosti materijala na koncentraciju
napona (k ) (sl.2.17).
 k n
 k n
Sl. 2. 17
n
Kriva efektivnih napona na
mestu koncentracije napona

Izvor koncentracije napona

Vrednost stepena osetqivosti na koncentraciju
napona iznosi
 k  n   n  k  n   n
k  k 
 k  n   n odnosno  k  n   n

odakle sledi da je

 k  1 k  k  1
 k  1 k  k  1
Vrednosti za kritičnene napone, koje se očitavaju
o
iz tabela ili dijagrama, važe
va za epruvetu
izrađenu od odgovarajuććeg materijala. Za
određivanje kritičnihnih napona za konkretni
mašinski
inski element (M) taj napon se mora
korigovati sa nizom koeficijenata koji uzimaju u
obzir: dimenzije, kvalitet povr{inske obrade,
stawe povr{ine, izvore koncentracije napona,
itd.
Naime, iz obrasca za proračun
prora stepena
sigurnosti
K  D ( R ) 1 2 3  KM
S   
 max  k  

sledi
 D( R ) 1 2 3  D( R ) 1 2 3
 KM   KM 
k   k
 K , K - kritični napon,
max , max - najvećii napon u posmatranom preseku
mašinskog dela,
D(R) , D(R) - kritični
ni napon epruvete,
KM , KM - kritičnini napon za konkretan mašinski
ma deo,
1 - faktor apsolutnih dimenzija,
2 - faktor površinske obrade,
obrade
3 - faktor stanja površine,
k , k - efektivni faktor koncentracije napona.
Kritični naponi, za slučaj
aj dinamičkog
dinami opterećenja, obično
se određuju iz dijagrama ili oččitavaju iz tabela. Kod
očitavanja sa dijagrama javlja a se greška
gre očitavanja, a kod
očitavanja iz tabela javlja
a se problem nemogučnosti
nemogu
očitavanjaa za svaki konkretan slučaj.
slu Zbog toga se
praktikuje da se na osnovu taččnih vrednosti
karakterističnih
nih napona, koje su date u tabelama,
određuju kritični
ni naponi za svaki konkretan slučaj.
slu Na
primer, za konstatntan srednjii napon (sl.2.18) kritični
kriti
napon iznosi
D = D(-1) + sr tg  ReH
gde je:
 - ugao uspona kraka Smitovog dijagrama čija vrednost
se određuje
uje na osnovu podataka sa dijagrama (sl.2.18).
  D ( 0 )   D ( 1)   D ( 1) 
tg    2 1 
0,5 D ( 0 )   D ( 0 ) 


gde je:
D(0) - dinamička izdržljivost
ivost pri jednosmerno
promenljivom (početnom) opterećenju,
optere
D(-1) - dinamička izdržljivost
ivost pri naizmenično
promenljivom opterećenju. u.
Isto to važi i za tangentne napone.
napone
 D
D sr = const.
Sl. 2. 18

Smitov dijagram g D ReH
D(-1) g
(uticaj promene sr D(

napona na trajnu
dinamičku izdržljivost
t sr
Pri sr = const.)
- D(-1)

sr
Za slučaj nekog konkretnog mašinskog elementa (M)
Smitov dijagram ima nešto drugačiji oblik (sl.2.19) pa
prema tome i nešto drugačiju
iju vrednost ugla (M).
D

M

Sl. 2. 19 D(0)
D(-1)
D(- D(-1)M
Smitov dijagram (prikaz ugla nagiba
kraka dijagrama za epruvetu -  i
konkretan mašinski element - M ) sr

D(0) /2

sa dosta velikom tačnošćuu može

mo se usvojiti da je  = M ,
odnosno, da je tg = tgM .
Statička čvrstoća maššinskih elemenata
U slučaju
aju da je element opterećen
optere statičkim
opterećenjem kritični ni napon za žilave
materijale je ReH , a za krte Rp , pri čemu se
vrednosti tih napona koriguju, obično
obi samo sa
faktorom veličine
ine preseka 1 , tako da su
stvarne vrednosti kritičnih
nih napona

K = TM = ReH 1
tako da je stepen sigurnosti
K TM ReH
S   
  

odnosno
 K TM T
S   
  
Za jednosmerno promenljivo
promen (početno)
opterećenje (R = 0)
 D( 0 ) 1 2 3
 DM   D( 0 ) M 
 k

odnosno
 D ( 0 ) 1 2 3
 DM   D( 0 ) M 
 k
Za naizmenično promenlj
ljivo opterećenje (R = - 1)
 D( 1) 1 2 3
 DM   D( 1) M 
k 

odnosno
 D( 1) 1 2 3
 DM   D( 1) M 
k 
Vrednost stepena sigurnosti je
K  DM
S  
 
odnosno
 K  DM
S  
 
U slučaju složenog
enog opterećenja,
optere ukupan stepen
sigurnosti se izračunava
unava po obrascu (2.31) ili
(2.32 ), sve u zavisnosti od vrste opterećenja.
optere
Minimalna vrednost stepena sigurnosti

Odre|đivanjee minimalne vrednosti stepena

sigurnosti predstavlja
a veoma važan,
va složen i
odgovoran zadatak i zavisi od niza faktora:
- tačnosti utvrđenog
enog opterećenja
optere (napona),
- namene mašinskog
inskog elementa i
- željene pouzdanosti.
Obično se daje u obliku
Smin = k1 k2 k3
gde je:
k1 - faktor koji uzima u obzir tačnost
ta utvrđenih
podataka
k1 = 1 - 1,2 za veoma tačno no utvrđene
utvr podatke,
k1 = 1,2 - 1,5 za dosta taččno utvrđene podatke i
k1 = 2 - 3 za uslovne metode proračuna.
prora
k2 - faktor koji uzima u obzir odgovornost
mašinskog elementa
k2 = 1 - 1,1 za delove čije
ije razaranje
razara ne izaziva
zaustavljanje mašine,
k2 = 1,1 - 1,3 za delove čije
ije razaranje
razara izaziva
zaustavljanje mašine i
k2 = 1,2 - 1,5 za delove čije
ije razaranje
razara izaziva
havariju mašine.
k3 - faktor koji uzima u obzir trajnost, pouzdanost,
sigurnost I svojstva materijala
Za proračun mašinskih
inskih elemenata prema dinamičkoj
dinami
izdržljivosti:
k3 = 1,2 - 1,5 za veoma homogene materijale,
k3 = 1,2 - 1,5 za materijale ograničene
ograni homogenosti,
k3 = 2 - 3 za delove velikih dimenzija sa niskim
kvalitetom,
k3 = 1,2 - 1,5 za valjanu
anu robu i otkivke,
k3 = 1,3 - 1,7 za čelične
ne otkivke,
k3 = 1,5 - 2,5 za odlivke od sivog liva.
Tačne
ne vrednosti minimalnih stepena sigurnosti
obično
no se posebno propisuju za svaku vrstu
mašinskog
inskog elementa, mada se načelno
na može
uzeti da je Smin = 1,3 - 1,4 a samo izetno se može
mo
usvojiti manje od toga.
Hvala na pažnji!