Obične, uzdužno opterećene, pritegnute

zavrtanjske veze
Sila prethodnog pritezanj
nja zavrtnja se
proračunava
unava po obrascu
F p =γ F r
gde je:
 - faktor pritezanja ( = 1,5 - 2 za statičko
opterećenje i  = 2 - 3 za dinamičko
dinami opterećenje),
Fr - radna sila u zavrtnjuu
Nakon montaže, e, usled dejstva sile pritezanja
priteza (Fp )
zavrtanj je opterećenen na zatezanje,
zateza a usled dejstva
momenta u navoju (Tn ) na uvijanje.
uvija Ukupan napon u
zavrtnju
u je, usled dejstva napona uvijanja,
uvija za 30 % je
veći od napona zatezanja, a, tj. on iznosi
TM
 i  1,3  p   doz 
Smin

Na osnovu toga proizilazi da je

Fp TM
p    0,5  0,7  TM  0,5  0,7  ReH
As 1,3Smin
tj. pri dejstvu radne sile ukupni napon u zavrtnju
zavrt mora
biti manji od dozvoljene
ene vrednosti. Iz prethodnog
obrasca (3.62) sledi da je potrebna površina
povr efektivnog
preseka zavrtnja
Fp
As 
0,5  0,7  ReH
na osnovu koje se određuje potreban presek (prečnik)
zavrtnja (tab.3.1). Na osnovu ovog obrasca može se
odrediti i potrebna klasa čvrsto
vrstoće materijala zavrtnja
(ako je zadat prečnik zavrtnj
nja) kao i dozvoljeno
opterećenje, posredstvom sile prethodnog pritezanja,
ako je dat prečnik i materijal zavrtnja.
Pri završnom proračunu
unu razlikuje se:
- proračun pri statičkom
kom opterećenju,
optere kada se vrši
proračun
un stepena sigurnosti pri dejstvu najveć}eg
najve
radnog napona (sile Fz ), pri čemu je
 K ReH
S    S min  1,25  2,5
 g

gde je:
g - najveći (gornji)
i) napon u zavrtnju
zavrt
Fz
g 
As
pri čemu je najveća
a sila u zavrtnju
zavrt
cz
Fz = Fp + Fr
c z +c b
- proračun pri dinamičkomkom opterećenju,
optere sprovodi se na
isti način kao i pri statičkom
kom opterećenju,
optere stim žto se
nakon njega izračunava
unava amplitudni stepen sigurnosti
 AM
SA   S A min  1,25  2,5
a
gde je:
AM - amplitudna izdržljivost
ivost materijala zavrtnja
zavrt
(tab.3.5) a - amplitudni napon u zavrtnju
zavrt
  g  d
a 
2
g - gornji (najveći) napon
Fz
g 
As
d - donji (najmanji) napon
Fp
d 
As
gde se, u oba slučaja, računa
una sa stvarnom silom
pritezanja za dotični zavrtanjw (Fp = 0,6ReH As ).
U slučaju da zavrtanj ne zadovoljava,
zadovo treba usvojiti prvi
veći prečnik zavrtnja,
a, a u slučaju
slu da je, pri dinamičkom
opterećenju u predimenzionisan, treba zadržati
zadr prečnik
koji je sračunat
unat na osnovu statičkog
stati opterećenja.
Proračun
un "stepena sigurnosti spoja" vrši
vr se po obrascu

FrK
Sr   Sr min  1,5  3 5 
Fr

gde je:
FrK - kritična
na vrednost radne sile, dostiže
dosti se kada je Fb = 0
c z  cb
FrK  Fp  FeH  As ReH
cb
Fr - radna sila u zavrtnju
Pritisne, uzdužno opterećene,
ene, pritegnute zavrtanjske
zavrta veze
Kod pritisnih zavrtanjskih
skih veza potrebno je ostvariti
zaptivanje, zbog čega
ega se mora znati minimalno potreban
pritisak u zaptivci - pbmin , jer se na osnovu njega određuje
potrebna minimalna sila u limu
Fb min  p b min Ap
gde je:
pbmin - minimalni dozvoljeni
eni pritisak na mestu kontakta koji još
jo
obezbeđuje zaptivanje (za gumu pbmin = 2 - 4 N/mm2, pbmax = 20
N/mm2, za karton pbmin = 16 - 20 N/mm2, pbmax = 85 N/mm2, za teflon
pbmin = 10 N/mm2), itd.
Ap - dodirna površina po zavrtnju..
 (d s2 du2 ) π
Ap =
4z

gde je:
ds , du - spoljašnji i unutrašnj
šnji prečnik dodirne površine,
z - broj zavrtnjeva.
Sila prethodnog pritezanja
a je
Fp = γ Fb min
gde je:
 - faktor pritezanja ( = 1,5 - 2 za statičko opterećenje i
 = 2 - 3 za dinamičko
ko opterećenje),
optere
Dimenzionisanjee se ostvaruje na isti način
na kao i
kod običnih,
nih, prethodno pritegnutih, uzdužno
uzdu
opterećenih zavrtanjskih
skih veza posredstvom
obrasca
Fp
As 
0,5  0,7  ReH

na osnovu kojeg se određ đuje potreban presek

(prečnik) zavrtnja
a (tab.3.1).
Za obezbeđenje hermetiččnosti potrebno je
ostvariti potrebnu silu prethodnog pritezanja
priteza
(3.75), što se postiže
e ostvarivanjem
ostvariva i (kasnije)
kontrolisanjemem ostvarenog momenta pritezanja
priteza

Fp d 2  d 
Tp  Tn  T    tg   n    
2  d2 

Završni proračun
un se svodi na izračunavanje
izra
stepena sigurnosti usled dejstva sile
prethodnog pritezanja.
a. Prvo se proračunava
prora
normalni radni napon
Fp
 
As

i na osnovu njega parcijalni stepen sigurnosti

 k ReH
S  
 
a zatim, tangentni napon
Tn
 
Wp

gde je:
Tn - moment u navoju
Fp d 2
Tn  tg (   n )
2

Wp - polarni otporni moment jezgra navoja

W p  0,2 d 33

gde je: d3 - prečnik

nik jezgra zavrtnja,
zavrt
na osnovu čega se izračunava
unava parcijalni stepen
sigurnosti
 k T
S  
 

gde je:
k - kritični
ni napon na uvijanje
uvija (tab.3.5),
a zatim i ukupni stepen sigurnosti
S S
S   Smin  1,25  2,5
S2  S2

Ukoliko nije zadovoljen

en ovaj uslov treba
usvojiti veći prečnik
nik zavrtnja
zavrt ili jači materijal.
Dalji proračun
un se nastavlja
nastav na isti način kao i
kod običnih
nih prethodno pritegnutih
zavrtanjskih
skih veza po obrascima (3.64) i (3.67).
Stepen sigurnosti spoja računa
ra se po obrascu

Fb
Sb   Sb min  1,5  3 (5)
Fb min

gde je:
Fb - sila u limu, čija
ija vrednost se računa
ra po obrascu
(3.52), i
Fbmin - minimalno potrebna sila u limu, čija vrednost se
računa po obrascu (3.73).
Na osnovu sile prethodnog pritezanja
priteza izračunava se i
najveći pritisak u zaptivaču
Fp
p bg   p b max
Ap

koji mora biti manjii od dozvoljene

dozvo vrednosti koju
propisuje proizvođač zaptivača.
zaptiva
Najmanjii radni pritisak se izračunava
izra na osnovu sile u
limu po obrascu
Fb
p bd   p b min
Ap
koji mora biti većii od minimalne vrednosti, koju
propisuje proizvođač zaptivača,
zaptiva da bi se mogla
obezbediti funkcija zaptivača.
zaptiva Pored toga, mora
se obezbediti stalno i kontrolisano dotezanje
doteza
zavrtnjeva,
eva, da bi se obezbedila stalnost sile u
limu (Fb ).
3.2.3. Poprečno optereććene zavrtanjske veze

Kod poprečno opterećenih enih zavrtanjskih

zavrta veza
radna sila (FS ) deluje upravno na pravac ose
zavrtnja i, kao što
to je to već
ve rečeno, mogu da se
jave dva slučaja:
aja: veza sa nepodešenim
nepode i veza
sa podešenim zavrtnjevima.
evima.
Veza sa nepodešenim
enim zavrtnjima
zavrt

Kod nepodešenih, popreččno opterećenih,

zavrtanjskih veza spoljašnj
šnja radna sila (FS )
uravnotežava
ava se silom trenja
tre u spoju (F ), tj. na
dodirnim površinama
inama (sl. 3.40), koju uzrokuje sila
pritezanja (Fp ).
 Fp Fp
Sl. 3. 40 Fs / 2
Poprečno Fs Fs / 2
opterećena F
zavrtanjska Fs F
Fs Fs
veza sa
nepodešenim F F
zavrtnjima Fs / 2
(1) sa jednom i Fp Fp Fs / 2
(2) dve dodirne
1 2
površine
 Pomeranje (klizanje) e) zavrtanjske
zavrta veze će biti
sprečeno u slučajuaju da je
FS  F = o Fb
tj.
FS Smin = F = o Fb
odnosno ako je ostvarena sila dodira
Fs S  min
Fb 
o
U slučaju više dodirnih površina (i )
Fs S  min
Fb 
i o
gde je:
Smin - minimalna vrednost stepena sigurnosti protiv
proklizavanja, čija
ija vrednost iznosi Smin = 1,2 do 1,8.
o - koeficijent trenja na poččetku klizanja, čija vrednost
iznosi: o = 0,16 - 0,22 za obrađene
obra površine, o = 0,2 - 0,4
za korodirane površine i o = 0,3 - 0,4 za peskarene
površine.
i - broj dodirnih površinaina delova koji se vezuju (broj
smičućih ravni).
Sila prethodnog pritezanja
a se računa
ra po obrascu
F p   p Fb

gde je:
p - faktor pritezanja, čija
ija vrednost iznosi: p = 1,5 do 2
za statičko opterećenje i p = 2 do 4 za dinamičko
opterećenje.
Kod ovih zavrtanjskih
skih veza, zavrtnji
zavrt su opterećeni na
zatezanje,e, usled dejstva sile (Fp ) i na uvijanje,
uvija usled
dejstva momenta (Tn ). Spolj ljašnje opterećenje (Fs ) se,
u ovom slučaju,
aju, ne prenosi direktno na zavrtanj,
zavrta već
posredno, preko sile (Fp ) i momenta (T ( n ).
Pri prethodnom proračunu,, zavrtnji
zavrt se proračunavaju
na statičku čvrstoću
Fp TM
p    0,5  0,7  TM  0,5  0,7  ReH
As 1,3Smin
tj. napon u zavrtnju
u mora biti manji
ma od dozvoljene
vrednosti.
Iz prethodnog obrasca (3.84) sledi da je potrebna
površina
ina efektivnog preseka zavrtnja
zavrt
Fp
As 
0,5  0,7 ReH
na osnovu koje se određujeuje potreban presek zavrtnja
zavrt
(tab.3.1). Na osnovu ovog obrasca možemo se odrediti i
potrebna klasa čvrstoće e materijala zavrtnja
zavrt (ako je
zadat prečnik zavrtnja)
a) kao i dozvoljeno
dozvo opterećenje,
(posredstvom sile prethodnog pritezanja,
priteza ako je poznat
prečnik i materijal zavrtnja.
a.
U okviru završnog proračuna
una proračunava se stepen
sigurnosti protiv proklizavanj nja
F
S   S  min  1,3  1,8 ( 3)
Fs

gde je:
F - sila trenja, sračunata
unata na osnovu obrasca
Fp  p As 0,6ReH As
F  o Fb  o  o  o
p p p
Veza sa podešenim zavrtnjima
ima
Kod podešenih, poprečno no opterećenih,
optere zavrtanjskih
veza zavrtnjwi su izloženi
eni smicanju,
smica dok su sile
pritezanja a veoma male a time i naponi zatezanja
zateza i
uvijanja, kao i sile trenja
a na dodirnim površinama
povr
(sl.3.41).
Fs h1
Sl. 3. 41

Poprečno opterećena zavrtanjska veza sa Fs

podešenim zavrtnjima
Podešeni zavrtnji se proračunavaju
unavaju na smicanje
smica i
površinski pritisak (između
u vrata zavrtnja
zavrt i otvora u
ploči).
Prethodni proračun se svodi na:
- proračun čvrstoće zavrtnja
a na smicanje,
smica iz uslova11
Fs Fs 
    doz  K
A d 2 S min
i
4
sledi da je
4Fs S min
d 
i  K
gde je:
Fs - poprečna sila na zavrtnj nju,
d - prečnik zavrtnja a na mestu smicanja,
smica
i - broj smičućih ravni,
doz - dozvoljeni
eni napon na smicanje,
smica
Smin - minimalna vrednost stepena sigurnosti na
smicanje, Smin = 1,5 - 2
K - kritični
ni napon na smicanje,
smica za statičko opterećenje
K = TM , za dinamičko ko opterećenje
optere za R = 0 K = D(0) ,
za R = -1 K = D(-1) .
- proračun zavrtnjeva
eva na površinski
povr pritisak, iz uslova
Fs Fs pk 1,2 ReH
p1    pdoz  
Ap 1 d p h1 S p min S p min

sledi
Fs S p min
d p1 
1,2 ReH h1

odnosno, iz uslova
Fs Fs pk 1,2 ReH
p2    pdoz  
Ap 2 d p h 2 S p min S p min

sledi
 Fs S p min
d p2 
1,2 ReH h 2

gde je:
h1 , h2 - karakteristične
ne visine u kontaktu,
dp - prečnik zavrtnja a na mestu kontakta,
pT - granica gnječenja,
ReH - napon na granici tečenj nja slabijeg materijala u
kontaktu.
Pri čemu se pošlo
lo od pretpostavke da je raspodela
pritiska uslovno ravnomerno raspoređena.
raspore
Za dalji proračun
un je merodavan veći
ve prečnik.
Završni proračun se svodi na proračun
prora stepena
sigurnosti na smicanje

S  K  S min  1,5  2


i na površinski pritisak
p K 1,2 ReH
Sp    S p min  2  3
p p

U slučju da ti uslovi nisu zadovoljeni

zadovo treba usvojiti veći
zavrtanj i ponoviti proračun..
3.2.4. Složeno opterećene
ene zavrtanjske
zavrta veze
U složeno opterećene zavrtanjske ske veze spadaju uzdužno
uzdu
opterećene,
ene, prethodno pritegnute, zavrtanjske
zavrta veze opterećene i
poprečnom silom (FS ). Kao primer takvog opterećenjwa
optere mogu se
navesti temeljni zavrtnjevi
evi elektromotora i sl. kada u toku rada
motora na njegov
egov kraj vratila deluje neka radijalna i/ili aksijalna
sila. Kompletan proračun un se sprovodi kao i kod uzdužno
uzdu
opterećenih,
enih, prethodno pritegnutih, zavrtanjskih
zavrta veza, stim što je
način određivanja uzdužnog nog radnog opterećenja
optere (Fr ) nešto malo
drugačiji.
iji. Naime, kod prethodnog proračuna
prora treba računati sa
radnom silom koja sadržii i silu koja će stvoriti veliku silu dodira,
odnosno trenja, koja će e biti u stanju
sta da prenese poprečnu silu (FS ).
 Fs S  min
Fr  Fr 1  Fr 2  Fr 1 
o

gde je:
Fr1 - stvarna uzdužna sila (FFr1 = Fr ),
Fr2 - ekvivalenta uzdužnana sila koja obezbeđuje
obezbe
prenošenje poprečne ne sile,
Fs - poprečna sila,
Smin - stepen sigurnosti protiv proklizavanja,
proklizava
o - koeficijent trenjaa na mestu dodira.
U okviru završnog proračuna
una proverava se da li
tokom dejstva aktivne radne sile (F
( r1 ) sila dodira
cb
Fb  F p  Fr
c z  cb

može da obezbedi dovoljno

no veliku silu trenja,
tre koja
može
e da prenese aktivnu poprečnu
popre silu
Fb o  Fs S  min

Ako je ovaj uslov zadovoljen,

en, proračun
prora je dobar i treba
ga nastaviti sa proračunom
unom stepena sigurnosti, na
ranije već opisani način.
3. Grupne zavrtanjske
zavrta veze
Teorija grupnih zavrtanjski
ski veza svodi se na određivanje
odre
računskog opterećenja a najopterećenijeg
najoptere zavrtnja,
nakon čega se vrši provera čvrstoće
č tog zavrtnja, na
jedan od prethodno navedenih načina.
na
Pri proračunu
unu grupnih zavrtanjskih
zavrta veza polazi se od
toga:
- da su svi zavrtnjevii (u sklopu) istih prečnika,
pre da su
izrađeni
eni od istog materijala i da su sile pritezanja
priteza
jednake,
- da su dodirne površine pločča ostale ravne
(nedeformisane) u svim fazama opterećenja
optere i
- da naležuće e (kontaktne) površine
povr ploča imaju
minimalno dve ose simetrije i da su u odnosu na te ose
zavrtnjevi simetričnono opterećeni.
optere
U principu, postoje tri karakteristična
karakteristi slučaja proračuna
grupnih zavrtanjskih veza:
- veze opterećene silom,
- veze opterećene
ene momentom i
- veze opterećene
ene silom i momentom (sl.3.42).
 Bez prethodnog
pritezanja
Uzdužno Obične
Sa prethodnim
pritezanjem Pritisne
Sa nepodešenim
Opterećene zavrtnjima
Poprečno
no
silom Sa podešenim
zavrtnjima
Sa prethodnim Obične
Složeno Pritisne
pritezanjem

Grupne Optere}ene Upravnim na ravan spoja

zavrtanjske momentom U ravni spoja
veze Složenim
enim momentom

Sila uzdužna
uzdu a moment upravan na ravan spoja
Sila uzdužna
uzdu a moment u ravni spoja
Sila uzdužna
uzdu a moment složen
Opterećene Sila poprečna
popre a moment upravan na ravan spoja
silom i Sila poprečna
popre a moment u ravni spoja
momentom Sila poprečna
popre a moment složen
Sila složena
slo a moment upravan na ravan spoja
Sila složena
slo a moment u ravni spoja
Sila složena
slo i moment složen
3.3.1. Grupne zavrtanjske
ske veze
opterećene uzdužnomnom silom
Tipičan
an primer takvih veza je spoj poklopca sa
kućištem
tem (sl.3.43). Ove veze se ostvaruju
isključivo nepodešenim
enim zavrtnjima.
zavrt
FR

Sl. 3. 43
Grupna zavrtanjska veza opterećena du
silom upravnom na ravan spoja ds
(uzdužnom silom)
Svi zavrtnjevii u sklopu su podjednako opterećeni
optere silom
FR
Fr 
z
gde je:
FR - rezultujućaa sila na poklopcu,
z - broj zavrtnjeva u vezi.
U slučaju
aju da je potrebno obezbediti hermetičan
hermeti spoj
zavrtnji se, pri montaži,i, posebno pritežu
prite silom (Fp ), koja
se određuje
uje po obrascu (3.75), dok se rezultujuća
rezultuju sila
na poklopcu tada određuje uje po obrascu
2 2
d u2 ( ds  du ) 
FR  ( 1  k p ) p  pz
4 4
gde je:
kp - koeficijent koji uzima u obzir moguće
mogu povećanjwe pritiska fluida.
Obično se usvaja da je kp = 0,2.
ds - spoljašnji prečnik,
du - unutrašnji prečnik,
pz - potreban pritisak u zaptivaču,
u, orijentacione vrednosti pz = (2-2,6) p
za meke zaptivače i pz = 3 p za metalne zaptivače.
zaptiva
3.3.2. Grupne zavrtanjske
ske veze opterećene
optere
poprečnom silom
Ako je veza ostvarena nepodešenim
nepode zavrtnjima
(sl.3.44) sila koja opterećuje
optere jedan zavrtanj
računa se po obrascu

Sl. 3. 44 Fs
Grupna zavrtanjska veza
optere’ena popre;nom silom Fs
 FS
Fs 
z
gde je:
FS - rezultujuća sila,
z - broj zavrtnjeva u vezi.

U slučaju
aju da je veza ostvarena podešenim zavrtnjima,
sila koja opterećuje
uje jedan zavrtanj
zavrta računa se po
obrascu
FS
Fs  r
z
gde je:
r - faktor neravnomernosti opterećenjwa,
optere čija se
vrednost kreće e u granicama r = 1,3 - 1.5 mada može i do
z /2 (gde je: z - broj zavrtnjeva).
eva).
Naime, kod podešenih zavrtnjnjeva dolazi do
neravnomernog opterećenj nja tako da su pojedini
zavrtnjevi jače opterećeni, što
š se prilikom proračuna
uzima u obzir posredstvom faktora r .
Hvala na pažnji!