ОСНОВНА ШКОЛА „СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ” – УЗДИН, ЦЕНТАР

РУМУНСКЕ КУЛТУРЕ И ТРАДИЦИЈЕ

Село Уздин је једно од водећих румунских места у српском Банату,

удаљено 10 км од Ковачице, где су Румуни живели неколико векова,
одржавајући традицију предака. Једну од главних институција у овом месту
представља Основна школа, која од 2004. године носи назив по светом
великомученику који је уједно и заштитник цркве и локалитета - „Свети
Георгије“. Тренутно школа заузима површину од 2400м 2 која укључује
зграде, школско двориште са спортским теренима, али и зелене површине.
Институција успешно наставља васпитно-образовно процес младог
нараштаја, започет између XVIII и XIX века, од када су документовани први
облици образовања на румунском језику, који се континуирано изводи до
данас.

Садашње становништво Уздина колонизовано је из румунског Баната

на овој територији, прво у пределу „Падина“, где се 1762. године населило 49
породица, да би се након борбе са недостатком воде 9. маја 1774. године
надлежним органима поднели захтев за њихов прелазак у Уздин, у место
касније названо „Трифоаие – у преводу Детелина“. Не постоје други
документовани подаци о постојању школе у Падини, али из списка породица
које су напустиле старо огњиште видимо да је постојао и учитељ Василе
Шубоњ, који се настанио на новом месту, односно у „Трифоаие“ а касније је
напустио овај посао. Међутим, тадашњи документи потврђују да су 1776.
године изграђене црква и школа, од слабијег материјала, од набоја и
прекривене трском.
 На новом месту Уздинци су се суочили са новим природним
непогодама – поплавама због честог изливања реке Тамиш, па су се око 1800.
год. преселити на садашњу локацију, где су успут изградили нову цркву,
школу, али и друге културне и јавне установе. На почетку се такозвана „Мала
школа“ налазила на приватном поседу, али из године у годину становништво
постаје све бројније, број деце се повећава и било је потребно саградити нову
школску зграду која је и саграђена између 1841 – 43. године. То је била
„Велика школа“ која је и данас у употреби. Школа је имала три одељења на
румунском језику, два за дечаке и једно за девојчице.
По укидању Војне границе, 1774. године, школа у Уздину је
проглашена за исповедну школу, а изградњом друге школске зграде 1884.
године, у Уздину је почела са радом „државна школа“, али на мађарском
наставном језику. Истовремено се развило конфесионално образовање и
отворено је још једно одељење. Следи међуратни период, између два светска
рата, који карактерише кратак прелазни период - консолидација Краљевине
Југославије и долазак уговорних наставника из Румуније. Број ученика је
варирао између 500-600, тако да је школске 1935/36. године достигао број од
769 ученика. Од те године овој школи се придружила и школа из Путникова,
која и данас ради као истурено одељење ове школе.
Новим законом о школству после Другог светског рата предвиђено је
ново реструктурирање основног образовања – прогимназија, тако да се
укључују у рад и други разреди, и од школске 1947/48 године школа траје
седам година, све до 1951. године, када престаје рад прогимназије, а обавезно
образовање сада траје осам година. Школа запошљава нове наставнике са
одговарајућим образовањем, а прави подстицај за образовање је пуштање у
рад нове модерне школске зграде 1976. год. Годину дана касније, школа у
Уздину постаје школа са десет година, све до 1983. године, када почиње са
радом само основна школа у трајању од осам година.
Ово кратко представљање образовања у Уздину имало је за циљ да
укаже на истрајност педагошке активности током више од два века, периода
у којем су хиљаде и хиљаде ученика изашли из школе, који су постали
лекари, адвокати, фармацеути, учитељи, уметници, познати спортисти и пре
свега добри домаћини села Уздин. У исто време, ученици су овде учили да
певају, играју, рецитују, баве се спортом, касније постајући чланови
културних и спортских друштава у селу, носећи с почашћу пламен румунске
културе и традиције.
Наравно, много би се могло рећи о успесима ученика уздинске основне
школе, било да су многи од њих остали незабележени, изгубљени у магли
времена, или до пре неколико деценија није било школских такмичења из
различитих области, услед чега достигнућа ученика нису могла да се
евидентирају. Треба само напоменути да је школа током последњих пет
деценија била активна у културно-уметничким секцијама: позориште,
фолклор, рецитатори и књижевна стваралаштва, затим у научним секцијама:
млади математичари, физичари, биолози, хемичари, историчари, географи, а
у последње време и информатичари и на крају спортске секције: фудбал,
рукомет, стони тенис, кошарка и одбојка. Овом приликом желим да издвојим
само неколико значајних момената из богате прошлости школског
стваралаштва у Уздину. На пример, позоришна и фолклорна активност
започела је свој рад доласком уговорних наставника из Румуније, који су,
упркос чињеници да нису заувек остали у Уздину, оставили дубоке трагове у
културно-уметничкој делатности која траје до данас. Спомињемо документе
који нам говоре да су мали глумци 1943. године успешно представили
Александријев водвиљ „Ћинел - ћинел“, затим документе о оснивању хора
ученика још 1932. године. У школском дворишту је 1934. године подигнута
је зграда под називом „Соколана“ (од српске речи „соко“) која је служила за
часове физичког васпитања.
Иако се у поређењу са бројем ученика у прошлости који је био између
600 - 700, данас смањио, рекао бих драстично, на око 170, баш као што се
смањио број становника Уздина, школа се може уврстити међу малим, али на
основу резултата добијених у образовању, које се одвија двојезично; на
румунском (углавном) и српском језику, она ређа и има резултате као и
највеће школе у Аутономној Покрајини Војводини и у Републици Србији.
Наставници и помоћно особље чине велике напоре у стварању најповољнијих
услова за образовни процес, са посебним нагласком на његову
модернизацију, имајући један опремљен кабинет за информатику.
Ова чињеница је допринела да у школској 2010/2011. години ученици
наше школе постигну брилијантне резултате на школским такмичењима из
разних предмета, као и у уметничким такмичењима у покрајини и републици.
Тако је школски оркестар освојио друго место, а школски хор треће место,
док је на Републичким такмичењима из румунског освојено треће место и
такође треће место из српског језика као нематерњег.
Следећа школска година 2011/2012 била је можда најуспешнија у
историји школе у погледу резултата освојених на школским такмичењима из
разних предмета, као и из уметничких такмичења у земљи. На републичком
такмичењу из румунског језика освојене су две златне медаље, једна сребрна
и једна бронзана, две бронзане медаље из српског као нематерњег језика и
једна бронзана из географије. Школски оркестар и хор пласирали су се на
Републичка такмичења, па је оркестар освојио прву, а хор другу награду.
Овом рекорду додајемо бронзану медаљу на Олимпијском такмичењу у
стоном тенису, у појединачној категорији за девојчице.
 Најбоље резултате на Републичким такмичењима школске 2012/2013
постигли су школски хор и оркестар који су освојили прву награду. Прво
место на Републичко такмичење је освојено из румунског језика, као и из
стоног тениса, у појединачној категорији за девојчице. Такође је освојено и
треће место из српског језика као нематерњег, исто на Републичко
такмичење, а успешни су били и рецитатори.
Годину дана касније посебно су истакнути резултати добијени на
културно-уметничком и спортском пољу, мада нису изостали ни резултати из
школских такмичења из обавезних школских предмета. Хор и оркестар
настављају рекорд из претходне године и предњаче у Републици, као и
стонотениски тим (девојке). Освојено је друго место за девојчице
појединачно, а ове године било је 8 учешћа на републичким такмичењима.
Школску 2014/2015. годину карактеришу резултати школског оркестра
и хора, који под диригентском палицом проф. Даниела Кеца потврђују успех
постигнут годину дана раније а, издваја се и ученица Анелија Бабуц која
осваја друго место на такмичењу из српског као нематерњег језика (проф.
Мирослава Костић) и треће место из румунског језика (ментор Елена
Кожокар).
У школској 2015/2016 години на републичким такмичењима
постигнути су следећи успеси: три прва места и златне медаље из румунског
језика, школски оркестар и стони тенис, две сребрне медаље – из румунског
језика и школски хор и три бронзане медаље – из румунског језика, српског
као нематерњег и у стоном тенису, у појединачној категорији за дечаке.
У школској 2016/2017 години на Републичким такмичењима освојене
су две златне медаље, такође са школским оркестром, који је такође
учествовао на разним фестивалима у земљи и иностранству (Арад и
Шимлеул Силванијеј – у Румунији), затим на такмичењима „Шта знате о
саобраћају“ где ученица Елена Стоја не само да је освојила прво место, већ је
учествовала и на европском такмичењу у Албанији. Сребрну медаљу освојио
је школски хор, такође под вођством заслужног професора Даниела Кеца.
У школској 2017/2018 години ученици наше школе настављају да
постижу запажене резултате на највишем такмичарском нивоу
(републичком): 3 златне медаље - школски оркестар, школски хор, румунски
језик, две сребрне медаље из румунског и бронзана медаља из српског као
нематерњи језик. Ове школске године наша школа успешно учествује на
Међународном фестивалу фолклора за децу и омладину „Био сам и биће“ у
Баја Маре и Сигетул Мармацијеј у Румунији, настављајући са пројектима
сарадње између две државе.
У наредној школској 2018/2019, без обзира на то што се број ученика
смањује, шест медаља освојили су ученици наше школе на републичким
такмичењима. Поменућемо: 1. место - школски оркестар, 2. место - школски
хор, 1. место - Ангела Ђурка из румунског језика, 2. место - Ванеса Крецу и
Ариана Малајмаре из румунског језика и 3. место - Елена Стоја из румунског
језика.
Без лажне скромности, ученици и наставници у Уздину могу се
похвалити да су у периоду 2010-2019 имали 97 учешћа на републичким
такмичењима, са којих су у школу донели 52 медаље, од чега 23 златне, 13
сребрних и 16 бронзаних .
Драго нам је да се ученици који говоре румунски језик у Војводини
могу носити са највишим захтевима у области образовања и уметничких
активности и да не изостају за ученицима из многих других етничких група.
Веома важан део школских активности чине сарадње са школама и
културним институцијама из матичне државе, Румуније. Прва на овој листи
је Теоријска гимназија „Влад Цепеш“ из Темишвара, са којом се наша школа
побратимила пре неколико година, затим Средња музичка школа „Јон Виду“
из Темишвара, Дечија палата из Арада, Педагошка гимназија „Димитрије
Цикиндеал“ и Основна школа бр. 22 „Кајус Јакоб“, обе из Арада. Поменуте
школе и културне институције су учествовале у Уздину, на уметничким
манифестацијама организованим у част зимских празника и Дана школе.
Уздински ученици су заузврат учествовали на Међународном фестивалу
фолклора „Ово је наша игра“, у организацији Дечје палате у Араду, као и на
другим догађајима или такмичењима које су организовале ове школе.
Прелепа сарадња остварена је у оквиру Националног пројекта „Детињство -
бескрајна бајка“ 2011. и 2012. године, пројекту покренутом од стране
Основне школе из Ширије, где су својим радовима учествовали и наши
ученици из школе „Свети Георгије“ из Уздина, освојивши неколико награда
у разним категоријама креативног такмичења (и литерарних и ликовних
радова).
Досадашњи ваннаставни резултати, који представљају непроцењиву
културну заоставштину, дају нам за право да закључимо да ће у будућности
напоран рад наставника, али пре свега таленат и посвећеност ученика
Основне школе „Свети Георгије“, донети нове успехе, који ће обогатити
културно благо Румуна у Војводини. Нове генерације морају да одрже
постављене стандарде румунске културе и традиције и са пуном сигурношћу
потврђујемо да овде постоје и услови и знања за постизање ових племенитих
циљева.
Зграда ОШ „Свети Георгије“ Уздин