Download as pdf or txt
Download as pdf or txt
You are on page 1of 4

Вежба 1 Word(2019)

1. Подесити маргине: горњу и доњу на по 1.8 cm, леву и десну на по 2 cm, окренутост папира положено, A4
формат папира
2. Наслов у тексту је у фонту Аrial, величине 17 pt, искошена и подебљана слова, центриран по средини;
размак наслова и пасуса је 24 pt. У наслову, размак између слова је повећан на 2pt
3. Откуцати три пасуса фонтом Calibri, 12pt, без осталих подешавања текста

Kragujevac
Крагујевац је са 179.417 становника на територији Града, према попису из 2011, и 150.835 у самом
градском насељу, четврти град по величини у Србији, и седиште Шумадијског округа, a налази се око 120 km
јужно од Београда. Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије,
Поморавља и суседних региона. Макрорегионални је центар за регионе: Чачка, Краљева, Ужица, Јагодине,
Крушевца, Смедерева, Пожаревца и северног Косова. Почетком 1990-их година град постаје један од
сиромашнијих градова у Србији. Данас је Крагујевац поново један од најјачих административних, културних,
финансијских, индустријских и политичких центара у Србији.
Назив Крагујевац је изведено од имена птице Крагуј која се у средњем веку употребљавала за лов. У
Лепеничкој области било је доста шума где су живеле ове птице. Град Крагујевац се налази у централном
делу Србије, на стотинак километара јужно од Београда. Крагујевац је подигнут на обалама реке Лепенице,
у котлини између крајњих огранака Рудника, Црног врха и Гледићких планина. Град се налази на надморској
висини од 173 - 220 m, са математичко-географским положајем +44° 22' ; +20° 56'.
Претпоставља се да је Крагујевац као насељено место постојао и пре Немањићке државе. Крагујевац је
први пут споменут у турском пописном дефтеру из 1476. године као „Крагујфоча“, бивши трг са 32 куће. Име
је добио по птици крагуј (врсти јастреба) која је у средњем веку коришћена за лов, а данас заузима почасно
место на градском грбу. Крагујевац је 1818. године постао престоница Кнежевине Србије што је
проузроковало бржи развој вароши. У Крагујевцу је било седиште кнежеве канцеларије, као и опште-
народни суд. Када је Србија добила аутономију Хатишерифом из 1830. године, Крагујевац је почео да се
изграђује као центар друштвеног, политичког и културног живота Србије

4. Сачувати текст на D:\škola \ prvi razred \prvo x \ xgrupa\Word под именом Vežba Kragujevac1
5. У првом пасусу подесити фонт Times New Roman, 11 pt; поравнање лево; увучен у односу на леву и
десну маргину по 1,7 cm; Размак између редова 1.5 ред. У првој реченици је смањен размак између
слова na 1.8pt.
6. Други пасус је увучен у односу на леву и десну маргину по 0,5 cm; фонт је Аriel, боја слова плава,
величине 13 pt; поравнање обострано, први ред у пасусу је увучен 1.5 cm, размак од предходног
пасуса је 12 pt. Прва реченица је прецртана линијом.
7. У трећем пасусу је фонт Comic Sans MS, слова искошена, величина 13 pt; центрирање center, увучен
је у односу на леву и десну маргину по 0.5 cm, први ред у пасусу је увучен 1.4 cm и одмакнутост од
предходног пасуса је 6 pt. Трећем пасусу је последња реченица подвучена испрекиданом црвеном
линијом.
8. Поставити курсор на крај наслова Крагујевац и командом Insert → Page Break пребацити текст на
другу страну
9. На првој страни поставити наслов на средину целе стране (Enter), и повећати слова на 80pt и
обојити позадину наслова жутом бојом
10. На врху стране откуцати Медицинска школа са домом ученика „Сестре Нинковић“, у два реда, лево
поравнање, 16pt
11. На дну стране откуцати своје име и презиме и ознаку одељења, десно поравнање, 16pt
12. Сачувати измене
Вежба 2 Word(2019)

1. Подесити маргине: горњу и доњу на по 22 mm, леву и десну на по 24mm, окренутост папира
положено, A4 формат папира
2. Наслов у тексту је у фонту TimesNewRoman, величине 17 pt, искошена и подебљана слова,
центриран по средини; размак наслова и пасуса је 18 pt. У наслову, размак између слова је повећан
на 2.1pt
3. Откуцати три пасуса фонтом Calibri, 11pt, без осталих подешавања текста

Крагујевац
Када је Србија добила аутономију Хатишерифом из 1830. године, Крагујевац је почео да се изграђује као
центар друштвеног, политичког и културног живота Србије. За то време је подигнуто неколико већих
зграда: кнежев конак, конак књегиње Љубице, Амиџин конак. Цео овај дворски комплекс био је ограђен
јаком оградом од храстовог дрвета. У близини је била сува крушка на којој су вешани криминалци.
Прва крагујевачка гимназија је основана 1833. године као прва гимназија на територији тадашње Србије.
Зграда у којој се данас налази је саграђена 1887. године и представља једну од најлепших грађевина у
граду. Школа је 11. децембра 2008. одлуком Владе Републике Србије проглашена за школу од посебног
националног значаја.
Универзитет у Крагујевцу основан је 21. маја 1976. године. Његови корени сежу до прве половине
19. века, када је 1838. године у овом граду основан „ЛИЦЕЈ“, као прва највиша образовна институција у
Србији. Лицеум Књажества сербског је настао 1838. године пошто је пре тога приликом свог боравка у
Крагујевцу код Књаза Милоша Обреновића, Вук Стефановић Караџић предложио Књазу да отвори стручну
школу, а затим „мало по мало“ Лицеум, и на крају Универзитет. То је могло бити остварено тек после
хатишерифа од 1830. године кад Србија добија први признати облик своје државности.[33]
Осам година касније оснива се „Лицеум Књажества србског“ претеча данашњих Универзитета у Србији. Из
Лицеума, три године касније премештеног у Београд, оснива се 1863. године „Велика школа“, а 1905. и
Београдски Универзитет. Претече високог школства у Крагујевцу су биле Гимназија, Војнозанатска школа,
Учитељска школа и Лицеј.
Крагујевац је значајан центар здравства. У граду функционише више здравствених установа које по
свом значају и функцији представљају стуб организовања здравствене заштите у Србији. У здравственим
установама Крагујевца и Клиничком центру Крагујевац запослено је преко 3.000 људи, од чега је преко 70%
квалификованих здравствених радника, око 700 лекара, међу којима више од половине специјалиста и око
50 доктора наука. Овај кадровски потенцијал укључен је у наставу Медицинског Факултета Универзитета у
Крагујевцу и научно-истраживачки рад.

4. Сачувати текст на D:\škola \ prvi razred \prvo x \ xgrupa\Word под именом Vežba Kragujevac2
5. У првом пасусу подесити фонт Arial, 12 pt; поравнање обострано; увучен у односу на леву маргину
1,9 cm; У последњој реченици је смањен размак између слова na 1.8pt
6. Други пасус је увучен у односу десну маргину 1 cm; фонт је Verdana, боја слова зелена, величине 13
pt; поравнање лево, први ред у пасусу је увучен 1.3 cm, размак од предходног пасуса је 24 pt.
Последња реченица је прецртана линијом. Размак између редова 1.5 ред
7. У трећем пасусу је фонт Comic Sans MS, слова искошена, величина 13 pt; центрирање center, увучен
је у односу на леву и десну маргину по 0.5 cm, први ред у пасусу је увучен 1.4 cm и одмакнутост од
предходног пасуса је 6 pt. Трећем пасусу је последња реченица подвучена испрекиданом црвеном
линијом.
8. Поставити курсор на крај наслова Крагујевац и командом Insert → Page Break пребацити текст на
другу страну
9. На првој страни поставити наслов на средину целе стране (Enter), повећати слова на 75pt и
уоквирити наслов жутом линијом
10. На врху стране откуцати Медицинска школа са домом ученика „Сестре Нинковић“, у два реда, лево
поравнање, 16pt
11. На дну стране откуцати своје име и презиме и ознаку одељења, десно поравнање, 18pt
12. Сачувати измене
Kragujevac
Школа је почела са радом 1. октобра 1947. године, као Државна школа за медицинске сестре. Те
године је уписано 42 ученице које су биле смештене у преуређеној згради у улици Светозара
Марковића, у којој је био и интернат за све ученице. Услови су, за данашње прилике, били јако
скромни.
Оснивач школе је било Министарство народног здравља Народне Републике Србије, а касније је
функцију оснивача преузео Народни одбор Општине Крагујевац. Школа је добила почетна
кредитна средства са којима је набавила основна материјална средства за рад. У школи је било
запослено шест наставника, с тим што су сви радили хонорарно, чак и директор др Зоран Мишић.
У нову зграду, која је наменски грађена и у којој је такође био интернат за ученице, школа је
пресељена 1954.године. Нови услови и интернатски смештај су представљали, за тадашње време,
високи стандард и одличне могућности за остваривање образовне и васпитне улоге школе.
Имајући у виду послератне услове и то да су ученице долазиле из разних крајева наше земље, са
различитим културним навикама, васпитна улога школе је била веома наглашена и важна за
занимање будућих медицинских сестара.
Школа је прошла кроз више реформи средњег стручног образовања а број ученика се стално
повећавао, тако да је већ шк.1955/56. школу завршило 156 ученика, шк.1978/79. 482 ученика,
шк.1996/97 1030 ученика, шк.2000/01. 1306 ученика а шк.2002/03. 1189 ученика. Шк.2007/08.
завршило је 997 ученика. Од шк. 2003/04. у школу се уписује по једно огледно одељење у подручју
рада Здравство и социјална заштита за занимање медицинска сестра-техничар. У огледна
одељења уписује се по 20 ученика и они раде по посебном програму. Карактеристика овог
програма да се ради по модулима, са планираним исходима и са повећаним бројем практичне
наставе, са феријалном и предматурском праксом и ангажовањем социјалних партнера и оцени
стручности ученика.
У протеклом периоду у школи су припремани кадрови за више занимања здравствене струке:
медицинска сестра –техничар, педијатријска сестра, радиолошки и санитарни техничари,
гинеколошко-акушерске сестре, сестре васпитачког смера, зубни и фармацеутски техничари,
лабораторијски техничари, здравствени неговатељи. Школа настоји да се прилагоди потребама
друштва и помогне у запошљавању младих.
Успешност и препознатљив стил рада школа је градила свих протеклих година, али оно што је
давало посебан квалитет су наши ученици. Због великог интересовања за занимања здравствене
струке и селекције приликом уписа, у школу су се уписивали углавном одлични и врлодобри
ученици што је представљало изузетан потенцијал за остваривање свих наставних програма.

You might also like