Mjera I Integral

Stevan Pilipović, Dora Seleši
MERA I INTEGRAL
fundamenti teorije verovatnoće
Zavod za udžbenike, Beograd

2012
Recenzenti
Akademik dr Bogoljub Stanković
Prof. dr Marko Nedeljkov
Urednik
Prof. dr Ljubomir Protić
Odgovorni urednik
dr Milorad Marjanović
Za izdavača
dr Miloljub Albijanić
CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
517.987.1(075.8)
PILIPOVIĆ, Stevan, 1950–

Mera i integral: fundamenti teorije verovatnoće / Stevan Pilipović,
Dora Seleši. – Beograd: Zavod za udžbenike, 2012
(Beograd: Službeni glasnik), - IV, 325 str.: ilustr.; 24 cm
Tiraž 500. – Bibliografija: str. 322-325.
ISBN 978-86-17-18071-1
1. Seleši, Dora, 1978–[autor]
a) Funkcionalna analiza
COBISS.SR–ID 191924236
ZAVOD ZA UDŽBENIKE, Beograd, 2012.

Predgovor
Klasična teorija mera i integrala predstavlja jednu od najvažnijih oblasti

matematike iz koje su se kasnije razvile teorija verovatnoće, stohastička analiza,
teorija fraktala itd.
Udžbenik Mera i integral je pre svega namenjen studentima matematike.
Sadržaj ove knjige je u potpunosti usklad̄en nastavnom planu i programu is-
toimenog predmeta na master studijama matematike (MA) i primenjene matem-
atike (MB) na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Koncept
udžbenika i način izlaganja sadržaja omogućavaju njegovo korišćenje od strane
studenata drugih fakulteta koji tokom studija izučavaju teoriju mera i inte-
grala. Za uspešno razumevanje izloženog gradiva od čitalaca se očekuje os-
novno poznavanje matematičke analize i teorije skupova. Pri izlaganju je pose-
ban akcenat stavljen na teoriju verovatnoće kao ilustraciju pojedinih teorema,
sa namerom da čitaoci koji su već upoznati sa teorijom verovatnoće mogu
razumeti pojmove i u ovom kontekstu, dok čitaoci koji tek treba da se up-
oznaju sa verovatnoćom takod̄e mogu dobiti dobru polaznu tačku putem ove
knjige. Tekst sadrži i veći broj primera i rešenih zadataka koji ilustruju izloženu
materiju, što čitaocima omogućava njeno lakše usvajanje, ili predstavljaju uvod
u neke druge matematičke oblasti kao što su prostori Soboljeva, frakcioni račun,
stohastička integracija itd.
Zahvaljujemo se recenzentima na korisnim savetima i sugestijama koje su
nam uputili, kao i velikom broju studenata matematike koji su tokom proteklih
godina vredno nalazili štamparske greške i upućivali na nejasne delove.
U Novom Sadu, aprila 2012. Autori

Sadržaj
Predgovor i
Uvod 1
1 σ– algebre i merljive funkcije 5

1.1 σ– algebre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.2 Merljive funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1.3 Borelova σ– algebra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.4 Nizovi merljivih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
1.5 Nenegativna merljiva funkcija kao granica niza nenegativnih jed-
nostavnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.6 Slučajne promenljive i σ–algebre generisane njima . . . . . . . 21
1.7 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
2 Mera 30
2.1 Definicija i osobine mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2.2 Primeri mera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
2.3 Nemerljivi skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
2.4 Kompletna mera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
2.5 Mera verovatnoće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
2.6 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
3 Konstrukcija Lebeg-Stiltjesove mere 51

3.1 Spoljna mera i teorema Karateodorija . . . . . . . . . . . . . . 51
3.2 Proširenje mere sa algebre na σ - algebru . . . . . . . . . . . . 56
3.3 Borelove mere na BR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
3.4 Lebeg–Stiltjesove mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
3.5 Lebegova mera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
3.6 Funkcija raspodele slučajne promenljive . . . . . . . . . . . . . 75
3.7 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
SADRŽAJ iii
4 Integral nenegativne merljive funkcije 92

4.1 Konstrukcija integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
4.2 Lebegova Teorema monotone konvergencije. Lema Fatua . . . . 96
4.3 Matematičko očekivanje nenegativne slučajne promenljive . . . 102
4.4 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
5 Integral kompleksne merljive funkcije 110

5.1 Konstrukcija integrala. Lebegova teorema o dominantnoj kon-
vergenciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
5.2 Integrali funkcija jednakih skoro svuda . . . . . . . . . . . . . . 115
5.3 Značajne teoreme u opštijoj formi . . . . . . . . . . . . . . . . 117
5.4 Matematičko očekivanje kompleksne slučajne promenljive . . . 119
5.5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
6 Proizvod mera. Teoreme Fubinija i Tonelija 123

6.1 Proizvod σ -algebri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
6.2 Proizvod mera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
6.3 Teoreme Tonelija i Fubinija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
6.4 Višedimenzionalne slučajne promenljive . . . . . . . . . . . . . 135
6.5 Borelova σ-algebra i mera verovatnoće na R∞ i RT . . . . . . . 138
6.6 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
7 Odnos Rimanovog i Lebegovog integrala 154

7.1 Odnos Rimanovog i Lebegovog integrala . . . . . . . . . . . . . 154
7.2 Razmena limita i integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
7.3 Rimanov i Lebegov integral na Rn . . . . . . . . . . . . . . . . 161
7.4 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
8 Prostori Lp (X) 172

8.1 Prostor L1 (X) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
8.2 Prostor Lp (X), p ≥ 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
8.3 Prostor L∞ (X) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
8.4 Inkluzije Lp prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
8.5 Bohnerov integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
8.6 Momenti slučajne promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
8.7 Uslovno matematičko očekivanje u L2 (Ω) . . . . . . . . . . . . 185
8.8 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
9 Razni tipovi konvergencija 198

9.1 Uniformna i tačkasta konvergencija. Konvergencija skoro svuda
i u srednjem redu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
9.2 Konvergencija u meri. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
9.3 Skoro uniformna konvergencija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
9.4 Granične teoreme teorije verovatnoće . . . . . . . . . . . . . . . 210
iv SADRŽAJ
9.5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
10 Dekompozicija mere 238

10.1 Hanova dekompozicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
10.2 Žordanova dekompozicija. Radon-Nikodimov izvod. . . . . . . . 240
10.3 Lebegova dekompozicija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
10.4 Risova reprezentacija. Dual Lp prostora. . . . . . . . . . . . . . 251
10.5 Diferencijal i integral na skupu R. . . . . . . . . . . . . . . . . 260
10.6 Apsolutno neprekidne i singularne slučajne promenljive . . . . 271
10.7 Uslovno matematičko očekivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . 278
10.8 Martingali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291
10.9 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
Dodatak A 310
Merno – Verovatnosni Rečnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
Dodatak B 312
Istorijske napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312
Dodatak C 315
Zadaci za samostalno vežbanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315
Literatura 321
Uvod
Kao uopštenje pojmova dužine, površine i zapremine u Euklidskom pros-

toru, apstraktna teorja mera je nastala na prelazu iz 19. u 20. vek prošlog
milenijuma. Med̄u začetnicima ove teorije se nalaze Emil Borel, Anri Lebeg,
Johan Radon, Konstantin Karateodori i mnogi drugi. Posledice ove revolu-
cije je bilo potpuno novo shvatanje koncepta funkcija i njihovih osobina poput
nepreprekidnosti, diferencijabilnosti i integrabilnosti, što je dovelo do snažnog
razvoja matematičke analize a pre svega teorije funkcija ograničene varijacije
i apsolutno neprekidnih funkcija. Nakon nekoliko decenija su i mnoge druge
teorije zasnovane na apstraktnoj teoriji mera, kao što je Kolmogorovljevo ak-
siomatsko zasnivanje teorije verovatnoće što je utemeljilo put stohastičkoj anal-
izi kakvu je danas poznajemo.
Mera kao uopštenje Euklidskih mera

U okviru kursa iz realne analize na skupu Rn se izučavaju načini računanja
dužine, površine, zapremine itd. u Euklidskom smislu. Na primer, površina
figure u R2 se može izračunati preko dvostrukog integrala pod uslovom da je
kriva koja ograničava figuru dovoljno dobra (ovi uslovi se odnose na Riman-
integrabilnost funkcije preko koje je parametrizovan rub krive). Teorija mere
i integrala će dati odgovarajuću aparaturu da se to uradi za mnogo širu klasu
funkcija (funkcije koje će biti merljive i integrabilne u smislu Lebega na Rn ), ali
ujedno uvodi i pojam mere i integrala ne samo na Rn već i na vrlo apstraktnim
prostorima X koji mogu biti i beskonačno dimenzionalni ili ne moraju uopšte
imati vektorsku strukturu. Na primer, mera može da bude i mera prebrajanja
(kardinalni broj skupa) ili mera verovatnoće nekog dogad̄aja.
U osnovi teorije mera leži ideja o računanju površina poznata još iz antičke
Grčke: prvo se uvede mera za pravougaonike, trouglove i ostale poligone, a
površina proizvoljne figure se aproksimira površinom poligona iznutra i spolja,
pa se pusti da broj stranica poligona teži beskonačnosti. Odgovarajući pojam
ovoj ideji jeste pojam spoljne mere, a ulogu poligona preuzimaju otvoreni i
zatvoreni skupovi pomoću kojih se vrši aproksimacija spolja i iznutra.
Osobina koja bi se očekivala od neke funkcije koju nazivamo merom, po
analogiji na površine, jeste da je ona translaciono invarijantna odnosno da je
2 SADRŽAJ
µ(A + c) = µ(A) + c ili rotaciono invarijantna i da je aditivna odnosno da je

ukupna mera dva disjunktna skupa jednaka zbiru mera pojedinačnih skupova
tj. da je µ(A ∪ B) = µ(A) + µ(B). Prva dva zahteva se odbacuju jer bi
podrazumevala vektorsku strukturu na skupu X i nisu relevantna za opštu
teoriju, dok treći postaje upravo definicija apstraktne mere. U specijalnom
slučaju, Lebegova mera ima osobinu translacione invarijantnosti. Drugi važan
pojam koji se javlja u teoriji mere jeste prebrojivost skupova indeksa sa kojima
se radi. Dok su topologija i topološka struktura definisane na sličan način kao
i familije merljivih skupova, u topologiji se radi sa proizvoljnim skupovima
indeksa (koji mogu biti i neprebrojivi), dok se u teoriji mere radi sa najviše
prebrojivim skupovima. Aditivnost
S∞ mereP se tako uopštava na tzv. σ-aditivnost,
∞
odnosno zahteva se da je µ( i=1 Ai ) = i=1 µ(Ai ) za proizvoljnu prebrojivu
disjuntnu familiju skupova Ai . Time se stiže do pitanja koji skupovi se uopšte
mogu meriti, odnosno šta čini familiju merljivih skupova. Nameće se prirodna
pretopstavke da ta familija mora biti zatvorena u odnosu na prebrojiv broj
primena svih mogućih skupovnih operacija (presek, unija, komplement).
Merljive funkcije
Kao i u svakoj teoriji, mora postojati koncept funkcija sa dobrim osobinama.
Merljive funkcije su pojam koje zamenjuju pojam neprekidnih funkcija iz realne
analize, ali ne zahtevaju topološku strukturu već strukturu σ-algebri. U samoj
definiciji obeju klase funkcija je takozvana tehnika povlačenja unazad (pull-
back): neprekidne funkcije imaju osobinu da je inverzna slika svakog otvorenog
skupa (iz topologije kodomena) otvoren skup u topologiji domena. Merljive
funkcije su definisane na sličan način: inverzna slika svakog merljivog skupa
(iz σ-algebre kodomena) je merljiv u σ-algebri domena. Ali merljive funcije su
mnogo moćniji pojam. Iz realne analize je poznato da granična vrednost niza
neprekidnih funkcija ne mora biti neprekidna funkcija (neprekidnost se dobija
tek pod jakim pretpostavkama kao na primer uniformna konvergencija):
fn → f, naspram fn ⇒ f.
S druge strane, granična vrednost merljivih funkcija će uvek biti merljiva
funkcija.
Rimanov integral nije dovoljan

Klasa funkcija integrabilnih u Rimanovom smislu je okarakterisana sa dva
uslova: to su ograničene funkcije koje imaju najviše prebrojivo mnogo prekida.
Primetimo da ovaj drugi uslov u terminima teorije mere upravo znači da skup
tačaka prekida ima Lebegovu meru nula.
Prvobitne ideje o Lebegovom integralu su istorijski nastale čak i pre samog
aksiomatskog zasnivanja teorije mera. Ideja da se umesto particionisanja na
domenu funkcije i aproksimacije Rimanovim sumama napravi particionisanje
SADRŽAJ 3
na kodomenu i aproksimacija stepenastim funkcijama, te da se izmeri koji deo

domena se preslikava u odred̄enu particiju na kodomenu (vrši se aproksimacija
stepenastim funkcijama) može postati vrlo zahtevno ali daje mnogo bolje rezul-
tate. Uzmimo sledeći primer: neka u jednom razredu ima 50 učenika od ko-
jih je ocene 1, 2, 3, 4, 5 dobilo redom 3, 5, 20, 12, 10 učenika. Ukupna
ocena razreda (po Rimanovoj konstrukciji) bi iznosila zbir ocena po abeced-
nom redu imena učenika 5 + 4 + 4 + 3 + 5 + 2 + 3 + . . . = 171, dok je u
osnovi Lebegove konstrukcije upravo metodička ideja da se prebroji
P5 frekvencija
učenika µ(Ai ) koji su dobili ocenu i, te da je ukupna ocena i=1 iµ(Ai ) =
3 × 1 + 5 × 2 + 20 × 3 + 12 × 4 + 10 × 5 = 171. Rešenje je naravno isto i dovodi
do prosečne ocene 3, 42.
Dok granična vrednost niza Riman-integrabilnih funkcija ne mora biti Riman-
integrabilna funkcija (razmena limesa i integrala je dozvoljena tek pod jakim
pretpostavkama kao na primer uniformna konvergencija datog niza funkcija)
Z Z
lim fn = (?) = lim fn ,
n→∞ n→∞
Lebegove teoreme o monotonoj i dominantnoj konvergenciji daju rezultat o

integrabilnosti granične funkcije i razmeni limesa i integrala pod mnogo slabi-
jim uslovima. Integral po meri ne mora da se odnosi na Lebegov integral
kao uopštenje Rimanovog integrala, već može biti na primer i matematičko
očekivanje u teoriji verovatnoće ili uopšteno integral po nekoj meri na nekom
skupu koji nema ni vektorsku strukturu, ni topološku već samo σ-algebru.
Furijeovi redovi
Poznato je da funkciji f koja je Riman-integrabilna na intervalu [−π, π]
odgovara jedinstveni Furijeov red oblika
∞
X Z π
1
f (x) = inx
an e dx, an = f (x)e−inx dx,
n=−∞
2π −π
P∞
n=−∞ |an | < ∞. Med̄utim ova
2
i na osnovu Parsevalovog identiteta važi
korespondencija izmed̄u funkcija i njihovih Furijeovih koeficijenata nije sasvim
obostrano jednoznačna ako se ograničimo na klasu Riman-integrabilnih funkcija.
Označimo sa R2 [−π, π] skup Riman integrabilnih funkcija snabdeven sa nor-
R 12
π
mom kf k2 = 2π 1
−π
|f (x)| 2
dx i označimo sa l2 (Z) skup kvadratno sum-
P∞
abilnih nizova celih brojeva snabdeven sa normom k(an )k2 = n=−∞ |an |2 .
Tada svakoj funkciji f ∈ R2 [−π, π] odgovara jedinstven niz (an ) ∈ l2 (Z) tako
da važi kf k2 = k(an )k2 . Med̄utim postoji niz (an ) ∈ l2 (Z) koji ne odgovara ni
jednoj funkciji f ∈ R2 [−π, π]. Razlog je u tome što prostor (l2 (Z), k · k2 ) jeste
kompletan, dok (R2 [−π, π], k · k2 ) nije kompletan.
4 SADRŽAJ
Ako umesto Rimanovog integrala posmatramo Lebegov integral i na sličan

način formiramo prostor Lebeg-integrabilnih funkcija L2 [−π, π], što podrazumeva
identifikaciju funkcija koje su jednake skoro svuda, prostor postaje kompletan
i dobijamo izometriju L2 [−π, π] ∼= l2 (Z).
Diferencijal i integral
Fundamentalna teorema matematičke analize tvrdi da su diferenciranje i
integraljenje med̄usobno inverzne operacije, odnosno važi
Z b Z x
d
F 0 (x)dx = F (b) − F (a), f (t)dt = f (x),
a dx 0
pod uslovom da je F dovoljno “lepa” funkcija (npr. ako je neprekidno diferen-

cijabilna).
Postoje funkcije koje su neprekidne ali nigde diferencijabilne (na primer
takve su Vajerštrasova funkcija i trajektorije Braunovog kretanja) kao i funkcije
za koje F 0 (x) postoji u svakoj tački x ali F 0 nije integrabilno u Rimanovom
smislu. To dovodi do pitanja nalaženja klase funkcija F za koje važi prva od
gore navedenih relacija. Generalno, odogovor na ovo pitanje daje uvod̄enje
klase apsolutno neprekidnih funkcija.
Stohastika
Braunovo kretanje, stohastički proces koji se prvi počeo izučavati krajem
19. veka dobija potpun smisao i korektnu matematičku definiciju tek nakon ak-
siomatkog zasnivanja teorije verovatnoće i stohastičkih procesa tokom tridesetih
godina 20. veka. Adaptiranost procesa datoj filtraciji u terminima mere nije
ništa drugo do merljivosti funkcije u odnosu na rastući niz σ-algebri. Itov
integral (integral po trajektorijama Braunovog kretanja koje su neprekidne
ali svuda nediferencijabilne funkcije neograničene varijacije), beli šum (slabi
izvod Braunovog kretanja) ili generalno slabi izvodi kao izvodi u tačkama
prekida funkcija dobijaju svoj pun smisao preko Dirakove mere skoncenrisane
u tački. I danas vrlo moderna teorija martingala i integrala po martingalima
je posledica razvijenog aparata teorije mera i integrala. Bez teorije mera i
integrala je nemoguće potpuno razumevanje moderne finansijske i aktuarske
matematike. Napomenimo samo čuvenu Blek-Šolcovu formulu koja je bazi-
rana na pretpostavkama kompletnosti finansijskog tržišta i nepostojanju ar-
bitraže. U terminima mere to znači da za meru verovatnoća kretanja cena
akcija postoji jedinstvena njoj ekvivalentna mera u odnosu na koju je pro-
ces kretanja cena martingal (pojam ekvivalentnih mera je upravo zasnovan na
Radon-Nikodimovom izvodu mera). U životnom osiguranju je vrlo moderan
pristup u kojem se posebno modeliraju finansijski i posebno biometrijski rizici,
te se svi stohastički procesi posmatraju u odnosu na proizvod dveju σ-algebri.
Glava 1
σ– algebre i merljive
funkcije
1.1 σ– algebre
Neka je X 6= ∅ i P(X) partitivni skup. Topologija τ na skupu X je familija
skupova τ ⊆ P(X) sa osobinama:
1. ∅, X ∈ τ ;
2. O1 , O2 ∈ τ ⇒ O1 ∩ O2 ∈ τ ;
S
3. Oα ∈ τ, α ∈ Λ ⇒ Oα ∈ τ.
α∈Λ
Skup X sa topologijom τ je topološki prostor; označavamo ga sa (X, τ ).

6 σ– algebre i merljive funkcije
Definicija 1.1. σ– algebra na X je familija skupova M ⊆ P(X) sa osobinama:

1. X ∈ M;
2. A ∈ M ⇒ X \ A ∈ M;
S
3. An ∈ M, n ∈ N ⇒ An ∈ M.
n∈N
Zbog čitkosti komplement skupa A, X \ A, označavamo i sa Ac kad god je iz

konteksta jasno u odnosu na koji skup se uzima komplement.
Skup X sa σ– algebrom M nazivamo prostor sa σ– algebrom; označavamo
ga sa (X, M). Elemente σ– algebre M nazivamo merljivim skupovima. N
Primetimo da je u trećoj aksiomi topologije indeksni skup Λ proizvoljne

kardinalnosti, dok treća aksioma σ–algebre zahteva da je indeksni skup iste
kardinalnosti kao i skup prirodnih brojeva (ℵ0 ) tj. prebrojiv. Prebrojivost je
vrlo važan koncept u teoriji mere.
Lema 1.1. Neka je (X, M) prostor sa σ– algebrom. Tada važi:
(i) ∅ ∈ M.
S
n
(ii) Ai ∈ M, ako Ai ∈ M, i = 1, ..., n.
i=1
T
∞
(iii) Ai ∈ M, ako Ai ∈ M, i ∈ N.
i=1
T
n
(iv) Ai ∈ M, ako Ai ∈ M, i = 1, ..., n.
i=1
(v) A \ B ∈ M, ako A, B ∈ M.
Dokaz: Sva tvrd̄enja su direktna posledica Definicije 1.1. Tvrd̄enje (i) sledi iz
1) i 2).
Tvrd̄enje (ii) sledi iz 3) sa An+j = ∅, j ∈ N.
T
∞
Tvrd̄enje (iii) dokazujemo koristeći De Morganove jednakosti: Važi Ai =
S∞ c c S ∞
i=1
S∞je Aci c∈ M, i ∈ N (zbog 2)). Sada i=1 Ai ∈ M (zbog 3))

c c
( i=1 Ai ) , i pritom
te je (zbog 2)) ( i=1 Ai ) ∈ M.
Tvrd̄enje (iv) sledi iz (iii) stavljajući An+j = X, j ∈ N.
Tvrd̄enje (v) sledi iz A \ B = A ∩ B c .
Definicija 1.2. Neka za A ⊆ P(X) važi
1) X ∈ A;
1.1 σ– algebre 7
2) ako A ∈ A, tada Ac ∈ A;
3) Unija konačno mnogo elemenata iz A je u A.
Tada se A naziva algebra. N
U Definiciji 1.2, ako je A 6= ∅, tada osobina 1) sledi iz 2) i 3) jer ako A ∈ A,

tada važi Ac ∈ A, te je X = A ∪ Ac ∈ A.
Definiciji 1.2 je ekvivalentna sledeća definicija.
Familija A ⊆ P (X) se naziva algebra ako važi:
1)’ X ∈ A;
2)’ ako A ∈ A i B ∈ A, tada je A \ B ∈ A;
3)’ Unija konačno mnogo elemenata iz A je u A.
Pokažimo ekvivalenciju navedenih definicija.
Neka A, B ∈ A. Važi A \ B = A ∩ B c = (Ac ∪ B)c , pa iz 2), 3) i ponovo iz
2) sledi A \ B ∈ A.
Obratno, neka A ∈ A. Kako je Ac = X \ A, iz 2)’ sledi Ac ∈ A.
Slede definicije σ–prstena, prstena i polupstena.
Definicija 1.3. Neka za Pr ⊆ P(X) važi:

1) Ako A, B ∈ Pr, sledi A \ B ∈ Pr;
2) Prebrojive (resp. konačne) unije elemenata iz Pr su u Pr.
Tada se Pr naziva σ–prsten (resp. prsten). N
Primetimo da ∅ i X ne moraju nužno pripadati prstenu Pr.
Definicija 1.4. Neka za Po ⊆ P(X) važi:

1) Konačni preseci elemenata iz Po su u Po;
2) Ako A, B ∈ Po i A ⊆ B tada postoje disjunktni skupovi A1 , ..., Ar ∈ Po
S
r
tako da je B \ A = Ai .
i=1
Tada se Po naziva poluprsten. N
Vrlo važna osobina σ–algebri jeste da ne postoji σ–algebra sa prebrojivo

mnogo elemenata, tj. svaka σ–algebra ima ili konačno mnogo ili neprebrojivo
mnogo elemenata (pod neprebrojivo se podrazumeva i kardinalnost kontinuuma
c kao i veće kardinalnosti npr. 2c ). Za dokaz ove osobine i detalje videti Zadatak
1.4 na kraju ove glave.
1.2 Merljive funkcije

Definicija 1.5. Neka je (X, M) prostor sa σ−algebrom, (Y, τ ) topološki pros-
tor. Funkcija f : X → Y, što ćemo označavati i sa f : (X, M) → (Y, τ ), je
merljiva ako f −1 (w) ∈ M za svako w ∈ τ. N
Sledeća definicija je česta u literaturi.

Definicija 1.6. Funkcija f : (X, M) → (Y, N ) ( (Y, N ) je prostor sa σ– alge-
brom N ), je merljiva ako f −1 (O) ∈ M za svako O ∈ N . N
Dijagram 1.1: Merljiva funkcija prema Definiciji 1.6 - tehnika povlačenja unazad.
Mi ćemo koristiti Definiciju 1.5 u daljem izlaganju.

Teorema 1.1. Neka je (X, M) prostor sa σ– algebrom i neka su (Y, ν) i (Z, τ )
topološki prostori. Ako je f : (X, M) → (Y, ν) merljiva, g : (Y, ν) → (Z, τ )
neprekidna, tada je g ◦ f merljiva funkcija.
Dokaz: Neka je O ∈ τ. Važi (g ◦ f )−1 (O) = f −1 (g −1 (O)). Iz neprekidnosti

funkcije g sledi g −1 (O) ∈ ν, te iz merljivosti f sledi f −1 (g −1 (O)) ∈ M.
Primedba. Ako nije drugačije navedeno, uvek ćemo pretpostavljati da su

skupovi realnih i kompleksnih brojeva R i C topološki prostori sa uobičajenim
topologijama. Isto važi za Rn i Cn .
U sledećoj lemi, kao i nadalje, često ćemo se sretati sa predstavljanjem
otvorenog intervala preko zatvorenih intervala i obratno, predstavljanja zatvorenog
intervala preko otvorenih intervala. Važe sledeće relacije (videti i Dijagram 3.3):
\∞
1 1
[a, b] = a − ,b + ,
n=1
n n
[∞
1 1
(a, b) = a + ,b − .
n=1
n n
1.2 Merljive funkcije 9
Lema 1.2. Neka je (X, M) prostor sa σ– algebrom i f : X → R. Sledeća

tvrd̄enja su ekvivalentna:
(i) f je merljiva.
(ii) Za svako a ∈ R je {x ∈ X : f (x) > a} ∈ M.
(iii) Za svako a ∈ R je {x ∈ X : f (x) ≥ a} ∈ M.
(iv) Za svako a ∈ R je {x ∈ X : f (x) < a} ∈ M.
(v) Za svako a ∈ R je {x ∈ X : f (x) ≤ a} ∈ M.
Dokaz: Jasno, tvrd̄enja (ii) i (v) su ekvivalentna, jer su skupovi dati u njima
med̄usobno komplementarni. Na isti način možemo zaključiti i da su tvrd̄enja
(iii) i (iv) ekvivalentna.
Dokažimo sada ekvivalentnost (ii) i (iii). Neka važi (ii). Tada je
\ 1
{x ∈ X : f (x) ≥ a} = {x ∈ X : f (x) > a − } ∈ M.
n
n∈N
Slično, ako pretpostavimo da važi (iii), tada (ii) sledi na osnovu osobina σ–
algebre i relacije
[ 1
{x ∈ X : f (x) > a} = {x ∈ X : f (x) ≥ a + } ∈ M.
n
n∈N
Dakle, uslovi (ii)–(v) su svi med̄usobno ekvivalentni.

Dokažimo sada na primer da je (i) ekvivalentno sa (ii). Pretpostavimo da
je funkcija f merljiva. Tada je {x ∈ X : f (x) > a} = f −1 ((a, +∞)) ∈ M,
jer je (a, +∞) otvoren u R. Obratno, neka su svi skupovi oblika kao u (ii)
merljivi. Tada, na osnovu ekvivalentnosti uslova, merljivi su i skupovi oblika
kao u (ii)–(v). Kako se svaki otvoren skup u R može prikazati kao najviše
prebrojiva unija otvorenih intervala (a, b) = (−∞, b) ∩ (a, ∞) (a čije inverzne
slike sve pripadaju M, sledi da je f merljiva.
Opštiji oblik ove leme biće dat u Teoremi 1.5.
Teorema 1.2. Neka su Ω1 , Ω2 ⊆ R otvoreni skupovi, (X, M) prostor sa σ–

algebrom i neka su u : X → Ω1 , v : X → Ω2 , merljive funkcije. Neka je
φ : Ω1 × Ω2 = Ω → C neprekidna funkcija. Tada je preslikavanje F : X →
C, x 7→ F (x) = φ(u(x), v(x)) merljivo.
Dokaz: Neka je f : X → Ω definisano sa f (x) := (u(x), v(x)). Tada važi

F = φ ◦ f. Treba dokazati da je f merljiva. Tada na osnovu Teoreme 1.1 sledi
da je F merljiva funkcija. Neka je Π = (a, b) × (c, d) proizvoljan (otvoreni)
pravougaonik u Ω. Važi x ∈ f −1 (Π) ako i samo ako (u(x), v(x)) ∈ (a, b) × (c, d)
što je ekvivalentno sa x ∈ u−1 ((a, b)) i x ∈ v −1 ((c, d)). Sledi
\
f −1 (Π) = u−1 ((a, b)) v −1 ((c, d)) ∈ M,
zato što su u i v merljive pa je u−1 ((a, b)) ∈ M i v −1 ((c, d)) ∈ M.

Svaki otvoren skup u R2 je prebrojiva unija otvorenih pravougaonika pa to
važi i za svaki otvoren skup u SΩ (po uslovu teoreme, Ω je otvoren). Dakle za
otvoren skup O u Ω važi O = n∈N Πn , te je
[ [
f −1 (O) = f −1 ( Πn ) = f −1 (Πn ) ∈ M.
n∈N n∈N
U Propozicijama 1.1–1.4 (X, M) je prostor sa σ -algebrom.
Propozicija 1.1. Ako su u, v : X → R merljive funkcije, tada su merljive

sledeće funkcije X → R:
a) x 7→ u(x) · v(x), x ∈ X.
Specijalno, x 7→ cv(x), x ∈ X, gde je c ∈ R.
b) x 7→ u(x) + v(x), x ∈ X.
c) x 7→ u(x)/v(x), x ∈ X, ako je v : X → R+ .
Dokaz: Dokaz sledi primenom Teoreme 1.2, ako stavimo Ω1 = Ω2 = R, a

funkciju φ u slučajevima a), b), c) definišemo na R × R sa,
φ(x, y) = xy; φ(x, y) = x + y; φ(x, y) = x/y, y > 0.
Propozicija 1.2.
1. Ako je funkcija f : X → C, f (x) = u(x) + iv(x), x ∈ X merljiva, tada

su merljive i funkcije
p
a) x 7→ u(x); b) x 7→ v(x); c) x 7→ u2 (x) + v 2 (x), x ∈ X.
2. Ako su u, v : X → R merljive funkcije, tada je merljiva funkcija X → C:

x 7→ u(x) + iv(x).
1.2 Merljive funkcije 11
Dokaz: 1. Funkcije:
a) z 7→ Rez; b) z 7→ Imz; c) z 7→ |z|
su neprekidne. Primenom Teoreme 1.1 sledi dokaz.
2. Kao u Propoziciji 1.1, dokaz sledi primenom Teoreme 1.2 za funkciju
φ(x, y) = x + iy, (x, y) ∈ R × R.

Iz prethodnog tvrd̄enja direktno sledi:
Posledica 1.1. Funkcija f : X → C, gde je f (x) = u(x) + iv(x), x ∈ X, je

merljiva ako i samo ako su u i v merljive funkcije.
Propozicija 1.3. Ako su funkcije f : X → C i g : X → C merljive, tada su

merljive i funkcije f + g, f · g, α · f, gde je α proizvoljan kompleksan broj.
Dokaz: Dokažimo samo da je αf merljiva, gde je α = α1 + iα2 , α1 , α2 ∈

R, f = u + iv, u, v su realne funkcije. Ostala tvrd̄enja se slično dokazuju.
Kako αf = (α1 u − α2 v) + i(α2 u + α1 v), i kako su na osnovu Propozicije 1.2
realni i imaginarni delovi funkcije αf merljivi, sledi da je αf merljiva.

0, x 6∈ A
Propozicija 1.4. Neka je A ∈ P(X) i κA (x) = karakteristična
1, x ∈ A
funkcija skupa A. Funkcija κA je merljiva ako i samo ako A ∈ M.
Dokaz: Neka je A ∈ M. Neka je O otvoren skup u R. Kako je



 ∅, 0, 1 ∈/ O,

X, 0, 1 ∈ O,
κ−1
A (O) =

 A, 1 ∈ O, 0∈/ O,
 c
A , 1∈ / O, 0 ∈ O,
i ∅, X, A, Ac ∈ M, sledi da je κA je merljiva.
Obratno, ako je κA merljiva, znamo da za otvoren skup O ∈ τ važi κ−1
A (O) ∈
M, pa je A = κ−1A ((0, ∞)) ∈ M.
Primedba. Označimo sa R̄ := [−∞, ∞] = R ∪ {−∞} ∪ {∞} dvotačkastu

kompaktifikaciju realne prave i uvedimo uobičajenu topologiju preko familije
okolina.
Familija okolina tačke ∞ je V∞ = {V ⊆ R̄; V ⊇ (a, ∞], za neko a ∈ R}.
Na sličan način se definiše V−∞ .
Navedene familije okolina tačaka ∞, −∞ kao i uobičajene familije okolina
tačaka iz R definišu uobičajenu topologiju proširene prave [−∞, ∞] = R̄.
Osobine merljivih funkcija sa vrednostima u R se jednostavno prenose na
merljive funkcije sa vrednostima u R̄.
Dijagram 1.2: Karakteristična funkcija skupa A.
1.3 Borelova σ– algebra

Teorema 1.3. Neka je E ⊆ P(X). Postoji najmanja σ– algebra M za koju
važi M ⊇ E.
(To znači da ako je M1 proizvoljna σ– algebra koja sadrži E, tada sledi da
M1 sadrži M.)
Ova σ–algebra se naziva σ–algebra generisana familijom skupova E i označava
se sa M = σ[E].
Dokaz:
T Neka je M familija svih σ– algebri koje sadrže E. Stavimo M :=
M̃. Familija M nije prazna (M 6= ∅) jer je P(X) σ– algebra. Pokažimo
M̃∈M
da je M σ– algebra.
1) Kako X ∈ M̃ za svako M̃ ∈ M, sledi X ∈ M.
2) Pokažimo da važi A ∈ M ⇒ Ac ∈ M. Neka T A ∈ M. Kako je M̃ σ–
algebra to je Ac ∈ M̃ za svako M̃ ∈ M, te je Ac ∈ M̃∈M M̃ = M.
S
3) Ako Ai ∈ M, i ∈ N, pokažimo da je tada Ai ∈ M. Za svako M̃ ∈ M
S i∈N
važi Ai ∈ M̃, i ∈ N, te sledi Ai ∈ M̃ odakle
i∈N
[ \
Ai ∈ M̃ = M.
i∈N M̃∈M
Definicija 1.7. Borelova σ– algebra u topološkom prostoru (X, τ ) je najmanja

σ– algebra koja sadrži τ. Označava se sa BX , ili Bτ ili samo sa B ako je jasno
koji topološki prostor se posmatra. N
T
Primedba. Ako Oi ∈ τ, i ∈ N, tada Oi ∈ B. Ako su skupovi Zi , i ∈
S i∈N
N, zatvoreni, tada Zi ∈ B. Skupovi prvog tipa nazivaju se u literaturi
i∈N
1.3 Borelova σ– algebra 13
Gδ –skupovi, a drugog tipa Fσ –skupovi. Prebrojivi preseci i prebrojive unije

navedenih skupova su ponovo elementi B. U opštem slučaju to nisu skupovi iz
topologije τ.
Nazivi ovih skupova potiču od odgovarajuće terminologije na nemačkom
i francuskom jeziku. Gδ skupovi kao prebrojivi preseci otvorenih skupova su
dobili ime G od nemačkog Gebiet, što označava otvoren skup ili okolinu, a δ od
Durchschnitt što na nemačkom jeziku znači presek. S druge strane, Fσ skupovi
kao preprojive unije zatvorenih skupova su dobili ime od francuskog fermé što
u prevodu znači zatvoren, a σ potiče od somme jer se ponekad unija skupova
označava i sa znakom sume.
Propozicija 1.5. Borelova σ– algebra BR je generisana:

a) Intervalima (a, b), a < b, a, b ∈ R.
b) Intervalima [a, b], a < b, a, b ∈ R.
c) Intervalima (a, b], a < b, a, b ∈ R.
d) Intervalima [a, b), a < b, a, b ∈ R.
e) Intervalima (a, ∞), a ∈ R.
f) Intervalima (−∞, a), a ∈ R.
g) Intervalima [a, ∞), a ∈ R.
h) Intervalima (−∞, a], a ∈ R.
Dokaz: Svaki otvoren skup u R je prebrojiva unija otvorenih intervala, pa

je dovoljno pokazati da σ– algebra koju generišu intervali iz navedene familije
sadrži otvorene intervale. To se jednostavno proverava.
Dokažimo na primer tvrd̄enje pod b). Označimo sa B̃R σ– algebru koju
S
∞
generišu zatvoreni intervali. Kako je (a, b) = [a + n1 , b − n1 ] ∈ B̃R , za
n=1
proizvoljne a < b, a, b ∈ R, sledi da je BR ⊆ B̃R . Iz činjenice da je [a, b] =
T
∞
(a − n1 , b + n1 ) ∈ BR , za proizvoljne a < b, a, b ∈ R, sledi da je B̃R ⊆ BR .
n=1
Dakle, B̃R = BR .
Primedba. Odgovarajuće tvrd̄enje važi za BRn . Na primer u R2 , jedna

od familija koja generiše Borelovu σ– algebru sastoji od svih skupova oblika
(a, b] × (c, d], a, b, c, d ∈ R.
Teorema 1.4. Ako je funkcija f : (X, τ ) → (Y, ν) neprekidna, tada je f

merljiva u odnosu na (X, Bτ ).
Dokaz: Za svako w ∈ ν važi f −1 (w) ∈ τ te sledi da je f −1 (w) ∈ Bτ .
Napomena. Ako je f : (X, M) → (Y, ν) preslikavanje iz merljivog pros-

tora u topološki prostor i Bν Borelova σ–algebra generisana topologijom na
kodomenu, tada je funkcija f merljiva u smislu Definicije 1.5 ako i samo ako je
merljiva u smislu Definicije 1.6.
Sledeća teorema pokazuje kako se vrši tzv. ”guranje napred” (engl. push
forward ) σ– algebre sa domena na kodomen date funkcije.
Teorema 1.5. Neka je (X, M) prostor sa σ– algebrom, (Y, ν) topološki prostor

i f : X → Y. Definišimo f∗ M ⊆ P(Y ) sa
f∗ M := {V ⊆ Y ; f −1 (V ) ∈ M}.
Tada važi:
a) f∗ M je σ– algebra na Y.
b) Funkcija f je merljiva ako i samo ako f∗ M sadrži BY , gde je BY Borelova

σ– algebra koju generiše topologija ν.
c) Neka je Y = R̄ S
Tada je f merljiva ako i samo ako za sve skupove oblika
(a, ∞] = (a, ∞) {∞} važi (a, ∞] ∈ f∗ M.
Primedba. Ako merljivost funkcije shvatamo u smislu Definicije 1.6, tada

tvrd̄enja a)-b) zapravo govore o tome da se svaka funkcija može učiniti merljivom
pogodnim izborom σ– algebre na kodomenu. Upravo konstrukcija σ– algebre
f∗ M je u skladu sa zahtevom da je f merljiva u odnosu na (X, M) i (Y, f∗ M).
Dokaz teoreme:
a) Pokažimo da je f∗ M σ– algebra na Y. Važi f −1 (Y ) = X ∈ M, te je
Y ∈ f∗ M.
Neka je A ∈ f∗ M, treba pokazati da je Y \ A ∈ f∗ M. Kako f −1 (A) ∈ M
sledi
f −1 (Y \ A) = X \ f −1 (A) te je f −1 (Y \ A) ∈ M i Y \ A ∈ f∗ M.
S
∞
Neka Ai ∈ f∗ M, i ∈ N. Pokažimo da je Ai ∈ f∗ M. Kako f −1 (Ai ) ∈ M,
i=1
i ∈ N, sledi
∞
[ ∞
[ ∞
[
f −1 ( Ai ) = f −1 (Ai ) ∈ M , te zato Ai ∈ f∗ M.
i=1 i=1 i=1
Dakle, f∗ M je σ– algebra na Y.
b) Ako f∗ M ⊇ BY , sledi f∗ M ⊇ ν, te je na osnovu definicije f merljiva
funkcija.
Neka je f merljiva. Tada za svako w ∈ ν važi f −1 (w) ∈ M, te je w ∈ f∗ M.
Sledi f∗ M sadrži sve otvorene skupove topologije ν. Odatle sledi da f∗ M
sadrži BY , jer je BY je najmanja σ– algebra koja sadrži ν pa je sadržana u
svim σ– algebrama koje sadrže ν, te i u f∗ M.
c) Neka je f merljiva funkcija. Iz činjenice da je (a, ∞] otvoren skup u R̄
sledi da f −1 ((a, ∞]) ∈ M tj. (a, ∞] ∈ f∗ M.
1.3 Borelova σ– algebra 15
Obratno: neka važi da su skupovi oblika (a, ∞] ∈ f∗ M i dokažimo da je f

merljiva. Važi
∞
[ [∞
1 1
[−∞, b) = [−∞, b − ]= (b − , ∞]c .
n=1
n n=1
n
Kako su intervali oblika (a, ∞] ∈ f∗ M, sledi da (a, ∞]c ∈ f∗ M, jer je f∗ M

σ– algebra. Sledi [−∞, b) ∈ f∗ M, za sve b ∈ R.
Za svako a, b ∈ R a < b, važi (a, b) = [−∞, b) ∩ (a, ∞] ∈ f∗ M jer je
presek dva elementa iz σ– algebre opet u σ– algebri. Kako je svaki otvoren
skup u [−∞, ∞] prebrojiva unija (disjunktnih) intervala, sledi da su u f∗ M
svi otvoreni skupovi iz proširene prave [−∞, ∞]. Dakle, ako je O otvoren u
[−∞, +∞], tada f −1 (O) ∈ M, te sledi da je f merljiva.
Primer 1.1. Dat je prostor X = (0, ∞) sa Borelovom σ–algebrom B. Neka je E ∈ /B

(u Glavi 2 videćemo da nemerljiv skup zaista postoji). Posmatrajmo funkciju f (x) =
x, x ∈ E i f (x) = −x, x ∈
/ E. Tada za proizvoljno c ∈ R važi {x ∈ X : f (x) = c} ∈ B,
jer je {x ∈ X : f (x) = c} = {c} za c ∈ (0, ∞) ∩ E, {x ∈ X : f (x) = c} = ∅ za
c ∈ {0} ∪ (0, ∞) \ E ∪ (−E), a {x ∈ X : f (x) = c} = {−c} za c ∈ (−∞, 0) \ (−E).
Med̄utim, {x ∈ X : f (x) > 0} = E ∈ / B. Ovaj primer pokazuje da je uslov {x ∈ X :
f (x) = c} ∈ B za sve c ∈ R potreban ali ne i dovoljan za merljivost funkcije f (vidi i
Lemu 1.2).
Propozicija 1.6. Neka je (X, B) prostor sa Borelovom σ - algebrom i neka je

f : X → [0, ∞] neprekidna funkcija. Tada je g = 1/f : X → [0, ∞] merljiva
funkcija.
Dokaz: Na osnovu prethodne teoreme treba pokazati da važi g −1 ((α, ∞]) ∈

B, α ∈ R. Iz neprekidnosti sledi da je Z = g −1 (∞) = f −1 (0) zatvoren skup,
dakle merljiv. Odredimo n ∈ Z tako da je α < n. Kako je
∞
!
[
(α, ∞] = {∞} ∪ (α, n + 1) ∪ (i, i + 2) ,
i=n
sledi
∞
!
[
−1 −1 −1
g ((α, ∞]) = Z ∪ g ((α, n + 1)) ∪ g ((i, i + 2)) ∈ B.
i=n

1.4 Nizovi merljivih funkcija

Podsetimo se: Neka je (ak )k∈N niz u [−∞, ∞]. Tada je
lim sup ak = inf (sup ak ), lim inf ak = sup ( inf ak ).

k→∞ n∈N k≥n k→∞ n∈N k≥n
Neka je bn = sup{ak : k ≥ n}, n ∈ N. To je monotono nerastući niz.

Za niz b̃n = inf{ak : k ≥ n}, n ∈ N važi da je monotono neopadajući niz.
Dakle, za proizvoljan niz u [−∞, ∞] uvek postoje limes superior i limes inferior
u [−∞, ∞].
Za skupove uvodimo definicije:
Definicija 1.8. Ako Ak ∈ P(X), k ∈ N tada je

∞ [
\ ∞ \
[
lim sup Ak = Ak , lim inf Ak = Ak .
k→∞ k→∞
n=1 k≥n n=1 k≥n
S
Dakle, x ∈ lim sup Ak ako je x ∈ Ak za svaki prirodan broj n, odnosno
k→∞ k≥n
ako se x nalazi u beskonačno mnogo skupova Ak . T
Slično, x ∈ lim inf Ak ako je bar u jednom od Ak , što znači da postoji
k→∞ k≥n
n ∈ N tako da x ∈ Ak za svako k ≥ n odnosno x se nalazi u svim sem u
konačno mnogo skupova Ak .
U sledećoj teoremi i propozicijama 1.7 i 1.8 pretpostavljamo da je (X, M)
prostor sa σ− algebrom.
Teorema 1.6. Neka je (fk )k∈N niz merljivih funkcija fk : X → [−∞, ∞].
Tada su sledeće funkcije merljive:
1) sup fk (x) = f (x), x ∈ X;
k∈N
2) inf fk (x) = f˜(x), x ∈ X;

k∈N
˜
3) lim sup fk (x) = f˜(x), x ∈ X;
k→∞
˜˜
4) lim inf fk (x) = f˜(x), x ∈ X.
k→∞
Dokaz: 1) Pokažimo da je x 7→ f (x) = sup fk (x), x ∈ X merljiva. Treba

k∈N
pokazati da je f −1 ((a, ∞]) ∈ M, pa će na osnovu Teoreme 1.5 c) slediti da je
f merljiva funkcija.
1.4 Nizovi merljivih funkcija 17
S
∞
Pokažimo da su A = {x ∈ X; f (x) > a}, B = {x ∈ X; fk (x) > a}
k=1
jednaki skupovi. Jasno, B ⊆ A. Ako bi za svako k važilo fk (x) ≤ a, sledilo bi
f (x) = sup fk (x) ≤ a. Sledi, X \ B ⊆ X \ A odnosno A ⊆ B, te je A = B.
k∈N
Kako je B merljiv skup, merljiv je i A.
2) Važi
inf fk (x) = − sup (−fk (x)),
k∈N k∈N
pa je i x 7→ − sup (−fk (x)) = f˜(x) merljiva funkcija.

k∈N
˜
˜ Važi
3) Pokažimo merljivost funkcije f.
˜
f˜(x) = inf sup fk (x), x ∈ X.
n∈N k≥n
Stavimo gn (x) = sup fk (x), x ∈ X. Na osnovu 1) gn su merljive funkcije, a na

k≥n
˜
osnovu 2) inf gn je merljiva funkcija, te je f˜ merljiva funkcija.
n∈N
4) Tvrd̄enje se dokazuje kao u 3) jer
˜
˜
f˜(x) = lim inf fk (x) = sup inf fk (x).
k→∞ n∈N k≥n
Iz prethodne teoreme sledi čitav niz važnih posledica.

Propozicija 1.7. Ako su fk : X → [−∞, ∞] merljive funkcije i ako je
lim fk (x) = f (x), x ∈ X,
k→∞
tada je f merljiva.
Dokaz: Ako limes postoji, tada iz

lim sup fk (x) = lim inf fk (x) = lim fk (x),
k→∞ k→∞ k→∞
i Teoreme 1.6 pod 3) i 4) sledi da je granična funkcija merljiva.
Primetimo da je merljiva funkcija koncept koji je vrlo sličan neprekidnim

funkcijama tj. da radi sa merljivim skupovima isto što i neprekidna funkcija
radi sa otvorenim skupovima, naime vraća ih unazad tako da inverzne slike
ponovo čine merljiv, respektivno otvoren skup (ova osobina da je inverzna slika
“dobrog“ skupa “dobar“ skup se u literaturi često naziva i kao pull-back tj.
povlačenje unazad). Med̄utim, za razliku od neprekidnih funkcija, čija klasa
nije zatvorena u odnosu na puštanje granične vrednosti po tačkama, granična
vrednost merljivih funkcija je uvek merljiva funkcija.
Definicija 1.9. Za funkciju f : X → R̄ definišemo njen pozitivan i negativan

deo sa
f+ (x) = sup{f (x), 0} = max{f (x), 0}, x ∈ X,
f− (x) = − inf{f (x), 0} = − min{f (x), 0} = sup{−f (x), 0}, x ∈ X.
N
Propozicija 1.8.
Ako su f i g merljive na σ– algebri (X, M), tada su merljive i sledeće
funkcije: min{f, g}, max{f, g}, f+ , f− .
Dokaz: Važi
sup fi = max{f, g}
i∈N
gde je f1 = f, f2 = g, f3 = f4 = f5 = ... = −∞. Primenjujemo prethodno
tvrd̄enje i sledi da je funkcija max{f, g} merljiva. Slično se pokazuje za min{f, g},
pa na osnovu toga i za f+ i f− .
1.5 Nenegativna merljiva funkcija kao granica

niza nenegativnih jednostavnih funkcija
Definicija 1.10. Funkcija f : X → [−∞, ∞] je jednostavna, ako je kodomen
konačan skup, odnosno ako postoje a1 , ..., ar ∈ [−∞, ∞] tako da za svako x ∈ X
važi f (x) ∈ {a1 , ..., ar }. N
S
r
Stavimo Ai = {x ∈ X; f (x) = ai }, i = 1, ..., r. Važi Ai = X i skupovi
i=1
Ai , i = 1, ..., r, čine particiju skupa X.
P
r
Ako a1 , ..., ar ∈ R, tada je f (x) = ai κAi (x), x ∈ X, gde je κAi karak-
i=1
teristična funkcija skupa Ai .
Propozicija 1.9. Neka je (X, M) prostor sa σ– algebrom i neka su a1 , ..., ar
P
r
realni brojevi. Jednostavna funkcija f (x) = ai κAi (x), x ∈ X je merljiva
i=1
ako i samo ako su Ai , i = 1, ..., r merljivi.
Dokaz: Kako je {a1 , ..., ar } diskretan skup, za svako ai postoji otvoren interval
Ii tako da važi Ii 3 ai i Ii ∩ Ij = ∅ za i 6= j.
Neka je f merljiva. Iz f −1 (Ii ) = Ai sledi da su Ai merljivi, i = 1, ..., r.
Ako su Ai merljivi, tada su κAi merljive funkcije (Propozicija 1.4) i f je
merljiva kao konačan zbir merljivih funkcija.
1.5 Nenegativna merljiva funkcija kao granica niza nenegativnih
jednostavnih funkcija 19
Teorema 1.7. Neka je f : X → [0, ∞] merljiva funkcija na (X, M). Tada

postoji niz nenegativnih jednostavnih merljivih funkcija {sn : n ∈ N} na X
tako da važi
sn (x) ≤ sn+1 (x), x ∈ X, n ∈ N, lim sn (x) = f (x), x ∈ X.

n→∞
Dokaz: Neka i, n ∈ N i 1 ≤ i ≤ n · 2n . Definišemo

i−1 i
En,i := f −1 ([ , )), Fn = f −1 ([n, ∞]).
2n 2n
Skupovi En,i ⊆ X i = 1, ..., n · 2n , Fn su elementi σ−algebre M jer su inverzne
slike intervala. Definišimo
X
n
n·2
i−1
sn (x) := κEn,i (x) + n · κFn (x), x ∈ X.
i=1
2n
Za svako n ∈ N funkcija sn je nenegativna i ima konačno mnogo vrednosti.

Jednostavno se pokazuje da su skupovi En,i i = 1, ..., n2n i Fn disjunktni jer
važi hi − 1 i
f (En,i ) ⊆ , , i = 1, ..., n2n , f (Fn ) ⊆ [n, ∞].
2n 2n
Takod̄e važi
i−1 1
f (x) − n κEn,i (x) ≤ n za x ∈ En,i .
2 2
Ako x ∈ X i f (x) ∈ [0, n0 ), za neko n0 ∈ N, tada f (x) ∈ [0, n) za svako n ≥ n0 ,
te je
1
f (x) − sn (x) < n odnosno lim sn (x) = f (x).
2 n→∞
Ako je f (x) = ∞, tada je sn (x) = n, n ∈ N, te sn (x) → f (x), n → ∞.

Dokažimo da je niz sn , n ∈ N, monotono neopadajući. Ako za x ∈ X važi
f (x) = ∞, to je očigledno.
Pretpostavimo da je f (x) < ∞. Neka x ∈ En,i0 . Važi sn (x) = i02−1 n . Odred-
imo sn+1 (x). Kako je

i0 − 1 i0 2i0 − 2 2i0 − 1 [ 2i0 − 1 2i0
, = , n+1 ,
2n 2n 2n+1 2 2n+1 2n+1
sledi da x ∈ En+1,2i0 −1 ili x ∈ En+1,2i0 tj.
2(i0 − 1) 2i0 − 1 2i0 − 1 2i0

x ∈ f −1 ([ , )) ili x ∈ f −1 ([ n+1 , n+1 )),
2n+1 2n+1 2 2
te je
2(i0 − 1) 2i0 − 1
sn+1 (x) = n+1
ili sn+1 (x) = n+1 .
2 2
U oba slučaja važi sn+1 (x) ≥ sn (x).

Ako x ∈ Fn , tada je sn = n. Važi da je
f (x) ∈ [n, n + 1) ili f (x) ≥ n + 1.
Za f (x) ≥ n + 1 je sn+1 (x) = n + 1, te je sn+1 (x) ≥ sn (x). Za f (x) ∈ [n, n + 1)

pokažimo da je n ≤ sn+1 (x) < n + 1. Kako
[
n2n+1 j − 1 n2n+1 j
f (x) ∈ [n, n + 1) = n+1
+ n+1 , n+1 + n+1
2 2 2 2
j∈{1,2,...,2n+1 }
sledi
n2n+1 j−1
sn+1 (x) = + n+1 za neko j ∈ {1, 2, . . . , 2n+1 }.
2n+1 2
Dakle, sn+1 (x) ∈ [n, n + 1). Time je dokazano da je niz sn , n ∈ N, monotono

neopadajući.
Dijagram 1.3: Aproksimacija merljive funkcije jednostavnom funkcijom.

1.6 Slučajne promenljive i σ–algebre generisane njima 21
1.6 Slučajne promenljive i σ–algebre generisane

njima
U teoriji verovatnoće se merljivi skupovi tj. skupovi date σ–algebre
nazivaju dogad̄ajima i obično predstavljaju skup ishoda nekog eksperimenta.
Uobičajeno je da se osnovni neprazni skup X obeležava sa Ω a σ–algebra sa
F. Merljive funkcije (u smislu Definicije 1.6) Ω → R, pri čemu se na R
podrazumeva Borelova σ–algebra B generisana uobičajenom topologijom, se
nazivaju slučajnim promenljivama i obično se obeležavaju slovima X, Y, Z, ...
Dakle, slučajna promenljiva X : Ω → R ima osobinu da je merljiva tj.
{ω ∈ Ω| X(ω) ≤ c} ∈ F za sve c ∈ R.
U primenjenoj verovatnoći skup Ω predstavlja elementarne (slučajne) ishode
nekog eksperimenta koji se mogu registrovati pomoću nekog merenja tj. pomoću
dodeljivanja neke brojčane vrednosti datom ishodu. Na taj način prirodno
dolazimo do pojma slučajnih promenljivih, a uslov merljivosti garantuje da
ima smisla postaviti pitanje tipa ”kolika je verovatnoća da je vrednost slučajne
promenljive unutar nekih datih granica?”. Vrednosti slučajnih promenljivih
nas neće dovesti do nemerljivih skupova, a često je i sama polazna σ–algebra
prevelika pa se posmatraju razne pod-σ-algebre sadržane u F.
Propozicija 1.10. Neka je X slučajna promenljiva (merljivo preslikavanje)

nad (Ω, F). Tada je familija skupova
FX = {F ∈ F| F = X −1 (B) za neko B ∈ B}
σ–algebra koja se naziva σ–algebra generisana slučajnom promenljivom X i pri

tome je FX ⊆ F. Takod̄e važi da je to najmanja σ–algebra koja sadrži inverzne
slike X −1 (B) od svih Borelovih skupova B ∈ B.
Dokaz: Ostavljamo čitaocu za vežbu (videti Zadatak 1.9)
Na primer, razmotrimo slučaj diskretnih slučajnih promenljivih. Ako je X

konstantna, X = a, tada je X −1 (B) ili ∅ ili Ω u zavisnosti da li a ∈/ B ili a ∈ B,
pa je FX = {∅, Ω} trivijalna σ–algebra. Ako X prima dve vrednosti: a i b (a 6=
b), tada FX sadrži četiri elementa, FX = {∅, Ω, X −1 ({a}), X −1 ({b})}. Ako X
prima konačno mnogo vrednosti, tada i FX ima konačno mnogo elemenata. Ako
X prima prebrojivo mnogo različitih vrednosti (npr. sve prirodne brojeve), FX
će imati neprebrojivo mnogo elemenata (u preth. primeru može se identifikovati
sa partitivnim skupom prirodnih brojeva). Dakle, složenost σ–algebre FX raste
sa složenošću slučajne promenljive X.
Pojam σ–algebre FX ima sledeću interpretaciju: sve što (u praksi) možemo
registrovati jesu vrednosti merenja X datog eksperimenta. Na osnovu toga se
zaključuje nešto o stepenu složenosti eksperimenta tj. o veličini skupa Ω i σ–
algebre FX , pa se pomoću statističkih metoda ocenjuju verovatnoće skupova iz
kolekcije FX . Dakle, generisana σ–algebra FX predstavlja količinu informacija
koju nam daje slučajna promenljiva X. Na primer, zamislimo eksperiment sa

bacanjem kockice za igru pri čemu se beleže vrednosti 0 i 1 u zavisnosti od toga
da li je pao paran ili neparan broj. Rezultati prikazani na ovaj način su isti
kao da su dobijeni u eksperimentu gde se baca novčić i beleži 0 i 1 u zavisnosti
od toga da li je palo pismo ili glava. Informacija dobijena merenjem je u ovom
slučaju nedovoljna da bi se zaključilo o složenosti eskperimenta (koji ima šest
mogućih elementarnih ishoda).
Filtracija stohastičkog procesa

Drugi važan pojam u teoriji verovatnoće čine slučajni procesi ili stohastički
procesi. Najčešće se definišu nad indeksnim skupom T koji se interpretira kao
”vreme” pa ćemo se i mi ograničiti na slučaj kada je T = [0, T ∗ ], pri čemu
je moguće da je T ∗ = ∞. Slučajan proces Xt jeste jedna familija slučajnih
promenljivih {Xt }t∈T odnosno za svako fiksirano t0 ∈ T imamo jedno merljivo
preslikavanje (slučajnu promenljivu) Xt0 : Ω → R. Označimo sa Ft σ-algebru
generisanu sa familijom slučajnih promenljivih {Xs : s ≤ t}. Tada je
Ft1 ⊆ Ft2 , t 1 < t2 ,
te se Ft interpretira kao količina informacija sadržanih u σ–algebri do trenutka

t (informacije o stanju/ishodu eksperimenta ω su kodirane u realizacijama
slučajnih promenljivih Xs , s ≤ t, i ovo je sadržano u poznavanju informacije
koji skupovi iz Ft sadrže tačku ω.)
Familija {Ft }t∈T se naziva prirodna filtracija procesa.
Često se postavlja obrnuta problematika. Ako je zadata data filtracija tj.
jedan rastući niz σ-algebri Gt , t ∈ T , nad (Ω, F), tada kažemo da je pro-
ces Xt adaptiran toj filtraciji ako i samo ako je za svako fiksirano t ∈ T
slučajna promenljiva Xt merljiva u odnosu na σ-algebru Gt . Naravno, pro-
ces je uvek adaptiran svojoj prirodnoj filtraciji. Obično se pretpostavlja da
je G0 = {∅, Ω} tj. počinjemo bez ikakvih informacija, a najšira σ-algebra je
GT ∗ = F tj. na kraju eksperimenta posedujemo sve moguće informacije. Pros-
tor (Ω, F, {Gt }t∈T ) se naziva prostor sa filtracijom.
1.7 Zadaci
Zadatak 1.1. Neka je A algebra na nepraznom skupu X. Dokazati da je A
σ–algebra ako i samo ako je zatvorena u odnosu na rastuće unije skupova tj.
S
∞
iz A1 ⊆ A2 ⊆ A3 ⊆ · · · , Ai ∈ A, i ∈ N, sledi Ai ∈ A.
i=1
Rešenje: Jasno, ako je A σ–algebra, tada je ona i algebra.

Obratno, pretpostavimo da je A algebra i da važi uslov dat u zadatku.
Potrebno je pokazati da važi treća aksioma (aksioma σ-aditivnosti) u definiciji
1.7 Zadaci 23
σ–algebre. To će slediti iz činjenice da proizvoljnu familiju skupova možemo

predstaviti kao rastuću familiju skupova tako da su im unije iste. Neka je
Ai ∈ A, i ∈ N, proizvoljna familija skupova iz algebre A. Stavimo
[
n
B1 = A1 , B2 = A1 ∪ A2 , . . . , Bn = Aj .
j=1
Za svako n ∈ N važi da je Bn ∈ A (jer je algebra zatvorena u odnosu na konačne

unije),
S∞ i po konstrukcijiSje B1 ⊆ B2S⊆ B3 ⊆ . . ., pa je prema S∞ uslovu zadatka
∞ ∞
n=1 B n ∈ A. Kako je n=1 An = n=1 Bn , sledi i da je n=1 An ∈ A.
Zadatak 1.2. Neka je A algebra na nepraznom skupu X. Dokazati da je A

σ–algebra ako i samo ako je zatvorena u odnosu na prebrojive disjunktne unije
S
∞
skupova tj. iz Ai ∈ A, i ∈ N, i Ai ∩ Aj = ∅, i 6= j, i, j ∈ N, sledi Ai ∈ A.
i=1
Rešenje: Slično kao i u prethodnom zadatku, dovoljno je pokazati aksiomu σ-

aditivnosti, koja sledi iz činjenice da proizvoljnu familiju skupova uvek možemo
predstaviti kao disjunktnu familiju skupova tako da su unije iste. Neka je
Ai ∈ A, i ∈ N, proizvoljna familija skupova iz algebre A. Stavimo
 
[
n−1
B1 = A1 , B2 = A2 \ A1 , B3 = A3 \ (A1 ∪ A2 ), . . . , Bn = An \  Aj  .
j=1
Kako je A algebra, sledi da je Bn ∈ A za svako S n ∈ N, i jasno

S∞ je da je
∞
Bn ∩ Bm = ∅, n 6= m. Prema uslovu zadatka je sada n=1 An = n=1 Bn ∈ A.
Zadatak 1.3. Neka je R σ–prsten na nepraznom skupu X. Dokazati da je

familija skupova
A = {E ⊆ X| E ∈ R ili E c ∈ R}
σ–algebra.
Rešenje: Prvo ćemo pokazati da je familija A zatvorena u odnosu na operaciju

komplementiranja. Neka je E ∈ A. To znači da je E ∈ R ili E c ∈ R. Kako je
logički operator disjunkcije komutativan, sledi da je E c ∈ A.
Pretpostavimo da je A 6= ∅ (inače je situacija trivijalna) te postoji neko F ∈
A. Prema prethodno dokazanom, tada je i F c ∈ A. Dakle, i X = F ∪ F c ∈ A.
Preostaje da se dokaže još zatvorenost u odnosu na prebrojive unije. Prvo
ćemo pokazati konačnu aditivnost. Neka su A, B ∈ A. Tada:
• Ako su A ∈ R i B ∈ R, tada iz osobine prstena sledi A ∪ B ∈ R, pa je i
A ∪ B ∈ A.
• Ako su Ac ∈ R i B c ∈ R, tada je i Ac ∩ B c ∈ R, što opet povlači da je

(A ∪ B)c ∈ R, a to po definiciji znači da je A ∪ B ∈ A.
• Ako je A ∈ R i B c ∈ R, tada je zbog osobine prstena i B c \ A ∈ R, pa
kako je A ∪ B = (B c \ A)c , po definiciji sledi da je A ∪ B ∈ A.
S∞
Neka je sada En ∈ A, n ∈ N, i E = n=1 En . To znači da svako En
zadovoljava En ∈ R ili Enc ∈ R. Označimo sa I ⊆ N indeks onih skupova koji
su u prstenu R, a sa J ⊆ N indeks onih skupova čiji komplement je u R. Time
dobijamo particiju
[ [
E = A ∪ B, gde je A = En , B = En .
n∈I n∈J
Za svako n ∈ I je En ∈ R, pa kako je prsten zatvoren u odnosu na prebrojive

unije, sledi da je A ∈ R. To implicira i da je
T A ∈ A. Slično, za svako n ∈ J je
Enc ∈ R, pa je zbog osobina prstena tada i n∈J Enc ∈ R tj. B c ∈ R. To opet
znači da je B ∈ A. Sada, na osnovu gore dokazane konačne aditivnosti unutar
familije A, sledi da je E = A ∪ B ∈ A.
Zadatak 1.4. Dokazati da ne postoji σ–algebra sa prebrojivo mnogo eleme-

nata.
Rešenje: Pretpostavimo suprotno. Neka je X neprazan skup i M ⊆ P(X)

σ–algebra na njemu koja ima prebrojivo mnogo elemenata tj. Card(M) = ℵ0 .
Fiksirajmo x ∈ X i posmatrajmo familiju svih merljivih skupova koji sadrže
tačku x tj. skupove oblika {E ∈ M| x ∈ E}. Jasno, to je najviše prebrojiva
familija skupova jer je
Card({E ∈ M| x ∈ E}) ≤ Card(M) = ℵ0 .
Neka je \
Ex = A
A∈{E∈M| x∈E}
najmanji skup iz M koji sadrži tačku x. Jasno, Ex ∈ M.

Na gore opisan način svakoj tački x ∈ X pridružujemo skup Ex ∈ M.
Uporedimo sada proizvoljan skup E ∈ M i skup Ex . Razmatrajući sve moguće
položaje tačke x u odnosu na ova dva skupa zaključujemo da su moguće jedino
situacije da je:
ili Ex ⊆ E, ili Ex ∩ E = ∅.
Naime, ako pretpostavimo da je x ∈ E ⊆ Ex , tada dolazimo u kontradikciju sa
činjenicom da je Ex najmanji merljiv skup koji sadrži x. Slično, pretpostavka
x ∈ Ex ∩ E, gde je Ex * E i E * Ex , ponovo dovodi u kontradikciju (sada bi
skup E ∩ Ex bio manji merljiv skup koji sadrži x). Takod̄e, pretpostavka da
1.7 Zadaci 25
x ∈ Ex , x ∈
/ E, Ex ∩ E 6= ∅, dovodi u kontradikciju jer bi sada skup Ex ∩ E c
bio manji merljiv skup od Ex koji bi sadržao tačku x.
Dakle, prema prethodnom, za svako x, y ∈ X važi da je:
• ili Ex ⊆ Ey i istovremeno Ey ⊆ Ex tj. Ex = Ey ,
• ili Ex ∩ Ey = ∅.
Identifikujući skupove koji su isti (ako je Ex = Ey ), napravimo klase ek-
vivalencije i particiju familije {Ex }x∈X te prenumerišemo elemente tako da
je {Ex | x ∈ X} = {Ei | i ∈ N } gde je N ⊆ N, i pri tome Ei 6= Ej ,
Ei ∩ Ej = ∅, i 6= j. (Jasno, za indeksni skup N va vzi da je najviše pre-
brojiv jer je Card(M) = ℵ0 .) S
Za proizvoljno I ⊆ N definišimo EI = i∈I Ei . Jasno, EI ∈ M jer je
Card(I) ≤ ℵ0 , i pri tome za I, J ⊆ N važi da
I 6= J ⇒ EI 6= EJ . (1.1)
(Jasno, ako postoje i0 ∈ I, j0 ∈ J, i0 6= j0 , tada Ei0 6= Ej0 pa je i EI 6= EJ .)

Definišimo sada preslikavanje
f : P(N ) → M dato sa f (I) = EI .
Dokazaćemo da je funkcija f bijekcija, pa će iz toga slediti da je Card(P(N )) =

Card(M) tj. 2ℵ0 = c = Card(M) u slučaju da je N prebrojiv skup, a 2n =
Card(M) u slučaju da je N konačan skup, što je u oba slučaja u kontradikciji
sa pretpostavkom da je M prebrojiva σ–algebra, te će to značiti kraj dokaza.
• Funkcija f je dobro definisana tj. A, B ∈ M, A 6= B implicira IA 6= IB .

Naime, neka je a ∈ A takav da a ∈ / B, i posmatrajmo Ea = Ei0 , i0 ∈ IA .
Ako pretpostavimo da je i0 ∈ B, tada je i Ei0 ⊆ EIB tj. B ⊇ Ea što
implicira da je a ∈ B, no to je kontradikcija. Dakle, i0 ∈/ B, pa je i
IA 6= IB .
• Funkcija f je injekcija tj. I 6= J implicira f (I) 6= f (J). Jasno, ovo sledi
direktno iz (1.1).
• Funkcija f je sirjekcija tj. svako A ∈ M ima original (skup indeksa)
IA tako da je f (IA ) = A. Naime, svakom elementu a ∈ A možemo
dodeliti merljiv skup Ea te ga preimenovati u Ea = S Ei , i ∈ N, kao što
je
S opisano uSkonstrukciji dokaza. Tada skupu A = a∈A {a} odgovara
E
a∈A a = E
i∈IA i = E IA , IA ⊆ N , te je f (IA ) = A.
Zadatak 1.5. Dati primer skupova X, Y , σ-algebre na X, topologije na Y i

funkcije f : X → Y , tako da f 2 bude merljiva funkcija, ali f nije merljiva.
Rešenje: Neka je X = Y = R sa uobičajenom topologijom i Borelovom σ-

algebrom BR . Neka je N ∈ / BR nemerljiv skup (egzistencija nemerljivog skupa
biće pokazana u Poglavlju 2.3.). Definišimo funkciju f sa

1, x ∈ N
f (x) = .
−1, x ∈ /N
Jasno,
(f (x))2 = 1, x ∈ R.
Funkcija f 2 jeste merljiva, jer je za proizvoljno c ∈ R skup

R, c < 1
{x ∈ R| (f (x))2 > c} =
∅, c ≥ 1
merljiv (jasno, ∅, R ∈ BR ).
S druge strane, funkcija f nije merljiva jer je npr. za c = 0 skup inverzne
slike {x ∈ R| f (x) > 0} = N ∈/ BR nemerljiv.
Zadatak 1.6. Neka je (X, M) prostor mere i f : X → (R, BR ) merljiva

funkcija (u smislu Definicije 1.6). Neka je A > 0. Dokazati da je tzv. odsečena
funkcija fA : X → R data sa

 f (x), |f (x)| ≤ A
fA (x) = A, f (x) > A

−A, f (x) < −A
takod̄e merljiva funkcija.
Rešenje: Ako merljivost shvatamo u smislu Definicije 1.6, važi da je kompozi-

cija dveju merljivih funkcija merljiva funkcija (dokaz analogan dokazu Teoreme
1.1, s time što se umesto otvorenih skupova uzimaju merljivi skupovi). Jasno,
i u ovom kontekstu je κB merljiva funkcija ako i samo ako je B merljiv skup.
Važi da je
fA (x) = f (x) · κ[−A,A] (f (x)) + A · κ(A,+∞) (f (x)) − A · κ(−∞,−A) (f (x)).
Intervali [−A, A], (A, +∞), (−∞, −A) su Borel–merljivi, pa su merljive i sve
karakteristične funkcije koje se javljaju u gornjem izrazu. Sada je κ[−A,A] (f (x))
merljiva jer je kompozicija dveju merljivih funkcija, pa je i f (x) · κ[−A,A] (f (x))
merljiva kao proizvod dve merljive funkcije. Jasno, slično važi i za drugi i treći
sabirak, pa je fA (x) merljiva jer je zbir triju merljivih funkcija.
Napomena. Prethodni rezultat važi i ako merljivost funkcije interpreti-

ramo u smislu Definicije 1.5. Dokaz je drugačiji i ovde ga navodimo upravo da
1.7 Zadaci 27
bi istakli razliku izmed̄u ove dve definicije. Ako je O ⊂ R proizvoljan otvoren

skup, tada je
fA−1 (O) = fA−1 (O ∩ (−∞, −A)) ∪ fA−1 (O ∩ [−A, A]) ∪ fA−1 (O ∩ (A, ∞))
\ 1 1
= B∪ f −1 (O ∩ (−A − , A + )) ∪ C,
n n
n∈N
gde je B = ∅ ako −A ∈
/ O i B = R ako −A ∈ O, i slično C = ∅ ako A ∈ /Oi
C = R ako A ∈ O. Kako je f merljiva, sledi da je desna strana gornjeg izraza
elemenat σ–algebre M.
Zadatak 1.7. Neka je familija skupova A definisana nad skupom celih brojeva
Z na sledeći način:
A = {A ⊆ Z| (∀n ∈ N)((2n ∈ A) ⇔ (2n + 1 ∈ A))}.
1. Dokazati da je A σ–algebra nad Z.
2. Neka je funkcija f : (Z; A) → (Z; A) data sa
f (n) = n + 2.
Dokazati da je f merljiva (u smislu Definicije 1.6) bijekcija i da njena
inverzna funkcija nije merljiva.
Rešenje: Kako je N ⊆ Z i važi da 2n ∈ N ⇔ 2n + 1 ∈ N, sledi da je Z ∈ A.

Neka je A ∈ A. Tada za svako n ∈ N važi
2n ∈ Ac ⇔ 2n ∈
/ A ⇔ 2n + 1 ∈
/ A ⇔ 2n + 1 ∈ Ac ,
te je Ac ∈ A.
Neka je Ai ∈ A, i ∈ N. Tada za svako n ∈ N važi
[ [
2n ∈ Ai ⇔ (∃i0 ∈ N)(2n ∈ Ai0 ) ⇔ (2n + 1) ∈ Ai0 ⇔ 2n + 1 ∈ Ai .
i∈N i∈N
S
Dakle, i∈N Ai ∈ A. Time smo pokazali da je A σ-algebra.
Jasno je da je f bijekcija i da je inverzno preslikavanje dato sa
f −1 (n) = n − 2, n ∈ N.
Funkcija f −1 nije merljiva, jer je npr. za skup A = {0} ∈ A, (f −1 )−1 (A) =
f (A) = {2} ∈
/ A.
Dokažimo da je f merljiva. Neka je A ∈ A proizvoljan skup. Važi: 2n ∈
f −1 (A) ⇔ (∃x ∈ A)(2n = f −1 (x) = x − 2) ⇔ (∃x ∈ A)(x = 2n + 2) ⇔ 2n + 2 ∈
A. Dalje, 2(n + 1) ∈ A ⇔ 2(n + 1) + 1 ∈ A ⇔ 2n + 3 ∈ A ⇔ f −1 (2n + 3) ∈
f −1 (A) ⇔ 2n + 1 ∈ f −1 (A). Time smo pokazali da je
2n ∈ f −1 (A) ⇔ 2n + 1 ∈ f −1 (A),
odnosno da f −1 (A) ∈ A. Dakle, f jeste merljiva.
Zadatak 1.8. Data je Borelova σ–algebra BR nad skupom realnih brojeva R i

data je merljiva (u smislu Definicije 1.6) funkcija f : (R; BR ) → (R; BR ). Neka
je
g(x) = tg(f (x))
i neka je S domen funkcije g. Dokazati da je S merljiv skup i da je funkcija g
merljiva nad S.
Rešenje: Neka je
D+ = {x ∈ R : f (x) = +∞}, D− = {x ∈ R : f (x) = −∞},

π
Dk = {x ∈ R : f (x) = + kπ}, k ∈ Z.
2
Tada je domen funkcije g dat sa
!!c
[
S= D+ ∪ D− ∪ Dk .
k∈Z
Kako je f merljiva funkcija, sledi da su i skupovi D+ , D− , Dk , merljivi;

naime važi \
D+ = {x ∈ R : f (x) ≥ n} ∈ BR ,
n∈N
\
D− = {x ∈ R : f (x) ≤ −n} ∈ BR ,
n∈N
π \ π
Dk = {x ∈ R : f (x) ≥ + kπ} {x ∈ R : f (x) ≤ + kπ} ∈ BR .
2 2
Dakle, S ∈ BR .
Za proizvoljno c ∈ R je
{x ∈ S: g(x) > c} = {x ∈ S : tg(f (x)) > c}

[ π
= {x ∈ S : nπ + arctg(c) < f (x) < + nπ}
2
n∈Z
[ π
= {x ∈ S : f (x) > nπ + arctg(c)} ∩ {x ∈ S : f (x) < + nπ} .
2
n∈Z
Kako je f merljiva funkcija, sledi da su skupovi oblika {x ∈ S : f (x) >

nπ + arctg(c)} i oblika {x ∈ S : f (x) < π2 + nπ} merljivi, pa je stoga i
{x ∈ S : g(x) > c} ∈ BR . Dakle, preslikavanje g je merljivo.

Zadatak 1.9. Dokazati Propoziciju 1.10.

1.7 Zadaci 29
Rešenje: Neka je X slučajna promenljiva i
FX = {F ∈ F : F = X −1 (B) za neko B ∈ BR }.
Jasno, Ω = X −1 (R), pa je Ω ∈ FX .
Ako je F ∈ FX oblika F = X −1 (B) za neko B ∈ BR , tada je F c = X −1 (B c )
i važi B c ∈ BR , pa sledi F c ∈ FX .
NekaSje Fi ∈ FS X , i neka su Bi ∈ BR S
takvi da jeS∞ Fi = X −1 (Bi ), i ∈ N.
∞ ∞ −1 −1 ∞
S∞ iz i=1 Fi = i=1 X (Bi ) = X ( i=1 Bi ), i=1 Bi ∈ BR , sledi da je
Tada
i i=1 Fi ∈ FX . Time smo dokazali da je FX zaista σ-algebra.
Neka je G proizvoljna σ-algebra koja sadrži sve inverzne slike svih Borelovih
skupova. Jasno, iz F ∈ FX ⇒ F = X −1 (B) ⇒ F ∈ G sledi FX ⊆ G, pa je ona
zaista najmanja takva σ-algebra.
Zadatak 1.10. Neka je dat merljiv prostor (Ω, F) i slučajna promenljiva X.

Dokazati da kolekcija skupova
S = {X(A) : A ∈ F}
ne mora biti σ-algebra na R.
Rešenje: Neka je Ω = R, F = BR i X : R → R dato sa X(ω) = ω 2 . Jasno,

funkcija X je neprekidna, pa je samim tim i merljiva.
Za proizvoljno A ∈ F je X(A) ⊆ [0, ∞). Dakle, X(R) = [0, ∞) ∈ S,
med̄utim X(R)c = (−∞, 0) ∈ / S jer nije oblika X(A) ni za jedno A ∈ F.
Glava 2
Mera
2.1 Definicija i osobine mere

Definicija 2.1. Neka je (X, M) prostor sa σ–algebrom. Mera µ na M je
funkcija µ : M → [0, ∞] za koju važi:
Ako je Ai ∈ M, i ∈ N, disjunktna familija skupova, tada je
∞
[ ∞
X
µ( Ai ) = µ(Ai ) (σ − aditivnost).
i=1 i=1
(X, M, µ) se naziva merljiv prostor ili prostor sa merom. Elementi σ-algebre

M se nazivaju merljivi skupovi.
2.1 Definicija i osobine mere 31
Mera µ je netrivijalna ako je bar za jedno A ∈ M, µ(A) < ∞.

Mera µ je konačna ako za svako A ∈ M, µ(A) < ∞.
Mera µ je σ−konačna ako je X prebrojiva unija merljivih skupova tako da
svaki od njih ima konačnu meru.
Propozicija 2.1. Neka je µ netrivijalna mera na prostoru sa σ− algebrom
(X, M). Tada važi:
1. µ(∅) = 0.
2. Ako je A, B ∈ M i A ∩ B = ∅, tada je µ(A ∪ B) = µ(A) + µ(B).
Sledi konačna
Sn aditivnost:
Pn Ako su Ai ∈ M, i = 1, ..., n disjunktni, tada
važi µ( i=1 Ai ) = i=1 µ(Ai ).
3. Ako je A, B ∈ M i A ⊆ B, tada je µ(A) ≤ µ(B).
S∞ P∞
4. Ako Ai ∈ M, i ∈ N, tada je µ( i=1 Ai ) ≤ i=1 µ(Ai ).
S
∞
Dokaz: 1. Neka je µ(A) < ∞. Jasno, A = Ai gde A1 = A, Ai = ∅, i ≥ 2.
i=1
Kako je µ σ -aditivna, važi
∞
[
µ(A) = µ( Ai ) = µ(A) + µ(∅) + µ(∅) + ... < ∞.
i=1
Sledi µ(∅) = 0.
2. Stavimo A1 = A, A2 = B, Ai = ∅, i ≥ 3. Sledi
[ ∞
[ ∞
X
µ(A1 A2 ) = µ( Ai ) = µ(Ai ) = µ(A1 ) + µ(A2 )
i=1 i=1
jer je µ(∅) = 0.
3. Važi
B = A ∪ (B \ A) ⇒ µ(B) = µ(A) + µ(B \ A) ≥ µ(A).
| {z }
≥0
4. Kako je
∞
[ [
n−1
Ai = A1 ∪ (A2 \ A1 ) ∪ ... ∪ (An \ ( Ai )) ∪ ...,
i=1 i=1
gde su skupovi na desnoj strani disjunktni elementi od M, sledi

∞
[ [
n−1 ∞
X
µ( Ai ) = µ(A1 ) + µ(A2 \ A1 ) + · · · + µ(An \ ( Ai )) + ... ≤ µ(Ai ).
i=1 i=1 i=1

32 Mera
Teorema 2.1. Neka je (X, M, µ) prostor sa netrivijalnom merom.

1) Neka je Ai ⊆ Ai+1 , gde je Ai ∈ M, i ∈ N. Tada je
∞
[
µ( Ai ) = lim µ(An ).
n→∞
i=1
2) Neka je Ai ⊇ Ai+1 , Ai ∈ M, i ∈ N i µ(A1 ) < ∞. Tada je

∞
\
n→∞
i=1
Dokaz: 1) Ako postoji n ∈ N takav da je µ(An ) = ∞, tada su i leva i desna

strana u tvrd̄enju beskonačne, te trivijalno važi jednakost. Zato ćemo bez
ograničenja opštosti pretpostaviti da je µ(An ) < ∞ za sve n ∈ N.
Važi A1 = A1 , A2 = A1 ∪ (A2 \ A1 ), . . . ,
An = A1 ∪ (A2 \ A1 ) ∪ .... ∪ (An \ An−1 ),

S∞
te je A = i=1 Ai unija disjunktnih skupova iz M :
∞
[
A = A1 ∪ ( Ai \ Ai−1 ).
i=2
Kako je µ(Ai \ Ai−1 ) = µ(Ai ) − µ(Ai−1 ), i ≥ 2, na osnovu σ-aditivnosti sledi

∞
[ ∞
X
µ( Ai ) = µ(A1 ) + µ(Ai \ Ai−1 ) =
i=1 i=2
X
n
= lim (µ(A1 ) + µ(Ai \ Ai−1 )) = lim µ(An ).
n→∞ n→∞
i=2
2) Neka je C2 = A1 \ A2 , C3 = A1 \ A3 , ..., Cn = A1 \ An ... Važi
C2 ⊆ C3 ⊆ ... ⊆ Cn ⊆ ...,
∞
\ ∞
[
A1 \ ( Ai ) = Ci ,
i=1 i=2
∞
\
µ(A1 \ Ai ) = lim µ(Cn ) (tvrd̄enje teoreme pod 1)),
n→∞
i=1
∞
\
µ(A1 ) − µ( Ai ) = lim µ(Cn ) = lim (µ(A1 ) − µ(An )).
n→∞ n→∞
i=1
2.2 Primeri mera 33
Kako je µ(A1 ) < ∞, iz
lim (µ(A1 ) − µ(An )) = µ(A1 ) − lim µ(An ),

n→∞ n→∞
sledi
∞
\
n→∞
i=1
Napomenimo još da se uslov µ(A1 ) < ∞ u Teoremi 2.1 može oslabiti na

uslov: postoji k ∈ N takvo da je µ(Ak ) < ∞ jer prvih nekoliko članova u
nizu neće uticati na graničnu vrednost. Med̄utim uslov se ne može potpuno
eliminisati (videti Zadatak 2.2).
2.2 Primeri mera

Primer 2.1. Neka je X = 6 ∅ i M = P(X) partitivni skup. Neka je µ(A) = ∞,
∅ 6= A ⊆ X, µ(∅) = 0. To je trivijalna mera na (X, P(X)).
U daljem tekstu ćemo uvek pretpostavljati da je mera netrivijalna.
Primer 2.2. Definišimo η(A) = 0, A ⊆ X. Jasno, to je mera na (X, P(X)) koja nije
interesantna kao ni trivijalna mera.
Primer 2.3. (Verovatnosna mera.) Mera µ na (X, M) koja ima osobinu da

je µ(X) = 1 (osobina normiranosti mere) se naziva verovatnosna mera ili mera
verovatnoće.
Primer 2.4. (Dirakova mera koncentrisana u x0 .)

Neka je (X, M) σ - algebra i x0 ∈ X. Za A ∈ M definišimo:

1, x0 ∈ A
µ(A) = , A ∈ M.
0, x0 6∈ A
T
Funkcija µ je nenegativna i za Ai ∈ M, Ai Aj = ∅, i 6= j važi:
[
∞ X
∞
µ( Ai ) = µ(Ai ),
i=1 i=1
S
∞
To sledi iz činjenice da x0 ∈ Ai ako i samo ako postoji tačno jedan indeks i0 , tako
i=1
da x0 ∈ Ai0 pa i na levoj i na desnoj strani imamo vrednost 1.
34 Mera
Primer 2.5. (Mera prebrojavanja.)

Neka je (X, M) σ - algebra. Za A ∈ M definišimo:

broj elemenata u A, A je konačan,
µ(A) = .
∞, A je beskonačan
Jednostavno se proverava da je µ mera.

Posebno je interesantan slučaj kada je X = N, M = P(X).
Primer 2.6. (Naboj.)

Neka je (X, M) prostor sa σ– algebrom i ν preslikavanje ν : M → R (ne R+ !) sa
osobinama:
1) ν(∅) = 0,
2) Ako su Ai ∈ M, i ∈ N disjunktni, tada važi
[
∞ X
∞
ν( Ai ) = ν(Ai ),
i=1 i=1
što uključuje bezuslovnu konvergenciju reda na desnoj strani.

Tada se ν naziva naboj (”charge” na engleskom) ili mera sa predznakom.
Naboj definisan na ovaj način je konačan za sve merljive skupove. Često se u
literaturi sreće i definicija naboja koja dozvoljava da je za sve E ∈ M, −∞ < ν(E) ≤
P
∞
∞ (ili −∞ ≤ ν(E) < ∞) i da važi uslov σ-aditivnosti tj. da red ν(Ai ) bezuslovno
i=1
S
∞ S
∞
konvergira ka ν( Ai ) kad god je ν( Ai ) konačno. Time se dozvoljava da naboj
i=1 i=1
prima i vrednost ∞ (ili −∞) ali ne oba istovremeno tako da se nikada neće pojaviti
nedefinisani izraz ∞ − ∞.
U ovoj knjizi ćemo nadalje koristiti prvi navedeni pristup prema kojem je naboj
uvek konačan.
Primer 2.7. Neka je X = R , M = BR i F monotono neopadajuća zdesna neprekidna

funkcija na R. U Glavi 3 ćemo pokazati da postoji mera µF na BR (Lebeg- Stiltjesova
mera) tako da je mera konačnog intervala (a, b] data sa
µ((a, b]) = F (b) − F (a).
Ako je F (x) = x tada se odgovarajuća mera naziva Lebegova mera.
Primer 2.8. (Kantorov skup.) Geometrijski, Kantorov skup K se formira tako

što se u prvom koraku iz intervala [0, 1] podeljenog na tri jednaka intervala izostavlja
srednji (1/3, 2/3), u drugom koraku preostala dva intervala dele na po tri jednaka
intervala i u svakoj trisekciji izostavlja srednji interval (intervali (1/32 , 2/32 ) i (2/3 +
1/32 , 2/3 + 2/32 )), u četvrtom koraku svaki od preostalih intervala deli na po tri
jednaka dela od kojih se u svakoj trisekciji izostavlja srednji itd.
2.2 Primeri mera 35
Označimo sa A uniju otvorenih intervala koji se u navedenom postupku izostavl-

jaju. Jasno, to je otvoren skup, pa je K = [0, 1] \ A zatvoren skup. Zato direktno
sledi tvrd̄enje (i):
(i) K ∈ BR i K je zatvoren.
Pokazaćemo da važi:
(ii) K je neprebrojiv skup i ima Lebegovu meru 0.
0 1/3 2/3 1
Dijagram 2.1: Konstrukcija Kantorovog skupa.
Kako je zbir dužina svih intervala koji se izostavljaju
1X 2 i
∞
1 1 1
M= + 2 2 + 22 3 + · · · = ( ) = 1,
3 3 3 3 i=0 3
sledi da je Lebegova mera od K jednaka nuli (to će biti jasno kasnije u Poglavlju 3.5
kada se uvede i prouči Lebegova mera).
Kantorov skup se može okarakterisati preko ternarnog zapisa brojeva iz intervala
[0, 1]. Svako x ∈ [0, 1] ima ternarnu reprezentaciju oblika
X
∞
(∗) x= ak /3k gde ak ∈ {0, 1, 2}.
k=1
Reprezentacija je jedinstvena, sem u slučaju
(∗∗) x = p · 3−k0 , p, k0 ∈ N0 .
(Na primer 312 + 323 = (0, 012)3 = 5·3−3 = 312 + 313 + 324 + 325 + 326 +... = (0, 011222...)3 ).
Dakle, ako je x oblika (∗∗) tada postoje dve mogućnosti njegovog zapisa:
(a) ak0 6= 0 i ak = 0 za k > k0 , (zapis sa konačno mnogo cifara različitih od nule)
(b) na k0 -tom mestu je ili cifra 0 ili cifra 1 i zapis (reprezentacija) se nastavlja sa
dvojkama (ciframa 2)
Primetimo još da bar jedan zapis: ili (a) ili (b) sigurno sadrži cifru 1 (npr. 13 =
(0.1)3 = (0.02222 . . .)3 i 32 = (0.2)3 = 0.12222 . . .)3 , dakle broj 31 sadrži cifru 1 u
zapisu oblika (a) ali se može zapisati u obliku (b) bez cifre 1, dok se 23 može zapisati
u obliku (a) bez cifre 1 ali obavezno sadrži jedinicu u zapisu (b)).
Označimo sa Sn skup koji se u n-tom koraku konstrukcije Kantorovog skupa
izbacuje iz intervala [0, 1]. Dakle, S1 = ( 31 , 23 ). Rubne tačke 13 = (0, 02222 . . .)3 , 23 =
(0, 2)3 se mogu zapisati isključivo ciframa 0 i 2. Svi elementi 0, a1 a2 a3 . . . otvorenog
intervala ( 31 , 23 ) moraju imati prvu cifru a1 = 1 tj. to su brojevi sa ternarnim zapisom
36 Mera
(0, 1 . . .)3 . Dakle, S1c čine oni brojevi koji se mogu zapisati (u barem jednom zapisu
(a) ili (b)) sa a1 = 0 ili a1 = 2. Slično, S2 čine oni brojevi za koje je obavezno
a2 = 1 (podsetimo se, u drugom koraku izacujemo interval ( 19 , 92 ) tj. brojeve oblika
(0, 01....)3 i interval ( 97 , 89 ) tj. brojeve oblika (0, 21....)3 ). I tako dalje ... Kako je
\ c
K= Sn , sledi da je Kantorov skup K skup realnih brojeva iz intervala [0, 1] koji
n∈N
se u ternarnoj reprenzentaciji mogu zapisati (ili u obliku (a) ili (b)) isključivo preko
cifara 0 i 2. Ovaj skup je neprebrojiv.
(iii) Takod̄e važna osobina Kantorovog skupa je da je njegova dimenzija jednaka
sa log 2
log 3
. Ovo će biti jasno nakon formalnog uvod̄enja fraktalnih dimenzija (Zadatak
3.8) a sada ćemo dati samo intuitivnu interpretaciju ovog rezultata.
Neka za skup E i n, m ∈ N važi da je nE = E1 ∪ E2 ∪ · · · ∪ Em , gde su Ej
disjunktne, kongruentne kopije skupa E. Na primer, ako je E duž, tada je ovo tačno
za n = m, ako je E kvadrat, tada je tačno za m = n2 , ako je E kocka, tada za m = n3 .
Intuitivno, E je s-dimenzionalan ako je m = ns . Za Kantorov skup K važi da se 3K
sastoji od 2 kopije skupa K, jedne kopije sadržane u [0, 1] i jedne sadržane u [2, 3].
log 2
Dakle, n = 3 i m = 2 pa je s = log 3
dimenzija skupa K.
Primer 2.9. (Kantorova funkcija ili d̄avolja stepenica.) Neka je K Kantorov

skup definisan u prethodnom primeru. Konstruišimo funkciju f na sledeći način:
f (x) = 12 , za x ∈ ( 13 , 23 ) (time je definisana funkcija u tačkama koje su izostavljene
iz intervala [0, 1] u prvom koraku konstrukcije Kantorovog skupa). Dalje, neka je
f (x) = 14 , za x ∈ ( 19 , 29 ) i f (x) = 34 , za x ∈ ( 79 , 89 ) (time je definisana funkcija u
tačkama koje su izostavljene iz intervala [0, 1] u drugom koraku konstrukcije Kan-
torovog skupa). Slično, neka u četiri naredna intervala koja su izostavljena u trećem
koraku konstrukcije skupa K, funkcija f prima redom konstantne vrednosti 18 , 38 , 58 ,
7
8
; itd. (vidi Dijagram 2.2).
Time je P f definisana na skupu [0, 1] \ K. Za proizvoljno P x ∈ K (u ternarnom
zapisu x = ∞ j=1 aj 3
−j
, aj ∈ {0, 2}) stavimo f (x) = ∞ j=1 aj 2
−j−1
. To znači da se
P∞ P∞ −1
broj x = j=1 aj 3 u ternarnom zapisu preslikava u broj j=1 2 aj 3−j pa se on
−j
interpretira u binarnom zapisu. Potrebno je dakle samo u ternarnom zapisu broja

sve cifre 2 zameniti sa ciframa 1 i broj pročitati kao da je dat u binarnom zapisu. Na
primer x = 14 = (0, 02020202 . . .)3 se preslikava u f (x) = (0, 01010101 . . .)2 = 13 .
Funkcija f se naziva Lebegova singularna funkcija ili Kantorova funkcija a njen
grafik se u literaturi često naziva ”d̄avolja stepenica” - vidi Dijagram 2.3. Funkcija
f je monotono neopadajuća, neprekidna na [0, 1] i nediferencijabilna u skoro svakoj
tački Kantorovog skupa (jasno, za t ∈ / K je f 0 (t) = 0). Preciznije, desni izvodi su
beskonačni u svakoj tački Kantorovog skupa koja nije rubna tačka (zainteresovane
čitaoce za ovu nimalo jednostavnu ali zanimljivu tematiku upućujemo na [10] i [11]).
Restrikcija funkcije f na skup K sirjektivno preslikava K na [0, 1], odakle sledi da je
K neprebrojiv.
Naziv ”d̄avolja stepenica” ukazuje na činjenicu da se funkcija f ponaša na vrlo
neintuitivan i čudan način. Važi da je f (0) = 0, f (1) = 1 i f je konstantna po
delovima na K c , nema tačaka prekida, dakle čitav rast funkcije se dešava na skupu
mere nula a ipak stiže iz tačke 0 do tačke 1 bez skokova.
2.3 Nemerljivi skupovi 37
3/4
1/2
1/4
0 1/9 2/9
1/3 2/3 7/9 8/9 1
Dijagram 2.2: Konstrukcija d̄avolje stepenice.
Dijagram 2.3: Kantorova funkcija ili d̄avolja stepenica.
2.3 Nemerljivi skupovi

Neka je µ mera na nekoj σ– algebri realne prave M koja sadrži Borelovu σ–
algebru na R. Neka je µ translaciono invarijantna mera što znači µ(A + x) =
µ(A) za svako A ∈ M i svako x ∈ R. Pretpostavimo da je mera konačnog
intervala, recimo (0, 2] ∈ M pozitivan realan broj. Odatle sledi, na osnovu
translacione invarijantnosti i σ aditivnosti da je µ(R) = ∞. Pokažimo to. Važi
µ(R) = µ((0, 2] ∪ (−2, 0] ∪ (2, 4] ∪ (−4, −2] ∪ ...)

X X
= µ((0, 2] + k) = µ((0, 2]) = ∞.
k∈2Z k∈2Z
38 Mera
Kasnije ćemo pokazati da upravo Lebegova mera na σ– algebri Borelovih skupova

realne prave ima navedene osobine.
(Jedino) pomoću aksioma izbora se može dokazati egzistencija nemerljivog
skupa A na R (A ∈ P(X) \ M.)
Označimo sa Q skup racionalnih brojeva. U R uvodimo relaciju
aρb ako a − b ∈ Q.
Jasno, ρ je relacija ekvivalencije. Svaka klasa ima prebrojivo mnogo elemenata

i klasa ima kontinuum mnogo. Prema Zermelovom aksiomu izbora može se
izdvojiti skup predstavnika. Predstavnike možemo izabrati tako da su iz (0, 1].
Naime, ako je s predstavnik neke klase i s ∈ (m, m + 1], m je ceo broj, tada je
s − m takod̄e predstavnik iste klase i s − m ∈ (0, 1].
Označimo sa A skup predstavnika iz (0, 1]. Pokazaćemo da skup A nije
merljiv.
Pretpostavimo da je A merljiv. Primetimo, ako je q racionalan broj različit
od nule i A + q = {x + q; x ∈ A}, tada je A ∩ (A + q) = ∅. Naime, ako bi
postojalo y takvo da y ∈ A ∩ (A + q), tada bi važilo
A 3 y = x + q za neko x ∈ A
odnosno y − x ∈ Q što je kontradikcija (iz xρy sledi da mora biti x = y jer

1
svaka klasa ima samo jednog predstavnika pa je q = 0). Skupovi A + , n ∈ N,
n
su sadržani u intervalu (0, 2]. Ako bi A bio merljiv, moralo bi da važi
∞
[ X∞ X∞
1 1
∞ > µ((0, 2]) ≥ µ( (A + )) = µ(A + ) = µ(A)
n=1
n n=1
n n=1
što povlači µ(A) = 0. Sa druge strane važi:

[ [ X
(A + q) = R i µ( (A + q)) = µ(A + q) = ∞.
q∈Q q∈Q q∈Q
Iz µ(A) = 0 sledi
X
µ(A + q) = 0
q∈Q
što je kontradikcija. Dakle A nije merljiv.
Napomena: Skup A iz prethodnog primera se naziva Vitalijev skup. Prime-

timo još jednom da njegova egzistencija zavisi od aksiome izbora i može se
dokazati jedino u sklopu Zermelove teorije.
2.4 Kompletna mera 39
2.4 Kompletna mera

Vrlo važan koncept u teoriji mere jeste pojam nula–skupova tj. skupova
koji imaju meru nula i njihovih podskupova. Jasno, ako je podskup nula–
skupa merljiv, onda i on sam ima meru nula, med̄utim vrlo je važno pitanje
da li je on merljiv tj. da li pripada datoj σ–algebri. Prostori mera u kojima je
svaki podskup nula–skupa merljiv, nazivaju se kompletnim.
Definicija 2.2. Kažemo da je mera µ na (X, M) kompletna, odnosno da je

(X, M, µ) prostor sa kompletnom merom, ako je svaki podskup merljivog skupa
sa merom nula takod̄e merljiv (pa dakle sa merom 0). N
Drugačije zapisano,
A ⊆ B, B ∈ M i µ(B) = 0 ⇒ A ∈ M. (2.1)
Propozicija 2.2. Mera µ na (X, M) je kompletna ako i samo ako iz M ⊆

E ⊆ N, M, N ∈ M, µ(N \ M ) = 0 sledi E ∈ M (što implicira µ(E) = µ(M )).
Dokaz: Neka važi (2.1) i neka za M, E, N važe pretpostavke tvrd̄enja. Sledi

N \ E ⊆ N \ M, N \ M ∈ M, µ(N \ M ) = 0, te je N \ E ∈ M i N \ (N \ E) =
E ∈ M.
Obrnuti deo tvrd̄enja jednostavno sledi stavljajući M = ∅, A = E, B = N.

Sledeća teorema opisuje kako se vrši kompletiranje mere: dopunjavanjem

σ–algebre onim skupovima koji se mogu uklještiti izmed̄u dva merljiva skupa.
Teorema 2.2. Neka je (X, M, µ) merljiv prostor i neka je M∗ kolekcija skupova

E ⊆ X takvih da postoje A, B ∈ M tako da važi
A⊆E⊆B i µ(B \ A) = 0.
Definišimo
µ∗ (E) := µ(A), E ∈ M∗ . (Jasno, µ(A) = µ(B)).
Tada je M∗ σ - algebra, M ⊆ M∗ , µ∗ je mera na M∗ i µ∗ |M = µ.
Dokaz: Pre svega pokažimo da ako je
Ai ⊆ E ⊆ Bi , µ(Bi \ Ai ) = 0, Ai , Bi ∈ M, i = 1, 2,
tada je
µ(A1 ) = µ(A2 ) = µ(B1 ) = µ(B2 ) (2.2)
40 Mera
odnosno µ∗ ne zavisi od izbora predstavnika. Kako je
A1 ∩ A2 ⊆ Ai ⊆ E ⊆ B1 ∩ B2 ⊆ Bi , i = 1, 2,
(B1 ∩ B2 ) \ (A1 ∩ A2 ) ⊆ (B1 \ A1 ) ∪ (B2 \ A2 ),

sledi
µ((B1 ∩ B2 ) \ (A1 ∩ A2 )) ≤ µ(B1 \ A1 ) + µ(B2 \ A2 ) = 0,
pa tvrd̄enje (2.2) sledi na osnovu jednakosti
µ(B1 ∩ B2 ) = µ(A1 ∩ A2 ) = µ(A1 ) = µ(A2 ).
Jednostavno se proverava (stavimo A = B = E) da je
M ⊆ M∗ , µ∗|M = µ.
Pokažimo da M∗ ispunjava sva tri uslova definicije σ - algebre.

10 Jasno,X ∈ M ⇒ X ∈ M∗ .
20 Neka E ∈ M∗ . Pokažimo da E c ∈ M∗ .
Važi A ⊆ E ⊆ B, A, B ∈ M, µ(B \ A) = 0. Sledi
B c ⊆ E c ⊆ Ac , Ac , B c ∈ M.
Kako je Ac \ B c = B \ A, sledi µ(Ac \ B c ) = µ(B \ A) = 0 te je E c ∈ M∗ .

30 Neka je
Ei ∈ M∗ , Ai ⊆ Ei ⊆ Bi , µ(Bi \ Ai ) = 0 Ai , Bi ∈ M, i ∈ N.
Važi
∞
[ ∞
[ ∞
[
Ai ⊆ Ei ⊆ Bi ,
i=1 i=1 i=1
∞
[ ∞
[ ∞
[
Bi \ Ai ⊆ (Bi \ Ai ),
i=1 i=1 i=1
∞
[ ∞
[ ∞
[ ∞
X
µ( Bi \ Ai ) ≤ µ( (Bi \ Ai )) ≤ µ(Bi \ Ai ) = 0.
i=1 i=1 i=1 i=1
S
∞
Sledi Ei ∈ M∗ .
i=1
Pokažimo da je µ∗ mera na M∗ .
Očigledno je µ∗ (E) ≥ 0, E ∈ M∗ . Neka Ei ∈ M∗ , i ∈ N, i neka su to
disjunktni skupovi. Neka je
Ai ⊆ Ei ⊆ Bi µ(Bi \ Ai ) = 0.
2.4 Kompletna mera 41
Skupovi Ai , i ∈ N su disjunktni, pa je
∞
[ ∞
[ ∞
[ ∞
X
µ( Bi \ Ai ) ≤ µ( (Bi \ Ai )) ≤ µ(Bi \ Ai ) = 0.
i=1 i=1 i=1 i=1
Sledi
∞
[ ∞
[ ∞
[ ∞
[ ∞
[
Ai ⊆ Ei ⊆ Bi , µ( Bi \ Ai ) = 0
i=1 i=1 i=1 i=1 i=1
te je
∞
[ ∞
[ ∞
X ∞
X
µ∗ ( Ei ) = µ( Ai ) = µ(Ai ) = µ∗ (Ei ).
i=1 i=1 i=1 i=1
Dokaz je završen.
Posledica Teoreme 2.2 i Propozicije 2.2 je sledeće tvrd̄enje.
Propozicija 2.3.
1. Mera µ na σ– algebri M se može proširiti do mere na σ– algebri M∗ tako
da bude kompletna.
2. Neka je (X, M, µ) prostor sa merom µ na σ -algebri M i neka je (X, M̃, µ̃)
prostor sa kompletnom merom µ̃ na σ algebri M̃. Neka je M ⊆ M̃ i
µ̃|M = µ. Tada važi
M∗ ⊆ M̃, µ̃|M∗ = µ∗ .
Dokaz: Treba dokazati samo 2. jer je 1. dokazano u Teoremi 2.2. Neka je

E ∈ M∗ . Znamo, postoje M, N ∈ M tako da je M ⊆ E ⊆ N, µ(M ) =
µ(N ) = µ∗ (E). Kako M, N ∈ M̃ i µ̃ je kompletna mera, sledi µ̃(E) = µ∗ (E).

Iz Propozicije 2.3 sledi da je za prostor sa (nekompletnom) merom (X, M, µ)

najmanji prostor sa kompletnom merom koji ga sadrži upravo prostor (X, M∗ , µ∗ ).
Definicija 2.3. Za prostor sa merom (X, M, µ) prostor (X, M∗ , µ∗ ) nazivamo

kompletiranje od M u odnosu na meru µ. N
Primer 2.10. Kompletiranje Borelove σ-algebre u odnosu na Lebegovu meru m iz

Primera 2.7 se označava sa L i naziva Lebegova σ-algebra. Time se dobija kompletan
prostor mera (R, L, m).
U daljem tekstu ćemo obrazložiti značaj kompletnih prostora mera. Vrlo je

česta praksa da se u teoriji mera neko tvrd̄enje formuliše da važi ne za svako
x ∈ X već za skoro svako (s.s.) x ∈ X. Ako je (X, M, µ) proizvoljan prostor
42 Mera
mere, tada kažemo da neko tvrd̄enje važi za skoro svako x ako postoji skup
N ∈ M sa osobinom µ(N ) = 0, tako da tvrd̄enje važi za svako x ∈ N c . Na
primer u tom smislu možemo definisati jednakost skoro svuda, konvergenciju
skoro svuda itd.
Primer 2.11. Neka je (X, M, µ) nekompletan prostor mere, N ∈ M takav da je
µ(N ) = 0 i A ⊆ N takav da A ∈ / M. Tada je prema Propoziciji 1.4 κN merljiva
funkcija dok κA nije merljiva funkcija. Med̄utim važi da je κN (x) = κA (x) za skoro
svako x ∈ X jer postoji nula–skup (to je skup N ) na čijem komplementu su κN i κA
potpuno jednake.
Primer 2.12. Neka je (X, M, µ) nekompletan prostor mere, N ∈ M takav da je

µ(N ) = 0 i A ⊆ N takav da A ∈ / M. Tada niz merljivih funkcija fn = 0, n ∈ N,
konvergira skoro svuda ka funkciji κA (jer na N c važi da je κA = 0). Dakle s.s.
granica niza merljivih funkcija nije merljiva funkcija.
Ovakve i slične patološke situacije ne mogu nastati ako je prostor mere

(X, M, µ) kompletan. U kompletnim prostorima mera važi da ako je neka
funkcija f merljiva i g = f skoro sigurno (s.s.) tada je i g obavezno merljiva
funkcija. Slično, s.s. granica niza merljivih funkcija je takod̄e merljiva funkcija.
(Videti Zadatke 2.7 i 2.8 na kraju ove glave). Samo ako je prostor mere kom-
pletan, možemo reći da neko tvrd̄enje važi u smislu skoro svuda, ako je skup
“loših“ tačaka (skup tačaka na kojima tvrd̄enje ne važi) skup mere nula. Na
primer, funkcije f i g su jednake s.s. ako je
µ({x ∈ X : f (x) 6= g(x)}) = 0.
Ako mera ne bi bila kompletna, skup {x ∈ X : f (x) 6= g(x)} možda ne bi ni
pripadao σ–algebri (kao što je to slučaj sa skupom A u Primeru 2.11.)
2.5 Mera verovatnoće

Videli smo u Primeru 2.3 da se normirana mera naziva merom verovatnoće.
Uobičajeno je da se u teoriji verovatnoće ona označava sa P , te se osnovni
prostor mere dobija u obliku (Ω, F, P ) i da se pretpostavlja kompletnost mere
P.
Primer 2.13. Neka je Ω = [0, 1] i neka se mera P dobija kao restrikcija Lebegove
mere m (koja jeste kompletna na R) na interval [0, 1]. Ako sa L označimo Lebegovu
σ-algebru i stavimo F = {L ∩ [0, 1] : L ∈ L} te definišemo za skupove A ∈ F da
je P (A) = m(A), tada je jasno P mera verovatnoće i (Ω, F , P ) kompletan prostor
mere. Ova mera (verovatnoća) je uniformno raspodeljena na intervalu [0, 1], tako da
1
je verovatnoća izbora tačke iz raspona [0, 10 ) ista kao i verovatnoća izbora tačke iz
5 6 1
raspona [ 10 , 10 ), naime 10 . Drugim rečima, u decimalnom zapisu slučajno izabranog
broja sve cifre se javljaju sa istom verovatnoćom. Primetimo još da je verovatnoća
izbora racionalnog broja jednaka nuli, kao i da je verovatnoća izbora neke tačke iz
Kantorovog skupa takod̄e jednaka nuli.
2.5 Mera verovatnoće 43
Primer 2.14. Neka je Ω = [a, b], F = {L ∩ [a, b] : L ∈ L} restrikcija Lebegove

1
σ-algebre na interval [a, b] i stavimo P = m([a,b]) · m, tj. P (A) = b−a
1
m(A), za A ∈ F .
Time se dobija uniformna raspodela na intervalu [a, b].
Pojmovi uslovljavanja i nezavisnosti su tipični za teoriju verovatnoće i ne-

maju svoj analogon u klasičnoj teoriji mera. Motivacija leži u korišćenju do-
datnih informacija da bi se suzio prostor mogućih ishoda. Na primer, ako je
izabran broj iz intervala [0, 1] i treba da se odredi verovatnoća da je on negde
u rasponu [0, 14 ], verovatnoća bi bila 14 . Med̄utim, ako nam neko da dodatnu
informaciju da je taj broj sigurno negde u rasponu [0, 12 ], tada se verovatnoća
povećava na 12 .
Definicija 2.4. Neka je (Ω, F, P ) prostor verovatnoće i B ∈ F takav da je
P (B) > 0. Tada je prostor uslovne verovatnoće dat sa (ΩB , FB , P (·|B)) gde je
ΩB = Ω ∩ B = B, FB = {A ∩ B : A ∈ F} i P (·|B) : FB → [0, 1] skupovna
funkcija, tzv. uslovna verovatnoća data sa
P (A ∩ B)
P (A|B) = .
P (B)
N
Lako se proverava da je P (·|B) σ-aditivna na FB i da je P (B|B) = 1.

Ostavljamo čitaocima za vežbu da dokažu tzv. formulu
S∞ totalne verovatnoće:
ako su Hi , i ∈ N, disjunktni skupovi takvi da je i=1 Hi = Ω i P (Hi ) > 0,
i ∈ N, tada važi
X∞
P (A) = P (Hi )P (A|Hi ).
i=1
Definicija 2.5. Neka je (Ω, F, P ) prostor verovatnoće. Dogad̄aji A, B ∈ F su

nezavisni ako je P (A ∩ B) = P (A) · P (B). N
Za prozivoljne dve σ-podalgebre F1 i F2 od F na Ω kažemo da su nezavisne,

ako za svaki izbor skupova A ∈ F1 , B ∈ F2 važi P (A ∩ B) = P (A) · P (B).
Lako se pokazuje da ako su A i B nezavisni dogad̄aji, tada su nezavisni i
dogad̄aji Ac i B. Na osnovu ovog sledi da su nezavisne i σ-algebre generisane
dogad̄ajima A i B, to su naime familije skupova FA = {∅, A, Ac , Ω} i FB =
{∅, B, B c , Ω}.
Raspodele slučajnih promenljivih

Definicija 2.6. Neka je X : Ω → R slučajna promenljiva na prostoru verovatnoće
(Ω, F, P ). Mera PX definisana nad (R, BR ) data sa
PX (B) = P (X −1 (B)), B ∈ BR ,
44 Mera
se naziva raspodela verovatnoća slučajne promenljive X. N
Time je struktura prostora (Ω, F, P ) preneta na novi prostor verovatnoće

(R, BR , PX ). Jasno jeSda X −1 (B) ∈ F jer S∞je X merljivo,S∞ te je PX dobro
∞ −1 −1
definisano,
P∞ i važi P X (
P∞i=1 Bi ) = P (X ( i=1 Bi )) = P ( i=1 X (Bi )) =
−1
i=1 P (X (Bi )) = i=1 PX (Bi )), kao i P X (R)) = P (Ω) = 1.
Primer 2.15. Diskretne slučajne promenljive primaju najviše prebrojivo Pmnogo vred-
∞
nosti x1 , x2 , . . . sa verovatnoćama p1 , p2 , . . ., respektivno, pri čemu je i=1 pi = 1.
Uobičajen je zapis
x1 x2 · · ·
X: . (2.3)
p1 p2 · · ·
Razmotrimo prvo slučaj kada je X konstantno tj. X = a s.s. ili preciznije
P ({ω ∈ Ω : X(ω) = a}) = 1, što se u teoriji verovatnoće obično zapisuje u skraćenom
obliku P (X = a) = 1. Tada je

Ω, a ∈ B
X −1 (B) = ,
∅, a ∈ /B
pa je PX jednaka Dirakovoj meri skoncentrisanoj u tački a, to jest

1, a ∈ B
PX (B) = P (X −1 (B)) = δa (B) = , B ∈ BR .
0, a ∈/B
Ako X prima dve vrednosti a i b tj.

a b
X: ,
p 1−p
tada je


 1, a, b ∈ B

p, a ∈ B, b ∈/B
PX (B) = ,

 1 − p, a∈ / B, b ∈ B

0, a, b ∈
/B
tako da je
PX (B) = p · δa (B) + (1 − p) · δb (B), B ∈ BR .
Raspodela proizvoljne diskretne slučajne promenljive oblika (2.3) je data preko
linearne kombinacije Dirakovih mera
X
∞
PX (B) = pi · δxi (B), B ∈ BR .
i=1
Primer 2.16. Slično kao u Primeru 2.13 stavimo da je Ω = [0, 1], F i P restrikcije
Borelove σ-algebre i Lebegove mere m na [0, 1] redom, tada X(ω) = ω ima uniformnu
raspodelu na intervalu [0, 1] i PX = P = m.
2.6 Zadaci 45
Neka je d ∈ (0, 1) fiksiran broj i stavimo

X(ω) − d, X(ω) > d
Y (ω) = max{X(ω) − d, 0} = .
0, X(ω) < d
Tada je P ({ω : X(ω) ≤ d}) = d, dok se interval [0, 1] funkcijom Y preslikava na

interval [0, 1 − d]. Stoga je
PY (B) = d · δ0 (B) + m[0,1−d] (B), B ∈ BR .
Dakle, raspodela slučajne promenljive Y je u ovom primeru linearna kombinacija

Dirakove mere skoncentrisane u nuli i Lebegove mere na intervalu [0, 1 − d]. Tako je
na primer za d = 13 , PY ({0}) = 13 , PY ((0, 12 )) = 12 , dok je PY ([0, 12 )) = 56 .
Ovakvi primeri se vrlo često sreću u praksi. U aktuarskoj matematici se X može
interpretirati kao iznos nastale štete, d kao tzv. fiksni odbitak za koji se isplaćuje
osigurana suma, a Y kao iznos koji će osiguravajuća kompanija isplatiti osiguraniku
kao naknadu za štetu. U finansijskoj matematici, X se može interpretirati kao cena
neke aktive (npr. cena akcije) na datum dospeća, d kao cena izvršavanja, a Y kao
vrednost evropske kupovne opcije na datu aktivu u trenutku dospeća.
Neka je sada u ∈ (0, 1) fiksiran broj i

X(ω), X(ω) < u
Z(ω) = min{X(ω), u} = .
u, X(ω) ≥ u
Tada je P ({ω : X(ω) ≥ u}) = 1 − u, dok se interval [0, 1] funkcijom Z preslikava na

interval [0, u]. Stoga je
PZ (B) = m[0,u] (B) + (1 − u) · δu (B), B ∈ BR .
U aktuarstvu se na primer u može interpretirati kao tzv. limit pokrića odnosno

maksimalan iznos koji osiguravajuća kompanija plaća kao naknadu za štetu, a Z će
onda biti iznos isplaćene sume.
Definicija 2.7. Dve slučajne promenljive X, Y definisane nad istim prostorom

verovatnoće (Ω, F) su nezavisne ako su nezavisne σ-algebre generisane njima
tj. ako za svako A, B ∈ BR važi:
P (X −1 (A) ∩ Y −1 (B)) = P (X −1 (A)) · P (X −1 (B)).
2.6 Zadaci
Zadatak 2.1. Neka je (X, M, µ) prostor mere i A, B ∈ M takvi da je A ⊆ B
i µ(A) < ∞. Dokazati da je µ(B \ A) = µ(B) − µ(A). Specijalno, ako je µ
mera verovatnoće, tada je µ(Ac ) = 1 − µ(A).
46 Mera
Rešenje: Kako je B = A ∪ (B \ A) i A ∩ (B \ A) = ∅, sledi da je µ(B) =

µ(A)+µ(B\A). Kako je µ(A) < ∞, možemo ga oduzeti sa obe strane jednakosti
da dobijemo traženi rezultat. Specijalno, ako je µ(X) = 1, tada iz X = A ∪ Ac
sledi µ(Ac ) = 1 − µ(A).
Zadatak 2.2. Dokazati da Teorema 2.1 b) ne mora da važi ako je µ(Ak ) = ∞

za sve k ∈ N.
Rešenje: Neka je X = R, M = P(X) i µ mera prebrojavanja. Neka je
1 1
An = (− , ), n ∈ N.
n n
T∞ T∞
Tada je µ(An ) = ∞ za sve n ∈ N, ali je n=1 An = {0}, pa je µ( n=1 An ) = 1.

Zadatak 2.3. Neka je (X, M) prostor sa σ–algebrom i neka je µ : M → [0, ∞]

konačno aditivna. Dokazati:
S∞
a) Ako važi da je µ( n=1 Bn ) = limn→∞ µ(Bn ) za proizvoljan rastući niz
merljivih skupova B1 ⊆ B2 ⊆ B3 ⊆ · · · , tada je µ i σ–aditivna funkcija
tj. mera.
b) Ako je µ(X) < ∞ i µ neprekidna u nuli (tj. Tza svaki opadajući niz
∞
merljivih skupova C1 ⊇ C2 ⊇ · · · takvih da je n=1 Cn = ∅ važi da je
limn→∞ µ(Cn ) = 0), tada je µ i σ–aditivna funkcija tj. mera.
Rešenje: a) Neka je Ai , i ∈ N, proizvoljna familija disjunktnih

Sn merljivih
skupova. Stavimo B1 = A1 , B2 = A1 ∪ A2 , . . ., Bn = i=1 Ai , n ∈ N.
Jasno, tada je Bn , n ∈ N, rastuća familija merljivih skupova pa je na osnovu
neprekidnosti funkcije µ i konačne aditivnosti:
∞
[ ∞
[ [
n
µ( Ai ) = µ( Bi ) = lim µ(Bn ) = lim µ( Ai )
n→∞ n→∞
i=1 i=1 i=1
X
n ∞
X
= lim µ(Ai ) = µ(Ai ).
n→∞
i=1 i=1
b) Neka je Ai , i ∈ N, proizvoljna familija disjunktnihSmerljivih skupova.

∞
Stavimo C1 = A2 ∪ A3 ∪T· · · , C2 = A3 ∪ A4 ∪ · · · , Cn = k=n+1 Ak , n ∈ N.
∞
Tada je C1 ⊇ C2 ⊇ · · · i n=1 Cn = ∅ jer su skupovi Ak disjunktni. Na osnovu
neprekidnosti u nuli je sada limn→∞ µ(Cn ) = 0. Na osnovu konačne aditivnosti
2.6 Zadaci 47
je
∞
[ X
n ∞
[
µ( Ai ) = µ(Ai ) + µ( Ai )
i=1 i=1 i=n+1
Xn
= µ(Ai ) + µ(Cn ), n ∈ N.
i=1
S∞ P∞
Kada pustimo da n → ∞, dobijamo µ( i=1 Ai ) = i=1 µ(Ai ).

Zadatak 2.4. Neka je µn , n ∈ N, P niz mera na (X, M) i an ≥ 0, n ∈ N, niz

∞
nenegativnih brojeva takvih da je n=1 an < ∞. Pretpostavimo da postoji
C > 0 tako da je µn (X) ≤ C za sve n ∈ N.
a) Dokazati da je skupovna funkcija λ : M → [0, ∞) data sa
∞
X
λ(A) = an µn (A)
n=1
konačna mera na prostoru X.

P∞
b) Neka je µn (X) = 1 za sve n ∈ N i n=1 an = 1. Dokazati da je tada λ
mera verovatnoće.
Rešenje: a) Jasno je da je λ(A) ≥ 0, te preostaje da se dokaže samo σ-

aditivnost. Neka je Ak , k ∈ N, niz disjunktnih merljivih skupova. Tada je
∞
! ∞ ∞
! ∞ X ∞
[ X [ X
λ Ak = an µn Ak = an µn (Ak ).
k=1 n=1 k=1 n=1 k=1
Redosled sumiranja možemo razmeniti zato što su sabirci nenegativni (to će
posebno biti dokazano u Glavi 3), pa je
∞
! ∞ X ∞ ∞
[ X X
λ Ak = an µn (Ak ) = λ(Ak ).
k=1 k=1 n=1 k=1
P
Jasno, λ(X) ≤ C n∈N an < ∞.
b) Ako su sve mere µn normirane, tada je i mera λ normirana:
∞
X ∞
X
λ(X) = an µn (X) = an = 1.
n=1 n=1

48 Mera
Zadatak 2.5. Neka je ν naboj na (X, M) i definišimo skupovnu funkciju (tzv.

totalnu varijaciju naboja) sa
X∞ ∞
[
|ν|(F ) = sup{ |ν(Gi )| : Gi ∩ Gj = ∅, Gi = F }, F ∈ M.
i=1 i=1
Dokazati da je |ν| konačna mera.
Rešenje: Jasno je da je |ν|(F ) ≥ 0 za sve F ∈ M, pa ostaje da se proveri

samoSσ-aditivnost. Neka su Ei , i ∈ N, P disjunktni skupovi iz M i neka je
∞ ∞
E = i=1 Ei . Dokazaćemo da je |ν|(E) = i=1 |ν|(Ei ).
Za svako i ∈ N birajmo ai ≥S0 tako da je ai < |ν|(Ei ). Particionisanjem
∞
svakog skupa Ei u oblik Ei = j=1 Aij i na osnovu definicije supremuma
P∞
možemo birati ai tako da je ai < j=1 |ν(Aij )|, i ∈ N. Ali familija skupova
P∞ P∞
{Aij }ij takod̄e čini particiju skupa E, pa je stoga i= ai < i,j=1 |ν(Aij )| <
|ν|(E). Uzimajući supremum po svim nizovima ai dobijamo da je
∞
X ∞
X
|ν|(Ei ) = sup ai ≤ |ν|(E).
i=1 i=
Obratno, neka je {Bk }k∈N proizvoljna particija skupa E. Tada je za fiksir-

ano k, {Bk ∩ Ei }i∈N particija skupa Bk , dok je za fiksirano i, {Bk ∩ Ei }k∈N
particija skupa Ei . Stoga je
∞
X ∞ X
X ∞ ∞ X
X ∞
|ν(Bk )| = | ν(Bk ∩ Ei )| ≤ |ν(Bk ∩ Ei )|
k=1 k=1 i=1 k=1 i=1
X∞ X∞ ∞
X
= |ν(Bk ∩ Ei )| ≤ |ν|(Ei ),
i=1 k=1 i=1
gde smo koristili da se redosled sabiranja u redovima sa nenegativnim članovima

može razmenjivati. Kako je particija {Bk }k∈N bila proizvoljna, uzimajući
supremum nad svim particijama dobijamo da je
∞
X
|ν|(E) ≤ |ν|(Ei ).
i=1
S obzirom da je naboj konačan za sve merljive skupove, sledi da je i |ν|(X) < ∞.

Zadatak 2.6. (Borel-Kantelijeva lema) Neka je (X, M, µ) prostor mere i

{En }, n ∈ N, familija merljivih skupova takvih da je
∞
X
µ(En ) < ∞.
n=1
2.6 Zadaci 49
Dokazati da je tada mera skupa tačaka koje leže u beskonačno mnogo skupova
iz familije {En }, n ∈ N, jednaka nuli.
Napomena. Uz pretpostavku o kompletnosti mere tvrd̄enje možemo pre-
formulisati i da ”skoro sve tačke iz X leže u najviše konačno mnogo skupova
iz familije {En }, n ∈ N.”
Rešenje: Označimo sa A skup tačaka koje leže u beskonačno mnogo skupova

iz familije {En }, n ∈ N. Skup A se može zapisati kao
∞ [
\ ∞
A = lim sup En = Ek .
n→∞
n=1 k=n
S∞
P∞ n ∈ N važi A ⊆ k=n Ek , pa je zbog monotonosti mere
Dakle, za svako
0 ≤ µ(A) ≤ k=n µ(Ek ). Kako ostatak konvergentnog reda teži nuli, sledi i
da je µ(A) = 0.
Zadatak 2.7. Neka je (X, M, µ) kompletan prostor mere, (Y, τ ) topološki

prostor i f : X → Y merljiva funkcija. Neka je g : X → Y funkcija koja
je jednaka sa f skoro svuda. Dokazati da je tada i g merljiva funkcija.
Rešenje: Neka je N = {x ∈ X : f (x) 6= g(x)}. S obzirom da je prostor mere

kompletan, sledi da je N ∈ M i da je µ(N ) = 0. Za proizvoljan otvoren skup
O ∈ τ važi
g −1 (O) = [f −1 (O) ∩ N c ] ∪ [g −1 (O) ∩ N ].
Kako je f merljiva funkcija, sledi da je f −1 (O) ∈ M pa je i f −1 (O) ∩ N c ∈ M.
Kako je g −1 (O) ∩ N ⊆ N i mera kompletna, sledi da je i g −1 (O) ∩ N ∈ M.
Zadatak 2.8. Neka je (X, M, µ) kompletan prostor mere, (Y, τ ) topološki

prostor i fn : X → Y , n ∈ N, niz merljivih funkcija. Neka fn (x) → f (x),
n → ∞, za skoro svako x ∈ X. Dokazati da je tada i f merljiva funkcija.
Rešenje: Prema uslovu zadatka je

limn→∞ fn (x), x ∈ N c
f (x) = ,
h(x), x ∈ N
gde je µ(N ) = 0 i h neka funkcija. Neka je g(x) = limn→∞ fn (x), za svako x ∈

X (u onim tačkama gde niz eventualno ne konvergira stavimo da je g(x) = ∞).
Tada je prema Propoziciji 1.7 g merljiva funkcija i važi da je f (x) = g(x) za
skoro svako x ∈ X. Prema prethodnom zadatku je onda i f merljiva funkcija.

50 Mera
Zadatak 2.9. Dokazati da je Kantorova funkcija (v. Primer 2.9) Helder neprekidna
sa parametrom γ = log 2
log 3 na [0, 1].
Rešenje: Definišimo niz neprekidnih (po delovima linearnih) funkcija rekurzivno

na sledeći način: f0 (x) = x, x ∈ [0, 1],

 2 fn−1 (3x), x ∈ [0, 3 ]
1 1
2, x ∈ [3, 3] ,
1 1 2
fn (x) = n = 1, 2, 3, . . .
 1 1
2 + 2 fn−1 (3x − 2), x ∈ [ 2
3 , 1]
Na primer f1 (0) = 0, f1 (x) = 21 , x ∈ [ 31 , 23 ], f1 (1) = 1 i izmed̄u je linearno

interpolirano. Dalje, f2 (0) = 0, f2 (x) = 41 , x ∈ [ 19 , 29 ], f2 (x) = 21 , x ∈ [ 31 , 23 ],
f2 (x) = 34 , x ∈ [ 79 , 89 ], f2 (1) = 1 i izmed̄u je linearno interpolirano. Itd...
Za svako x ∈ [0, 1] niz fn (x) konvergira ka Kantorovoj funkciji f (x). Ova
konvergencija je uniformna, jer iz ocene maxx∈[0,1] |f1 (x) − f0 (x)| = 16 < 12
sledi da je
1 1
|fn+1 (x) − fn (x)| ≤ |fn (x) − fn−1 (x)| ≤ n , x ∈ [0, 1],
2 2
pa je f kao uniformna granica niza neprekidnih funkcija i sama neprekidna.
Štaviše, |f (x) − f (y)| ≤ |f (x) − fn (x)| + |fn (x) − fn (y)| + |fn (y) − f (y)| ≤
2n + |fn (x) − fn (y)| + 2n za dovoljno veliko n ∈ N. Za to fiksirano n je fn (po
1 1
delovima linearna) neprekidna funkcija čiji je nagib ograničen sa ( 32 )n (jer fn

raste najviše za 2−n na svakom intervalu dužine 3−n ), pa je |fn (x) − fn (y)| ≤
( 23 )n |x − y|. Birajmo n ∈ N tako da je 1 ≤ 3n |x − y| ≤ 3. Tada je za γ = log log 2
3
γ
tj. 3 = 2:
2 3
|f (x) − f (y)| ≤ n
+ ( )n |x − y| ≤ 5 · 2−n = 5(3γ )−n = 5(3−n )γ ≤ 5|x − y|γ
2 2
jer je 3−n ≤ |x − y|. Time smo pokazali da je |f (x) − f (y)| ≤ const|x − y|γ za
sve x, y ∈ [0, 1], tj. f pripada klasi Helder neprekidnih funkcija.
Napomena. Odavde sledi i da je Kantorova funkcija f uniformno neprekidna

1
na [0, 1]. Zaista, za proizvoljno ε > 0 birajmo δ = ( 5ε ) γ , pa iz |x − y| < δ sledi
|f (x) − f (y)| < ε.

Glava 3
Konstrukcija
Lebeg-Stiltjesove mere
3.1 Spoljna mera i teorema Karateodorija

Definicija 3.1. Neka je X 6= ∅ i µ∗ : P(X) → [0, ∞] funkcija sa sledećim
osobinama:
i) µ∗ (∅) = 0;
ii) Ako je A ⊆ B tada važi µ∗ (A) ≤ µ∗ (B);
S
∞ P∞
iii) µ∗ ( Aj ) ≤ j=1 µ∗ (Aj ), Aj ∈ P(X), j ∈ N.
j=1
Funkcija µ∗ se naziva spoljna mera na X. N

52 Konstrukcija Lebeg-Stiltjesove mere
Primetimo, svaka mera na M = P(X) je spoljna mera, dok obrnuto ne

mora da važi.
Propozicija 3.1. Neka je E ⊆ P(X) i ρ : E → [0, ∞] tako da važi
∅ ∈ E, X ∈ E, ρ(∅) = 0.
Definišimo, za A ⊆ X,
X [
µ∗ (A) := inf{ ρ(Ej ); Ej ∈ E, j ∈ N, A ⊆ Ej }.
j∈N j∈N
(Infimum se definiše po svim prebrojivim prekrivačima (Ej )j iz E skupa A.)

Tada je µ∗ spoljna mera (nazivamo je spoljna mera generisana skupovnom
funkcijom ρ).
Primedba. Često ćemo koristiti činjenicu da za aij ≥ 0, i, j ∈ N važi

X ∞ X
X ∞ ∞ X
X ∞
lim aij = aij = aij . (3.1)
N →∞
i≤N,j≤N i=1 j=1 j=1 i=1
Dokaz je elementaran (Analiza I). Mi ćemo ga izložiti u Glavi 4 kao ilus-

traciju primene Lebegove teoreme o monotonoj konvergenciji.
Za dokaz navedene propozicije, kao i nekih drugih tvrd̄enja, kasnije ćemo
koristiti prekrivače skupova indeksirane sa više parametara. Neka je (Ej )j ∈
E N prekrivač skupa A ⊆ X i (Fji )i ∈ E N prekrivač skupa Ej , j ∈ N (Ej ⊆
S
∞
Fji ). Tada je {Fji , i, j ∈ N} prebrojiv prekrivač skupa A.
i=1
Numeracija skupova Fji , (j, i) ∈ N2 je (na primer):
F11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . N =1
F12 , F21 , F22 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . N =2
F13 , F23 , F31 , F32 , F33 . . . . . . . . . . . . . . N =3
................................... ......
F1N , F2N , ..., FN 1 , ..., FN (N −1) , FN N N.
Iz (3.1) sledi
X ∞ X
X ∞ ∞ X
X ∞
lim ρ(Fji ) = ρ(Fji ) = ρ(Fji ) (3.2)
N →∞
i≤N j≤N i=1 j=1 j=1 i=1
Upravo (3.1) implicira da proizvoljna numeracija skupova u nizovima {Fji , i, j ∈

N} ne menja vrednost suma u (3.2).
Dakle, ako je {Fji : i, j ∈ N} iz E prekrivač skupa A, na osnovu definicije
µ∗ i navedenog tvrd̄enja sledi
XX
ρ(Fji ) ≥ µ∗ (A).
j∈N i∈N
3.1 Spoljna mera i teorema Karateodorija 53
Dokaz Propozicije 3.1 Jasno, µ∗ (∅) = 0. Monotonost jednostavno sledi,

jer ako je A ⊆ B, tada je svaki prekrivač za B ujedno prekrivač i za A. Neka
S
∞
je ε > 0 i A = Aj . Pretpostavimo da je µ∗ (Aj ) < ∞, j ∈ N zato što
j=1 P
pretpostavka µ∗ (Aj0 ) = ∞ za neko j0 implicira j µ∗ (Aj ) ≥ µ∗ (A). Na osnovu
definicije,
S za svako Aj , j ∈ N, postoji niz (Fji )i∈N iz E tako da je Aj ⊆
i∈N F ji ,
X∞
ε
µ∗ (Aj ) + j > ρ(Fji ).
2 i=1
S
∞ S
∞
Kako je A ⊆ Fji , na osnovu definicije µ∗ sledi
j=1 i=1
X XX
µ∗ (Aj ) + ε > ρ(Fji ) ≥ µ∗ (A)
j∈N j∈N i∈N
P
pa kako ova nejednačina važi za svako ε > 0, imamo µ∗ (Aj ) ≥ µ∗ (A).
j∈N
Definicija 3.2. Neka je µ∗ spoljna mera na X. Skup A ⊆ X je µ∗ - merljiv,

ako za svako E ⊆ X važi
µ∗ (E) = µ∗ (E ∩ A) + µ∗ (E ∩ Ac ).
Dijagram 3.1: µ∗ -merljiv skup A - Definicija 3.2.
Koristeći osobinu iii) spoljne mere iz E = (E ∩ A) ∪ (E ∩ Ac ) sledi
µ∗ (E) ≤ µ∗ (E ∩ A) + µ∗ (E ∩ Ac )
pa je za µ∗ merljivost skupa A dovoljno dokazati nejednakost ≥, za svako

E ⊆ X.
Teorema 3.1. (Teorema Karateodorija) Neka je µ∗ spoljna mera na X.

Tada kolekcija M svih µ∗ - merljivih skupova čini σ - algebru i µ∗|M je kom-
pletna mera na M.
Dokaz: Pokažimo prvo da je M algebra. Kako važi µ∗ (E) = µ∗ (E ∩ ∅) +

µ∗ (E ∩ X), sledi ∅ ∈ M i X ∈ M. Jasno, ako A ∈ M, tada Ac ∈ M. Pokažimo
da ako A, B ∈ M tada A ∪ B ∈ M.
Za E ∈ P(X) važi
µ∗ (E) = µ∗ (E ∩ A) + µ∗ (E ∩ Ac )
= µ∗ (E ∩ A ∩ B) + µ∗ (E ∩ A ∩ B c ) + µ∗ (E ∩ Ac ∩ B) + µ∗ (E ∩ Ac ∩ B c ).
Kako je
E ∩ (A ∪ B) = (E ∩ (A ∩ B)) ∪ (E ∩ (A ∩ B c )) ∪ (E ∩ (Ac ∩ B)),
sledi
µ∗ (E ∩ A ∩ B) + µ∗ (E ∩ A ∩ B c ) + µ∗ (E ∩ Ac ∩ B) ≥ µ∗ (E ∩ (A ∪ B)),
pa važi
µ∗ (E) ≥ µ∗ (E ∩ (A ∪ B)) + µ∗ (E ∩ (A ∪ B)c ).
Dokazali smo AS∪ B ∈ M. Sledi daT za proizvoljne skupove Ai ∈ M, i =
n n
1, 2, . . . , n, važi i=1 Ai ∈ M, kao i i=1 Ai ∈ M. Jednostavno se proverava
da ako A, B ∈ M, tada i A \ B = (Ac ∪ B)c ∈ M.
Pokažimo da važi konačna aditivnost za µ∗ .
Ako A, B ∈ M i A ∩ B = ∅, iz jednakosti
µ∗ (A ∪ B) = µ∗ ((A ∪ B) ∩ A) + µ∗ ((A ∪ B) ∩ Ac )
sledi
µ∗ (A ∪ B) = µ∗ (A) + µ∗ (B).
Indukcijom se pokazuje da ako su Ai ∈ M, i = 1, ..., n, disjunktni, tada važi
[
n X
n
µ∗ ( Ai ) = µ∗ (Ai ).
i=1 i=1
T
Neka su A, B ∈ M i A B = ∅. Kako za proizvoljan skup E važi
µ∗ (E ∩ (A ∪ B)) = µ∗ (E ∩ (A ∪ B) ∩ A) + µ∗ (E ∩ (A ∪ B) ∩ Ac ), sledi
µ∗ (E ∩ (A ∪ B)) = µ∗ (E ∩ A) + µ∗ (E ∩ B). Indukcijom se može pokazati da
ako su Ai ∈ M, i = 1, ..., n, disjunktni, tada važi
\ [
n X
n \
µ∗ (E ( Ai )) = µ∗ (E Ai ). (3.3)
i=1 i=1
3.1 Spoljna mera i teorema Karateodorija 55
Pokažimo sada da je M σ-algebra i da je µ∗ σ-aditivna. Neka su Ai ∈

S∞ S∞
M, i ∈ N disjunktni skupovi. Pokazaćemo da Ai ∈ M i µ∗ ( i=1 Ai ) =
i=1
P
∞
∗
µ (Ai ). Označimo
i=1
[
n ∞
[
Bn = Ai , n ∈ N, B = Ai .
i=1 i=1
Za E ⊆ X važi da je E ∩ Bn unija disjunktnih skupova E ∩ Ai , i = 1, ..., n, te

na osnovu (3.3) važi
X
n
∗
µ (E ∩ Bn ) = µ∗ (E ∩ Ai ).
i=1
Kako Bn ∈ M i Bnc ⊇ B c , imamo

X
n
µ∗ (E) = µ∗ (E ∩ Bn ) + µ∗ (E ∩ Bnc ) ≥ µ∗ (E ∩ Ai ) + µ∗ (E ∩ B c ).
i=1
Sa n → ∞, dobijamo
∞
X ∞
[
µ∗ (E) ≥ µ∗ (E ∩ Ai ) + µ∗ (E ∩ ( Ai )c )
i=1 i=1
[
∞ ∞
[
≥ µ∗ E ∩ Ai + µ∗ (E ∩ ( Ai )c ) ≥ µ∗ (E).
i=1 i=1
Sledi
∞
X [
∞ c
µ∗ (E) = µ∗ (E ∩ Ai ) + µ∗ E ∩ Ai
i=1 i=1
[
∞ [
∞ c (3.4)
∗ ∗
=µ E∩ Ai +µ E∩ Ai .
i=1 i=1
Svaka prebrojiva unija skupova se može prikazati kao prebrojiva unija dis-
junktnih skupova:
∞
[ [
n−1
Ai = A1 ∪ (A2 \ A1 ) ∪ (A3 \ (A1 ∪ A2 )) ∪ ... ∪ (An \ ( Ai )) ∪ ...
i=1 i=1
Kako smo pokazali da razlika skupova iz M jeste u M, sledi

∞
[
Ai ∈ M, i ∈ N ⇒ Ai ∈ M.
i=1
S∞
Neka su Ai ∈ M, i ∈ N disjunktni. Neka je E = i=1 Ai . Iz (3.4) dobijamo da
E ∈ M i da je
∞
[ ∞
X ∞
[ ∞
X
µ∗ ( Ai ) = µ∗ (E) = µ∗ (E ∩ Ai ) + µ∗ (E ∩ ( Ai )c ) = µ∗ (Ai ).
i=1 i=1 i=1 i=1
Pokažimo kompletnost mere µ∗ na M. Dokažimo da ako je µ∗ (A) = 0, tada

A ∈ M. Neka je E proizvoljan skup u X. Na osnovu monotonosti spoljne mere
sledi 0 = µ∗ (A ∩ E) i
µ∗ (E) = µ∗ (A ∩ E) + µ∗ (E) ≥ µ∗ (A ∩ E) + µ∗ (E ∩ Ac ),
te je A ∈ M.
Sada iz ∅ ⊆ A ⊆ B, B ∈ M, µ∗ (B) = 0 zbog monotonosti spoljne mere
imamo µ∗ (A) = 0, te na osnovu prethodno dokazanog tvrd̄enja sledi A ∈ M.

3.2 Proširenje mere sa algebre na σ - algebru

Definicija 3.3. Neka je A ⊆ P(X) algebra. Funkcija µ : A → [0, ∞] je
S
∞
predmera, ako za svaki disjunktni niz skupova (Aj )∞
j=1 iz A takav da je Aj ∈
j=1
A, važi
∞
[ ∞
X
µ( Aj ) = µ(Aj ).
j=1 j=1
Pretpostavićemo da je predmera netrivijalna, odnosno da postoji A ∈ A tako

da je µ(A) < ∞. Jednostavno se proverava da je µ(∅) = 0, kao i da je µ konačno
aditivna i monotona na A.
Često se predmera na algebri A naziva mera. Korisno je imati termin
predmera zato što odmah znamo da je domen algebra. Mi ćemo koristiti naziv
predmera da bi smo jasnije izložili problem proširenja predmere do mere na
odgovarajućoj σ- algebri.
Teorema 3.2. Neka X prostor sa algebrom A i neka je µ predmera na A.

Definišimo za E ∈ P(X)
X∞ ∞
[
µ∗ (E) = inf{ µ(Aj ); Aj ∈ A, j ∈ N, E ⊆ Aj }.
j=1 j=1
Tada je µ∗ spoljna mera i važi:

3.2 Proširenje mere sa algebre na σ - algebru 57
1) µ∗|A = µ.
2) Svaki skup u A je µ∗ - merljiv.
Dokaz: Koristićemo primedbu datu posle Propozicije 3.1.

Na osnovu Propozicije 3.1 (E = A) sledi da je µ∗ spoljna mera.
1) Neka je E ∈ A i i A proizvoljan skup iz A za koji važi E ⊆ A. Na osnovu
definicije µ∗ sledi µ∗ (E) ≤ µ(A) te za A = E dobijamo
µ∗ (E) ≤ µ(E). (3.5)

S
∞
Neka je je E ∈ A, E ⊆ Aj , Aj ∈ A, j ∈ N. Stavimo Bn = E ∩ (An \
j=1
S
n−1 S
∞
Aj ). Skupovi Bn ∈ A, n ∈ N, su disjunktni i Bn = E ∈ A. Sledi
j=1 n=1
∞
[ ∞
X ∞
X
µ(E) = µ( Bn ) = µ(Bn ) ≤ µ(Aj ).
n=1 n=1 j=1
Kako je Aj , j ∈ N, proizvoljan prekrivač skupa E, na osnovu definicije sledi
µ(E) ≤ µ∗ (E). (3.6)
Iz (3.5) i (3.6) sledi µ(E) = µ∗ (E).

2) Neka je E ⊆ X, A ∈ A. Pokazaćemo da važi µ∗ (E) ≥ µ∗ (E ∩ A) +
µ∗ (E ∩ Ac ). Ako je µ∗ (E) = ∞, tada navedena nejednakost očigledno važi.
Zato pretpostavimo da je µ∗ (E) < ∞.
Neka je ε > 0. Postoji niz (Bj )j iz A tako da je
∞
[ ∞
X
Bj ⊇ E, i µ∗ (E) + ε > µ(Bj ).
j=1 j=1
Važi
∞
X ∞
X
µ(Bj ) = (µ(Bj ∩ A) + µ(Bj ∩ Ac ))
j=1 j=1
∞
[ ∞
[
≥ µ∗ (( Bj ) ∩ A) + µ∗ (( Bj ) ∩ Ac )
j=1 j=1
∗ ∗
≥ µ (E ∩ A) + µ (E ∩ A ). c
Sa ε → 0 dobijamo µ∗ (E) ≥ µ∗ (E ∩ A) + µ∗ (E ∩ Ac ) te je A µ∗ – merljiv.
Teorema 3.3. Neka je A je algebra, µ predmera na A , M σ - algebra gener-

isana sa A i µ∗ spoljna mera generisana predmerom µ.
1) Sa µ̄ = µ∗|M je definisana mera na M. Pri tome važi
µ̄|A = µ.
2) Ako je ν neka druga mera na M takva da je ν|A = µ, tada je
ν(E) ≤ µ̄(E) za E ∈ M,
sa jednakošću ako je µ̄(E) < ∞.

3) Ako je µ σ - konačna predmera, tada je µ̄ jedinstvena ekstenzija od µ na
M.
Primedba. Kao i u definiciji σ- konačne mere, µ je σ−konačna predmera

ako postoji niz skupova iz A sa konačnom predmerom čija unija je X.
Dokaz: 1) Na osnovu Karateodorijeve Teoreme 3.1 i Teoreme 3.2, sledi da se
spoljna mera µ∗ (generisana predmerom µ) data na σ- algebri µ∗ - merljivih
skupova M∗ , na algebri A poklapa sa µ. Jasno je da M∗ ⊇ M, te µ̄ definisano
sa µ̄ = µ∗|M zadovoljava prvi deo teoreme.
S∞
2) Neka je E ∈ M i E ⊆ i=1 Ai , Ai ∈ A. Važi
∞
X ∞
X
ν(E) ≤ ν(Ai ) = µ(Ai ).
i=1 i=1
Kako navedena nejednakost važi za svaki prekrivač iz A, na osnovu definicije

µ∗ , zaključujemo ν(E) S∞ ≤ µ∗ (E) = µ̄(E).
Ako je A 3 A = i=1 Ai , Ai ∈ A, i ∈ N, tada važi ν(A) = µ̄(A). Naime
možemo predpostaviti da su Ai disjunktni (inače bi koristili niz Ã1 = A1 , Ã2 =
A2 \ A1 , ...) pa koristeći σ− aditivnost mera kao i ν = µ̄ na A, sledi navedena
jednakost.
∗
Neka je µ̄(E) < ∞. Na osnovu činjenice
S∞ da je E µ – merljiv skup (ponovimo
∗
µ = µ̄ na M), postoji M 3 A = i=1 Ai , Ai ∈ A, i ∈ N, tako da je
µ̄(E) ≤ µ̄(A) < ε + µ̄(E) za svako ε > 0. Pokažimo to. Postoji niz skupova
(Ai )i iz A tako da važi
∞
[ ∞
X
E⊆ Ai , µ̄(E) ≤ µ(Ai ) < µ̄(E) + ε.
i=1 i=1
Važi µ̄(A \ E) < ε. Kako je
µ̄(E) ≤ µ̄(A) = ν(A) = ν(E) + ν(A \ E) ≤ ν(E) + µ̄(A \ E) < ν(E) + ε,
kad ε → 0 sledi µ̄(E) = ν(E).

3) Ako je µ σ– konačna predmera, tada postoji niz Ai , i ∈ N, tako da je
S∞ Si−1
µ(Ai ) < ∞, i ∈ N X = i=1 Ai . Stavljajući Ai \ j=1 Aj umesto Ai , i ≥ 2,
možemo pretpostaviti da su Ai , i ∈ N disjunktni.
3.3 Borelove mere na BR 59
Za svako E ∈ M važi
∞
X ∞
X
µ̄(E) = µ̄(E ∩ Ai ) = ν(E ∩ Ai ) = ν(E).
i=1 i=1
Dokaz je završen.
Napomenimo još da mera µ̄ dobijena u Teoremi 3.3 ne mora biti kompletna

mera u opštem slučaju.
Dijagram 3.2: Proširenje strukture (algebra, predmera) na strukturu (σ-algebra, mera).

A-algebra, σ[A]-sigmaalgebra, P(X)-partitivni skup, µ-predmera, µ∗ -spoljna mera, µ̄-mera.
3.3 Borelove mere na BR

Borelovom merom ćemo nazivati bilo koju meru koja je definisana na Borelovoj
σ-algebri BR . Specijanu ulogu će imati tzv. regularne Borelove mere ili
Radonove mere µ koje su konačne na ograničenim Borelovim skupovima i zado-
voljavaju uslove regularnosti spolja i iznutra tj. važi da je µ(E) = inf{µ(O) :
E ⊆ O, O je otvoren skup }, µ(E) = sup{µ(K) : K ⊆ E, K je kompaktan skup }.
Videćemo da se na skupu X = Rn klasa regularnih Borelovih mera poklapa sa
klasom Lebeg-Stiltjesovih mera.
((( [...
[ (((
...
( [[[...
[[[( ...
Dijagram 3.3: Aproksimacija spolja otvorenim i iznutra zatvorenim skupovima.
Primer 3.1. Mera prebrojavanja µ nad R iz Primera 2.5 nije regularna (nije Radonova)
jer nije regularna spolja. Za proizvoljan interval je µ((a, b)) = ∞, pa je µ(O) = ∞
i za proizvoljan otvoren skup u R. Sada je µ({c}) = 1 za svako c ∈ R, med̄utim

inf{µ(O) : c ∈ O, O je otvoren skup } = ∞.
Definicija 3.4. Neka je E ⊆ P (X) tako da važi:
1) ∅ ∈ E;
2) A, B ∈ E ⇒ A ∩ B ∈ E;
3) A ∈ E ⇒ X \ A je konačna unija disjunktnih skupova iz E.
Tada se E naziva elementarna familija. N
Primetimo, ako E 6= {∅}, tada 1) sledi iz 2) i 3).
Propozicija 3.2. Ako je E elementarna familija, tada konačne unije disjunk-

tnih elemenata iz E čine algebru A.
Dokaz: Pokažimo A, B ∈ E ⇒ A∪B ∈ A. Ako su A i B med̄usobno disjunktni,

njihova unija je u A na osnovu definicije od A. Zato pretpostavimo da nisu
disjunktni. Neka je
[n [
m
Ac = Ai , B c = Bj
i=1 j=1
gde su Ai , i = 1, ..., n med̄usobno disjunktni elementi iz E kao i Bj , j = 1, ..., m.

Kako je
[
m [
m
A ∪ B = (A \ B) ∪ B = (A ∩ ( Bj )) ∪ B = ( (A ∩ Bj )) ∪ B
j=1 j=1
i (A ∩ Bj ) ∩ B = ∅, j = 1, ..., m, sledi A ∪ B ∈ A. Indukcijom se pokazuje za

Sk
skupove Ci ∈ E, i = 1, ..., k, da i=1 Ci ∈ A.
S
n
Dokažimo sada da iz Ai ∈ A, i = 1, 2, . . . , n sledi Ai ∈ A. Neka je
i=1
S
ki
Ai = Eij i = 1, 2, . . . , n, gde su Eij ∈ E, j ∈ N med̄usobno disjunktni. Na
j=1
osnovu prethodno dokazanog (da su konačne unije elemenata iz E u A) je
[
n [
n [
ki
Ai = Eij ∈ A.
i=1 i=1 j=1
Kako ∅ ∈ E, sledi da je ∅c = X disjunktna konačna unija elemenata iz E,

pa X ∈ A.
Pokažimo da ako A ∈ A tadaSs A ∈c A. Treba pokazati da ako su Aj ∈ E, j =

c
1, ...s, disjunktni tada važi ( j=1 Aj ) ∈ A. Neka je
[
nj
Acj = Aji , i Aji ∈ E, i = 1, ..., nj , su disjunktni , j = 1, ..., s.
i=1
Važi
[
s \
s [nj
( Aj )c = ( Aji )
j=1 j=1 i=1
[
= A1i1 ∩ ... ∩ Asis .
1≤i1 ≤n1 ,...,1≤is ≤ns
Skupovi A1i1 ∩...∩Asis su iz E i med̄usobno su disjunktni, zato što bar na jednom

mestu od 1 do s, recimo k−tom, su Akik ∩ Akjk = ∅, (ik 6= jk ).
Definicija 3.5. Familija intervala u R oblika
(a, b], (a, ∞), ∅,
(a ≥ −∞), b ∈ R, se naziva familija h− intervala. N
U Propoziciji 1.5 smo pokazali da je BR generisano sa familijom h−intervala.

Jednostavno se proverava da je familija h− intervala elementarna familija, te
na osnovu Propozicije 3.2 sledi direktno sledeće tvrd̄enje.
Propozicija 3.3. Konačne unije disjunktnih h− intervala čine algebru A.
Neka je F neopadajuća funkcija neprekidna s desne strane,
F : R̄ → R̄.
Definišimo F (−∞) = lim F (xn ), F (∞) = lim F (xn ).

xn →−∞ xn →∞
Ako su Ij , j = 1, ..., n disjunktni h− intervali, definišimo
µ(∅) = 0,
µ(Ij ) = F (b) − F (a), ako je Ij = (a, b],
(3.7)
µ(Ij ) = F (∞) − F (a), ako je Ij = (a, ∞),
µ(Ij ) = F (b) − F (−∞), ako je Ij = (−∞, b].
Sn
Na algebri A sa elementima oblika A = j=1 Ij , Ij su disjunktni h−intervali,
definišemo
[n X
n
µ(A) = µ( Ij ) = µ(Ij ). (3.8)
j=1 j=1
Propozicija 3.4. Neka je A algebra na R koju čine konačne unije disjunktnih

h− intervala i neka je funkcija µ definisana na A sa (3.7) i (3.8). Tada važi:
(a) µ je σ−konačna predmera na A.
(b) Postoji jedinstvena mera na BR (u opštem slučaju nekompletna), označimo
je sa µF , koja proširuje µ.
Dokaz: Tvrd̄enje (b) je direktna posledica tvrd̄enja pod (a) i Teoreme 3.3;
dokažimo (a).
Neka je A ∈ A. Pokažimo da µ(A) ne zavisi od reprezentacije A kao konačne
unije disjunktnih intervala iz A. Kako je
[
n [
m [
A= Ii = Jj = (Ii ∩ Jj ), sledi
i=1 j=1 1≤i≤n,1≤j≤m
X
µ(A) = µ(Ii ∩ Jj ).
1≤i≤n,1≤j≤m
Pn Pm Pm Pn
Jasno, i=1 ( j=1 µ(Ii ∩ Jj )) = j=1 ( i=1 (µ(Jj ∩ Ii ))), te je
X
n X
m
µ(A) = µ(Ii ) = µ(Jj ).
i=1 j=1
Konačna aditivnost od µ sledi iz definicije od µ.

S Neka je (Ii = (ai , bi ])i∈N niz disjunktnih intervala iz A i neka je I =
i∈N Ii ∈ A. Za svako n ∈ N važi
[
n [
n [
n X
n
µ(I) = µ( Ii ) + µ(I \ Ii ) ≥ µ( Ii ) = µ(Ii ).
i=1 i=1 i=1 i=1
Sa n → ∞ dobija se
∞
X
µ(I) ≥ µ(Ii ). (3.9)
i=1
Primetimo da (3.9) ne zavisi od oblika intervala Ii i I.

Pretpostavimo da je I konačan interval, I = (a, b].
Neka je ε > 0 utvrd̄eno. Zbog neprekidnosti zdesna u tački a, postoji δ0 > 0
tako da važi
F (a + x) < F (a) + ε/2, 0 < x ≤ δ0 .
Takod̄e zbog neprekidnosti zdesna u tačkama bj , j ∈ N (to su konačne

tačke) i činjenice da ih je prebrojivo mnogo, postoje pozitivni brojevi δj , j ∈ N,
tako da važi
X∞
(F (bj + δj ) − F (bj )) ≤ ε/2.
j=1
Na osnovu kompaktnosti intervala [a+δ0 , b] postoji konačno mnogo intervala

iz familije I˜i = (ai , bi + δi ) koji prekrivaju [a + δ0 , b]. Neka su I˜i ured̄eni tako
da važi:
1. unija intervala (a1 , b1 + δ1 ), ..., (aN , bN + δN ) prekriva [a + δ0 , b],
2. a1 < a2 ... < aN .
3. bi + δi ∈ (ai+1 , bi+1 + δi+1 ), i = 1, ...N − 1.
Koristeći
X
N
F (a1 ) < F (a) + ε/2, (F (bj + δj ) − F (bj ) ≤ ε/2,
j=1
monotonost funkcije F i navedene uslove za raspored tačaka sledi
µ((a, b]) = F (b) − F (a) ≤ F (bN + δN ) − F (a1 ) + ε/2
X
N −1
= F (bN + δN ) − F (aN ) + (F (aj+1 ) − F (aj )) + ε/2
j=1
X
N −1
≤ F (bN + δN ) − F (aN ) + (F (bj + δj ) − F (aj )) + ε/2
j=1
X
N −1 X
N −1
= F (bN + δN ) − F (aN ) + (F (bj + δj ) − F (bj )) + (F (bj ) − F (aj )) + ε/2.
j=1 j=1
Sledi
X
N ∞
X
µ((a, b]) ≤ µ(Ij ) + ε ≤ µ(Ij ) + ε.
j=1 j=1
Kada ε → 0 dobija se
∞
X
µ((a, b]) ≤ µ(Ii ). (3.10)
i=1
Iz (3.9) i (3.10) sledi

∞
X
µ(I) = µ(Ii ). (3.11)
i=1
Ako je I = (−∞, b] ili I = (a, ∞), tada za svako M > 0 važi

∞
X ∞
X
µ((−M, b]) ≤ µ(Ii ∩ (−M, b]) ≤ µ(Ii ) odnosno
i=1 i=1
∞
X ∞
X
µ((a, M ]) ≤ µ(Ii ∩ (a, M ]) ≤ µ(Ii ).
i=1 i=1
Sa M → ∞ sledi (3.10) u oba slučaja te sledi i (3.11) u oba slučaja.

Ako je I = I1 ∪ ... ∪ Ik , gde su Ij , j = 1, ..., k, disjunktni intervali oblika
(−∞, b], (a, b], (a, ∞), tada primenjujući istovremeno prethodni dokaz za svaki
od intervala Ij sledi (3.11). Ovaj deo dokaza, tehnički komplikovan, ostavlja se
za vežbu.
3.4 Lebeg–Stiltjesove mere

Iz konstrukcije predmere na algebri koju generišu h- intervali i dokaza
Propozicije 3.4 sledi da je predmera, pa zatim i mera µF na Borelovoj σ- alge-
bri, odred̄ena vrednostima na konačnim h- intervalima. To će biti istaknuto i
u prvom delu sledeće propozicije.
Propozicija 3.5. Neka je F neopadajuća zdesna neprekidna funkcija na R.

(a) Postoji jedinstvena mera µ na BR tako da je
µ((a, b]) = µF ((a, b]) = F (b) − F (a)
za svaki ograničeni h-interval (a, b].

(b) Neka je µ mera na BR koja je konačna na svim ograničenim Borelovim
skupovima. Neka je C ≥ 0 proizvoljna konstanta i

 µ((0, x]) + F (0), x > 0
F (x) = C, x = 0 .

−µ((x, 0]) + F (0), x < 0
Tada je F neopadajuća zdesna neprekidna funkcija i µ = µF .
(c) Ako je G monotono neopadajuća zdesna neprekidna funkcija, tada važi
µF = µG ako i samo ako F − G = const.
Dokaz: (a) Tvrd̄enje u (a) je direktna posledica Propozicije 3.4 i Teoreme 3.3
zato što je predmera µ na algebri h− intervala σ- konačna.
(b) Treba pokazati da je F (x) s desna neprekidna. Pokažimo to u tački
x = x0 tako što ćemo pokazati da za svaki niz (xn )n koji konvergira ka x0 s
desna, pripadni funkcijski niz konvergira ka F (x0 ).
3.4 Lebeg–Stiltjesove mere 65
Neka je x0 > 0 i neka je (xn )n proizvoljan niz u R tako da važi
xn > x0 , n ∈ N, xn → x0 , n → ∞.
T
Važi (0, x0 ] = (0, xn ] te sledi (na osnovu Teoreme 2.1)
n∈N
F (x0 ) − F (0) = µ((0, x0 ]) = lim µ((0, xn ]) = lim F (xn ) − F (0).

xn →x0 xn →x0
Neka je
x0 < 0, xn > x0 , n ∈ N, xn → x0 .
S
Iz (x0 , 0] = (xn , 0] i Teoreme 2.1 sledi
n∈N
F (x0 ) − F (0) = −µ((x0 , 0]) = − lim µ((xn , 0]) = lim F (xn ) − F (0).
xn →x0 xn →x0
Neka je
x0 = 0, xn > 0, n ∈ N, xn → 0.
T
Iz ∅ = (0, xn ] sledi
n∈N
0 = µ(∅) = lim F (xn ) − F (0).

xn →0
U sva tri slučaja F (xn ) konvergira ka F (x0 ) kad xn → x0 zdesna.

(c) Ako je F − G = const., jednostavno se proverava da je µF = µG .
Dokažimo obrnuto tvrd̄enje. Za svako x > 0 važi
F (x) − F (0) = µF ((0, x]) = µG ((0, x]) = G(x) − G(0),
odnosno F (x) = G(x) + C gde je C = F (0) − G(0). Isto to važi i za x < 0.

(Već je navedeno F (0) = G(0) + C.)
Primedba U opštem slučaju mere µF nisu kompletne.

Nadalje ćemo sa MF označiti kompletiranje Borelove σ−algebre, a sa µF
kompletnu meru na MF (dakle koristimo isti simbol i za kompletnu i za nekom-
pletnu meru).
Definicija 3.6. Mera µF se naziva Lebeg- Stiltjesova mera na BR asocirana

sa funkcijom F.
Ako je F ≡ Id (Id je identičko preslikavanje), tada se µId = m naziva
Lebegova mera na BR i označava se sa m.
Sa istim simbolom označavamo i kompletnu meru indukovanu sa µId dok
se za odgovarajuću σ−algebru MId (F ≡ Id) koristi oznaka L; to je familija
Lebeg merljivih skupova.
Za ured̄enu trojku (R, BR , m) kao i za (R, L, m) koristićemo ukratko naziv
Lebegov prostor mere. N
Teorema 3.4. Neka je µF kompletna mera na (R, MF ) i E ∈ MF . Važi

a)
X∞ ∞
[
µF (E) = inf{ µF ((ai , bi )); E ⊆ (ai , bi )}.
i=1 i=1
b)
µF (E) = inf{µF (U ); U ⊇ E, U je otvoren }.
c)
µF (E) = sup{µF (K); K ⊆ E, K je kompaktan}.
Dokaz: a) Dovoljno je dokazati tvrd̄enje za E ∈ BR . Pokažimo to.

Ako E ∈ MF tada postoje skupovi E1 , E2 ∈ BR tako da važi E1 ⊆ E ⊆ E2
i µF (E2 \ E1 ) = 0. Kako svaki prekrivač skupa E jeste prekrivač skupa E1 i
svaki prekrivač skupa E2 jeste prekrivač skupa E, sledi
X∞ ∞
[
inf{ µF ((ai , bi )); E1 ⊆ (ai , bi )} ≤
i=1 i=1
X∞ ∞
[
inf{ µF ((ai , bi )); E ⊆ (ai , bi )} ≤
i=1 i=1
∞
X ∞
[
inf{ µF ((ai , bi )); E2 ⊆ (ai , bi )},
i=1 i=1
pa se primeni µF (E1 ) = µF (E) = µF (E2 ) i dokazano tvrd̄enje za E1 , E2 ∈ BR .

Tako se dokazuje tvrd̄enje za E ∈ MF .
Dokažimo sada tvrd̄enje za E ∈ BR . Neka je E ∈ BR . Označimo sa
P
∞ S
∞
µ0 (E) = inf{ µF ((ai , bi )); E ⊆ (ai , bi )}.
i=1 i=1
Ako je µF (E) = ∞, tada za svaki prekrivač V = {(ai , bi ); i ∈ N} skupa E
važi
∞
[ ∞
X
∞ = µF (E) ≤ µF ( (ai , bi ) ≤ µF ((ai , bi )) = ∞,
i=1 i=1
pa sledi da je µF (E) = µ0 (E).

S
∞
Neka je µF (E) < ∞. Jasno, za svaki prekrivač E ⊆ (ai , bi ) važi µF (E) ≤
i=1
P
∞
µF ((ai , bi )), odakle sledi
i=1
X∞ ∞
[
µF (E) ≤ inf{ µF ((ai , bi )); E ⊆ (ai , bi )} = µ0 (E).
i=1 i=1
Dokažimo obrnutu nejednakost. Na osnovu definicije mere µF , postoji niz

prekrivača skupa E, Vn = {(ani , bni ]; i ∈ N}, n ∈ N tako da je
∞
X
µF (E) = lim µF ((ani , bni ]).
n→∞
i=1
Neka je n ∈ N fiksiran. Iz neprekidnosti zdesna funkcije F u tačkama bni , i ∈ N

sledi da postoji niz (εni )i tako da važi
∞
X ∞
X 1
µF ((ani , bni + εni ]) − µF ((ani , bni ]) < ,
i=1 i=1
n
pa je
∞
X X∞
εni 1
µF ((ani , bni + )) − µF ((ani , bni ]) < .
i=1
2 i=1
n
Sledi
∞
X εni
µF (E) = lim µF ((ani , bni + )),
n→∞
i=1
2
te je µ0 (E) ≤ µF (E) (infimum skupa je manji od limita proizvoljnog niza iz

tog skupa).
b) Istim rezonovanjem kao u a) zaključujemo da je dovoljno pokazati tvrd̄enje
za E ∈ BR .
Označimo sa µ̄(E) desnu stranu jednakosti u b). Neka je U proizvoljan
S
∞
otvoren skup koji sadrži E i neka je U = (ai , bi ). (Svaki otvoren skup u R
i=1
je prebrojiva unija otvorenih intervala.) Na osnovu
∞
X
µF (E) ≤ µF (U ) ≤ µF ((ai , bi )),
i=1
∞
X
µF (E) ≤ inf µF (U ) ≤ µF ((ai , bi )),
U
i=1
sledi
∞
X
µF (E) ≤ µ̄(E) ≤ µF ((ai , bi )).
i=1
Na osnovu tvrd̄enja pod a) sledi da je µ̄(E) ≤ µF (E) te je µ̄(E) = µF (E).

c) Kao i u a) i b), dovoljno je pokazati tvrd̄enje za E ∈ BR .
Neka je E ograničen. Ako je E = Ē tvrd̄enje je trivijalno. Pretpostavimo
da je E 6= Ē. Neka je ε > 0, U otvoren skup i Ē \ E ⊆ U tako da je (na osnovu
b))
µF (U ) < µF (Ē \ E) + ε.
Stavimo K = Ē \ U = E \ U. Jasno, to je kompaktan skup. Važi

µF (K) = µF (E) − µF (U ∩ E) = µF (E) − [µF (U ) − µF (U \ E)]
≥ µF (E) − µF (U ) + µF (Ē \ E) > µF (E) − µF (U ) + µF (U ) − ε.
Pokazali smo da za svako ε > 0 postoji kompaktan skup K ⊆ E tako da je
µF (K) > µF (E) − ε.
Sledi µF (E) = sup{µF (K); K ⊆ E, K je kompaktan}.
Neka je E neograničen, µF (E) < ∞ i Ej = E ∩ (j, j + 1], j ∈ Z. Neka je
ε > 0. Kako je X
µF (E) = µF (Ej ) < ∞,
j∈Z
postoji n0 = n0 (ε) tako da je

X
µF (E) − µF (Ej ) < ε.
|j|≤n0
Za svako j ∈ Z postoji kompaktan skup Kj ⊆ Ej tako da važi

ε
µF (Kj ) ≥ µF (Ej ) − j+1 . (3.12)
2
Kako su skupovi Ei , i ∈ N disjunktni, sledi
[ [
µF ( Kj ) ≥ µF ( Ej ) − ε.
|j|≤n0 |j|≤n0
S
Sledi µF ( Kj ) ≥ µF (E) − 2ε i na isti način kao i u prvom delu dokaza
|j|≤n0
sledi tvrd̄enje za neograničeni skup E za koji važi µF (E) < ∞.
Neka je µF (E) = ∞ (tada je E neograničen). Uvedimo skupove Ej , j ∈ Z
kao i u prethodnom delu dokaza. Za svako M > 0 postoji n0 (M ) tako da je
X
µF (Ej ) > M.
|j|≤n0 (M )
Birajući skupove Kj tako da važi (3.12) sledi

[
µF ( Kj ) ≥ M − ε.
|j|≤n0 (M )
S
Sada za M → ∞, pronalazimo familiju kompaktnih skupova |j|≤n0 (M ) Kj
sadržanih u E tako da je
[
lim µF ( Kj ) = ∞.
M →∞
|j|≤n0 (M )

Teorema 3.5. Neka je µF kompletna mera na (R, MF ). Neka je E ⊆ R.
(1) Sledeća tri tvrd̄enja su ekvivalentna.

(i) E ∈ MF ;
(ii) E = V \ N1 gde je µF (N1 ) = 0 i V je Gδ skup.
(iii) E = H ∪ N2 gde je µF (N2 ) = 0 i H je Fσ skup.
(2) Ako je µF (E) < ∞, tada su prethodna tvrd̄enja ekvivalentna sa sledećim:

Za svako ε > 0 postoji skup A jednak konačnoj uniji otvorenih intervala
tako da važi
µF (E∆A) < ε.
Dokaz: Jasno je da iz (iii) odnosno (ii), sledi (i).

Kako je u (2) navedeno µF (E) < ∞, jasno je da (2) implicira (i).
(i) ⇒ (ii). Neka je µF (E) < ∞. Na osnovu Teoreme 3.4 b), postoji niz
opadajućih otvorenih skupova (Un )n tako da važi Un ⊇ E, n ∈ N i µF (Un ) →
µF (E), n → ∞. Neka je
\∞
V = Ui .
i=1
Jasno je da za V i N1 = V \ E važi (ii). T

Ako je µF (E) = ∞, definišemo En = E (n, n + 1], n ∈ Z. Za svako j ∈ Z
važi
∞
\
Ej = V j \ N1j , µF (N1j ) = 0, V j = Uij ,
i=1
gde su skupovi Uij ⊆ (j, j + 1 + 1i ), i ∈ N, j ∈ Z otvoreni. Neka je

[ [
Ui = Uij , i ∈ N, N1 = N1j .
j∈Z j∈Z
T∞
Za V = i=1 Ui i N1 važi E = V \ N1 , gde je V Gδ skup i µF (N1 ) = 0.
(i) ⇒ (iii). Opet pretpostavljamo prvo da je µF (E) < ∞. Neka je
∞
[
H= Ki
i=1
gde je Kn , n ∈ N niz rastućih kompaktnih skupova tako da važi Kn ⊆ E, n ∈

N i µF (Kn ) → µF (E). Jasno je da za H i N2 = E \ H važi (ii).
Neka je µF (E) = ∞. Kao i pod (ii), za skupove Ej = E ∩ (j, j + 1], j ∈ Z,
važi
∞
[
Ej = H j ∪ N2j , µF (N2j ) = 0, H j = Kij , j ∈ Z,
i=1
gde skupovi Kij i N2j imaju navedene osobine. Stavimo

[ [
H= H j , N2 = N2j ,
j∈Z j∈Z
i dobijamo tvrd̄enje.
(i) ⇒ (2). Neka je ε > 0 i neka su otvoreni skup V ⊇ E i kompaktan skup
K ⊆ E odred̄eni tako da važi
µF (V ) − µF (E) ≤ ε/2, µF (E) − µF (K) ≤ ε/2.
Neka su Oi , i = 1, 2, ..., s otvoreni intervali sadržani u V, koji prekrivaju K.

Tada važi
[s [s [s
µF (E∆ Oi ) ≤ µF (E \ Oi ) + µF ( Oi \ E)
i=1 i=1 i=1
≤ µF (E) − µF (K) + µF (V ) − µF (E) ≤ ε.

Time je dokaz završen.
Sledeća propozicija pokazuje da je kompletna mera µF na MF jednaka

sa odgovarajućom koja se dobija iz teoreme Karateodorija: pokazaćemo da je
σ− algebra MF jednaka sa σ− algebrom M∗ (koja se javlja u teoremi Kara-
teodorija) i koju čine µ∗ − merljivi skupovi, gde je µ∗ spoljna mera inducirana
predmerom µF na algebri disjunktnih konačnih unija h− intervala tj.
X∞ ∞
[
µ∗ (E) = inf{ µF ((ai , bi ]); E ⊆ (ai , bi ]}.
i=1 i=1
Propozicija 3.6. Neka je M∗ σ− algebra iz teoreme Karateodorija i neka je

µ∗ spoljna mera inducirana predmerom µF . Važi:
1) Iz N ∈ M∗ i µ∗ (N ) = 0 sledi N ∈ MF .
2) MF = M∗ .
3) µ∗|MF = µF .
Dokaz: 1) Neka je N ∈ M∗ i neka je µ∗ (N ) = 0. Slično kao i u dokazu

Teoreme 4 dobijamo da postoji niz prekrivača (ani , bni ), i ∈ N, n ∈ N, skupa N
i postoji niz εni , i ∈ N, n ∈ N, takav da je
∞
X ∞
[ εni
0 = µ∗ (N ) = lim µF ((ani , bni ]) ≥ lim µF ( (ani , bni + )).
n→∞
i=1
n→∞
i=1
2
3.5 Lebegova mera 71
S∞ εn
Stavimo Un = i=1 (ani , bni + 2 ).
i
Jasno, Un su otvoreni skupovi, N ⊆ Un za
svako n ∈ N i pri tome je
lim µF (Un ) = 0.
n→∞
Neka je Ũ1 = U1 , Ũ2 = Ũ1 ∩ U2 , Ũ3 = Ũ2 ∩ U3 , . . .. Tada

T∞je niz Ũn opadajući
niz otvorenih skupova koji svi sadrže N . Neka je V = n=1 Ũn . Sada imamo
T∞
µF (V ) = µF ( n=1 Ũn ) = limn→∞ µF (Un ) = 0. Dakle, kako je N ⊆ V i
µF (V ) = 0, mora biti N ∈ MF , jer je σ− algebra MF kompletna.
2) Jasno, MF ⊆ M∗ . Neka je E ∈ M∗ proizvoljno. Slično kao i u Teoremi
3.5, može se pokazati da je E = V \ N , gde je V neki Gδ skup i µ∗ (N ) = 0.
Prema 1) mora biti N ∈ MF . Dakle, i E ∈ MF tj. M∗ ⊆ MF .
3) Sledi direktno iz 2) i Teoreme 3.3.

Primer 3.2. Navodimo nekoliko primera Lebeg-Stiltjesovih mera.

• Neka je F (x) = x. Tada je µF Lebegova mera m data sa m((a, b]) = b − a.
• Neka je F (x) = H(x) Hevisajdova funkcija data sa H(x) = 0 za x < 0 i
H(x) = 1 za x ≥ 0. Tada je µF Dirakova mera skoncentrisana u nuli δ0 .
Slično, funkcija H(x − x0 ) indukuje Dirakovu meru skoncentrisanu u tački x0
tj. δx0 .
• Neka je F (x) = bxc = max{nP ∈ Z : n ≤ x}. Tada je µF (B) = Card(Z ∩ B),
B ∈ BR , i važi da je µF = ∞
n=−∞ δn , gde je δn Dirakova mera skoncentrisana
u n ∈ Z.
• Neka je F Kantorova funkcija (d̄avolja stepenica) opisana u Primeru 2.9. Njome
indukovana Lebeg-Stiltjesova mera µF ima osobinu da je za Kantorov skup
K njegova mera µF (K) = 1 i µF (K c ) = 0. (Uporedimo: Lebegova mera
Kantorovog skupa je m(K) = 0 i m(K c ) = 1.)
• Mera prebrajanja na (R, BR ) jeste Borelova mera ali nije regularna Borelova
mera pa nije ni Lebeg-Stiltjesova jer nije generisana nijednom funkcijom F .
3.5 Lebegova mera

Razmatrajući dokaz Teoreme 3.4 a) lako se vidi da važi sledeća osobina.
Propozicija 3.7. Skup N ∈ L ima Lebegovu meru nula m(N ) = 0 ako i samo
ako za svako ε > 0 postoji
S∞ prebrojivaPfamilija otvorenih intervala (an , bn ),
∞
n ∈ N, takva da je N ⊆ n=1 (an , bn ) i n=1 |bn − an | < ε.
Sledeće tvrd̄enje karakteriše Lebegovu meru na L.
Propozicija 3.8. Neka je m Lebegova mera na L.

a) Ako je N ∈ L i m(N ) = 0 tada je za svako s ∈ R,
m(s + N ) = 0, m(sN ) = 0.
(s + N = {s + n; n ∈ N }, sN = {sn; n ∈ N }.)
b) (1.) E ∈ L ako i samo ako E + s ∈ L, s ∈ R.
(2.) E ∈ L ako i samo ako sE ∈ L, s ∈ R \ {0}.
c) Važi
m(E + s) = m(E), m(γE) = |γ|m(E), E ∈ L, s, γ ∈ R.
d) Lebegova mera je jedina mera na BR , do na multiplikativnu konstantu,

konačna na konačnim intervalima, sa prvom osobinom iz c).
(Drugim rečima, iz translacione invarijantnosti mere µ sledi µ = cm za
neko c > 0. )
Dokaz:
a) Neka N ∈ L. Neka je ε > 0 i (ai , bi ), i ∈ N niz intervala za koji važi
∞
[ ∞
X
N⊆ (ai , bi ), (bi − ai ) < ε.
i=1 i=1
Kako je
∞
[ ∞
[
s+N ⊆ (s + ai , s + bi ), sN ⊆ (sai , sbi ),
i=1 i=1
sledi da za svako ε > 0 važi m(s + N ) < ε, m(sN ) < sε, te su s + N i sN

Lebegovi skupovi mere nula.
b) Neka je E = V \ N, kao u Teoremi 3.5 (ii). Sledi
s + E = (s + V ) \ (s + N ), s ∈ R,
sE = (sV ) \ (sN ), s ∈ R \ {0}.

Jasno je da su s + V i sV Gδ - skupovi te na osnovu a) i Teoreme 3.5 (ii) sledi
tvrd̄enje.
c) Kako je m((a, b) + s) = m((a, b)) i m(γ(a, b)) = |γ|(b − a), tvrd̄enje
jednostavno sledi iz b) i Teoreme 3.4.
d) Pokažimo da ako za meru m0 na BR važi
m0 (E + s) = m0 (E), E ∈ BR , s ∈ R,
da je tada funkcija
F (x) = m0 ((0, x]), x > 0, F (x) = −m0 ((x, 0]), x < 0, F (0) = 0,
3.5 Lebegova mera 73
iz Propozicije 3.5 b) aditivna. Treba dokazati da je F (x1 + x2 ) = F (x1 ) +

F (x2 ), x1 , x2 , ∈ R. To jednostavno sledi iz translacione invarijantnosti mere
m0 . Pokažimo to u slučaju 0 < x1 < x2 . Važi
F (x1 + x2 ) = m0 (0, x1 + x2 ] = m0 ((0, x1 ]) + m0 ((x1 , x1 + x2 ])
= m0 ((0, x1 ]) + m0 (−x1 + (x1 , x1 + x2 ]) = F (x1 ) + F (x2 .)

Ostali slučajevi, u zavisnosti od rasporeda tačaka 0, x1 i x2 se na isti način
obrazlažu.
Dokažimo da je funkcija F homogena tj. F (αx) = |α|F (x). Direktno
iz definicije funkcije F sledi da je F (−x) = −F (x), pa je dovoljno dokazati
da je F (αx) = αF (x) za α ≥ 0. Primetimo prvo da za m ∈ N na osnovu
aditivnosti funkcije F sledi m · F ( m
x
) = F (m · m
x x
) = F (x), tj. F ( m 1
)= m · F (x).
Jasno, iz aditivnosti funkcije direktno sledi i da je F (kx) = kF (x) za k ∈ N.
Kombinujući sa prethodnim sledi da je F ( m k
· x) = mk
· F (x), za k, m ∈ N.
Za α ≥ 0 postoji niz racionalnih brojeva rn ∈ Q, n ∈ N, takav da je rn & α,
n → ∞. Neka je rn = m kn
n
, gde su kn , mn ∈ N uzajamno prosti brojevi. Na
osnovu neprekidnosti zdesna funkcije F i aditivnosti sledi da je
kn kn
F (αx) = lim F (rn x) = lim F ( x) = lim F (x) = αF (x).
n→∞ n→∞ mn n→∞ mn
Kako je funkcija F na R linearna, neprekidna zdesna i monotono neopadajuća,

sledi da je oblika F (x) = cx, x ∈ R za neko c > 0. Na osnovu Propozicije 3.5
sledi da je m0 = µF = µc·Id = c · m.
Primer 3.3. Svi jednočlani skupovi u (R, BR ) imaju Lebegovu meru nula. Svi pre-
brojivi skupovi u (R, BR ) imaju Lebegovu meru nula. Lebegova mera otvorenog,
zatvorenog, ili poluotvorenog intervala jednaka je dužini datog intervala.
Primer 3.4. Vitalijev skup A definisan u Glavi 2 (sekcija 2.3) je primer skupa koji
nije Lebegov.
Primer 3.5. Mera prebrojavanja µ na BR jeste translaciono invarijantna ali je µ 6=

cm za sve c ∈ R. Na primer, µ([0, 1]) = ∞, m([0, 1]) = 1. Razlog je u tome što mera
prebrojavanja ne ispunjava uslov konačnosti na ograničenim Borelovim skupovima iz
Propozicije 3.8 d).
Propozicija 3.9. Neka je (R, L, m) prostor sa Lebegovom merom. Za svaki

skup E ∈ L sa osobinom m(E) > 0 važi da postoji D ⊆ E takav da D ∈
/ L.
Dokaz: Neka je A ∈ / L Vitalijev skup definisan u Glavi 2. Sledi da su i

skupovi A + q, q ∈ Q takod̄e nemerljivi. Neka je Eq := E ∩ (A + q), q ∈ Q.
Pretpostavimo da je za neko q0 ∈ Q, Eq0 merljiv tj. Eq0 ∈ L. Tada je obavezno
m(Eq0 ) = 0 (ovo sledi iz konstrukcije Vitalijevog skupa, jer ako pretpostavimo
da je m(Eq0 ) > 0, tada na osnovu Zadatka 3.5 sledi da Eq0 − Eq0 mora da
sadrži neki interval u sebi, pa kako je Eq0 ⊂ q0 + A, sledi da i A − A sadrži neki
interval u sebi što je u suprotnosti sa njegovom konstrukcijom). Dakle, za svako
q ∈ Q za koje je Eq merljivo, mora biti m(Eq ) = 0. Ako sada pretpostavimo
da je za svako q ∈ Q skup Eq merljiv (pa i m(Eq ) = 0), tada na osnovu
[ [
E =E∩R=E∩( A + q) = Eq
q∈Q q∈Q
sledi da je m(E) = 0, što je u kontradikciji sa polaznom pretpostavkom. Dakle,

mora postojati neko q1 ∈ Q, takvo da je D := Eq1 nemerljiv.
Primer 3.6. Kantorov skup K definisan u Primeru 2.8 je primer neprebrojivog

skupa u (R, BR ) koji ima Lebegovu meru nula. Kako se K dobija uklanjanjem jednog
intervala dužine 13 , dva intervala dužine 19 , itd. iz intervala [0, 1], sledi da je
X∞
2j 1 1
m(K) = 1 − =1− · = 0.
j=0
3 j+1 3 1− 2
3
Primer 3.7. Dajemo primer skupa koji je Lebegov ali nije Borelov. Neka su K
Kantorov skup i f Kantorova funkcija definisani u Primeru 2.9. Definišimo sada
funkciju F na intervalu [0, 1] sa F (x) = x + f (x). Jasno, F je striktno monotono
rastuća, neprekidna bijekcija koja slika interval [0, 1] na interval [0, 2]. Dakle, F ima
inverznu funkciju koja je takod̄e neprekidna. Odavde sledi da ako je B ∈ BR , tada
su F −1 (B), F (B) ∈ BR . Kako je f konstantno po delovima na [0, 1] \ K, sledi da F
van Kantorovog skupa očuvava dužinu intervala. Dakle,
m(F ([0, 1] \ K)) = m([0, 1] \ K) = m([0, 1]) − m(K) = 1.
Kako je m([0, 2]) = 2, [0, 2] = F (K) ∪ F ([0, 1] \ K) i F (K) ∩ F ([0, 1] \ K) = ∅, sledi

da je
2 = m(F (K)) + m(F ([0, 1] \ K)).
Dakle, mora biti m(F (K)) = 1. To znači da homeomorfizam F preslikava Kantorov
skup (koji ima Lebegovu meru nula) u skup sa Lebegovom merom jedan. Kako je
m(F (K)) > 0, na osnovu prethodne propozicije sledi da F (K) sadrži podskup koji
nije Lebegov. Označimo ga sa W . Tada je A = F −1 (W ) podskup od K, te mora
biti Lebegov skup mere nula. Med̄utim, A ne može biti Borelov skup, jer bi inače i
W = F (A) morao biti Borelov (te i Lebegov) skup.
3.6 Funkcija raspodele slučajne promenljive 75
Napomene:
• Skup A iz prethodnog primera jeste Lebegov ali nije Borelov što pokazuje
da je L \ BR 6= ∅. Štaviše, može se pokazati da je Card(BR ) = c, dok
je Card(L) = 2c . Naravno, L = 6 P(R) što pokazuje primer Vitalijevog
skupa konstruisanog u odeljku 2.3.
• Prethodni primer takod̄e pokazuje da iako homeomorfizam uvek pres-
likava Borelov skup u Borelov skup, on može da preslika Lebegov skup u
nemerljiv (ne-Lebegov) skup.
• Lebegova mera se ne može proširiti sa L na P(R) tako da se očuva transla-
ciona invarijantnost (videti konstrukciju Vitalijevog skupa). Med̄utim,
može se pokazati (videti npr. [50]) da postoji konačno–aditivna ”mera”
definisana na P(R) koja je translaciono invarijantna i poklapa se sa Lebe-
govom merom na L.
• U ovoj glavi mi smo konstruisali Lebegovu meru na R, ali slično se može
konstruisati i Lebegova mera na Rn za n = 2, 3, 4, . . .. U dve dimenzije bi
ona skupovima dodeljivalja njihovu površinu, u tri dimenzije zapreminu
itd. U opštem slučaju, Lebegova mera je jedinstevna mera koja ima
osobinu translacione i rotacione invarijantnosti u Rn . Med̄utim, može se
pokazati da nad beskonačnodimenzionalnim prostorima Lebegova mera
ne postoji.
3.6 Funkcija raspodele slučajne promenljive

Neka je F monotono neopadajuća funkcija, neprekidna sa desne strane,
takva da je
lim F (x) = 0, lim F (x) = 1. (3.13)
x→−∞ x→+∞
Tada je Lebeg-Stiltjesova mera indukovana ovakvom funkcijom mera verovatnoće.

Zaista, µF (R) = limx→+∞ F (x) − limx→−∞ F (x) = 1 − 0 = 1.
Važi i obrat tvrd̄enja, kao u Propoziciji 3.5, da ako je µF mera verovatnoće
(normirana mera), tada i funkcija F ima dodatnu osobinu (3.13).
Definicija 3.7. Neka je X slučajna promenljiva na prostoru verovatnoće (Ω, F, P ).
Funkcija raspodele slučajne promenljive X je data sa F : R → [0, 1],
F (x) = P ({ω ∈ Ω : X(ω) ≤ x}) = PX ((−∞, x]).
N
Sada je jasno da je mera raspodele verovatnoće PX u stvari Lebeg-Stiltjesova

mera µF asocirana sa funkcijom raspodele F . Važi da je
P ({ω ∈ Ω : a < X(ω) ≤ b}) = F (b) − F (a).
Treba obratiti pažnju na činjenicu da je ovo posledica pretpostavke o neprekid-

nosti zdesna funkcije F tj. da je F (b+) = F (b). Kao i svaka monotona funkcija,
F može imati najviše prebrojivo mnogo tačaka prekida, i ako je npr. x0 tačka
prekida tada će se na tom mesto pojaviti Dirakova mera skoncentrisana u x0 i
skalirana sa visinom skoka:
1
P ({ω : X(ω) = x0 }) = µF ({x0 }) = lim µF ((x0 − , x0 ]) = F (x0 ) − F (x0 −),
n→∞ n
tako da je mera skupa {x0 } jednaka visini skoka funkcije F u toj tački. Slično,
µF ((a, b)) = F (b−) − F (a), µF ([a, b]) = F (b) − F (a−) i µF ([a, b)) = F (b−) −
F (a−).
Dijagram 3.4: Funkcija raspodele diskretne slučajne promenljive.
Primer 3.8. U Primeru 3.2 videli smo da Hevisajdova funkcija H(x−x0 ) = κ[x0 ,∞) (x)
generiše Lebeg-Stiltjesovu meru δx0 . S druge strane, u Primeru 2.15
videli smo da je
δx0 raspodela verovatnoće konstantne slučajne promenljive X : x10 . Dakle, H(x−x0 )
je funkcija raspodele koja odgovara konstantnoj slučajnoj promenljivoj.
Slično, ako je X diskretna slučajna promenljiva oblika (2.3), tada je njoj odgo-
varajuća funkcija raspodele stepenastog oblika, konstantna po delovima i sa skokovima
u tačkama xi pri čemu je visina i−tog skoka jednaka sa pi , i = 1, 2, 3, . . . tj.
!
X
∞ Xi
F (x) = pk κ[xi ,xi+1 ) (x),
i=1 k=1
P
i odgovarajuća Lebeg-Stiltjesova mera je Px (B) = ∞ i=1 pi · δxi (B), B ∈ BR .
Pn i na skupu {1, 2, . . . , n} datu

Na primer, ako X ima diskretnu uniformnu raspodelu
sa p1 = p2 = · · · = pn = n1 , tada je F (x) = i=1 n κ[i,i+1) (x). Jasno je da se
diskretna uniformna raspodela ne može proširiti na skup prirodnih brojeva N (inače
bi svaka verovatnoća bila jednaka nuli i funkcija F identički jednaka nuli što nije u
skladu sa (3.13)). U Zadatku 3.6 definisaćemo skupovnu funkciju koja je aditivna i
3.7 Zadaci 77
igra ulogu relativne frekvencije, pa se pomoću nje može tumačiti npr. eksperiment
”na slučajan način se bira prirodan broj”.
3.7 Zadaci
Zadatak 3.1. Dat je neprazan skup X i algebra A ⊆ P(X). Označimo sa Aσ
kolekciju prebrojivih unija skupova iz algebre A. Neka je µ predmera definisana
na algebri A i µ∗ spoljna mera indukovana predmerom µ. Dokazati da za svako
E ⊆ X i za svako ε > 0 postoji A ∈ Aσ takav da je E ⊆ A i µ∗ (A) < µ∗ (E) + ε.
P∞ S∞
Rešenje: Po definiciji je µ∗ (E) = inf{ i=1 µ(Ai ) : Ai ∈ A, E ⊆ i=1 Ai }.
Prvo razmatramo slučaj kada E ∈ A. Tada se infimum dostiže za pokrivač
{Ai }i∈N gde je A1 = E, A2 = A3 = · · · = ∅, pa je µ∗ (E) = µ(E). Birajmo da
je A := E. Tada jasno, sledi tvrd̄enje za proizvoljno ε > 0.
Drugi slučaj podrazumeva da je E ∈ / A.
S∞ Tada za svako ε > 0 postoji
pokrivač {Aεi }i∈N takav da je Aεi ∈ A, E ⊆ i=1 Aεi i
∞
X
µ∗ (E) + ε > µ(Aεi ). (3.14)
i=1
S∞
Stavimo da je A := i=1 Aεi . Jasno, radi se u prebrojivoj uniji elemenata iz
algebre A, pa je zato A ∈ Aσ .
Takod̄e je µ∗ |A = µ, pa kako su Aεi ∈ A, sledi da je (na osnovu subadi-
tivnosti spoljne mere)
∞ ∞ ∞
!
X X [
∗ ∗
ε
µ(Ai ) = µ (Ai ) ≥ µ
ε
Ai = µ∗ (A).
ε
(3.15)
i=1 i=1 i=1
Na osnovu (3.14) i (3.15) sledi tvrd̄enje.
Zadatak 3.2. Neka je µ∗ spoljna mera na X. Dat je niz disjunktnih µ∗ –

merljivih (u smislu Definicije 3.2) skupova {Ai }i∈N . Dokazati da za prozivoljan
skup E ⊆ X važi
∞
! ∞
[ X
∗
µ E ∩ ( Ai ) = µ∗ (E ∩ Ai ).
i=1 i=1
Rešenje: Na osnovu subaditivnosti spoljne mere dobijamo

∞
[ ∞
[ ∞
X
µ∗ (E ∩ ( Ai )) = µ∗ ( (E ∩ Ai )) ≤ µ∗ (E ∩ Ai ). (3.16)
i=1 i=1 i=1
Sn Pn
Dokazaćemo indukcijom da je µ∗ (E ∩( i=1 Ai )) = i=1 µ∗ (E ∩Ai ). Zaista,
za n = 1 tvrd̄enje sledi jer je A1 µ∗ -merljiv. Pretpostavimo da je tvrd̄enje tačno
za n i dokažimo za n + 1. Kako je skup An+1 µ∗ -merljiv sledi
[
n+1 [
n+1 [
n+1
µ∗ (E ∩ ( Ai )) = µ∗ (E ∩ ( Ai ) ∩ An+1 ) + µ∗ (E ∩ ( Ai ) ∩ Acn+1 )
i=1 i=1 i=1
[
n X
n+1
= µ∗ (E ∩ An+1 ) + µ∗ (E ∩ ( Ai )) = µ∗ (E ∩ Ai ).
i=1 i=1
Sada je
∞
[ [
n X
n
µ∗ ( (E ∩ Ai )) ≥ µ∗ ( (E ∩ Ai )) = µ∗ (E ∩ Ai ),
i=1 i=1 i=1
pa prelaskom na graničnu vrednost n → ∞ dobijamo

∞
[ ∞
X
µ∗ ( (E ∩ Ai )) ≥ µ∗ (E ∩ Ai ). (3.17)
i=1 i=1
Tvrd̄enje sada sledi iz (3.16) i (3.17).
Zadatak 3.3. Data je spoljna mera µ∗ na X. Označimo sa M∗ σ-algebru µ∗ -

merljivih skupova, i označimo sa µ restrikciju spoljne mere µ = µ∗ |M∗ . Neka
je µ+ spoljna mera indukovana sa µ.
a) Ako je E ⊆ X, tada je µ∗ (E) ≤ µ+ (E). Jednakost važi ako i samo ako
postoji A ∈ M∗ tako da je E ⊆ A i µ∗ (A) = µ∗ (E).
b) Ako je µ∗ indukovano nekom predmerom, tada je µ∗ = µ+ .
c) Konstruisati spoljnu meru µ∗ na skupu X = {0, 1} tako da je µ∗ 6= µ+ .
Rešenje: Na osnovu teoreme Karateodorija sledi da je µ kompletna mera.

Mera µ+ je definisana sa
X∞ ∞
[
µ+ (E) = inf{ µ(Ei ) : Ei ∈ M∗ , E ⊆ Ei }. (3.18)
i=1 i=1
a) Na osnovu (3.18) i činjenice da je µS= µ∗ |M∗ sledi da za svako ε > 0

∞
postoji pokrivač {Eiε }i∈N , Eiε ∈ M∗ , E ⊆ i=1 Ei , takav da je
∞ ∞ ∞
!
X X [
∗ ∗
+
µ (E) + ε > ε
µ(Ei ) = µ (Ei ) ≥ µ
ε
Ei ≥ µ∗ (E).
ε
i=1 i=1 i=1
Puštajući ε → 0 sledi µ+ (E) ≥ µ∗ (E).

3.7 Zadaci 79
(⇒) Pretpostavimo da je µ+ (E) =

S∞µ∗ (E). Za svako ε = 1
n, n ∈ N, postoji
∗
prekrivač {Ei }n∈N , Ei ∈ M , E ⊆ i=1 Ein , tako da je
n n
X∞ X∞ [∞
1
µ∗ (E) + > µ(Ein ) = µ∗ (Ein ) ≥ µ∗ ( Ein ).
n i=1 i=1 i=1
Stavimo da je !
\ [
A := Ein .
n∈N i∈N
Jasno, A ∈ M∗ S i važi E ⊆ A, pa je µ∗ (E) ≤ µ∗ (A). S druge strane, iz

∞
µ (E) + n > µ ( i=1 Ein ) ≥ µ∗ (A), sledi puštajući n → ∞ da je µ∗ (E) ≥
∗ 1 ∗
µ (A). Dakle, µ (E) = µ∗ (A).

∗ ∗
(⇐) Neka postoji A ∈ M∗ takav da je E ⊆ A i µ∗ (E) = µ∗ (A). Birajmo

E1 = A, E2 = E3 = · · · = ∅. Tada je na osnovu (3.18)
∞
X
µ (E) ≤
+
µ(Ei ) = µ(A) = µ∗ (A) = µ∗ (E).
i=1
Već smo pokazali da je µ+ (E) ≥ µ∗ (E), tako da je µ+ (E) = µ∗ (E).

b) Neka je µ∗ indukovano predmerom µ, tako da je
∞
X ∞
[
µ∗ (E) = inf{ µ(Ei ) : Ei ∈ A, E ⊆ Ei }.
i=1 i=1
Kako je µ∗ |M∗ = µ i µ∗ |A = µ, iz A ⊆ M∗ sledi da se predmere µ i µ poklapaju

To znači da za E ⊆ X i svako ε > 0 postoji prekrivač {Eiε }i∈N ,
na algebri A. S
∞
Ei ∈ A, E ⊆ i=1 Eiε , tako da je
ε
∞
X ∞
X
µ∗ (E) + ε > µ(Eiε ) = µ(Eiε )
i=1 i=1
X∞ ∞
[
≥ inf{ µ(Eiε ) : Eiε ∈ M∗ , E ⊆ Eiε } = µ+ (E).
i=1 i=1
(Jasno, koristili smo da Eiε ∈ A ⊆ M∗ .) Kada ε → 0 sledi da je µ∗ (E) ≥

µ+ (E). Pod a) smo već pokazali da je µ∗ (E) ≤ µ+ (E), pa je zato µ∗ (E) =
µ+ (E).
c) Neka je X = {0, 1}. Definišimo spoljnu meru µ∗ sa
1
µ∗ (∅) = 0, µ∗ ({0}) = , µ∗ ({1}) = 1, µ∗ ({X}) = 1.
2
Lako se proverava da je µ∗ subaditivna i monotona.
Skup µ∗ -merljivih skupova tj. σ-algebra M∗ je
M∗ = {∅, X}.
Naime, lako se proverava da {0} i {1} nisu µ∗ -merljivi. Npr. za E = X

dobijamo da je 1 = µ∗ (E) 6= µ∗ (E ∩ {0}) + µ∗ (E ∩ {1}) = 12 + 1.
Kako je µ = µ∗ |M∗ , sledi da je µ(∅) = 0 i µ(X) = 1. Za ostale skupove µ
nije definisana.
Kako je µ+ indukovna sa µ i µ+ |M∗ = µ, sledi da je µ+ (∅) = 0 i µ+ (X) = 1.
Na osnovu (3.18) dobijamo da je za skup E = {0} jedini moguć prekrivač iz
M∗ sam skup X, tako da je µ+ ({0}) = µ(X) = 1.
Dakle, 1 = µ+ ({0}) 6= µ∗ ({0}) = 12 .

Zadatak 3.4. Neka je (R, L, m) prostor Lebegove mere. Dat je niz skupova
An ∈ L, n ∈ N, takvih da je An ⊆ [0, 1] za sve n ∈ N. Pretpostavimo da za
S∞ε > 0 postoji An ∈ L takav da je m(An ) > 1 − ε. Dokazati da je tada
svako
m ( n=1 An ) = 1.
Rešenje: Kako je An ⊆ [0, 1] i m([0, 1]) = 1, sledi da je m(An ) ≤ 1 za sve

n ∈ N. Prema uslovu zadatka je 1 ne samo gornje ograničenje, već i najmanje
gornje ograničenje tj. važi
sup m(An ) = 1.
n∈N
S∞ S∞
Na osnovu An ⊆ [0, 1] sledi n=1 A Sn∞ ⊆ [0, 1], pa je m ( n=1 An ) ≤ 1. S
druge strane, kako jeS m(Ak ) ≤ m ( n=1SAn ) za svako k ∈ N,S sledi i da je
∞ ∞ ∞
supk∈N m(Ak ) ≤ m ( n=1 An ) tj. 1 ≤ m ( n=1 An ). Dakle, m ( n=1 An ) = 1.

Zadatak 3.5. Neka je (R, L, m) prostor Lebegove mere. Za proizvoljne skupove

A, B ⊆ R definišimo razliku skupova sa A − B := {x − y : x ∈ A, y ∈ B}
(primetimo da je A − A = {x − y : x, y ∈ A} i u opštem slučaju je A − A 6= ∅)
i rastojanje skupova sa dist(A, B) = inf{|x − y| : x ∈ A, y ∈ B}. Dokazati:
a) Ako je K ⊆ R kompaktan skup takav da je m(K) > 0, tada postoji r > 0

takvo da je (−r, r) ⊆ K − K.
b) Ako je E ∈ L takav da je m(E) > 0, tada postoji r > 0 takvo da je

(−r, r) ⊆ E − E.
Rešenje: a) Kako je 0 < m(K) < ∞, na osnovu Teoreme 3.4 a) sledi da

postoji otvoren skup G takav da je K ⊆ G i m(G) < 2m(K). Kako su skupovi
K i Gc zatvoreni, sledi da je r := dist(K, Gc ) > 0 (poznato iz Funkcionalne
3.7 Zadaci 81
Analize). Odavde sledi da je za svako x takvo da je |x| < r zadovoljeno da je

x + K ⊆ G.
Dokazaćemo da je (x + K) ∩ K 6= ∅. Ako pretpostavimo suprotno, tada
iz (x + K) ∩ K = ∅ i K ∪ (x + K) ⊆ G na osnovu aditivnosti i translacione
invarijantnosti Lebegove mere sledi da je
2m(K) = m(K) + m(x + K) = m(K ∪ (x + K)) ≤ m(G) < 2m(K),
što je kontradikcija.
Dakle, (x + K) ∩ K 6= ∅ za sve x takve da je |x| < r. Drugim rečima,
za svako |x| < r postoje k1 , k2 ∈ K takvi da je x = k1 − k2 , pa sledi da je
(−r, r) ⊆ K − K.
b) Stavimo da je En = {x ∈ E : |x| < n}, n ∈ N. Jasno, E1 ⊆ E2 ⊆ E3 · · ·
pa je na osnovu Teoreme 2.1 m(E) = limn→∞ m(En ). Dakle, postoji n0 ∈ N
dovoljno veliko tako da je m(En ) > 0 za sve n ≥ n0 .
Specijalno, 0 < m(En0 ) < ∞, pa na osnovu Teoreme 3.4 b) sledi da postoji
kompaktan skup K takav da je K ⊆ En0 ⊆ E i da je pri tome 0 < 21 m(En0 ) ≤
m(K). Kako je K ⊆ E, sledi da je K − K ⊆ E − E. Na osnovu prethodno
pokazanog pod (a) sledi da postoji r > 0 takvo da je (−r, r) ⊆ K − K ⊆ E − E.

Zadatak 3.6. Neka je skup elementarnih ishoda jednak skupu prirodnih bro-
jeva N. Neka je N (n) = {1, 2, . . . , n}. Posmatrajmo funkciju
Card(A ∩ N (n))
rf (A) = lim , A ⊆ N, (3.19)
n→∞ n
za one podskupove prirodnih brojeva A za koje ova granična vrednost postoji.
a) Navesti primer skupa A ⊆ N za koji ne postoji limes u izrazu (3.19).
b) Neka je L kolekcija skupova u N za koje postoji limes u izrazu (3.19).

Neka je K = {K ⊆ N : K c ∈ L}. Dokazati da je kolekcija skupova
F = L ∪ K algebra.
c) Dokazati da je preslikavanje


 Card(A ∩ N (n))

 rf (A) = lim , A∈L
n→∞ n
RF (A) =


 1 − rf (Ac ) = 1 − lim Card(A ∩ N (n)) , A ∈ K
c

n→∞ n
(3.20)
aditivna funkcija na algebri F, ali da nije σ-aditivna, i da je RF (N) = 1.
d) Neka je Q proizvoljan konačan skup u N. Neka je Dk skup prirodnih

brojeva koji su deljivi sa prostim brojem k, k ∈ N. Neka je P skup
prostih brojeva. Dokazati da su Q, Dk , P elementi algebre F i da je
1
RF (Q) = 0, RF (Dk ) = , RF (P ) = 0.
k
Napomena: Vrednost RF (A) definisanu sa (3.20) nazivamo relativna frekven-
cija skupa A. Primetimo da RF nije verovatnoća na σ-algebri koju generiše
algebra F, jer nije σ-aditivna funkcija. Funkciju RF možemo shvatiti i kao
graničnu vrednost RF (A) = limn→∞ Pn (A), gde Pn označava verovatnoću uni-
formne raspodele na skupu N (n). Ovaj zadatak pokazuje da je nemoguće
definisati (u okviru Kolmogorovljeve aksiomatike) verovatnoću na skupu N
koja simulira relativnu frekvenciju realizacije nekog dogad̄aja. Ipak, za primere
koje ćemo raditi dovoljna nam je aditivnost funkcije RF pa ćemo nju koristiti
kao ”verovatnoću”.
Rešenje:
a) Neka je A skup prirodnih brojeva sa neparnim brojem cifara.
A = {1, 2, . . . , 9, 100, 101, 102, . . . , 999, 10000, . . . , 99999, . . .}.
Vrednosti an = Card(A∩N n
(n))
su jednake sa 1 za
n ∈ {1, 2, . . . , 9, 100, 101, . . . , 999, 10000, 10001, . . . , 99999, . . .},
9 9 9 999 999
dok je a10 = 10 , a11 = 11 , . . . a99 = 99 , zatim a1000 = 1000 , a1001 = 1001 ,...
999
a9999 = 9999 , i tako dalje...
Jasno, limn→∞ an ne postoji.
b-c) Jasno, ∅ ∈ F jer limn→∞ Card(∅) n = 0 i N ∈ F jer limn→∞ Card(N∩N n
(n))
=
n
limn→∞ n = 1. Odavde vidimo i da je rf (∅) = 0 i rf (N) = 1.
Ako je A ∈ L, tada Ac ∈ K i obratno, ako A ∈ K, tada Ac ∈ L. Dakle, važi
da A ∈ F implicira Ac ∈ F.
Neka su sada A, B ∈ F disjunktni skupovi i dokažimo da A ∪ B ∈ F.
Razlikujemo četiri slučaja: A ∈ L, B ∈ L, ili A ∈ L, B ∈ L, ili A ∈ K, B ∈ L
ili A ∈ K, B ∈ K. Neka je recimo A ∈ L, B ∈ L. To znači da postoje
limn→∞ Card(A∩N n
(n))
i limn→∞ Card(B∩N n
(n))
. Zbog disjunktnosti skupova A i
B je
Card((A ∪ B) ∩ N (n)) Card(A ∩ N (n)) Card(B ∩ N (n))
lim = lim + lim ,
n→∞ n n→∞ n n→∞ n
te limn→∞ Card((A∪B)∩N
n
(n))
postoji i A ∪ B ∈ F. Štavise, pokazali smo da
je rf (A ∪ B) = rf (A) + rf (B). Neka je sada A ∈ L, B ∈ K i A ∩ B = ∅.
Tada je A ⊆ B c , pa je B c = A ∪ B c \ A i pri tome su A i B c \ A med̄usobno
disjunktni. Takod̄e važi da je A ∈ L, i kako B c ∈ L sledi (na osnovu već
dokazane algebarske strukture za L) da je i B c \ A ∈ L, i pri tome važi
rf (B c ) = rf (A) + rf (B c \ A).
3.7 Zadaci 83
Sada iz A ∪ B = (B c \ A)c ∈ K sledi da je

RF (A ∪ B) = 1 − rf (B c \ A) = 1 − rf (B c ) + rf (A) = RF (B) + rf (A)
što je i trebalo pokazati. U slučaju A ∈ K, B ∈ K iz Ac , B c ∈ L sledi (na
osnovu već dokazane algebarske strukture za L) da je Ac ∩ B c ∈ L tj. A ∪ B =
(Ac ∩ B c )c ∈ K. Pri tome je RF (A ∪ B) = 1 − rf (A Sn ∩ B ). Indukcijom se sada
c c
lako pokazuje da ako A1 , A2 , . . . , An ∈ F, tada i i=1 Ai ∈ F.

Preostaje da pokažemo da RF nije S∞σ-aditivna funkcija na F. Stavimo da
je Aj = {j}, j =∈ N. Tada je N = j=1 Aj . Primetimo da je RF (Aj ) = 0 za
svako j ∈ N. Ovo sledi iz činjenice da je {j} ∩ N (n) = {j} P za dovoljno veliko
∞
n ∈ N, pa je RF (Aj ) = limn→∞ n1 = 0. Odavde sledi da je j=1 RF (Aj ) = 0
S∞∞ · 0 = 0).
(uz konvenciju P∞S druge strane, već smo pokazali da je RF (N) = 1.
Dakle, RF ( j=1 Aj ) 6= j=1 RF (Aj ).
d) Neka je Q proizvoljan konačan skup u N (npr. Card(Q) = q). Tada je
Card(Q ∩ N (n)) ≤ q za sve n ∈ N, pa sledi RF (Q) = 0.
Neka je Dk skup prirodnih brojeva deljivih sa prostim brojem k. Tada je
Card(Dk ∩ N (n)) [n]
= k
n n
jer je u skupu brojeva N (n) = {1, 2, . . . , n} svaki k-ti broj deljiv sa k. Dakle,
[ nk ] 1
RF (Dk ) = lim = .
n→∞ n k
Neka je P ⊆ N skup prostih brojeva. Tada je
∞
\ ∞
\
P = Dkc = Ak ,
k=2 k=2
Tk
gde je Ak = j=2 Djc , k = 1, 2, . . .. Skupovi Ak čine monotono opadajući niz
skupova, dakle
Y
n
RF (P ) = lim RF (An ) = lim (1 − RF (Dj ))
n→∞ n→∞
j=2
1 1 1 1
= lim (1 − )(1 − ) · · · (1 − ) = lim = 0.
n→∞ 2 3 n n→∞ n
Zadatak 3.7. Odrediti relativnu frekvenciju skupa razlomaka koji se ne mogu

skratiti.
Napomena: Ovaj zadatak je u originalu postavio ruski matematičar P.L.
Čebišev kao ”odrediti verovatnoću da se slučajno izabrani razlomak ne može
skratiti”. Mi smo ga preformulisali u duhu prethodno razmatrane problematike
u Zadatku 3.6.
Rešenje: Posmatrajmo razlomak r = m n , m, n ∈ N. Ovaj razlomak se ne može

skratiti ako su m i n uzajamno prosti brojevi, odnosno ako oba nisu deljiva ni
sa jednim prostim brojem 2,3,5,. . . . U prethodnom zadatku smo pokazali da
je RF (Dk ) = k1 , gde je Dk skup prirodnih brojeva deljivih sa prostim brojem
k.
Dakle, relativna frekvencija skupa razlomaka za koje su i brojilac i imenilac
deljivi sa k je
1 1 1
RF (m je deljivo sa k) · RF (n je deljivo sa k) = · = 2.
k k k
Primetimo da u ovom zadatku zapravo razmatramo funkciju relativne frekven-
cije na skupu N × N, definisanu sa RF (A × B) = RF (A) · RF (B).
Neka je Ak skupa razlomaka koji se ne mogu skratiti sa k. Relativna frekven-
cija tog skupa je
1
RF (Ak ) = 1 − 2 .
k
Skup razlomaka B koji se ne mogu skratiti ni jednim prostim brojem
možemo zapisati kao
\
B = A2 ∩ A3 ∩ A5 ∩ · · · = Ak ,
k∈P
gde je P skup prostih brojeva.

Dakle,
Y
1 1 1 1
RF (B) = RF (Ak ) = 1 − 2 · 1 − 2 · 1 − 2 · 1 − 2 · · ·
2 3 5 7
k∈P
Relativnu frekvenciju RF (B) računamo na sledeći način:
1 1 1 1
= · · ···
RF (B) 1 1 1
1− 2 1− 2 1− 2
2 3 5
1 1 1 1 1 1
= 1+ 2 + 4 +··· 1+ 2 + 4 +··· 1+ 2 + 4 +··· ···
2 2 3 3 5 5
∞
X 1 2
1 1 1 π
= 1+ 2 + 2 + 2 +···= 2
= .
2 3 4 k 6
k=1
Sledi da je
6
RF (B) = .
π2

3.7 Zadaci 85
Zadatak 3.8. (Hausdorfova (fraktalna) dimenzija) Neka je (X, d) metrički

prostor i A ⊆ X.SZa r > 0 kažemo da familija {Fn }n∈N čini r-pokrivač skupa
∞
A ako važi A ⊆ n=1 Fn i diamFn < r za sve n ∈ N, gde je dijametar skupa
definisan sa diamF = sup{d(x, y) : x, y ∈ F }. Za r > 0, s > 0, stavimo
X
n
Hrs (A) = inf{ (diamFi )s : {Fi }i∈N je r-pokrivač za A }.
i=1
Jasno, ako je r1 > r2 > 0, tada je Hrs1 (A) ≤ Hrs2 (A) jer je svaki r2 -pokrivač
ujedno i r1 -pokrivač, pa možemo definisati s-dimenzionalnu Hausdorfovu meru
skupa A kao
Hs (A) = lim Hrs (A).
r→0
a) Dokazati da je H spoljna mera na X i da za λ > 0, A ⊆ X važi Hs (λA) =

s
λs Hs (A).
b) Dokazati da ako je za neko s > 0 zadovoljeno Hs (A) < ∞, tada je
Ht (A) = 0 za svako t > s. Definišimo Hausdorfovu dimenziju skupa A
kao
dimH (A) = inf{s > 0 : Hs (A) = 0} = sup{s > 0 : Hs (A) = ∞}
i pokažimo da je ova definicija korektna.

c) Dokazati da je Hausdorfova dimenzija Kantorovog skupa K jednaka sa
log 2
log 3 .
Rešenje: a) Direktno iz definicije sledi da je Hs (∅) = 0. Ako je A ⊆ B, tada

je svaki r-pokrivač skupa B ujedno r-pokrivač i za A, pa je Hrs (A) ≤ Hrs (B) za
sve r > 0, odakle sledi Hs (A) ≤ Hs (B).
Dokažimo sada da je
[ X
Hs ( Ai ) ≤ Hs (Ai ).
i∈N i∈N
Neka je r > 0 i ε > 0. Ako je Hs (Ai ) = ∞ za neko i ∈ N, tada prethodna

relacija trivijalno važi, pa ćemo stoga pretpostaviti da je Hs (Ai ) < ∞ za sve
i ∈ N. Neka je {Fi1 , Fi2 , . . .} r-pokrivač za Ai , takav da je
∞
X ε
(diamFi )s ≤ Hrs (Ai ) + .
i=1
2i
S∞
Tada je familija {Fij }i,j∈N r-pokrivač za A = i=1 Ai , pa je
∞
X ∞
X
Hrs (A) ≤ (diamFij )s ≤ Hrs (Ai ) + ε.
i,j=1 i=1
P∞
Kako je ε > 0 proizvoljno, sledi Hrs (A)
P ≤ i=1 Hrs (Ai ). Za svako i ∈ N važi
∞
Hrs (Ai ) ≤ Hs (Ai ), P
pa je Hrs (A) ≤ i=1 H (Ai ). Sada pustimo da r → 0 i
s
∞
dobijamo H (A) ≤ i=1 H (Ai ). Time smo dokazali da je Hs spoljna mera.
s s
Dokažimo još da je Hs (λA) = λs Hs (A) za sve λ > 0. Neka je {F1 , F2 , . . .}

r-pokrivač za A. Tada je {λF1 , λF2 , . . .} λr-pokrivač za λA, pa je
∞
X ∞
X
Hλr
s
(A) ≤ (diamλFi )s = λs (diamFi )s .
i=1 i=1
Odavde sledi Hλr

s
(λA) ≤ λs Hrs (A). Pustimo sada da r → 0, pa je
Hs (λA) ≤ λs Hs (A).
1
Ako ponovimo gornji postupak zamenjujući A sa λA i λ sa λ, tada sledi
1 1
Hs (A) = Hs ( · λA) ≤ s Hs (λA).
λ λ
Time smo dokazali da je Hs (λA) = λs Hs (A).
b) Neka je Hs (A) < ∞. Za svako fiksirano r > 0 birajmo r-pokrivač skupa
A, {F1 , F2 , . . .} takav da je
∞
X
(diamFi )s ≤ Hs (A) + 1.
i=1
Ako je t > s, tada važi

∞
X ∞
X
Hrt (A) ≤ (diamFi )t ≤ rt−s (diamFi )s ≤ (Hs (A) + 1)rt−s .
i=1 i=1
Odavde sledi Ht (A) = limr→0 Hrt (A) = 0.

Kako je Hs (A) monotono nerastuća funkcija po parametru s, sledi da pos-
toji broj s0 ∈ [0, ∞] takav da je

∞, t < s0
Ht (A) = .
0, t > s0
(videti Dijagram 3.5). Vrednost Hs0 (A) može biti bilo koji broj iz intervala
[0, ∞]. Dakle, možemo staviti da je dimH (A) = Hs0 (A). Intuitivno, za t >
dimH (A) skup A ima zanemarljivu meru pa je Ht (A) = 0, dok za t < dimH (A)
je skup A jako velik pa je Ht (A) = ∞. Za kritičnu vrednost t = dimH (A)
veličina Ht (A) opisuje stvarnu t-dimenzionalnu meru skupa A.
3 . Dokazaćemo da za Kantorov skup K važi 0 < H (K) <
log 2 s
c) Neka je s = log
∞, odakle će na osnovu
T∞ b) slediti tvrd̄enje.
Važi da je K = k=0 Ck , gde se skup Ck sastoji od 2k zatvorenih intervala
pojedinačne dužine 3−k .
3.7 Zadaci 87
Dijagram 3.5: Hausdorfova s-mera i Hausdorfova dimenzija skupa A.
Skupovi {Ck }k∈N čine 3−k+1 -pokrivač Kantorovog skupa, pa je zato
H3s−k+1 (K) ≤ 2k (3−k )s = 1.
Puštajući k → ∞ dobijamo
Hs (K) ≤ 1.
Sada ćemo pokazati da je Hs (K) ≥ 21 . Neka je {F1 , F2 , . . . , } proizvoljan
pokrivač za K. Za ε > 0 birajmo otvorene intervale U1 , U2 , . . . tako da je
Fi ⊆ Ui , i ∈ N, i
ε
(diamUi )s ≤ (diamFi )s + , i ∈ N.
2i
Kako je K kompaktan, postoji n ∈ N takav da je {U1 , U2 , . . . , Un } pokrivač za
K. Birajmo ki ∈ N tako da je
3−(ki +1) ≤ diamUi < 3−ki .
Zatvoreni intervali koji čine skup Cki se nalaze na rastojanju 3−ki jedni od
drugih, tako da skup Ui može imati neprazan presek sa najviše jednim od njih.
Slično, Ui može imati neprazan presek sa najviše dva intervala koji čine skup
Cki +1 , i u opštem slučaju može imati sa najviše 2j−ki intervala koji čine Cj
(za j ≥ ki ).
Neka je j ∈ N, j ≥ max{k1 , . . . , kn }. Kako U1 , . . . , Un pokrivaju Cj , znači
da
Pn svaki
se interval koji čini Cj seče sa barem jednim skupom Ui , pa je 2j ≤
j−ki
i=1 2 . Kako je 2 = 3s , sledi
2−ki = 3−ski = 3s · 3−s(ki +1) ≤ 3s (diamUi )s ,

pa je
X
n X
n
2j ≤ 2j−ki ≤ 2j · 3s · (diamUi )s .
i=1 i=1
Odavde sledi
1 X
n
≤ (diamFi )s + ε.
2 i=1
Kako je ε > 0 proizvoljno i pokrivač {Fi }i∈N proizvoljan, sledi 21 ≤ Hs (K).

Time smo pokazali da je 21 ≤ Hs (K) ≤ 1 odakle sledi tvrd̄enje.
Ostavljamo zainteresovanim čitaocima za vežbu da dokažu da je Hs (K) = 1
log 2
za s = log 3.

Napomene. Može se pokazati da je Hausdorfova s-dimenzionalna mera

translaciono invarijantna na R, a u Rd je i rotaciono invarijantna. Na Borelovoj
σ-algebri je ona i σ-aditivna,tj. restrikcija spoljne mere Hs na BR je prava mera.
Za s = 0 veličina H0 (A) predstavlja broj tačaka u skupu A, dok za s = 1 važi
da je H1 (A) = m(A), A ∈ BR , gde je m Lebegova mera na R.
U opštem slučaju, d-dimenzionalna Hausdorfova mera na Rd je do na kon-
stantu jednaka Lebegovoj meri m na Rd . Važi da je c·Hd (A) = m(A), A ∈ BRd ,
m(L) d
gde je c = (diamL) d , a L označava jediničnu loptu u R .
Napomena. Pojam fraktala (lat. fractus znači slomljen, izlomljen) je uveo

Mandelbrot oko 1975. godine da bi opisao skupove tačaka, geometrijske figure
koje su znatno neregularnije, složenije i izlomljenije nego figure u klasičnoj
geometriji. Fraktali nemaju jedinstvenu definiciju, već se obično navode osobine
koje ih najčešće karakterišu (videti [16]):
• imaju finu strukturu (vidljive detalje na proizvoljno maloj skali) i pri
tome ispoljavaju osobinu samo-sličnosti (barem približno ili statistički
izgledaju slično i na mikroskopskoj i na makroskopskoj skali),
• suviše su neregularni da bi se mogli opisati klasičnom geometrijom,

• mogu se jednostavno definisati (npr. rekurzivno),
• fraktalna dimenzija im je veća od topološke dimenzije (fraktalna dimen-

zija takod̄e nije jedinstveno definisana, pored Hausdorfove dimenzije često
se koriste i mera prebrajanja koci (box-counting measure) ili mera Minkovskog).
Pored Kantorovog skupa i d̄avolje stepenice kao najpoznatijih fraktala, svojstvo
fraktala imaju i trajektorije Braunovog kretanja (njihova Hausdorfova dimen-
zija iznosi 23 ) koje ćemo videti u Glavi 10, a na sledećim graficima navodimo
još neke poznate fraktale i njihove Hausdorfove dimenzije.
3.7 Zadaci 89
Dijagram 3.6: Fon Kohova kriva, Dijagram 3.7: Konstrukcija fon Kohove
log 4
dimH = log 3
. krive.
Dijagram 3.8: Sijerpinskijev tepih, Dijagram 3.9: Konstrukcija Sijerpinskijevog

log 8
dimH = log 3
. tepiha.
Dijagram 3.10: Konstrukcija Murove krive, Dijagram 3.11: Konstrukcija Kantorove

log 4
dimH = 2. prašine, dimH = log 3
.
Dijagram 3.12: Snežna pahuljica, Dijagram 3.13: Trougao Sjerpinskog,

log 7 log 3
dimH = log 3
. dimH = log 2
.
3.7 Zadaci 91
Dijagram 3.14: Zmaj fraktal, Dijagram 3.15: Mandelbrotov skup,

dimH = 2. dimH = 2.
Dijagram 3.16: Vičekov fraktal, Dijagram 3.17: Pitagorino drvo,

log 5
dimH = log 3
. dimH = 2.
Glava 4
Integral nenegativne
merljive funkcije
4.1 Konstrukcija integrala

Neka je (X, M, µ) prostor sa merom µ na σ - algebri M. Neka je s : X →
[0, ∞] merljiva jednostavna funkcija tj. oblika je
X
n
s= αi κAi (αi 6= αj , Ai ∈ M).
i=1
Lebegov integral funkcije s na E ∈ M se definiše sa

Z X
n
sdµ = αi µ(E ∩ Ai ). (4.1)
E i=1
4.1 Konstrukcija integrala 93
Ova definicija je deo sledeće opšte definicije.
Definicija 4.1. Neka je f : X → [0, ∞] merljiva, i E ∈ M. Lebegov integral

funkcije f na E je Z Z
f dµ = sup sdµ,
0≤s≤f
E E
gde se supremum uzima po svimR jednostavnim merljivim funkcijama s : X →

[0, ∞] sa osobinom 0 ≤ s ≤ f , i sdµ je dat sa (4.1). N
E
Primedba. U integralnom računu koji sledi koristimo proširenu aritmetiku

na [−∞, ∞] :
∞ + ∞ = ∞; −∞ − ∞ = −∞; ±∞ + a = ±∞; 0 · ∞ = 0.
Dakle ako je αi = 0, µ(E ∩ Ai ) = ∞, tada je αi · µ(E ∩ Ai ) = 0.
Teorema 4.1. Neka je (X, M, µ) prostor sa merom i neka su u tvrd̄enjima

(a)- (f) svi skupovi merljivi i sve funkcije X → [0, ∞] merljive.
R R
a) Neka je 0 ≤ f ≤ g. Sledi f dµ ≤ gdµ.
E E
R R
b) Neka je A ⊆ B, f ≥ 0. Sledi f dµ ≤ f dµ.
A B
R R
c) Neka je f ≥ 0 i c ∈ [0, ∞). Sledi cf dµ = c f dµ.
E E
R
d) Neka je f (x) = 0, x ∈ E. Sledi f dµ = 0 ( i ako je µ(E) = ∞).
E
R
e) Neka je µ(E) = 0. Tada je f dµ = 0 (i ako je f (x) ≡ ∞).
E
R R
f) Ako je f ≥ 0, tada je f dµ = f κE dµ.
E X
Dokaz: a) Ako je s jednostavna merljiva funkcija i 0 ≤ s ≤ f, tada je 0 ≤ s ≤ g

te je Z Z Z Z
f dµ = sup sdµ ≤ sup sdµ = gdµ.
0≤s≤f 0≤s≤g
E E E E
P
n Sn
b) Neka je 0 ≤ s = αi κAi ≤ f na X. Kako su Ai disjunktni i i=1 Ai =
i=1
X, važi
Z X
n X
n Z
sdµ = αi µ(Ai ∩ A) ≤ αi µ(Ai ∩ B) = sdµ
A i=1 i=1 B
94 Integral nenegativne merljive funkcije
(mera je monotona) te sledi b).

c) Kako je za c = 0 tvrd̄enje očigledno tačno, pretpostavimo c 6= 0. Izmed̄u
skupa jednostavnih funkcija s sa osobinom 0 ≤ s ≤ f i skupa jednostavnih
funkcija s̃ sa osobinom 0 ≤ s̃ ≤ cf postoji bijekcija
0 ≤ s ≤ f, s 7→ s̃ = cs, 0 ≤ cs ≤ cf.
Sledi da je
X
n X
n
c sup αi µ(Ai ∩ E) = sup cαi µ(Ai ∩ E)
0≤s≤f i=1 0≤cs≤cf i=1
pa dobijamo tvrd̄enje c).

Tvrd̄enja d) i e) slede na osnovu definicije analizom nenegativnih jednos-
tavnih funkcija sa osobinom
Pm s(x) ≤ fP (x), x ∈ E.
m
f) Važi da je s = i=1 R αi κ Ai
= i=1 αi (κAi ∩E + κAi ∩E c ), pa se u defini-
ciji LebegovogPm integrala E
f dµ supremum
R dostiže nad jednostavnim funkci-
jama
R oblika i=1 αi κ A i ∩E . Sledi da je E
f dµ definisan supremumom integrala
E
sdµ kada s prolazi skupom jednostavnih nenegativnih merljivih funkcija za
koje važi s(x) ≤ f (x), x ∈ E, i s(x) = 0, x ∈ E c . To je upravo skup jednos-
tavnih funkcija koje minoriraju κE f tj. skup funkcija F = {s; 0 ≤ s ≤ κE f }.
Dakle,
Z Z Z
f dµ = sup sdµ = sup sdµ
0≤s≤f, s|E c =0 E 0≤s≤f, s|E c =0 X
E
Z Z
= sup sdµ = κE f dµ.
0≤s≤κE f X X

Pn Pm
Propozicija 4.1. Neka su s = i=1 αi κAi i t = j=1 βj κBj nenegativne
merljive jednostavne funkcije na (X, M, µ). Neka je
Z
ϕs (E) = sdµ, E ∈ M.
E
a) Tada je ϕs mera na M.
R R R
b) (s + t)dµ = sdµ + tdµ, E ∈ M.
E E E
S
∞
Dokaz: a) Neka je E = Er , Ei ∈ M, Ei ∩ Ej = ∅, i, j ∈ N. Važi
r=1
X
n X
n ∞
X
ϕs (E) = αi µ(Ai ∩ E) = αi µ(Ai ∩ Er )
i=1 i=1 r=1
4.1 Konstrukcija integrala 95
∞ X
X n ∞
X
= αi µ(Ai ∩ Er ) = ϕs (Er ).
r=1 i=1 r=1
b) Dokažimo tvrd̄enje za E = X. Zamenom κE s, κE t i κE (s + t) dobija se

opšte tvrd̄enje.
Označimo Eij =SAi ∩ Bj i = 1, ..., n, j = 1, ..., m. Skupovi Eij , i 6= j su
disjunktni i važi Ei,j = X. Iz definicije funkcija s i t sledi
i≤n,j≤m
Z
(s + t)dµ = (αi + βj )µ(Eij )
Eij
Z Z
= αi µ(Eij ) + βj µ(Eij ) = sdµ + tdµ.
Eij Eij
Na osnovu a) sledi
Z Z [ [
sdµ + tdµ = ϕs ( Eij ) + ϕt ( Eij ) =
X X i,j i,j
X X Z
(ϕs (Eij ) + ϕt (Eij )) = ϕs+t (Eij ) = (s + t)dµ.
i,j i,j X

Primer 4.1. Neka je X = [0, 1], f (x) = x i K Kantorov skup.

a) Ako
R je m Lebegova mera, tada je m(K) = 0 te je na osnovu Teoreme 4.1 e)
K
f dm = 0.
b) Ako je F Kantorova funkcija R i µF njome generisana Lebeg-Stiltjesova mera,
tada je µF (K c ) = 0, pa je K c f dµF = 0.
Primer 4.2. Neka je f : X → [0, ∞] merljiva funkcija na (X, M) i neka je δx0

Dirakova mera skoncentrisana u tački x0 ∈ X data u Primeru 2.4. Dokazaćemo da je
Z
f dδx0 = f (x0 ).
X
Pn R
Zaista,
Pn ako je f jednostavna funkcija oblika f = i=1 αi κAi , tada je X f dδx0 =
i=1 αi δx0 (Ai ) = αk = f (x0 ). (Koristili smo činjenicu da su skupovi Ai disjunktni,
te tačka x0 pripada tačno jednom od njih npr. x0 ∈ Ak .)
Ako je f proizvoljna nenegativna funkcija, tada na osnovu Teoreme 1.7 postoji
rastući niz jednostavnih
R nenegativnih funkcija (sn )n tako da sn → f , n → ∞. Prema
prethodnom je X sn dδx0 = sn (x R 0 ) za sve n ∈ N, a na
R osnovu Lebegove teoreme o
monotonoj konvergenciji je tada X f dδx0 = limn→∞ X sn dδx0 = limn→∞ sn (x0 ) =
f (x0 ).
4.2 Lebegova Teorema monotone konvergencije.

Lema Fatua
Teorema 4.2. (Lebegova teorema monotone konvergencije.)
Neka je (X, M, µ) prostor sa merom i neka je (fn )n niz merljivih funkcija
na X sa osobinama
0 ≤ f1 (x) ≤ f2 (x) ≤ ... ≤ ∞ za svako x ∈ X; (4.2)
fn (x) → f (x), n → ∞, za svako x ∈ X. (4.3)

Tada važi:
i) f je merljiva funkcija
R R
ii) fn dµ → f dµ, n → ∞.
X X
Dokaz: i) Na osnovu Teoreme 1.6 sledi da je f merljiva funkcija.

ii) Kako je Z Z
fn dµ ≤ fn+1 dµ, n ∈ N,
X X
sledi Z
fn dµ → α ∈ [0, ∞], n → ∞.
X
Kako je fn ≤ f, n ∈ N, sledi
Z Z Z
fn dµ ≤ f dµ, n ∈ N, odnosno α ≤ f dµ.
X X
R
Ako dokažemo f dµ ≤ α, dokaz će biti kompletiran.
X
Neka je s jednostavna merljiva funkcija, 0 ≤ s ≤ f, i c ∈ (0, 1). Definišimo:
En = {x ∈ X|fn (x) ≥ cs(x)}, n ∈ N.
Kako su fn i s merljive funkcije i En = (fn − cs)−1 ([0, ∞]), sledi da je En

merljiv skup.
S
∞
Važi E1 ⊆ E2 ⊆ ... ⊆ . Dokažimo da je X = En .
n=1
Neka je x ∈ X proizvoljno.
Ako je f (x) = 0 tada je i s(x) = 0 i fn (x) = 0 te x ∈ E1 .
4.2 Lebegova Teorema monotone konvergencije. Lema Fatua 97
Neka je f (x) > 0. Tada je cs(x) < f (x) jer je 0 < c < 1 i s(x) konačan broj.
Kako je
lim fn (x) = f (x)
n→∞
postoji n0 tako da važi

cs(x) ≤ fn0 (x) ≤ f (x),
pa x ∈ En0 .
Važi Z Z Z
fn dµ ≥ fn dµ ≥ csdµ.
X En En
Stavimo Z
ϕs (F ) = sdµ, F ∈ M.
F
Na osnovu Propozicije 4.1 a) sledi da je ϕs mera, i kako je En ⊆ En+1 , n ∈

S
∞
N, En = X, na osnovu Teoreme 2.1 sledi ϕs (En ) → ϕs (X), n → ∞.
n=1
Dobijamo Z Z
fn dµ ≥ cϕs (En ) ⇒ α ≥ c sdµ.
X X
U graničnom procesu, kad c → 1, se dobija

Z
α ≥ sdµ.
X
Sada, uzimajući supremum po s, 0 ≤ s ≤ f, sledi

Z
α ≥ f dµ
X
i teorema je dokazana.
Važna posledica je sledeće tvrd̄enje, uopštenje Propozicije 4.1 b).
Propozicija 4.2. Za merljive funkcije f : X → [0, ∞], g : X → [0, ∞] važi

Z Z Z
(f + g)dµ = f dµ + gdµ.
X X X
Dokaz: Koristićemo Teoremu 1.7. Neka su s̃n i s̃ñ nizovi jednostavnih merljivih
funkcija tako da važi
0 ≤ s̃1 ≤ s̃2 ≤ ... ≤ f, lim s̃n (x) = f (x), x ∈ X,

n→∞
0 ≤ s̃˜1 ≤ s̃˜2 ≤ ... ≤ g, lim s̃ñ (x) = g(x), x ∈ X.

n→∞
Iz Lebegove teoreme o monotonoj konvergenciji sledi

Z Z Z Z
s̃n dµ → f dµ, s̃ñ dµ → gdµ, n → ∞. (4.4)
X X X X
Kako je
0 ≤ s̃1 + s̃˜1 ≤ s̃2 + s̃˜2 ≤ ... ≤ f + g,
lim (s̃n (x) + s̃ñ (x)) = f (x) + g(x), x ∈ X.
n→∞
Ponovo koristeći Lebegovu teoremu o monotonoj konvergenciji dobijamo

Z Z Z Z
(s̃n + s̃n )dµ = s̃n dµ + s̃n dµ → (f + g)dµ
˜ ˜ (4.5)
X X X X
Na osnovu (4.4) i (4.5) sledi tvrd̄enje propozicije.
Napomena: Kao posledica teoreme o monotonoj konvergenciji, važi uopštenje

i Propozicije 1 a): Ako je f nenegativna merljiva funkcija na (X, M, µ), tada
je preslikavanje Z
ϕf (E) = f dµ, E∈M
E
mera na (X, M).
Teorema 4.3. Neka su fn : X → [0, ∞] merljive funkcije i

∞
X
f (x) = fn (x), x ∈ X.
n=1
Tada važi Z ∞ Z
X
f dµ = fn dµ.
X n=1 X
Dokaz: Iz Propozicije 4.2 sledi da za svako n ∈ N važi

Z X
n n Z
X
fi dµ = fi dµ
X n=1 i=1 X
Kako je
X
n X
n+1 X
n
0≤ fi ≤ fi , lim fi (x) = f (x), x ∈ X,
n→∞
i=1 i=1 i=1
na osnovu Lebegove teoreme o monotonoj konvergenciji dobijamo

Z X ∞ Z Xn Xn Z ∞ Z
X
fi dµ = lim fi dµ = lim fi dµ = fi dµ
n→∞ n→∞
X i=1 X i=1 i=1 X i=1 X
Primer. Primena Lebegove teoreme o monotonoj konvergenciji. P

Pokazaćemo da suma dvojnog reda sa nenegativnim članovima ai,j ne
i,j
zavisi od redosleda sabiranja.
Prethodno ćemo, zbog kompletnosti, izložiti i pojam sumabilnosti u normi-
ranim prostorima.
Neka je (X, k · k) normirani vektorski prostor. Familija {xα ; α ∈ Λ} u X je
sumabilna i ima zbir x ako za svako ε > 0 postoji konačan skup Λ0 tako da za
svaki konačan skup Λ̃ ⊇ Λ0 važi
X
k xi − xk < ε.
i∈Λ̃
Može se pokazati (ostavlja se za vežbe) da za sumabilnu familiju {xα ; α ∈ Λ}

skup L indeksa za koje su članovi familije različiti od nule, je prebrojiv
P skup.
P
Takod̄e, za drugu enumeraciju skupa L, označimo je sa L̃, važi xi = xi
i∈L i∈L̃
(redosled elemenata u sumiranju nije bitan).
= N × N i neka je {ai,j ; (i, j) ∈ N2 } sumabilna familija
Neka je X = R i Λ P
sa zbirom a ∈ R : a = (i,j)∈N2 ai,j . Na osnovu definicije sledi
X
a = lim ai,j .
N →∞
i≤N,j≤N
Propozicija 4.3. Neka su aij ≥ 0, i, j ∈ N. Važi

X X
ai,j = lim ai,j
N →∞
(i,j)∈N2 i≤N,j≤N
XX XX
= ai,j = ai,j .
i∈N j∈N j∈N i∈N
Dokaz: Dokazaćemo da važi

XX XX
ai,j = ai,j .
Dokaz je zasnovanPna primeni

P teoreme Lebega o monotonoj konvergenciji.
Dokaz da je a = i∈N j∈N i,j se svodi na elementarne osobine konver-
a
gentnih redova sa pozitivnim članovima, te se ostavlja za vežbe.
Na skupu X = N sa σ−algebrom M = P (N) definišimo meru prebroja-

vanja µ (Primer 2.5): za A ⊆ N,

∞, ako je A beskonačan skup
µ(A) =
broj elemenata u A, ako je A konačan.
Definišimo niz funkcija fi : N → [0, ∞], i ∈ N :
fi (j) = ai,j , j ∈ N.
Funkcije fi , i ∈ N su merljive te je merljiva i funkcija
X
p
F = lim fi : X → R̄.
p→∞
i=1
R
Označimo sa κ{j} karakterističnu funkciju skupa {j}. Jasno, N
κ{j} dµ =
1, j ∈ N. Kako je
Xs
ai,j κ{j} , s ∈ N,
j=1
monotono rastući niz jednostavnih funkcija koji konvergira ka fi , na osnovu

Teoreme 4.2 sledi
Z Xs Z ∞
X
fi dµ = lim ai,j κ{j} dµ = ai,j , i ∈ N.
s→∞ N
N j=1 j=1
Takod̄e, na osnovu Teoreme 4.2 sledi

Z Z X ∞ Z Xp
F dµ = fi dµ = lim ( fi )dµ
N p→∞
N i=1 N i=1
p Z
X X ∞
p X ∞ X
X ∞
= lim fi dµ = lim ai,j = ai,j .
p→∞ p→∞
i=1 N i=1 j=1 i=1 j=1
P∞
Označimo F = i=1 fi i definišimo niz
FN (j) = F (j), j ≤ N, FN (j) = 0, j > N, N ∈ N.
Na osnovu Teoreme 4.2 sledi
Z Z X ∞
N X
F dµ = lim FN dµ = lim ai,j
N N →∞ N N →∞
j=1 i=1
što na osnovu već dokazane jednakosti implicira

XX XX
ai,j = ai,j .
Tvrd̄enje je dokazano.
Teorema 4.4. (Lema Fatua.)

Neka su funkcije fn : X → [0, ∞], n ∈ N, merljive. Važi
Z Z
( lim inf fn )dµ ≤ lim inf fn dµ
n→∞ n→∞
X X

Dokaz: Podsetimo se, lim inf fn = sup inf fn . Neka je
n→∞ k∈N n≥k
gk (x) = inf fi (x), x ∈ X.

i≥k
Jasno, (gk )k je rastući niz funkcija koji konvergira ka supk∈N gk .

Važi Z Z
gk ≤ fn , n ≥ k te je gk dµ ≤ inf fn dµ, k ∈ N,
n≥k
X X
Z Z Z
gk dµ ≤ sup inf fn dµ = lim inf fn dµ. (4.6)
X k∈N n≥k X n→∞
X
Niz (gk )k je rastući i važi da je g = lim gk merljiva funkcija. Na osnovu

k→∞
Teoreme 4.2 sledi Z Z
gm dµ → gdµ, kad m → ∞.
Kako je lim gk = supk∈N gk i na osnovu (4.6)

k→∞
Z Z
gdµ ≤ lim inf fn dµ,
X n→∞
X
sledi Z Z
( lim inf fn )dµ ≤ lim inf fn dµ.
n→∞ n→∞
X X
Primer 4.3. Posmatrajmo

R prostor Lebegove mere (R, L, m) i niz funkcija fn =
κ[n,n+1]
R . Tada je R
fn dm = 1 za sve n ∈ N, ali je lim inf n→∞ fn = limn→∞ fn = 0,
te je R limn→∞ fn dm = 0. Dakle, u lemi Fatua važi striktna nejednakost:
Z Z
0= lim fn dm lim fn dm = 1.
R n→∞ n→∞ R
4.3 Matematičko očekivanje nenegativne slučajne

promenljive
Neka je X slučajna promenljiva na prostoru verovatnoće (Ω, F, P ) sa vred-
nostima u R+ . Tada je njen prostor raspodele verovatnoća (R+ , BR , PX ).
Definicija 4.2. Matematičko očekivanje slučajne promenljive X je njen inte-

gral po meri P tj.
Z
E(X) = X dP.
Ω
Propozicija 4.4. (Smena u integralu). Neka je X : Ω → R+ slučajna

promenljiva i g : R+ → R+ merljiva funkcija. Tada važi:
Z Z
g(X(ω)) dP (ω) = g(x) dPX (x), (4.7)
Ω R+
P∞
Dokaz: Neka je g jednostavna merljiva funkcija oblika g = i=1 αi κAi , za
merljive
P∞ skupove Ai ∈ BR , i = 1, 2, . . . , n. Tada su obe strane u (4.7) jednake sa
i=1 i P ({ω ∈ Ω : X(ω) ∈ Ai }) pa je tvrd̄enje tačno. Ako je g proizvoljna
α
nenegativna merljiva funkcija, tada prema Teoremi 1.7 biramo niz rastućih
jednostavnih funkcija koji konvergira ka g i primenjujemo Lebegovu teoremu o
monotonoj konvergenciji da bi dobili (4.7).
Specijalno, ako je g(x) = x, tada na osnovu prethodne propozicije dobijamo

da je
Z Z
E(X) = X(ω) dP (ω) = x dPX (x),
Ω R+
pri
R čemu se integral sa desne strane u teoriji verovatnoće često zapisuje i kao
R+
x dFX (x), gde je F funkcija raspodele slučajne promenljive X, ali se in-
terpretira kao Lebeg-Stiltjesov integral u odnosu na meru generisanu sa F , a
to jeste baš PX .
Primer 4.4. Neka je X diskretna slučajna promenljivaP oblika (2.3) i neka je xi ≥ 0,

i ∈ N. Videli smo u Primeru 2.15 da je tada PX = ∞ i=1 pi δxi . Očekivanje slučajne
promenljive je dakle (ako koristimo definiciju integrala stepenaste funkcije) dato sa
X
∞ X
∞
E(X) = xi P ({ω : X(ω) = xi }) = xi pi .
i=1 i=1
4.4 Zadaci 103
Mogli smo koristiti i smenu promenljive datu u Propoziciji 4.4 i Primer 4.2 gde smo
pokazali da integral po Dirakovoj meri skoncentrisanoj u nekoj tački dodeljuje vred-
nost funkcije u toj tački. Dakle,
Z ! Z X
X
∞ X
∞ ∞
E(X) = x pi δxi (x) = pi x δxi (x) = pi xi .
R i=1 i=1 R i=1
Slično, za proizvoljnu merljivu funkciju g je

X
∞
E(g(X)) = g(xi )pi .
i=1
Primer 4.5. Neka je X slučajna promenljiva sa uniformnom raspodelom na intervalu

[0, 1], d, u ∈ (0, 1) fiksirani brojevi i Y = max{X − d, 0}, Z = min{X, u} kao što su
bili dati u Primeru 2.16. Videli smo da su raspodele za Y i Z date sa
PY = d · δ0 + m[0,1−d] , PZ = m[0,u] + (1 − u) · δu ,
respektivno. Dakle matematička očekivanja ove dve promenljive su redom
Z Z
(1 − d)2
E(Y ) = d · y δ0 (y) + y dm(y) = ,
R [0,1−d] 2
R
(jer je R y δ0 (y) = 0, a kasnije ćemo videti sa se Lebegov i Rimanov integral pokla-
paju)
Z Z
u2
E(Z) = z dm(z) + (1 − u) · z δu (z) = + (1 − u) · u.
[0,u] R 2
Ove vrednosti predstavljaju očekivani iznos isplate kao naknadu za štetu i osigu-
ravajuće kompanije ih često nazivaju neto premijama.
4.4 Zadaci
Zadatak 4.1. Dat je prostor Lebegove mere (R, L, m). Neka [x] označava ceo
deo realnog broja x ∈ R. Izračunati sledeće Lebegove integrale:
Z
a) [x] dm
[0,10]
Z
b) [x2 ] dm
[0,2]
Rešenje:
R
a) [0,10] [x] dm = 0·m([0, 1))+1·m([1, 2))+2·m([2, 3))+· · ·+9·m([9, 10))+
10 · m({10})
R = 45. √ √ √ √
b) [0,2] [x2 ] dm = 0·m([0, 1))+1·m([1, 2))+2·m([ 2, 3))+3·m([ 3, 2))+
√ √
4 · m({2}) = 5 − 3 − 2.

Zadatak 4.2. Data je funkcija f : [0, 1] → R tako da je f (x) = 0 za x ∈ K,

gde je K Kantorov skup i f (x) = k za x iz intervala dužine 3−k kojiRse izbacuje
iz Kantorovog skupa u k-toj iteraciji. Izračunati Lebegov integral [0,1] f dm.
Rešenje: Neka je Ak unija 2k−1 intervala (svaki od njih po dužine 3−k ) koji
se izbacuje iz Kantorovog skupa u k-toj iteraciji. Tada je
∞
X
f (x) = k2k−1 κAk (x).
k=1
Na osnovu Lebegove teoreme o monotonoj konvergenciji je

Z X ∞ k
1X
n
k−1 −k 2
f dm = lim k2 3 = k = 3.
[0,1] n→∞ 3 3
k=1 k=1
Zadatak 4.3. Izračunati (po definiciji) Lebegov integral

R
a) [0,1] x dm.
R
b) [0,1]
x2 dm.
Rešenje: Definišimo skupove

j j+1 −1 j j+1
En = x ∈ [0, 1] : n ≤ f (x) < n
j
=f , , j = 0, 1, . . . , 2n −1.
2 2 2n 2n
i niz stepenastih funkcija

2X
n
−1
j
sn = κ j, n ∈ N.
j=0
2n En
Lebegov integral je tada dat sa

Z Z 2X
n
−1
j
f dm = lim sn dm = lim m(Enj ).
[0,1] n→∞ [0,1] n→∞
j=0
2n
j j+1
1
a) Kako je za f (x) = x, Enj = 2n , 2n i m(Enj ) = 2n , sledi da je
Z 2X
n
−1
j 1 (2n − 1)2n
sn dm = = · ,
[0,1] j=0
4n 4n 2
4.4 Zadaci 105
pa je
Z
1 − ( 12 )n 1
xdm = lim = .
[0,1] n→∞ 2 2
q q
j j+1
b) Kako je za f (x) = x2 , Enj = 2n , 2n i
r r
j+1 j 1
m(Enj ) = − =√ √ √ ,
2n 2n n
2 ( j + 1 + j)
sledi da je
Z 2X
n
−1
1 j
sn dm = √ √ ,√
[0,1] 2n 2n
j=0
j + 1 + j
 
Z 2Xn
−1
1 j 1
x2 dm = lim  √ √ √ = .
[0,1] n→∞ 2 2 j=0 j + 1 + j
n n 3
U poslednjem
Pm √koraku koristili smo da se red asimptotski ponaša1 isto kao i red
1√
2m m j=1 j, koji na osnovu Štolcove teoreme konvergira ka 3 kad m → ∞.
Napomena. U oba primeraR se vrednostRLebegovog integrala poklapa sa
1 1
vrednošću Rimanovog integrala ( 0 xdx = 12 , 0 x2 dx = 13 ), što nije slučajnost.
Videćemo u Glavi 7 da se u klasi Riman-integrabilnih funkcija vrednosti Lebe-
govog integrala nad ograničenim skupom poklapaju sa vrednošću Rimanovog
integrala date funkcije.
Zadatak 4.4. Neka je X = N, M = P(N) i µ mera prebrajanja data u

Primeru
R P∞Ako je f : N → [0, ∞] merljiva funkcija dokazati da je tada
2.5.
N
f dµ = n=1 f (n).
R
Rešenje: Ako je f = κA za neko A ∈ P(N), tada je N f dµ = µ(A) =
P ∞
n=1 κA (n), jer je to broj elemenata u skupu A (ili ∞ Pako je A beskonačan
m
skup). Slično, ako je f jednostavna funkcija oblika f = k=1 αk κAk , tada je
prema prethodnom i na osnovu linearnosti integrala
Z Xm Z Xm X∞ X∞ Xm ∞
X
f dµ = αk κAk dµ = αk κAk (n) = αk κAk (n) = f (n).
N k=1 N k=1 n=1 n=1 k=1 n=1
Ako je f proizvoljna nenegativna funkcija, tada je aproksimiramo od dole

rastućim nizom jednostavnih stepenastih funkcija (sm )m % f i iskoristimo
Lebegovu teoremu o monotnoj konvergenciji da dobijemo
Z Z X∞ X∞
f dµ = lim sm dµ = lim sm (n) = f (n).
N m→∞ N m→∞
n=1 n=1

Zadatak 4.5. Pokazati primerom da Lebegova teorema monotone konvergen-

cije ne mora da važi za monotono opadajući niz funkcija.
Rešenje: Posmatrajmo prostor Lebegove mere (R, L, m) i neka je fn = n1 κ[n,∞) .

Ovaj niz funkcija Rje monotono opadajući i važi fn (x) & 0, n → ∞, za svako
x ∈ R. Med̄utim R fn dm = n1 m([n, ∞)) = ∞ za sve n ∈ N pa je jasno
Z Z
0= lim fn dm 6= lim fn dm = ∞.
N n→∞ n→∞ N
Zadatak 4.6. Neka je (X, M, µ) prostor mere i f : X → [0, ∞] merljiva

funkcija takva da je Z
f dµ < ∞.
X
a) Dokazati da je skup N = {x ∈ X : f (x) = ∞} mere nula.

b) Dokazati da je skup A = {x ∈ X : f (x) > 0} σ–konačan.
c) Dokazati
R R za svako ε > 0 postoji E ∈ M takav da je µ(E) < ∞ i
da
X
f dµ ≤ E
f dµ + ε.
Rešenje: a) Neka je En = {x ∈ X T : f (x) ≥ n}. Tada je E1 ⊇ E2 ⊇ E3 ⊇ · · ·

i N = {x ∈RX : f (x) = ∞} = n∈N En . Kako je n · κEn ≤ f , sledi da je
n · µ(En ) ≤ X f dµ < ∞, što povlači da je
µ(N ) = lim µ(En ) = 0.

n→∞
To znači da je funkcija f konačna za skoro svako x ∈ X.

S∞b) Neka je An = {x ∈ X : f (x) > n }. Tada je A = {x ∈ X : f (x) > 0} =
1
n=1 An i svaki skup An je konačne mere jer važi

Z Z
1
µ(An ) ≤ f dµ ≤ f dµ < ∞.
n An X
Dakle, µ(An ) < ∞, n ∈ N.

c) Neka su skupovi An i A kao u zadatku b). Jasno, Ac = {x ∈ X :
R da je X = A ∪ A .
c
f (x) = 0}, i s obzirom da je funkcija nenegativna sledi
Posmatrajmo skupovnu funkciju λ datu sa λ(M ) = M f dµ, M ∈ M. U
Propoziciji 4.1 pokazali smo da je λ mera. Dakle na osnovu Teoreme 2.1 važi
da je λ(A) = limn→∞ λ(An ).
Kako je
Z Z Z
f dµ = f dµ + f dµ = λ(A) + 0 = lim λ(An ),
X A Ac n→∞
4.4 Zadaci 107
sledi da za svako ε > 0 postoji n0 ∈ N takav da je za n ≥ n0

Z Z Z

λ(An ) − f dµ <ε tj. f dµ − f dµ < ε.

X X An
Ako izaberemo da je E := An0 , tada je na osnovu b) µ(E) < ∞ i važi tvrd̄enje

zadatka.
Zadatak 4.7. Neka je (X, M, µ) prostor mere E ∈ M takav da je µ(E) < ∞

i f : E → [0, ∞) merljiva funkcija. Neka je
En = {x ∈ E : n ≤ f (x) < n + 1}, n = 0, 1, 2, 3, . . .
Dokazati da važi
Z ∞
X
f dµ < ∞ ⇔ n · µ(En ) < ∞.
E n=1
R
Rešenje:
P∞ (⇒) Neka je E
f dµ < ∞. Pretpostavimo suprotno tj. da je
n=1 n · µ(En ) = ∞.
Važe sledeće relacije:
∞
[
E= En , Ei ∩ Ej = ∅ (i 6= j) (4.8)
n=0
Z Z Z
k · µ(Ek ) = k dµ ≤ f dµ ≤ (k + 1) dµ = (k + 1)µ(Ek ). (4.9)
Ek Ek Ek
Primetimo da smo u dokazu (4.8) koristili činjenicu da je f konačna funkcija.

Sada je na osnovu (4.8) i (4.9)
Z Z ∞ Z
X ∞
X
f dµ = S f dµ = f dµ ≥ n · µ(En ) = ∞,
∞
E n=0 En n=0 En n=0
R
odakle sledi E fP dµ = ∞ što je kontradikcija.
∞
(⇐) Neka je n=1 n · µ(En ) < ∞. Stavimo da je

f (x), 0 ≤ f (x) ≤ n
fn (x) = , n = 0, 1, 2, 3, . . . (4.10)
n, f (x) > n
U Zadatku 1.6 pokazali smo da je fn merljiva funkcija. Pri tome važi fn (x) ≥ 0,
fn (x) ≤ fn+1 (x), n ∈ N, i limn→∞ fn (x) = f (x) jer je f konačna
R funkcija.
Pokazaćemo da postoji konstanta M > 0 takva da je E fn dµ ≤ M , uni-
formno po n ∈ N, odakle će na osnovu Lebegove teoreme o monotonoj konver-
genciji slediti da je
Z Z
f dµ = lim fn dµ ≤ M < ∞.
E n→∞ E
Na osnovu (4.8) i (4.10) je
Z Z Z Z
fn dµ = S∞
fn dµ = Sn−1
fn dµ + S∞
fn dµ
E Ek Ek Ek
Z k=0
Z k=0 k=n
= Sn−1
fn dµ + S∞
n dµ
k=0 Ek k=n Ek
XZ
n−1 ∞
[ XZ
n−1 ∞
X
= f dµ + n · µ( Ek ) = f dµ + n · µ(Ek ).
k=0 Ek k=n k=0 Ek k=n
Dalje je na osnovu (4.9)
Z X
n−1 ∞
X
fn dµ ≤ (k + 1)µ(Ek ) + n · µ(Ek )
E k=0 k=n
X
n−1 ∞
X
≤ (k + 1)µ(Ek ) + k · µ(Ek )
k=0 k=n
∞
X X
n−1
= k · µ(Ek ) + µ(Ek ).
k=1 k=0
Prvi sabirak je konačan prema pretpostavci zadatka, dok je drugi sabirak zbog
(4.8) ograničen sa µ(E) što je takod̄e konačno. Dakle,
Z ∞
X
fn dµ ≤ k · µ(Ek ) + µ(E) =: M < ∞,
E k=1
i granica M ne zavisi od n ∈ N.
Zadatak 4.8. Dat je prostor Borelove mere (R, BR , µ) i f : R → [0, ∞]

merljiva funkcija koja je skoro svuda konačna na R.
a) Dokazati da je µ({x ∈ R : f (x) > a}) = o(a−1 ), a → ∞.

R P∞ n
b) Dokazati da je R f dµ < ∞ ako i samo ako je n=1 2 · µ({x ∈ R :
2n−1 < f (x) ≤ 2n }) < ∞.
Rešenje: a) Neka je Aa = {x ∈ R : f (x) > a}. Kako R je f skoro svuda

konačna, sledi da je lima→∞ µ(Aa ) = 0, pa je i lima→∞ Aa f dµ = 0. S druge
R
strane je f ≥ a · κA što povlači Aa f dµ ≥ a · µ(Aa ). Dakle,
lim a · µ({x ∈ R : f (x) > a}) = 0.

a→∞
4.4 Zadaci 109
b) Neka je An = {x ∈ R : 2n−1 < f (x) ≤ 2n }, B = {x ∈ R : f (x) S∞= 0} i

C = {x ∈ R : f (x) = ∞}. Prema uslovima zadatka R je R = C ∪
R B ∪ ( n=1 An )
i µ(C) = 0. Jasno, Ai ∩ Aj = ∅, i 6= j. Dakle, R f dµ = S∞ An f dµ +
R R n=1
B
f dµ + C f dµ. Drugi sabirak je jednak nuli jer je f jednako nuli na skupu
B, dok je treći sabirak jednak nuli jer je µ(C) = 0. Sledi,
Z ∞ Z
X
f dµ = f dµ.
R n=1 An
Kako je
∞
X ∞ Z
X ∞
X
n−1
2 · µ(An ) ≤ f dµ ≤ 2n · µ(An ),
n=1 n=1 An n=1
R P∞
sledi da R
f dµ < ∞ ako i samo ako n=1 2 · µ(An ) < ∞.
n

Glava 5
Integral kompleksne
merljive funkcije
5.1 Konstrukcija integrala. Lebegova teorema

o dominantnoj konvergenciji
Definicija 5.1. Neka je (X, M, µ) prostor sa merom µ na σ- algebri M. L1 (µ)

R svih kompleksnih merljivih funkcija f = u + iv, u, v : X → R, za koje
je skup
važi |f |dµ < ∞. Takve funkcije se nazivaju Lebeg integrabilne funkcije ili
X
sumabilne funkcije. N
5.1 Konstrukcija integrala. Lebegova teorema o dominantnoj
konvergenciji 111
Primedba Jasno, ako f = u + iv ∈ L1 (µ), tada na osnovu očigledne

nejednakosti
u+ , u− , v+ , v− ≤ |f |
sledi u+ , u− , v+ , v− ∈ L1 (µ). (Pogledati i Propoziciju 1.8.)
Definicija 5.2. Neka je f = u + iv ∈ L1 (µ) gde su u i v realne i merljive

funkcije. Integral funkcije f na E ∈ M je
Z Z Z Z Z
f dµ = u+ dµ − u− dµ + i v+ dµ − v− dµ .
E E E E E
Primedba. Definicija 5.2 se može proširiti i na funkcije f = u + iv za

koje su u, v : X → [−∞, ∞] merljive tako da u realnom i imaginarnom delu
prethodne definicije se ne pojavljuju izrazi ∞ − ∞, ili −∞ + ∞.
Teorema 5.1. Neka f, g ∈ L1 (µ), α, β ∈ C i neka je E ∈ M. Važi

a) αf + βg ∈ L1 (µ).
R R
b) f dµ = κE f dµ.
E X
R R R
c) (αf + βg)dµ = α f dµ + β gdµ.
E E E
Dokaz: a) αf + βg ∈ L1 (µ) sledi iz nejednakosti
|αf + βg| ≤ (|α| + |β|)(|f | + |g|),

Z Z Z
|αf + βg|dµ ≤ (|α| + |β|)( |f |dµ + |g|dµ).
X X X
b) Dokaz sledi iz definicije integrala kompleksne funkcije i odgovarajućeg

tvrd̄enja za integral nenegativne funkcije.
c) Dovoljno je pokazati da važe sledeća jednostavnija tvrd̄enja:
(ci) Ako su f i g realne funkcije, tada važi
Z Z Z
E E E
R R
(cii) Ako je f realna i α < 0 tada je αf dµ = α f dµ.
E E
(Za α > 0 tvrd̄enje (cii) sledi na osnovu definicije integrala kompleksne (u
ovom slučaju realne) funkcije kao i na osnovu Teoreme 4.1 c).)
112 Integral kompleksne merljive funkcije
(ciii) Neka je f = u + iv kompleksna funkcija. Važi

Z Z
if dµ = i f dµ.
E E
Dokaz (ci). Stavimo h = f + g. Kako f, g ∈ L1 (µ), sledi da su integrali

funkcija f+ , f− , g+ , g− , h+ , h− konačni. Važi
h+ − h− = f+ − f− + g+ − g− ,
iz čega sledi Z Z Z
h+ dµ + f− dµ + g− dµ =
E E E
Z Z Z
= f+ dµ + h− dµ + g+ dµ
E E E
odakle sledi (ci).

Dokaz (cii). Važi
(−f )+ = f− , (−f )− = f+ ,
te je Z Z Z Z
(αf )+ dµ − (αf )− dµ = (−αf )− dµ − (−αf )+ dµ
E E E E
Z Z Z
= −α( f− dµ − f+ dµ) = α f dµ.
E E E
Dokaz (ciii). Važi if = iu − v = ((−v)+ − (−v)− ) + i(u+ − u− ), pa koristeći

definiciju integrala i tvrd̄enje pod (cii) sledi (ciii).
Dokaz tvrd̄enja c). Iz (ci) i definicije integrala za kompleksne funkcije f i
g, sledi Z Z Z
E E E
Kombinacijom tvrd̄enja (ci), (cii) i (ciii) se dobija

Z Z
αf dµ = α f dµ, α ∈ C.
E E
Sada je dokaz tvrd̄enja c) direktna posledica prethodna dva tvrd̄enja.
Propozicija 5.1. Neka f, g ∈ L1 (µ). Važi:

R R
a) Ako su f i g realne i f ≤ g, tada važi f dµ ≤ gdµ.
X X
5.1 Konstrukcija integrala. Lebegova teorema o dominantnoj
konvergenciji 113
R R
b) | f dµ| ≤ |f |dµ.
X X
Dokaz:
a) Tvrd̄enje sledi iz Teoreme 4.1 a), nejednakosti 0 ≤ g − f i prethodne
teoreme. R R
b) Neka je f dµ = Aeθi (A ≥ 0) te je | f dµ| = A. Na osnovu Teoreme
XR X
4.1 c) i kako je e−θi f dµ realan nenegativan broj, sledi
X
Z Z Z
| f dµ| = e−θi f dµ = e−θi f dµ
X X X
Z
= Re (e−θi f )dµ.
X
Sada
R koristeći
R činjenicu da je Re(e−θi f ) ≤ |f | i tvrd̄enje opd a) dobijamo
| f dµ| ≤ |f |dµ.
X X
Propozicija 5.2. Ako su A, B ∈ M i f ∈ L1 (µ), tada važi

Z Z Z Z
f dµ = f dµ + f dµ − f dµ.
S T
A B A B A B
Dokaz: Dokaz sledi iz Teoreme 5.1 b), c) i jednakosti
κA∪B = κA + κB − κA∩B .
Teorema 5.2. (Lebegova teorema o dominantnoj konvergenciji.)

Neka je (fn )n niz kompleksnih merljivih funkcija na (X, M, µ) i neka je
f (x) = lim fn (x), x ∈ X.

n→∞
Ako postoji g ∈ L1 (µ) tako da je
|fn (x)| ≤ g(x), n ∈ N, x ∈ X
tada f ∈ L1 (µ) i važi

Z Z Z
lim |fn − f |dµ = 0; lim fn dµ = f dµ.
n→∞ n→∞
X X X
Dokaz: Funkcija f je merljiva kao granica niza merljivih funkcija. Kako je

|f | ≤ g sledi f ∈ L1 (µ). Važi
|fn − f | ≤ |fn | + |f | ≤ 2g.
Primenimo lemu Fatua na rn = 2g − |fn − f |, n ∈ N. Važi

Z Z
(lim inf rn )dµ ≤ lim inf rn dµ.
n→∞ n→∞
X X
Sledi Z Z Z
2gdµ ≤ 2gdµ + lim inf (− |fn − f |dµ)
X n→∞
X X
Z Z
= 2gdµ − lim sup |fn − f |dµ
X n→∞
X
R
pa dobijamo (koristimo i da je X
2gdµ < ∞) da je
Z
lim sup |fn − f |dµ ≤ 0.
n→∞
X
Sledi Z
lim |fn − f |dµ = 0.
n→∞
X
Kako je
Z Z Z
| fn dµ − f dµ| ≤ |fn − f |dµ
X X X
sledi i poslednji deo tvrd̄enja.
Primer 5.1. Neka je (X, M) prostor sa σ–algebrom, x0 ∈ X i δx0 Dirakova mera

skoncentrisana u x0 . Ako je f : X → C merljiva funkcija, tada je f ∈ L1 (δx0 ) i važi
Z
f (x) dδx0 = f (x0 ).
X
U Primeru 4.2 pokazali smo ovo tvrd̄enje za nenegativne funkcije. Koristeći razlaganje
f = u+ − u− + i(v+ − v− ) i linearnost integrala sledi tvrd̄enje.
5.2 Integrali funkcija jednakih skoro svuda 115
5.2 Integrali funkcija jednakih skoro svuda

U ovom poglavlju pretpostavljamo da je mera µ na σ− algebri M na X
kompletna, zato što uvodimo jednakost ”skoro svuda”.
Definicija 5.3. Kompleksne merljive funkcije f i g na (X, M, µ) su jednake

skoro svuda na X, pišemo s.s. na X,
f = g s.s. na X, ako je µ({x ∈ X; f (x) 6= g(x)}) = 0.
Slično, za proizvoljan merljiv podskup E ∈ M, kažemo f = g s.s. na E, ako je

µ({x ∈ E; f (x) 6= g(x)}) = 0. N
Uvodimo u skup merljivih funkcija relaciju f ∼ g, ako su jednake skoro

svuda. To je očigledno relacija ekvivalencije.
Jednostavno se proverava da važi i sledeće tvrd̄enje:
Lema 5.1. Ako je f merljiva funkcija na (X, M, µ), µ kompletna mera i

µ({x ∈ X; f (x) 6= g(x)}) = 0, tada je i g merljiva funkcija i pri tome važi
f ∼ g.
Sledeće teoreme pokazuju da su skupovi mere nula zanemarljivi za inte-

graciju.
Teorema 5.3.
R M), i f = 0 na X \ N gde je
a) Neka je f = u + iv merljiva funkcija na (X,
N ∈ M, µ(N ) = 0. Tada je f ∈ L1 (µ) i f dµ = 0.
X
b) Neka su f, g merljive funkcije na (X, M), f ∈ L1 (µ) i f ∼ g. Tada

g ∈ L1 (µ) i za svako E ∈ M važi
Z Z
f dµ = gdµ.
E E
Dokaz: a) Kako je |f | = 0 na X \ N, iz osobina integrala

R nenegativnih
R funkcija
datih u Teoremi 4.1 d), e) i Propozicije 4.2 sledi X\N |f |dµ = 0 i N |f |dµ = 0.
Dakle f ∈ L1 (µ).
Kako je u+ , u− , v+ , v− ≤ |f | sledi
Z Z Z Z
u+ dµ, v+ dµ, u− dµ, v− dµ = 0
X X X X
R
te je f dµ = 0.
X
b) Kako g −f ∈ L1 (µ), sledi g = (g −f )+f ∈ L1 (µ). Na osnovu prethodnog

tvrd̄enja sledi Z Z
f dµ = gdµ.
E E
Teorema 5.4.
R
(a) Neka je f : X → [0, ∞] merljiva, E ∈ M i f dµ = 0. Tada je f = 0 s.s.
E
na E.
R
(b) Neka f = u + iv ∈ L1 (µ), merljiva funkcija i f dµ = 0 za svako E ∈ M.
E
Tada je f = 0 s.s. na X.
Dokaz:
1
(a) Neka je An = {x ∈ E; f (x) > }, n ∈ N. Na osnovu Teoreme 4.1 b)
n
sledi Z Z
1
µ(An ) ≤ f dµ ≤ f dµ = 0.
n
An E
S∞
Dakle, µ(An ) = 0, pa kako je {x ∈ E; f (x) > 0} = n=1 An , sledi da je taj
skup mere 0. S
Kako je E = {x ∈ E; f (x) > 0} {x ∈ E; f (x) = 0} sledi da je f = 0 s.s.
na E.
(b) Neka je f = u + iv i neka je E = {x ∈ X; u(x) ≥ 0}. Kako je u− (x) =
0, x ∈ E, i Z Z Z Z
0= f dµ = u+ dµ + i( v+ dµ − v− dµ)
E E E E
sledi Z
u+ dµ = 0, pa iz (a) sledi u+ = 0 s.s. na E.
E
Neka je F = {x ∈ X; u(x) < 0}; tada je u+ (x) = 0, x ∈ F . Iz

Z Z Z Z
0= f dµ = − u− dµ + i( v+ dµ − v− dµ)
F F F F
R
sledi F u− dµ = 0, pa je na osnovu (a) u− = 0 s.s. na F ; dakle i u = 0 s.s. na
F . Kako je X = E ∪ F , sledi da je u = 0, s.s. na X.
Na sličan način se dokazuje v = 0 s.s. na X.
5.3 Značajne teoreme u opštijoj formi 117
5.3 Značajne teoreme u opštijoj formi

Pretpostavljamo da je (X, M, µ) prostor sa kompletnom merom u kojem je
definisana relacija jednakosti ”skoro svuda” na skupu merljivih funkcija.
Teorema 5.5. (Lebegova teorema o monotonoj konvergenciji.)

Neka je (fn )n niz merljivih nenegativnih funkcija skoro svuda (s.s.) tako da
važi fn ≤ fn+1 s.s. na X. Postoji merljiva nenegativna funkcija f tako da važi
limn→∞ fn = f s.s. na X i
Z Z
lim fn dµ = f dµ.
n→∞
X X
Dokaz: Označimo
N1 = {x ∈ X; f1 (x) < 0}
Ni = {x ∈ X; fi (x) < 0} ∪ {x ∈ X; f1 (x) > fi (x)} ∪ · · · ∪ {x ∈ X; fi−1 (x) > fi (x)},
za i = 2, 3, . . . Kako je Ni konačna unija skupova mere nula, skupovi Ni , i ≥ 1,

su mere nula kao i unija tih skupova N . Neka je
fñ = fn na X \ N, fñ = 0 na N, n ∈ N.
Sada za niz (fñ )n primenjujemo Lebegovu teoremu o monotonoj konvergenciji

i dobijamo tvrd̄enje.
Na sličan način se dokazuju i sledeće dve teoreme.
Teorema 5.6. (Lema Fatua.)

Neka su fn merljive nenegativne s.s. funkcije na X (fn : X → [0, ∞] s.s. na
X), n ∈ N. Važi Z Z
lim inf fn dµ ≤ lim inf fn dµ.
n→∞ n→∞
X X
Dokaz: Uvodimo niz skupova mere nula Ni = {x; fi (x) < 0}, i ∈ N i niz
funkcija (f˜i )i :
f˜i (x) = fi (x), x ∈ X \ Ni , f˜i (x) = 0, x ∈ Ni , i ∈ N
Primenjujući Lemu Fatua na niz (f˜i )i sledi tvrd̄enje.
Teorema 5.7. (Lebegova teorema o dominantnoj konvergenciji.)

Neka je fn niz kompleksnih merljivih funkcija i
f (x) = lim fn (x) s.s. x ∈ X. (5.1)

n→∞
Ako postoji g ∈ L1 (µ) tako da važi
|fn (x)| ≤ g(x) s.s. x ∈ X, n ∈ N,
tada f ∈ L1 (µ),
Z Z Z
lim |fn − f |dµ = 0, lim fn dµ = f dµ.
n→∞ n→∞
X X X
Dokaz: Pretopstavimo da na skupu N sa µ(N ) = 0 ne važi (5.1). Označimo

sa N1,i = {x ∈ X; |fi (x)| > g(x)}, i ∈ N i sa N1 uniju skupova N1,i . Jasno
skup N ∪ N1 je mere nula. Primenjujući Lebegovu teoremu za niz nenegativnih
funkcija (f˜i )i gde je
f˜i (x) = fi (x), x ∈ X \ (N ∪ N1 ), f˜i (x) = 0, N ∪ N1 , i ∈ N,
sledi tvrd̄enje teoreme.
Napomena. Na kraju ovog odeljka želimo da istaknemo ono što se može

uočiti iz dokaza prethodnih teorema, naime kako se vrši dokazivanje neke os-
obine vezane za integral merljivih funkcija:
Pn prvo se dokazuje osobina za jed-
nostavne nenegativne funkcije oblika i=1 αi κAi , zatim za prozivoljnu neneg-
ativnu funkciju f koristeći aproksimaciju rastućim nizom jednostavnih funkcija
(Teorema 1.7) i primenom Lebegove teoreme o monotonoj konvergenciji, i na
kraju za proizvoljnu merljivu funkciju koristeći razlaganje f = f+ − f− i lin-
earnost integrala. Na kraju se može oslabiti tvrd̄enje za s.s. verziju koristeći
X = N ∪ N c , µ(N ) = 0 i činjenicu da funkcije jednake s.s. imaju i jednake
integrale.
Primer 5.2. Sledeći primer pokazuje da se u Lebegovoj teoremi o dominantnoj kon-

vergenciji ne može zanemariti uslov o egzistenciji integralne dominante g. Posmatra-
jmo Lebegov prostor mere (R, L, m) i neka je
1 x2
f (x, t) = √ e− 4t
4πt
R
fundamentalno rešenje jednačine provod̄enja toplote. Važi da je R f (x, t) dm(x) = 1,
t > 0. S druge strane, za proizvoljan niz (tn )n za koji tn → 0 je limn→∞ f (x, tn ) = 0
s.s. (Čitaoci upoznati sa teorijom uopštenih funkcija će prepoznati da je limt→0 f (x, t) =
δ(x) tj. Dirakova delta distribucija.) Za niz f (x, tn ), n ∈ N ne postoji funkcija
g ∈ L1 (R) za koju bi važilo |f (x, tn )| ≤ g(x). U ovom primeru lema Fatua važi sa
striktnom nejednakošću:
Z Z
0= lim f (x, tn ) dm(x) < lim f (x, tn ) dm(x) = 1.
R n→∞ n→∞ R
5.4 Matematičko očekivanje kompleksne slučajne promenljive 119
5.4 Matematičko očekivanje kompleksne slučajne

promenljive
Ako je X : Ω → C kompleksna slučajna promenljiva definisana na pros-
toru verovatnoće (Ω, F, P ), tada se ona kao i svaka merljiva funkcija može ra-
zložiti na realan i imaginaran deo, kao i na pozitivan i negativan deo: X(ω) =
X+ (ω) − X− (ω) ako je u pitanju realna slučajna promenljiva ili X(ω) =
(Re[X]+ (ω) − Re[X]− (ω)) + i · (Im[X]+ (ω) − Im[X]− (ω)) ako je u pitanju
kompleksna promenljiva.
Matematičko očekivanje je tada dato sa E(X) = E(X+ )−E(X− ), ili opštije
sa
E(X) = E(Re[X]+ ) − E(Re[X]− ) + i · (E(Im[X]+ ) − E(Im[X]− )).
Kako je u pitanju integral po meri P , važe sve osobine date u prethodnim

sekcijama, kao npr. Lebegova teorema o dominantoj konvergenciji ili činjenica
da ako je X = Y s.s. (u teoriji verovatnoće se skoro svuda često zamenjuje sa
frazom skoro sigurno), tada je i E(X) = E(Y ).
Takodje se lako pokazuje i da važi uopštenje Propozicije 4.4: ako X : Ω → C
slučajna promenljiva i g : C → C merljiva funkcija, tada je
Z Z
g(X(ω)) dP (ω) = g(x) dPX (x).
Ω C
P∞Očekivanje diskretne slučajne promenljive oblika (2.3) je dato sa E(X) =

i=1 xi pi .
5.5 Zadaci
Zadatak 5.1. Neka je (R, BR , µ) prostor Borelove mere i f funkcija data sa


 3, 0 ≤ x < 1

5, 1 ≤ x ≤ 3
f (x) = .

 −1, 3 < x ≤ 5

0, x ∈ / [0, 5]
R
Izračunati R
f dµ, ako je µ;
a) Lebegova mera m,
b) Lebeg-Stiltjesova mera µF generisana funkcijom F (x) = ex ,

√
c) Dirakova mera δ√2 skoncentrisana u 2.
Rešenje: U ovom primeru je f+ = 3 · κR[0,1) + 5 ·Rκ[1,3] + 0R · κ(−∞,0)∪(5,∞) i

f− = 1 · κ(3,5] + 0 · κ(−∞,3]∪(5,∞) . Koristeći f dµ = f+ dµ − f− dµ dobijamo:
Z
f dm = 3 · m([0, 1)) + 5 · m([1, 3]) − 1 · m((3, 5])
R
= 3 · (1 − 0) + 5 · (3 − 1) + 0 · ∞ − 1 · (5 − 3) = 11.
Z
f dµF = 3 · (e1 − e0 ) + 5 · (e3 − e1 ) + 0 · ∞ − 1 · (e5 − e3 ) ≈ 36, 34.
Z R
√
f dδ√2 = f ( 2) = 5.
R
Zadatak 5.2. Neka je (R, L, m) prostor

R Lebegove mere i [x] označava ceo deo
realnog broja x. Izračunati integral [0,2π] [sin x] dm.
Rešenje:
Z
π π π
[sin x] dm = 0 ·m([0, ])+1·m({ })+0·m(( , π])−1·m((π, 2π]) = −π.
[0,2π] 2 2 2
Zadatak 5.3. Neka je (R, L, m) prostor Lebegove mere i fn : [0, 1] → R,

n ∈ N, niz funkcija dat sa
 h i
 n(n + 1), x ∈ 1 , 1
n+1 nh i .
fn (x) =
 0, x ∈ [0, 1] \ n+1
1
, n1
a) Dokazati da niz (fn )n nema Lebegovu integralnu dominantu.
b) Dokazati da za proizvoljnu merljivu funkciju g : [0, 1] → R važi

Z
fn · g
lim dm = 0.
n→∞ [0,1] 1 + fn · g
Rešenje: a) Kako je limn→∞ fn (x) = 0 za x ∈ (0,R 1] i limn→∞ fn (0) = ∞, sledi

da je limn→∞ fn (x) = 0 za s.s. x ∈ [0, 1], pa je [0,1] limn→∞ fn (x) dm(x) = 0.
R h i
S druge strane, [0,1] fn (x) dm(x) = n(n + 1) · m n+1 1
, n1 = 1 za sve n ∈ N,
R
pa je i limn→∞ [0,1] fn (x) dm(x) = 1.
5.5 Zadaci 121
Ako bi pretpostavili da postoji funkcija g ∈ L1 ([0, 1]) takva da je za svako

n ∈ N, |fn | ≤ g s.s., Rtada bi iz LebegoveRteoreme o dominantnoj konver-
genciji sledilo limn→∞ [0,1] fn (x) dm(x) = [0,1] limn→∞ fn (x) dm(x), što je
kontradikcija.
fn ·g
b) Kako fn → 0 s.s., sledi da i niz funkcija hn = 1+f n ·g
→ 0, s.s. kad
n → ∞. Jasno, hn ≤ 1 za sve n ∈ N i 1 ∈ L ([0,
1
R 1]), pa je na osnovu Lebegove
fn ·g
teoreme o dominantnoj konvergenciji limn→∞ [0,1] 1+f n ·g
dm = 0.
Zadatak 5.4. (Bepo–Levijeva lema). Neka je (X, M, µ) prostor mere i

fn : X → R, n ∈ N, niz merljivih funkcija. Neka je
X∞ Z
|fk | dµ < ∞.
k=1 X
P∞
Tada red k=1 fk (x) konvergira za s.s. x ∈ X, njegova suma je integrabilna i
važi Z X
∞ ∞ Z
X
fk dµ = fk dµ.
X k=1 k=1 X
Napomena. Primetimo da je ovaj zadatak uopštenje Teoreme 4.3 za funkcije

sa promenljivim znakom.
P∞
Rešenje: Neka je g(x) = k=1 |fk (x)|, x ∈ X. Tada je g nenegativna merljiva
funkcija, pa je na osnovu Teoreme 4.3 dozvoljena razmena suma i integrala:
Z Z X∞ ∞ Z
X
g dµ = |fk | dµ = |fk | dµ < ∞.
X X k=1 k=1 X
P∞ g ∈ L (X) pa sledi da je g s.s. konačna (videti Zadatak 4.6 a)) tj.

1
Dakle
k=1 k|f (x)| < ∞ za s.s. x ∈ X. Kako P∞iz apsolutne konvergencije sledi
bezuslovna konvergencija, sledi da je i k=1 fk (x)P< ∞ za s.s. x ∈ X.
∞
Označimo sa N skup onih tačaka x ∈ X za koje red k=1 fk (x) divergira.
Neka je
P∞
f (x) = k=1 fk (x), x ∈ X \ N (znamo µ(N ) = 0). (5.2)
0, x ∈ N
P∞
Važi da je | k=1 fk (x)| ≤ g(x), pa primenom Lebegove teoreme o dominantnoj
konvergenciji na niz parcijalnih suma reda u (5.2) dobijamo
Z Z Xn Z X n ∞ Z
X
f dµ = lim fk dµ = lim fk dµ = fk dµ.
X X n→∞ k=1 n→∞ X k=1 k=1 X

Zadatak 5.5. (Lema Fatua za funkcije sa promenljivim znakom). Neka

je (X, M, µ) prostor mere i fn : X → R, n ∈ N, niz merljivih funkcija. Neka
postoji
R merljiva funkcija g : X → R takva da je g ≤ fn za sve n ∈ N i
X
g− dµ < ∞. Tada važi
Z Z
lim inf fn dµ ≤ lim inf fn dµ,
X n→∞ n→∞ X
Z Z
lim sup fn dµ ≥ lim sup fn dµ,
X n→∞ n→∞ X
R R R
Rešenje: Kako je X g dµ = X g+ dµ − X g− dµ ako je bar jedan Rod sabiraka
na desnoj straniR konačan (što ovde jeste slučaj zbog pretpostavke X g− dµ <
∞), sledi da
R je X g dµ definisan (može biti jednak R sa ∞ ili −∞).
Ako je X g dµ = ∞, tada je zbog R g ≤ fn i X n
f dµ = ∞ za sve n ∈ N pa
lema
R Fatua trivijalno važi. Slučaj X
g dµ = −∞ nije moguć zbog
R pretpostavke
g
X −
dµ < ∞. Dakle, preostaje da se razmotri slučaj kada je X
g dµ < ∞.
Niz funkcija fn −g je nenegativan, pa se može primeniti klasična lema Fatua:
Z Z
lim inf (fn − g) dµ ≤ lim inf (fn − g) dµ,
X n→∞ n→∞ X
odakle sledi
Z Z Z Z
lim inf fn dµ − g dµ ≤ lim inf fn dµ − g dµ.
X n→∞ X n→∞ X X
R
Kako je X
g dµ < ∞, može da se skrati sa obe strane, pa sledi
Z Z
lim inf fn dµ ≤ lim inf fn dµ.
X n→∞ n→∞ X
Kako je lim sup(fn ) = − lim inf(−fn ), na osnovu prethodno dokazanog sledi

Z Z
lim sup fn dµ ≥ lim sup fn dµ.
X n→∞ n→∞ X

Zadatak 5.6. Neka je (R, L, m) Lebegov prostorR mere i f ∈ L (m). Dokazati

1
da za svako ε > 0 postoji n0 ∈ N tako da važi |x|>n |f |dm < ε za sve n ≥ n0 .
Rešenje: Neka je κ[−n,n] karakteristična funkcija intervala [−n, n]. Važi

f κ[−n,n] (x) → f (x), n → ∞, za svako x ∈ R, kao i |f κ[−n,n] | ≤ |f |, n ∈ N. Na
osnovu Lebegove teoreme o dominantnoj konvergenciji sledi da je
Z Z Z
|f |dm = |f |dm − |f κ[−n,n] |dm → 0, n → ∞,
|x|>n R R
odakle sledi tvrd̄enje.

Glava 6
Proizvod mera. Teoreme

Fubinija i Tonelija
6.1 Proizvod σ -algebri

Definicija 6.1. Neka je (Xα , Mα ), α ∈ Λ familija merljivih prostora. Proizvod
σ− algebri ⊗α∈Λ Mα je σ− algebra na proizvodu Πα∈Λ Xα koju generiše famil-
ija skupova oblika
πα−1 (Eα ), Eα ∈ Mα , α ∈ Λ, (6.1)
gde je πα : X → Xα projekcija. N
Skupovi oblika (6.1) se često nazivaju otvorenim cilindrima, a konačni

preseci skupova oblika (6.1) cilindričnim skupovima.
124 Proizvod mera. Teoreme Fubinija i Tonelija
Propozicija 6.1. Ako je Λ prebrojiv skup, tada je ⊗α∈Λ Mα σ– algebra gener-

isana sa skupovima oblika
Y
Eα : Eα ∈ Mα , α ∈ Λ. (6.2)
α∈Λ
Dokaz: Označimo sa ⊗ ˜ α∈Λ Mα σ− algebru koju generišu skupovi oblika (6.2).

Jednostavno se proverava da ova σ− algebra sadrži skupove oblika (6.1) kao i da
⊗α∈Λ Mα sadrži skupove oblikaT(6.2). Naime, proizvoljan skup K oblikaQ kao u
(6.2) može se zapisati kao K = α∈Λ πα−1 (Eα ). Obratno, πα−1 (Eα ) = β∈Λ Yβ ,
gde je Yβ = Eα za β = α i Yβ = Xβ za β 6= α.
Propozicija 6.2. Neka je za svako α ∈ Λ, Mα σ-algebra generisana familijom

Fα u Xα . Tada je ⊗α∈Λ Mα generisana skupovima oblika
πα−1 (Fα ), Fα ∈ Fα , α ∈ Λ. (6.3)
Dokaz: Označimo sa ⊗ ¯ α∈Λ Mα σ−algebru generisanu sa skupovima oblika

(6.3). Jasno, ⊗α∈Λ Mα ⊆ ⊗α∈Λ Mα . Pokažimo da važi i obrnuto.
¯
Za svako α ∈ Λ kolekcija skupova
Rα = {E ⊆ Xα : πα−1 (E) ∈ ⊗
¯ α∈Λ Mα }
je σ−algebra u Xα . To se jednostavno proverava. σ -algebra Rα sadrži Fα pa

znači i Mα . Sledi, skupovi oblika πα−1 (Eα ), Eα ∈ Mα , su sadržani u ⊗
¯ α∈Λ Mα
te je i ⊗α∈Λ Mα ⊆ ⊗α∈Λ Mα .
¯
Iz prethodnih
Q propozicija se vidi da je proizvod σ-algebri najmanja σ-
algebra na α∈Λ Xα takva da su sve projekcije merljiva preslikavanja, pa je
možemo shvatiti i kao σ-algebru generisanu projekcijama πα u smislu Propozi-
cije 1.10.
Q
∞
Propozicija 6.3. Neka su X1 , ..., Xn , ... topološki prostori i X = Xi . Tada
i=1
N
∞
je BXj ⊆ BX .
j=1
N
∞
Ako su Xj separabilni, tada važi BXj = BX .
j=1
Dokaz: Podsetimo se, Borelove σ -algebre na X i Xi , i ∈ N su generisane

otvorenim skupovima u odgovarajućim topologijama. Iz Propozicije 6.2 sledi
da su skupovi proizvodi otvorenih skupova iz Xi , i ∈ N, oblika O = Oj1 ×
· · · × Ojn × · · · generatori ⊗∞
j=1 BXj . Kako su sadržani u BX , sledi prvi deo
tvrd̄enja. Dokažimo drugi deo tvrd̄enja. Na osnovu separabilnosti sledi da
6.2 Proizvod mera 125
Q
n
je svaki otvoren skup O u X = Xi prebrojiva unija proizvoda otvorenih
i=1
skupova u Xi :
∞ Y
[ ∞
O= Ojn .
j=1 n=1
Kako ovi skupovi generišu BX , a sadržani su u ⊗∞

j=1 BXj , sledi da je BX ⊆
⊗∞
i=1 B Xj .
Nn
Direktna posledica prethodne propozicije je BRn = i=1 BR za sve n ∈ N.
Primer 6.1. Neka je X takav da je Card(X) > c. Na skupu X posmatramo
diskretnu topologiju i njome generisanu Borelovu σ-algebru BX . U diskretnoj topologiji
prostor X nije separabilan i važi BX ⊗ BX 6= BX×X . Na primer dijagonala D =
{(x, y) ∈ X × X : x = y} je zatvoren skup te pripada BX×X ali D ∈ / BX ⊗ BX .
6.2 Proizvod mera

U ovom odeljku biće izlagane definicije i tvrd̄enja u slučaju proizvoda dva
prostora sa σ−algebrama i merama. Tvrd̄enja se lako uopštavaju i na konačan
proizvod σ-algebri i mera. Konstrukcija beskonačnog proizvoda mera biće data
za slučaj verovatnosnih mera u Poglavlju 6.4.
Definicija 6.2. Neka su (X, M, µ) i (Y, N , ν) merljivi prostori i M ⊗ N σ−

algebra na X × Y. Skupovi oblika F × E, gde je F ∈ M, E ∈ N se nazivaju
pravougaonici.
Koristićemo oznaku Z = X × Y i Z za proizvod σ− algebru M ⊗ N . N
Propozicija 6.4. Kolekcija konačnih disjunktnih unija pravougaonika čini al-

gebru A koja generiše σ -algebru Z.
Dokaz: Na osnovu definicije i Propozicije 6.1, jasno je da A generiše Z. Da je

A algebra dovoljno je pokazati da pravougaonici čine elementarnu familiju E,
odnosno da zadovoljavaju uslove definicije u trećem odeljku treće glave:
(i) ∅ ∈ E, jer je proizvod praznih skupova.
(ii) ako E = A1 ×B1 , F = A2 ×B2 ∈ E važi E∩F = (A1 ∩A2 )×(B1 ∩B2 ) ∈ E,
(iii) Ako E = A × B ∈ E tada je E c disjunktna unija pravougaonika Ac ×
B , Ac × B, A × B c iz E.
c

Teorema 6.1. Neka su (X, M, µ) i (Y, N , ν) prostori sa σ-algebrama M i N ,

i merama µ i ν. Postoji mera π na Z = M ⊗ N tako da je
π(A × B) = µ(A)ν(B) (6.4)

za sve pravougaonike A × B, A ∈ M, B ∈ N .
Ako su µ i ν σ-konačne, tada je mera π sa osobinom (6.4) jedinstvena.
Dokaz: U dokazu se koristi Teorema 3.3 (zasnovana na teoremi Karateodorija

i Teoremi 3.2). Neka je A algebra koju definišu pravougaonici kao u Propoziciji
6.4 i neka je E ∈ A oblika
[n
E= Aj × Bj
j=1
gde su Aj × Bj med̄usobno disjunktni pravougaonici. Ovde, i kasnije treba

voditi računa o tome da skupovi Ai i Aj , i 6= j, odnosno Bi i Bj , i 6= j, ne
moraju biti disjunktni (mogu biti i jednaki); to treba da važi za njihov proizvod.
Definišimo preslikavanje π0 na algebri A sa:
X
n
π0 (E) = µ(Aj )ν(Bj )
j=1
Jednostavno se proverava da π0 (E) ne zavisi od reprezentacije skupa E kao

disjunktne konačne unije pravougaonika. Pokažimo da je π0 predmera na A,
odnosno, ako je unija disjunktnih pravougaonika Aj × Bj ∈ M × N , j ∈
N, konačna unija disjunktnih pravougaonika (elemenat iz A), tada važi σ−
aditivnost.
S
∞
Dokazaćemo tvrd̄enje kada je Aj × Bj = A × B. U opštijem slučaju,
j=1
S
∞ Ss
Aj × Bj = r=1 A × B , pa se tvrd̄enje dokazuje r puta korišćenjem
r r
j=1
navedenih argumenata.
Kako su pravougaonici Aj × Bj , j ∈ N, disjunktni, važi
X X
κA×B (x, y) = κA (x)κB (y) = κAj ×Bj (x, y) = κAj (x)κBj (y).
j∈N j∈N
Za svako y ∈ Y
X
N
κAj (·)κBj (y), N ∈ N,
j=1
je monotono rastući niz merljivih funkcija na X. Za y ∈ Y, važi
X
N
κAj (·)κBj (y) konvergira ka κA (·)κB (y), N → ∞.
j=1
Koristeći Lebegovu teoremu o monotonoj konvergenciji dobijamo

X∞ Z ∞
X
µ(A)κB (y) = ( κAj (x)dµ)κBj (y) = µ(Aj )κBj (y), y ∈ Y.
j=1 X j=1
6.2 Proizvod mera 127
Ponavljajući postupak za funkciju y 7→ µ(A)κB (y), y ∈ Y , koristeći Lebe-

govu teoremu monotone konvergencije, dobijamo
∞
X Z ∞
X
µ(A)ν(B) = µ(Aj ) κBj (y)dν = µ(Aj )ν(Bj ).
j=1 Y j=1
Sada se predmera π0 po Teoremi Karateodorija i po Teoremi 3.3 proširuje do

mere π sa datim osobinama na σ− algebri Z. Ako su µ i ν σ− konačne,
tada je i predmera π0 σ− konačna. Na osnovu Teoreme 3.3 sledi jedinstvenost
proširenja.
Primer 6.2. Označimo sa BRn Borelovu σ-algebru generisanu uobičajenom topologi-

jom na Rn , n = 1, 2 i sa m Lebegovu meru na R2 datu prethodnom teoremom tj.
definisanu nad pravougaonicima sa m(A × B) = m(A)m(B), gde je m jednodimen-
zionalna Lebegova mera. Neka je LRn , n = 1, 2, kompletiranje Borelove σ-algebre
BRn u odnosu na Lebegovu meru m. Tada je na osnovu Propozicije 6.3:
BR2 = BR ⊗ BR ,
med̄utim,
LR2 6= LR ⊗ LR .
Tačnije, važi LR2 ! LR ⊗ LR . Neka je V Vitalijev (nemerljiv) skup, V ⊆ [0, 1],
V ∈
/ BR . Neka je y ∈ R fiksirano i stavimo da je
S = V × {y}.
Jasno, tada S ∈ / LR ⊗ LR , ali dokazaćemo da je S ∈ LR2 tj. da postoje A, B ∈ BR2

takvi da je A ⊆ S ⊆ B i da je m(A) = m(B). Zaista, neka je q ∈ V proizvoljno
(fiksirano) i stavimo da je A = {q}×{y}. Tada je A ∈ BR2 i m(A) = m({q})m({y}) =
0. Neka je B = [0, 1] × {y}. Tada je B ∈ BR2 i m(B) = m([0, 1])m({y}) = 0.
Dakle, S ∈ LR2 \ LR ⊗ LR . Iz ovog primera vidimo i da Lebegova mera na
ravni svim jednodimenzionalnim objektima: dužima, krivama itd. i nuladimenzionim
obejktima (tačkama) dodeljuje vrednost nula.
Analogno prethodnom primeru, može se definisati Lebegova mera m i Lebe-

gova σ-algebra LRn za proizoljnu konačnu dimenziju n ∈ N kao kompletiranje
Borelove σ-algebre BRn , ili analogno kao kompletiranje σ-algebre LR ⊗ LR ⊗
· · ·⊗LR . Lebegova mera na Rn svim hiperravnima (objektima dimenzije k < n)
dodeljuje vrednost nula. To je jedan od motiva za uvod̄enje Hausdorfove mere
i fraktalnih dimenzija (videti Zadatak 3.8).
Definicija 6.3. Neka je E ⊆ X × Y. Definišimo za date x ∈ X, y ∈ Y ,
Ex = {y ∈ Y : (x, y) ∈ E}; E y = {x ∈ X; (x, y) ∈ E}.
Ex se naziva x−odsečak skupa E, a E y se naziva y−odsečak skupa E.

Ako je f : X × Y → C, definišemo
fx (y) = f (x, y), y ∈ Y (x ∈ X je fiksirano),
f y (x) = f (x, y), x ∈ X (y ∈ Y je fiksirano).

N
Dijagram 6.1: Odsečci skupa E.
Dijagram 6.2: Odsečci funkcije f .
Propozicija 6.5.
a) Ako je E ∈ Z, tada su za svako x ∈ X, y ∈ Y , skupovi Ex , E y iz N i M

respektivno.
b) Ako je funkcija f : Z → R Z−merljiva, tada je fx N −merljiva i

f y M−merljiva za svako x ∈ X, y ∈ Y .
6.3 Teoreme Tonelija i Fubinija 129
Dokaz: a) Neka je H familija skupova H ⊆ X × Y sa osobinom da za svako

x ∈ X, Hx ∈ N i za svako y ∈ Y , H y ∈ M. Jasno, H sadrži sve pravougaonike.
Jednostavno se proverava da je H i σ−algebra. Sledi Z ⊆ H. To dokazuje
tvrd̄enje pod a).
b) Za svako x ∈ X i svaki otvoren skup B ⊆ C važi fx−1 (B) = (f −1 (B))x =
{y ∈ Y : (x, y) ∈ f −1 (B)}. Kako je f merljiva, na osnovu a) sledi fx−1 (B) ∈ N .
Isto važi i za f y .
Napomene. Ako je skup E iz kompletiranja σ-algebre M ⊗ N , tada

tvrd̄enje Propozicije 6.5 a) važi samo za skoro svako x ∈ X i y ∈ Y (videti
Zadatak 6.3).
Takod̄e, ako je f merljiva funkcija nad kompletiranjem M ⊗ N , tada su
njeni odsečci fx i f y merljivi ali samo za s.s. x ∈ X, y ∈ Y (videti Zadatak
6.4).
Kontrapozicija Propozicije 6.5 ne važi. Može se dati primer funkcije f koja
nije merljiva, ali su fx i f y merljive za sve x ∈ X, y ∈ Y (analogno, postoji
skup E ⊆ X × Y koji nije merljiv ali Ex i E y su merljivi za sve x ∈ X, y ∈ Y ).
Takav primer je npr. Sijerpinskijeva funkcija koja svaku pravu seče u najviše
dve tačke. Konstrukcija ovih primera prevazilazi okvire ovog udžbenika, a
zainteresovane čitaoce upućujemo na knjigu [20] (str. 130–131).
6.3 Teoreme Tonelija i Fubinija

Za dokaze teorema Fubinija i Tonelija nam je potrebna tzv. lema o monotonoj
klasi koju ćemo prvo izložiti.
Definicija 6.4. Neprazna familija skupova M0 se naziva monotona klasa ako:

S
1) za svaki monotono rastući niz (En )n∈N iz M0 , En ∈ M0 ;
n∈N
T
2) za svaki monotono opadajući niz (Fn )n∈N iz M0 , Fn ∈ M0 .
n∈N
Jednostavno se dokazuje sledeće tvrd̄enje.
Propozicija 6.6.
a) Svaka σ-algebra je monotona klasa;
b) Ako je S familija podskupova od X, tada postoji najmanja monotona

klasa M0 koja sadrži S. (Kažemo da je M0 monotona klasa generisana
sa S.)
U opštem slučaju familija S generiše monotonu klasu koja je prava podfamil-

ija σ− algebre koju generiše S. Sledeća propozicija utvrd̄uje da su monotona
klasa i σ− algebra jednake, ako je S algebra.
Propozicija 6.7. (Lema o monotonoj klasi.)

Neka je A algebra na X. Označimo sa M0 monotonu klasu generisanu sa
A i sa M σ-algebru generisanu sa A. Važi
M0 = M.
Dokaz: Jasno M0 ⊆ M. Pokažimo da je M0 algebra.

Neka E ∈ M0 . Definišimo
M0 (E) = {F ∈ M0 ; E \ F, E ∩ F, F \ E ∈ M0 }.
Jasno, ∅, E ∈ M0 (E). Lako se proverava da je M0 (E) S monotona klasa;

pokažimo npr. osobinu da iz F1 ⊆ F2 ⊆ · · · ∈ M0 (E) sledi n∈N Fn ∈ M0 (E).
Kako je E ∈ M0 , Fn ∈ M0 , Fn ∈ M0 (E), sledi da je E \ Fn ∈ M0 za sve
n ∈ N i jasno, E \ Fn , n ∈ N, čini monotono opadajući niz. Dakle,
!
[ [ \ \
E\ Fn = E ∩ ( Fn )c = (E ∩ Fnc ) = (E \ Fn ) ∈ M0 .
n∈N n∈N n∈N n∈N
S S
Slično se proverava i da su n∈N Fn \ E ∈ M0 i E ∩ n∈N Fn ∈ M0 .
Očigledno važi
F ∈ M0 (E) ⇐⇒ E ∈ M0 (F ).
Ako E ∈ A, sledi A ⊆ M0 (E).
Kako je M0 najmanja monotona klasa koja sadrži A i M0 (E) ⊆ M0 , sledi
M0 (E) = M0 za svako E ∈ A.
Dalje sledi da za svako E ∈ A i svako F ∈ M0 važi
F ∈ M0 ⇒ F ∈ M0 (E) ⇒ E ∈ M0 (F ).
Sledi
A ⊆ M0 (F ) za svako F ∈ M0
te je M0 (F ) = M0 za svako F ∈ M0 . Znači, M0 je zatvoreno za operacije
preseka i razlike. Kako X ∈ M0 , M0 je algebra. Kako je to monotona klasa,
na osnovu konstrukcije od M0 , σ-aditivnost jednostavno sledi.
Teorema 6.2. Neka su (X, M, µ) i (Y, N , ν) prostori sa σ-algebrama M, N i

σ-konačnim merama µ i ν respektivno. Neka je E ∈ M ⊗ N . Funkcije
f (x) = ν(Ex ), x ∈ X, g(y) = µ(E y ), y ∈ Y,

su merljive i važi Z Z
f dµ = π(E) = gdν. (6.5)
X Y
Dokaz: Pretpostavimo prvo da su µ i ν konačne mere. Jasno je da je i π

(definisana u Teoremi 6.1) konačna mera.
Neka je κ kolekcija skupova u M ⊗ N za koju važi da su funkcije
f (x) = ν(Ex ), x ∈ X, g(y) = µ(E y ), y ∈ Y,
merljive i da važi (6.5). U daljem tekstu ćemo obe navedene osobine zvati uslov
(κ). Pokažimo da familija κ sa osobinom (κ) sadrži algebru A iz Propozicije
6.4.
Neka je E = A × B, gde su A i B iz M i N redom. Važi
f (x) = κA (x)ν(B), x ∈ X, g(y) = κB (y)µ(A), y ∈ Y,
su očigledno merljive i
Z Z
f dµ = µ(A)ν(B) = gdν.
X Y
Kako je svaki element iz A konačna disjunktna unija pravougaonika, sledi da

je A ⊆ κ.
Pokažimo da je κ monotona klasa. Neka je (En )n∈N monotono rastući niz
iz κ (sa osobinom (κ)) čija unija je E ∈ M ⊗ N . Sledi da su
fn (x) = ν((En )x ), x ∈ X, gn (y) = µ((En )y ), y ∈ Y, n ∈ N,
monotono rastući nizovi merljivih funkcija. Važi

Z Z
fn dµ = π(En ) = gn dν, n ∈ N.
X Y
Neka je
lim fn (x) = f (x), lim gn (y) = g(y), x ∈ X, y ∈ Y.

n→∞ n→∞
Sledi da su f i g merljive funkcije.

Kako su π, µ, ν mere, na osnovu Teoreme 2.1 sledi π(En ) → π(E), n → ∞,
f (x) = ν(Ex ), g(y) = µ(E y ). Na osnovu Lebegove teoreme o monotonoj
konvergenciji dobijamo da su f i g merljive funkcije i
Z Z
f dµ = π(E) = gdν,
X Y
pa E ∈ κ. T
Ako je (En )n∈N opadajući niz iz κ tako da je E = En , koristeći π(E1 ) <
n∈N
∞ ( π je konačna), na osnovu Teoreme 2.1 sledi
π(En ) → π(E), n → ∞,
pa je kao i u prethodnom slučaju E ∈ κ. (Ovde smo koristili Lebegovu teoremu

o dominantnoj konvergenciji zato što su nizovi funkcija (fn )n i (gn )n monotono
opadajući.)
Pokazali smo da je κ monotona klasa. Pokazali smo da ova monotona klasa
sadrži A. Na osnovu Propozicije 6.7 sledi κ ⊇ M ⊗ N te je κ = M ⊗ N (što
uključuje osobinu (κ) za sve elemente iz M.)
Ako su µ i ν σ-konačne mere, tada postoji rastući niz Hn = Kn × Rn ∈
M ⊗ N , n ∈ N, takav da važi
[
Hn = X × Y, π(Hn ) < ∞, n ∈ N.
n∈N
Sledi da za svako E ∈ M ⊗ N
fn (x) = ν((E ∩ Hn )x ), gn (y) = µ((E ∩ Hn )y ), n ∈ N,
su rastući nizovi nenegativnih merljivih funkcija. Istaknimo, fn , gn , n ∈ N

su merljive na osnovu prethodnog dokaza (u definiciji uslova (κ) je navedena
merljivost). Ponavljajući prethodni dokaz sa Kn umesto X i Rn umesto Y,
sledi da za svako fiksirano n važi da su
fn (x) = ν(Ex ∩ Rn ), x ∈ X, gn (y) = µ(E y ∩ Kn ), y ∈ Y,
merljive funkcije. Jasno, važi

Z Z
fn dµ = π(E ∩ Hn ) = gn dν.
Kn Rn
Na osnovu teoreme Lebega o monotonoj konvergenciji i Teoreme 2.1 sledi da

za E važi (κ).
Teorema 6.3. (Teorema Tonelija.) Neka su (X, M, µ) i (Y, N , ν) prostori

sa σ-algebrama i σ-konačnim merama i neka je F nenegativna merljiva funkcija
na Z = X × Y (F : Z → [0, ∞]). Funkcije na X i Y respektivno, definisane sa
Z Z
f (x) = Fx dν, x ∈ X; g(y) = F y dµ, y ∈ Y,
Y X
su merljive, i u odnosu na proizvod mera π na M ⊗ N važi

Z Z Z
f dµ = F dπ = gdν,
X Z Y
odnosno Z Z Z Z Z
( Fx dν)dµ = F dπ = ( F y dµ)dν.
X Y Z Y X
Dokaz: Ako je F = κE (karakteristična funkcija skupa E ∈ M ⊗ N ) to je

prethodna Teorema 6.2. Na osnovu linearnosti, ako je F jednostavna funkcija,
tvrd̄enje takod̄e sledi iz Teoreme 6.2.
Na osnovu Teoreme 1.7 sledi da postoji rastući niz jednostavnih funkcija
(φn )n∈N tako da φn (z) → F (z), n → ∞, z ∈ Z.
Neka je
Z Z
ϕn (x) = (φn )x dν, x ∈ X, ψn (y) = (φn )y dµ, y ∈ Y n ∈ N.
Y X
Jasno (ϕn )n∈N i (ψn )n∈N su monotono rastući nizovi merljivih funkcija.
Važi lim ϕn = f, lim ψn = g. Na osnovu teoreme Lebega o monotonoj
n→∞ n→∞
konvergenciji (i primenom teoreme Tonelija na jednostavne funkcije), važi
Z Z Z Z
f dµ = lim ϕn dµ = lim (φn )x dν dµ
n→∞ n→∞ X Y
X X
Z Z
= lim φn dπ = F dπ.
n→∞ Z Z
R R
Slično se dokazuje i da je Y
gdν = Z
F dπ.
Teorema 6.4. (Fubinijeva teorema.) Neka su (X, M, µ) i (Y, N , ν) pros-

tori sa σ-algebrama i σ-konačnim merama, Z = X × Y i neka je π na M ⊗ N
proizvod mera. Ako je F : Z → R integrabilna u odnosu na π, tada funkcije
sa vrednostima u R
Z Z
f (x) = Fx dν, x ∈ X; g(y) = F y dµ, y ∈ Y,
Y X
su merljive, imaju konačne integrale i važi

Z Z Z
f dµ = F dπ = gdν,
X Z Y
odnosno Z Z Z Z Z
( Fx dν)dµ = F dπ = ( F y dµ)dν.
X Y Z Y X
Dokaz: Kako je F integrabilna u odnosu na π, njeni pozitivni i negativni

delovi F + i F − su integrabilni. Primenjujući teoremu Tonelija na F + i F −
sledi tvrd̄enje teoreme.
Primer
R 6.3. PNeka je N snabdeven σ-algebrom P(N) i merom prebrojavanja µ. Tada
je N f dµ = ∞ n=1 f (n) za integrabilnu funkciju f . Neka je aii = 1, ai,i+1 = −1 i
aij = 0 za j 6= i, j 6= i + 1, i, j ∈ N. Tada je
X
∞ X
∞ X
∞ X
∞
aij = 0, aij = 1,
i=1 j=1 j=1 i=1
što pokazuje da se uslov integrabilnosti u teoremi Fubinija ne može zanemariti.
Čak i ako su mere µ i ν kompletne, prozivod µ × ν u opštem slučaju nije

kompletna mera (videti i Primer 6.2). Videli smo u Poglavlju 2.4. da je izuzetno
važno raditi sa kompletnim merama. S druge strane, ako radimo sa kompleti-
ranjem mere µ × ν, tada su odsečci skupova i odsečci funkcija merljivi samo za
skoro svako x ∈ X, y ∈ Y (videti Zadatke 6.3, 6.4). Na kraju ovog poglavlja
dajemo s.s. verziju teoreme Tonelija i Fubinija što će biti od naročitog značaja
za Lebegov integral nad R2 .
Teorema 6.5. Neka su (X, M, µ) i (Y, N , ν) kompletni merljivi prostori sa σ-

konačnim merama. Neka je (X × Y, T , τ ) kompletiranje prostora X × Y, M ⊗
N , µ × ν). Neka je f : X × Y → R merljiva funkcija u odnosu na T .
a) (Toneli) Ako je f ≥ 0, tada je fx NR-merljiva za s.s.R x y∈ X, f je M-

y
merljiva za s.s. y ∈ Y , funkcije x 7→ Y fx dν i y 7→ X f dµ (definisane

s.s.) su merljive, nenegativne i važi
Z Z Z Z Z
f dτ = f (x, y) dν(y) dµ(x) = f (x, y) dµ(x) dν(y).
X×Y X Y Y X
(6.6)
b) (Fubini) Ako je f ∈ L1 (τ ), tada su funkcije fx i f y merljiveR s.s. i in-

tegrabilne
R za s.s. x ∈ X, y ∈ Y , respektivno, funkcije x 7→ Y fx dν i
y 7→ X f y dµ su u L1 (µ) i L1 (ν) respektivno i važi (6.6).
Dokaz: Neka je E ∈ M ⊗ N takav da je µ × ν(E) = 0. Tada sledi da je

Ex ∈ N i ν(Ex ) = 0 za s.s. x ∈ X, kao i da je E y ∈ M i µ(E y ) = 0 za s.s.
y ∈ Y (dokaz se izvodi slično kao u Zadatku 6.2). Odavde sledi da je Ex ∈ N ,
6.4 Višedimenzionalne slučajne promenljive 135
E y ∈ M za s.s. x ∈ X, y ∈ Y , respektivno. Takod̄e, ako je f T -merljiva

funkcija, tada je fx N -merljiva za s.s. x ∈ X i f y je M-merljiva za s.s. y ∈ Y .
Neka je f T -merljiva funkcija i f = 0 τ -s.s. tj. τ ({(x, y) : f (x, y) 6= 0}) = 0,
tada je fx = 0 ν-s.s. i f y = 0R µ-s.s. (Ovo Rsledi iz činjenice
R da su mere µ i ν
kompletne, pa se primeni 0 = X×Y f dτ = Y fx dν = X f y dµ i Teorema 5.4
a)).
Neka je sada f proizvoljna T -merljiva funkcija (integrabilna u smislu f ≥ 0
ili u smislu f ∈ L1 (τ )). Postoji M ⊗ N -merljiva funkcija g takva da je f = g τ -
s.s. (Neka
R je N = R{(x, y) : f (x, y) − g(x, y) 6= 0}, τ (N ) = 0) g je integrabilna i
važi X×Y g dτ = X×Y f dτ . Na osnovu gornjeg sledi da je ν(Nx ) = µ(N y ) =
0 i fx − gx = 0 ν-s.s. f y − g y = 0 µ-s.s., a za funkciju g se može primeniti
klasična teorema Tonelija/Fubinija pa sledi tvrd̄enje.

6.4 Višedimenzionalne slučajne promenljive

Neka su X, Y dve slučajne promenljive definisane nad istim prostorom
verovatnoće (Ω, F, P ). Ured̄en par
(X, Y ) : Ω → R2
čija je raspodela data sa
P(X,Y ) (B) = P ({ω ∈ Ω : (X(ω), Y (ω)) ∈ B}), B ∈ BR2 , (6.7)
se naziva dvodimenzionalna slučajna promenljiva. Definicija se lako uopštava
i na n-dimenzionalne slučajne promenljive (X1 , X2 , . . . , Xn ) kao merljiva pres-
likavanja Ω → Rn . Nadalje ćemo se ograničiti na slučaj n = 2.
Zajednička raspodela data sa (6.7) odred̄uje tzv. marginalne raspodele
odnosno raspodele jednodimenzionalnih slučajnih promenljivih X i Y date sa
PX (A) = P(X,Y ) (A × R), PY (A) = P(X,Y ) (R × A), A ∈ BR .
Propozicija 6.8. Dve slučajne promenljive X i Y su nezavisne ako i samo ako

važi
P(X,Y ) = PX × PY .
Dokaz: Neka je B = B1 × B2 , Bi ∈ BR , i = 1, 2, Borelov pravougaonik u R2 .

Ako su X i Y nezavisne, tada je
P(X,Y ) (B1 × B2 ) = P ({ω ∈ Ω : (X, Y )(ω) ∈ B1 × B2 })
= P ({ω ∈ Ω : X(ω) ∈ B1 } ∩ {ω ∈ Ω : Y (ω) ∈ B2 })
= P ({ω ∈ Ω : X(ω) ∈ B1 }) · P ({ω ∈ Ω : Y (ω) ∈ B2 })
= PX (B1 ) · PY (B2 ),
dakle mera verovatnoće P(X,Y ) se poklapa sa merom proizvoda PX × PY na

pravougaonicima, odakle sledi da se poklapaju se i na čitavoj σ-algebri BR2 .
Obratno, neka je P(X,Y ) = PX × PY i B1 , B2 ∈ BR prozivoljni. Slično kao
gore dobijamo da je tada P ({ω ∈ Ω : X(ω) ∈ B1 } ∩ {ω ∈ Ω : Y (ω) ∈ B2 }) =
P ({ω ∈ Ω : X(ω) ∈ B1 }) · P ({ω ∈ Ω : Y (ω) ∈ B2 }) pa sledi da su X i Y
nezavisne.
Karakteristična funkcija slučajne promenljive X je definisana sa

Z
itX
fX (t) = E(e ) = eitx dPX (x), t ∈ R.
R
R R
Kako je R |eitx | dPX (x) = R
dPX (x) = 1, sledi da je fX (t) definisana za
svako t ∈ R.
Propozicija 6.9. Neka su X, Y nezavisne slučajne promenljive.

a) Ako su X, Y ∈ L1 (P ), tada je i XY ∈ L1 (P ) i važi
E(XY ) = E(X)E(Y ).
b) Važi
fX+Y (t) = fX (t) · fY (t), t ∈ R.
Dokaz: a) Primenom teoreme Tonelija i Propozicije 6.8 dobijamo

Z Z
E(|XY |) = |xy| dP(X,Y ) (x, y) = |xy| dPX (x)dPY (y)
ZR Z
2 R2
= |x| dPX (x) · |y| dPY (y) = E(|X|)E(|Y |) < ∞.

R R
Dakle, XY ∈ L1 (P ). Sad možemo primeniti teoremu Fubinija na funkciju

f (x, y) = xy te dobijamo
Z Z
E(XY ) = xy dP(X,Y ) (x, y) = xy dPX (x)dPY (y)
Z R2
Z R2
= x dPX (x) · y dPY (y) = E(X)E(Y ).

R R
b) Primenom teoreme Fubinija i Propozicije 6.8 dobijamo

Z Z Z
fX+Y (t) = eit(x+y)
dP(X,Y ) (x, y) = e dPX (x) ·
itx
eity dPY (y)
R2 R R
= fX (t) · fY (t).

6.4 Višedimenzionalne slučajne promenljive 137
Teoreme Tonelija i Fubinija se vrlo često koriste u tandemu upravo kao

u dokazu gornje teoreme. Prvo se primeni teorema Tonelija na nenegativno
|XY | da se dokaže njegova integrabilnost (što jeste uslov za primenu teoreme
Fubinija), a zatim se primeni teorema Fubinija na XY da se dvostruki integral
razbije na iterirane integrale.
Propozicija 6.10. Slučajne promenljive X i Y su nezavisne ako i samo ako je
E(f (X)g(Y )) = E(f (X))E(g(Y )),
za sve Borel-merljive ograničene funkcije f i g.
Napomena. Funkcije f (x) = g(x) = x nisu ograničene, tako Propozicija 6.9

nije obuhvaćena gornjom tvrdnjom.
Dokaz: (⇒) Ako su X i Y nezavisne, tada je P(X,Y ) = PX × PY , a kako su
R postoji M > 0 takvo da je max{|f (x)|, |g(x)|} ≤ M , za sve
f i g ograničene
x ∈ R, pa je R2 f (x)g(y)dP(X,Y ) ≤ M 2 < ∞. Na osnovu teoreme Fubinija
sada sledi
Z Z Z
E(f (X)g(Y )) = f (x)g(y)dP(X,Y ) (x, y) = f (x)dPX (x) g(y)dPY (y)
R2 R R
= E(f (X))E(g(Y )).
(⇐) Neka su B1 , B2 ∈ BR . Stavimo da je f = κB1 i g = κB2 . Tada je

Z
E(f (X)g(Y )) = κB1 (X(ω))κB2 (Y (ω)) dP (ω)
ZΩ
= κB1 ×B2 (X(ω), Y (ω)) dP (ω)
Ω
= P ({ω : X(ω) ∈ B1 } ∩ {ω : Y (ω) ∈ B2 }).
S druge strane,
Z Z
E(f (X))E(g(Y )) = κB1 (X(ω)) dP (ω) · κB2 (Y (ω)) dP (ω)
Ω Ω
= P ({ω : X(ω) ∈ B1 }) · P ({ω : Y (ω) ∈ B2 }).
Na osnovu uslova zadatka sada sledi da je P ({ω : X(ω) ∈ B1 } ∩ {ω : Y (ω) ∈

B2 }) = P ({ω : X(ω) ∈ B1 }) · P ({ω : Y (ω) ∈ B2 }) što znači da su X i Y
nezavisne.
Ostavljamo čitaocima za vežbu da dokažu sledeću formulu za inverziju, na

osnovu koje karakteristična funkcija jedinstveno odred̄uje raspodelu slučajne
promenljive. Ako su a, b tačke neprekidnosti funkcije raspodele FX , tada važi:
Z c −ita
1 e − e−itb
FX (b) − FX (a) = lim fX (t)dt.
c→∞ 2π −c it
Konvolucija mera
Za teoriju verovatnoće je od velikog značaja pojam konvolucije mera. Sada
ćemo uvesti pojam za opšte merljive prostore, a zatim ćemo pokazati da se
raspodela zbira nezavisnih slučajnih promenljivih može lako izračunati uz pomoć
operatora konvolucije.
Definicija 6.5. Neka su µ i ν dve Borelove mere na (R, BR ) i A : R × R → R,

A(x, y) = x + y operator sabiranja. Konvolucija mera µ i ν, u oznaci µ ∗ ν je
Borelova mera na R definisana sa
µ ∗ ν(E) = µ × ν(A−1 (E)), E ∈ BR ,
ili ekvivalentno,
Z
µ ∗ ν(E) = κE (x + y) dµ(x)dν(y).
R2
Važi da je konvolucija mera komutativna i asocijativna operacija, kao i da

za svaku ograničenu Borel-merljivu funkciju h : R → R važi
Z Z
h d(µ ∗ ν) = h(x + y) dµ(x)dν(y).
R R2
Propozicija 6.11. Neka su slučajne promenljive X i Y nezavisne. Tada važi
PX+Y = PX ∗ PY .
Dokaz: Kako je X + Y = A(X, Y ), sledi da je za proizvoljan Borelov skup

B ∈ BR ,
PX+Y (B) = P ((X + Y )−1 (B)) = P ((X, Y )(A−1 (B)) = P(X,Y ) (A−1 (B))
Z
−1
= PX × PY (A (B)) = κB (x + y) dPX (x)dPY (y)
R2
= PX ∗ PY (B).
6.5 Borelova σ-algebra i mera verovatnoće na

R∞ i RT
U Poglavlju 6.2. definisali smo proizvod konačnog broja mera tj. µ1 × · · · ×
µn . Za teoriju verovatnoće je od značaja konstruisati mere i na beskonačnim
6.5 Borelova σ-algebra i mera verovatnoće na R∞ i RT 139
proizvodima σ-algebri, tako npr. na R∞ = RN što odred̄uje prostor trajek-

torija diskretnog stohastičkog procesa ili na RT koji odred̄uje prostor trajek-
torija neprekidnog stohastičkog procesa. Podsetimo se, sa RT označavamo
familiju svih preslikavanja T → R gde je T podskup skupa realnih brojeva
proizvoljne kardinalnosti.
Po prirodi, Borelova σ-algebra na R∞ ili RT je indukovana topologijom
proizvoda (topologija Tihonova), pri čemu se R∞ identifikuje sa R×R×R×· · · ,
i slično, prostor funkcija seQidentifikuje sa neprebrojivim proizvodom identičnih
kopija realne prave RT = t∈T R. U slučaju prostora RT topologija proizvoda
se poklapa sa topologijom tačkaste konvergencije.
Prostor R∞ je metrizabilan sa metrikom definisanom kao
X∞
1
d∞ (x, y) = |xj − yj |,
j=1
2j
gde je x = (xn )n , y = (yn )n ∈ R∞ . To znači da je Borelova σ-algebra BR∞

generisana sa topologijom proizvoda ekvivalentna minimalnoj σ-algebri koju
generišu otvorene lopte oblika Lr (x0 ) = {x ∈ R∞ : d∞ (x, x0 ) < r}, x0 ∈ R∞ ,
r > 0.
Definicija 6.6. Skup u R∞ oblika
J (B n ) = {(x1 , x2 , . . .) ∈ R∞ : (x1 , x2 , . . . , xn ) ∈ B n za neko B n ∈ BRn },

(6.8)
n ∈ N se naziva cilindar. Skup B n se naziva osnova cilindra. N
Dakle cilindar čine svi oni nizovi koji na prvih n fiksiranih koordinata pri-
padaju Borelovom skupu B n ∈ BRn . Umesto osnove oblika B n ∈ BRn u (6.8)
dovoljno je posmatrati i osnove oblika B1 × B2 × · · · Bn , gde je Bi ∈ BR ili
Bi = (ai , bi ], i = 1, 2, . . . , n, s obzirom da svi oni generišu Borelovu σ-algebru
BRn .
Važi da familija cilindara oblika (6.8) čini algebru. Na osnovu Propozi-
cije 6.2 sledi
N∞ da je σ-algebra generisana familijom cilindara upravo σ-algebra
proizvoda i=1 BR . Takod̄e, na osnovu Propozicije 6.3 važi da se σ-algebra
generisana cilindrima poklapa sa BR∞ koja je generisana topologijom proizvoda
(ovo je posledica separabilnosti skupa R i metrizabilnosti prostora R∞ ).
Definicija 6.7. Cilindrični skupovi u RT su skupovi sledećeg oblika:
Jt1 ,t2 ,...,tn (B n ) = {x ∈ RT : (x(t1 ), x(t2 ), . . . , x(tn )) ∈ B n za neko B n ∈ BRn },

(6.9)
gde je n ∈ N. N
Dakle cilindar čine sve one funkcije T → R koje u fiksiranim tačkama t1 , . . . , tn

prolaze kroz Borelov skup B n . Slično kao i u slučaju prostora R∞ , može se
pokazati da familija skupova oblika (6.9) čini algebru. σ-algebru generisanu sa
algebrom cilindara oblika (6.9) označavaćemo sa BRT . (U opštem slučaju RT
nije metrizabilan, pa se Borelova σ-algebra generisana topologijom proizvoda
i Borelova σ-algebra generisana algebrom cilindara ne moraju poklapati, ali je
za praktičnu upotrebu lakše raditi sa algebrom cilindara.)
Dijagram 6.3: Cilindrični skup u RT sa osnovom B = (a1 , b1 ] × · · · × (an , bn ].
Dokazaćemo da se svi skupovi iz BRT mogu predstaviti preko nekog najviše

prebrojivog skupa tačaka iz T i nekog Borelovog skupa iz BR∞ .
Teorema 6.6. Svaki skup A ∈ BRT ima strukturu
A = {x ∈ RT : (x(t1 ), x(t2 ), x(t3 ), . . .) ∈ B} (6.10)
za najviše prebrojiv skup tačaka t1 , t2 , t3 , . . . ∈ T i neki skup B ∈ BR∞ .
Dokaz: Neka je E = {A ∈ BRT : A ima reprezentaciju oblika (6.10) }. Treba

pokazati da je E = BRT .
Pokažimo prvo da je E σ-algebra. Aksiome 1. i 2. se lako proveravaju pa
ćemo proveriti samo zatvorenost u odnosu na prebrojive unije.
Neka su A1 , A2 , . . . ∈ E i njima odgovarajući najviše prebrojivi indeksi
(1) (1) (1) (2) (2) (2)
T (1) = (t1 , t2 , t3 , . . .), T (2) = (t1 , t2 , t3 , . . .), . . . odnosno skupovi B1 , B2 , . . . ∈
BR∞ takvi da
(i) (i) (i)
Ai = {x ∈ RT : (x(t1 ), x(t2 ), x(t3 ), . . . , ) ∈ Bi }, i ∈ N.
S (k)
Tada možemo uzeti prebrojiv skup T (∞) = T za jedinstven sistem in-
k∈N
deksa takav da je Ai = {x ∈ RT : x(τ1 ), x(τ2 ), x(τ3 ), . . . , ) ∈ Bi } za τi ∈ T (∞)
i Bi ∈ BR∞ su svi iz isteSσ-algebre, i ∈ N. S
Odavde sledi da je Ai = {x ∈ RT : x(τ1 ), x(τ2 ), x(τ3 ), . . . , ) ∈ Bi },
S i∈N i∈N
i Bi ∈ BR∞ .
i∈N
Dakle sistem skupova E jeste σ-algebra na RT .

σ-algebra E sadrži sve cilindre oblika Jt1 ,t2 ,...,tn (B n ) (cilindri već imaju
reprezentaciju oblika (6.10) i to za konačan skup tačaka iz T ), a kako je naj-
manja takva σ-algebra BRT sledi BRT ⊆ E.
Obratno, posmatrajmo proizvoljan A ∈ E oblika (6.10). Ako fiksiramo
izbor (t1 , t2 , . . .), tada jasno sledi da je skup A element σ-algebre generisane
cilindrima Jt1 ,t2 ,...,tn (B n ). No, ta σ-algebra je upravo σ-algebra BRT . Dakle
važi E ⊆ BRT .
U naredna dva primera dajemo primer jednog Borelovog skupa i jednog

skupa koji nije Borelov u RT .
Primer 6.4. Skup A = {x : N → R | (∀n ∈ N) x(n) ≤ C} gde je C proizvoljna
konstanta, je Borelov u R∞ .
Zaista, neka je B n = [0, C] × · · · × [0, C] i posmatrajmo cilindre An = J (B n ).
Cilindar An čine svi oni nizovi koji su od prveTdo n-te koordinate ograničeni sa C,
a posle se proizvoljno ponašaju. Tada je A = An ∈ BR∞ jer je prebrojiv presek
n∈N
cilindara.
Primer 6.5. Skup A = {x : R → R | (∀t ∈ R) x(t) ≤ C} nije Borelov u RT .

Pretpostavimo suprotno, da A ∈ BRT . Tada prema Teoremi 6.6 sledi da postoji
najviše prebrojivo mnogo tačaka t1 , t2 , . . . ∈ T i B ∈ BR∞ tako da važi A = {x : R →
R | (x(t1 ), x(t2 ), . . .) ∈ B}.
Funkcija y(t) = C − 1 jeste ograničena sa C pa zato y(t) ∈ A odake sledi
(y(t1 ), y(t2 ), . . .) ∈ B. Definišimo sada funkciju

y(t), t ∈ {t1 , t2 , . . .}
z(t) =
C + 1, t ∈ / {t1 , t2 , . . .}
Tada je (z(t1 ), z(t2 ), . . .) = (y(t1 ), y(t2 ), . . .) ∈ B odakle dobijamo da je z(t) ∈ A. Ali
s druge strane, z(t) nije svuda ograničena sa C, pa zato z(t) ∈ / A. Kontradikcija.
Primetimo da skup A nije Borelov zato što je zavisi od ponašanja funkcije u
neprebrojivo mnogo tačaka.
Primer 6.6. Ako se umesto prostora RT ograničimo na njegov podprostor C[a, b]

koji čine neprekidne funkcije f : [a, b] → R, tada je metrika na C[a, b] definisana
sa d(f, g) = supx∈[a,b] |f (x) − g(x)|. Označimo sa B0 Borelovu σ-algebru definisanu
topologijom metrike d, a sa B Borelovu σ-algebru generisanu familijom cilindara (σ-
algebru proizvoda). Dokazaćemo da je B0 = B.
Zaista, cilindrični skup oblika A = {f ∈ C[a, b] : f (t0 ) < c} je otvoren skup u
metrici d, te su svi cilindri oblika {f ∈ C[a, b] : f (t1 ) < c, . . . , f (tn ) < c} ∈ B0 .
Odavde sledi da je B ⊆ B0 .
Obratno, za f ∈ C[a, b] definišimo otvorene lopte sa Lr (f ) = {g ∈ C[a, b] :
maxx∈[a,b] |f (x) − g(x)| < r}. Na osnovu neprekidnosti funkcija sledi da je
\
Lr (f ) = {g ∈ C[a, b] : |g(x) − f (x)| < r} ∈ B.
x∈[a,b]∩Q
Odavde sledi da je B0 ⊆ B.
Slično, ako posmatramo prostor funkcija C[0, ∞) sa metrikom
X∞
1
d(f, g) = n
min{1, sup |f (x) − g(x)|},
n=1
2 x∈[0,n]
dobijamo kompletan separabilan metrički prostor, pa je i u ovom slučaju Borelova σ-

algebra definisana topologijom metrike d ekvivalentna Borelovoj σ-algebri generisanoj
familijom cilindara.
Verovatnosna mera na R∞ i RT
Konstrukcija koju sada izlažemo će biti takva da će se verovatnosna mera na
beskonačno-dimenzionalnim prostorima dobiti produženjem mera sa konačno-
dimenzionalnih prostora Rn koje zadovoljavaju tzv. uslov saglasnosti (teorema
Kolmogorova).
Posmatrajmo cilindar oblika J (B n ) = {x ∈ R∞ : (x1 , x2 , . . . , xn ) ∈ B n },
za neko B n ∈ BRn . Pretpostavimo da je data mera P na (R∞ , BR∞ ) i definišimo
meru Pn na (Rn , BRn ) sa
Pn (B n ) = P (J (B n )), B n ∈ BRn , n = 1, 2, . . .
Tako dobijen niz mera Pn , n = 1, 2, . . . zadovoljava uslov saglasnosti :
Pn+1 (B n × R) = Pn (B n ), n ∈ N. (6.11)
Sledeća teorema (teorema Kolmogorova) daće obrat ovog tvrd̄enja. Na primer,

ako je P mera raspodele diskretnog stohastičkog procesa (niza slučajnih promenljivih)
X1 , X2 , . . ., tada Pn odgovara meri raspodele verovatnoće n-dimenzionalne slučajne
promenljive (X1 , X2 , . . . , Xn ). Teoremu Kolmogorova možemo interpretirati da
za proizvoljnu datu familiju konačnodimenzionalnih raspodela Pn koja zadovol-
java uslov saglasnosti postoji diskretan stohastički proces čije su to marginalne
raspodele.
Teorema 6.7. (Teorema Kolmogorova o produženju mera na R∞ .)

Neka su P1 , P2 , . . . verovatnosne mere na merljivim prostorima (R, BR ),
(R2 , BR2 ) ; . . . redom koje zadovoljavaju uslov saglasnosti (6.11). Tada postoji
jedinstvena verovatnosna mera P na (R∞ , BR∞ ) takva da važi P (J (B n )) =
Pn (B n ) za sve n ∈ N i sve B ∈ BRn .
Dokaz: Definišimo prvo funkciju P na cilindrima sa P (J (B n )) = Pn (B n ) za

proizvoljan cilindar J (B n ).
Pokažimo da je ova definicija korektna tj. da ne zavisi od izbora osnove
cilindra. Neka clindar ima dva oblika reprezentacije J (B n ) = J (B n+k ) gde je
B n+k = B n ×Rk . Koristeći uslov sagalsnosti dobijamo P (J (B n )) = Pn (B n ) =
Pn+1 (B n+1 ) = Pn+2 (B n+2 ) = · · · = Pn+k (B n+k ) = P (J (B n+k )).
Skup svih cilindara čini algebru. Označimo je sa AR∞ , i uvedimo novu

oznaku za cilindre: B̂ n = J (B n ).
Dokažimo sada da je P konačno aditivna na algebri AR∞ . Neka su
B̂1 , B̂2 , . . . , B̂k disjunktni cilindri iz algebre AR∞ . Kako ovih cilindara ima
konačno mnogo, možemo uzeti da je n maksimalna dimenzija osnove pa sve
cilindre posmatrati kao B̂i = J (Bin ) gde su Bin ∈ BRn za sve i = 1, 2, . . . , k.
Kako su cilindri disjunktni, to i njihove osnove Bin moraju biti disjunktne.
Dakle,
[
k [
k [
k [
k
P( B̂i ) = P ( J (Bin )) = P (J ( Bin )) = Pn ( Bin )
i=1 i=1 i=1 i=1
X
k X
k X
k
= Pn (Bin ) = P (J (Bin )) = P (B̂i ).
i=1 i=1 i=1
Time je dokazana konačna aditivnost.

Dokažimo sada da je P neprekidna u nuli (Zadatak 2.3). Tada će slediti
i σ-aditivnost na algebri AR∞ , tj. P je verovatnosna mera na algebri, pa se
ona na jedinstven način proširuje na σ-algebru BR∞ .
Neka je {B̂n }n∈N niz cilindara takav da je B̂1 ⊇ B̂2 ⊇ B̂3 ⊇ . . . →
T
∞
B̂n = ∅. Treba pokazati da tada P (B̂n ) → 0.
n=1
Pretpostavimo suprotno da je lim P (B̂n ) = δ > 0. Ne umanjujući opštost
n→∞
možemo pretpostaviti da su svi cilindri iz datog niza oblika
B̂n = {x ∈ R∞ : (x1 , x2 , . . . , xn ) ∈ Bn }, Bn ∈ BRn .
(Odnos B̂n ⊇ B̂n+1 gde je Bn ∈ BRn i Bn+1 ∈ BRn+1 je samo naizgled paradok-
salan ali je sasvim razumljiv ako uočimo da je Bn × R ⊇ Bn+1 .)
Za svaki skup Bn ∈ BRn i za dato δ > 0 postoji kompaktan skup An ∈
BRn , An ⊆ Bn takav da važi
δ
Pn (Bn \An ) ≤ .
2n+1
Formirajmo sada cilindre Ân = {x ∈ R∞ : (x1 , x2 , . . . , xn ) ∈ An }. Tada

važi
δ
P (B̂n \Ân ) = Pn (Bn \An ) ≤ .
2n+1
T
n
Neka je Ĉn = Âk odnosno Ĉn = {x ∈ R∞ : (x1 , x2 , . . . , xn ) ∈ Cn }
k=1
T
n
gde je Cn = Ak . Tada koristeći konačnu subaditivnost dobijamo
k=1
\
n [
n
P (B̂n \Ĉn ) = P (B̂n \ Âk ) = P ( (B̂n \Âk ))
k=1 k=1
X
n X
n
δ
≤ P (B̂n \Âk ) ≤ P (B̂k \Âk ) ≤
2
k=1 k=1
odnosno P (B̂n ) − P (Ĉn ) ≤ δ

2 odakle graničnim procesom dobijamo
δ
lim P (Ĉn ) ≥ . (6.12)
n→∞ 2
T
Dokazaćemo da je ovo u kontradikciji sa B̂n = ∅. Iz (6.12) sledi da je svaki
n∈N
(n) (n)
skup Ĉn neprazan, pa možemo iz njega birati tačku x̂(n) = (x1 , x2 , . . . ) za
(n) (n) (n)
koju je (x1 , x2 , . . . , xn ) ∈ Cn . To uradimo za svako n ≥ 1. Primetimo još
da je svaki skup Cn kompaktan, jer je dobijen presekom kompaktnih skupova.
Sada imamo
(1)
(x1 ) ∈ C1
(2) (2)
(x1 , x2 ) ∈ C2 ⊆ C1
(3) (3) (3)
(x1 , x2 , x3 ) ∈ C3 ⊆ C2 ⊆ C1
..
.
(n)
Posmatrajmo sada niz prvih koordinata: niz {x1 }n je niz u C1 koji je
kompaktan, pa zato ima konvergentan podniz
(n )
x1 1 → x01 ∈ C1 .
(n ) (n )
Dalje, posmatramo niz ured̄enih parova {(x1 1 , x2 1 )}n1 koji je sada niz
u kompaktnom skupu C2 pa sledi da postoji podniz niza {n1 } tako da je
(n ) (n )
(x1 2 , x2 2 ) → (x01 , x02 ) ∈ C2
Itd. postoji podniz {nk } tako da je
(n ) (n ) (n )
(x1 k , x2 k , . . . , xk k ) → (x01 , x02 , . . . , x0k ) ∈ Ck .
Sada napravimo dijagonalni podniz uzimajući iz niza {nk } k-ti član -
(m )
označimo ga sa mk . Tada xi k → x0i za mk → ∞ i sve i ∈ N.
, x02 , . . . ) ∈ Ĉn ⊆ B̂n za sve n ∈ N.
Pri tome je (x01T
Sledi da je B̂n 6= ∅ što je u kontradikciji sa polaznom pretpostavkom.
n∈N

Napomena. U dokazu smo koristili svojstvo realne prave topološkog karak-

tera da se za proizvoljan skup iz BRn može naći kompaktan podskup čija je
verovatnosna mera ”dovoljno blizu” mere polaznog skupa (regularnost iznutra).
Ovo svojstvo važi i u svakom kompletnom separabilnom metričkom prostoru

sa σ-algebrom koju generišu otvorene lopte. Teorema Kolmogorova važi i na
takvim prostorima.
Posmatrajmo neured̄enu n-torku indeksa τ = [t1 , t2 , . . . , tn ] gde su ti ∈ T i

neka je Pτ mera na (Rτ , BRτ ) gde je Rτ = Rt1 × Rt2 × · · · × Rtn .
Definicija 6.8. Kažemo da familija mera {Pτ } zadovoljava uslov saglasnosti

(τ prolazi kroz skup svih konačnih izbora neured̄enih n-torki iz T ) ako za
proizvoljnu funkciju x : T → R, za svaka dva izbora τ = [t1 , t2 , . . . , tn ] i
σ = [s1 , s2 , . . . , sk ] takva da je σ ⊆ τ i za proizvoljno B ∈ BRσ važi
Pσ {(x(s1 ), x(s2 ), . . . , x(sk )) : (x(s1 ), x(s2 ), . . . , x(sk )) ∈ B} =

Pτ {(x(t1 ), x(t2 ), . . . , x(tn )) : (x(s1 ), x(s2 ), . . . , x(sk )) ∈ B}.
(6.13)
Teorema 6.8. (Teorema Kolmogorova o produženju mera na RT .)

Neka je {Pτ } familija saglasnih verovatnosnih mera na (Rτ , BRτ ). Tada postoji
jedinstvena mera P na (RT , BRT ) takva da je
P {x ∈ RT : (x(t1 ), x(t2 ), . . . , x(tn )) ∈ B} = P[t1 ,t2 ,...,tn ] (B) (6.14)
za sve izbore τ = [t1 , t2 , . . . , tn ] ⊆ T i B ∈ BRτ .
Dokaz: Prema Teoremi 6.6 za svaki Borelov skup B ∈ BRT postoji najviše
prebrojiv skup S = {s1 , s2 , . . .} ⊆ T takav da je B ∈ BRS . Definišimo
P (B) = PS (B), (6.15)
gde je PS mera na prostoru nizova (RS , BRS ) čiju egzistenciju garantuje

teorema Kolmogorova o produženju mere na RS . Pokažimo da je ova definicija
korektna.
Neka za skup B postoje prebrojivi skupovi indeksa S1 i S2 takvi da je
B ∈ BRS1 i B ∈ BRS2 . Treba pokazati da je PS1 (B) = PS2 (B). Iz S1 ⊆ S1 ∪S2
sledi BRS1 ⊆ BRS1 ∪S2 , a iz B ∈ BRS1 i B ∈ BRS2 sledi B ∈ BRS1 ∪S2 .
Posmatrajmo sada R∞ -cilindre
B̂ k = {x ∈ RS1 : (x (s1 ) , x (s2 ) , . . . , x (sk )) ∈ Ck },

gde je Ck ∈ BRk . Na cilindrima ovog tipa se PS1 i PS1 ∪S2 poklapaju po

uslovu saglasnosti. Naime,
PS1 (B̂ k ) = P[s1 ,s2 ,...,sk ] (Ck )
= P[s1 ,s2 ,...,sk ] {(x (s1 ) , x (s2 ) , . . . , x (sk )) : (x (s1 ) , x (s2 ) , . . . , x (sk )) ∈ Ck }
= P[s1 ,s2 ,...,sk ,t1 ,t2 ,...,tm ] {(x (s1 ) , x (s2 ) , . . . , x (sk ) , x(t1 ), x (t2 ) , . . . , x (tm )) :
(x (s1 ) , x (s2 ) , . . . , x (sk )) ∈ Ck }
= PS1 ∪S2 (B̂ k+m )
= PS1 ∪S2 ({x ∈ RS1 ∪S2 : (x (s1 ) , x (s2 ) , . . . , x (sk ) , x(t1 ), x (t2 ) , . . . , x (tm )) ∈ Ck })
= PS1 ∪S2 (B̂ k ).
Kako se PS1 i PS1 ∪S2 poklapaju na cilindrima, to iz teoreme 6.7 (jedinstvenost)
sledi da se PS1 i PS1 ∪S2 poklapaju na čitavoj σ-algebri BRS . Dakle, PS1 ≡
PS1 ∪S2 ≡ PS2 .
Jasno je i da P zadovoljava traženi uslov (6.14) što sledi direktno iz (6.15)
za specijalan slučaj kada je skup S konačan.
Ostaje još samo da se proveri da je P i σ-aditivna na BRT . Neka je Bn ,
n ∈ N, disjunktan niz skupova iz BRT . Znamo da za svako Bn postojiSskup
Sn , Card(Sn ) ≤ ℵ0 takav da je Bn ∈ BRSn . Formirajmo skup S = Sn .
n∈N
S je Card(S) ≤ ℵ0 i važi da je Bn ∈ BRS za svako n ∈ N. Sledi da je i

Tada
Bn ∈ BRS . Kako PS jeste mera, dobijamo da je
n∈N
[ [ X X
P( Bn ) = PS ( Bn ) = PS (Bn ) = P (Bn ).
Time je teorema dokazana.
Napomena. Svaka neured̄ena n-torka [t1 , t2 , . . . , tn ] odred̄uje n! ured̄enih

n-torki. Stoga, ako ako se umesto neured̄enih n-torki posmatraju ured̄ene n-
torke, tada se pored uslova saglasnosti zahteva i dodatni uslov, tzv. uslov
simetričnosti : za proizvoljnu ured̄enu n-torku (t1 , t2 , . . . , tn ), treba da važi
P(t1 ,...,tn ) (At1 × · · · × Atn ) = P(ti1 ,...,tin ) (Ati1 × · · · × Atin )
gde je (i1 , . . . , in ) proizvoljna permutacija brojeva (1, . . . , n), i Ati ∈ BR , i ∈ N.
6.6 Zadaci
Zadatak 6.1. Neka su (Xi , Mi , µi ), i = 1, 2, 3, prostori sa σ-konačnim merama.
N3
Dokazati da je i=1 Mi = (M1 ⊗ M2 ) ⊗ M3 i µ1 × µ2 × µ3 = (µ1 × µ2 ) × µ3 .
N3
Rešenje: σ-algebra i=1 Mi je generisana pravougaonicima E1 × E2 × E3 ,
gde Ei ∈ Mi , i = 1, 2, 3, dok je σ-algebra (M1 ⊗ M2 ) ⊗ M3 generisana
6.6 Zadaci 147
pravouganicima oblika A × E3 , A ∈ M1 ⊗ M2 , E3 ∈ M3 . Kako je M1 ⊗ M2

generisana skupovima oblika A = E1 × E2 . Ei ∈ Mi , i = 1, 2, sledi da
se familija generatora za ove dve σ-algebre poklapa, a to znači da se i σ-
algebre poklapaju. Slično, dovoljno je dokazati i da se mere poklapaju na
generatornim skupovima (pravougaonicima). Važi µ1 ×µ2 ×µ3 (E1 ×E2 ×E3 ) =
µ1 (E1 )µ2 (E2 )µ3 (E3 ) = (µ1 (E1 )µ2 (E2 ))µ3 (E3 ).
Zadatak 6.2. Neka je (R2 , LR2 , m) prostor Lebegove mere i N ∈ LR2 takav
da je m(N ) = 0. Tada Nx ∈ LR za s.s. x ∈ R i m(Nx ) = 0.
Rešenje: Iz uslova zadatka sledi da postoje A, B ∈ BR2 takvi da je A ⊆ N ⊆ B

i da je m(A) = m(B) = 0. Na osnovu Propozicije 6.5 sledi da je Ax , Bx ∈ BR
za sve x ∈ R. Kako je na osnovu teoreme Tonelija
Z
0 = m(A) = m(Ax ) dm(x),
R
sledi da je m(Ax ) = 0 za s.s. x ∈ R. Slično, m(Bx ) = 0 za s.s. x ∈ R.

Sada imamo Ax ⊆ Nx ⊆ Bx , Ax , Bx ∈ BR , m(Ax ) = m(Bx ) = 0, odakle sledi
Nx ∈ LR i m(Nx ) = 0 za s.s. x ∈ R.
Zadatak 6.3. Neka je (R2 , LR2 , m) prostor Lebegove mere i E ∈ LR2 . Dokazati
da je tada Ex = {y ∈ R : (x, y) ∈ E} ∈ LR za s.s. x ∈ R i da je
E y = {x ∈ R : (x, y) ∈ E} ∈ LR za s.s. y ∈ R.
Napomena. Uporedimo sa Propozicijom 6.5 koja bi garantovala da za
E ∈ BR2 važi Ex , E y ∈ BR za sve x, y ∈ R. Med̄utim ovde imamo posla sa
Lebegovom (kompletnom) σ-algebrom, pa tvrd̄enje važi samo u smislu skoro
svakog x, y ∈ R (videti i Primer 6.2).
Rešenje: Neka je E ∈ LR2 . Tada se E može zapisati u obliku

S∞E = H ∪ N ,
gde je N ∈ LR2 , m(N ) = 0 i H ⊆ R2 je Fσ -skup tj. F = j=1 Zj gde su
Zj zatvoreni skupovi. Odavde sledi H ∈ BR2 = BR ⊗ BR , pa je na osnovu
Propozicije 6.5 Hx ∈ BR za sve x ∈ R. Važi da je
Ex = (H ∪ N )x = Hx ∪ Nx .
Označimo sa S = {x ∈ R : Nx ∈ / BR }. Na osnovu Zadatka 6.2 sledi da je

S ∈ LR i m(S) = 0, što pokazuje da je Ex ∈ L za s.s. x ∈ R. Slično se
pokazuje i za E y .
Zadatak 6.4. Dati primer merljive funkcije f definisane nad R2 tako da su

fx i f y merljive za s.s. x, y ∈ R ali ne i za sve x, y ∈ R.
Rešenje: Neka je (R2 , LR2 , m) prostor Lebegove mere, V Vitalijev nemerljiv

skup i f : R2 → R data sa

 κV (y), x = 0
f (x, y) = κV (x), y = 0 .

0, x 6= 0, y 6= 0
Za proizvoljan otvoren skup B ⊆ R je tada



 ∅, 0, 1 ∈
/B

−1 R2 , 0, 1 ∈ B
f (B) = ,

 V × {0} ∪ {0} × V, 1 ∈ B, 0 ∈/ B,

(V × {0} ∪ {0} × V )c , 1∈ / B, 0 ∈ B
pa kako su svi ovi skupovi Lebeg-merljivi u R2 , sledi da je funkcija f merljiva.

Ali,
κV (y), x = 0
fx (y) = ,
0, x ∈ R \ {0}
odakle sledi da je fx merljiva za x ∈ R \ {0}, dok je za x = 0 funkcija fx
nemerljiva. Slično će važiti i za odsečak f y .
Zadatak 6.5. Neka je X = Y = [0, 1] i m Lebegova mera nad [0, 1]. Date su
funkcije 1
f (x, y) = x2 , 0<y<x<1
,
0, 0<x<y<1
1
g(x, y) = x2 , 0<y<x<1
.
− y12 , 0<x<y<1
a) Dokazati da f ∈
/ L1 ([0, 1] × [0, 1]; m).
b) Dokazati da za funkciju g ne važi teorema Fubinija.
R
Rešenje: a) Dokazaćemo da je [0,1]×[0,1] f dm = ∞. Konstruisaćemo rastući
nizR jednostavnih merljivih funkcija sn , n ∈R N, takav
R da sn % f , n → ∞, i da
je [0,1]×[0,1] sn dm = ∞, pa će na osnovu sn ≤ f slediti tvrd̄enje.
Neka je
sn (x, y) := n, ako f (x, y) ∈ [n, n + 1).
i
Označimo da je An = {(x, y) ∈ [0, 1] × [0, 1] : x > y, x ∈ √n+1
1
, √1n }. Jasno,

m(An ) = 12 √1n − √n+1 1
. Sada je
Z ∞ ∞ √ √ ∞
X X 1 n+1− n X 1
sn dm = n · m(An ) = n· · p ∼ √ = ∞.
[0,1]×[0,1] n=1 n=1
2 n(n + 1) n=1
n
6.6 Zadaci 149
Dakle, sn ∈ / L1 , pa kako je f ≥ sn , sledi da ni f ∈ / L1 . R

b) Važi da je g+ = f gde je f funkcija iz zadatka a) pa je [0,1]×[0,1] g+ dm =
R R
∞, i analogno [0,1]×[0,1] g− dm = ∞. Dakle, [0,1]×[0,1] g dm nije definisan, pa
je narušen uslov g ∈ L1 iz teoreme Fubinija.
Iterirani integrali postoje ali su različiti:
Z Z ! Z 1 Z y Z 1
1 1
g(x, y) dm(x) dm(y) = − 2 dx + 2
dx dy = −1,
[0,1] [0,1] 0 0 y y x
Z Z !
g(x, y) dm(y) dm(x) = 1.
[0,1] [0,1]
(Koristili smo činjenicu da se Lebegov integral i Rimanov integral poklapaju

ako je funkcija Riman-integrabilna, što ćemo videti već u Glavi 7.)
Zadatak 6.6. (Integral kao površina ispod grafika funkcije.) Neka je

f : R → [0, ∞] merljiva nenegativna funkcija nad (R, BR , m). Neka je
Af = {(x, y) ∈ R2 : 0 ≤ y < f (x)}
skup tačaka izmed̄u grafika funkcije i x-ose. Dokazati da je skup Af merljiv u

odnosu na (R2 , BR2 , m) i da je
Z
m(Af ) = f (x) dm(x).
R
P∞
Rešenje: Neka je sn = k=1 ck;n κAk;n rastući niz stepenastih funkcija takvih
da sn % f , n → ∞. Definišimo pravougaonike
Rk;n = Ak;n × [0, ck;n ], n ∈ N, k ∈ N.

S∞ S∞
Tada je Af = n=1 R k=1 Rk;nP , pa je jasno Af ∈ BRP 2.
∞ ∞
Pri tome važi R sn dm = k=1 ck;n m(Ak;n ) = k=1 m(Rk;n ).
Posmatrajmo y-odsečak (Af )x = [0, f (x)). Tada je m((Af )x ) = f (x), pa je
na osnovu Teoreme 6.2
Z Z
m(Af ) = m((Af )x ) dm(x) = f (x) dm(x).
R R
Napomena. Prethodni zadatak se lako može uopštiti na proizvoljan pros-

tor sa merom. Neka je (X, M, µ) prostor sa σ-konačnom merom µ i f : X →
[0, ∞] merljiva funkcija. Neka je Af = {(x, y) ∈ X × [0, ∞] : 0R ≤ y < f (x)}.
Tada je Af merljivo u odnosu na M ⊗ BR i važi µ × m(Af ) = X f dµ.
Zadatak 6.7. Neka je X = Y = [0, 1] sa Borelovom σ-algebrom. Na prostoru

X posmatramo Lebegovu meru m, a na prostoru Y posmatramo meru prebra-
janja ν (podsetimo se, mera prebrajanja nije σ-konačna). Neka je D dijagonala
skupa data sa
D = {(x, y) ∈ [0, 1] × [0, 1] : x = y}.
Dokazati da je D merljiv skup u X × Y ali da
Z Z
ν(Dx ) dm(x) 6= m(Dy ) dν(y).
[0,1] [0,1]
Napomena. Ovaj zadatak pokazuje da Teorema 6.2 ne mora da važi ako

mere nisu σ-konačne, kao da ni mera proizvoda π u Teoremi 6.1 nije jedinstveno
odred̄ena ako mere nisu σ-konačne.

Rešenje: Neka je Ik = k−1 k
n , n , k = 1, 2, . . . , n, i posmatrajmo kvadrate
Ik × Ik . Neka je An = I1 × I1 ∪ I2 × I2 ∪ · · · ∪ In × In , n ∈ N. Tada je
An ⊇ An+1 , n ∈ N, i
\
D= An ,
n∈N
pa je jasno D ∈ BR2 .
Neka je Bn = J1 × J1 ∪ J2 × J2 ∪ · · · ∪ Jn × Jn proizvoljan pravougaoni
pokrivač za dijagonalu D. Postoji barem jedan Jj , jP= 1, 2, . . . , n, takav da
n
je Card(Jj ) = ∞, te i ν(Jj ) = ∞, pa je π(Bn ) = k=1 m(Jk )ν(Jk ) = ∞.
Tada je spoljna mera π ∗ (D) koja je infimum od prethodnih zbirova po svim
prekrivačima takod̄e beskonačna. Kako je D merljiv skup, sledi da je π(D) =
π ∗ (D) = ∞.
Dijagram 6.4: Dijagonala kvadrata u R2 sa neodred̄enom merom - Zadatak 6.7.
Med̄utim, ako Rbi smo primenili Teoremu

R 6.2, tada bi mera π bila definisana
izrazom π(D) = [0,1] ν(Dx ) dm(x) = [0,1] m(Dy ) dν(y), ali videćemo da i
6.6 Zadaci 151
ovde dobijamo različite rezultate, što ukazuje na činjenicu da mera proizvoda

π nije jednoznačno odred̄ena.
Važi:
Dx = {y}; ν(Dx ) = 1,
Dy = {x}; m(Dy ) = 0.
Dakle, Z Z
ν(Dx ) dm(x) = 1 · dm = 1,
[0,1] [0,1]
Z Z
m(Dy ) dν(y) = 0 · dν = 0.
[0,1] [0,1]
Zadatak 6.8. (Konvolucija.) Dat je prostor mere (R, BR , m) i merljiv skup

E ∈ BR .
a) Definišimo
α(E) = {(x, y) ∈ R2 : x · y ∈ E},

β(E) = {(x, y) ∈ R2 : x − y ∈ E}.
Dokazati da je α(E), β(E) ∈ BR2 .
b) Neka je f : R → R merljiva funkcija. Dokazati da je F : R2 → R data

sa F (x, y) = f (x − y) merljiva.
c) Neka je g1 : X → R merljiva funkcija nad prostorom (X, M, µ) i neka

je g2 : Y → R merljiva funkcija nad prostorom (Y, N , ν). Neka je h :
X × Y → R data sa h(x, y) = g1 (x)g2 (y). Dokazati da je h merljiva
funkcija u odnosu na M ⊗ N .
d) Neka su f1 : R → R i f2 : R → R merljive Lebeg-integrabilne funkcije.

Definišimo konvoluciju k = f1 ∗ f2 kao preslikavanje k : R → R dato sa
Z
k(x) = f1 (x − y)f2 (y) dm(y). (6.16)
R
Dokazati da je k(x) konačno za skoro svako x ∈ R i da važi

Z Z Z
|k| dm ≤ |f1 | dm · |f2 | dm.
R R R
Rešenje: a) Funkcija proizvoda p : R2 → R, p(x, y) = x · y je neprekidna, pa

i merljiva. Dakle, α(E) = p−1 (E) ∈ BR2 . Slično, funkcija razlike r : R2 → R,
r(x, y) = x − y je neprekidna, dakle merljiva, pa je β(E) = r−1 (E) ∈ BR2 .
b) Neka je B ∈ BR . Tada je
F −1 (B) = {(x, y) ∈ R2 : f (x − y) ∈ B} = {(x, y) ∈ R2 : x − y ∈ f −1 (B)},
i kako je f merljiva funkcija tj. f −1 (B) ∈ BR , na osnovu zadatka a) sledi da je
F −1 (B) = β(f −1 (B)) tj. F −1 (B) ∈ BR2 .
c) Neka su πj : R2 → R, j = 1, 2, projekcije date sa π1 (x, y) = x i
π2 (x, y) = y. To su neprekidne, merljive funkcije. Neka je p funkcija proizvoda
definisana kao pod a). Sledi da su g1 , g2 , π1−1 , π2−1 , p merljiva preslikavanja, pa
kako je h njihova kompozicija, sledi da je i h(x, y) = p(g1 (x), g2 (x)) merljivo
preslikavanje.
d) Neka su f1 , f2 ∈ L1 (m). Na osnovu zadatka b) sledi da je f1 (x − ·)
merljiva funkcija, pa na osnovu zadatka c) sledi da je i f1 (x − ·)f2 (·) merljiva
funkcija. Dokažimo da je f1 (x − ·)f2 (·) ∈ L1 (m).
Na osnovu smene u Lebegovom integralu (videti Teoremu 7.3) važi:
Z Z
|f (x − y)| dm(x) = |f (x)| dm(x). (6.17)
R R
Na osnovu teoreme Tonelija, relacije (6.17) i činjenice f1 , f2 ∈ L1 (m) dobijamo

Z Z Z

|k(x)| dm(x) =
f1 (x − y)f2 (y) dm(y) dm(x)
R
Z Z
R R
≤ |f1 (x − y)| · |f2 (y)| dm(y) dm(x)

Z R R
Z
≤ |f1 (x)| dm(x) · |f2 (y)| dm(y) < ∞.
R R
Dakle, k ∈ L (m). Na osnovu Zadatka 4.6 a) sledi da je k skoro svuda

1
konačno.
Zadatak 6.9. Dokazati da familija cilindara oblika (6.8) čini algebru.
Rešenje: 1. R∞ ∈ J (B n ) za izbor osnove cilindra B n = Rn .

2. Ako je J (B n ) = {x ∈ R∞ : (x1 , x2 , . . . , xn ) ∈ B n } za neko B n ∈ BRn
tada je (J (B n ))c = {x ∈ R∞ : (x1 , x2 , . . . , xn ) ∈ (B n )c }, što je ponovo
cilindar sa osnovom (B n )c ∈ BRn .
3. Neka su dati cilindri J (An ) = {x ∈ R∞ : (x1, . . . , xn ) ∈ An } i J (B m ) =
{x ∈ R∞ : (x1, . . . , xm ) ∈ B m } gde su An ∈ BRn i B m ∈ BRm . Pretpostavimo
da je n < m. Kako je J (An ) = J (An × Rm−n ) to dobijamo za uniju cilindara
da važi
J (An ) ∪ J (B m ) = {x ∈ R∞ : (x1, . . . , xn ) ∈ An } ∪ {x ∈ R∞ : (x1, . . . , xm ) ∈ B m }
= {x ∈ R∞ : (x1, . . . , xm ) ∈ An × Rm−n ∪ B m }
6.6 Zadaci 153
i An × Rm−n ∪ B m ∈ BRm .
Dakle time je dokazano da je unija cilindara ponovo cilindar i to sa osnovom
koja je unija osnova polaznih cilindara. Iz relacija A ∩ B = (Ac ∪ B c )c i
A \ B = A ∩ B c sada sledi da je i presek cilindara cilindar sa presekom osnova,
i da je osnova razlike cilindara razlika osnova cilindara.
Zadatak 6.10. Neka je B̃ Nσ-algebra na R∞ generisana algebrom cilindara

∞
oblika (6.8). Tada je B̃ = i=1 BR .
Rešenje: Jasno je da iz xN∈ J (B n ) sledi xi ∈ BN

i , Bi ∈ BR za i = 1, 2, . . . , n,
∞ ∞
i xi ∈ R za i > n, pa x ∈ i=1 BR . Dakle i B̃ ⊆ i=1 BR .
∞
Obratno,
T∞ ako je x ∈ R takvo da je xi ∈ Bi za neke Bi ∈ BR , i ∈ N, tada
x ∈ n=1 J (B n ), gde su B n = B1 × · · · × Bn , n ∈ N, pa sledi da je x ∈ B̃.
N∞
Odavde sledi i=1 BR ⊆ B̃.
Glava 7
Odnos Rimanovog i
Lebegovog integrala
7.1 Odnos Rimanovog i Lebegovog integrala

U ovom odeljku posmatramo skup R sa Lebegovom σ−algebrom L i Lebe-
govom merom m. Ako je f : [a, b] → R ograničena
R (sa A >R 0) merljiva funkcija,
ona je i Lebeg–integrabilna, što sledi iz [a,b] |f |dm ≤ A [a,b] dm = A(b − a).
Pokazaćemo da ako je f realna ograničena funkcija na [a, b] i ako je Riman–
integrabilna, onda je ona merljiva i Lebeg–integrabilna na [a, b].
Teorema 7.1. Neka je f ograničena realna funkcija na [a, b].

7.1 Odnos Rimanovog i Lebegovog integrala 155
1) Ako je f Riman integrabilna, tada je f Lebeg integrabilna i važi
Zb Z
f (x)dx = f dm.
a [a,b]
2) Funkcija f je Riman integrabilna, ako i samo ako je skup prekida funkcije

f mere 0.
Dokaz: Neka je P (n) podela intervala [a, b] data sa:
x0 = a < x1 < ...xn = b, ∆xk = xk − xk−1 , k = 1, ..., n,
mk = inf{f (x); x ∈ [xk−1 , xk ]}, Mk = sup{f (x); x ∈ [xk−1 , xk ]},

X
n X
n
gP (n) = mk κ[xk−1 ,xk ] , GP (n) = Mk κ[xk−1 ,xk ] ,
k=1 k=1
X
n X
n
sP (n) = mk (xk − xk−1 ), SP (n) = Mk (xk − xk−1 ).
k=1 k=1
Neka se podele P (n) profinjuju kad n ∈ N, raste. Sledi
gP (n) ≤ gP (n+1) ≤ f ≤ GP (n+1) ≤ GP (n) , n ∈ N. (7.1)
Neka je
lim gP (n) (x) = g(x), lim GP (n) (x) = G(x), x ∈ [a, b].
n→∞ n→∞
Navedeni limesi postoje na osnovu (7.1) Jasno, g i G su merljive i važi

g ≤ f ≤ G. Koristićemo sledeće jednostavne jednakosti:
Zb Z
sP (n) = gP (n) (x)dx = gP (n) dm, (7.2)
a [a,b]
Zb Z
SP (n) = GP (n) (x)dx = GP (n) dm. (7.3)
[a,b]
a
Iz (7.1), na osnovu Lebegove teoreme o dominantnoj konvergenciji sledi

Z Z Z Z
gP (n) dm → gdm, GP (n) dm → Gdm.
[a,b] [a,b] [a,b] [a,b]
156 Odnos Rimanovog i Lebegovog integrala
Kako je f Riman integrabilna, na osnovu (7.2) i (7.3) sledi

Zb Z Z
f (x)dx = gdm = Gdm.
a [a,b] [a,b]
R
Kako je g ≤ G, i [a,b] (G − g)dm = 0, na osnovu Teoreme 5.4 sledi G = g (s.s.).
Iz (7.1) sledi G = f (s.s.).
2) Neka je f Riman integrabilna.
Ako je f Riman integrabilna, na osnovu (7.1) važi G = g(s.s.) pa je f =
G = g(s.s.).
Funkcija f je neprekidna u tački t ∈ [a, b] ako i samo ako je g(t) = G(t)
(videti Zadatak 7.2). Kako je G − g = 0 (s.s.) sledi da je skup prekida funkcije
f mere 0.
Obrnuto, neka je g = G = f (s.s.). Kako su g i G merljive, f s.s. jednaka
sa njima i mera m kompletna, sledi da je i f merljiva funkcija.
Sada iz g = G(s.s.) sledi
Z Z
gdm = Gdm
[a,b] [a,b]
Rb R
te je Rimanov integral f (x)dx definisan i jednak je sa gdm .
a [a,b]
Primer 7.1. Neka je f = κ(0,1)∩Q . Ovo je primer funkcije koja je Lebeg-integrabilna,

ali nije Riman-integrabilna,
R jer je svaka tačka iz (0, 1) tačka prekida. Lebegov inte-
gral je jednak sa (0,1) f dm = 1 · m(Q ∩ (0, 1)) + 0 · m(Qc ∩ (0, 1)) = 0, jer je skup
racionalnih brojeva mere nula.
Primer 7.2. Neka je f (x) = sinx x . Tada je nesvojstveni Rimanov integral konver-
gentan i važi Z ∞ Z b
sin x sin x π
dx = lim dx = ,
x b→∞ 0 x 2
R 0
ali Lebegov integral [0,∞) f dm ne postoji jer je
Z ∞
sin x
| | dx = ∞.
0 x
Zaista, za proizvoljno M ∈ N važi
Z M Z
X X M Z
(M +1)π
sin x (k+1)π
| sin x| π
| sin (t + kπ)|
| |dx = dx = dt
π x kπ x 0 t + kπ
k=1 k=1
M Z
X X Z
2X 1
π M π M
sin t 1
= dt ≥ sin t dt = ,
0 t + kπ (k + 1)π 0 π k+1
k=1 k=1 k=1
7.1 Odnos Rimanovog i Lebegovog integrala 157
R∞ P
pa je i 0 | sinx x |dx ≥ π2 ∞ k=1 k+1 = ∞.
1
S
Takod̄e, možemo videti i daS je f+ = f · κP , gde je P = m∈N,k=2m [kπ, (k + 1)π],
i f− = f · κN , gde je N = m∈N,k=2m−1 [kπ, (k + 1)π]. Sličnim rezonovanjem
R∞ P∞ R (k+1)π sin x
kao i malopre dobijamo da je 0 f+ (x) dx = dx = ∞ i
R∞ m=1,k=2m kπ x
0
f − (x) dx = ∞, pa integral nije definisan ni u proširenom smislu.
P∞ (−1)n
Primer 7.3. Neka je f (x) = n=0 n+1 κ[n,n+1) (x). Tada nesvojstveni Rimanov
R∞ P∞ (−1)n
integral postoji jer je −∞ f (x) dx = < ∞, ali f ∈ / L1 (m) jer je
R P∞ n=0 n+1
|f | dm = n=0 n+1 = ∞. To
1
smo mogli zaključiti i na osnovu činjenice da je
RR P∞ R P∞ R
f dm = 1
= ∞, f
R −
dm = k=0 2k+2 = ∞, te izraz R f dm =
1
RR +
R k=0 2k+1
f dm − R f− dm nije definisan.
R +
Prethodni primeri ukazuju

R na apsolutnu prirodu Lebegovog integrala tj.
f ∈ L1 (m) ako i samo ako R |f | dm < ∞. Naredna teorema pokazuje da ako je
neka merljiva funkcija nenegativna i postoji njen Rimanov nesvojstveni integral,
tada postoji i Lebegov nesvojstveni integral i oni su med̄usobno jednaki.
Teorema 7.2. Neka je f : RR → [0, ∞) merljiva funkcija za koju postoji Ri-

∞
manov nesvojstveni integral −∞ f (x) dx < ∞. Tada postoji i Lebegov integral
R
f dm i važi
R Z Z ∞
f dm = f (x) dx.
R −∞
Dokaz: Posmatrajmo niz funkcija fn = f · κ[−n.n] , n ∈ N. To je rastući niz

merljivih funkcija za koji važi fn % f , n → ∞.
Na ograničenom intervalu [−n, n] se Rimanov i Lebegov integral poklapaju
na osnovu Teoreme 7.1 pa je
Z n Z n Z Z
f (x) dx = fn (x) dx = fn dm = f dm. (7.4)
−n −n [−n,n] [−n,n]
Na osnovu uslova zadatka sledi da postoji granična vrednost

Z n Z ∞
lim f (x) dx = f (x) dx < ∞. (7.5)
n→∞ −n −∞
Na osnovu Lebegove teoreme o monotonoj konvergenciji sledi da je

Z Z Z
lim fn dm = lim fn dm = f dm. (7.6)
n→∞ R R n→∞ R
R R∞
Iz (7.4), (7.5) i (7.6) sledi da je f ∈ L1 (m) i da važi R
f dm = −∞
f (x) dx.

Dijagram 7.1: Levo: konstrukcija Rimanovog integrala. Desno: konstrukcija Lebegovog

integrala.
Napomena: Uporedimo konstrukciju Rimanovog i Lebegovog integrala

na primeru nenegativne ograničene merljive funkcije na intervalu [a, b]. Pri
izračunavanju Rimanovog integrala, pravi se particija intervala [a, b] na podin-
tervale i funkcija f se aproksimira od gore i od dole funkcijama koje su kon-
stantne na datim podintervalima. Pri izračunavanju Lebegovog integrala, bira
se niz stepenastih funkcija koje rastu prema f (kod Lebegovog integrala zbog
merljivosti funkcije nema potrebe posmatrati i donje i gornje aproksimacije).
Specijalno, ako se izabere niz stepenastih funkcija datih u dokazu Teoreme 1.7,
tada se u stvari particija vrši na kodomenu funkcije f , dobija se niz podinter-
vala Ij i funkcija f se aproksimira konstantom na svakom od skupova f −1 (Ij ).
R R
Napomena: Nadalje ćemo ravnopravno koristiti oznake f dm i f (x)dx
za Lebegov integral, ponekad čak i slučajevima kada Rimanov integral ne pos-
toji, ali je bitno istaknuti argument funkcije po kojoj se vrši integracija. Ova
konvencija će se najviše koristiti u Glavi 10.
7.2 Razmena limita i integrala 159
7.2 Razmena limita i integrala

U ovom odeljku razmatramo funkcije definisane preko nekog realnog parame-
tra u integralu. Naredna propozicija utvrd̄uje dovoljne uslove, pod kojima se
može razmeniti redosled limita ili diferencijala i integrala po meri, odnosno
Rimanovog integrala i integrala po meri.
Propozicija 7.1. Neka je (X, M, µ) prostor sa σ−algebrom M i σ−konačnom

kompletnom merom µ. Neka je f : X × [a, b] → C ([a, b] je interval u R)
preslikavanje za koje važi da je funkcija f merljiva u odnosu na σ-algebru
M ⊗ B[a,b] i integrabilna za svako t ∈ [a, b].
Definišimo Z
F (t) = f (x, t)dµ(x), t ∈ [a, b].
X
a) Pretpostavimo da postoji g ∈ L1 (µ) tako da važi
|f (x, t)| ≤ g(x), (x, t) ∈ X × [a, b]. (7.7)
Ako je limt→t0 f (x, t) = f (x, t0 ), za svako x ∈ X, t0 ∈ [a, b], tada važi
lim F (t) = F (t0 ).

t→t0
b) Pretpostavimo da ∂f∂t postoji za svako t ∈ [a, b], svako x ∈ X i da postoji

g ∈ L1 (µ) tako da je
∂f
| (x, t)| ≤ g(x), t ∈ [a, b], x ∈ X. (7.8)
∂t
Tada je F diferencijabilna funkcija na [a, b] i važi

Z
d ∂
F (t) = f (·, t)dµ.
dt ∂t
X
c) Pod istim pretpostavkama kao u a), sledi da je

Z Z Z !
F (t)dm(t) = f (x, t)dm(t) dµ(x).
[a,b] X [a,b]
Primedba. U tvrd̄enju a) uslovi se se mogu zameniti sa:
|f (x, t)| ≤ g(x), t ∈ [a, b], x ∈ X (s.s.) ,

lim f (x, t) = f (x, t0 ), x ∈ X (s.s.) ,
t→t0
tada važe tvrd̄enja propozicije pod a) i pod c).

U tvrd̄enju pod b) možemo da pretpostavimo da ∂f
∂t postoji za svako t ∈
[a, b] i x ∈ X (s.s.) kao i da umesto uslova (7.8) važi
∂f
| (x, t)| ≤ g(x), t ∈ [a, b], x ∈ X (s.s.) .
∂t
Tada tvrd̄enje pod b) takod̄e važi.
Dokaz: a) Treba dokazati da za svaki niz (tn )n u [a, b] koji konvergira ka

t0 važi F (tn ) → F (t0 ), tn → t0 . Primenom Lebegove teoreme o dominantnoj
konvergenciji na niz funkcija fn (x) = f (x, tn ), n ∈ N, x ∈ X, direktno sledi
tvrd̄enje.
b) Dokaz takod̄e sledi na osnovu Lebegove teoreme o dominantnoj konver-
f (x, tn ) − f (x, t0 )
genciji primenjenoj na niz funkcija fn (x) = , n ∈ N, x ∈ X,
tn − t0
tn → t0 , n → ∞.
Koristeći teoremu srednje vrednosti
f (x, tn ) − f (x, t0 ) ∂
| | ≤ | f (x, ξ)| ≤ g(x), ξ ∈ [a, b] i skoro svako x ∈ X,
tn − t0 ∂t
i teoremu dominantne konvergencije, dobijamo:
Z
d F (tn ) − F (t0 ) f (x, tn ) − f (x, t0 )
F (t0 ) = lim = lim dµ
dt tn →t0 tn − t0 tn →t0 X tn − t0
Z Z
f (x, tn ) − f (x, t0 ) ∂
= lim dµ = f (x, t0 )dµ.
X tn →t 0 tn − t 0 X ∂t
c) Posmatrajmo preslikvanje h : X × [a, b] → C dato sa
Z t
h(x, t) = f (x, s)ds.
a
Kako je f neprekidna na [a, b] za svako x ∈ X, sledi da je ∂t ∂

h(x, t) = f (x, t).
Kako ovaj Rimanov integral postoji, on je granična vrednost Rimanovih suma,
pa je preslikavanje x 7→ h(x, t) merljivo za svako t ∈ [a, b]. Iz (7.7) sledi da je
|h(x, t)| ≤ g(x)(b − a), pa je funkcija x 7→ h(x, t) integrabilna za svako t ∈ [a, b].
Definišimo: Z
H(t) = h(x, t)dµ.
X
Prema tvrd̄enju propozicije pod (b) dobijamo:

Z Z
d ∂
H(t) = h(x, t)dµ = f (x, t)dµ = F (t).
dt X ∂t X
7.3 Rimanov i Lebegov integral na Rn 161
Dakle,
Z b Z
F (t)dt = H(b) − H(a) = (h(x, b) − h(x, a)) dµ
a X
Z Z !
b
= f (x, t)dt dµ.
X a
7.3 Rimanov i Lebegov integral na Rn

Prostor n-dimenzionalne Lebegove mere (Rn , LRn , m) je uveden u Glavi 5
kao kompletiranje prostora (Rn , BR ⊗ BR ⊗ · · · ⊗ BR ) ili ekvivalentno, komple-
tiranje prostora (Rn , LR ⊗LR ⊗· · ·⊗LR ) u odnosu na n−dimenzionalnu Lebe-
govu meru m koja je definisana na pravougaonicima sa m(A1 ×A2 ×· · ·×An ) =
m(A1 )m(A2 ) · · · m(An ).
Slično kao i u jednoj dimenziji, može se pokazati da se Rimanov n-tostruki
integral i Lebegov integral poklapaju na ograničenim podskupovima prostora
Rn , kao i da je funkcija Riman–integrabilna ako i samo ako je skup tačaka
prekida mere nula. U ovom poglavlju ćemo navesti neke osobine n-dimenzionalne
Lebegove mere i n-tostrukog Lebegovog integrala. Pojedini dokazi su tehnički
komplikovani pa ih stoga izostavljamo.
Linearne transformacije T : Rn → Rn ćemo poistovećivati sa matricom
transformacije [Tij ] gde je Tij = eTi (T ej ) i {ei : i ∈ N} označava standardnu
bazu prostora Rn . Sa G(Rn ) ćemo označavati grupu invertibilnih linearnih
transformacija nad Rn .
Sledeća teorema opisuje smenu promenljivih u Lebegovom integralu. Dokaz
je sličan analognom dokazu za Rimanov integral (Analiza II) korišćenjem Fu-
binijeve teoreme.
Teorema 7.3. Neka je T ∈ G(Rn ) i f : Rn → Rn merljiva funkcija na

(Rn , LRn , m). Tada je i f ◦ T merljiva funkcija. Štaviše, ako je f ≥ 0 ili
f ∈ L1 (m), tada važi
Z Z
f dm = |detT | f ◦ T dm. (7.9)
Rn Rn
Dokaz: Poznato je iz linearne algebre da se svaka regularna matrica može

svesti na jediničnu matricu elementarnim transformacijama: množenjem vrste
sa konstantom, množenjem vrste sa konstantom i dodavanjem drugoj vrsti, za-
menom dve vrste. To znači da se i svaka invertibilna transformacija T ∈ G(Rn )
može zapisati kao kompozicija konačno mnogo transformacija tri elementarna
tipa:
T1 (x1 , . . . xj , . . . , xn ) = (x1 , . . . cxj , . . . , xn ), c 6= 0,

T2 (x1 , . . . xj , . . . , xn ) = (x1 , . . . xj + cxk , . . . , xn ), k 6= j,
T3 (x1 , . . . xj , . . . , xk , . . . , xn ) = (x1 , . . . xk , . . . , xj , . . . , xn ).
Razmotrimo prvo slučaj kada je f merljiva u odnosu na Borelovu σ-algebru

BRn . Kako je T neprekidno, sledi da je i f ◦T merljiva u odnosu na Borelovu σ-
algebru BRn . Dokažimo (7.9) za elementarne transformacije T1 , T2 i T3 . Za T3
je ona posledica Fubinijeve teoreme (razmena redosleda integrala po promenlji-
vama xj i xk ), dok za T1 i T2 integralimo prvo u odnosu na xj i iskoristimo
translacionu invarijantnost jednodimenzionalne Lebegove mere i formule
Z Z Z Z
|c| f (ct) dm(t) = f (t) dm(t), f (t + c) dm(t) = f (t) dm(t),
R R R R
koje slede iz Propozicije 3.8 c). Kako je detT1 = c, detT2 = 1, detT3 = −1,
tvrd̄enje je dokazano za elementarne transformacije. Ako su Ti , Tj , i, j ∈
{1, 2, 3} dve elementarne transformacije, tada iz
Z Z Z
f dm = |detT1 | f ◦ T1 dm = |detT1 ||detT2 | (f ◦ T1 ) ◦ T2 dm
Rn Rn
Z Rn
= |det(T1 ◦ T2 )| f ◦ (T1 ◦ T2 ) dm
Rn
sledi da (7.9) važi i za njihovu kompoziciju T1 ◦ T2 . Sada se indukcijom lako

pokazuje da tvrd̄enje važi i za proizvoljnu invertibilnu transformaciju T .
Neka je sada f merljiva u odnosu na Lebegovu σ-algebru LRn . Za proizvol-
jan skup B ∈ BRn važi da je f −1 (B) = E ∪ N , gde je E, N ∈ BRn i m(N ) = 0.
Kako je T −1 (E), T −1 (N ) ∈ BRn i m(T −1 (N )) = 0, sledi da je (f ◦ T )−1 (B) =
T −1 (E) ∪ T −1 (N ) ∈ LRn . To znači da je f ◦ T merljiva u odnosu na Lebegovu
σ-algebru LRn . Dokaz relacije (7.9) je isti kao i u prethodnom slučaju.
Vrlo važna osobina Lebegove mere jesu translaciona invarijantnost (isto kao
u jednoj dimenziji) i rotaciona invarijantnost. Podsetimo se da su rotacije u
Rn linearne transformacije T koje zadovoljavaju T T T = T T T = Id.
Teorema 7.4. Neka je E ∈ LRn , x ∈ Rn i T ∈ G(Rn ). Tada važi:

a) E + x ∈ LRn i m(E + x) = m(E).
b) T (E) ∈ LRn i m(T (E)) = |detT |m(E). Specijalno, mera m je rotaciono
invarijantna.
Dokaz: a) Ako je E pravougaonik, tada tvrd̄enje sledi iz poznate translacione

invarijantnosti u jednoj dimenziji. Ako je E ∈ BRn , tada tvrd̄enje sledi iz
jedinstvenosti proširenja mere sa algebre pravougaonika na Borelovu σ− alge-

bru. Konačno, ako je E ∈ LRn , tada tvrd̄enje sledi iz činjenice da su skupovi
mere nula u Borelovoj σ− algebri translaciono invarijantni.
b) Ako je E ∈ BRn , tada na osnovu neprekidnosti preslikavanja T −1 sledi
da je i T (E) ∈ BRn . Primenjujući Teoremu 7.3 na funkciju f = κT (E) dobijamo
da je m(T (E)) = |detT |m(E). Odavde sledi i da je klasa Borelovih skupova
mere nula invarijantna u odnosu na T i T −1 , pa zbog kompletnosti mere sledi
da je i klasa Lebegovih skupova invarijantna u odnosu na T i T −1 .
Specijalno, ako je T rotacija, tada važi T T T = Id, |detT | = |detT T |, pa
sledi |detT | = 1.
Naredna teorema uopštava rezultat Teoreme 7.3 o smeni promenljivih sa

klase linearnih transformacija na klasu difeomorfizama. Podsetimo se, ako
je O ⊆ Rn otvoren skup i G : O → Rn klase C 1 sa matricom parcijalnih
izvoda Dx G, tada se G naziva difeomorfizmom klase C 1 ako je G injektivno
i Dx G invertibilno za sve x ∈ O. Tada teorema o inverznom preslikavanju
garantuje da je G−1 : G(O) → Rn takod̄e difeomorfizam klase C 1 i da važi
Dx G−1 = (DG−1 (x) G)−1 za sve x ∈ G(O).
Teorema 7.5. Neka je O ⊆ Rn otvoren skup i G : O → Rn difeomorfizam
klase C 1 .
a) Ako je f : G(O) → Rn merljiva funkcija u odnosu na LRn , tada je
merljiva i funkcija f ◦ G : O → Rn . Pod uslovom da je f ≥ 0 ili f ∈
L1 (G(O), m), važi da je
Z Z
f (x) dm(x) = f ◦ G(x)|detDx G| dm(x).
G(O) O
b) Ako je E ⊆ O i E ∈ LRn , tada je i G(E) ∈ LRn i važi

Z
m(G(E)) = |detDx G| dm(x).
E
U narednim teoremama ćemo posmatrati neke specijalne smene promenljivih

bazirane na paramterizaciji jedinične sfere
S n−1 = {x ∈ Rn : kxk = 1}.
Za x ∈ Rn \ {0} označimo sa r = kxk, x̃ = kxk x
. Tada je preslikavanje Ψ :
R \ {0} → (0, ∞) × S
n n−1
dato sa Ψ(x) = (r, x̃) neprekidna bijekcija čije je
inverzno preslikavanje Ψ−1 (r, x̃) = rx̃ takod̄e neprekidno.
Označimo sa m∗ Borelovu meru na (0, ∞) × S n−1 generisanu pomoću Lebe-
gove mere i preslikavanja Ψ tj.
m∗ (E) = m(Ψ−1 (E)), E ⊆ (0, ∞) × S n−1 . (7.10)
Na skupu (0, ∞) definišimo meru ρ datu sa

Z
ρ(E) = rn−1 dr, E ⊆ (0, ∞). (7.11)
E
Propozicija 7.2. Neka su m∗ i ρ kao u (7.10) i (7.11).

a) Postoji jedinstvena Borelova mera σ na S n−1 takva da je m∗ = ρ × σ.
b) Ako je f : Rn → Rn merljiva u odnosu na BRn i f ≥ 0 ili f ∈ L1 (m),
tada važi
Z Z ∞Z
f (x) dm(x) = f (rx̃)rn−1 dσ(x̃) dr. (7.12)
Rn 0 S n−1
Napomena. Na primer ako je n = 2 tada prethodna propozicija govori o

polarnim koordinatama. Uvodeći x = r cos θ, y = r sin θ, dobijamo da je mera
σ iz prethodne propozicije data sa dσ = dθ, te se smena u integralu vrši kao
dx dy = r dr dθ. Veličina σ(S 1 ) nije ništa drugo do obim jediničnog kruga tj.
σ(S 1 ) = 2π.
Za n = 3 se mogu uvesti sferne koordinate x = r sin ϕ cos θ, y = r sin ϕ sin θ,
z = r cos ϕ, mera σ je data sa dσ = sin ϕ dθ dϕ i odgovarajuća smena je
dx dy dz = r2 sin ϕ dr dθ dϕ.
Dokaz:
a) Konstruisaćemo meru σ.
Neka je E ∈ BS n−1 Borelov skup i a > 0. Definišimo:
Ea = Ψ−1 ((0, a] × E) = {rx̃ ∈ Rn : 0 < r ≤ a, x ∈ E}.
S obzirom da želimo da (7.12) važi i za f = κE1 , treba da je
Z 1Z Z 1
n−1 σ(E)
m(E1 ) = r dσ(x̃) dr = σ(E) rn−1 dr = .
0 E 0 n
Stoga definišimo da je
σ(E) := nm(E1 ).
Preslikavanje E 7→ E1 preslikava Borelove skupove u Borelove skupove i
komutira sa unijama, presecima i komplementima, pa sledi da je σ Borelova
mera na S n−1 .
Kako je Ea slika skupa E1 pod linearnom transformacijom x 7→ ax, na
osnovu Teoreme 7.3 sledi da je m(Ea ) = an m(E1 ), pa je za 0 < a < b,
Z b
−1 n
m∗ ((a, b] × E) = m(Eb \ Ea ) = n (b − a )σ(E) = σ(E)
n
rn−1 dr (7.13)
a
= ρ × σ((a, b] × E). (7.14)
Označimo sa A kolekciju konačnih disjunktnih unija elemenata oblika (a, b]×

E gde je E ∈ BS n−1 , 0 < a < b. Tada je A algebra na (0, ∞) × S n−1 koja
generiše σ–algebru B(0,∞)×S n−1 = {A × E : A ∈ B(0,∞) , E ∈ BS n−1 }.
Kako je na osnovu (7.14) m∗ = ρ × σ na algebri A, na osnovu jednistvenosti
proširenja mere iz teoreme Karateodorija sledi da je m∗ = ρ × σ na Borelovoj
σ–algebri B(0,∞)×S n−1 .
b) Ako je f = κA za neko A ∈ B(0,∞)×S n−1 , tada se (7.12) svodi na činjenicu
da je m∗ (A) = ρ × σ(A), što jeste tačno na osnovu
Pn rezultata pod a). Ako je f
nenegativna jednostavna funkcija oblika f = i=1 αi κAi , gde su Ai disjunktni
Borelovi skupovi, tada rezultat sledi na osnovu prethodne konstatacije i lin-
earnosti integrala (Propozicija 5.2). Ako je f nenegativna merljiva funkcija,
rezultat sledi aproksimacijom nizom jednostavnih funkcija i primenom Lebe-
gove teoreme o monotonoj konvergenciji, dok je za proizvoljnu integrabilnu
funkciju dovoljno napraviti razlaganje na pozitivan i negativan deo.

Direktna posledica prethodne propozicije je:
Propozicija 7.3. Ako je f : Rn → Rn merljiva integrabilna funkcija takva

da je f (x) = g(kxk) za neku funkciju g : (0, ∞) → Rn , tada važi
Z Z ∞
f (x) dm(x) = σ(S n−1 ) g(r)rn−1 dr.
Rn 0
Kao ilustraciju gornjih rezultata izračunaćemo površinu omotača i zapreminu

n-dimenzionalne jedinične sfere.
Lema 7.1. Ako je a > 0, tada je

Z π n2
e−akxk dx =
2
.
Rn a
R
e−akxk dx. Za n = 2 na osnovu Propozicije 7.3
2
Dokaz: Neka je In = Rn
dobijamo Z ∞
π
re−ar dr =
2
I2 = 2π .
0 a
−akxk2
Qn −ax2i
Kako je e = i=1 e , teorema Fubinija implicira da je In = (I1 )n .
1 n n
Specijalno, I1 = (I2 ) 2 . Dakle, In = (I2 ) 2 = πa 2 .
Podsetimo se da je Gama funkcija data sa

Z ∞
Γ(x) = tx−1 e−t dt, x > 0.
0
Važi da je Γ(1) = 1, parcijalnom

√ integracijom se dobija Γ(x + 1) = xΓ(x), dok
je na osnovu Leme 7.1 Γ( 12 ) = π. Ako je n ∈ N, tada je Γ(n) = (n − 1)!.
Propozicija 7.4.
(i) Površina omotača n-dimenzionalne jedinične sfere S n−1 = {x ∈ Rn :

kxk = 1} je data sa
n
2π 2
σ(S n−1 ) = .
Γ( n2 )
(ii) Zapremina n-dimenzionalne jedinične lopte B n = {x ∈ Rn : kxk < 1} je

data sa n
π2
m(B n ) = .
Γ(1 + n2 )
Dokaz: (i) Na osnovu Propozicije 7.3 za g(t) = e−t i Leme 7.1 smenom s = r2
2
dobijamo
Z Z ∞
e−kxk dx = σ(S n−1 ) rn−1 e−r dr
n 2 2
π2 =
Rn 0
Z
σ(S n−1 ) ∞ n−2 −s σ(S n−1 ) n
= s 2 e ds = Γ( ).
2 0 2 2
(ii) Primenjujući Propoziciju 7.3 za g(t) = κB n (t) i rezultat pod (i) dobi-
jamo
Z 1 n n
n n−1 n−1 σ(S n−1 ) π2 π2
m(B ) = σ(S ) r dr = = n n = .
0 n 2 Γ( 2) Γ(1 + n2 )
7.4 Zadaci
Zadatak 7.1. Neka je f : R → R funkcija nad (R, L, m). Dokazati da ako f
ima skup prekida mere nula, onda je merljiva.
Rešenje: Neka je S skup prekida funkcije, m(S) = 0 i O ∈ τ proizvoljan

otvoren skup u uobičajenoj topologiji τ na R. Važi f −1 (O) = f |−1 S (O) ∪
f |−1
S c (O) = T ∪ (S c
∩ D), za neko T ⊆ S, D ∈ τ . Na osnovu kompletnosti mere
m sledi da je T ∈ L, pa i f −1 (O) ∈ L.
Zadatak 7.2. Dokazati da je funkcija f : [a, b] → R neprekidna u tački x0 ∈

[a, b] ako i samo ako je G(x0 ) = g(x0 ), gde su funkcije G i g date kao u dokazu
Teoreme 7.1.
7.4 Zadaci 167
Rešenje: Funkcija f je neprekidna u tački x0 ako i samo ako važi da je

limk→∞ Mk (x0 ) = limk→∞ mk (x0 ), gde je
1 1
Mk (x0 ) = sup{f (x) : x ∈ [x0 − , x0 + ]},
k k
1 1
mk (x0 ) = inf{f (x) : x ∈ [x0 − , x0 + ]}.
k k
Kako je limk→∞ Mk (x0 ) = limn→∞ GP (n) = G(x0 ), gde particija P (n) sadrži
interval [x0 − k1 , x0 + k1 ] kao deo podele, i slično limk→∞ mk (x0 ) = limn→∞ gP (n) =
g(x0 ), sledi da je funkcija f neprekidna u x0 ako i samo ako je G(x0 ) = g(x0 ).

R
Zadatak 7.3. Izračunati Lebegov integral [3,7] f dm gde je
3
x , x ∈ Qc ∩ [3, 7]
f (x) = .
1, x ∈ Q ∩ [3, 7]
Rešenje: Funkcija f nije Riman integrabilna jer je skup tačaka prekida jednak
intervalu [3, 7]. Neka je g(x) = x3 , x ∈ [3, 7]. Tada je N = {x : f (x) 6= g(x)} =
Q ∩ [3, 7] i m(N ) = 0, pa je f = g za s.s. x ∈ [3, 7]. Funkcija g jeste Riman
integrabilna, i kako je f = g (s.s.) sledi da je
Z Z Z 7 Z 7
f dm = g dm = g(x) dx = x3 dx = 580.
[3,7] [3,7] 3 3

Z ∞
dx
Zadatak 7.4. Izračunati lim .
n→∞ 0 xn + 2
Rešenje: Posmatrajmo niz funkcija fn (x) = xn1+2 , x ∈ [0, ∞). Važi

 1
 2 , x ∈ [0, 1)
1
lim fn (x) = f (x) = , x=1 .
n→∞  3
0, x > 1
Neka je 1
2, x ∈ [0, 1]
g(x) = 1 .
x +2 ,
2 x>1
R∞
Tada je g ∈ L1 (m) jer 1 x12 dx < ∞ i važi da je fn (x) ≤ g(x) za n =
2, 3, 4, . . . . Prema Lebegovoj teoremi o dominantnoj konvergenciji je
Z ∞ Z ∞
dx 1 1 1
lim n
= f (x) dx = ·m([0, 1))+ ·m({1})+0·m((1, ∞)) = .
n→∞ 0 x +2 0 2 3 2

Z 1
n sin x
Zadatak 7.5. Izračunati lim √ dx.
n→∞ 0 1 + n2 x
n sin x
Rešenje: Važi lim √ = 0 za sve x ∈ [0, 1]. Takod̄e,
n→∞ 1 + n2 x
Z 1
n sin x 1 1

1 + n 2 √x ≤ √x , √ dx < ∞,
x
0
pa je na osnovu Lebegove teoreme o dominantnoj konvergenciji (i činjenice da

Z 1
n sin x
se Rimanov i Lebegov integral poklapaju) lim √ dx = 0.
n→∞ 0 1 + n2 x
Z
n
x n −2x
Zadatak 7.6. Izračunati lim 1+ e dx.
n→∞ 0 n
Rešenje: Posmatrajmo niz funkcija

n
1 + nx e−2x , x ∈ [0, n]
fn (x) = .
0, x ∈ (n, ∞)
n+1 n
x
Na intervalu [0, n] je 1 + n+1 ≥ 1 + nx na osnovu Bernulijeve nejed-
nakosti (Analiza I), na intervalu (n, n + 1] je fn = 0 ≤ fn+1 , dok na intervalu
(n + 1, ∞] važi fn = fn+1 = 0. Dakle niz (fn )n je monotono neopadajući niz
funkcija i važi
lim fn (x) = e−x , x ≥ 0.
n→∞
Na osnovu Lebegove teoreme o monotonoj konvergenciji je
Z Z Z ∞
lim fn (x) dx = lim fn (x) dx = e−x dx = 1.
n→∞ R R n→∞ 0

Z 1
nx
Zadatak 7.7. Izračunati lim dx.
n→∞ 0 1 + n2 x2
2 x2 , n ∈ N, x ∈ [0, 1], konvergira ka

nx
Rešenje: Niz funkcija fn (x) = 1+n
funkciji f (x) = limn→∞ fn (x) = 0 za svako x ∈ [0, 1]. Funkcija ϕ(u) = 1+u
u
2 je
neprekidna i limu→∞ ϕ(u) = 0, pa sledi da je i ograničena tj. postoji M > 0

tako da je |ϕ(u)| ≤ M , u ∈ [0, ∞). Smenom u = nx dobijamo da su sve
funkcije fn uniformno ograničene tj. |fn (x)| ≤ M , n ∈ N. Konstantna funkcija
R1
je integrabilna jer je 0 M dx = M < ∞, pa na osnovu Lebegove teoreme o
R1
dominantnoj konvergenciji sledi da je limn→∞ 0 fn (x) dx = 0.
7.4 Zadaci 169
n2 x
Zadatak 7.8. Dat je niz funkcija fn (x) = , n ∈ N, x ∈ R. Dokazati
+ x4 n4
da za ovaj
R niz ne postoji
R Lebegova integralna dominanta, ali da ipak važi
limn→∞ R fn dm = R limn→∞ fn dm.
R
n2 x 2
Rešenje: Smenom x2 = t se dobija da je R n4 +x4
dx = n2 arctan( xn )|∞
−∞ = 0,
n2 x
za sve n ∈ N. S druge strane, limn→∞ n4 +x4 = 0, za sve x ∈ R, pa je jasno
R R
limn→∞ R fn dm = R limn→∞ fn dm = 0.
Dokažimo da ne postoji integralna dominanta za niz fn . Posmatrajmo niz
funkcija hn (x) = |fn (x)|, n ∈ N. Jasno, |hn | → 0, n → ∞. Ako bi postojala
funkcija g ∈ L1 (m) za koju je |fn | ≤ g, tada bi bilo i |hn | ≤ g, pa bi bili
ispunjeni svi uslovi
R Lebegove Rteoreme o dominantnoj konvergenciji
R i moralo bi
da važi limn→∞R R n h dm = R
lim h
n→∞ n dm. Med̄utim, h
R n
(x) dx = nπ
2 ,
pa je limn→∞ R hn dm = ∞, što je kontradikcija.
Z 1 2
log x
Zadatak 7.9. Izračunati dx.
0 1−x
Rešenje: Posmatrajmo niz funkcija
fn (x) = nxn−1 (log x)2 , x ∈ (0, 1), n ∈ N.
Sve funkcije fn su nenegativne i neprekidne, pa samim tim i merljive. Pri tome

važi
∞
X ∞
X (log x)2
f (x) := fn (x) = (log x)2 nxn−1 = < ∞, s.s. x ∈ (0, 1).
n=1 n=1
(1 − x)2
Na osnovu Bepo–Levijeve leme (Zadatak 5.4) sledi da je f (x) integrabilna i da

je
Z 1 ∞ Z 1
X
f (x) dx = fn (x) dx.
0 n=1 0
R1 2
Kako je 0
fn (x) dx = n2 , sledi da je
Z 1 X∞
1 π2
f (x) dx = 2 · = .
0 n=1
n2 3
Zadatak 7.10. Dat je niz funkcija fn (x) = e−nx − 2e−2nx , n ∈ N, x ∈ [0, ∞).
P∞
a) Dokazati da red n=1 fn (x) konvergira za svako x ≥ 0.
P∞
b) Dokazati da su funkcije fn (x), f (x) = n=1 fn (x) Lebeg integrabilne.
R P∞ R
c) Objasniti zašto je [0,∞)
f dm 6= n=1 [0,∞) fn dm.
Rešenje: a) Na osnovu formule za sumu geometrijskog reda (važi e−x < 1)

dobijamo
∞
X ∞
X ∞
X
f (x) = fn (x) = (e−x )n − 2 (e−2x )n
n=1 n=1 n=1
−x −1 1
= [(1 − e ) − 1] − 2[(1 − e−2x )−1 − 1] = .
1 + ex
b) Funkcije fn i f su neprekidne, pa samim tim Riman (Lebeg) integrabilne.

Važi: Z Z
∞ ∞
f (x) dx = ln 2, fn (x) dx = 0, n ∈ N.
0 0
P∞ R ∞
c) Jednakost ne važi jer nije ispunjen uslov n=1 0 |fn | dm < ∞ iz Bepo–
Levijeve leme. Naime,
∞ Z
X ∞ X∞
−nx −2nx 1
|e − 2e |dx = = ∞.
n=1 0 n=1
2n
Zadatak 7.11. (Frakcioni integral.) Neka je f : [0, ∞) → R Lebeg-integrabilna

funkcija i α > 0. Definišimo frakcioni integral α-tog reda (integral necelog reda
α) sa:
Z x
1
Iα f (x) = (x − t)α−1 f (t) dt, x ≥ 0.
Γ(α) 0
Dokazati:
a) Iα+β f = Iα (Iβ f ) = Iβ (Iα f ), za α, β > 0,
dn n
b) Ako je n ∈ N, tada je dxn (In f )
d
= f ali In ( dx n f ) 6= f .
Rešenje: a) Koristićemo osobinu Gama i Beta funkcije

Z 1
Γ(α)Γ(β)
B(α, β) = (1 − y)α−1 y β−1 dy = , α, β > 0.
0 Γ(α + β)
7.4 Zadaci 171
Važi:
Z x Z t
1 1
Iα (Iβ f )(x) = (x − t) α−1
(t − s) β−1
f (s)ds dt
Γ(α) Γ(β) 0 0
Z xZ x
1 1
= (x − t)α−1 (t − s)β−1 f (s) dtds
Γ(α) Γ(β) 0 s
Z xZ 1
1 1
= (x − s − y(x − t))α−1 (y(x − s))β−1 (x − s)f (s) dyds
Γ(α) Γ(β) 0 0
Z x Z 1
1 1
= (x − s)α+β−1 f (s)ds (1 − y)α−1 y β−1 dy
Γ(α) Γ(β) 0 0
Z x
1
= (x − s)α+β−1 f (s)ds
Γ(α + β) 0
= Iα+β f (x).
b) Na primer, ako je n = 1, tada je

Z x
d d
(I1 f (x)) = f (t) dt = f (x),
dx dx 0
ali čak i ako pretpostavimo da je f neprekidno diferencijabilna imamo da je

Z x
d d
I1 ( f (t)) = f (t) dt = f (x) − f (0) 6= f (x).
dt 0 dt
Rx RxRx RxRt
Za n = 2 je I2 f (x) = 0 (x−t)f (t) dt = 0 t1 f (t1 ) dtt dt1 = 0 0 2 f (t1 ) dt1 dt2 =
I1 (I1 f (x)), što je u skladu sa rezultatom pod a) ako se uzme α = β = 1. Slično
se indukcijom može pokazati da je
Z x Z tn Z t2 Z x
1
··· f (t1 ) dt1 dt2 · · · dtn = (x − t)n−1 f (t)dt = In f (x),
0 0 0 (n − 1)! 0
dn
odakle sledi da je dxn (In f (x)) = f (x), n ∈ N.
Glava 8
Prostori Lp(X)
8.1 Prostor L1 (X)

Ponovimo, ako je (X, M, µ) prostor sa kompletnom merom µ na σ– alge-
R M, tada je L (µ) skup svih kompleksnih merljivih funkcija za koje važi
1
bri
|f |dµ < ∞. Preslikavanje
X
Z
f → kf k := |f |dµ, f ∈ L1 (µ), (8.1)
X
je seminorma (što se jednostavno dokazuje) na vektorskom prostoru L1 (µ)

(sabiranje funkcija i množenje skalarom je definisano na uobičajeni način:
(f + g)(x) = f (x) + g(x), (λf )(x) = λf (x)). Uvodeći relaciju ekvivalencije
8.2 Prostor Lp (X), p ≥ 1 173
f ∼ g ako je f = g s.s., možemo definisati klase ekvivalencije
[f ] = {g ∈ L1 (µ) : g ∼ f }
i odgovarajući faktor prostor koji ćemo označiti sa L1 (X). Na L1 (X) definišemo

vektorsku strukturu sa [f + g] = [f ] + [g], [λf ] = λ[f ]. Za elemenat [f ] ∈ L1 (X)
definišemo k[f ]k := kf k, gde je k · k data izrazom (8.1). Primetimo, prema
Teoremi 5.3 b) sledi da je ovo preslikavanje dobro definisano (ne zavisi od
izbora predstavnika klase). Važi: k · k je norma na prostoru L1 (X).
Nadalje ćemo elemenat [f ] označavati sa f , vodeći računa da se radi o
čitavoj klasi funkcija jednakih s.s.. U tom kontekstu, možemo i prostor L1 (X)
identifikovati sa L1 (µ) i nazivati ga prostorom Lebeg-integrabilnih funkcija (u
kojem su prethodno identifikovane sve funkcije jednake skoro svuda).
Kako su funkcije iz L1 (µ) definisane, ako su definisane do na skup mere nula,
možemo uključiti i funkcije koje uzimaju vrednost u radijalnoj kompaktifikaciji
skupa C, dakle koje uzimaju i vrednosti ”beskonačno” na skupu mere nula.
Recimo ako je f realna, ona može da ima vrednosti +∞ ili −∞ na skupu
mere nula. Navedimo, kompaktifikaciju skupa C čini C̄ = C ∪ S∞ , gde je S∞
kružnica ”beskonačnog poluprečnika”, skup tačaka oblika ∞eiθ , θ ∈ [0, 2π).
Preciznije, S∞ je skup fiktivnih tačaka za koje definišemo okoline: V je okolina
tačke ∞eiθ ako sadrži skup oblika {reiφ ; r > R0 , |φ − θ| < ε}, za neko R0 > 0 i
neko ε > 0.
8.2 Prostor Lp (X), p ≥ 1

R
Definicija 8.1. Skup funkcija f : X → C̄ sa osobinom X |f |p dµ < ∞, i u
kojem identifikujemo funkcije jednake skoro svuda, sa uobičajenim operacijama
sabiranja i množenja kompleksnim brojem, je vektorski prostor Lp (X), kraće
Lp ako je iz konteksta jasno na kom domenu su definisane funkcije. N
Lema 8.1. Preslikavanje
f 7→ kf kp ∈ R+ , f ∈ Lp (X),
gde je sZ
kf kp = p
|f |p dµ (8.2)
X
je norma na Lp (X).
Dokaz:
qR Jasno, kf kp ≥ 0. Važi, kf kp = 0 ⇐⇒ f = 0 s.s., i kλf kp =
p
X
|λf |p dµ = |λk|f kp . Relacija trougla za normu je jedino što preostaje
dokazati, a to sledi iz nejednakosti Minkovskog (v. narednu propoziciju).
174 Prostori Lp (X)
Primetimo da za p ∈ (0, 1) norma k · kp ne bi bila dobro definisana jer ne

bi zadovoljavala nejednakost trougla.
Propozicija 8.1. U prostoru Lp (X) važe:

a) Helderova nejednakost
kf gk1 ≤ kf kp kgkq , f ∈ Lp (X), g ∈ Lq (X),
gde je p > 1 i p1 + 1q = 1.
b) Koši–Švarcova nejednakost
Z
| f gdµ| ≤ kf k2 kgk2 , f, g ∈ L2 (X).
X
c) Nejednakost Minkovskog
kf + gkp ≤ kf kp + kgkp , f, g ∈ Lp (X),
gde je p > 1.
Napomena. Brojevi p i q koji se pominju u Helderovoj nejednakosti nazi-

vaju se konjugovani indeksi. Treba primetiti da je p = 2 sam sebi konjugovani
indeks.
Dokaz: a) Neka je α ∈ (0, 1). Posmatrajmo preslikavanje ϕ definisano sa
ϕ(t) = αt − tα , za t ≥ 0.
Tada je ϕ0 (t) = α − αtα−1 = α(1 − tα−1 ). Odavde se lako vidi da je ϕ0 (t) <
0 za 0 < t < 1, ϕ0 (t) > 0 za t > 1. To znači da je funkcija ϕ opadajuća za
0 < t < 1, rastuća za t > 1, a minimum dostiže u t = 1. Otuda ϕ(t) ≥
ϕ(1), za svako t ≥ 0, odnosno
tα ≤ αt + (1 − α), za svako t ≥ 0.
Ako su a i b (b 6= 0) nenegativni brojevi takvi da je t = a

b onda važi:
aα b1−α ≤ αa + (1 − α)b
(jednakost važi ako i samo ako je a = b).

Kako po uslovu teoreme važi p > 1 onda je p1 < 1, pa možemo uzeti da je
α = p1 . Tada je 1 − α = 1 − p1 = 1q . Ako još stavimo
| f (x) |p | g(x) |q
a= p , b= , (a, b ≥ 0)
kf kp kgkqq
i zamenimo u poslednju nejednakost, dobijamo
| f (x)g(x) | | f (x) |p | g(x) |q
≤ p + .
kf kp kgkq pkf kp qkgkqq
8.2 Prostor Lp (X), p ≥ 1 175
Kako su oba sabirka na desnoj strani nejednakosti integrabilna (jer f ∈ Lp (X)

i g ∈ Lq (X)) sledi da je i f g integrabilna funkcija tj. f g ∈ L1 (X). Šta više,
kf gk1 1 1
≤ + = 1,
kf kp kgkq p q
odakle direktno sledi Helderova nejednakost.
b) Sledi iz a) za p = q = 2.
c) Kako f, g ∈Z Lp (X), važi: | f + g |p ≤ (2 max{| f |, | g |})p ≤ 2p (| f |p
+ | g |p ). Dakle, | f + g |p dµ < +∞, pa f + g ∈ Lp (X). Ostaje još da se
X
pokaže nejednakost trougla. Važi
| f + g |p =| f + g | · | f + g |p−1 ≤ ( | f | + | g | ) | f + g |p−1
(8.3)
=| f | · | f + g |p−1 + | g | · | f + g |p−1 .
Kako f + g ∈ Lp (X), tada | f + g |p ∈ L1 (X). Dalje, iz p1 + 1q = 1 sledi da je

p + q = pq, odnosno p = (p − 1)q. Otuda | f + g |p−1 ∈ Lq (X). Primenjujući
Helderovu nejednakost na funkcije f i | f + g |p−1 dobijamo
Z Z p
1
|f |·|f +g | p−1
dµ ≤ kf kp · ( | f + g |(p−1)q dµ) q = kf kp kf + gkpq .
X X
Z p
Analogno, | g || f + g |p−1 dµ ≤ kgkp kf + gkpq . Integraleći nejednakost (8.3)

X
dobijamo
p p
kf + gkpp ≤ kf kp kf + gkpg + kgkp kf + gkpq

p
= (kf kp + kgkp )kf + gkpq

odnosno
kf + gkp ≤ kf kp + kgkp .

Teorema 8.1. Prostor (Lp (X), k · kp ) je kompletan.
Dokaz:
Neka je (fn )n∈N proizvoljan Košijev niz u Lp (X). To znači da za
(∀ε > 0)(∃n(ε) ∈ N)(∀m, n ≥ n(ε))kfn − fm kp < ε, (8.4)

R
odnosno X | fn − fm |p dµ < εp . Iz (8.4) sledi da postoji podniz (gk )k∈N niza
(fn )n∈N takav da je kgk+1 − gk k < 21k , k ∈ N. Definišimo funkciju g na sledeći
način:
X∞
g(x) =| g1 (x) | + | gk+1 (x) − gk (x) |
k=1
176 Prostori Lp (X)
Jasno, g je dobro definisana, nenegativna,Pmerljiva funkcija. Primenjujući

n
Fatuovu lemu na niz funkcija | g1 (x) | + k=1 | gk+1 (x) − gk (x) |, n ∈ N
dobijamo:
Z Z X
n
| g |p dµ ≤ lim inf (| g1 (x) | + | gk+1 (x) − gk (x) |)p dµ,
X n→∞ X k=1
odnosno
Z X
n
1
( | g |p dµ) p ≤ lim inf (kg1 k + kgk+1 − gk k) ≤ kg1 k + 1.
X n→∞
k=1
Dakle, ako je E P = {x ∈ X : g(x) < ∞}, onda E ∈ M i µ(E c ) = 0, pa otuda

∞
red | g1 (x) | + k=1 | gk+1 (x) − gk (x) | konvergira skoro svuda i funkcija
gχE ∈ L (X). Definišimo sada funkciju f na X sa
p
P∞
g1 (x) + k=1 (gk+1 (x) − gk (x)), x ∈ E
f (x) = .
0, x ∈
/E
P∞
Kako je | gk |≤ j=k | gj+1 − gj |≤ g i niz (gk )k∈N konvergira skoro svuda ka
f , tada na osnovu teoreme o dominantnoj konvergenciji f ∈ Lp (X). Pošto važi
| f − gk |p ≤ 2p g p , na osnovu iste teoreme zaključujemo da je
lim kf − gk kp = 0.
k→∞
Dakle, niz (gk )k∈N konvergira u Lp (X) ka f .

Treba još pokazati da čitav niz (fn )n∈N konvergira u Lp (X) ka f . Iz
činjenice da je niz (fn )n∈N Košijev, zaključujemo da za m ≥ n(ε) i dovoljno
veliko k ∈ N važi: Z
| fm − gk |p dµ < εp .
X
Primenom Fatuove leme na prethodnu nejednakost dobijamo

Z Z
| fm − f |p dµ ≤ lim inf | fm − gk |p dµ ≤ εp , m ≥ n(ε),
X k→∞ X
odakle sledi da niz (fn ) konvergira u Lp (X) ka f .
Specijalno, za Rp = 2, prostor L2 (X) je Hilbertov a skalarni proizvod u njemu

je dat sa (f |g) = X f ḡ dµ.
Propozicija 8.2. Neka je S skup jednostavnih merljivih funkcija s na (X, M, µ)

za koje je µ({x ∈ X; s(x) 6= 0}) < ∞ i neka je p ∈ [1, ∞). Skup S je gust u
Lp (X).
8.3 Prostor L∞ (X) 177
Dokaz: Jasno, S ⊆ Lp (X). Neka je f ∈ Lp (X) realna i f ≥ 0 (ako je f

kompleksna, posebno posmatramo njen realan i imaginaran deo razložen na
pozitivan i negativan deo: f = u+ − u− + i(v+ − v− )). Neka je (sn )n∈N niz
jednostavnih funkcija datih Teoremom 1.7. Kako je 0 ≤ sn ≤ f , sledi da je
sn ∈ Lp (X) i sn ∈ S. Kako je |f −sn |p ≤ f p , na osnovu teoreme o dominantnoj
konvergenciji sledi kf − sn kp → 0, n → ∞.
Napomena: Specijalno, ako posmatramo merljiv prostor (R, BR , m), tada

je Lp (R) kompletiranje prostora (Cc (R), k · kp ). Ovde Cc (R) označava skup
kompleksnih neprekidnih funkcija sa kompaktnim nosačem (nosač funkcije f je
zatvarenje skupa {x ∈ R : f (x) 6= 0}).
Primer 8.1. Neka je X = N i µ mera prebrojavanja. Tada se prostor Lp (N),

1 ≤ p < ∞, označava sa lp . Elemenat prostora lp je realan ili kompleksan niz
P∞ 1
(xn )n∈N za koji važi da je kxkp = n=1 |xn |
p p
< ∞. Za p = ∞ prostor l∞ čine
ograničeni nizovi i definišemo normu sa kxk∞ = supn∈N |xn |.
Primer 8.2. Dat je merljiv prostor (R, BR , m) i funkcija fa (x) = x−a , a > 0. Tada
fa κ(0,1) ∈ Lp (R) ako i samo ako p < a−1 i fa κ(1,∞) ∈ Lp (R) ako i samo ako p > a−1 .
Ovaj primer opisuje dva razloga zašto neka funkcija ne mora da pripada prostoru
Lp (R): ili |f |p previše brzo beži u beskonačnost u okolini neke tačke, ili ne opada
dovoljno brzo u beskonačnosti. U prvom slučaju se ponašanje |f |p pogoršava kako se
p povećava, a u drugom slučaju se popravlja. Drugim rečima, za p < q, funkcije iz
Lp mogu biti lokalno singularnije od onih u Lq , dok funkcije iz Lq mogu biti globalno
raširenije od onih u Lp .
8.3 Prostor L∞ (X)

Definicija 8.2. Prostor esencijalno ograničenih funkcija, u oznaci L∞ (X), je
skup funkcija f : X → C̄ za koje važi da postoji A ⊆ X, µ(A) = 0 i postoji
C > 0 tako da je
sup |f (x)| ≤ C, x ∈ X \ A.
Ako je f ∈ L∞ (X) i ako je A ⊆ X, µ(A) = 0, definišemo:
S(A) = sup |f (x)|,

x∈X\A
i esencijalni supremum funkcije dat sa
esssup f = inf{S(N ) : N ⊆ X, µ(N ) = 0}.
N
178 Prostori Lp (X)
U skupu skoro svuda ograničenih funkcije L∞ (X) takod̄e uvodimo relaciju

ekvivalencije (identifikujemo funkcije koje su jednake skoro svuda), i definišemo
normu sa:
kf k∞ = esssup f, f ∈ L∞ (X).
Lema 8.2. Ako je f ∈ L∞ (X), tada |f (x)| ≤ kf k∞ za skoro svako x ∈ X.

Štaviše, ako M < kf k∞ , tada postoji merljiv skup E ⊆ X takav da je µ(E) > 0
i |f (x)| ≥ M, x ∈ E.
Dokaz: Sledi direktno iz definicije i osobina supremuma i infimuma.
Lako se proverava da je k · k∞ dobro definisano i da zadovoljava aksiome

norme.
Očigledno važi kf k∞ ≥ 0 i k0k∞ = 0. Neka je kf k∞ = 0. Tada postoji
skup SNk ∈ M čija je mera 0, takav da je | f (x) |≤ k1 za x ∈/ Nk . Ako je
∞
N = k=1 Nk , onda N ∈ M, µ(N ) = 0 i | f (x) |= 0 za sve x ∈ / N . Odatle
f (x) = 0 skoro svuda na X.
Osobina kαf k∞ =| α | kf k∞ sledi direktno iz osobina supremuma i infi-
muma.
Ako f, g ∈ L∞ , tada na osnovu prethodne leme postoje skupovi N1 , N2 ∈
M takvi da je µ(N1 ) = µ(N2 ) = 0 i da važi | f (x) |≤ kf k∞ za x ∈ / N1
| g(x) |≤ kgk∞ za x ∈ / N2 . Otuda je
| f (x) + g(x) |≤ kf k∞ + kgk∞ za sve x ∈
/ N1 ∪ N2
pa je i kf + gk∞ ≤ kf k∞ + kgk∞ .
Napomena. Alternativni način da se zapiše k · k∞ norma jeste
kf k∞ = inf{C ≥ 0 : µ({x ∈ X : |f (x)| > C}) = 0}.
S∞
Kako je {x ∈ X : |f (x)| > C} = n=1 En , gde je En = {x ∈ X : |f (x)| >
C + n }, na osnovu Teoreme 2.1 sledi da se infimum dostiže (i u tom slučaju je
1
kf k∞ = C) ako je limn→∞ µ(En ) = 0.

Teorema 8.2. Prostor (L∞ (X), k · k∞ ) je kompletan normirani prostor.
Dokaz: Neka je (fn )n∈N Košijev niz u L∞ (X) i M ∈ M, µ(M ) = 0 takav da

je
| fn (x) |≤ kfn k∞ , x ∈
/ M, n = 1, 2, . . .
| fn (x) − fm (x) |≤ kfn − fm k∞ , x∈
/ M, n, m = 1, 2, . . .
Tada niz (fn )n∈N uniformno konvergira na X \ M ka funkciji

limn→∞ fn (x), x ∈
/M
f (x) = .
0, x ∈ M
Odatle sledi da je f merljiva funkcija i vidi se da kfn − f k∞ → 0.
8.4 Inkluzije Lp prostora 179
Napomene:
• U slučaju prostora Cc (R) je interesantno primetiti da se esencijalni supre-

mum funkcije poklapa sa stvarnim supremumom funkcije, pa i sa mak-
simumom funkcije: tj. za f ∈ Cc (R) važi kf k∞ = supx∈R |f (x)| =
maxx∈R |f (x)|.
• Prostor ograničenih neprekidnih kompleksnih funkcija BC(R) je zatvoren

podprostor od L∞ (R). U slučaju prostora L∞ je situacija drugačija nego
za p < ∞: kompletiranjem prostora Cc (R) po normi k · k∞ se ne dobija
L∞ (R) ! Prostor (Cc (R), k·k∞ ) jeste kompletan. Druga značajna razlika
u odnosu na p < ∞ je da prostor L∞ (R) nije separabilan.
• U smislu Propozicije 8.1 i formalne jednakosti 11 + ∞ 1

= 1, možemo i
brojeve 1 i ∞ smatrati konjugovanim eksponentima. Često se L1 i L∞
prostor ponašaju sasvim drugačije od ostalih konjugovanih prostora Lp i
Lq gde je p, q ∈ (1, ∞), p1 + 1q = 1.
8.4 Inkluzije Lp prostora

Do sada smo razmatrali prostore Lp (X), za p ∈ [1, ∞]. Mogu se definisati i
L (X) prostori za p ∈ (0, 1), to je skup funkcija
p
R f (klasa ekvivalencije funkcija
jednakih s.s.) koje zadovoljavaju
R osobinu X
|f | p
dµ < ∞. Ove prostore snab-
devamo metrikom d(f, g) = X | f −g |p dµ u odnosu na koju (Lp (X), d) postaje
R 1
kompletan metrički prostor. Naglasimo da ( |f |p dµ) p nije norma, odnosno da
metrika d nije indukovana normom, tako da Lp (X), 0 < p < 1, nisu Banahovi
prostori. Dokaz kompletnosti se izvodi potpuno isto kao u Teoremi 8.1.
Napomenimo da je jedina neprekidna linearna funkcionela na Lp (X), p ∈
(0, 1), nula funkcija. U Poglavlju 10.4 ćemo pokazati da je (Lp )0 = Lq , p1 + 1q =
1, za 1 ≤ p < ∞.
U ovom poglavlju ćemo se baviti pitanjem kada je Lp ⊆ Lq u zavisnosti
od p < q ili q < p. Nadalje ćemo pretpostaviti da radimo sa Lp prostorima
za p ∈ (0, ∞]. U narednim propozicijama oznaka k · kp označava normu kada
je p ≥ 1, dok za p ∈ (0, 1) ona označava samo desnu stranu relacije (8.2) kao
konačnu veličinu.
Propozicija 8.3. Neka je µ(X) < ∞ i 0 < p < q ≤ ∞. Tada Lq (X) ⊆ Lp (X)
i za svako f ∈ Lq (X) važi
kf kp ≤ kf kq µ(X) p − q .
1 1
Specijalno, ako je µ(X) = 1, tada kf kp ≤ kf kq .

R R
Dokaz: Za q = ∞ imamo kf kpp = X
|f |p dµ ≤ kf kp∞ X
dµ = kf kp∞ µ(X).
180 Prostori Lp (X)
Ako je q < ∞, primenom Helderove nejednakosti sa konjugovanim indek-

sima r = pq > 1 i s = q−p
q
> 1, 1r + 1s = 1, dobijamo s obzirom da je µ(X) < ∞
te 1 ∈ L ,
s
Z
q−p
kf kp =
p
|f |p · 1 dµ ≤ kf p k pq k1k q−p
q = kf kpq µ(X) q .
X
Primer 8.3. Posmatrajmo prostor nizova lp datih u Primeru 8.1, 1 ≤ p ≤ ∞. Za

meru prebrojavanja µ ne važi uslov iz Propozicije 8.3 jer je µ(N) = ∞. U prostoru
nizova važi upravo
Pobrnuta inkluzija: ako je p < q, tada je lp ⊆ lq . Zaista, ako je (xn )n
∞
n=1 |xn | < ∞ i činjenice da opšti član konvergentnog reda teži
p p
niz u l tada iz
nuli sledi da postoji
P∞ 0n ∈ N takav
P∞ da je |xn | ≤ 1, n ≥ n0 . To implicira |xn |q ≤ |xn |p ,
n ≥ n0 . Sada iz n=n0 |xn | ≤ n=n0 |xn |p < ∞ sledi da je (xn )n ∈ lq .
q
Primer 8.4. Neka je X = [0, ∞) i m Lebegova mera. Jasno, m(X) = ∞. Neka je

p < q. Pokazaćemo da Lp * Lq i Lq * Lp . Zaista, za funkciju f (x) = √1x κ(0,1) (x)
važi da je f ∈ L1 ali f ∈
/ L2 . S druge strane, za funkciju g(x) = x1 κ[1,∞) (x) važi da je
g ∈ L ali g ∈
2 1
/L .
U najopštijem slučaju važi sledeća relacija izmed̄u Lp (X) prostora:
Teorema 8.3. Neka je 0 < p < q < r ≤ ∞. Tada važi
Lp (X) ∩ Lr (X) ⊆ Lq (X) ⊆ Lp (X) + Lr (X),
i
1 λ 1−λ
kf kq ≤ kf kλp kf k1−λ
r , gde je = + .
q p r
Dokaz: a) Dokažimo prvo da se svaka Lq funkcija može zapisati kao zbir jedne
Lp funkcije i jedne Lr funkcije.
Razmotrimo prvo slučaj r < ∞. Neka je f ∈ Lq (X) i E = {x ∈ X :
|f (x)| > 1}. Stavimo da je g = f · κE , h = f · κE c . Tada je jasno f = g + h i
pri tome važi |g|p = |f |p κE ≤ |f |q κE pa g ∈ Lp (X) i slično, |h|r = |f |r κE c ≤
|f |q κE c pa h ∈ Lr (X).
Ako je r = ∞, tada je funkcija h s.s. ograničena sa 1 pa sledi h ∈ L∞ i
khk∞ = 1. Time je dokazano da važi
Lq ⊆ Lp + Lr .
b) Dokažimo sada da ako neka funkcija f pripada Lp i Lr prostorima, tada

ona pripada i Lq za sve q ∈ (p, r).
8.4 Inkluzije Lp prostora 181
R R
Ako je r = ∞, tada X
|f |q dµ ≤ kf kq−p
∞ X
|f |p dµ, pa sledi da je
p
1− p
kf kq ≤ kf kpq kf k∞ q
= kf kλp kf k1−λ
∞ .
Ako je r < ∞, primenimo Helderovu nejednakost na par konjugovanih

p r
indeksa λq i (1−λ)q , pa dobijamo
Z Z
|f |q dµ = p k|f |
|f |λq |f |(1−λ)q dµ ≤ k|f |λq k λq (1−λ)q
k (1−λ)q
r
X X
Z λq
p
Z (1−λ)q
r
= |f | dµ
p
|f | dµ
r
= kf kλq
p kf kr
(1−λ)q
.
X X
1
Stepenovanjem na q dobijamo traženu ocenu. Time je dokazano i da važi
Lp ∩ Lr ⊆ Lq .

Propozicija 8.4. Neka je 0 < p < q ≤ ∞. Tada važi:
a) Lq (X) ⊆ Lp (X) ako i samo ako prostor X ne sadrži skupove proizvoljno

velike konačne mere.
b) Lp (X) ⊆ Lq (X) ako i samo ako prostor X ne sadrži skupove proizvoljno

male pozitivne mere.
Dokaz: Ostavljamo čitaocu za vežbu (videti Zadatak 8.10).
Primer 8.5. Prostor integrabilnih funkcija nad N sa merom prebrajanja µ, prostor

lp , zadovoljava uslove Propozicije 8.4 b) jer je µ(∅) = 0, µ({n}) = 1, i ne postoje
skupovi mere ε ∈ (0, 1). Uslov pod a) nije zadovoljen, jer za proizvoljno K > 0, skup
{1, 2, . . . , K} ima meru K. Stoga je lp ⊆ lq , p < q.
Skup Lebeg-integrabilnih funkcija nad [a, b] sa Lebegovom merom m, Lp ([a, b]),
−∞ < a 0, skup (a, a + ε) ima
meru jednaku sa ε. Stoga je Lq ([a, b]) ⊆ Lp ([a, b]), p < q.
Skup Lebeg-integrabilnih funkcija nad R, Lp (R), ne zadovoljava uslove ni pod a)
ni pod b), jer za proizvoljno K > 0, na primer skup (0, K) ima meru m((0, K)) = K.
Stoga Lp (R) * Lq (R) i Lq (R) * Lp (R).
Primetimo još da slično kao u Zadatku 4.6 važi sledeće: ako je f ∈ Lp (X),
p > 0, tada je |f | < ∞ s.s. (skup {x ∈ X : |f (x)| = ∞} je mere nula), i skup
{x ∈ X : |f (x)| 6= 0} je σ-konačan.
182 Prostori Lp (X)
8.5 Bohnerov integral

Teorija integrala koju smo razvili u Glavama 4-5 i 7-8 se odnosila na in-
tegraciju merljivih funkcija sa vrednostima u skupu realnih ili kompleksnih
brojeva. Sada ćemo ukratko izložiti ideju konstrukcije tzv. Bohnerovog inte-
grala za funkcije koje primaju vrednosti u nekom separabilnom Banahovom
prostoru.
Neka je (X, M, µ) prostor mere i (Y, k · kY ) separabilan Banahov prostor
čija norma k · kY indukuje Borelovu σ-algebru BY .
Za merljivu funkciju f : (X, M) → (Y, BY ) je preslikavanje x 7→ kf (x)kY
merljivo (kao kompozicija merljive funkcije f i neprekidne funkcije y 7→ kykY ),
pa je dobro definisana veličina
Z
kf kL1 (X;Y ) = kf (·)kY dµ. (8.5)
X
Sa L1 (X; Y ) označavamo skup funkcija f : X → Y za koje je kf kL1 (X;Y ) < ∞.

Važi da je k · kL1 (X;Y ) data izrazom (8.5) seminorma koja nakon identifikacije
funkcija jednakih skoro svuda postaje norma na prostoru L1 (X; Y ).
Propozicija 8.5. Skup elementarnih funkcija oblika

X
n
f= αk κAk ,
k=1
αk ∈ Y , Ak ∈ M, µ(Ak ) < ∞, k = 1, 2, . . . , n, je gust u L1 (X; Y ). Za

svaku funkciju f ∈ L1 (X; Y ) postoji niz elementarnih funkcija (fn )n takav da
fn (x) → f (x), n → ∞, za skoro svako x ∈ X i kfn − f kL1 (X;Y ) → 0, n → ∞.
Teorema
R 8.4. Postoji jedinstveno linearno preslikavanje (Bohnerov integral),
X
: L1
(X; Y ) → Y , tako da je
Z
y κA dµ = y µ(A), za sve y ∈ Y, A ∈ M, µ(A) < ∞,
X
i da je Z
k f dµkY ≤ kf kL1 (X;Y ) .
X
Sve teoreme date za kompleksnovrednosne funkcije imaju svoj analogon za

funkcije sa vrednostima u prostoru Y , pri čemu se integrali interpretiraju u
smislu prethodne teoreme kao Bohnerovi integrali, a moduo se zamenjuje sa
normom k · kY . Primera radi dajemo teoremu o dominantnoj konvergenciji, a
zainteresovani čitaoci mogu da razviju čitavu teoriju Lp prostora sa Bohnerovim
integralom.
8.6 Momenti slučajne promenljive 183
Teorema 8.5. Neka je (fn )n niz funkcija u L1 (X; Y ) i neka postoji g ∈ L1 (X; R)
takva da je kf (x)kY ≤ g(x) za skoro sve x ∈ X i da fn (x) → f (x), n → ∞, za
skoro sve x ∈ X. Tada važi:
Z Z

fn dµ − f dµ
→ 0, n → ∞.
X X Y
8.6 Momenti slučajne promenljive

Slučajne promenljive definisane nad prostorom verovatnoće (Ω, F, P ) koje
pripadaju prostoru Lp (Ω) igraju značajnu ulogu u verovatnoći i statistici.
Ako je n ∈ N, tada R se n-ti momenat slučajne promenljive X ∈ L (Ω)
n
definiše kao E(X n ) = R xn dPX (x). Na osnovu P (Ω) = 1 i Propozicije 1.8

sledi da je tada X ∈ Lj (Ω) i za sve j = 1, 2, . . . , n − 1, tj. egzistencija nekog
momenta garantuje i egzistenciju svih momenata nižeg reda.
Ako je X ∈ Ln (Ω), n ∈ N i E(X) = m, tada se centralni momenat reda n
definiše kao E((X − m)n ). Za X ∈ L2 (Ω) centralni momenat reda n = 2 se
naziva disperzija (varijansa) slučajne promenljive i označava sa D(X).
Primer 8.6. Neka je Ω = [0, 1] snabdeven Lebegovom merom. Tada slučajna promenljiva
X(ω) = √1ω ima prvi moment E(X) = 2 ali nema drugi moment jer je E(X 2 ) = ∞
pa disperzija nije definisana.
Primer 8.7. Neka slučajna promenljiva X ima Košijevu raspodelu datu funkcijom
raspodele FX (x) = 12 + π1 arctan x. Ova funkcija
R raspodele generiše Lebeg-Stiltjesovu
meru raspodele PX takvu da je E(X) = R x dPX (x) = ∞, tako da matematičko
očekivanje nije definisano.
Primer 8.8. Neka slučajna promenljiva X ima normalnu (gausovsku) raspodelu

datu funkcijom raspodele
Z x (t−m)2
1 −
Φ(x) = √ e 2σ2 dt
−∞ 2πσ 2
i njome generisanom raspodelom PX . Tada je E(X) = m, D(X) = σ 2 . Karakter-
1 2 2
istična funkcija gausovske raspodele je data sa fX (t) = eimt− 2 σ t .
Postoji značajna veza izmed̄u momenata slučajne promenljive i njene karak-

teristične funkcije fx (t) = E(eitX ).
Propozicija 8.6. Karakteristična funkcija fX je klase C n (R) tj. n puta neprekidno

diferencijabilna ako i samo ako je X ∈ Ln (Ω). Pri tome važi
1 dk
E(X k ) = fX (t)|t=0 , k = 1, 2, . . . , n.
ik dtk
184 Prostori Lp (X)
Ako su X, Y ∈ L1 (Ω), tada definišemo kovarijansu kao
Cov(X, Y ) = E(X − E(X)) · E(Y − E(Y )) = E(XY ) − E(X)E(Y ).
Pretpostavimo da su X, Y ∈ L2 (Ω). Videli smo da je prostor L2 Hilbertov sa

skalarnim proizvodom definisanim kao (X|Y ) = E(XY ). Ako su X, Y takvi
da je E(X) = E(Y ) = 0, tada je Cov(X, Y ) = 0 ako i samo ako je E(XY ) = 0
tj. ako su X i Y ortogonalni. Na osnovu Teoreme 6.9 a) sledi da nezavisnost
slučajnih promenljivih implicira njihovu ortogonalnost u L2 (Ω).
U slučaju da X, Y ∈ L2 (Ω) imaju očekivanje različito od nule, kovarijansa
preuzima ulogu mere ortogonalnosti umesto skalarnog proizvoda. Korelacija
elemenata X, Y ∈ L2 (Ω), u oznaci ρXY je definisana kao kosinus ugla izmed̄u
vektora Xc = X − E(X) i Yc = Y − E(Y ) u L2 (Ω) tj.
E(Xc Yc ) Cov(X, Y )
ρXY = =p p .
kXc k2 kYc k2 D(X) D(Y )
Kažemo da su X i Y nekorelisane ako je ρXY = 0. Jasno, nezavisnost implicira
nekorelisanost ali obrat ne mora da važi.
Primer 8.9. Ako je Y = aX + b, tada je ρXY = 1 za a > 0 i ρXY = −1 za a < 0.
Primer 8.10. Neka je Ω = [0, 1] snabdeveno Lebegovom merom m. Slučajne promenljive

X(ω) = sin(2πω) i YR(ω) = cos(2πω) su nekorelisane
R1 ali nisu nezavisne.
Zaista, E(X) = Ω sin(2πω)dP (ω) = 0 sin(2πω)dω = 0, E(Y ) = 0 i E(XY ) = 0,
pa je ρXY = 0. Birajmo a > 0 dovoljno malo tako da su skupovi A = {ω ∈ [0, 1] :
sin(2πω) > 1 − a} i B = {ω ∈ R[0, 1] : cos(2πω)R > 1 − a} disjunktni. Tada je
1 1
P (A ∩ B) = 0 ali je P (A)P (B) = 1−a sin(2πω)dω · 1−a cos(2πω)dω 6= 0.
Propozicija 8.7. Za X, Y ∈ L2 (Ω) važi
D(X ± Y ) = D(X) + D(Y ) ± 2Cov(X, Y ).
Specijalno, ako su X i Y nezavisne, tada je D(X ± Y ) = D(X) + D(Y ).
Propozicija 8.8. Neka je X ∈ Lp (Ω), 0 < p < ∞, nenegativna slučajna

promenljiva. Tada važi:
Z ∞
E(X p ) = pxp−1 (1 − FX (x)) dx.
0
Specijalno, za p = 1,
Z ∞
E(X) = (1 − FX (x)) dx.
0
8.7 Uslovno matematičko očekivanje u L2 (Ω) 185
Dokaz: Kako je 1 − FX (x) = P ({ω ∈ Ω : X(ω) > x}), na osnovu Fubinijeve

teoreme sledi
Z ∞ Z ∞
px (1 − FX (x))dx =
p−1
pxp−1 P (Ax ) dx
0
Z0 ∞ Z
= pxp−1 κAx (ω) dP (ω) dx
0 Ω
Z Z ∞
p−1
= px κAx (ω) dx dP (ω)
Ω 0
Z Z !
X(ω)
= pxp−1 dx dP (ω)
Ω 0
Z
= X(ω)p dP (ω) = E(X p ),
Ω
gde je Ax = {ω ∈ Ω : X(ω) > x}.
8.7 Uslovno matematičko očekivanje u L2 (Ω)

Podsetimo se jednog rezultata iz teorije optimizacije u Hilbertovim pros-
torima. Ako je H Hilbertov prostor snabdeven skalarnim proizvodom koji
indukuje normu k · k i ako je K zatvoren podprostor u H, tada za svako h ∈ H
postoji jedinstven h̃ ∈ K takav da je h − h̃ ortogonalno na sve elemente iz K tj.
(h−h̃|k) = 0 za sve k ∈ K. Ekvivalentno, kh−h̃k = inf{kh−kk : k ∈ K}. Ovaj
element, h̃, nazivamo ortogonalnom projekcijom elementa h na podprostor K.
Neka je (Ω, F, P ) prostor verovatnoće i neka je G σ-algebra na Ω takva
da je G ⊆ F. Neka je X ∈ L2 (F) = L2 (Ω, F, P ). Ako posmatramo vektorski
podprostor L2 (G) = L2 (Ω, G, P ) tj. prostor kvadratno integrabilnih G-merljivih
funkcija koji je zatvoren podprostor u L2 (F) i ako interpretiramo σ-algebru kao
količinu informacija o slučajnim dogad̄ajima, tada ima smisla postaviti pitanje
koja G-merljiva slučajna promenljiva Y predstavlja najbolju aproksimaciju za
X. Odgovor na ovo pitanje daje teorija ortogonalnih projekcija u Hilbertovom
prostoru: najbolja aproksimacija za X ∈ L2 (F) je njena ortogonalna projekcija
na L2 (G), u oznaci Y = E(X|G). Tada je X − Y ortogonalno na L2 (G) što
prema definiciji skalarnog proizvoda znači da je
Z
(X − Y |Z)L2 (Ω) = (X − Y )Z dP = 0, Z ∈ L2 (G).
Ω
R R
Specijalno, za Z = κG , G ∈ G, dobijamo G
Y dP = G
X dP tj.
Z Z
E(X|G) dP = X dP, G ∈ G. (8.6)
G G
186 Prostori Lp (X)
Upravo relacija (8.6) će biti definicija uslovnog matematičkog očekivanja za

X ∈ L1 (Ω). Ovde navodimo definiciju, a dokaz će biti dat u Glavi 10 kada
budemo uveli pojam Radon-Nikodimovog izvoda.
Definicija 8.3. Neka je (Ω, F, P ) prostor verovatnoće i neka je G pod-σ-algebra

od F. Za F-merljivu funkciju X ∈ L1 (Ω) postoji jedinstvena (do na skup mere
nula) G-merljiva funkcija Y ∈ L1 (Ω) takva da važi (8.6). Označavamo je sa
Y = E(X|G) i nazivamo uslovno matematičko očekivanje. N
Primetimo, na osnovu Propozicije 8.3 je L2 (Ω) ⊆ L1 (Ω), pa Definicija 8.3

važi i za X ∈ L2 (Ω). Tada je i Y ∈ L2 (Ω) i Gornja definicija ima smisla za
X ∈ L2 (Ω) i interpretira se kao ortogonalna projekcija u Hilbertovom prostoru.
Za X ∈ L1 (Ω) uslovno očekivanje je jedinstveno samo do na skup mere nula
tj. Y koje zadovoljava relaciju (8.6) nazivamo verzijom uslovnog očekivanja
E(X|G) što znači da je Y (ω) = E(X|G)(ω) za skoro sve ω ∈ Ω.
8.8 Zadaci
Zadatak 8.1. Neka je C[0, 1] prostor neprekidnih funkcija f : [0, 1] → R i
R1
neka je N (f ) = 0 |f (x)|dx.
a) Dokazati da N (·) jeste norma na C[0, 1] i da prostor C[0, 1] snabdeven

ovom normom nije kompletan.
b) Dokazati da je kompletiranje prostora C[0, 1] u odnosu na normu N (·)

prostor L1 ([0, 1]) sa Lebegovom merom.
Rešenje: a) Rimanov i Lebegov integral se na klasi C[0, 1] funkcija poklapaju,

pa je N norma - dokaz je isti kao u slučaju L1 ([0, 1]) prostora, jedino treba
primetiti da iz N (f ) = 0 sledi f (x) = 0 za skoro svako x ∈ [0, 1], što zbog
neprekidnosti funkcije implicira da je f (x) = 0 za svako x ∈ [0, 1] tj. f = 0.
Dokažimo da postoji Košijev niz u C[0, 1] koji ne konvergira u C[0, 1]. Pos-
matrajmo niz neprekidnih funkcija


 0, 0 ≤ x ≤ 21 − 2n1



fn (x) = 2nx − n + 1, 21 − 2n 1
< x ≤ 21 , n ∈ N.





1, 12 < x ≤ 1
Neka je ε > 0. Važi da je

Z 1
1 1 1
N (fn − fm ) = |fn (x) − fm (x)|dx = − ≤ < ε,
0 4n 4m 4n
8.8 Zadaci 187
za dovoljno veliko n ∈ N. Dakle, niz fn je Košijev.

Takod̄e, fn (x) → f (x) za svako fiksirano x ∈ [0, 1], gde je funkcija f data
sa
0, 0 ≤ x ≤ 21
f (x) =
1, 12 < x ≤ 1
Jasno, f ∈/ C[0, 1]. Dokažimo još da niz fn konvergira ka f i po normi N .
Neka je ε > 0. Tada je
Z 12
1
N (fn − f ) = (2nx − n + 1)dx = < ε,
2 − 2n
1 1 4n
za dovoljno veliko n ∈ N.
b) U Propoziciji 8.2 pokazali smo da je skup jednostavnih funkcija S gust u
L1 ([0, 1]) po normi N (·) = k · k1 . Dokazaćemo da je skup neprekidnih funkcija
C[0, 1] gust u S po N (·) normi, što će značiti da je C[0, 1] gust i u L1 ([0, 1]).
Na osnovu teoreme Luzina (koja će biti dokazana u Zadatku 9.5), dovoljno
je dokazati da se karakteristična funkcija svakog intervala [c, d] ⊆ [0, 1] može
aproksimirati (po N -normi) neprekidnom funkcijom, a kako su jednostavne
funkcije linearne kombinacije karakterističnih funkcija slediće da se i one mogu
aproksimirati neprekidnim funkcijama.
Neka je za n ∈ N:


 0, x ∈ / (c, d)

n(x − c), x ∈ (c, c + n1 )
hn (x) =

 1, x ∈ [c + n1 , d − n1 ]

−n(x − d), x ∈ (d − n1 , d)
po delovima linearna (neprekidna) funkcija. Tada važi da je

Z
1
|hn (x) − κ[c,d] (x)|dx = → 0, n → ∞.
[0,1] n

Zadatak 8.2. (Nejednakost Čebiševa). Neka je f ∈ Lp (X), 0 0. Dokazati da važi
p
kf kp
µ({x ∈ X : |f (x)| > ε}) ≤ .
ε
Rešenje: Neka je Eε = {x ∈ X : |f (x)| > ε}. Tada važi

Z Z Z
kf kp =
p
|f | dµ ≥
p
|f | dµ ≥ ε
p p
1 dµ = εp µ(Eε ).
X Eε Eε

188 Prostori Lp (X)
Zadatak 8.3. Neka je f ∈ Lp (X), 0 < p < ∞, i n ∈ N. Dokazati da važi
np µ({x ∈ X : |f (x)| ≥ n}) → 0, n → ∞.
Rešenje: Neka je An = {x ∈ X : |f (x)| ≥ n}. Tada je X = lim inf n→∞ Acn ,

pa iz
Z Z Z Z
|f |p dµ = |f |p dµ + |f |p dµ ≥ np µ(An ) + |f |p dµ
X An Acn Acn
R
sledi da drugi sabirak konvergira ka X |f |p dµ, pa sledi da prvi sabirak mora
da teži nuli. Dakle, limn→∞ np µ(An ) = 0.

Zadatak 8.4. Neka je f ∈ Lp (X), 0 < p ≤ ∞ i g ∈ L∞ (X). Tada f g ∈ Lp (X)

i važi kf gkp ≤ kf kp kgk∞ .
Rešenje: Neka je N ∈ M takav da je µ(N ) = 0, kgk∞ = supx∈X\N |g(x)|.

Tada je
Z Z Z Z
|f g| dµ =
p
|f g| dµ +
p
|f g| dµ ≤ kgk∞
p p
|f |p dµ + 0 < ∞.
X Nc N X
Stepenujući na 1
p dobijamo kf gkp ≤ kf kp kgk∞ .
Zadatak 8.5. Neka je (X, M, µ) prostor mere, µ(X) < ∞ i f : X → R

merljiva funkcija. Neka je
En = {x ∈ E : n ≤ |f (x)| < n + 1}, n = 0, 1, 2, 3, . . .
Dokazati da za p ≥ 1 važi
Z ∞
X
|f |p dµ < ∞ ⇔ np · µ(En ) < ∞.
X n=1
Napomena: Uporediti sa Zadatkom 4.7
Rešenje:
Važi:
∞
[
X= En , Ei ∩ Ej = ∅ (i 6= j) (8.7)
n=0
Z
k · µ(Ek ) ≤
p
|f |p dµ ≤ (k + 1)p µ(Ek ), k = 0, 1, 2, 3, . . . (8.8)
Ek
8.8 Zadaci 189
Sada je na osnovu (8.7)

Z ∞ Z
X
|f | dµ =
p
|f |p dµ,
X n=0 En
pa na osnovu (8.8) sledi

∞
X Z ∞
X
np · µ(En ) ≤ |f |p dµ ≤ (n + 1)p · µ(En ).
n=1 X n=0
P∞ P∞
Kako je n=0 (n+1)
p
·µ(En ) ∼ n=1 np ·µ(En ), odavde direktno sledi tvrd̄enje.

Zadatak 8.6. Neka je (X, M, µ) prostor mere takav da je µ(X) < ∞ i f :

X → R̄ merljiva funkcija za koju je |f (x)| < ∞ za s.s. x ∈ X. Tada za svako
ε > 0 postoje Mε > 0 i Xε ⊆ X tako da važi µ(X \ Xε ) < ε i |f (x)| ≤ Mε za
sve x ∈ Xε .
Rešenje: Označimo sa An = {x ∈ X : |f (x)| > n}, n ∈ N. Jasno, A1 ⊇ A2 ⊇

A3 ⊇ · · · , i kako je µ(X) < ∞,
T sledi da je i µ(An ) < ∞ za sve n ∈ N. Za
N = {x ∈ X : |f (x)| = ∞} = An po pretpostavci zadatka važi µ(N ) = 0.
n∈N
Na osnovu Teoreme 2.1 je limn→∞ µ(An ) = µ(N ) = 0, to jest za proizvoljno
ε > 0 postoji n0 ∈ N takvo da je µ(An ) < ε za sve n ≥ n0 . Birajmo konstantu
Mε da je Mε := n0 i stavimo za skup Xε da je Xε := Acn0 = {x ∈ X : |f (x)| ≤
n0 }. Jasno, tada je µ(X \ Xε ) = µ(An0 ) < ε i za sve x ∈ Xε važi |f (x)| ≤ Mε .
Napomena. Ovaj zadatak govori da je u prostorima konačne mere svaka
skoro svuda konačna merljiva funkcija ograničena, pa i klase L∞ , osim na skupu
koji ima proizvoljno malu meru.
Zadatak 8.7. (Jensenova nejednakost). Neka je (X, M, µ) prostor mere,

µ(X) = 1, g : X → [a, b] funkcija klase L1 (X) i F : [a, b] → R konveksna
funkcija. Dokazati da je tada
Z Z
F g dµ ≤ F ◦ g dµ.
X X
Rešenje: Neka je t0 ∈ [a, b]. Tejlorovim razvojem funkcije F u okolini tačke

t0 dobijamo da za t ∈ [a, b] važi F (t) = F (t0 ) + F 0 (t0 )(t − t0 ) + 21 F 00 (ξ)(t − t0 )2 ,
za neko ξ ∈ (a, b). Kako je zbog konveksnosti funkcije F 00 ≥ 0, sledi da je
F (t) ≥ F (t0 ) + F 0 (t0 )(t − t0 ).

190 Prostori Lp (X)
R
Stavimo da je t0 = X g dµ, t = g(x). (Primetimo da je Rt0 ∈ [a, b] jer se radi o
verovatnosnoj meri i g : X → (a, b) pa je a = aµ(X) ≤ X gdµ ≤ bµ(X) = b).
Sada je
Z Z Z
F (g(x)) ≥ F g dµ + F 0 g dµ g(x) − g dµ .
X X X
Integraleći gornju jednakost i koristeći µ(X) = 1 dobijamo

Z Z Z Z Z
F (g(x)) dµ(x) ≥ F g dµ + F 0 g dµ g dµ − g dµ .
X X X X X
Kako je drugi sabirak sa desne strane jednak nuli, sledi tvrd̄enje.

Napomena. Pod istim uslovima, ako je F̃ konkavna funkcija, tada važi
Z Z
F̃ g dµ ≥ F̃ ◦ g dµ.
X X
Zadatak 8.8. Neka je p > 0. Dokazati:

a) L∞ (X) ⊆ Lp (X) ako i samo ako je µ(X) < ∞.
T p
b) L∞ (X) 6= L (X) za µ(X) < ∞.
p>0
c) Ako je µ(X) = 1 i f ∈ L∞ (X), tada važi

kf k∞ = lim kf kp .
p→∞
1
Rešenje: a) Neka je µ(X) < ∞. Tada je 1 ∈ Lp (X) jer je k1kp = µ(X) p < ∞.
Za f ∈ L∞ (X) na osnovu Zadatka 8.4 sledi 1 · f = f ∈ Lp (X) i kf kp ≤
1
kf k∞ µ(X) p . Dakle, L∞ (X) ⊆ Lp (X).
Obratno, ako je µ(X) = ∞, tada je 1 ∈ L∞ (X) jer je svuda ograničena, ali
1
1∈/ Lp (X) jer je k1kp = µ(X) p = ∞.
b) Posmatrajmo prostor gausovske verovatnosne mere (R, BR , µ) gde je µ
Rx t2
mera generisana funkcijom raspodele Φ(x) = −∞ √12π e− 2 dt. Funkcija f (x) =
x nije esencijalno ograničena tj. f ∈/ L∞ (R). Med̄utim, f ∈ Lp (R) za sve p > 0
R x2 R ∞
jer je √2π R |x|p e− 2 dx = √2π 0 tp−1 e−t dt = √22π Γ(p).
1 2
c) Na osnovu a) i µ(X) = 1 sledi da je L∞ (X) ⊆ Lp (X) za sve p > 0 i da

je kf kp ≤ kf k∞ za sve p > 0. Na osnovu Propozicije 8.4 sledi da je za q > p
zadovoljeno kf kq ≥ kf kp . Dakle, kf kp je monotono rastuće po p i ograničeno
od gore sa kf k∞ . To znači da je
lim sup kf kp ≤ kf k∞ .
p→∞
8.8 Zadaci 191
Neka je ε > 0 i Eε = {x ∈ X : |f (x)| ≥ kf k∞ − ε}, µ(Eε ) > 0. Tada je

sZ Z s Z
kf kp = p
|f |p dµ + |f |p dµ ≥ p
(kf k∞ − ε)p µ(Eε ) + |f |p dµ
Eε Eεc Eεc
p
≥ (kf k∞ − ε) p µ(Eε )
p
Kako je limp→∞ p µ(Eε ) = 1, sledi da je
lim inf kf kp ≥ kf k∞ − ε,
p→∞
te puštajući ε → 0 dobijamo
lim inf kf kp ≥ kf k∞ .
p→∞
Sada iz lim supp→∞ kf kp ≤ kf k∞ ≤ lim inf p→∞ kf kp sledi tvrd̄enje.

Zadatak 8.9. Neka je µ(X) = 1 i f ∈ Lp (X) za neko p > 0. (Tada na osnovu

Propozicije 8.4 sledi da f ∈ Lq (X) za sve q ∈ (0, p)). Dokazati:
Z
a) ln kf kq ≥ ln |f | dµ,
X
R
|f |q dµ − 1
b) X
≥ ln kf kq ,
q
R Z
|f |q dµ − 1
c) lim X = ln |f | dµ,
q→0 q X
R
ln |f |dµ
d) lim kf kq = e X .
q→0
Rešenje: a) Primenjujući Jensenovu nejednakost sa konkavnom funkcijom

F (t) = ln t dobijamo
Z q1 Z Z Z
1 1
ln |f | dµ
q
= ln |f |q dµ ≥ ln |f |q dµ = ln |f |dµ.
X q X q X X
1 R
b) Važi u−1 ≥ ln(u), ln(u) = q ln(u) q , pa zamenom u = X |f |q dµ dobijamo
tvrd̄enje.
c) Primenimo Lopitalovo pravilo (razmena izvoda i integrala je dozvoljena
prema Propoziciji 7.1, dok je razmena limesa i integrala dozvoljena prema teo-
remi o dominantnoj konvergenciji, jer je |f |q ≤ 1 za dovoljno malo q i 1 ∈ Lq (X)
192 Prostori Lp (X)
s obzirom da je prostor konačne mere) te je

R Z Z
|f |q dµ − 1 d
lim X = lim |f |q dµ = lim |f |q ln |f |dµ
q→0 q q→0 X dq q→0 X
Z Z
= lim |f | ln |f |dµ =
q
ln |f |dµ.
X q→0 X
d) Sledi iz a), b), c) i teoreme o uklještenim nizovima.

Zadatak 8.10. Dokazati Propoziciju 8.4.
Rešenje: Označimo prostor mere sa (X, M, µ) i neka je 0 < p < q ≤ ∞.

a) (⇒) Neka u prostoru X postoje skupovi proizvoljno velike konačne mere.
To znači da za svako n ∈ N postoji En ∈ M takav da je n ≤ µ(En ) < ∞.
Bez ograničenja opštosti, možemo pretposatviti da su skupovi En disjunktni.
Dokazaćemo da je Lq (X) * Lp (X).
Kako je pq > 1, birajmo s ∈ (1, pq ), stavimo da je
an = (µ(En ))− q · n− q ,
1 s
n ∈ N,
P∞
i neka je f = n=1 an κEn . Tada je
Z ∞
X X∞
1
|f |q dµ = |an |q µ(En ) = s
< ∞,
X n=1 n=1
n
jer je s > 1. Dakle, f ∈ Lq (X).

S druge strane,
Z X∞ X∞ X∞
p 1 1
|f |p dµ = |an |p µ(En ) = (µ(En ))1− q · sp ≥ sp = ∞,
X n=1 n=1 n q
n=1 n
q
jer je po uslovu zadatka 1 − pq ≥ 0, µ(En ) ≥ 1, i sp

q < 1. Dakle, f ∈
/ Lp (X).
(⇐) Neka u prostoru X ne postoje skupovi proizvoljno velike konačne mere.
To znači da postoji M > 0 takvo da je za sve skupove A ∈ M zadovoljeno da
je ili µ(A) ≤ M ili µ(A) =R∞. Dokazaćemo da je Lq (X) ⊆ Lp (X).
Neka je f ∈ Lq (X) tj. X |f |q dµ < ∞. Neka je
A = {x ∈ X : |f (x)| > 1},

Ac = {x ∈ X : |f (x)| ∈ [0, 1]}.
Tada za p < q važi |f |p ≤ |f |q nad skupom A. Dakle,

Z Z Z Z Z
|f |p dµ = |f |p dµ + |f |p dµ ≤ |f |q dµ + 1 dµ < ∞ + µ(Ac ).
X A Ac A Ac
8.8 Zadaci 193
Razmotrimo dve moguće situacije: R

1.) Ako je µ(Ac ) ≤ M , tada direktno sledi da je X |f |p dµ < ∞, pa je
f ∈ Lp (X) i to je kraj dokaza.
2.) Ako je µ(Ac ) = ∞, tada definišemo skupove
1
S1 = {x ∈ X : |f (x)| ∈ [0, ]},
2
1
S̃1 = Ac \ S1 = {x ∈ X : |f (x)| ∈ ( , 1]}.
2
Barem jedan od skupova S1 , S̃1 ima beskonačnu meru. Ako je to skup S̃1 , tada
Z Z Z Z
|f |q dµ = |f |q dµ + |f |q dµ + |f |q dµ
X
ZS 1 S̃1
ZA
1 q
> |f | dµ + ( ) µ(S̃1 ) +
q
|f |q dµ = ∞,
S1 2 A
što je u kontradikciji sa činjenicom da je f ∈ Lq (X). Dakle, moguća je samo

situacija da je µ(S1 ) = ∞ i µ(S̃1 ) < ∞. Tada prepolovimo interval [0, 12 ] i
posmatramo skupove {x ∈ X : |f (x)| ∈ [0, 41 }, {x ∈ X : |f (x)| ∈ ( 14 , 21 ]}, od
kojih barem jedan mora imati beskonačnu meru. Sličnim rasud̄ivanjem kao u
prethodnoj situaciji zaključujemo da to mora biti prvi skup (ako pretpostavimo
da drugi skup ima beskonačnu meru, dolazimo u kontradikciju sa činjenicom da
je f ∈ Lq ). Nastavimo iteraciju polovljenja intervala i definišimo niz skupova
Sn = {x ∈ X : |f (x)| ∈ [0, 2−n ]} S̃n = Sn−1 \ Sn , n ∈ N.
Ako je barem za jedno n ∈ N, µ(S̃n ) = ∞, tada dolazimo u kontradikciju

sa činjenicom f ∈ Lq (X). Dakle, važi da je µ(S̃n ) < ∞, µ(Sn ) = ∞, za sve
n ∈ N. Prema S uslovu zadatka to znači da je µ(S̃n ) ≤ M za sve n ∈ N. No,
m
tada je i Bm = n= S̃n konačan, pa i on mora imati meru najviše M . Dakle,
µ(Bm ) ≤ M za sve m ∈ N.
Jasno, Sn+1 ⊆ Sn , Bm+1 ⊇ Bm , pa definišimo
\
S = Sn = {x ∈ X : f (x) = 0},
n∈N
[
S̃ = Ac \ S = Bm = {x ∈ X : f (x) ∈ (0, 1]}.
m∈N
Na osnovu Teoreme 2.1 a) dobijamo da je µ(S̃) = limn→∞ µ(Bn ) ≤ M , no

kako je µ(Ac ) = ∞ i S ∪ S̃ = Ac , sledi da mora biti µ(S) = ∞. Tada je
f = 0 · κS + f · κS̃ + f · κA , pa je
Z Z Z Z
|f |p dµ = |f |p dµ + |f |p dµ < µ(S̃) + |f |q dµ < ∞,
X S̃ A A
194 Prostori Lp (X)
jer je µ(S̃) ≤ M i f ∈ Lq (X).

Time smo dokazali da je f ∈ Lp (X) čime je dokaz završen.
b)
(⇒) Neka u prostoru X postoje skupovi proizvoljno male pozitivne mere.
To znači da za svako n ∈ N postoji En ∈ M takav da je 0 < µ(En ) ≤ 21n .
Bez ograničenja opštosti, možemo pretposatviti da su skupovi En disjunktni.
Dokazaćemo da je Lp (X) * Lq (X).
Kako je pq < 1, postoji s ∈ (−1 + pq , 0), stavimo da je
an = (µ(En ))− p · 2
1 ns
p , n ∈ N,
P∞
i neka je f = n=1 an κEn . Tada je
Z ∞
X ∞
X
|f |p dµ = |an |p µ(En ) = 2ns < ∞,
X i=1 n=1
s obzirom da je s < 0. Dakle, f ∈ Lp (X).

q
S druge strane, kako je 1 − pq < 0 i µ(En ) ≤ 2−n , sledi da je (µ(En ))1− p ≥
q
2−n(1− p ) , pa je
Z ∞
X ∞
X q nsq
|f |q dµ = |an |q µ(En ) = (µ(En ))1− p · 2 p
X i=1 i=1
∞
X n
q
−1+ p + sq
≥ 2 p = ∞,
i=1
q
jer je 2−1+(s+1) p > 1. Dakle, f ∈ / Lq (X).
(⇐) Neka u prostoru X ne postoje skupovi proizvoljno male pozitivne mere.
To znači da postoji ε > 0 takvo da je za svako A ∈ M zadovoljeno da je ili
µ(A) ≥ ε ili µ(A) = 0. Dokazaćemo da je Lp (X) ⊆ Lq (X).
Prvo ćemo pokazati da je Lp (X) ⊆ L∞ (X) za sve p > 0. Tada će na osnovu
Teoreme 8.3 (za r = ∞) slediti da je Lp (X) ∩ L∞ (X) ⊆ Lq (X), a s obzirom da
je Lp (X) ⊆ L∞ (X), to će značiti da je Lp (X) ⊆ Lq (X).
Dokažimo da uslov nepostojanja proizvoljno malih skupova implicira da je
Z
ε|f (x)| ≤ |f (x)| dµ(x), x ∈ X. (8.9)
X
Pn
Ako je f nenegativna jednostavna funkcija oblika f = i=1 αi κAi , gde su
αi ≥ 0, i Ai disjunktni skupovi, µ(Ai ) > 0, tada na osnovu uslova zadatka sledi
da je µ(Ai ) ≥ ε, i = 1, 2, . . . , n. Kako je f (x) = αj za neko j = 1, 2, . . . , n,
sledi Z
Xn Xn
εf (x) = εαj ≤ ε αi ≤ αi µ(Ai ) = f dµ.
i=1 i=1 X
8.8 Zadaci 195
Ako je f nenegativna funkcija, koristimo rastući niz jednostavnih funkcija

(fn )n , fn % f , prethodno dokazanu relaciju i teoremu o monotonoj konver-
genciji, pa je
Z Z
εf (x) = ε · lim fn (x) ≤ lim fn dµ = f dµ.
n→∞ n→∞ X X
Ako je f proizvoljna integrabilna funkcija, tada koristimo f = f+ − f− i važeći

uslov na f+ i f− da dokažemo
R (8.9).
Neka je f ∈ Lp (X) tj. X |f |p dµ < ∞. Tada na osnovu (8.9) sledi da je
Z
ε|f (x)|p ≤ |f (x)|p dµ, x ∈ X,
X
to jest
Z p1
|f (x)| ≤ ε−p |f (x)|p dµ < ∞, x ∈ X,
X
odakle sledi da je f ∈ L∞ (X) i da je kf k∞ ≤ ε−p kf kp .

Zadatak 8.11. (Furijeovi redovi) Neka je X = [−π, π] snabdeveno Lebe-

govom merom m i neka L2 ([−π, π]) označava klasu kvadratno Lebeg-integrabilnih
funkcija. Na osnovu Teoreme 8.1 sledi da je (L2 ([−π, π]), k · k2 ) kompletan.
Dokazati:
a) Prostor (L2 ([−π, π]), k · k2 ) je separabilan.
b) Funkcije ψ0 = √12π , ψ2n (x) = √1

π
cos nx, ψ2n−1 (x) = √1
π
sin nx, n ∈ N,
čine ortonormiranu bazu.
c) Prostor (L2 ([−π, π]), k · k2 ) je izomorfan sa prostorom nizova

p P∞ l2 (N) u
kojem je norma vektora x = (xn )n ∈ l (N) data sa kxk2 =
2 2
i=1 |xi | .
2
d) Označimo sa C 2 ([−π, π]) klasu neprekidnihR πfunkcija f : [−π, π] → R za

koje važi da je Rimanov integral kf k22 = −π |f (x)|2 dx < ∞. Dokazati
da C 2 ([−π, π]) nije kompletan i nije izomorfan sa l2 (N).
R πRiman-integrabilnih funkcija f : [−π, π] →

e) Označimo sa R2 ([−π, π]) klasu
R za koje važi da je kf k22 = −π |f (x)|2 dx < ∞. Dokazati da R2 ([−π, π])
nije kompletan i nije izomorfan sa l2 (N).
Rešenje: a) Na osnovu Propozicije 8.2 je skup jednostavnih funkcija nad

[−π, π] gust u L2 ([−π, π]). Kako je R separabilan i Q P gust prebrojiv skup
n
u R, sledi da je skup jednostavnih funkcija oblika f = i=1 qi κAi , qi ∈ Q,
Ai ∈ B[−π,π] , i = 1, 2, . . . , n, gust u skupu svih jednostavnih funkcija nad
196 Prostori Lp (X)
Pn
[−π, π]. Zaista, ako je g = i=1 αi κAi , αi ∈ R, prozivoljna jednostavna
funkcija i ε > 0, tada birajući q i ∈ (αi − ε̃, αi + ε̃), i = 1, 2, . . . , n, gde je
√
ε Pn
ε̃ = 2nπ , i stavljajući f = i=1 qi κAi dobijamo
X
n
kg − f k22 = |αi − qi |2 m(Ai ) < ε.
i=1
b) Označimo sa δmn Kronekerov simbol dat R π sa δmn = 0 ako m 6= n i

δmn = 1 ako m = n. Lako se proverava da je −π √1π cos nx √1π cos mx dx =
Rπ Rπ
δmn , −π √1π sin nx √1π sin mx dx = δmn , −π √1π cos nx √1π sin mx dx = 0,
odakle sledi da je familija funkcija ortonormirana. (Primetimo da smo zbog
separabilnosti prostora bili u stanju da nad̄emo prebrojivu bazu.)
c) Kao i u svakom separabilnom Hilbertovom prostoru, i u L2 ([−π, π]) sa
ortonormiranom bazom {ψn : n = 0, 1, 2, 3, . . .} svaki element f ∈ L2 ([−π, π])
možemo predstaviti u obliku razvoja kroz Furijeov red
∞
X Z π
f= an ψn , an = (f |ψn )L2 = f (x)ψn (x)dx,
n=0 −π
gde su an tzv. Furijeovi koeficijenti koji zadovoljavaju Parsevalov identitet

∞
X
|an |2 = kf k22 < ∞.
n=0
Dakle, niz koeficijenata (an )n∈N ∈ l2 (N).

Obratno, ako P je (an )n∈N ∈ l2 (N) proizvoljan dat niz, tada definišemo
∞
funkciju f sa f = n=0 an ψn , pa na osnovu prethodnog važi kf k2 = kan k2 <
∞. To znači da je preslikavanje I : L2 ([−π, π]) → l2 (N) dato sa I(f ) = (an )n
sirjektivna Rizometrija. Preslikavanje I je i injektivno, jer ako je (an )n = (bn )n ,
π
tada sledi −π (f − g)ψn dm = 0 tj. f − g = 0 s.s. a to znači (s obzirom da
je L2 prostor sačinjen od klasa funkcija jednakih skoro svuda) da je f = g u
L2 ([−π, π]) smislu.
Time smo pokazali da je L2 ([−π, π]) izometrički izomorfan sa l2 (N).
Primetimo još jednom da niz Furijeovih koeficijenata (an )n jedinstveno
odred̄uje funkciju f , ali jedinstveno samo do na skup mere nula. Na primer
funkcije f = 0 i g = κQ su jednake s.s. i imaju isti niz Furijeovih koeficijenata
an = 0, n ∈ N.
d) Može se konstruisati sličan primer niza linearnih funkcija nad [−π, π] kao
u Zadatku 8.1 koji je Košijev i konvergira po k · k2 normi ka prekidnoj funkciji.
To pokazuje da prostor C 2 ([−π, π]) nije kompletan.
Ako je f ∈ C 2 ([−π, π]), tada istim rezonovanjem kao pod c) zaključujemo da
niz Furijeovih koeficijenata an = (f |ψn ) zbog Parsevalovog identiteta pripada
prostoru l2 (N).
8.8 Zadaci 197
Med̄utim, za izbor koeficijenata

r
π 2
b0 = , b4k−3 = √ , b4k = b4k−1 = b4k−2 = 0, k ∈ N,
2 (2k − 1) π
P∞
važi da je n=0 |bn |2 < ∞, te (bn )n ∈ l2 (N), ali odgovarajuća funkcija f (x) =
P ∞ 2
n=0 bn ψn (x) = κ[0,π] (x) ima prekid u tački x0 = 0 pa nije u C ([−π, π]).
e) Neka je K0 = [−π, π], C1 = (− 3 , 3 ), K1 = K0 \ C1 , itd. ponovimo
π π
konstrukciju Kantorovog skupa na intervalu [−π, π] umesto na [0, 1] stalno

izbacujući po srednju trećinu preostalih intervala. Dakle, u n-tom koraku
izbacimo 2n−1 intervala dužine 2π 3n ; označimo sa Cn skup tačaka odstranjenih
posle prvih
T n koraka i sa K n skup preostalih tačaka tj. Kn = [−π, π]\Cn . Skup
K = n∈N Kn ćemo nazivati Kantorovim skupom na [−π, π]. Niz funkcija
fn = κKn je Košijev niz u R2 ([−π, π]) (svaka od ovih funkcija ima konačno
mnogo prekida), med̄utim fn → f po normi k · k2 kad n → ∞, gde je f = κK
s.s. funkcija sa neprebrojivo mnogo tačaka prekida, pa stoga f ∈ / R2 ([−π, π]).
To znači da prostor nije kompletan.
Slično kao pod d) ako posmatramo niz Furijeovih koeficijenata an = 0, n ∈
N, iz lR2 (N), tada oni odred̄uju funkciju f = 0, ali isto tako i funkciju κQ∩[−π,π]
jer je Q∩[−π,π] ψn (x)dx = 0, n ∈ N. Jasno, funkcija κQ∩[−π,π] ∈ / R2 ([−π, π]).

Glava 9
Razni tipovi konvergencija
Pored već uvedenog pojma konvergencije u Lp (X), podsetićemo se već poz-

natih tipova konvergencije (uniformne, tačkaste i konvergencije skoro svuda)
i uvešćemo dva nova pojma: pojam konvergencije u meri i pojam skoro uni-
formne konvergencije. Ispitaćemo odnose izmed̄u ovih tipova konvergencije,
posmatrajući – jednostavnosti radi – samo realne funkcije iz f ∈ Lp (X), p ∈
[1, ∞), što podrazumeva da identifikujemo funkcije jednake skoro svuda i da
funkcije mogu uzimati vrednosti +∞ i −∞ na skupovima mere nula.
9.1 Uniformna i tačkasta konvergencija. Konvergencija skoro svuda i
u srednjem redu. 199
9.1 Uniformna i tačkasta konvergencija. Kon-

vergencija skoro svuda i u srednjem redu.
Definicija 9.1. Neka je fn , n ∈ N, niz realnih funkcija na (X, M, µ). Za niz
(fn )n∈N kažemo da:
• (KU ) konvergira uniformno ka f : X → R, ako
(∀ε > 0)(∃N (ε) ∈ N)(∀n ≥ N (ε))(∀x ∈ X)(|fn (x) − f (x)| < ε);
• (KT ) konvergira tačkasto ka f : X → R, ako
(∀ε > 0)(∀x ∈ X)(∃N (ε, x) ∈ N)(∀n ≥ N (ε, x))(|fn (x) − f (x)| < ε);
• (KSS) konvergira skoro svuda ka f : X → R, ako
(∃M ∈ M)(µ(M ) = 0)(∀ε > 0)(∀x ∈ X \ M )(∃N (ε, x) ∈ N)
(∀n ≥ N (ε, x))(|fn (x) − f (x)| < ε);
• (Lp ) konvergira u srednjem redu p, p ≥ 1, ka f : X → R, f ∈ Lp (X),

ako
(∀ε > 0)(∃N (ε) ∈ N)(∀n ≥ N (ε))(kfn − f kp < ε).
Jasno, (KU ) ⇒ (KT ) ⇒ (KSS). Obrnute implikacije u opštem slučaju

ne važe. Ipak, u slučaju kada je kardinalnost skupa X konačna, imamo da
tačkasta konvergencija povlači uniformnu konvergenciju. Slično, u slučaju kada
je prazan skup jedini skup mere nula, onda skoro-svuda konvergencija implicira
tačkastu konvergenciju.
Kako je Lp (X) kompletan, ako je (fn )n∈N niz iz Lp (X) takav da za neku
merljivu funkciju f važi
kfn − f kp → 0 kad n → ∞, sledi f ∈ Lp (X).
Primer 9.1. Posmatrajmo prostor R sa Borelovom σ− algebrom B i Lebegovom

merom m. Niz fn = n−1/p κ[0,n] , n ∈ N, konvergira uniformno ka f = 0, ali ne
konvergira u Lp (R).
Med̄utim, uz dodatnu pretpostavku da je µ(X) < +∞, važi:
Propozicija 9.1. Neka je µ(X) < ∞ i neka je (fn )n∈N niz u Lp (X) koji
uniformno konvergira ka f na X. Tada f ∈ Lp (X) i fn → f u Lp (X), n → ∞.
200 Razni tipovi konvergencija
Dokaz: Neka je ε > 0 i neka za N (ε) ∈ N važi
n ≥ N (ε) ⇒ sup |fn (x) − f (x)| < ε.

x∈X
Važi
Z Z
kfn − f kp = ( |fn (x) − f (x)|p dµ)1/p ≤ ( εp dµ)1/p = εµ(X)1/p , n ∈ N,
X X
te fn → f u Lp (X).
Sledeći primer pokazuje da se može desiti da niz (fn )n∈N u Lp (X) tačkasto
konvergira ka f ∈ Lp (X), ali da ne konvergira u Lp (X), čak iako je µ(X) < +∞.
Primer 9.2. Posmatrajmo prostor X = [0, 2] sa Borelovom σ− algebrom B[0,2] i

Lebegovom merom m. Niz fn = nκ[ 1 , 2 ] , n ∈ N, konvergira tačkasto ka f = 0, ali
n n
ne konvergira u Lp (X).
Ipak, uz dodatnu pretpostavku da za niz (fn )n∈N postoji funkcija g ∈

Lp (X) takva da je | fn |≤ g za svako n ∈ N (tj. da postoji Lebeg integrabilna
dominanta), tačkasta konvergencija implicira konvergenciju u Lp (X).
Propozicija 9.2. Neka je (fn )n∈N niz u Lp (X) koji konvergira skoro svuda
ka f. Ako postoji g ∈ Lp (X) tako da važi
|fn (x)| ≤ g(x), x ∈ X, n ∈ N,
tada f ∈ Lp (X) i fn → f u Lp (X).
Dokaz: Iz pretpostavke sledi |f (x)| ≤ g(x) s.s.. Kako g ∈ Lp (X), važi da je

f ∈ Lp (X). Važi
|fn (x) − f (x)|p ≤ (2g(x))p s.s..
Kako |fn (x) − f (x)|p → 0 s.s. i 2p g p ∈ L1 (X), na osnovu Lebegove teoreme o
dominantnoj konvergenciji sledi
Z
lim |fn − f |p dµ = 0.
n→∞ X
Prethodno tvrd̄enje se često koristi pod jednostavnijim uslovima µ(X) < ∞ i

|fn (x)| < K, n ∈ N, x ∈ X s.s.. Naime, ako je µ(X) < ∞, tada konstantna
funkcija pripada Lp (X).
Sledeći primer pokazuje da iz Lp konvergencije ne sledi konvergencija skoro
svuda.
9.2 Konvergencija u meri. 201
Primer 9.3. Neka je X = [0, 1], M = B[0,1] i m Lebegova mera.

Posmatrajmo niz intervala
I1 = [0, 1],
I2 = [0, 12 ] I3 = [ 12 , 1],
I4 = [0, 13 ], I5 = [ 13 , 23 ], I6 = [ 23 , 1],
I7 = [0, 14 ], I8 = [ 14 , 12 ], I9 = [ 12 , 34 ], I10 = [ 43 , 1], . . .
Neka je fn = κIn , n ∈ N, f = 0. Primetimo, ako je

k(k + 1)
n≥ = 1 + 2 + ... + k
2
1
tada je m(In ) ≤ . Važi
k
Z
1
kfn − f kpp = |fn |p dm ≤ ( )p .
[0,1] k
Dakle, fn → f u L ([0, 1]).

p
Može se pokazati da za svako x0 ∈ [0, 1] postoje podnizovi od {fn (x0 ), n ∈ N},

takvi da fmn (x0 ) → 1 i fpn (x0 ) → 0 (to su konstantni podnizovi sačinjeni od samo
jedinica, respektivno nula). Dakle, ni za jedno x ∈ [0, 1] niz fn (x) ne konvergira.
9.2 Konvergencija u meri.

Definicija 9.2. Niz merljivih realnih funkcija (fn )n∈N na (X, M, µ)
• (KM ) konvergira u meri ka f : X → R, ako
(∀α > 0) lim µ({x ∈ X; |fn (x) − f (x)| ≥ α}) = 0.

n→∞
• Niz je Košijev u meri, ako za svako α > 0
lim µ({x ∈ X; |fn (x) − fm (x)| ≥ α}) = 0.

m,n→∞
Ako fn → f , n → ∞, uniformno na X, tada za svako α > 0 postoji n0 (α)

tako da važi
n > n0 (α) ⇒ {x ∈ X; |fn (x) − f (x)| ≥ α} = ∅.
Dakle, (KU ) ⇒ (KM ).

Primetimo još da ako je µ(X) < ∞, tada je uslov konvergencije u meri

ekvivalentan sa uslovom da je
lim µ({x ∈ X : |fn (x) − f (x)| < α}) = µ(X), za svako α > 0.
n→∞
Primer 9.4. Posmatrajmo prostor X = [1, ∞) sa Borelovom σ− algebrom BX i

Lebegovom merom m. Neka je fn = κ[n,n+1] , n ∈ N. To je niz koji konvergira
tačkasto ka f = 0, ali ne konvergira u meri ka f = 0. Niz iz Primera 9.3 konvergira u
meri ka f = 0, ali ne konvergira ni u jednoj tački.
Lema 9.1. Neka je (fn )n∈N niz merljivih funkcija iz Lp (X) koji konvergira u
Lp (X) ka f . Tada fn → f , n → ∞ u meri.
Dokaz: Neka niz (fn )n∈N konvergira u Lp (X) ka f . Neka je α > 0. Stavimo
En (α) = {x ∈ X :| fn (x) − f (x) |≥ α}.
Važi:
Z Z
| fn − f |p dµ ≥ | fn − f |p dµ ≥ αp µ(En (α)) ≥ 0,
X En (α)
dakle µ(En (α)) −→ 0, kada n → ∞.
Dakle, konvergencija u Lp (X) implicira konvergenciju u meri. Koristeći

tu činjenicu i Primer 9.3 zaključujemo da konvergencija u meri ne implicira
konvergenciju skoro svuda. Ipak, sledeća teorema pokazuje da konvergencija u
meri nekog niza (fn )n∈N implicira egzistenciju njegovog podniza koji konvergira
skoro svuda.
Teorema 9.1. (Risova teorema.) Neka je (fn )n∈N niz merljivih realnih
funkcija koji je Košijev u meri.
i) Postoji podniz (fνn )n∈N koji konvergira skoro svuda i u meri ka merljivoj
funkciji f.
ii) Funkcija f je jedinstvena (do na skup mere nula) sa osobinom da niz

(fn )n∈N konvergira u meri ka f .
Dokaz: i) Kako je niz Košijev u meri, sledi da postoji podniz (fνn )n niza (fn )n
tako da za niz skupova
1
En = {x ∈ X; |fνn+1 (x) − fνn (x)| ≥ }, n ∈ N,
2n
S
∞
važi µ(En ) < 2−n . Neka je Fn = Ej . Jasno, Fn ∈ M i µ(Fn ) < 2−n+1 . Ako
j=n
je i ≥ j ≥ n i x 6∈ Fn tada važi
|fνi (x) − fνj (x)| ≤ |fνi (x) − fνi−1 (x)| + ... + |fνj+1 (x) − fνj (x)|
1 1 1 (9.1)
< i−1 + ... + j < j−1 .
2 2 2
T
∞
Neka je F = Fi . Važi F ∈ M i µ(F ) = 0. Na osnovu (9.1) sledi da za svako
i=1
S
∞
x ∈ Fc = Fic važi da je (fνn (x))n konvergentan.
i=1
Označimo tu granicu sa f (x), x ∈ F c . Definišimo f (x) = 0, za x ∈ F. Kako
je µ(F ) = 0 sledi da fνn → f, n → ∞, skoro svuda i da je f merljiva realna
funkcija.
Iz (9.1) takod̄e sledi da za j ≥ n i x 6∈ Fn
1 1
|f (x) − fνj (x)| ≤ ≤ .
2j−1 2n−1
Dakle, (fνj )j konvergira uniformno ka f na Fnc , n ∈ N. Odatle sledi da fνn → f
u meri (n → ∞). Pokažimo to.
Neka su α > 0 i ε > 0 dati. Odredimo n ∈ N tako da važi
µ(Fn ) < 2−n+1 < min{α, ε}.
Za j ≥ n važi
{x ∈ X; |f (x) − fνj (x)| ≥ α} ⊆ {x ∈ X; |f (x) − fνj (x)| > 2−n+1 } ⊆ Fn .
Dakle,
µ({x ∈ X; |f (x) − fνj (x)| ≥ α}) < µ(Fn ) < ε, j ≥ n.
ii) Pokažimo da niz (fn )n konvergira u meri ka f. Iz
|f (x) − fm | ≤ |f (x) − fνn (x)| + |fνn (x) − fm (x)|,
sledi
α
{x ∈ X; |f (x) − fm (x)| ≥ α} ⊆ {x ∈ X; |f (x) − fνn (x)| ≥ }
2
S α
{x ∈ X; |fνn (x) − fm (x)| ≥ }.
2
Kako
α
µ({x ∈ X; |f (x) − fνn (x)| ≥}) → 0, n → ∞,
2
α
µ({x ∈ X; |fνn (x) − fm (x)| ≥ }) → 0, n, m → ∞,
2
sledi da fn → f u meri.
Pokažimo jedinstvenost funkcije f. Pretpostavimo suprotno, odnosno da
fn → f, fn → g u meri n → ∞ i f 6= g. Važi
|f (x) − g(x)| ≤ |f (x) − fn (x)| + |fn (x) − g(x)|, x ∈ X, n ∈ N,
što implicira, za proizvoljno α > 0,
{x ∈ X; |f (x) − g(x)| ≥ α} ⊆
α [ α
{x ∈ X; |f (x) − fn (x)| ≥ } {x ∈ X; |fn (x) − g(x)| ≥ }.
2 2
Sledi
µ({x ∈ X; |f (x) − g(x)| ≥ α}) → 0 kad n → ∞,
odnosno
µ({x ∈ X |f (x) − g(x)| 6= 0}) = 0.

Konvergencija u meri ne implicira konvergenciju u Lp (X). To pokazuje

primer niza funkcija navedenih u Primeru 9.2. Sledeća propozicija daje do-
voljne uslove da bi pomenuta implikacija važila.
Propozicija 9.3. Neka je (fn )n∈N niz funkcija iz Lp (X) koji konvergira u
meri ka f i neka postoji g ∈ Lp (X) tako da važi
|fn (x)| ≤ g(x), x ∈ X s.s., n ∈ N.
Tada f ∈ Lp (X) i fn → f u Lp (X), n → ∞.
Dokaz: Pretpostavimo da (fn )n ne konvergira u Lp (X) ka f ; tada postoje

podniz (fνn )n i ε > 0 tako da važi
kfνn − f kp ≥ ε, n ∈ N. (9.2)
Kako podniz niza koji konvergira ka f u meri takod̄e konvergira u meri ka f,

sledi da niz (fνn )n konvergira u meri ka f. Na osnovu prethodnog tvrd̄enja
i Propozicije 9.2, (fνn )n ima podniz koji konvergira u Lp (X) ka f , što je u
kontradikciji sa (9.2).
Teorema 9.2. (Vitalijeva teorema o konvergenciji.) Dat je merljiv pros-

tor (X, M, µ). Neka je (fn )n∈N niz u Lp (X), p ∈ [1, ∞). Tada, fn → f u
Lp (X), n → ∞, ako i samo ako su zadovoljena sledeća tri uslova:
(1.) fn → f u meri, n → ∞.
(2.) (∀ε > 0)(∃Eε ∈ M)(µ(Eε ) < ∞)

Z
((F ∈ M) ∧ (F ∩ Eε ) = ∅) ⇒ (∀n ∈ N)( |fn |p dµ < εp ) .
F
(3.) (∀ε > 0)(∃δ(ε) > 0))

Z
((E ∈ M) ∧ (µ(E) < δ(ε))) ⇒ (∀n ∈ N)( |fn | dµ < ε ) .
p p
E
Napomena. Ako je niz ograničen Lebegovom integralnom dominantom,

tada su uslovi (2.) i (3.) automatski ispunjeni.
Dokaz: Na osnovu Leme 9.1 imamo da Lp (X) konvergencija implicira kon-
vergenciju u meri. Takod̄e se lako dokazuje da Lp (X) konvergencija implicira
i uslove (2.) i (3.).
Obratno, dokažimo da navedena tri uslova impliciraju Lp (X) konvergenciju
datog niza. Neka je za dato ε > 0, skup Eε dat kao u uslovu (2.) i neka je
F = X \ Eε . Primenjujući nejednakost Minkovskog na funkcije
fn − fm = (fn − fm )κEε + fn κF − fm κF
dobijamo
sZ
kfn − fm kp ≤ p
|fn − fm |p dµ + 2ε, n, m ∈ N. (9.3)
Eε
ε
Stavimo α = p
p
i
µ(Eε )
Hnm = {x ∈ Eε ; |fn (x) − fm (x)| ≥ α}.
Prema uslovu (1.) postoji K(ε) ∈ N, takav da za n, m ≥ K(ε)) važi µ(Hnm ) <
δ(ε).
Primenom nejednakosti Minkovskog i uslova (3.) dobijamo
sZ
p
|fn − fm |p dµ
Eε
sZ sZ sZ
(9.4)
≤ p
|fn − fm |p dµ + p
|fn |p dµ + p
|fm |p dµ
Eε \Hnm Hnm Hnm
p
≤ α p µ(Eε ) + ε + ε = 3ε, n, m ≥ K(ε).
Sada na osnovu (9.3) i (9.4) dobijamo da je kfn − fm kp ≤ 5ε, n, m ≥ K(ε), tj.
niz (fn )n∈N je Košijev u Lp (X). Dakle, niz (fn )n∈N konvergira u Lp (X). Kako
prema uslovu (1.) niz konvergira u meri ka f , prema jedinstvenosti (do na skup
mere nula) granične funkcije, sledi da (fn )n∈N konvergira ka f u Lp (X).
9.3 Skoro uniformna konvergencija.

Definicija 9.3. Niz merljivih realnih funkcija (fn )n∈N na (X, M, µ)
• (KSU ) konvergira skoro uniformno ka f : X → R, ako
(∀δ > 0)(∃Eδ ∈ M)(µ(Eδ ) < δ)
( niz (fn )n∈N uniformno konvergira ka f na X \ Eδ ) ,

pri čemu uniformna konvergencija ka f na X \ Eδ znači da
(∀ε > 0)(∃n0 (δ, ε) ∈ N)(n > n0 (δ, ε) ⇒ sup |fn (x) − f (x)| < ε).
x∈X\Eδ
• Niz (fn )n∈N je skoro uniformno Košijev niz, ako za
(∀δ > 0)(∃Eδ ∈ M)(µ(Eδ ) < δ)
( niz (fn )n∈N je uniformno Košijev na X \ Eδ ) ,

pri čemu uniformno Košijev na X \ Eδ znači da
(∀ε > 0)(∃n0 (δ, ε) ∈ N)(m, n > n0 (δ, ε) ⇒ sup |fn (x) − fm (x)| < ε).
x∈X\Eδ
Jasno, (KU ) ⇒ (KSU ) ⇒ (KSS).

Napomena. Ovde se termin ”skoro” ne odnosi na uniformnu konvergenciju
izvan nekog skupa mere nula! Niz funkcija navedenih u Primeru 9.2 ima osobinu
da uniformno konvergira na komplementu skupa [0, δ] za proizvoljno δ > 0, ali
ne postoji skup mere nula na čijem komplementu bi niz uniformno konvergirao.
Naredna propozicija daje ekvivalenciju pojmova skoro uniformno Košijev
niz i skoro uniformno konvergentan niz.
Propozicija 9.4. Neka je (fn )n∈N skoro uniformno Košijev niz. Postoji merljiva
funkcija f , takva da fn → f, n → ∞, skoro uniformno (pa i skoro svuda).
Dokaz: Za dato k ∈ N neka je Ek ∈ M takav da je µ(Ek ) < 21k i niz

(fn )n uniformno
S∞ Košijev pa i uniformno konvergentan na Ekc . Neka je dalje
Fk = j=k Ej . Jasno, Fk ∈ M i µ(Fk ) < 2−k+1 . Primetimo da tada niz
(fn )n∈N konvergira uniformno na Fkc ⊆ Ekc .
Definišimo niz (gk )k∈N na sledeći način:

limn→∞ fn (x), x ∈ Fkc
gk (x) = .
0, x ∈ Fk
9.3 Skoro uniformna konvergencija. 207
T
Niz skupova {Fk }k∈N je opadajući, pa na osnovu Teoreme 2.1 za F = k∈N Fk
važi da je F ∈ M i µ(F ) = 0.
Ako je h ≤ k, tada gh (x) = gk (x), x ∈ Fhc . Dakle, niz (gk )k∈N konvergira
na čitavom skupu X ka merljivoj funkciji koju ćemo označiti sa f.
Ako x ∈ Fkc , tada je f (x) = gk (x) = limn→∞ fn (x). Dakle, niz (fn )n∈N
konvergira ka f na F c , tj. konvergira skoro svuda ka f na X.
Ostalo je još da pokažemo da niz (fn )n∈N skoro uniformno konvergira ka
f . Neka je ε > 0. Postoji k0 ∈ N dovoljno veliko da važi 2−k0 +1 < ε. Tada
µ(Fk0 ) < ε i niz (fn )n∈N konvergira uniformno ka gk0 = f na X \ Fk .
Propozicija 9.5. Ako niz (fn )n∈N konvergira skoro uniformno ka f , tada kon-
vergira i u meri. Obratno, ako (fn )n∈N konvergira u meri ka f , tada ima podniz
koji konvergira skoro uniformno ka f.
Dokaz: Neka niz (fn )n∈N skoro uniformno konvergira ka f. Neka su α, ε > 0.
Tada postoji skup Eε ∈ M, µ(Eε ) < ε, takav da (fn )n∈N uniformno konvergira
ka f na X \ Eε . Tada, za dovoljno veliko n ∈ N važi
{x ∈ X; | fn (x) − f (x) |≥ α} ⊆ Eε ,
odakle sledi da (fn )n∈N konvergira u meri ka f.

Obratno, pretpostavimo da niz (fn )n∈N konvergira u meri ka funkciji f.
Prema Teoremi 9.1 sledi da postoji podniz (fνn )n∈N koji konvergira skoro svuda
ka funkciji f. Šta više, dokaz te teoreme pokazuje da je ta konvergencija skoro
uniformna.
Primenom prethodne propozicije i činjenice da Lp (X) konvergencija impli-

cira konvergenciju u meri, zaključujemo da ako niz konvergira u Lp (X), tada on
ima podniz koji konvergira skoro uniformno. Primer niza funkcija navedenih u
Primeru 9.2 pokazuje da obrnuto ne važi tj. da skoro uniformna konvergencija
u opštem slučaju ne implicira konvergenciju u Lp (X). Ipak, uz dodatni uslov
o postojanju Lebeg integrabilne dominante ova implikacija važi.
Jedna od posledica Propozicije 9.4 je da skoro uniformna konvergencija
implicira skoro svuda konvergenciju. Bez uslova µ(X) < +∞ obrnuto ne važi,
što pokazuje primer niza funkcija navedenih u Primeru 9.4.
Teorema 9.3. (Teorema Egorova.) Neka je µ(X) < ∞ i (fn )n∈N niz real-
nih merljivih funkcija koji konvergira skoro svuda ka realnoj merljivoj funkciji
f. Tada niz (fn )n∈N konvergira skoro uniformno i u meri ka f.
Dokaz: Bez gubitka opštosti možemo pretpostaviti da niz (fn )n∈N konvergira
u svakoj tački skupa X ka f .
Za m, n ∈ N definišimo skup
∞
[ 1
En (m) = {x ∈ X : | fk (x) − f (x) |≥ }.
m
k=n
Jasno, En (m) ∈ M i En+1T(m) ⊆ En (m), n ∈ N. Kako fn (x) → f (x), n → ∞,

∞
za sve x ∈ X, sledi da je n=1 En (m) = ∅. Zbog pretpostavke teoreme da je
µ(X) < ∞, imamo da µ(En (m)) → 0 kada n → ∞.
Neka je δ > 0 i km ∈ N takav da važi:
∞
[
δ
µ(Ekm (m)) < m , Eδ = Ekm (m).
2 m=1
Iz definicije skupa Eδ sledi da Eδ ∈ M i µ(Eδ ) < δ. Ako x ∈

/ Eδ tada x ∈
/
Ekm (m), m ∈ N, pa važi
1
| fk (x) − f (x) |<, za sve k ≥ km .
m
To znači da niz (fn )n∈N uniformno konvergira na komplementu skupa Eδ tj.
konvergira skoro uniformno na X.
9.3 Skoro uniformna konvergencija. 209
Dijagram odnosa raznih tipova konvergencije.

Prethodno razmatrani odnosi izmed̄u različitih tipova konvergencije mogu
se sistematski predstaviti sledećim dijagramom.
Legenda oznaka:
(KU ) – konvergencija uniformno
(KT ) – konvergencija tačkasto
(KSS) – konvergencija skoro sigurno
(KSU ) – konvergencija skoro uniformno
(KLp ) – konvergencija u srednjem reda p
(KM ) – konvergencija u meri.
Puna strelica u dijagramu predstavlja implikaciju, a isprekidana označava

da neki podniz konvergira u datom tipu konvergencije.
Strelice crne boje označavaju implikaciju koja važi u proizvoljnom merljivom
prostoru.
Strelice crvene boje označavaju implikaciju koja važi u prostoru konačne
mere.
Strelice zelene boje označavaju implikaciju koja važi uz pretpostavku o
postojanju Lebeg integrabilne dominante.
Dijagram 9.1: odnosi izmed̄u različitih tipova konvergencije.

9.4 Granične teoreme teorije verovatnoće

Svi navedeni tipovi konvergencije su vrlo zanimljivi i za teoriju verovatnoće;
pri tome se konvergencija u meri niza slučajnih promenljivih naziva konver-
gencijom u verovatnoći, konvergencija skoro svuda se naziva konvergencijom
skoro sigurno, dok konvergencija u Lp (Ω) označava konvergenciju u prostoru
slučajnih promenljivih sa konačnim p-tim momentom (najčešće se razmatra
slučaj p = 2 tj. kovergencija u srednjekvadratnom smislu). Pored navedenih
tipova konvergencije, razmatra se još jedan vid konvergencije niza slučajnih
promenljivih, takozvana konvergencija u raspodeli ili tzv. slaba konvergencija.
Ovaj vid konvergencije se definiše preko slabe konvergencije niza mera raspodele
verovatnoća (Definicija 3.7) u prostoru Borelovih mera.
U ovom poglavlju razmatraćemo i nekoliko pitanja vezana za granične raspodele
nizova slučajnih promenljivih. Pretpostavljaćemo da su X1 , X2 , . . . , Xn nezav-
isne slučajne promenljive sa istom raspodelom na datom prostoru verovatnoće
(Ω, F, P ) i stavićemo da je Sn = X1 + X2 + · · · + Xn , n ∈ N. Tada je
E( Snn ) = E(X) i D( Snn ) = D(X)
n . Najpoznatije granične teoreme verovatnoće
ispituju asimptotsko ponašanje aritmetičke sredine Snn kad n → ∞.
• Zakoni velikih brojeva se bave pitanjem pod kojim uslovima važi da Snn →
a, n → ∞, gde je a neka konstanta, najčešće a = E(X). Jaki zakoni
velikih brojeva podrazumevaju konvergenciju u skoro sigurnom smislu,
dok slabi zakoni velikih brojeva konvergenciju u verovatnoći.
• Centralne granične teoreme se bave pitanjem pod kojim uslovima raspodela
Sn
za √ n
konvergira ka meri raspodele neke verovatnoće; specijalno, pod ko-
jim uslovima konvergira ka gausovskoj raspodeli.
• Zakon iteriranog logaritma ispituje konvergenciju niza Skn gde je skalirni
√
faktor k = n ln ln n, te se može smatrati rezultatom izmed̄u zakona
velikih brojeva i centralne granične teoreme.
• Zakoni 0-1 se bave ispitivanjem verovatnoće ”repova” niza dogad̄aja tj.
ocenom za P (lim inf n→∞ An ), P (lim supn→∞ An ), koji vrlo često imaju
verovatnoću nulu ili jedan.
• Zakoni maksimuma se bave pitanjem pod kojim uslovima raspodela za
Mn = max{X1 , X2 , . . . , Xn } konvergira ka raspodeli neke mere verovatnoće
kad n → ∞; specijalno, pod kojim uslovima konvergira ka Vejbulovoj,
Frešeovoj ili Gompercovoj raspodeli.
Konvergencija u raspodeli
Podsetimo se, meri verovatnoće P nad (R, BR ) možemo pridružiti funkciju
raspodele datu sa F (x) = P ((−∞, x]) koja je monotono neopadajuća i neprekidna
zdesna.
9.4 Granične teoreme teorije verovatnoće 211
Definicija 9.4. Niz mera verovatnoće Pn , n ∈ N, definisanih nad (R, BR ) kon-

vergira u slabom smislu ka Borelovoj meri P ako njihov niz funkcija raspodele
Fn (x) konvergira ka funkciji raspodele F (x) mere P u svakoj tački x u kojoj je
F neprekidna.
Niz slučajnih promenljivih Xn konvergira u raspodeli ka slučajnoj promenljivoj
X ako njihov niz mera raspodele verovatnoće PXn konvergira u slabom smislu
ka PX (što znači da niz funkcija raspodele Fn konvergira ka funkciji raspodele
F u svim tačkama neprekidnosti funkcije F ). N
Konvergencija u raspodeli je najslabiji vid konvergencije sa kojim smo se

do sada sretali što se vidi iz sledećeg tvrd̄enja.
Propozicija 9.6. Ako niz slučajnih promenljivih Xn , n ∈ N, konvergira u
verovatnoći (u meri) ka X, tada konvergira i u raspodeli.
Dokaz: Neka je y ∈ R proizvoljna tačka u kojoj je F neprekidna. Za ε > 0

postoji δ > 0 takvo da je F (y) − 2ε < F (y − δ) i F (y + δ) < F (y) + 2ε tj.
ε
P ({ω ∈ Ω : X(ω) ≤ y}) − δ}) < .
2
Jasno, ako je Xn ≤ y i |Xn − X| < δ, tada je X < y + δ, pa je
P ({ω ∈ Ω : Xn (ω) ≤ y} ∩ {ω ∈ Ω : |Xn (ω) − X(ω)| < δ})
≤ P ({ω ∈ Ω : X(ω) < y + δ}).
Takod̄e je
ε
P ({ω ∈ Ω : Xn (ω) ≤ y}) −
2
< P ({ω ∈ Ω : Xn (ω) ≤ y} ∩ {ω ∈ Ω : |Xn (ω) − X(ω)| < δ}).
Dakle,
P ({ω ∈ Ω : Xn (ω) ≤ y}) < P ({ω ∈ Ω : X(ω) ≤ y}) + ε.
Slično se može pokazati da je
P ({ω ∈ Ω : X(ω) ≤ y}) − ε < P ({ω ∈ Ω : Xn (ω) ≤ y}).
Dakle,
F (y) − ε < Fn (y) < F (y) + ε,
pa puštajući da ε → 0 dobijamo limn→∞ Fn (y) = F (y).
Primer 9.5. Obratno ne važi u opštem slučaju, te dajemo primer niza Xn koji
konvergira u raspodeli ali ne konvergira u verovatnoći. Neka je Xn = X za sve n ∈ N
gde je X Bernulijeva slučajna promenljiva data sa

0 1
X: 1 1 .
2 2
Neka je Y = 1−X. Tada Y ima istu raspodelu kao i X pa važi da Xn → Y u raspodeli

kad n → ∞. Med̄utim, |Xn − Y | = 1 za sve n ∈ N, pa stoga P (|Xn − Y | > ε) 9 0
što znači da niz ne konvergira u verovatnoći.
Ipak, sledeća teorema daje neku vrstu obrata prethodnog tvrd̄enja, da

slaba konvergencija niza mera implicira konvergenciju skoro sigurno, tj. ako
niz slučajnih promenljivih Xn konvergira u raspodeli, tada postoje slučajne
promenljive X̃n , n ∈ N, na pogodno izabranom prostoru verovatnoće, tako da
je raspodela za X̃n ista kao i raspodela za Xn , i važi X̃n → X̃ skoro svuda (pa
i u meri) kad n → ∞.
Teorema 9.4. (Skorohodova teorema o reprezentaciji.) Neka su Pn ,
n ∈ N, i P verovatnosne mere na (R, BR ) takve da niz Pn konvergira u slabom
smislu ka P . Tada postoje slučajne promenljive Xn , n ∈ N, i X, definisane
na prostoru verovatnoće ([0, 1], B[0,1] , m[0,1] ), takve da je PXn = Pn , n ∈ N,
PX = P i Xn → X skoro sigurno kad n → ∞.
Dokaz: Prvo ćemo konstruisati slučajnu promenljivu X koja odgovara meri P

i njenoj funkciji raspodele F . Za ω ∈ [0, 1] stavimo da je
X − (ω) = sup{x ∈ R : F (x) < ω}, X + (ω) = inf{x ∈ R : F (x) > ω}.
Moguće su tri situacije: prva je da je F neprekidna i strogo rastuća u okolini
date tačke, druga je da F ima prekid prve vrste u datoj tački (u ova dva slučaja
je X + (ω) = X − (ω)), i treća je da je F konstantna na nekom intervalu u kom
slučaju imamo X − (ω) < X + (ω) (videti Dijagram 9.2).
Dijagram 9.2: Konstrukcija slučajne promenljive X iz teoreme Skorohoda.

P
U poslednjem slučaju je m({ω : X − (ω) < X + (ω)}) ≤ q∈Q m({ω : X − (ω) ≤
q < X + (ω)}) = 0, jer je m({ω : X − (ω) ≤ q < X + (ω)}) = F (q) − F (q) = 0.
Razmatrajući sve moguće situacije i koristeći monotonost i neprekidnost

zdesna funkcije, lako se vidi da je
FX − = FX + = F to jest P (X + = X − ) = 1.
Na sličan način konstruišemo i Xn+ , Xn− pridruženo meri Pn i njenoj raspodeli

Fn .
Fiksirajmo ω ∈ [0, 1] takvo da je X + (ω) = X − (ω). Neka je y tačka
neprekidnosti funkcije F takva da je y > X + (ω). Tada je F (y) > ω, pa
na osnovu slabe konvergencije sledi da je Fn (y) > ω za dovoljno veliko n. Tada
je prema konstrukciji Xn+ (ω) ≤ y. Ova nejednakost vredi za sve (osim konačno
mnogo) n, pa je stoga
lim sup Xn+ (ω) ≤ y.
n→∞
Neka je yk niz tačaka neprekidnosti funkcije F koji konvergira zdesna ka X + (ω)

kad k → ∞. Na osnovu gornje nejednakosti za sve yk dobijamo
lim sup Xn+ (ω) ≤ X + (ω).

n→∞
Slično se može pokazati da važi
lim inf Xn− (ω) ≤ X − (ω).

n→∞
Dakle,
X − (ω) ≤ lim inf Xn− (ω) ≤ lim sup Xn+ (ω) ≤ X + (ω).
n→∞ n→∞
− +
Kako je X (ω) = X (ω) za s.s. ω sledi da važi konvergencija skoro sigurno.

Direktna posledica prethodne teoreme je ekvivalencija izmed̄u konvergencije

u raspodeli i konvergencije niza karakterističnih funkcija. (Obrat tvrd̄enja biće
dat nakon Prokorovljeve teoreme).
Propozicija 9.7. Neka niz verovatnosnih mera PXn konvergira u slabom smislu
ka PX na (R, BR ). Tada za niz karakterističnih funkcija važi fXn (t) → fX (t)
za sve t ∈ R kad n → ∞.
Dokaz: Neka su Yn i Y Skorohodove reprezentacije datih mera, za koje na

osnovu prethodne teoreme važi Yn → Y skoro sigurno. Na osnovu teoreme o
dominantnoj konvergenciji sledi da je E(eitYn ) → E(eitY ). Kako su raspodele
za Xn , X iste kao raspodele za Yn , Y , sledi da su i karakteristične funkcije iste.
Dakle, fXn (t) = E(eitXn ) → E(eitX ) = fX (t).

Teorema 9.5. (Helijeva teorema). Neka je Fn niz funkcija raspodele datih

mera verovatnoća. Postoji funkcija raspodele F (koja ne mora biti normirana
tj. da odgovara meri verovatnoće) i postoji podniz kn takav da Fkn (x) → F (x)
u svakoj tački neprekidnosti funkcije F .
Dokaz: Pretpostavimo da je na skupu racionalnih brojeva dato parcijalno

ured̄enje tako da je Q = {q1 , q2 , . . .}. Vrednosti funkcije raspodele su uvek u
opsegu [0, 1] pa je niz Fn (q1 ), n ∈ N, ograničen. Stoga on ima konvergentan
podniz
Fkn1 (q1 ) → y1 .
Sada posmatramo niz Fkn1 (q2 ) koji je takod̄e ograničen, pa postoji podniz kn2
od kn1 tako da je
Fkn2 (q2 ) → y2 .
Jasno, tada je i Fkn2 (q1 ) → y1 . Nastavljajući ovaj postupak nalazimo kn3 , kn4
itd. svaki je podniz od prethodnog, tako da je
Fknm (qm ) → ym , m ∈ N,
Fknm (qj ) → yj , j = 1, 2, . . . , m.
Dijagonalni niz Fkn = Fknn konvergira u svim racionalnim tačkama. Definišimo
FQ na skupu Q sa
FQ (q) = lim Fkn (q),
n→∞
i stavimo da je
F (x) = inf{FQ (q) : q ∈ Q, q > x}.
Ostavljamo čitaocu za vežbu da dokaže da je F neopadajuća, neprekidna
zdesna i da u svakoj tački x u kojoj je F neprekidna važi Fkn (x) → F (x).
Primer 9.6. Granična raspodela ne mora biti validna mera verovatnoće. Na primer,
neka je Fn = κ[n,∞) (raspodela koja odgovara slučajnoj promenljivoj koja prima
vrednost n sa verovatnoćom 1). Tada Fn → 0, pa je F = 0. Ova funkcija jeste
neopadajuća i neprekidna zdesna i njoj pridružena mera P ima osobinu da je P (A) = 0
za sve A ∈ F , te nije mera verovatnoće. Neformalno, Pn konvergira ka Dirakovoj meri
skoncentrisanoj u tački beskonačno. Sledeći koncept gustine mera sprečava ovakve
pojave.
Definicija 9.5. Niz mera verovatnoće Pn definisanih nad (R, BR ) je gust (engl.
tight) ako za svako ε > 0 postoji M > 0 tako da je za sve n ∈ N zadovoljeno
Pn (R \ [−M, M ]) < ε. N
Teorema 9.6. (Prokorovljeva teorema). Neka je Pn gust niz mera verovatnoća

nad (R, BR ). Tada postoji podniz Pkn koji konvergira u slabom smislu ka nekoj
meri verovatnoće P .
Dokaz: Na osnovu Helijeve teoreme sledi da podniz Fkn konvergira ka nekoj

raspodeli F , te preostaje samo da se dokaže da je F validna funkcija raspodele
za meru verovatnoće tj. da je limx→∞ F (x) = 1.
Neka je ε > 0 i neka je y > M tačka neprekidnosti funkcije F . Tada je
Fn (y) = Pn ((−∞, y]) > 1 − ε za sve n ∈ N, pa je i F (y) = limn→∞ Fkn (y) ≥
1 − ε. Dakle, limy→∞ F (y) = 1.
R Za Borelovu meru P definišemo njenu karakterističnu funkciju fP sa fP (t) =

itx
R
e dP (x). Jasno, ako je P = PX raspodela neke slučajne promenljive, tada
je i fP = fX .
Propozicija 9.8. Neka je Pn gust niz mera verovatnoća nad (R, BR ) i P nje-
gova granica data Prokorovljevom teoremom. Ako fPn (t) → fP (t), za svako
t ∈ R, tada Pn → P u slabom smislu.
Dokaz: Fiksirajmo tačku neprekidnosti y funkcije F . Za svaki podniz Fkn

postoji podpodniz k̃n takav da na osnovu Helijeve teoreme Fk̃n → H za neku
raspodelu H. Označimo njoj pridruženu meru sa P 0 . Dakle, fk̃n → fP 0 , ali
s druge strane fk̃n → fP . Dakle, fP 0 = fP , pa s obzirom da karakteristična
funkcija jednoznačno odred̄uje meru, sledi da je P 0 = P . Dakle, Fn (y) → F (y).

Ostavljamo čitaocima da dokažu sledeću jednostavnu ocenu (koristi se teo-

rema Fubinija i ocene za sin i cos) koja će biti od koristi za dalje dokazivanje
činjenice da je neki niz mera gust. Ako je fP karakteristična funkcija koja
odgovara meri verovatnoće P , tada važi
Z M1
P (R \ [−M, M ]) ≤ 7M (1 − RefP (t))dt. (9.5)
0
Teorema 9.7. (Levijeva teorema). Neka je fn , n ∈ N, niz karakterističnih

funkcija mera verovatnoće Pn , n ∈ N. Neka fn (t) → f (t), t ∈ R, n → ∞, gde
je f funkcija neprekidna u nuli. Tada je f karakteristična funkcija neke mere
verovatnoće P i Pn → P u slabom smislu.
Specijalno, ako su Pn raspodele verovatnoće slučajnih promenljivih Xn ,
n ∈ N, tada niz Xn konvergira u raspodeli ka slučajnoj promenljivoj X čija je
karakteristična funkcija f .
Dokaz: Dovoljno je dokazati da je niz mera Pn gust, pa će tvrd̄enje slediti na

osnovu Propozicije 9.8. Na osnovu ocene (9.5) sledi da je
Z M1
Pn (R \ [−M, M ]) ≤ 7M (1 − Refn (t))dt.
0
Kako fn → f , |fn | ≤ 1, i za fiksirano M je 1 − Refn (t) integrabilno, na osnovu

teoreme o dominantnoj konvergenciji sledi da
Z 1
M
Z 1
M
7M (1 − Refn (t))dt → 7M (1 − Ref (t))dt, n → ∞.
0 0
Kako je f neprekidna u nuli i f (0) = 1 sledi da

Z 1
M
7M (1 − Ref (t))dt ≤ 7 sup |1 − Ref (t)| → 0, M → ∞.
0 1
t∈[0, M ]
Neka je ε > 0 i M0 dovoljno veliko tako da je 7 supt∈[0, M1 ] |1 − Ref (t)| < 2ε .

0
Neka je n0 dovoljno veliko tako da je za n ≥ n0
Z 1 Z M1
M0 ε
0
(1 − Refn (t))dt − (1 − Ref (t))dt < .
0 0 2
Odatle sledi da je
Pn (R \ [−M0 , M0 ]) < ε, n ≥ n0 .
Za svako n = 1, 2, . . . n0 odredimo Mn takvo da je Pn ([−Mn , Mn ]) > 1 − ε

i stavimo da je M = max{M0 , M1 , . . . , Mn0 }. Kako je M ≥ Mk , sledi da je
Pn ([−M, M ]) ≥ Pn ([−Mk , Mk ]) > 1 − ε, za sve n ∈ N, odakle sledi da je niz
mera Pn gust.
Centralne granične teoreme

Neka je Xn , n ∈ N, niz nezavisnih slučajnih promenljivih i neka su mk =
E(Xk ), σk2 = D(Xk ), k ∈ N, konačni. Neka je Sn = X1 +X2 +· · ·+Xn , n ∈ N,
i posmatrajmo niz standardizovanih slučajnih promenljivih
Sn − E(Sn )
Sn∗ = p ,
D(Sn )
(tako da je E(Sn∗ ) = 0, D(Sn∗ ) = 1).

Centralne granične teoreme se bave pitanjem pod kojim uslovima niz Sn∗
konvergira u raspodeli ka standardizovanoj normalnoj (gausovskoj) slučajnoj
promenljivoj N (0, 1) čija je mera raspodele verovatnoće G, funkcija raspodele
Rx t2
data sa ΦG (x) = −∞ √12π e− 2 dt, i karakteristična funkcija data sa fG (t) =
t2
e− 2 .
Teorema 9.8. (Lindberg-Felerova centralna granična teorema). Neka

su Xn , n ∈ N, nezavisne slučajne promenljive sa konačnim očekivanjem mn i
konačnom disperzijom σn2 . Neka je Sn = X1 + X2 + · · · + Xn i c2n = D(Sn ).

Ako je zadovoljen uslov da za svako ε > 0,
n Z
1 X
(x − mk )2 dPXk (x) → 0, n → ∞, (9.6)
c2n {x∈R:|x−mk |≥εcn }
k=1
tada niz mera PSn∗ konvergira ka meri G u slabom smislu.
Dokaz: Bez ograničenja opštosti pretpostavićemo da je mk = 0, k ∈ N, (inače

posmatramo slučajne promenljive Xk − mk ). Zbog nezavisnosti je karakter-
istična funkcija za Sn∗ data sa
Y
n
t
fSn∗ (t) = fXk ( ).
cn
k=1
2
− t2
Dokazaćemo da fSn∗ (t) → e , što je karakteristična funkcija Gausove raspodele
Qn 2
G, tj. da je ln k=1 fXk ( cn ) → − t2 .
t
Koristićemo Tejlorov razvoj sledećih kompleksnih funkcija:

ln(1 + z) = z + θ1 |z|2 , za neko |θ1 | ≤ 1,
1
eiy = 1 + iy + θ2 y 2 , za neko |θ2 | ≤ 1,
2
1 1
eiy = 1 + iy − y 2 + θ3 |y|3 , za neko |θ3 | ≤ 1.
2 6
R
Primetimo da je R xdPXk (x) = mk = 0, za sve k ∈ N, i uvedimo sledeće
oznake (za ε > 0 fiksirano):
Z
αnk = x2 dPXk (x),
|x|≥εcn
Z
βnk = x2 dPXk (x).
|x|<εcn
Jasno, αnk + βnk = D(Xk ) = σk2 , pa je

X
n X
n
(αnk + βnk ) = σk2 = c2n .
k=1 k=1
Uslov (9.6) sada prima oblik

X
n
1
αnk → 0, n → ∞, (9.7)
c2n
k=1
to jest
X
n
1
βnk → 1, n → ∞. (9.8)
c2n
k=1
Primetimo još da je βnk ≤ ε2 c2n (jer je na domenu integracije x2 ≤ ε2 c2n i

PXk (R) = 1), kao i da su αnk , βnk ≥ 0, što znači da su nizovi parcijalnih suma
u (9.7) i (9.8) monotono rastući.
Sada je
Z Z
fXk (u) = eiux dPXk (x) + eiux dPXk (x)
|x|≥εcn |x|<εcn
Z
1
= (1 + iux + θ2 u2 x2 )dPXk (x)
|x|≥εcn 2
Z
1 1
+ (1 + iux − u2 x2 + θ3 |u|3 |x|3 )dPXk (x)
|x|<εcn 2 6
Z Z
1 1
= 1 + u2 θ 2 x2 dPXk (x) − u2 x2 dPXk (x)
2 |x|≥εcn 2 |x|<εcn
Z
1 3
+ |u| θ3 |x| dPXk (x).
3
6 |x|<εcn
R R
Kako je |θ2 |x|≥εcn x2 dPXk (x)| ≤ |x|≥εcn x2 dPXk (x) = αnk , sledi da pos-
toji θ20 takvo da je |θ20 | ≤ 1 i
Z
θ2 x2 dPXk (x) = θ20 αnk .
|x|≥εcn
R R R
Slično ,|θ3 |x|<εcn |x| dPXk (x)| ≤ |x|<εcn |x|3 dPXk (x) ≤ |x|<εcn εcn x2 dPXk (x) =
3
εcn βnk . Dakle, postoji θ30 takvo da je |θ30 | ≤ 1 i

Z
θ3 |x|3 dPXk (x) = θ30 εcn βnk .
|x|<εcn
Zamenjujući u izraz za fXk dobijamo

1 1 1
fXk (u) = 1 + u2 θ20 αnk − u2 βnk + |u|3 θ30 εcn βnk .
2 2 6
t
Stavimo da je u = cn , pa je
t 1 2 0 1 1 1 1 1
fXk ( ) = 1 + γnk , gde je γnk = t θ αnk − t2 2 βnk + |t|3 θ30 ε 2 βnk .
cn 2 2 c2n 2 cn 6 cn
Na osnovu (9.7) i (9.8) sledi da je
X
n
1 1
γnk → − t2 + |t|3 θ30 ε. (9.9)
2 6
k=1
Na osnovu Tejlorovog razvoja za logaritam dobijamo

Y
n
t X n
t X n X n
ln fXk ( )= ln fXk ( ) = ln(1 + γnk ) = (γnk + θ1 |γnk |2 ).
cn cn
k=1 k=1 k=1 k=1
Q
n
Dokazaćemo da ln k=1 fXk ( ctn ) + 12 t2 → 0, n → ∞.
Neka je δ > 0 proizvoljno i t fiksirano. Važi
n n
Y 1 2 X 1 2 Xn
t
ln fXk ( ) + t ≤ γnk + t + |θ1 | |γnk |2
cn 2 2
k=1 k=1 k=1
n
X 1 2 1 3 0 X
n

≤ γnk + t − |t| θ3 ε + |γnk |2 + |t|3 ε|θ30 |.
2 6
k=1 k=1
Prvi sabirak sa desne strane teži nuli zbog (9.9), pa je manji od 2δ za dovoljno
Pn
veliko n. Preostaje da dokažemo da je k=1 |γnk |2 + |t|3 ε < 2δ .
Birajmo ε dovoljno malo tako da je |t|3 ε < 4δ . Dokazaćemo da je
X
n
δ
|γnk |2 < ,
4
k=1
za dovoljno veliko n. Važi:

X
n X
n
|γnk |2 ≤ max |γnk | |γnk |
k=1,...,n
k=1 k=1
i
1 2 αnk 1 1
max |γnk | ≤ t max | 2 | + t2 ε2 + |t|3 ε3 ,
k=1,...,n 2 k=1,...,n cn 2 6
(koristili smo ocenu βnk ≤ ε2 c2n ). Dalje je
αnk X αnk n
max | 2 | ≤ → 0,
k=1,...,n cn c2n
k=1
kao i
X
n
1 2X 1
n
1 1
|γnk | ≤ t 2
αnk + t2 + |t|3 ε,
2 cn 2 6
k=1 k=1
Pn
(koristili smo da je k=1 βcnk ≤ 1).
Pn n
2
Označimo sa an = k=1 αcnk2 , an → 0, n → ∞. Kombinujući prethodne

n
ocene dobijamo da je za ε ∈ (0, 1):
X
n
t2 t2 ε2 |t|3 ε3 t2 t2 |t|3 ε
|γnk |2 ≤ ( an + + )( an + + ) ≤ Can + Dε,
2 2 6 2 2 6
k=1
gde C i D zavise samo od t. Dakle, ako izaberemo ε tako da je Dε < 8δ i izaber-

Pn
emo n0 dovoljno veliko da je Can < 8δ , n ≥ n0 , tada sledi da je k=1 |γnk |2 < 4δ .

Vrlo važan specijalan slučaj prethodne teoreme je sledeći:

Propozicija 9.9. Neka su Xn , n ∈ N, nezavisne slučajne promenljive sa istom

raspodelom za koju postoje konačno očekivanjem m i konačna disperzija σ 2 .
Tada niz mera PSn∗ konvergira ka meri G u slabom smislu.
Pn
Dokaz: Jasno, sada je c2n = 2 2
k=1 σk = nσ , pa je uslov (9.6) zadovoljen.
Zaista,
n Z
1 X
√
(x − m)2 dPXk (x) =
nσ 2
k=1 {x∈R:|x−m|≥εσ n}
Z
1
(x − m)2 dPX1 (x) → 0, n → ∞.
σ 2 {x∈R:|x−m|≥εσ√n}

Slabi zakoni velikih brojeva

Ako odigramo neku igru na sreću veliki broj puta, tada prosečan dobitak
po igri približno je jednak očekivanom dobitku iz svake pojedinačne igre. Ili
opštije, ako odigramo veliki broj nezavisnih (različitih) igara na sreću, tada
prosečan dobitak približno je jednak prosečnoj očekivanoj vrednosti dobitka iz
svih igara. Zakoni velikih brojeva predstavljaju preciznu matematičku formu-
laciju ove ideje. Uostalom, u samoj osnovi teorije verovatnoće je ugrad̄ena ideja
o stabilizaciji relativnih frekvencija pri velikom broju izvod̄enja eksperimenata.
PSlabi
n
zakoni velikih
Pn brojeva se bave pitanjem pod kojim uslovima važi da
n
1
k=1 X k → E( 1
n k=1 Xk ), n → ∞, pri čemu se konvergencija interpretira
Pn
kao konvergencija u verovatnoći. Nadalje ćemo koristiti oznaku Sn = k=1 Xk .
Propozicija 9.10. (Čebišev zakon velikih brojeva). Neka su Xn , n ∈ N,
nezavisne slučajne promenljive takve da je E(Xn ) = m, D(Xn ) ≤ K < ∞,
n ∈ N. Tada važi da
Sn
→ m, n → ∞,
n
u L2 (Ω) pa i u verovatnoći.
Dokaz: Kako je E(Sn ) = nm, sledi E( Snn ) = m, a zbog nezavisnosti je

Pn
D(Sn ) = k=1 D(Xk ) ≤ nK, pa je D( Snn ) = n12 D(Sn ) ≤ K
n . Dakle,
Sn Sn K
E( − m)2 = D( ) ≤ → 0, n → ∞.
n n n

U sledeća dva tvrd̄enja ćemo pokazati da se uslov konačnosti disperzije može

oslabiti. Za proizvoljnu slučajnu promenljivu X stavimo da je njena odsečena
verzija X(NP ) = X · κ{ω:|X(ω)|≤N } i stavimo da je mN = E(X(N )). Dalje, neka
n
je Sn (N ) = k=1 Xk (N ).
Teorema 9.9. Neka su Xn , n ∈ N, nezavisne slučajne promenljive sa istom

raspodelom takvom da je
aP ({ω ∈ Ω : |X1 (ω)| > a}) → 0, a → ∞. (9.10)
Tada Sn
n − mn → 0, u verovatnoći kad n → ∞.
RDokaz: Primenićemo Propoziciju 8.8 za p = 2 što nam daje E(|X|2 ) =

∞
0
2xP (|X| > x)dx.
Neka je ε > 0. Tada je
Sn Sn (n)
P (| − mn | ≥ ε) ≤ P (| − mn | ≥ ε) + P (Sn (n) 6= Sn ).
n n
Na osnovu nejednakosti Čebiševa (Zadatak 8.2) i nezavisnosti (odsečene slučajne
promenljive Xn (n) su takod̄e nezavisne) sledi
Sn (n) 1 Sn (n)
P (| − mn | ≥ ε) ≤ E(| − mn |2 )
n ε2 n
1 X n
= E(| Xk (n) − nmn |2
n2 ε2
k=1
1 X
n
= D( Xk (n))
n2 ε2
k=1
1 X
n
1
= D(Xk (n)) = 2 D(X1 (n))
n2 ε2 nε
k=1
Z ∞
1 1
≤ 2
E(|X1 (n)| ) = 2 2xP (|X1 (n)| > x)dx
nε2 nε 0
Z n
1
= 2xP (|X1 | > x)dx → 0, x → ∞,
nε2 0
prema uslovu (9.10) i teoreme o dominantnoj konvergenciji (za dovoljno veliko
n).
Takod̄e,
X
n
P (Sn (n) 6= Sn ) ≤ P (Xk (n) 6= Xk za neko k ≤ n) ≤ P (Xk (n) 6= Xk )
k=1
= nP (X1 (n) 6= X1 ) = nP (|X1 | > n) → 0,
na osnovu pretpostavke (9.10).
Propozicija 9.11. (Hinčinov zakon velikih brojeva). Neka su Xn , n ∈ N,

nezavisne slučajne promenljive sa istom raspodelom takvom da je E(|X1 |) < ∞.
Tada Snn → m, u verovatnoći kad n → ∞.
Dokaz: Kako je E(|X1 |) < ∞, sledi da je zadovoljen uslov (9.10), pa tvrd̄enje

sledi na osnovu prethodne teoreme. Zaista,
Z
aP (|X1 | > a) = a κ{ω:|X1 (ω)|>a} dP
Z Ω
≤ |X1 |κ{ω:|X1 (ω)|>a} dP
ZΩ
= |X1 |dP → 0, a → ∞,
{ω:|X1 (ω)|>a}
na osnovu teoreme o dominantnoj konvergenciji. Dakle, Snn − mn → 0, ali kako

je mn = E(X1 κ{ω:|X1 (ω)|≤n} ) → E(X1 ), sledi da Snn → m, kad n → ∞.
Sada ćemo pokazati kako se mogu primeniti slabi zakoni velikih brojeva.
Prva primena se odnosi na klasičan rezultat iz analize, da se svaka neprekidna
funkcija može aproksimirati polinomom, dok se druga primena odnosi na tzv.
Monte Karlo metode za približno izračunavanje integrala.
Teorema 9.10. (Bernštajn-Vajerštrasova teorema o aproksimaciji). Neka
je f : [0, 1] → R neprekidna funkcija. Niz Bernštajnovih polinoma
n
X n k k
fn (x) = x (1 − x)n−k f ( ), n ∈ N,
k n
k=0
konvergira uniformno ka f kad n → ∞.
Dokaz: Polinom fn (x) ima sledeću interpretaciju u verovatnoći: ako je Xk niz

nezavisnih slučajnih promenljivih sa istom raspodelom

0 1
Xk : , x ∈ [0, 1], k ∈ N,
1−x x
Pn
tada Sn = k=1 Xk ima tzv. binomnu raspodelu i važi da je fn (x) = E(f ( Snn )).
Označimo sa Ex umesto sa E očekivanje da bismo istakli da ono zavisi od
verovatnoće x. Kako je f uniformno neprekidna na [0, 1] sledi da za ε > 0
postoji δ > 0 tako da |x − y| < δ implicira |f (x) − f (y)| < 2ε . Sada je
Sn
sup |fn (x) − f (x)| ≤ sup |Ex (f ( )) − f (x)|
x∈[0,1] x∈[0,1] n
Sn
≤ sup Ex |f ( ) − f (x)|
x∈[0,1] n
Z Z !
Sn Sn
= sup |f ( ) − f (x)|dP + |f ( ) − f (x)|dP
x∈[0,1] Sn
{ω:| n −x|<δ} n Sn
{ω:| n −x|≥δ} n
ε Sn
≤ + 2 sup |f (y)| sup P (| − x| ≥ δ)
2 y∈[0,1] x∈[0,1] n
(u prvom sabirku smo koristili ocenu za uniformnu neprekidnost funkcije i izbor

δ, dok smo u drugom sabirku koristili da je |f ( Snn ) − f (x)| ≤ |f ( Snn )| + |f (x)| ≤
2 supy∈[0,1] |f (y)|).
Kako je Ex ( Snn ) = x i Dx ( Snn ) = x(1 − x), sledi da su ispunjeni uslovi
Čebiševog zakona velikih brojeva, pa je
Sn 1 Sn x(1 − x) 1
sup P (| − x| ≥ δ) ≤ sup 2 Dx ( ) = sup 2
≤ .
x∈[0,1] n x∈[0,1] δ n x∈[0,1] nδ 4nδ 2
1 ε
Birajmo n dovoljno veliko tako da je 4nδ 2 < 4 supy∈[0,1] |f (y)| , pa sledi da je
supx∈[0,1] |fn (x) − f (x)| < ε.
Primer 9.7. (Monte Karlo metode). Neka je A ⊆ [0, 1] × [0, 1] Lebeg-merljiv

skup čiju meru m(A) želimo da ocenimo. Neka je Xn , Yn niz nezavisnih P slučajnih
promenljivih sa uniformnom raspodelom na [0, 1]. Stavimo da je Rn = n1 n k=1 κA (Xk , Yk ).
Slučajna promenljiva Rn opisuje koliko se od n slučajno razbacnih tačaka našlo unutar
oblasti A. Kako je E(κA (Xk , Yk )) = P ((Xk , Yk ) ∈ A) = m(A), na osnovu Hinčinovog
zakona velikih brojeva sledi da je Rn → m(A) u verovatnoći kada n → ∞. Dakle,
dvodimenzionalnu Lebegovu meru skupa A možemo aproksimirati sa vrednošću Rn
za dovoljno veliko n.
Slično, ako je f : [0, 1] → R Lebeg-integrabilna funkcija, i ako su Xn nezavisne
slučajne
Pn promenljive sa uniformnom R 1 raspodelom na [0, 1], i ako stavimo da je In =
k=1 f (Xk ), tada važi da In → 0 f (x)dx u verovatnoći kada n → ∞.
1
n
Zakoni 0-1
Neka je An , n ∈ N, niz dogad̄aja iz F. Tačka ω ∈ Ω se nalazi
T∞u beskonačno
S∞
mnogo elemenata iz ove familije ako je ω ∈ lim supn→∞ An = n=1P m=n Am .
∞
Borel-Kantelijeva lema I koju smo videli u Zadatku 2.6 tvrdi da ako n=1 P (An ) <
∞, tada P (lim supn→∞ An ) = 0. S∞ T∞
Slično definišemo i lim inf n→∞ An = n=1 m=n Am . Kažemo da ω ∈
lim inf n→∞ An ako ω ∈ An za sve n osim za konačno mnogo njih. Prilično lako
se proverava da je
(lim sup An )c = lim inf Acn ,
n→∞ n→∞
kao i posledica leme Fatua da je
P (lim inf An ) ≤ P (lim sup An ).

n→∞ n→∞
Lema 9.2. (Borel-Kantelijeva

P∞ lema II). Neka su An , n ∈ N, nezavisni
dogad̄aji takvi da je n=1 P (An ) = ∞. Tada P (lim supn→∞ An ) = 1.
Dokaz:
S∞ T Dovoljno je dokazati da je P ((lim supn→∞ An )c ) = P (lim
T∞inf n→∞ Acn ) =
∞
P ( n=1 m=n Am ) = 0, a za to je dovoljno dokazati da je P ( m=n Acm ) = 0
c
za sve n ∈ N. Kako su Acj takod̄e nezavisni i 1 − x ≤ e−x , sledi da je
\
K Y
K Y
K PK
P( Acm ) = (1 − P (Am )) ≤ e−P (Am ) = e− m=n P (Am )
.
m=n m=n m=n
Poslednji izraz teži nuli kada K → ∞ na osnovu pretpostavke o divergenciji

reda.
Skupovi lim inf n→∞ An i lim supn→∞ An se često nazivaju ”repovima” niza
dogad̄aja; vrlo je česta situacija da je verovatnoća repa niza dogad̄aja ili 0 ili
1 kao što smo to videli u Borel Kantelijevim lemama, pa se teoreme tog tipa
nazivaju 0 − 1 zakonima.
Sledeće tvrd̄enje pokazuje nemogućnost proširenja zakona velikih brojeva
na niz slučajnih promenljivih koje nemaju konačan prvi momenat.
Propozicija 9.12. Neka su Xn , n ∈ N, nezavisne slučajne promenljive

Pn sa
istom raspodelom takvom da je E(|Xn |) = ∞, n ∈ N. Neka je Sn = i=1 Xi .
Tada važi:
a) P ({ω : |Xn (ω)| ≥ n za beskonačno mnogo n}) = 1,
Sn
b) P (limn→∞ n postoji kao konačan broj ) = 0.
Dokaz: a) Funkcija x 7→ P (|X1 | > x), x ∈ [k, k + 1], dostiže svoj maksimum
za x = k, a kako su raspodele identične sledi da je P (|X1 | > x) = P (|Xk | > x).
Sada na osnovu Propozicije 8.8 sledi da je
Z ∞ ∞ Z
X k+1
E(|X1 |) = P (|X1 | > x)dx = P (|X1 | > x)dx
0 k=0 k
∞
X ∞
X
≤ P (|X1 | > k) = P (|Xk | > k).
k=0 k=0
P∞
Dakle, k=0 P (|Xk | > k) = ∞, pa na osnovu Borel-Kantelijeve leme II sledi
tvrd̄enje.
b) Označimo sa A skup onih ω za koje limn→∞ Snn postoji kao konačan broj.
Kako je
Sn Sn+1 Sn Xn+1
− = − ,
n n+1 n(n + 1) n + 1
sledi da za ω0 ∈ A leva strana teži nuli, kao i da Sn
n(n+1) teži nuli, pa je stoga
Xn+1 (ω0 )
→ 0, n → ∞.
n+1
To znači da ω0 ∈ / B = {ω : |Xn (ω)| ≥ n za beskonačno mnogo n}. Dakle,

A ⊆ B c , ali kako je P (B) = 1 na osnovu a) sledi da je P (A) = 0.
Primetimo da konvergenciju Xn → X u smislu skoro sigurne konvergencije

možemo zapisati u obliku
 
\ [ \
P {ω : |Xn (ω) − X(ω)| < ε} = 1.
ε>0 n0 ∈N n≥n0
(Uzimamo samo ε oblika ε = k1 , k ∈ N, da bi prvi presek išao samo po prebro-

jivom
T skupu indeksa.) Na osnovu Teoreme 2.1 je tada
S T
P n0 ∈N n≥n0 {ω : |Xn (ω) − X(ω)| < ε}
ε>0
S T
≤P n0 ∈N {ω : |X n (ω) − X(ω)| < ε}
n≥n
T
0

= limn0 →∞ P n≥n0 {ω : |X n (ω) − X(ω)| < ε} , odakle sledi
 
\
lim P  {ω : |Xn (ω) − X(ω)| < ε} = 1,
n0 →∞
n≥n0
ili, ekvivalentno,
 
[
lim P  {ω : |Xn (ω) − X(ω)| ≥ ε} = 0.
n0 →∞
n≥n0
Uočimo da je za ispitivanje konvergencije u verovatnoći dovoljno dokazati da

individualne verovatnoće dogad̄aja P ({ω : |Xn (ω) − X(ω)| ≥ ε}) konvergiraju
ka nuli, dok je za konvergenciju skoro svuda potrebno dokazati da čitav rep
niza dogad̄aja teži nuli. Na osnovu Borel-Kantelijeve leme I i II sada dobijamo
vrlo jednostavan kriterijum za ispitivanje konvergencije skoro svuda:
P∞
• Ako n=1 P ({ω : |Xn (ω) − X(ω)| ≥ ε}) < ∞, tada niz Xn → X skoro
sigurno.
P∞
• Ako su Xn , n ∈ N, nezavisne i n=1 P ({ω : |Xn (ω) − X(ω)| ≥ ε}) = ∞,
tada niz Xn ne konvergira ka X u smislu skoro sigurno.
Jaki zakoni velikih brojeva

PJaki
n
zakoni velikih
Pnbrojeva se bave pitanjem pod kojim uslovima važi da
1
n X
k=1 k → E( n
1
k=1 Xk ), n → ∞, pri čemu se konvergencija interpretira
kao konvergencija skoro svuda.
Ostavljamo čitaocima za vežbu da dokažu sledeću nejednakost, nejednakost

Kolmogorova koja je opštija od nejednakosti Čebiševa: Ako su Xn , n ∈ N,
nezavisne
Pn slučajne promenljive sa očekivanjem nula i konačnim disperzijama,
Sn = i=1 Xi , tada za svako ε > 0 važi
D(Sn )
P ( max |Sk | ≥ ε) ≤ . (9.11)
1≤k≤n ε2
Teorema 9.11. (Kolmogorovljev jak zakon velikih brojeva). Neka su

Xn , n ∈ N, nezavisne slučajne promenljive takve da je E(Xn ) = 0, n ∈ N, i
X∞
1
D(Xn ) < ∞.
n=1
n2
Sn
Tada → 0, skoro sigurno, kad n → ∞.
n
Dokaz: Neka je Ym = max1≤k≤2m |Sk | tako da je
Sn 1 1
| |≤ max |Sk | ≤ m−1 Ym , 2m−1 ≤ n ≤ 2m .
n n 1≤k≤2m 2
Dovoljno je dokazati da Y2m
m
→ 0 skoro sigurno, tj. (na osnovu Borel-Kantelijeve
leme I) da je za svako ε > 0
X∞
Ym
P | m | ≥ ε < ∞.
m=1
2
Na osnovu Kolmogorovljeve nejednakosti (9.11) je P (|Ym | ≥ 2m ε) ≤ 1

ε2 22m D(S2m ),
pa se problem svodi na dokazivanje da je
X∞
1
m
D(S2m ) < ∞.
m=1
4
Na osnovu nezavisnosti promenljvih i razmenom redosleda sumiranja dobijamo

X∞ X∞
1 X
m
2
1
m
D(S2m ) = D(Xk )
m=1
4 m=1
4m
k=1
 
X
2m X 1
=   D(Xk )
4m
k=1 m≥log2 k
∞
X
4 D(Xk )
≤ < ∞.
3 2k
k=1

Teorema 9.12. (Hinčinov jak zakon velikih brojeva). Neka su Xn , n ∈

N, nezavisne slučajne promenljive sa istom raspodelom takvom da je E(X1 ) =
Sn
m < ∞. Tada → m, skoro sigurno, kad n → ∞.
n
Dokaz: Koristićemo prethodnu teoremu, ali s obzirom da sada nemamo konačne

varijanse, uvodimo odsečene slučajne promenljive
Yn = Xn (n) = Xn κ{ω:|Xn (ω)|≤n} ,
koje su ograničene pa imaju konačne momente proizvoljnog reda. Promenljiva

Yn se razlikuje od Xn ako je |Xn | > n, ali to se dešava samo u konačno mnogo
slučajeva. Zaista,
∞
X ∞
X ∞
X
P (Yn 6= Xn ) = P (|Xn | > n) = P (|X1 | > n)
n=1 n=1 n=1
X∞ Z n Z ∞
≤ P (|X1 | > x)dx ≤ P (|X1 | > x)dx
n=1 n=1 0
= E(|X1 |) < ∞,
pa na osnovu Borel-Kantelijeve leme verovatnoća da se realizuje najviše konačno

dogad̄aja Xn 6= Yn je jednaka jedinici. Dakle, postoji Ω0 ⊆ Ω, P (Ω0 ) = 1 tako
da je Xn (ω) = Yn (ω)Posim za konačno mnogo vrednosti n ∈ N, za sve ω ∈ Ω0 .
Dakle, na Ω0 , ako n1 j=1 Yj konvergira, onda isto važi i za n1 Sn .
n
P∞ 1
Dokazaćemo da je n=1 n2 D(Yn ) < ∞ da bi primenili Kolmogorovljev
zakon velikih brojeva. Kako je D(Yn ) = E(Yn2 ) − E(Yn )2 ≤ E(Yn2 ), dovoljno
je dokazati da važi
X∞
1
2
E(Yn2 ) < ∞.
n=1
n
Kako je
Z ∞ Z n
E(Yn2 ) = 2xP (|Yn | > x)dx = 2xP (|Yn | > x)dx
Z0 n Z 0n
= 2xP (|Xn | > x)dx = 2xP (|X1 | > x)dx,
0 0
sledi da je
X∞ X∞ Z n
1 1
2
E(Yn2 ) = 2xP (|X1 | > x)dx
n=1
n n=1
n2 0
Z ∞X ∞
1
= 2 2
x κ[0,n) (x) P (|X1 | > x) dx.
0 n=1
n
Kako je
X∞ P∞ 1 π2
1 ≤ Pn=1 n2 = 6 < 2,
R∞ x ∈ [0, 1]
x κ [0,n) (x) = ∞
n=1
n2 = x n=m+1 n12 ≤ x m 1
x2 dx = x
m ≤ 2, x > 1,
gde smo stavili da je m = bxc, sledi da je
X∞ Z ∞
1
E(Yn ) ≤ 4
2
P (|X1 | > x)dx = 4E(|X1 |) < ∞.
n=1
n2 0
Centrirane slučajne promenljive Yn − E(Yn ) imaju nula očekivanje, pa je

na osnovu Kolmogorovljevog zakona velikih brojeva
1X
n
(Yk − E(Yk )) → 0, skoro sigurno , n → ∞.
n
k=1
Kako je X1 κ{ω:|X1 (ω)|≤k} → X1 , k → ∞, i niz je ograničen sa Lebe-

govom integralnom dominantom |X1 | za koju je E(|X1 |) < ∞, na osnovu teo-
reme o dominantnoj konvergenciji sledi da je E(Yk ) = E(Xk κ{ω:|Xk (ω)|≤k} =
E(X1 κ{ω:|X1 (ω)|≤k} ) → E(X1 ) = m, k → ∞. Dakle,

1 X
n 1 X n 1Xn

Yk − m ≤ (Yk − E(Yk )) + |E(Yk ) − m| → 0, n → ∞.
n n n
k=1 k=1 k=1
Time smo pokazali da Sn

n → m, n → ∞.
Specijalan slučaj Hinčinovog jakog zakona velikih brojeva je ako stavimo da

su Xn = κA , za sve n ∈ N, gde je P (A) = p. Tada Sn ima binomnu raspodelu,
E(Sn ) = np, i na osnovu prethodne teoreme Snn → p, n → ∞. Ovaj rezultat
poznat je i kao Borelov jak zakon velikih brojeva.
9.5 Zadaci
Zadatak 9.1. Dat je prostor X ⊆ R sa Lebegovom merom m. Ispitati uni-
formnu konvergenciju, tačkastu konvergenciju, konvergenciju u meri i konver-
genciju u Lp za sledeće nizove funkcija:
a) fn = κ[n,n+ n1 ] , X = R,
b) fn (x) = xn , X = [0, 1],
c) fn = nκ[0, n1 ] − nκ[− n1 ,0] , X = [−1, 1],
d) fn = κ[n,n+1] , X = R,
9.5 Zadaci 229
√
e) fn = nκ[0, n1 ] , X = [0, 1].
Rešenje: a) U svakoj tački x ∈ R važi fn (x) → 0, n → ∞. Konvergencija ka

nuli nije uniformna jer je supx∈R |fn (x)| = 1 za sve n ∈ N. Važe konvergencija
u meri i u Lp za sve p > 0 jer je µ({x : |fn | > ε}) = µ({x : κ[n,n+ n1 ] = 1}) =
R R
m([n, n+ n1 ]) = n1 → 0, i R |fn |p dm = [n,n+ 1 ] 1p dm = m([n, n+ n1 ]) = n1 → 0,
n → ∞.
n
b) Važi da fn (x) → κ{1} (x) za svako x ∈ [0, 1] tj. fn → 0 za skoro svako

x ∈ [0, 1]. Konvergencija nije uniformna jer je supx∈[0,1] |fn (x)| = 1 za sve
n ∈ N. Iz konvergencije skoro svuda i činjenice da je m([0, 1]) = 1 sledi
konvergencija
R1 u Rmeri. Takod̄e važi konvergencija u Lp za sve p > 0 jer je
1
0
|fn (x)|p dx = 0 xnp dx = np+1
1
→ 0, n → ∞.
c) Kako je

 n, x ∈ (0, n1 ]
fn (x) = −n, x ∈ [− n1 , 0)

0, x ∈ [−1, 1] \ [− n1 , 0) ∪ (0, n1 ]
sledi da fn (x) → 0 za sve x ∈ [−1, 1]. Konvergencija nije uniformna jer je
supx∈[−1,1] |fn (x)| = n → ∞. Konvergencija u meri sledi iz tačakaste konver-
gencije s obzirom da je m([−1, 1]) = 2 < ∞. Preostaje da ispitamo konvergen-
ciju u Lp , p > 0. Kako je
1 1
kfn kpp = np m([0, ]) + (−n)p m([− , 0]) = np−1 + (−1)p np−1
n n
sledi da niz funkcija konvergira u Lp samo za vrednosti 0 pε}) = µ({x
R : κ[n,n+1] = 1}) = m([n, n + 1]) = 1 za sve n ∈ N, i slično
R
|fn | dm = [n,n+1n]
1p dm = 1, za sve n ∈ N.
e) Važi da fn (x) √→ 0, za sve x ∈ R. RKonvergencija nije uniformna jer
p p
je supx∈R |fn (x)| = n → ∞. Kako je [0, 1 ] n 2 dm = n 2 −1 sledi da niz
n
konvergira u Lp za 0 < p < 2, dok za p ≥ 2 ne konvergira. Iz konvergencije u
Lp sledi konvergencija u meri.

Z
|f − g|
Zadatak 9.2. Neka je µ(X) < ∞ i d(f, g) = dµ. Dokazati da
X 1 + |f − g|
je d metrika na prostoru merljivih funkcija X → C i da je konvergencija u
metrici d ekvivalentna konvergenciji u meri.
Rešenje: Lako se proveravaju sve aksiome metrike, pri tome je d(f, f ) = 0

ako i samo ako je f = 0 s.s., dok nejednakost trougla sledi iz činjenice da je
u
funkcija 1+u rastuća.
(⇐) Neka fn → f u meri kada n → ∞. Označimo sa

En,ε = {x ∈ X : |fn (x) − f (x)| > ε}.
Tada za svako ε > 0 važi limn→∞ µ(En,ε ) = 0. Neka je dato η > 0. Stavimo
η
da je ε = 2µ(X) . Tada je
Z
|fn − f | η
dµ ≤ µ(En,ε ) < ,
En,ε 1 + |fn − f | 2
|fn −f |
jer je 1+|fn −f | ≤ 1, i
Z Z
|fn − f | η
dµ ≤ c
ε dµ = εµ(En,ε ) ≤ εµ(X) < ,
c
En,ε 1 + |fn − f | c
En,ε 2
|fn −f |
jer je 1+|fn −f | ≤ |fn − f | ≤ ε nad skupom En,ε c
. Dakle,
Z Z Z
|fn − f | |fn − f | |fn − f |
d(fn , f ) = dµ = dµ+ dµ < η,
X 1 + |fn − f | En,ε 1 + |fn − f | c
En,ε 1 + |fn − f |
odakle sledi da d(fn , f ) → 0, n → ∞.

(⇒) Neka važi d(fn , f ) → 0, n → ∞. Neka su skupovi En,ε kao u prethod-
nom delu dokaza (bez ograničenja opštosti možemo pretpostaviti da je ε ∈
(0, 1)) i neka je
An = {x ∈ X : |fn (x) − f (x)| < 1}.
u u
Kako je 1+u > 2 za u < 1 sledi
Z Z
|fn − f | |fn − f |
dµ ≥ dµ
An 1 + |fn − f | An ∩En,ε 1 + |fn − f |
Z
1 ε
≥ ε dµ = µ(An ∩ En,ε ).
2 An ∩En,ε 2
Takod̄e, kako je ε < 1, sledi
Z Z
|fn − f | 1
dµ ≥ dµ
c
An 1 + |fn − f | Acn 2
Z
1 ε
≥ dµ ≥ µ(Acn ∩ En,ε ).
Acn ∩En,ε 2 2
Kako µ(An ∩ En,ε ) + µ(Acn ∩ En,ε ) = µ(En,ε ), sledi
Z Z Z
|fn − f | |fn − f | |fn − f | ε
d(fn , f ) = dµ = dµ+ dµ ≥ µ(En,ε ).
X 1 + |fn − f | An 1 + |fn − f | c
An 1 + |fn − f | 2
Kako d(fn , f ) → 0, sledi da je i µ(En,ε ) → 0, n → ∞.

9.5 Zadaci 231
Zadatak 9.3. Neka je En , n ∈ N, niz merljivih skupova u X takvih da je

µ(En ) < ∞ za sve n ∈ N. Dokazati da ako κEn → f, n → ∞, u L1 (X), tada
postoji E ∈ M takav da je f = κE (s.s.).
R
Rešenje:
S Prema uslovu
S∞zadatka je limn→∞ µ(E
Smn ) = X f dµ. Stavimo da je
E = n∈N En tj. E = m=1 Am gde je Am = k=1 Ek i pri tome Am ⊆ Am+1 ,
m ∈ N. Na osnovu Teoreme 2.1 je µ(E) R = limn→∞ µ(An ), pa
R je na osnovu
uslova zadatka µ(E) = limn→∞ µ(En ) = X f dµ. Odavde sledi X (f −κE )dµ =
µ(E) − µ(E) = 0 tj. f − κE = 0 s.s..
Zadatak 9.4. Neka je µ mera prebrajanja na N. Dokazati da fn → f u meri

ako i samo ako fn → f uniformno, n → ∞.
Rešenje: Iz uniformne konvergencije uvek sledi konvergencija u meri, pa je

potrebno dokazati samo obratnu implikaciju. Mera prebrajanja ima osobinu
da za svaki skup A ∈ P(N) važi da je ili µ(A) = 0 ili µ(A) ≥ 1.
Neka niz fn konvergira u meri ka f tj. µ({x : |fn (x) − f (x)| ≥ ε}) → 0 za
sve ε > 0. Za svako ε ∈ (0, 1) postoji n0 ∈ N takvo da je za n ≥ n0 zadovoljeno
µ({x : |fn (x) − f (x)| ≥ ε}) < ε, što na osnovu gore rečenog implicira da je
µ({x : |fn (x) − f (x)| ≥ ε}) = 0. Kako µ predstavlja broj elemenata u datom
skupu, to znači upravo da je {x : |fn (x) − f (x)| ≥ ε} = ∅. Dakle, za n ≥ n0 je
supx∈X |fn (x) − f (x)| < ε, što znači da niz uniformno konvergira.
Zadatak 9.5. (Teorema Luzina). Neka je f : [a, b] → C Lebeg-merljiva

funkcija i ε > 0. Postoji kompaktan skup E ⊆ [a, b] takav da je m(E c ) < ε i
f |E neprekidna.
Rešenje: Pretpostavićemo da je funkcija f realna i nenegativna. (Za komplek-

sne funkcije primenimo f = u+iv = u+ −u− +i(v+ −v− ) i tvrd̄enje pojedinačno
na pozitivan i negativan deo realnog, respektivno imaginarnog dela funkcije.)
Na osnovu Teoreme 1.7 funkciju f možemo aproksimirati nizom stepenastih
funkcija fn , n ∈ N, i pri tome važi da fn (x) % f (x) za skoro sve x ∈ [a, b].
Prema teoremi Egorova sledi skoro uniformna konvergencija, tj. postoji A ⊆
[a, b] takav da je µ(A) < ε i fn % f uniformno na Ac . Dokazaćemo da se svaka
stepenasta funkcija može aproksimirati neprekidnom funkcijom tj. da za svako
fn postoji niz neprekidnih funkcija gn;k takav da gn;k → fn , k → ∞. Time će
biti i (procesom dijagonalizacije) gn;kn → f , n → ∞, uniformno nad Ac pa će
f kao uniformna granica neprekidnih funkcija biti neprekidna.
Ako izaberemo da je E = Ac , onda jasno za E važe tvrd̄enja zadatka. Jasno
je da je E ⊆ [a, b] ograničen, a iz dokaza teoreme Egorova se vidi da je A unija
skupova oblika {x : |gn;k − f | > m 1
} pa kako su gn;k i f neprekidne, sledi da je
A otvoren skup. Dakle, E je zatvoren, pa je i kompaktan.
Preostaje da pokažemo kako se stepenaste funkcije aproksimiraju neprekid-

nim funkcijama. Neka je I = (c, d), a < c < d < b, i posmatrajmo κI . Neka
je 

 0, x ∈/ (c, d)

k(x − c), x ∈ (c, c + k1 )
hk (x) =

 1, x ∈ [c + k1 , d − k1 ]

−k(x − d), x ∈ (d − k1 , d)
po delovima linearna (neprekidna) funkcija. Tada važi da je
Z
1 1 2
|hk − κI |dm ≤ m([c, c + ]) + m([d − , d]) = → 0, k → ∞.
[a,b] k k k
Time smo pokazali da se karakteristične funkcije otvorenih intervala mogu
aproksimirati neprekdinim funkcijama.
Dijagram 9.3: Aproksimacija funkcije κ(c,d) neprekidnom funkcijom.
Sličnim postupkom možemo aproksimirati κB ako jeSB konačna unija otvorenih

m
intervala (dovoljno je posmatrati slučaj kada je B = j=1 (cj , dj ) pri čemu su
Pm
(cj , dj ) disjunktni intervali), te se aproksimacija dobija u obliku κB − j=1 hk,j →
0, k → ∞.
Na osnovu osobina Lebegove mere sledi da se svaki merljiv skup može
aproksimirati konačnom unijom otvorenih intervala (Teorema 3.5 (2)).
Dakle,
Pln ako je fn niz stepenastih funkcija koji s.s. konvergira ka f , pri tome
fn = Si=1 αi,n κAi,n , tada za svaki skup Ai,n postoji skup Bi,n koji je oblika
m
Bi,n = j=1 Ij,i,n , gde su Ij,i,n otvoreni intervali, takav da važi
Z Z

m(Ai,n ∆Bi,n ) = κAi,n dm − κBi,n dm < ε.
[a,b] [a,b]
Svaka funkcija κBi,n se može aproksimirati neprekidnom funkcijom (gore opisanim

postupkom) tj. postoji neprekidna funkcija Hi,k(n) takva da je
Z Z

κBi,n dm − Hi,k(n) dm < ε.
[a,b] [a,b]
9.5 Zadaci 233
Pln
Neka je gn,k(n) = i=1 αi,n Hi,k(n) . Jasno, gn,k(n) je neprekidna i važi da je
Z Z
X ln

fn dm − gn,k(n) dm ≤ |αi,n |2ε < ε̃,
[a,b] [a,b]
i=1
odakle sledi da gn,k(n) → f s.s. kad n → ∞.
Zadatak 9.6.
a) Neka je fn , n ∈ N, niz nenegativnih merljivih funkcija na R(X, M, µ)
takvih da fRn → f u meri kada n → ∞. Dokazati da važi X f dµ ≤
lim inf n→∞ X fn dµ.
b) Dokazati da je moguće zameniti uslov konvergencije skoro svuda sa uslovom
konvergencije u meri u Lebegovoj teoremi o dominantnoj konvergenciji.
R R
Rešenje: a) Pretpostavimo suprotno,
R da je X f dµ > limRinf n→∞ X fn dµ.
R c ∈ R takvo da je X f dµ > c > lim inf n→∞ X fn dµ. Odavde
Tada postoji
sledi da je X fn dµ < c Rza beskonačno mnogo indeksa n ∈ N tj. postoji podniz
fnk , k ∈ N, tako da je X fnk dµ < c, za sve k ∈ N.
Kako fn , n ∈ N, konvergira ka f u meri, sledi da i njegov podniz fnk ,
k ∈ N, konvergira u meri ka istoj granici f . Na osnovu Risove teoreme sledi
da postoji podniz fnk j , j ∈ N, takav da fnk j → f , j → ∞, skoro svuda.
R R
Sada na osnovu Leme Fatua sledi da važi X f dµ ≤ lim inf j→∞ X fnk j dµ.
R R
S druge strane, imamo da je X fnk j dµ < c < X f dµ za sve j ∈ N, pa je
R R
lim inf j→∞ X fnk j dµ < X f dµ, što je kontradikcija.
b) Ako postoji Lebegova integralna dominanta, tada je konvergencija u meri
ekvivalentna konvergenciji u L1 (X), pa direktno dobijamo tvd̄enje teoreme o
dominantnoj konvergenciji da je kfn − f k1 → 0, n → ∞.

Zadatak 9.7. Neka fn → f u meri i gn → g u meri kad n → ∞. Dokazati da

tada
a) fn + gn → f + g u meri, n → ∞,
b) fn · gn → f · g u meri, n → ∞, ako je µ(X) < ∞, ali ne obavezno ako je
µ(X) = ∞.
Rešenje: a) Neka je ε > 0. Tada iz

ε ≤ |fn + gn − (f + g)| ≤ |fn − f | + |gn − g|,
sledi da je |fn − f | ≥ ε
2 ili |gn − g| ≥ 2ε , pa je
ε ε
{x ∈ X : |fn +gn −(f +g)| ≥ ε} ⊆ {x ∈ X : |fn −f | ≥ }∪{x ∈ X : |gn −g| ≥ },
2 2
te je na osnovu monotonosti mere
µ({x ∈ X : |fn + gn − (f + g)| ≥ ε})

ε ε
≤ µ({x ∈ X : |fn − f | ≥ }) + µ({x ∈ X : |gn − g| ≥ }).
2 2
Kako fn → f u meri i gn → g u meri, sledi da oba sabirka na desnoj strani
konvergiraju ka nuli, pa je stoga i
lim µ({x ∈ X : |fn + gn − (f + g)| ≥ ε}) = 0.

n→∞
b) Pretpostavimo prvo da su funkcije f i g ograničene tj. da postoji M > 0

takvo da je max{|f (x)|, |g(x)|} ≤ M za sve n ∈ N. Jasno, tada su i sve funkcije
fn , gn takod̄e ograničene. Sada iz ε ≤ |fn gn − f g| ≤ |fn ||gn − g| + |g||fn − f |
sledi da je |fn ||gn − g| ≥ 2ε ili |g||fn − f | ≥ 2ε , pa slično kao i pod a) dobijamo
µ({x ∈ X : |fn gn − f g| ≥ ε})

ε ε
≤ µ({x ∈ X : |fn ||gn − g| ≥ }) + µ({x ∈ X : |g||fn − f | ≥ })
2 2
ε ε
≤ µ({x ∈ X : |gn − g| ≥ }) + µ({x ∈ X : |fn − f | ≥ }).
2M 2M
Kako oba sabirka na desnoj strani konvergiraju ka nuli, sledi da i µ({x ∈ X :
|fn gn − f g| ≥ ε}) konvergira ka nuli kada n → ∞.
U opštem slučaju, ako funkcije f i g nisu ograničene, tada na osnovu µ(X) <
∞ i Zadatka 8.6 sledi da su funkcije ograničene osim na skupu proizvoljno male
mere. Preciznije, za svako η > 0 postoji Mη > 0 i postoji Xη ⊆ X takvo da
je µ(X \ Xη ) < η i pri tome za svako x ∈ Xη važi |f (x)| ≤ Mη , |g(x)| ≤ Mη .
Primenjujući isti postupak kao malopre dobijamo
µ({x ∈ X : |fn gn − f g| ≥ ε})

≤ µ({x ∈ Xη : |fn gn − f g| ≥ ε}) + µ(X \ Xη )
ε ε
≤ µ({x ∈ Xη : |fn ||gn − g| ≥ }) + µ({x ∈ Xη : |g||fn − f | ≥ }) + η
2 2
ε ε
≤ µ({x ∈ Xη : |gn − g| ≥ }) + µ({x ∈ Xη : |fn − f | ≥ }) + η.
2Mη 2Mη
Neka je ε̃ > 0 proizvoljno. Birajmo η = 3ε̃ . Kako fn → f i gn → g u meri, sledi

da postoji n0 ∈ N dovoljno veliko tako da je za n ≥ n0 (i za ε, η fiksno)
ε ε̃ ε ε̃
µ({x ∈ Xη : |gn − g| ≥ }) < , µ({x ∈ Xη : |fn − f | ≥ }) < .
2Mη 3 2Mη 3
Jasno, tada je µ({x ∈ X : |fn gn − f g| ≥ ε}) < ε̃, n ≥ n0 , što znači da fn gn

konvergira u meri ka f g kad n → ∞.
Neka je dat Lebegov prostor mere (R, BR , m). Posmatrajmo niz funkcija
fn = κ[0,n+1] i gn = κ[n,∞) . Tada fn → 1 u meri jer je limn→∞ µ((n+1, ∞)) = 0
9.5 Zadaci 235
na osnovu Teoreme 2.1 i gn → 0 u meri jer je limn→∞ µ((n, ∞)) = 0. Med̄utim,

fn · gn = κ[n,n+1] , što ne konvergira ka nuli u meri, jer je limn→∞ µ([n, n +
1]) = 1. Ovaj primer pokazuje da tvrd̄enje ne mora da važi u slučaju kada je
m(R) = ∞.
Zadatak 9.8. Neka je p > 0, f : X → R merljiva funkcija nad (X, M, µ) i

ϕ : R → R neprekidna funkcija.
a) Ako je µ(X) < ∞ i ϕ zadovoljava uslov da postoji K > 0 takvo da je
|ϕ(t)| ≤ K|t|, za |t| ≥ K, (9.12)
dokazati da iz f ∈ Lp (X) sledi ϕ ◦ f ∈ Lp (X).

b) Ako zanemarimo uslov µ(X) < ∞ i uslov (9.12) zamenimo sa
|ϕ(t)| ≤ K|t|, za sve t ∈ R, (9.13)
tada takod̄e važi da iz f ∈ Lp (X) sledi ϕ ◦ f ∈ Lp (X).

c) Ako ϕ ne zadovoljava ni (9.12) ni (9.13), tada ne mora da važi implikacija
f ∈ Lp (X) ⇒ ϕ ◦ f ∈ Lp (X).
d) Ako ϕ zadovoljava uslov (9.13) i fn → f u Lp (X), tada i ϕ ◦ fn → ϕ ◦ f
u Lp (X).
e) Ako ϕ ne zadovoljava uslov (9.13), tada ne mora da važi implikacija iz
zadatka d).
Rešenje: a) Neprekidna funkcija nad kompaktnim skupom dostiže svoj maksi-

mum, pa označimo sa M = supt∈[−K,K] |ϕ(t)|. Tada je na osnovu uslova (9.12)
i činjenice da je f ∈ Lp (X),
Z Z Z
|ϕ(f (x))| dµ ≤
p
|ϕ(f (x))| dµ +
p
|ϕ(f (x))|p dµ
X {x:|f (x)|≥K} {x:|f (x)|<K}
Z
≤ Kp |f (x)|p dµ + M p µ(X) < ∞.
{x:|f (x)|≥K}
b) Iz uslova (9.13) i činjenice da je f ∈ Lp (X) direktno sledi

Z Z
|ϕ(f (x))|p dµ ≤ K p |f (x)|p dµ < ∞.
X X
c) Neka je prostor mere ([0, 1], B[0,1] , m) i ϕ(t) = t2 . Tada uslov (9.12) nije
1 1
zadovoljen. Za funkciju f (x) = √ važi da je f ∈ L1 ([0, 1]), ali ϕ(f (x)) =
x x
nije elemenat L1 ([0, 1]).
√
Posmatrajmo prostor mere ([1, ∞), B[1,∞) , m) i ϕ(t) = t. Tada uslov
1
(9.13) nije zadovoljen. Za funkciju f (x) = 2 važi da je f ∈ L1 ([1, ∞)), ali
x
1
ϕ(f (x)) = nije elemenat L1 ([1, ∞)).
x
d) Iz uslova (9.13) i neprekidnosti funkcije ϕ sledi da je |ϕ(x) − ϕ(y)| ≤
K|x − y|, pa je
kϕ(fn ) − ϕ(f )kp ≤ Kkfn − f kp → 0, n → ∞.

√
e) Posmatrajmo prostor mere ([1, ∞), B[1,∞) , m) i ϕ(t) = t. Niz funkcija
1 1
fn (x) = 2+ 2 konvergira ka f (x) = 2 u L1 ([1, ∞)), niz funkcija ϕ(fn (x)) =
x n x
1
1 pripada prostoru L ([1, ∞)) ali konvergira (tačkasto) ka funkciji ϕ(f (x)) =
1
x1+ n
1
koja nije elemenat prostora L1 ([1, ∞)) (zbog kompletnosti prostora zaključujemo
x
da niz ne konvergira u L1 -smislu).
Zadatak 9.9. (Aproksimacija Lp (R) funkcija glatkim funkcijama.) Pos-

matrajmo Lebegov prostor mere. Neka je
(
− 1−|x|
1
ρ(x) = k · e 2
, |x| < 1
0, |x| ≥ 1
R
gde je konstanta k > 0 odred̄ena tako da je R
ρ(x)dx = 1 (k ≈ 2, 2523). Neka
je ρε (x) = 1ε ρ( xε ), za ε > 0.
a) Dokazati da je ρε ∈ C0∞ (R), suppρε ⊆ [−ε, ε] i da je kρε k1 = 1.
b) Neka je ρε ∗ u konvolucija (videti Zadatak 6.8) data sa

Z
ρε ∗ u(x) = ρ(x − y)u(y)dy.
R
Dokazati da ako je u ∈ C0 (R) ∩ L1 (R), tada je ρε ∗ u ∈ C ∞ (R).
c) Dokazati da ako je u ∈ Lp (R), p ≥ 1, tada je i ρε ∗ u ∈ Lp (R) i pri tome

važi
kρε ∗ ukp ≤ kukp (9.14)
kao i
lim kρε ∗ u − ukp = 0. (9.15)
ε→0+
Napomena. Funkcija ρ iz ovog zadatka se naziva jezgro (engl. kernel ) ili

molifajer (engl. mollifier ) funkcija.
9.5 Zadaci 237
Rešenje: a) Jasno je iz konstrukcije funkcije ρε da je njen nosač sadržan u

dn P3n−2 (x)
intervalu [−ε, ε], i da je glatka funkcija: ρ(x) = ρ(x) , gde je
dxn (1 − x2 )2n
P
R k polinom k-tog
R stepena. Na osnovu smene u integralu direktno dobijamo
R
ρε (x)dx = R
ρ(x)dx = 1.
b) Kako je u, ρε ∈ L1 (R) na osnovu Zadatka 6.8 sledi da je konvolucija
dobro definisana. Sada iz ρε (· − y) ∈ C ∞ (R) i suppρε ⊆ [−ε, ε] sledi da je
Z
dn dn dn
(ρ ε ∗ u)(x) = ρε (x − y)u(y)dy = ( ρε ) ∗ u(x).
dxn R dx
n dxn
c) Neka je u ∈ Lp (X) i neka je q = p−1 p
njegov konjugovani indeks. Pri-
menom Helderove nejednakosti i koristeći kρε k1 = 1 dobijamo da je
Z

|ρε ∗ u(x)| = ρε (x − y)u(y)dy
R
Z q1 Z p1
≤ ρε (x − y)dy ρε (x − y)|u(y)| dy
p
R R
Z p1
= ρε (x − y)|u(y)| dy
p
.
R
Na osnovu Fubinijeve teoreme je sada

Z Z Z
kρε ∗ ukp =
p
|ρε ∗ u(x)| dx ≤
p
ρε (x − y)|u(y)|p dy dx
Z R
Z R R
= |u(y)|p dy ρε (x − y)dx = kukpp .

R R
Time smo dokazali da važi (9.14).

Neka je η > 0. Na osnovu Luzinove teoreme (Zadatak 9.5) sledi da postoji
φ ∈ C0 (R) takvo da je ku − φkp < η3 , što na osnovu (9.14) implicira da je
η
kρε ∗ u − ρε ∗ φkp <
.
3
Funkcija φ je uniformno neprekidna, pa je stoga
Z

|ρε ∗ φ(x) − φ(x)| = ρε (x − y)(φ(y) − φ(x))dy ≤ sup |φ(y) − φ(x)| → 0.
R |x−y|<ε
Funkcija φ ima kompaktan nosač, pa je stoga za dovoljno malo ε > 0

zadovoljeno kρε ∗ φ − φkp < η3 .
Dakle,
kρε ∗ u − ukp ≤ kρε ∗ u − ρε ∗ φkp + kρε ∗ φ − φ(x)kp + kφ(x) − u(x)kp < η.
Time smo dokazali da važi (9.15).

Glava 10
Dekompozicija mere
10.1 Hanova dekompozicija

Ponovimo (Primer 2.6), naboj λ na σ−algebri (X, M) je realna funkcija za
koju važi λ(∅) = 0 i koja je prebrojivo aditivna:
∞
[ ∞
X
λ( En ) = λ(En ),
n=1 n=1
za proizvoljan niz disjunktnih skupova En , n ∈ N iz M. Red na desnoj strani

je bezuslovno konvergentan što znači da konvergira istoj vrednosti bez obzira
na redosled sumiranja odnosno prenumeraciju skupova En , n ∈ N. Odavde
sledi da je naboj uvek konačan tj. |λ(E)| < ∞ za sve E ∈ M.
Kao i u slučaju mere jednostavno se dokazuje sledeća teorema.
Teorema 10.1. Neka je λ naboj na (X, M).
10.1 Hanova dekompozicija 239
1) Neka je Ai ⊆ Ai+1 , gde je Ai ∈ M, i ∈ N. Tada je

∞
[
λ( Ai ) = lim λ(An ).
n→∞
i=1
2) Neka je Ai+1 ⊇ Ai , Ai ∈ M, i ∈ N.Tada je

∞
\
λ( Ai ) = lim λ(An ).
n→∞
i=1
Definicija 10.1. Neka je λ naboj na (X, M). Skup P ∈ M je pozitivan, resp.

negativan u odnosu na λ, ako važi
λ(E ∩ P ) ≥ 0; resp. λ(E ∩ P ) ≤ 0 za svako E ∈ M.
Skup P je nula skup, ako je istovremeno i pozitivan i negativan u odnosu na λ.

N
Jasno je da je podskup pozitivnog skup pozitivan u odnosu na λ, kao i da

je unija pozitivnih skupova pozitivan skup u odnosu na λ.
Teorema 10.2. (Hanova dekompozicija.) Ako je λ naboj na (X, M), tada

postoje skup P ∈ M pozitivan u odnosu na λ i skup N ∈ M negativan u odnosu
na λ, takvi da važi X = P ∪ N , P ∩ N = ∅.
Dokaz: Klasa P svih pozitivnih skupova u odnosu na λ je neprazna, jer sadrži

barem prazan skup. Neka je a = sup{λ(A) : A ∈ S P}. Neka je (An )n∈N niz u
P takav da je limn→∞ λ(An ) = a i stavimo P = n∈N An . Kako je konačna
unija pozitivnih skupova pozitivna, nizS(An )n∈N možemo birati da je monotono
n
rastući (posmatrajući A1 , A1 ∪ A2 . . ., i=1 Ai , . . .). Jasno, P je pozitivan skup
u odnosu na λ jer važi
[ [
λ(E ∩ P ) = λ(E ∩ An ) = λ( (E ∩ An )) = lim λ(E ∩ An ) ≥ 0.
n→∞
n∈N n∈N
Očigledno, a = limn→∞ λ(An ) = λ(P ).

Dokažimo da je skup N = X \P negativan u odnosu na λ. Pretpostavimo da
N nije negativan; tada postoji E ∈ M, E ⊆ N takav da je λ(E) > 0. Skup E ne
može biti pozitivan, inače bi i P ∪E bio pozitivan skup sa λ(P ∪E) > a, što je u
suprotnosti sa definicijom broja a. Dakle, E sadrži podskupove sa negativnim
vrednostima naboja. Neka je n1 najmanji prirodan broj sa osobinom da E
sadrži podskup E1 iz M takav da je λ(E1 ) ≤ − n11 . Tada je
λ(E \ E1 ) = λ(E) − λ(E1 ) > λ(E) > 0.

240 Dekompozicija mere
Med̄utim, E \ E1 ne može biti pozitivan skup, inače bi i P1 = P ∪ (E \ E1 )

bio pozitivan i λ(P1 ) > a. Dakle, E \ E1 sadrži podskupove sa negativnim
nabojem. Označimo sa n2 najmanji prirodan broj za koji E \ E1 sadrži skup
E2 ∈ M takav da je λ(E2 ) ≤ − n12 .
Nastavljajući isti postupak, skup E \ (E1 ∪ E2 ) nije pozitivan, te sa n3
označavamo najmanji prirodan broj za koji E \ (E1 ∪ E2 ) sadrži podskup E3 ∈
M takav da je λ(E3 ) ≤ − n13 . Tako dobijamo niz disjunktnih skupova (En )n∈N
u M takav da jeSλ(Ei ) ≤ − n1i , i ∈ N.
Neka je F = i∈N Ei . Tada
∞
X X∞
1
−∞ < λ(F ) = λ(Ei ) ≤ − ≤ 0,
i=1
n
i=1 i
odakle sledi da 1
ni → 0, i → ∞.
Ako je G merljiv podskup od E \ F i λ(G) < 0, tada λ(G) < − ni1−1 za
dovoljno veliko i ∈ N, što je u kontradikciji sa činjenicom da je ni najmanji
prirodan broj za koji E \ (E1 ∪ · · · ∪ Ei ) sadrži skup sa nabojom manjim od
− n1i . Dakle, za svako G ∈ M, G ⊆ E \ F važi λ(G) ≥ 0, što povlači da je skup
E \ F pozitivan u odnosu na λ. Kako je λ(E \ F ) = λ(E) − λ(F ) > 0, sledi da
je P ∪ (E \ F ) pozitivan skup sa nabojom većim od a, što je kontradikcija, pa
je skup N = X \ P negativan u odnosu na λ što daje traženu dekompoziciju.

Definicija 10.2. Skupovi P i N iz prethodne teoreme čine Hanovu dekom-

poziciju skupa X u odnosu na naboj λ. N
Jasno je da ova dekompozicija nije jedinstvena. Med̄utim važi sledeće tvrd̄enje.

Propozicija 10.1. Ako su P1 , N1 i P2 , N2 Hanove dekompozicije od X u
odnosu na naboj λ tada važi
λ(E ∩ P1 ) = λ(E ∩ P2 ), λ(E ∩ N1 ) = λ(E ∩ N2 ), E ∈ M.
Dokaz: Kako je E ∩ (P1 \ P2 ) sadržan u pozitivnom skupu P1 i u negativnom

skupu N2 , sledi da je λ(E ∩ (P1 \ P2 )) = 0. Dakle, λ(E ∩ P1 ) = λ(E ∩ P1 ∩ P2 ).
Slično, λ(E ∩ P2 ) = λ(E ∩ P1 ∩ P2 ), odakle dobijamo λ(E ∩ P1 ) = λ(E ∩ P2 ).
Analogno se pokazuje i λ(E ∩ N1 ) = λ(E ∩ N2 ).
10.2 Žordanova dekompozicija. Radon-Nikodimov

izvod.
Definicija 10.3. Neka P i N čine Hanovu dekompoziciju skupa X u odnosu
na naboj λ. Pozitivna i negativna varijacija od λ su konačne mere λ+ i λ−
10.2 Žordanova dekompozicija. Radon-Nikodimov izvod. 241
definisane na M sa:
λ+ (E) = λ(E ∩ P ), λ− (E) = −λ(E ∩ N ).
Totalna varijacija |λ| je mera na (X, M) definisana sa
|λ|(E) = λ+ (E) + λ− (E).
Na osnovu Propozicije 10.1 sledi da su λ+ i λ− dobro definisane, odnosno

da ne zavise od Hanove dekompozicije. Jasno je da važi
λ(E) = λ(E ∩ P ) + λ(E ∩ N ) = λ+ (E) − λ− (E), E ∈ M. (10.1)
Teorema 10.3. (Žordanova dekompozicija.) Svaki naboj λ na (X, M) se

može prikazati kao razlika dve (pozitivne) konačne mere na (X, M). Specijalno,
λ = λ+ − λ− . Štaviše, ako je λ = µ − ν, gde su µ, ν konačne mere na M, tada
važi
µ(E) ≥ λ+ (E), ν(E) ≥ λ− (E), E ∈ M.
Dokaz: Na osnovu (10.1) sledi egzistencija razlaganja λ = λ+ − λ− . Pret-

postavimo da je dato i razlaganje oblika λ = µ − ν. Kako su µ i ν mere
(primaju pozitivne vrednosti!), sledi da je
λ+ (E) = λ(E ∩ P ) = µ(E ∩ P ) − ν(E ∩ P ) ≤ µ(E ∩ P ) ≤ µ(E).
Analogno, λ− (E) ≤ ν(E) za svako E ∈ M.
Teorema 10.4. Neka je (X, M, µ) prostor sa merom i neka f ∈ L1 (X). Neka

je λ dato sa Z
λ(E) = f dµ, E ∈ M. (10.2)
E
Tada važi:
a) Preslikavanje λ je naboj.
b) Pozitivna, negativna i totalna varijacija naboja λ su dati respektivno sa:

Z Z Z
−
+
λ (E) = f+ dµ, λ (E) = f− dµ, |λ|(E) = |f |dµ.
E E E
Dokaz: a) Na osnovu Propozicije 4.1 a) i LebegoveR teoreme o monotonoj

R
konvergenciji sledi da su preslikavanja λ+ (E) = E f+ dµ i λ− (E) = E f− dµ
konačne mere na (X, M). Takod̄e je λ = λ+ − λ− . Na osnovu prebrojive
aditivnosti mera λ+ i λ− sledi prebrojiva aditivnost preslikavanja λ. Dakle, λ
je naboj.
b) Neka su Pf = {x ∈ X; f (x) ≥ 0} i Nf = {x ∈ X; f (x) < 0}. Tada
je X = Pf ∪ Nf , Pf ∩ Nf = ∅. Ako je E ∈ M, tada je λ(E ∩ Pf ) ≥ 0 i
λ(E ∩ Nf ) ≤ 0. Dakle, Pf i Nf čine Hanovu dekompoziciju naboja λ. Odatle
sledi da su preslikavanja λ+ i λ− data u dokazu pod a) upravo pozitivna i
negativna varijacija naboja λ.
U Glavi 4 smo videli, da u slučaju kada je f nenegativna funkcija, preslika-

vanje λ dato u (10.2) je (pozitivna) mera. Važno pitanje je pod kojim uslovima
važi obratno, odnosno kada se data mera λ može izraziti kao integral neke
nenegativne funkcije f u odnosu na datu meru µ. Odgovor na ovo pitanje će
dati Radon-Nikodimova teorema.
Definicija 10.4. Neka je (X, M) σ−algebra i neka su λ i µ mere na M. Mera
λ je apsolutno neprekidna u odnosu na meru µ ako E ∈ M i µ(E) = 0 implicira
λ(E) = 0. To zapisujemo λ << µ.
Naboj λ je apsolutno neprekidan u odnosu na meru µ ako je mera |λ| apso-
lutno neprekidna u odnosu na µ. N
Propozicija 10.2. Neka su λ i µ konačne mere na M. Tada je λ << µ ako i

samo ako
(∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀E ∈ M)(µ(E) < δ ⇒ λ(E) < ε).
Dokaz: Neka je λ << µ. Pretpostavimo da postoje neko ε > 0 i skupovi

En ∈ SM sa osobinom µ(En ) < 2−n i λ(En ) ≥ ε, n ∈ N. Stavimo da je
∞
Fn = k=n Ek . Jasno, Fn ∈ M, µ(Fn ) < 2−n+1 T i λ(Fn ) ≥ ε, n ∈ N. Kako je
(Fn )T
n∈N opadajući niz skupova, sledi da je µ( n∈N Fn ) = limn→∞ µ(Fn ) = 0
i λ( n∈N Fn ) = limn→∞ λ(Fn ) ≥ ε. Dakle, λ nije apsolutno neprekidno u
odnosu na µ. Kontradikcija!
Obratno, neka je uslov iz teoreme zadovoljen i neka je µ(E) = 0 za E ∈ M.
Tada iz uslova da je λ(E) < ε za svako ε > 0 sledi da je λ(E) = 0. Dakle,
λ << µ.
Teorema 10.5. (Teorema Radon-Nikodima.) Neka su λ i µ σ− konačne

mere na (X, M) i neka je λ << µ. Tada postoji nenegativna merljiva funkcija
f takva da važi Z
λ(E) = f dµ, E ∈ M.
E
Funkcija f je jedinstveno odred̄ena do na skup mere nula u odnosu na µ.
Dokaz: Pretpostavimo prvo da je λ(X) < ∞ i µ(X) < ∞. Za proizvoljno

c > 0 označimo sa P (c) i N (c) Hanovu dekompoziciju skupa X u odnosu na
naboj λ − cµ. Za dato k ∈ N posmatrajmo skupove
[
k
A1 = N (c), Ak+1 = N ((k + 1)c) \ Aj , k = 2, 3, . . .
j=1
Jasno, Ak ∈ M, Ai ∩ Aj = ∅ za i 6= j i
[
k [
k
N (jc) = Aj , k ∈ N.
j=1 j=1
Sledi da je
[
k−1 \
k−1
Ak = N (kc) \ N (jc) = N (kc) ∩ P (jc), k ∈ N.
j=1 j=1
Za svako E ∈ M, E ⊆ Ak važi E ⊆ N (kc) i E ⊆ P ((k − 1)c). Sledi
(k − 1)cµ(E) ≤ λ(E) ≤ kcµ(E), E ∈ M; k ∈ N. (10.3)
Definišimo skup B sa
[ \
B=X\ Aj = P (jc).
j∈N j∈N
Jasno, B ⊆ P (kc), k ∈ N. Odavde sledi da je
0 ≤ kcµ(B) ≤ λ(B) ≤ λ(X) < ∞, k ∈ N.
Iz 0 ≤ kcµ(B) < ∞, k ∈ N, sledi µ(B) = 0. Sada iz λ << µ sledi λ(B) = 0.

Posmatrajmo funkciju

(k − 1)c, x ∈ Ak
fc (x) = .
0, x ∈ B
Proizvoljan skup E ∈ M se može prikazati kao unija disjunktnih skupova E ∩B

i E ∩ Ak , k ∈ N; odavde na osnovu (10.3) sledi da je
Z Z Z
fc dµ ≤ λ(E) ≤ (fc + c) dµ ≤ fc dµ + cµ(X).
E E E
Primenom gore opisane konstrukcije redom za c = 2−n , n ∈ N dobijamo niz

funkcija fn , n ∈ N za koje važi
Z Z
1
fn dµ ≤ λ(E) ≤ fn dµ + n µ(X), n ∈ N. (10.4)
E E 2
Za m ≥ n je Z Z
1
fn dµ ≤ λ(E) ≤ fm dµ + µ(X),
E E 2m
Z Z
1
fm dµ ≤ λ(E) ≤ fn dµ + µ(X),
E E 2n
odakle sledi
Z

(fn − fm ) dµ ≤ 1 µ(X), E ∈ M, m ≥ n. (10.5)
2n
E
Neka je za date m ≥ n, E+ = {x ∈ X : (fn − fm )(x) ≥ 0} i E− = {x ∈ X :

(fn − fm )(x) < 0}. Primenom relacije (10.5) na E+ i E− redom dobijamo
Z
1
|fn − fm | dµ ≤ n−1 µ(X), m ≥ n.
X 2
Dakle, niz (fn )n∈N konvergira u L1 (X) i u meri. Označimo graničnu vred-
nost sa f . Kako su fn , n ∈ N nenegativne merljive funkcije, sledi da je i f
nenegativna merljiva funkcija i pri tome važi
Z Z Z

fn dµ − f dµ ≤ |fn − f | dµ.

E E X
Na osnovu (10.4) sledi da je

Z Z
λ(E) = lim fn dµ = f dµ, E ∈ M.
n→∞ E E
Time je dokazana egzistencija funkcije f iz teoreme. Dokažimo još da je f

jedinstveno odred̄ena do na skup µ-mere nula. Pretpostavimo da postoje f, h
nenegativne merljive, takve da je
Z Z
λ(E) = f dµ = h dµ, E ∈ M.
E E
Neka su E1 = {x ∈ X : f (x) > h(x)} i E2 = {x ∈ X : f (x) < h(x)}.

Primenom Teoreme 5.4 sledi da je f (x) = h(x) za s.s. x ∈ X po meri µ. Time
je završen deo dokaza kada su mere µ i λ konačne.
Pretpostavimo sada da su λ i µ σ-konačne mere. Neka je (Xn )n∈N rastući
niz skupova takav da je λ(Xn ) < ∞, µ(Xn ) < ∞, n ∈ N. Primenjujući
konstrukciju iz prvog dela dokaza dobijamo niz nenegativnih merljivih funkcija
hn , n ∈ N takvih da je hn (x) = 0 za x ∈
/ Xn , n ∈ N i
Z
λ(E) = hn dµ, E ∈ M, E ⊆ Xn .
E
R R
Jasno, za n ≤ m je Xn ⊆ Xm i E hn dµ = E hm dµ za svaki merljiv skup
E ⊆ Xn . Na osnovu jedinstvenosti funkcije hn sledi da je hm (x) = hn (x) za
µ-skoro svako x ∈ Xn .
Stavimo fn = sup{h1 , h2 , . . . , hn }. Jasno, (fn )n∈N je monotono rastući
niz nenegativnih merljivih funkcija. Neka je f = limn→∞ fn . Za proizvoljno
E ∈ M je Z
λ(E ∩ Xn ) = fn dµ.
E
S
Kako je (E ∩ Xn )n∈N monotono rastući niz skupova i n∈N (E ∩ Xn ) = E, na
osnovu Teoreme 2.1 i teoreme o monotonoj konvergenciji dobijamo da je
Z Z
λ(E) = lim λ(E ∩ Xn ) = lim fn dµ = f dµ.
n→∞ n→∞ E E
Time je dokazana egzistencija funkcije f iz teoreme. Jedinstvenost do na skup

µ-mere nula se dokazuje analogno kao i u slučaju konačnih mera.
Definicija 10.5. Neka su λ i µ σ− konačne mere na (X, M) i neka je λ << µ.

Nenegativna funkcija f iz prethodne teoreme se naziva Radon-Nikodimov izvod
dλ
mere λ u odnosu na meru µ i označava se sa . N
dµ
Napomena: Radon-Nikodimov izvod f ne mora biti integrabilna funkcija.

Zapravo, ona je iz klase L1 (X, µ), što znači da je jednaka do na skup µ-mere
R nekoj funkciji koja je µ-integrabilna ako i samo ako je λ(X) < ∞ (tada je
nula
i E f dµ < ∞ za sve E ∈ M).
Kako je Radon-Nikodimov izvod odred̄en do na skup mere nula, proizvoljnu
funkciju g iz klase ekvivalencije funkcija jednakih skoro svuda sa funkcijom f ,
nazivaćemo verzijom Radon-Nikodimovog izvoda.
U ovoj knjizi smo se opredelili za pristup kao što je izloženo, a takod̄e
vrlo zanimljiv konstruktivni dokaz Radon-Nikodimove teoreme (direktno se
konstruiše podintegralna funkcija f bez korišćenja Hanove dekompozicije) može
se naći u knjizi [9].
Radon-Nikodimov izvod pokazuje formalne sličnosti sa klasičnim diferenci-
jalnim količnikom, što pokazuje sledeća propozicija.
Propozicija 10.3. Neka su λ, µ i ν σ− konačne mere na (X, M).

dλ
(a) Neka je λ << µ i f = dµ . Ako je g nenegativna merljiva funkcija na
(X, M), tada
Z Z
g dλ = gf dµ.
X X
(b) Neka je ν << λ << µ. Tada

dν dν dλ
= , µ − s.s.
dµ dλ dµ
(c) Neka je ν << λ, µ << λ. Tada

d dν dµ
(ν + µ) = + , λ − s.s.
dλ dλ dλ
(d) Neka je λ << µ i µ << λ. Tada

dλ 1
= , s.s.
dµ dµ/dλ
Dokaz: (a) Pretpostavimo da je λ ≥ 0 (inače posmatramo posebno λ+ i λ− .)

Neka je E ∈ M. Jasno, za g = κE po definiciji funkcije f važi
Z Z Z
g dλ = λ(E) = f dµ = gf dµ.
X E X
Po linearnosti sledi da tvrd̄enje važi za sve stepenaste funkcije, a po teoremi o

monotonoj konvergenciji da važi i zaR sve nenegativne
R funkcije g.
dλ
(b) Na osnovu (a) imamo da je X h dλ = X h dµ dµ, za sve nenegativne
dν
merljive funkcije h. Specijalno, za h = κE dλ prethodna relacija daje
Z Z
dν dν dλ
ν(E) = dλ = dµ, E ∈ M.
E dλ E dλ dµ
dν
Odavde na osnovu jedinstvenosti Radon-Nikodimovog izvoda sledi da je =
dµ
dν dλ
, µ-s.s.
dλ dµ
Tvrd̄enja pod (c) i (d) se slično pokazuju.

Primer 10.1. Uslov σ-konačnosti mera je neophodan u teoremi Radon-Nikodima,

što pokazuje sledeći primer. Neka je X = [0, 1] snabdeven Borelovom σ-algebrom
B, neka je λ Lebegova mera i µ mera prebrojavanja. Tada je λ konačna mera ali µ
nije σ-konačna mera, važi da je λ << µ ali ne postoji funkcija f za koju bi važilo
dλ = f dµ iz teoreme Radon-Nikodima.
R
Primer 10.2. Iz ν << µ ne sledi µ << ν. Na primer neka je ν(E) = E f dµ, za
E ∈ M. Tada je ν << µ. Med̄utim, ako je N = {x ∈ X : f (x) = 0} takav da je
µ(N ) > 0, tada µ nije apsolutno neprekidno u odnosu na ν.
10.3 Lebegova dekompozicija. 247
Sledeća propozicija predstavlja uopštenje Radon-Nikodimove teoreme na

slučaj kada je λ naboj i µ σ-konačna mera.
Propozicija 10.4. Neka je λ naboj i µ σ-konačna mera na (X, M) i neka je
λ << µ. Tada postoji funkcija f ∈ L1 (X, µ) takva da važi
Z
λ(E) = f dµ, E ∈ M.
E
Dokaz: Neka je λ = λ+ − λ− Žordanova dekompozicija naboja λ, gde su

λ+ , λ− konačne mere. Kako je |λ| << µ i |λ| = λ+ + λ− , sledi da je λ+ << µ
i λ− << µ. Na osnovu Radon-Nikodimove teoreme za mere sledi da postoje
+
dλ−
nenegativne funkcije f+ i f− date sa f+ = dλ dµ R i f− = dµ . Stavimo da je
R R
f = f+ − f− . Jasno, λ(E) = λ+ (E) − λ− (E) R= E f+ dµ − E f− dµ = E f dµ,
za sve E ∈ M. Takod̄e, iz |f | = f+ + f− sledi X |f |dµ = |λ|(X) < ∞ što znači
da je f ∈ L1 (X, µ).
10.3 Lebegova dekompozicija.

Definicija 10.6. Neka su µ i λ mere na merljivom prostoru (X, M). Mere µ i
λ su uzajamno singularne, u oznaci µ⊥λ, ako postoje skupovi A, B ∈ M takvi
da je X = A ∪ B, A ∩ B = ∅ i λ(A) = µ(B) = 0. N
Prethodna definicija znači da su mere µ i λ skoncentrisane na disjunktnim

podskupovima prostora X. Analogno se definiše i uzajamna singularnost dva
naboja.
Lema 10.1. Neka su α i µ mere na (X, M) takve da je α << µ i α⊥µ. Tada
je α = 0.
Dokaz: Označimo sa A i B skupove sa osobinom X = A ∪ B, A ∩ B = ∅,

α(A) = µ(B) = 0. Kako je α << µ, sledi da je i α(B) = 0. Dakle, α(X) = 0.

Teorema 10.6. (Lebegova dekompozicija.) Neka su µ i λ σ-konačne mere

na merljivom prostoru (X, M). Postoje jedinstveno odred̄ene mere λs i λa ,
takve da je λ = λs + λa i pri tome λs ⊥µ, λa << µ.
Dokaz: Stavimo ν = λ + µ. Jasno, ν je takod̄e σ-konačna mera i važi λ << ν,

µ << ν. Dakle, prema teoremi Radon-Nikodima sledi egzistencija nenegativnih
merljivih funkcija f i g takvih da je
Z Z
λ(E) = f dν, µ(E) = g dν, E ∈ M.
E E
Neka su A = {x ∈ X; g(x) = 0} i B = {x ∈ X; g(x) > 0}. Jasno, A ∩ B = ∅,

A ∪ B = X.
Definišimo mere λs i λa sa
λs (E) = λ(E ∩ A), λa (E) = λ(E ∩ B), E ∈ M.
Jasno, na osnovu aditivnosti integrala imamo da je λ = λs + λa .

Kako je µ(A) = 0, sledi da je λs ⊥µ. R
Ako je E ∈ M takav da je µ(E) = 0, tada iz E g dν = 0 sledi da je
g(x) = 0 za ν-s.s. x ∈ E. Dakle, ν(E ∩ B) = 0. Kako je λ << ν, sledi
λa (E) = λ(E ∩ B) = 0. Dakle, λa << µ.
Pretpostavimo da postoje mere λs , λa , λ̃s , λ̃a , takve da je λ = λs + λa =
λ̃s + λ̃a i pri tome λs ⊥µ, λ̃s ⊥µ, λa << µ, λ̃a << µ. Posmatrajmo mere
λs − λ̃s = λ̃a − λa . Kako je λs − λ̃s << µ i λs − λ̃s ⊥µ, na osnovu Leme 10.1
zaključujemo da je λs − λ̃s = 0. Slično, λa − λ̃a = 0.
Primer 10.3. Mera prebrajanja µ iz Primera 10.1 nema Lebegovu dekompoziciju u

odnosu na Lebegovu meru λ.
Primer 10.4. Neka su na merljivom prostoru (R, BR ) date Lebegova mera m i Di-
rakova mera ν skoncentrisana u tački nula. Jasno, ν⊥m. Nepostojeći ,Radon-
dν
Nikodimov izvod dm je poznat kao Dirakova δ-funkcija. U strogom smislu, može se
matematički korektno definisati tzv. Dirakova δ-distribucija kao mera na (nešto kom-
plikovanijem) prostoru Radonovih mera (videti Napomenu na kraju ovog poglavlja).
Primer 10.5. Neka je µF Lebeg-Stiltjesova mera generisana Kantorovom funkcijom

F (videti Primer 2.9) i neka je m Lebegova mera. Za Kantorov skup K važi µF (K) =
µF ([0, 1]) = F (1) − F (0) = 1. To znači da je mera µF skoncentrisana na skupu K
(koji je Lebegove mere nula) pa je µF ⊥m. U Lebegovoj dekompoziciji mera µF nema
apsolutno neprekidni deo.
Lebegova teorema o dekompoziciji tvrdi da se mera λ može razložiti na dva

dela, jedan deo mere je predstavljen preko µ-integrala, a drugi deo mere je
skoncentrisan na skupovima µ-mere nula tj. ”daleko od mase mere µ”. Kom-
binujući Lebegovu dekompoziciju sa Radon-Nikodimovom teoremom dobijamo
da za σ-konačne mere µ i λ postoje µ-s.s. jedinstvena nenegativna funkcija f
i mera λs takva da je
Z
λ(E) = f dµ + λs (E), E ∈ M.
E
Uočimo sličnost sa projekcijama u Hilbertovim prostorima. Ako je K

zatvoren podprostor Hilbertovog prostora H, tada se svaki element h ∈ H
može razložiti u obliku h = k + s gde je k ∈ K i s ortogonalno na K. Ako je
10.3 Lebegova dekompozicija. 249
P
K generisano bazom {ei }i∈I , tada je k = i∈I ki ei . U ovom smislu mera µ
ima ulogu “baze“ koja preko “linearnih kombinacija” (ovde: integrala) izražava
projekciju mere λ na podprostor prostora svih mera nad X, dok je h − k “or-
togonalno” na prethodnu projekciju u smislu da su mere uzajamno singularne
tj. skoncentrisane su na disjunktnim skupovima.
Primer 10.6. U Primeru 10.4 smo videli da su Dirakova mera skoncentrisana u
nekoj tački δx0 i Lebegova mera uzajamno singularne ali se Radon-Nikodimov izvod
može tretirati u smislu Dirakove delta distribucije. Neka je za slučajnu promenljivu
X sa uniformnom raspodelom na [0, 1] dato Y = max{X − d, 0} i Z = min{X, u} kao
u Primeru 2.16. Videli smo da je
PY = m[0,1−d] + d · δ0 , PZ = m[0,u] + (1 − u) · δu ,
što ujedno čini Lebegovu dekompoziciju mere (verovatnoće) raspodele na apsolutno

neprekidni deo (Lebegova mera na nekom podintervalu) i na singularni deo (skali-
rana Dirakova mera). Radon-Nikodimov izvod tj. “gustina” za ove dve raspodele (u
uopštenom smislu) je dat sa
ϕY (y) = κ[0,1−d] (y) + d · κ{0} , ϕZ (z) = κ[0,u] (z) + (1 − u) · κ{u} ,
gde a · κ{b} označava masu intenziteta a (tačku na visini a) skoncentrisanu u tački b

koja potiče od Dirakove mere (videti Dijagram 10.1).
Dijagram 10.1: Funkcije gustine iz Primera 10.6.
Sledeća propozicija predstavlja Lebegovu dekompoziciju naboja u odnosu

na meru.
Propozicija 10.5. Neka je λ naboj i µ σ-konačna mera na prostoru (X, M).

Postoje jedinstveno odred̄eni naboji λs i λa , takvi da je λ = λs + λa i pri tome
λs ⊥µ, λa << µ.
Dokaz: Neka je λ = λ+ − λ− Žordanova dekompozicija naboja, gde su λ+ , λ−

konačne mere i |λ| = λ+ + λ− . Na osnovu Lebegove dekompozicije za mere
− −
sledi da postoje jedinstvene mere λ+ + + + +
a , λa , λs , λs , takve da važi λ = λa + λs ,
λa << µ, λs ⊥µ i λ = λa +λs , λa << µ, λs ⊥µ. Stavimo da je λa = λa −λ−
+ + − − − − − +
a
− −
i λs = λ+s − λs . Jasno, tada je λ = λa + λs . Kako je λa << µ i λa << µ, sledi
+
|λa | << µ tj. λa << µ. Slično, postoje disjunktni skupovi A, B ∈ M, A ∪ B =

X, takvi da je λ+ s (A) = 0, µ(B) = 0 i postoje disjunktni skupovi C, D ∈ M,
C ∪ D = X, takvi da je λ− s (C) = 0, µ(D) = 0. Tada su A ∩ C, B ∪ D ∈ M,
(A ∩ C)c = B ∪ D, skupovi koji čine particiju skupa X tako da je µ(B ∪ D) = 0
(ovo sledi iz 0 ≤ µ(B ∪ D) ≤ µ(B) + µ(D) = 0) i λs (A ∩ C) = 0 (ovo sledi iz
−
A∩C ⊆ A, λ+ s (A) = 0 što povlači λs (A∩C) = 0, i slično A∩C ⊆ C, λs (C) = 0
+
− −
povlači λs (A ∩ C) = 0, pa je λs (A ∩ C) = λs (A ∩ C) − λs (A ∩ C) = 0).
+

Pored Radon-Nikodimovog izvoda mera često se definiše i tzv. tačkasti izvod

naboja i mera.
Definicija 10.7. Neka je λ naboj i µ konačna mera na (X, M). Ako je An ,
n ∈ N, niz merljivih skupova asociranih sa tačkom x ∈ X tako da x ∈ An za
sve n ∈ N i An+1 ⊆ An , µ(An ) > 0, n ∈ N, i ako postoji konačna granična
vrednost (koja ne zavisi od izbora niza skupova An , n ∈ N) u (10.6):
λ(An )
lim = Dx [λ, µ], (10.6)
n→∞ µ(An )
tada se f (x) = Dx [λ, µ] naziva izvod naboja λ u odnosu na meru µ u tački x.
N
Na primer, ako je µ = m Lebegova mera, λ = λF Lebeg-Stiltjesova mera

generisana funkcijom F , i ako za x ∈ R posmatramo niz intervala An = [x −
λF (An ) 0
n , x + n ], n ∈ N, tada je limn→∞ m(An ) = Dx [λF , m] = F (x) za m-s.s.
1 1
x ∈ R, što će biti detaljno pokazano u Poglavlju 10.5.

Slično se mogu posmatrati i metrički prostori X, te za niz An , n ∈ N, uzeti
niz zatvorenih lopti sa centrom u x i poluprečnicima n1 (u tom slučaju granična
vrednost ne zavisi od izbora niza jer presek lopti ponovo sadrži u sebi loptu).
Med̄utim, Definicija 10.7 se može koristiti i na apstraktnim prostorima mere,
pre svega u stohastičkoj analizi (v. [12]).
Kako je

λ(An ) λ(An ) − aµ(An ) |λ − aµ|(An )
≤
µ(An ) − a = µ(An ) µ(An )
,
to umesto uslova Dx [λ, µ] = a < ∞ možemo nametnuti jači uslov, naime da

važi
Dx [|λ − aµ|, µ] = 0, (10.7)
gde | · | označava totalnu varijaciju naboja. Dakle važi da Dx [|λ − aµ|, µ] = 0
implicira Dx [λ, µ] = a.
10.4 Risova reprezentacija. Dual Lp prostora. 251
Definicija 10.8. Tačke x ∈ X za koje važi (10.7) nazivaju se Lebegovim

tačkama naboja λ u odnosu na meru µ. Ako preslikavanje D : X → R,
x 7→ Dx [λ, µ] postoji skoro svuda u (X, M, µ) (kažemo da D(x) postoji za
µ-s.s. tačku x ∈ X), tada se D naziva operatorom diferenciranja za prostor X.
Neka je λ = λa + λs Lebegova dekompozicija naboja tako da je λa << µ,
λs ⊥µ. Ako je D verzija Radon-Nikodimovog izvoda dλ dµ , tada se D naziva
a
Radon-Nikodimovim operatorom diferenciranja za prostor X. N
Lema 10.2. Neka je D Radon-Nikodimov operator diferenciranja za prostor

(X, M) u odnosu na naboj λ i konačnu meru µ. Tada je µ-s.s. tačka skupa X
Lebegova tačka za λ u odnosu na µ.
Dokaz: Na osnovu Lebegove dekompozicije mere, dovoljno je dokazati tvrd̄enje

u slučajevima kada je λ apsolutno neprekidno i kada je λ singularno u odnosu
na µ.
Posmatrajmo prvo slučaj kada je λ singularno u odnosu na µ tj. ako je
dλ
λ⊥µ. Tada je dµ = 0, pa kako je D Radon-Nikodimov operator diferenciranja
sledi da je Dx [|λ|, µ] = Dx [λ, µ] = 0 za µ-s.s. x ∈ X.
Posmatrajmo sada slučaj kada je λ apsolutno neprekidno u odnosu na µ.
Neka je λ << µ i f = dµ dλ
Radon-Nikodimov izvod. Za proizvoljno r ∈ R
je |λ − rµ| konačna mera takva da je |λ − rµ| << µ sa Radon-Nikodimovim
izvodom |f − r|:
Dx [|λ − rµ|, µ] = |f (x) − r|, (10.8)
za µ-s.s. x ∈ X. Za r = f (x) iz (10.8) sledi (10.7).
d
Primer 10.7. Neka je X = R sa Lebegovom merom m, operator D = dx uobičajeni
operator diferenciranja,R f merljiva funkcija integrabilna nad konačnim intervalima.
Stavimo da je λ(A) = f κA dm za ograničene skupove A ∈ L. Na osnovu prethodnog
tvrd̄enja sledi da je s.s. tačka Lebegova tačka za meru λ u odnosu na m i da je
Z
1 x+h
lim |f (x) − f (t)|dt = 0.
h→0 h x
R x+h
Odavde sledi i da je limh→0 h1 x f (t)dt = f (x), tj. da je za svako a ∈ R:
Z x
d
f (t)dt = f (x), s.s. x ∈ R.
dx a
10.4 Risova reprezentacija. Dual Lp prostora.

Jednu od značajnih primena teoreme Radon-Nikodima čini reprezentacija
linearnih neprekidnih funkcionala nad prostorima Lp (X) tj. karakterizacija
dualnih prostora od Lp (X), p ∈ [1, ∞). U narednim teoremama videćemo da

je dualni prostor od Lp (X) prostor Lq (X), gde je p1 + 1q = 1. U daljnjem
pretpostavljamo da je dat merljiv prostor (X, M, µ).
Podsetimo se nekih pojmova iz funkcionalne analize: preslikavanje L :
Lp (X) → C je linearna funkcionela nad Lp (X), ako je L(α1 f1 + α2 f2 ) =
α1 L(f1 ) + α2 L(f2 ) za sve α1 , α2 ∈ C i sve f1 , f2 ∈ Lp (X). Linearno preslika-
vanje L je ograničeno (ekvivalentno: neprekidno), ako postoji konstanta M > 0
takva da je |L(f )| ≤ M kf kp za sve f ∈ Lp (X). U tom slučaju, za ograničenu
linearnu funkcionelu L definišemo njenu normu sa
kLk = inf{M > 0 : |L(f )| ≤ M kf kp , f ∈ Lp (X)}

= sup{|L(f )| : f ∈ Lp (X), kf kp = 1}.
Vektorski prostor svih neprekidnih linearnih funkcioneli nad Lp (X) topologi-

zovan sa normom iz prethodnog izraza se naziva dualni prostor i označava sa
(Lp (X))0 .
Realna funkcionela L je pozitivna, ako je L(f ) ≥ 0 za sve f ∈ Lp (X) za
koje je f ≥ 0. Poznato je da se svaka realna ograničena linearna funkcionela
L može razložiti kao L = L+ − L− , gde su L+ i L− pozitivne ograničene
linearne funkcionele. Zaista, ako je f ∈ Lp (X), f ≥ 0, stavimo da je L+ (f ) =
sup{L(ϕ) : 0 ≤ ϕ ≤ f, ϕ ∈ Lp (X)}, dok za proizvoljno f ∈ Lp (X) sa
razlaganjem f = f+ − f− stavimo da je L+ (f ) = L+ (f+ ) − L+ (f− ). Za
proizvoljno f ∈ Lp (X) stavimo da je L− (f ) = L+ (f ) − L(f ). Jasno, tada je
L(f ) = L+ (f ) − L− (f ), f ∈ Lp (X), funkcionele L+ i L− su pozitivne nad
Lp (X), dok osobine linearnosti i ograničenosti nasled̄uju od preslikavanja L.
Definicija 10.9. Na prostoru mere (X, M, µ) kažemo da je mera µ semifinitna

ako za svaki skup E ∈ M sa osobinom µ(E) = ∞ postoji F ∈ M takav da je
F ⊆ E i 0 < µ(F ) < ∞. N
Jasno, svaka σ-konačna mera jeste i semifinitna, dok obrat ne mora da važi (na
primer mera prebrajanja jeste semifinitna ali nije σ-konačna).
Teorema 10.7. Neka je p ∈ [1, ∞] i q = p−1 p

(za p = 1 je q = ∞, a za p = ∞
je q = 1). Neka je g ∈ L (X). Definišimo preslikavanje G : Lp (X) → C sa
q
Z
G(f ) = f g dµ, f ∈ Lp (X). (10.9)
X
Tada je G linearna ograničena funkcionela na Lp (X). Pri tome važi:
a) Ako je p ∈ (1, ∞] i q ∈ [1, ∞), tada važi kGk = kgkq .
b) Ako je p = 1 i q = ∞, i ako je mera µ semifinitna, tada je kGk = kgkq .

c) Ako je g ∈ Lq (X) realna pozitivna funkcija, tada je i G definisana sa

(10.9) nad realnim funkcijama f ∈ Lp (X) realna pozitivna funkcionela.
Dokaz: Linearnost preslikavanja G sledi iz linearnosti integrala, dok ograničenost

sledi iz Helderove nejednakosti:
Z Z
|G(f )| = | f gdµ| ≤ |f g|dµ ≤ kf kp kgkq < ∞,
X X
za sve f ∈ L (X), p, q ∈ [1, ∞]. Dakle, kGk ≤ kgkq .

p
Da bi dokazali obratnu nejednakost kGk ≥ kgkq , konstruisaćemo funkciju

f0 ∈ Lp (X) takvu da je kf0 kp = 1 i |G(f0 )| = kgkq .
Primetimo još da ako je g = 0, tada je i G = 0, pa jednakost kGk = 0 = kgkq
trivijalno važi. Nadalje pretpostavljamo da je g 6= 0 pa je i kgkq > 0.
a) Za q ∈ (1, ∞) stavimo da je
f0 = kgk1−q
q · |g|q−1 · sgn g.
Kako je p(q − 1) = q, važi

Z
kf0 kpp = kgk−q
q |g|q |sgn g|p dµ = kgk−q
q kgkq = 1.
q
X
Takod̄e,
Z Z
|G(f0 )| = | f0 g dµ| = kgk1−q
q | |g|q−1 · sgn g · g dµ|
X
Z X
= kgkq
1−q
|g|q dµ = kgkq .
X
Za q = 1 stavimo da je f0 = Rsgn g, za koje je jasno kf0 k∞ = 1, pa iz

g · sgn g = |g| sledi da je |G(f0 )| = X |g| dµ = kgk1 .
b) Za q = ∞ i proizvoljno ε > 0 stavimo
Aε = {x ∈ X : |g(x)| > kgk∞ − ε}.
Važi da je µ(Aε ) > 0 (jer je kgk∞ infimum svih esencijalnih ograničenja pa

kgk∞ − ε ne može biti esencijalno ograničenje). Kako je mera µ semifinitna,
postoji merljiv skup A ⊆ Aε takav da je 0 < µ(A) < ∞. Stavimo da je
1
f0 = · κA · sgn g.
µ(A)
Tada je Z Z
1 1
kf0 k1 = |sgn g|dµ = dµ = 1,
µ(A) A µ(A) A
i važi
Z Z
1
|G(f0 )| = | f0 g dµ| = | sgn g · g dµ|
µ(A) A
X
Z
1 1
= |g| dµ ≥ (kgk∞ − ε)µ(A)
µ(A) A µ(A)
= kgk∞ − ε.
Kako je ε > 0 proizvoljno, sledi da je kGk ≥ kgk∞ .

c) Jasno, ako je g ≥ 0, tada iz (10.9) sledi da je i G(f ) ≥ 0 za sve f ≥ 0,
pa je G pozitivna funkcionela.
Risova teorema daje obrat prethodnog tvrd̄enja za p ∈ [1, ∞).
Teorema 10.8. (Risova teorema o reprezentaciji.) Neka je (X, M, µ)

merljiv prostor.
(a) Neka je G ograničena linearna funkcionela na Lp (X), p ∈ (1, ∞). Postoji

jedinstvena (do na skup mere nula) funkcija g ∈ Lq (X), q = p−1p
, takva
da važi Z
G(f ) = f g dµ, f ∈ Lp (X),
X
i da je kGk = kgkq .
(b) Neka je µ σ-konačna mera i G ograničena linearna funkcionela na L1 (X).

Postoji s.s. jedinstvena g ∈ L∞ (X) takva da važi
Z
G(f ) = f g dµ, f ∈ L1 (X),
X
i da je kGk = kgk∞ .
(c) Ako je G u tvrd̄enjima pod (a) i (b) realna i pozitivna ograničena linearna
funkcionela, tada je i g ≥ 0.
Dokaz: (a) Dokaz ćemo izvesti u tri koraka: prvo za slučaj kada je µ(X) < ∞,
zatim za σ-konačan prostor, i konačno za proizvoljan merljiv prostor.
• Posmatrajmo prvo slučaj kada je µ(X) < ∞ (tako da je κE ∈ Lp (X) za

sve E ∈ M) i G pozitivno. Definišimo preslikavanje λ : M → R sa
λ(E) = G(κE ), E ∈ M. (10.10)
Jasno,
S Pn skupova u M i E =
λ(∅) = 0. Ako je (En )n∈N niz disjunktnih
n∈N nE , tada niz parcijalnih suma sn = k=1 κEk , n ∈ N tačkasto
konvergira ka κE kad n → ∞. Kako je µ(X) < ∞, na osnovu Propozicije
P
9.2 sledi da ovaj niz konvergira i u Lp (X) ka κE tj. κE = n∈N κEn .
Kako je
X X
0 ≤ λ(E) − λ(En ) = G(κE ) − G(κEn )
n∈N n∈N (10.11)
= lim G(κE − sn ) ≤ kGk · lim kκE − sn kp = 0
n→∞ n→∞
sledi da je λ mera. Štaviše, ako je A ∈ M takav da je µ(A) = 0, tada je

κA = 0 u Lp (X) pa je λ(A) = 0. Dakle, λ << µ.
Na osnovu teoreme Radon-Nikodima slediR da postoji
R nenegativna merljiva
funkcija g : X → R takva da je λ(E) = E g dµ = X κE g dµ, što u kom-
binaciji sa (10.10) daje
Z
G(κE ) = κE g dµ, E ∈ M. (10.12)
X
Na osnovu linearnosti preslikavanja G sledi da je

Z
G(ϕ) = ϕg dµ
X
za sve merljive jednostavne (stepenaste) funkcije ϕ. Ako je f nenegativna

funkcija u Lp (X), postoji monotono rastući niz jednostavnih funkcija
(ϕn )n∈N koji konvergira s.s. i u Lp (X) ka f . Zbog neprekidnosti pres-
likavanja G je G(f ) = limn→∞ G(ϕn ). Na osnovu teoreme o monotonoj
konvergenciji je
Z Z
G(f ) = lim ϕn g dµ = f g dµ.
n→∞ X X
Ako je f ∈ Lp (X) proizvoljno, tada na osnovu razlaganja f = u + iv =

(u+ −u− )+i(v+ −v− ), u+ , u− , v+ , v− ≥ 0 i linearnosti od G zaključujemo
da prethodna relacija ostaje da važi.
Ako je G realna ograničena linearna funkcionela, tada se ona može ra-
zložiti u vidu G = G+ − G− , gde su G+ i G− pozitivni. Primenom
prethodnih razmatranja na G+ i G− dobijamo nenegativne merljive funkcije
g+ i g− redom. Stavimo g = g+ − g− . Jasno, na osnovu linearnosti sledi
da važi (10.9) za sve f ∈ Lp (X).
Konačno, ako je G kompleksna ograničena funkcionela, tada se razlaga-
njem G = Re(G) + iIm(G) i primenom prethodnih relacija na Re(G) i
Im(G) dobija tvrd̄enje.
Dakle, postoji g takva da važi
Z
G(f ) = f g dµ, Lp (X), (10.13)
X
Ostaje da se dokaže da je g ∈ Lq (X) i da važi kGk R = kgkq . Kako je G

ograničena linearna funkcionela na Lp (X), sledi | X f gdµ| = |G(f )| ≤
kGkkf kp , pa je
Z
sup{| f gdµ| : f ∈ Lp (X), kf kp = 1} ≤ kGk < ∞. (10.14)
X
Stavimo
f = kgk1−q
q · |g|q−1 · sgn g
u (10.13). Tada je kf kp = 1 i
Z q1 Z
|g|q dµ =| f g dµ| < ∞
X X
na osnovu (10.14).
Dakle, g ∈ Lq (X). Štaviše, kgkq ≤ kGk. Na osnovu Helderove nejed-
nakosti sledi da je kGk ≤ kgkq . Time smo dokazali kGk = kgkq .
Dokažimo još da je funkcija g jedinstvena (do na skup mere nula). Pret-
postavimo da postoje funkcije g1 , g2 ∈ Lq (X) takve da važi
Z Z
G(f ) = f g1 dµ = f g1 dµ, f ∈ Lp (X).
X X
R
Specijalno, za f = κX ∈ Lp (X) to znači da je X (g1 − g2 )dµ = 0, pa na
osnovu Teoreme 5.4 sledi da je g1 − g2 = 0 s.s..
S
• Razmotrimo sada slučaj σ-konačnog prostora X. Neka je X = n∈N Xn ,
gde je Xn , n ∈ N, rastući niz merljivih skupova takvih da je µ(Xn ) < ∞,
n ∈ N. Svakoj funkciji f ∈ Lp (Xn ) možemo dodeliti funkciju f˜ ∈ Lp (X)
datu sa
˜ f (x), x ∈ Xn
f (x) =
0, x ∈/ Xn
i time identifikovati Lp (Xn ) sa podprostorom od Lp (X).
Na osnovu prethodnog dela dokaza sledi da za svako n ∈ N postoji gn ∈
Lq (Xn ) takvo da je
Z
G(f ) = f gn dµ, f ∈ Lp (Xn )
X
i da je kgn kq = kG Lp (Xn ) k ≤ kGk. Funkcija gn je jedinstvena do na

skup mere nula, pa je gn = gm na Xn za n < m, i možemo definisati
funkciju g s.s. na X stavljajući
g(x) = gn (x), x ∈ Xn .
Kako |gn | % |g|, n → |∞, na osnovu teoreme o monotonoj konvergenciji

sledi Z Z
|g| dµ = lim
q
|gn |q dµ = lim kgn kqq ,
X n→∞ X n→∞
pa je
kgkq = lim kgn kq ≤ kGk < ∞,
n→∞
tj. g ∈ L (X). Štaviše, ako je f ∈ Lp (X), tada na osnovu teoreme o

q
dominantnoj konvergenciji f · κXn → f u Lp (X), pa iz neprekidnosti

preslikavanja G i Teoreme 2.1 sledi da je
Z Z
G(f ) = lim G(f · κXn ) = lim f g dµ = f g dµ.
n→∞ n→∞ Xn X
• Razmotrimo sada slučaj proizvoljnog merljivog prostora i p > 1, q < ∞.

Označimo sa S kolekciju svih σ-konačnih podskupova od X. Lako se
proverava da je familija S zatvorena u odnosu na prebrojive unije.
Za proizvoljno E ∈ S (na osnovu prethodnog slučaja dokaza) postoji s.s.
jedinstvena gE ∈ Lq (E) takva da je
Z
G(f ) = f gE dµ, f ∈ Lp (E),
E
i kgE kq ≤ kGk. Ako je F ∈ S, F ⊇ E, tada je gF = gE s.s. nad skupom

E, pa je kgF kq ≥ kgE kq .
Neka je
M = sup{kgE kq : E ∈ S}.
Jasno, kgE kq ≤ kGk za sve E ∈ S, pa je i M ≤ kGk. Neka je ES n , n ∈ N,
niz u S takav da je limn→∞ kgEn kq = M . Stavimo da je F = n∈N En .
Jasno, F ∈ S, i pri tome je kgF kq ≥ kgEn kq , n ∈ N, pa je kgF kq = M .
Za proizvoljno A ∈ S, A ⊇ F , važi
Z Z Z Z
|gF | dµ +
q
|gA\F | dµ =
q
|gA | dµ ≤ M =
q q
|gF |q dµ,
X X X X
odakle sledi gA\F = 0 tj. gA = gF s.s. (ovde smo koristili činjenicu da je

q < ∞).
Za proizvoljno fS ∈ Lp (X) skup S = {x ∈ X : f (x) 6= 0} je σ-konačan
(važi da je S = n∈N An gde je Sn = {x : |f (x)| > n1 }, µ(Sn ) ≤ nkf kp <
∞), dakle A = F ∪ S ∈ S, pa je stoga
Z Z
G(f ) = f gA dµ = f gF dµ.
X X
Dakle, možemo staviti da je g = gF .

(b) Ako je p = 1, ponovo ćemo posebno razmotriti slučaj konačnog i σ-

konačnog prostora.
• Neka je µ(X) < ∞. Analogno kao i pod (a) konstruišemo funkciju g

takvu da važi Z
G(f ) = f g dµ, f ∈ L1 (X),
X
R
odakle sledi | X f g dµ| ≤ kGkkf k1 < ∞. Dokažimo da je g ∈ L∞ (X) i
da je kgk∞ = kGk.
Za proizvoljno n ∈ N stavimo da je
1
An = {x ∈ X : |g(x)| ≥ kGk + }
n
S
i A = {x ∈ X : |g(x)| > kGk} = n∈N An . Jasno, µ(An ) < ∞. Pret-
postavimo da je µ(An ) > 0. Za funkciju
1
f= · κAn · sgn g ∈ L1 (X),
µ(An )
dobijamo kf k1 = 1 i
Z Z
1 1
f g dµ = |g| dµ ≥ kGk + ,
X µ(An ) An n
što je u kontradikciji sa definicijom norme neprekidnog linearnog pres-
likavanja. Dakle, µ(An ) = 0 za sve n ∈ N, što na osnovu Teoreme 2.1
implicira da je µ(A) = 0, tj. važi da je g ∈ L∞ (X) i kgk∞ ≤ kGk.
R
Jasno, | X f g dµ| ≤ kgk∞ kf k1 < ∞, pa ovadve sledi da mora biti kGk ≤
kgk∞ .
• Neka je mera σ-konačna. Analogno kao pod (a) dobijamo niz funkcija
gn ∈ L∞ (Xn ), za koji je kgn k∞ ≤ kGk, n ∈ N. Odatle sledi |gn | ≤ kGk <
∞ s.s. na X, n ∈ N, pa |gn | % |g| na X povlači |g| ≤ kGk < ∞ s.s.
na X. To znači da je g ∈ L∞ (X) i kgk∞ ≤ kGk. Analogno prethodnom
slučaju, kgk∞ ≥ kGk.
Napomena: U slučaju kada je p = ∞, konvergencija u (10.11) ne mora

da važi, pa zbog toga taj slučaj nije obuhvaćen Teoremom
Pn Risa. Zaista, ako
pretpostavimo da je µ(En ) > 0 za sve n ∈ N, tada je k=1 κEn − κE = 1 na
En+1 , pa µ(En+1 ) 6= 0 implicira ksn − κE k∞ = 1 za sve n ∈ N.
Napomena: Na osnovu prethodne dve teoreme sledi da je (Lp (X))0 =
L (X), p, q ∈ (1, ∞), p1 + 1q = 1, za proizvoljnu meru i (L1 (X))0 = L∞ (X) za σ-
q
konačne mere - u smislu da znak jednakosti označava izometrički izomorfizam.

Ali, oprez: (L∞ (X))0 6= L1 (X) što ćemo pokazati u sledećim primerima.
R
Primer 10.8. Za proizvoljnu meru µ preslikavanje g 7→ G dato sa G(f ) = X f g dµ
preslikava L∞ (X) u (L1 (X))0 ali u opštem slučaju ne mora biti ni injektivno ni
sirjektivno preslikavanje. (To ističemo zato što je u Teoremi 10.7 b) mera semifinitna,
dok je u Teoremi 10.8 b) mera σ-konačna.)
Injektivnost se narušava kada mera µ nije semifinitna. Zaista, neka je E ⊆ X
skup beskonačne mere koji ne sadrži nijedan skup konačne mere i neka je f ∈ L1 (X).
Tada je F = {x : f (x) 6= 0} σ-konačan skup pa sledi da je µ(F ∩ E) = 0 (jasno, 0 <
µ(F ∩ E) < ∞ nije moguće jer E ne sadrži skupove konačne mere, dok pretpostavka
µ(F ∩E) = ∞ dovodiRdo kontradikcije sa µ(F ∩E) = limn→∞ µ(An ∩E) i µ(An ∩E) <
∞). To znači da je X f κE dµ = 0 za sve f ∈ L1 (X) tj. KE = 0 iako je κE 6= 0 u
L∞ (X).
Sirjektivnost se narušava u sledećem primeru: neka je X neprebrojiv skup, µ mera
prebrojavanja na P(X) i M familija skupova koji su prebrojivi ili su komplementi
nekog prebrojivog skupa. Neka je µ0 restrikcija mere µ na familiju M. Svaka funkcija
f ∈ L1 (X, µ) nestaje izvan nekog prebrojivog skupa (zato što je mera neprebrojivih
skupova beskonačna pa bi i integral bio beskonačan), pa sledi da je L1 (X, µ) =
L1 (X, µ0 ). Med̄utim, L∞ (X, µ) čine ograničene funkcije dok L∞ (X, µ0 ) čine one
ograničene funkcije koje su konstantne osim na nekom prebrojivom skupu. Dakle,
(L1 (X, µ0 ))0 = (L1 (X, µ))0 = L∞ (X, µ) 6= L∞ (X, µ0 ).
R
Primer 10.9. Preslikavanje g 7→ G dato sa G(f ) = X f g dµ koje preslikava L1 (X)
u (L∞ (X))0 je uvek injektivno ali u opštem slučaju nije sirjektivno.
Neka je X = [0, 1] i m Lebegova mera. Preslikavanje f 7→ f (0) je ograničeni
linearni funkcional (Dirakova delta distribucija) nad C(X) koji je podprostor od
L∞ (X). Na osnovu Han-Banahove teoreme sledi da postoji F ∈ (L∞ (X))0 takav
da je F (f ) = f (0) za sve Rf ∈ C(X). Dokažimo da ne postoji funkcija g ∈ L1 (X)
takva da bi važilo F (f ) = X f gdm. Posmatrajmo niz funkcija ϕn ∈ C(X) datih sa
ϕn (x) = 1−nx, za 0 ≤ xR≤ n1 , i ϕn (x) = 0, za n1 < x ≤ 1. Na osnovu teoreme o domi-
nantnoj konvergenciji je X ϕn g dm → 0 za sve g ∈ L1 (X), dok je F (ϕn ) = ϕn (0) = 1
za sve n ∈ N.
Uz pomoć topologije u dualnom prostoru sada možemo definisati i tzv.

slabu topologiju u Lp (X) prostorima. Kažemo daRniz funkcija fRn , n ∈ N, slabo
konvergira ka f u Lp (X), p ∈ [1, ∞) ako važi da X fn g dµ → X f g dµ za sve
g ∈ Lq (X), gde je q konjugovani eksponent za p. U slučaju p = ∞ i ako je mera
µ σ-konačna, možemo definisati tzv. *-slabu topologiju: Rkažemo da nizRfunkcija
fn , n ∈ N, *-slabo konvergira ka f u L∞ (X) ako važi da X fn g dµ → X f g dµ
za sve g ∈ L1 (X).
Primer 10.10. Neka je µ mera na (X, M) takva da je µ(X) < ∞ i fn niz funkcija
iz Lp (X), 1 ≤ p ≤ ∞. Tada je slaba (resp. *-slaba) konvergencija niza fn → f
ekvivalentna slaboj konvergenciji niza mera µn datih sa dµn = fn dµ tj. konvergenciji
u raspodeli koju smo razmatrali u Poglavlju 9.5.
Napomena: Iz dokaza Risove teoreme vidimo i značajan rezultat da svaka

pozitivna linearna neprekidna funkcionela nad Lp (X, µ) odred̄uje jednu meru
datu relacijom (10.10). Važi i obrat, svaka mera λ koja je apsolutno neprekidna
u odnosu na µ odred̄uje preko Radon-Nikodimovog izvoda i relacije (10.9) jednu
pozitivnu linearnu neprekidnu funkciju nad Lp (X, µ). Dakle, postoji bijekcija
izmed̄u skupa mera i skupa pozitivnih linearnih neprekidnih funkcioneli nad
Lp (X, µ). Ovaj rezultat se može proširiti i na druge prostore funkcija, npr. na
C(R) ili C0 (R) čiji dualni prostori odred̄uju značajne klase mera (npr. dual
prostora Cc (R) su Radonove mere). U teoriji distribucija (uopštenih funkcija)
vrlo važnu ulogu igra Dirakova delta distribucija koja odgovara Dirakovoj meri
skoncentrisanoj u tački. Distribucija δx0 , elemenat prostora (C0 (R))0 , data je
sa δx0 (f ) =R f (x0 ), f ∈ C0 (R), što odgovara dejstvu integrala po Dirakovoj
meri jer je R f dδx0 = f (x0 ), f ∈ L1 (R).
10.5 Diferencijal i integral na skupu R.

U ovom poglavlju ćemo se baviti pitanjem pod kojim uslovima važi da je
Z b
F 0 (x)dx = F (b) − F (a) (10.15)
a
takod̄e poznato kao fundamentalna formula diferencijalnog računa (Njutn–

Lajbnicova formula). Jasno, ako je F neprekidno diferencijabilna funkcija i
integral interpretiramo kao Rimanov, tada važi (10.15) R x(to je klasična Njutn-
Lajbnicova formula). Takod̄e, ako je F oblika F (x) = a f (t)dt + F (a), gde je
f integrabilna funkcija, tada je na osnovu Primera 10.7 F 0 (x) = f (x) za s.s. x
pa za x = b dobijamo formulu (10.15). U principu postavljaju se tri pitanja:
u kom smislu postoji F 0 , u kom smislu je F 0 integrabilno, i da li važi identitet
(10.15).
Primer 10.11. Neka je F (x) =Rx2 sin(x−2 ), 0 < x ≤ 1. Tada F 0 (x) postoji u svakoj
tački x, ali F 0 ∈
/ L1 ([0, 1]) jer je 0 |F 0 (t)|dt = ∞, pa ne važi (10.15).
1
Primer 10.12. Neka je K Kantorov skup i F Kantorova funkcija (Primer 2.8 i

Primer 2.9). Pokazali smo da je F neprekidna, da je F 0 = 0 za s.s. x ∈ [0, 1]
(preciznije, F 0 (x) = 0, x ∈ K c , m(K) = 0), pa je samim tim i F 0 = 0 ∈ L1 ([0, 1]).
Med̄utim, Z 1
0= F 0 (x)dx 6= F (1) − F (0) = 1 − 0 = 1.
0
U ovom primeru su problematične tačke Kantorovog skupa u kojima funkcija nije
diferencijabilna tj. diferencijabilnost skoro svuda nije dovoljna. U Primeru 10.5
pokazali smo i da Lebeg-Stiltjesova mera µF generisana Kantorovom funkcijom nije
apsolutno neprekidna u odnosu na Lebegovu meru.
Pokazaćemo da se pojmovi apsolutne neprekidnosti funkcija F i apsolutne

neprekidnosti Lebeg-Stiljtjesovih mera µF generisanih sa F poklapaju (pri tome
10.5 Diferencijal i integral na skupu R. 261
ćemo razmatrati ne samo neopadajuće funkcije F kao u Poglavlju 3.4. već i

tzv. funkcije ograničene varijacije koje se mogu predstaviti kao razlika dveju
monotono neopadajućih funkcija i generišu naboj (meru sa predznakom) na
sličan način kao što monotono neopadajuće funkcije generišu pozitivne Lebeg-
Stiltjesove mere).
Monotono neopadajuće funkcije

Pokazaćemo da monotono neopadajuća funkcija može imati najviše prebro-
jivo mnogo tačaka prekida, pa sledi da je ona neprekidna s.s. (u odnosu na
Lebegovu meru).
Lema 10.3. Neka je F : [a, b] → R monotono neopadajuća funkcija. Tada
važi:
a) F ima najviše prebrojivo mnogo tačaka prekida.
b) F 0 (x) postoji (kao konačan broj) za s.s. x ∈ [a, b], važi da F 0 ∈ L1 ([a, b])
i pri tome je
Z b
F 0 (x)dx ≤ F (b) − F (a). (10.16)
a
Dokaz: a) Označimo sa A skup svih tačka prekida funkcije i svakoj tački a ∈ A

dodelimo interval (F (a−), F (a+)). Kako je funkcija F monotono neopadajuća,
ovi intervali su med̄usobno disjunktni. Izaberimo iz svakog intervala I(a) po
jedan racionalan broj qa ∈ Q∩I(a). Kako su intervali disjunktni i ovi brojevi qa
su med̄usobno različiti, pa kako je Card(Q) = ℵ0 , sledi da je i Card(A) ≤ ℵ0 .
b) Kako F ima najviše prebrojivo mnogo prekida, možemo bez ograničenja
opštosti pretpostaviti da je F neprekidna zdesna (inače definišemo funkciju
G(x) = F (x+) koja je neprekidna zdesna i F = G s.s.). Stavimo da je F (x) :=
F (b) za x ≥ b. Neka je µF Lebeg-Stiltjesova mera pridružena funjkciji F . Za
hn = n1 , n ∈ N, definišimo diferencijalni količnik Fn (x) = h1n (F (x + hn ) −
F (x)) = h1n µF ((x, x + h]). Važi da je Fn ≥ 0 i na osnovu Primera 10.7 sledi da
Fn (x) → F 0 (x) s.s. kad n → ∞ jer su s.s. tačke Lebegove tačke za meru µF u
odnosu na m. Sledi da je
Z b Z b+hn Z b
1 1
Fn (x)dx = F (t)dt − F (t)dt
a hn a+hn hn a
Z b+hn Z a+hn
1 1
= F (t)dt − F (t)dt ≤ F (b) − F (a),
hn b hn a
jer je F = b na [b, b + hn ] i F ≥ F (a) na [a, a + hn ]. Na osnovu Leme Fatua
sledi (10.16).
Primetimo da npr. za Kantorovu funkciju F važi stroga nejednakost u

(10.16). Pokazaćemo da znak jednakosti važi za tzv. klasu apsolutno neprekid-
nih funkcija.
Apsolutno neprekidne funkcije

Podestimo se jedne definicije iz Analize I:
Definicija 10.10. Funkcija F : R → R je apsolutno neprekidna na intervalu

[a, b], −∞ ≤ a 0 postoji δ > 0 takvo da za svako
n ∈ N i svaku familiju disjunktnih intervala Ik = (xk , yk ), k = 1, 2, . . . , n,
sadržanih u [a, b] važi
X
n X
n
(yk − xk ) < δ ⇒ |F (xk ) − F (yk )| < ε. (10.17)
k=1 k=1
Klasu apsolutno neprekidnih funkcija obeležavaćemo sa AC([a, b]). N
Jasno, ako je funkcija klase AC([a, b]), tada je ona i uniformno neprekidna
na intervalu [a, b] (stavimo da je n = 1). Obrat ne važi u opštem slučaju:
na primer Kantorova funkcija jeste uniformno neprekidna ali nije apsolutno
neprekidna (možemo pokriti Kantorov skup sa unijom disjunktnih intervala
čija je suma dužina proizvoljno mala, ali skokovi funkcije nad tim intervalima
imaju zbir jednak jedinici). U stvari, apsolutno neprekidne funkcije preslikavaju
skupove mere nula u skupove mere nula: m(A) = 0 povlači da je i m(F (A)) = 0
gde je F (A) = {y : y = f (x), x ∈ A} (med̄utim za Kantorov skup K i
Kantorovu funkciju F važi da je m(K) = 0 i m(F (K)) = 1). Takodje, ako
je F diferencijabilna u svakoj tački i ako je F 0 ograničena, tada je na osnovu
teoreme o srednjoj vrednosti F apsolutno neprekidna.
Pokazaćemo da uslov (10.17) obezbed̄uje da funkcija generiše Lebeg-Stiltjesovu
meru koja je apsolutno neprekidna u odnosu na Lebegovu meru m, kao i da
važi obrat.
Propozicija 10.6.
a) Neka
R je −∞ < a < b < ∞ i f ∈ L1 ([a, b]). Tada je funkcija F (x) =
[a,x]
f dm klase AC([a, b]).
b) Neka je F klase AC(R) monotono neopadajuća funkcija koja generiše

Lebeg-Stiltjesovu meru µF . Tada je µF kompletna mera na Lebegovoj
σ-algebri skupova i važi da je µF << m.
Sn(xk , yk ) ⊆ [a, b], k = 1, . . . , n, skup disjunktnih

Dokaz: a) Neka je ε > 0 i Ik =
intervala. Stavimo da je E = k=1 Ik . Tada je
X
n X
n Z n Z
X Z
|F (yk ) − F (xk )| = | f dm| ≤ |f | dm = |f | dm.
k=1 k=1 [xk ,yk ] k=1 [xk ,yk ] E
R
Kako je f ∈ L1 ([a, b]), mera µ(G) = G |f | dm je apsolutno neprekidna u
odnosu na Lebegovu meru m, pa na osnovu Propozicije 10.2 sledi da za svako
ε > 0 postoji
Pnδ > 0 tako da m(G) < δ implicira µ(G) < ε.
Sada
Pn iz k=1 (yk −xk ) = m(E) < δ jasno sledi µ(E) < ε, što dalje implicira
da je k=1 |F (yk ) − F (xk )| < ε. Dakle, F ∈ AC([a, b]).
b) Prvo ćemo pokazati da je µF << m na Borelovoj σ-algebri. Neka je
B ∈ BR takav da je m(B) = 0. Pokažimo da je tada i µF (B) = 0. Na osnovu
regularnosti spolja Lebegove mere, za svako δ > 0 postoji otvoren skup O
Sn⊆ O i m(O) < δ. Bez ograničenja opštosti možemo uzeti da je O
takav da je B
oblika O = k=1 (ak , bk ) gde suP(ak , bk ) disjunktni intervali. Kako su intervali
n
disjunktni, važi da je m(O) = k=1 m((ak , bk )) < δ.
Kako je F ∈ AC(R) sada sledi Pnda za svako ε > 0 postoje δ > 0 i otvoren
skup O takvi da je m(O) P∞< δ i k=1 |F (bk ) − F (ak )| < ε
2 . Kako ovo važi za
sve n ∈ N, sledi da je i k=1 |F (bk ) − F (ak )| ≤ 2ε < ε, tj. µF (O) < ε. Kako
je B ⊆ O, sledi µF (B) < ε za sve ε > 0 što implicira µF (B) = 0.
Neka je sada L ∈ L Lebegov skup takav da je m(L) = 0. To znači da postoje
Borelovi skupovi A, B ∈ BR takvi da je A ⊆ L ⊆ B i m(A) = m(B) = 0. Na
osnovu prethodnog dela dokaza sledi da je µF (A) = µF (B) = 0, pa je zato L
µF -merljiv skup. Jasno, µF (L) = 0. Time smo dokazali da je µF << m na L.

Konačno stižemo do odgovora kada važi Njutn-Lajbnicova formula (10.15):
Teorema 10.9. (Fundamentalna teorema diferencijalnog računa). Neka

je −∞ < a < b < ∞ i F : [a, b] → R. Sledeća tvrd̄enja su ekvivalentna:
(i) Funkcija F je klase AC([a, b]).
(ii) Postoji f ∈ L1 ([a, b]) tako da je
Z x
F (x) − F (a) = f (t)dt, x ∈ [a, b]. (10.18)
a
(iii) F je diferencijabilna s.s. na (a, b), F 0 ∈ L1 ([a, b]) i važi

Z x
F (x) − F (a) = F 0 (t)dt, x ∈ [a, b]. (10.19)
a
Dokaz: Ekvivalencija izmed̄u (i) i (ii) je dokazana u Propoziciji 10.6. Jasno

je da (iii) implicira (ii). Ako pretpostavimo da je (ii) tačno, tada na osnovu
Primera 10.7 (ili Zadatka 10.9) sledi da je F diferencijabilna s.s. i f = F 0 s.s.
to jest klasičan izvod jeste jedna od verzija Radon-Nikodimovog izvoda, pa važi
(iii).
Direktna posledica je sledeće tvrd̄enje

R x koje ujedno opravdava naziv “neo-
dred̄eni integral” za funkciju F (x) = a f (t)dt + const.
Propozicija 10.7. Neka je F ∈ AC([a, b]). Tada je F 0 = 0 s.s. ako i samo

ako je F = const na [a, b].
Dokaz: Ako je F 0 = 0 s.s. tada iz (10.19) sledi da je F (x) = R xF (a) za sve

x ∈ [a, b]. Obratno, ako je F = const, tada iz (10.19) sledi da je a F 0 (t)dt = 0
za sve x ∈ [a, b], pa je zato F 0 = 0 s.s..
Ostavljamo čitaocima za vežbu da dokažu formulu za parcijalnu integraciju

apsolutno neprekidnih funkcija:
Propozicija 10.8. Neka su F, G ∈ AC([a, b]). Tada je i F G ∈ AC([a, b]) i

važi
Z b Z b
F (x)G0 (x)dx + F 0 (x)G(x)dx = F (b)G(b) − F (a)G(a). (10.20)
a a
Funkcije ograničene varijacije

Totalnu varijaciju funkcije F na intervalu [a, b] možemo shvatiti kao ukupnu
vertikalnu dužinu putanje tačke koja se kreće po grafiku funkcije od (a, F (a))
do (b, F (b)). Ako F ima neprekidan prvi izvod, tada je totalna varijacija inte-
Rb
gral ”brzine” tj. a |F 0 (x)|dx. Med̄utim, ako F nije dovoljno glatka funkcija,
totalna varijacija se definiše pomoću particionisanja intervala [a, b] na podin-
tervale [xj−1 , xj ], aproksimirajući funkciju F na svakom podintervalu sa lin-
earnom funkcijom čiji grafik spaja tačku (xj−1 , F (xj−1 )) sa tačkom (xj , F (xj )),
i uzimajući supremum nad ukupnim dužinama kako se particije profinjuju.
Definicija 10.11. Funkcija F : R → R je ograničene varijacije na intervalu

[a, b], −∞ ≤ a < b ≤ ∞, ako važi da je TF [a, b] < ∞, gde je totalna varijacija
funkcije na [a, x], x ∈ [a, b], data sa
X
n
TF [a, x] = TF [x] = sup |F (xk ) − F (xk−1 )|,
k=1
gde se supremum uzima nad svim konačnim particijama intervala [a, x] tako
da je a = x0 < x1 < x2 < · · · < xn = x.
Klasu funkcija ograničene varijacije obeležavaćemo sa BV ([a, b]). N
Slično možemo definisati i pozitivnu i negativnu varijaciju funkcije F kao

nenegativne funkcije (u intervalu [a, x] smatramo da je a fiksirano, dok je x
argument funkcije) date sa
X
n
PF [a, x] = PF [x] = sup (F (xk ) − F (xk−1 ))+ ,
k=1
X
n
NF [a, x] = NF [x] = sup (F (xk ) − F (xk−1 ))− ,
k=1
gde se supremum uzima nad svim konačnim particijama intervala [a, x] tako
da je a = x0 < x1 < x2 < · · · < xn = x.
Lako se može proveriti da ako je F ∈ BV ([a, b]), tada važi F (x) − F (a) =
PF (x) − NF (x), TF (x) = PF (x) + NF (x) za sve x ∈ [a, b] Ako je F ∈ BV ([a, b])
i x ∈ [a, b] tada važi da je TF [a, b] = TF [a, x] + TF [x, b], PF [a, b] = PF [a, x] +
PF [x, b], NF [a, b] = NF [a, x] + NF [x, b], odakle sledi da su totalna, pozitivna
i negativna varijacija monotono neopadajuće funkcije (po argumentu x za fik-
sirano a).
Ako je funkcija klase BV (R), tada je ona i ograničena (sledi iz TF [−∞, ∞] <
∞), specijalno limx→−∞ F (x) i limx→∞ F (x) moraju postojati kao konačne
vrednosti (to će slediti iz Propozicije 10.9 jer ograničene i monotone funkcije
imaju konačne granične vrednosti kad x → ±∞). Med̄utim nije svaka ograničena
funkcija i ograničene varijacije. Takod̄e, niti iz ograničenosti varijacije ne mora
slediti neprekidnost funkcije, niti iz neprekidnosti sledi ograničenost varijacije.
Primer 10.13. Funkcija f (x) = xa sin(x−b ), x ∈ (0, 1], f (0) = 0 poznata i pod
nazivom trigonometrijski cvrkut (engl. trigonometric chirp), je klase BV ([0, 1]) ako
i samo ako je a > b.
Funkcija f (x) = sin x je klase BV ([a, b]) za −∞ < a < b < ∞ ali nije klase
BV (R).
Propozicija 10.9. Neka je −∞ < a < b < ∞. Funkcija F : R → R je

klase BV ([a, b]) ako i samo ako se može zapisati u obliku F = F1 − F2 gde su
Fi : R → R, i = 1, 2, monotono neopadajuće funkcije nad [a, b].
Dokaz: Ako je F klase BV ([a, b]), tada možemo staviti F1 (x) = F (a) + PF (x),
F2 (x) = NF (x).
Obratno, neka je F = F1 − F2 razlika dve monotono neopadajuće funkcije.
Tada za proizvoljnu particiju a = x0 < x1 < x2 < · · · < xn = b važi da je
X
n X
n
|F (xi ) − F (xi−1 )| = |F1 (xi ) − F2 (xi ) − F1 (xi−1 ) + F2 (xi−1 )|
i=1 i=1
Xn X
n
≤ (F1 (xi ) − F1 (xi−1 )) + (F2 (xi ) − F2 (xi−1 ))
i=1 i=1
≤ F1 (b) − F1 (a) + F2 (b) − F2 (a).
Dakle, M = F1 (b) − F1 (a) + F2 (b) − F2 (a) je gornje ograničenje nezavisno od

particije, pa je stoga TF [a, b] ≤ M < ∞.
Može se pokazati i da je razlaganje oblika F (x) = (F (a) + PF (x)) − NF (x)

minimalno, u smislu da za proizvoljno razlaganje oblika F = F1 − F2 gde
su F1 i F2 monotono neopadajuće funkcije važi da je PF [a, b] ≤ TF1 [a, b] i

NF [a, b] ≤ TF2 [a, b].
Naredna teorema povezuje apsolutno neprekidne funkcije i funkcije ograničene
varijacije.
Teorema 10.10. Neka je F funkcija klase AC([a, b]). Tada važi:

(a) F je klase BV ([a, b]).
(b) TF (x), PF (x) i NF (x) su klase AC([a, b]).
c) Ako je F = F1 − F2 minimalno razlaganje funkcije F na razliku dveju
monotono neopadajućih funkcija, tada su i F1 i F2 klase AC([a, b]).
Pn
Dokaz: (a) Za ε = 1 odredimo δ > 0 tako da i=1 (yi − xi ) < δ implicira
P n
i=1 |F (yi ) − F (xi )| < 1 za svaku disjunktnu familiju intervala (xk , yk ), k =
1, . . . , n sadržanih u [a, b]. Neka je M dovoljno veliko tako da je b−a M < δ
(možemo uzeti da je M = b δ + 1c) i neka je P0 particija intervala [a, b] na M
b−a
zatvorenih podintervala Ik = [zk−1 , zk ], k = 1, . . . M , tj. a = z0 < z1 < z2 <

· · · < zM = b tako da su tačke zj na ekvidistantnim razmacima b−a M .
Neka je P proizvoljna konačna particija intervala [a, b] data sa tačkama
a = s0 < s1 < s2 < · · · < sn = b. Posmatrajmo particiju P0 ∪ P. Svaki
interval Ik = [zk−1 , zk ], k = 1, . . . M , je sada razbijen tačkama particije P na
konačno mnogo zatvorenih podintervala Ik,1 , . . . , Ik,nk , nk ∈ N, sa granicama
Ik,j = [sk,j−1 , sk,j ], j = 1, . . . , nk . Varijacija funkcije nad particijom P je
manja od varijacije funkcije nad particijom P0 ∪ P, pa sledi da je
 
X n X
M Xnk
|F (si ) − F (si−1 )| ≤  |F (sk,j ) − F (sk,j−1 )| .
i=1 k=1 j=1
Pnk
Kako je j=1 (sk,j − sk,j−1 ) = b−a
M < δ, na osnovu apsolutne neprekidnosti
Pnk
sledi j=1 |F (sk,j ) − F (sk,j−1 )| < 1, k = 1, . . . , M , a to znači da je TF [a, b] ≤
M < ∞.
(b) Neka je [c, d] ⊆ [a, b] i c = x0 < x1 < . . . < xn njegova proizvoljna
particija. Tada je na osnovu Teoreme 10.9 za F ∈ AC([c, d]) zadovoljeno
Xn X n Z xk X n Z xk Z d
|F (xk )−F (xk−1 )| = | F 0 (t)dt| ≤ |F 0 (t)|dt = |F 0 (t)|dt.
k=1 k=1 xk−1 k=1 xk−1 c
Rd
Uzimajući supremum nad svim particijama dobijamo da je TF [c, d] ≤ c |F 0 (t)|dt.
Neka je [aj , bj ], j ∈ N, najviše prebrojiva familija disjunktnih podintervala
od [a, b]. Tada je
X X Z
|TF [a, bj ] − TF [a, aj ]| = TF [aj , bj ] ≤ S |F 0 (t)|dt. (10.21)
j∈N j∈N j∈N [aj ,bj ]
R
Kako je F 0 ∈ L1 , sledi da je mera µF definisana sa µF (E) = E |F 0 |dm
apsolutno neprekidna u odnosu na Lebegovu meru (jednaka je i sa Lebeg-
Stiltjesovom merom pridruženoj funkciji F ), te za svako S ε > 0 postoji δ > 0
tako da m(E) < δ implicira µF (E) < ε. Sada za E = j∈N [aj , bj ] iz (10.21)
sledi da važi implikacija
X X Z
|bj − aj | < δ ⇒ |TF [a, bj ] − TF [a, aj ]| ≤ |F 0 |dm < ε,
j∈N j∈N E
tj. TF [x] = TF [a, x] je apsolutno neprekidno. Slično se pokazuje i da su PF [x]

i NF [x] klase AC([a, b]).
(c) Na osnovu (a) i Propozicije 10.9 sledi da je minimalno razlaganje funkcije
dato sa F = F1 − F2 gde su F1 (x) = F (a) + PF (x) i F2 (x) = NF (x). Sada na
osnovu (b) sledi da su F1 i F2 klase AC([a, b]).

Kao posledica prethodne teoreme može se pokazati i da za F ∈ AC([a, b])

važe sledeće formule:
Z x Z x Z x
0 0
TF [a, x] = |F (t)|dt, PF [a, x] = (F (t))+ dt, NF [a, x] = (F 0 (t))− dt.
a a a
Kako monotono neopadajuće funkcije imaju najviše prebrojivo mnogo tačaka

prekida, isto to važi i za funkcije F ∈ BV ([a, b]). Definišući funkciju G(x) =
F (x+ ) dobijamo funkciju G ∈ BV ([a, b]) koja je neprekidna zdesna i važi da je
G = F s.s.. Od sada pa nadalje ćemo bez ograničenja opštosti pretpostavljati
da su sve funkcije klase BV ([a, b]) i neprekidne zdesna. U tom slučaju su i
TF [a, x], PF [a, x] i NF [a, x] neprekidne zdesna (kao funkcije po x za fiksirano
a).
Definicija 10.12. Neka je F funkcija klase BV ([a, b]) sa minimalnom dekom-

pozicijom F = F1 − F2 , gde su Fi : R → R, i = 1, 2, monotono neopadajuće
funkcije nad [a, b] neprekidne zdesna. Označimo sa µFi Lebeg-Stiltjesovu meru
generisanu funkcijom Fi , i = 1, 2, i neka je µF skupovna funkcija na BR data sa
µF = µF1 −µF2 . Tada je µF naboj (σ-aditivna je) i nazivamo je Lebeg-Stiltjesov
naboj pridružen funkciji F . N
Sada je jasno da pozitivna i negativna varijacija funkcije F ∈ BV ([a, b]) tj.

funkcije F1 i F2 odgovaraju pozitivnom i negativnom delu razlaganja naboja
µF na pozitivan i negativan deo dat u Hanovoj dekompoziciji, dok totalna
varijacija funkcije odgovara totalnoj varijaciji naboja µF .
Na osnovu Propozicije 10.6 sledi da za F ∈ BV ([a, b]) važi da je F ∈
AC([a, b]) ako i samo ako je µF << m.
Jasno, ako je F funkcija ograničene varijacije ona se može razložiti na razliku
dveju monotono neopadajućih funkcija, pa na osnovu Leme 10.3 sledi da je
diferencijabilna s.s. i da je F 0 integrabilno. Sledeća teorema daje vezu izmed̄u

Radon-Nikodimovog izvoda naboja generisanog funkcijom ograničene varijacije
i klasičnog izvoda.
Propozicija 10.10. Neka je ν naboj na (R, BR ). Tada važi:
(a) Funkcija F definisana sa F (x) = ν((−∞, x]) je ograničene varijacije.
(b) Postoji F 0 (x) za s.s. x ∈ R i važi F 0 (x) = limn→∞ ν(An )

m(An ) , gde je An =
[x, x + n1 ], n ∈ N.
Dokaz: (a) Neka je ν = ν + − ν − Žordanova dekompozicija naboja na razliku

pozitivnih mera. Funkcije f1 (x) = ν + ((−∞, x]) i f2 (x) = ν − ((−∞, x]) su
na osnovu Propozicije 3.5 monotono neopadajuće, neprekidne zdesna, pa na
osnovu Propozicije 10.9 sledi da je F = f1 − f2 ograničene varijacije.
(b) Sledi iz Leme 10.2.
Na osnovu razlaganja F = F1 − F2 , linearnosti integrala i izvoda i odgo-

varajuće nejednakosti za monotono neopadajuće funkcije F1 i F2 pojedinačno
(Lema 10.3) sledi da za funkcije F ∈ BV ([a, b]) važi nejednakost
Z b
F 0 (x)dx ≤ F (b) − F (a),
a
dok znak jednakosti važi samo za podklasu apsolutno neprekidnih funkcija.

Na kraju dajemo karakterizaciju funkcija ograničene varijacije koje odgo-
varaju nabojima µF koji su singularni ili apsolutno neprekidni u odnosu na
Lebegovu meru.
Propozicija 10.11. Neka je F ∈ BV ([a, b]) i µF njome generisan naboj. Tada

važi:
a) µF ⊥m ako i samo ako je F 0 = 0 s.s.

Rx
b) µF << m ako i samo ako je F (x) = F (a) + a
F 0 (t)dt.
Dokaz: Kako je F ∈ BV ([a, b]), sledi da F 0 postoji s.s. i da je F 0 integrabilno.

a) Sledi iz Leme 10.2 jer je F 0 (x) = Dx [µF , m] = limn→∞ µm(A F (An )
n)
, gde je
1
An = [x, x + n ].
b) Sledi iz Teoreme 10.9.
Dekompozicija funkcija ograničene varijacije

Naboj definisan na prostoru (R, BR ) ćemo zvati Borelov naboj.
Definicija 10.13. Za Borelov naboj (resp. meru) µ kažemo da je diskretan

naboj (resp. diskretna mera) P xn ∈ R, n ∈ N, i niz
ako postoji niz tačaka P
∞ ∞
brojeva cn ∈ R, tako da je n=1 |cn | < ∞ i µ = n=1 cn δxn gde je δxn
Dirakova mera skoncentrisana u tački xn .
Za Borelov naboj (resp. meru) µ kažemo da je neprekidan naboj (resp.
neprekidna mera) ako je µ({x}) = 0 za sve x ∈ R. N
Propozicija 10.12.
a) Svaki Borelov naboj µ se može na jedinstven način zapisati u obliku
µ = µd + µc , gde je µd diskretan naboj a µc neprekidan naboj.
b) Ako je Borelov naboj µ apsolutno neprekidan u odnosu na Lebegovu meru
m, tada je on i neprekidan.
c) Svaki Borelov naboj µ se može na jedinstven način zapisati u obliku
µ = µa +µd +µs , gde je µa << m, µd je diskretan naboj i µs je neprekidan
i singularan naboj µs ⊥m.
Dokaz: a) Podsetimo se, totalna varijacija naboja je konačna. Stavimo da je

E = {x ∈ R P: µ({x} 6= 0}. Za proizvoljan
P prebrojiv skup F , F ⊆ E važi da
je µ(F ) = x∈F µ({x}) i |µ|(F ) = x∈F |µ({x})|. Odvade sledi da je skup
{x ∈ E : |µ({x})| > k1 } konačan za sve k ∈ N, pa je i skup E prebrojiv. Dakle,
za A ∈ BR važi da je µd (A) = µ(A ∩ E) diskretan naboj i µc (A) = µ(A ∩ E c )
je neprekidan naboj.
b) Ako je µ << m, tada jasno iz m({x}) = 0 sledi da je i µ({x}) = 0 za sve
x ∈ R, pa je µ neprekidno.
c) Pod̄imo od Lebegove dekompozicije naboja
µ = µa + µsing ,
gde je µa << m i µsing ⊥m. Dalje, na osnovu a) razložimo singularni deo

mere na čisto atomarnu komponentu koja je skoncentrisana na prebrojivom
skupu (diskretan naboj µdsing ) i na bezatomarnu komponentu (neprekidni
naboj µcsing ) tj.
µsing = µdsing + µcsing ,
gde je i dalje µdsing ⊥m i µcsing ⊥m. Stavljajući µd = µdsing i µs = µcsing
dobijamo traženo razlaganje.
Napomena. Isto razlaganje bi se dobilo i obrnutim postupkom: da smo

krenuli od dekompozicije date u a) oblika µ = µc + µd , tada bi na osnovu
Lebegove dekompozicije i b) dalje razložili neprekidni deo mere na apsolutno

neprekidni deo i na singularni neprekidni deo: µc = µac + µsc , gde je µac << m
i µsc ⊥m. Jasno, µa = µac , µsc = µcsing i µd = µdsing .
Primer 10.14. Posmatrajmo na R2 meru µ = δ0 + mx + mS , gde je δ0 Dirakova

mera skoncentrisana u tački (0, 0), mx Lebegova mera na x-osi i mS Lebegova mera
na jediničnoj lopti S = {(x, y) ∈ R2 : x2 + y 2 ≤ 1}. Posmatrajmo dekompoziciju
mere µ u odnosu na Lebegovu meru m na R2 . Tada je δ0 diskretni singularni deo, mx
je neprekidni singularni deo i mS apsolutno neprekidni deo razlaganja. Primetimo
da je nosač mere δ0 nuladimenzionalan podprostor skupa R2 , nosač mere mx je
jednodimenzionalan podprostor, dok je nosač mere mS dvodimenzionalan podskup.
U opštem slučaju, proizvoljnu meru µ na Rn možemo razložiti u obliku µ =
µds + µsc + µac u odnosu na Lebegovu meru m, gde je diskretni deo µds sa nosačem
u nuladimenzionalnom podprostoru, apsolutno neprekidni deo µac je sa nosačem u
prostoru potpune dimenzije n, dok je neprekidni singularni deo µsc sa nosačem u
nekom k-dimenzionalnom podprostoru gde je 0 < k < n.
U terminima funkcija ograničene varijacije Propozicija 10.12 c) znači da se

svaka funkcija F ∈ BV ([a, b]) može na jedinstven način razložiti na tri dela:
F = Fa + Fd + Fs ,
Fa , Fd , Fs ∈ BV ([a, b]), gde je Fa apsolutno neprekidna funkcija, Fd stepenasta

funkcija (konstantna po delovima) koja sadrži skokove (tačke prekida) i Fs
singularna neprekidna funkcija, tj. Fs0 = 0 s.s..
Na primer, ako je F monotono neopadajuća funkcija na R neprekidna
zdesna, onda su ovi delovi pojedinačno dati sa:
Z x
Fa (x) = F 0 (t)dt,
x0
Rx
Fsing (x) = F (x) − x0 F 0 (t)dt, pa dalje funkciju Fsing razložimo na disretan i
neprekidan deo pomoću tačaka prekida u kojima su skokovi. Neka su tn , n ∈ N,
−
n ) − Fsing (tn ) visine skokova. Tada
tačke prekida funkcije Fsing i cn = Fsing (t+
je !
X X X n
Fd (x) = cn = ci κ(tn ,tn+1 ]) (x),
n∈N;tn ≤x n∈N i=1
Fs (x) = Fsing (x) − Fd (x).
Primer 10.15. Neka je F neprekidno diferencijabilna na R \ {x0 } i neka ima prekid

−
prve vrste u tački x0 . Označimo sa c = F (x+ 0 ) − F (x0 ) visinu skoka funkcije i sa
f (x) = F 0 (x), x 6= x0 , izvod funkcije tamo gde postoji u klasičnom smislu. Definišimo
da je f˜(x) = f (x) za x 6= x0 i f˜(x) = 0 za x = x0 . Jasno, f˜ = f s.s..
10.6 Apsolutno neprekidne i singularne slučajne promenljive 271
Kako je F ograničene varijacije nad R, možemo funkciji pridružiti Lebeg-Stiltjesov

naboj νF definisan sa νF ((a, b]) = F (b) − F (a), koji ima dekompoziciju na apsolutno
neprekidni deo i diskretni deo (neprekidni singularni deo ne postoji) νF = νFa + νFd ,
dνFa
νFa << m, νFd ⊥m, gde je dm = f i νFd = c · δx0 gde je δx0 Dirakova mera
skoncentrisana u tački x0 .
To dalje znači da F ima dekompoziciju oblika F = Fa + Fd gde je Fa apsolutno
neprekidna funkcija, a Fd funkcija skoka data sa Fd (x) = c · H(x − x0 ) gde je H
Hevisajdova funkcija. Slično kao u Primeru 10.4 i 10.6 izvod (uopšteni izvod nad R
ili tzv. slabi izvod - videti Zadatak 10.11) sada možemo zapisati u obliku
F 0 (x) = Fa0 (x) + Fd0 (x) = f˜(x) + c · κ{x0 } (x),
kao zbir klasičnog izvoda f˜ i “mase” c skoncentrisane u singularitetu x0 .
Dijagram 10.2: Distribucioni izvod funkcije u tački prekida - Primer 10.15.
10.6 Apsolutno neprekidne i singularne slučajne

promenljive
Definicija 10.14. Slučajna promenljiva X je apsolutno neprekidnog tipa ako
je njena mera raspodele PX apsolutno neprekidna u odnosu na Lebegovu meru
m tj. PX << m. Radon-Nikodimov izvod ϕX = dP dm se naziva funkcija gustine
X
i ima osobinu da je
Z
FX (x) = PX ((−∞, x]) = ϕX dm.
(−∞,x]
N
Ovo je ekvivalentno sa činjenicom da je funkcija raspodele FX apsolutno neprekidna

0
neopadajuća realna funkcija pa sledi daR je FX (x) = ϕX (x) s.s., ϕX ≥ 0 i na os-
novu normiranosti mere verovatnoće je R ϕX dm = 1 tj. ϕ ∈ L1 (R) i kϕk1 = 1.
Primer 10.16. Neka je Ω ⊆ R Borelov skup sa konačnom Lebegovom merom.
Gustina uniformne raspodele nad skupom K, K ⊆ Ω, je data sa
1
m(K)
, x∈K
ϕX (x) =
0, x ∈
/ K.
Gustina normalne raspodele sa parametrima m, σ 2 je data sa
1 (x−m)2
−
ϕX (x) = √ e 2σ 2 , x ∈ R.
2πσ 2
Gustina Košijeve raspodele sa parametrom β > 0 je data sa
β
ϕX (x) = , x ∈ R.
π(β 2 + x2 )
Gustina gamma raspodele sa parametrima k, λ > 0 je data sa
1 k k−1 −λx
Γ(k)
λ x e , x≥0
ϕX (x) =
0, x < 0.
Vrlo važni specijalni slučajevi gamma raspodele su eksponencijalna raspodela koja se
dobija za k = 1 i χ2d raspodela sa d stepeni slobode (d ∈ N) koja se dobija za λ = 21 ,
k = d2 .
Za apsolutno neprekidne slučajne promenljive se sada vrlo lako mogu izračunati

integrali po meri verovatnoće raspodele (dokaz sledi iz Propozicije 10.3 a)):
Propozicija 10.13. Neka je PX verovatnoća raspodele koja je apsolutno neprekidna
i neka je ϕX njena odgovarajuća gustina. Za proizvoljnu integrabilnu funkciju
g : R → R važi Z Z
g(x) dPX (x) = g(x)ϕX (x) dx.
R R
R
Specijalno, matematičko očekivanje je dato sa E(X)R = R x ϕX (x) dx, dok je
karakteristična funkcija data sa fX (t) = E(eitX ) = R eitx ϕX (x) dx.
Primetimo da je kod apsolutno neprekidnih slučajnih promenljivih karak-

teristična funkcija zapravo Furijeova transformacija funkcije gustine ϕX .
Propozicija 10.14. Ako je g : R → R monotono neopadajuća i diferencija-
bilna (pa i invertibilna) funkcija, tada za Y = g(X) važi
d −1
ϕY (y) = ϕX (g −1 (y)) g (y).
dy
Ako je g : R → R monotono nerastuća i diferencijabilna tada je
d −1
ϕY (y) = −ϕX (g −1 (y)) g (y).
dy
Dokaz: Primetimo
R prvo da je kod apsolutno neprekidnih slučajnih promenljivih
P (X = x0 ) = {x0 } ϕX dm = 0, pa je stoga FX (x) = P (X ≤ x) = P (X < x).
Diferenciranjem funkcije raspodele (u slučaju kada je g neopadajuća)
FY (y) = P (g(X) ≤ y) = P (X ≤ g −1 (y)) = FX (g −1 (y)),
respektivno funkcije raspodele (u slučaju kada je g nerastuća)
FY (y) = P (g(X) ≤ y) = P (X ≥ g −1 (y)) = 1−P (X < g −1 (y)) = 1−FX (g −1 (y)),
sledi traženi rezultat.
Primer 10.17. Neka je Ω = [0, 1] i P = m[0,1] Lebegova mera, a sa m označimo

Lebegovu meru na Ω2 . Definišimo dvodimenzionalnu slučajnu promenljivu (X, Y ) :
Ω → R2 sa
(X, Y )(ω) = (ω, ω), ω ∈ [0, 1].
Ova slučajna promenljiva nije apsolutno neprekidna jer je za skup D = {(x, y) ∈
[0, 1]2 : x = y}
P(X,Y ) (D) = P (X = Y ) = m([0, 1]) = 1,
dok je za svaku integrabilnu funkciju f : R2 → R
Z
f (x, y)dm(x, y) = 0,
D
jer je m(D) = 0. Med̄utim, obe marginalne raspodele su apsolutno neprekidne i to

sa gustinama ϕX = ϕY = κ[0,1] . Zaista,
Z
PX (A) = P(X,Y ) (A × R) = P (X ∈ A) = κ[0,1] dm.
A
Primer 10.18. Neka je X diskretna slučajna promenljiva P koja prima vrednosti xi sa

verovatnoćama pi , respektivno, i ∈ N. Tada je PX = ∞ i=1 pi δxi singularno u odnosu
na Lebegovu meru, ali u uopštenom smislu možemo definisati Radon-Nikodimov izvod
tj. ”gustinu” sa
X
∞
ϕX (x) = pi κ{xi } .
i=1
Definicija 10.15. Slučajna promenljiva X je singularnog tipa ako je njena

mera raspodele PX singularna u odnosu na Lebegovu meru m tj. PX ⊥m. N
Dijagram 10.3: “Gustina“ raspodele diskretne slučajne promenljive.
Primer 10.19. Neka je data slučajna promenljiva X sa normalnom raspodelom čiji

2
su parametri mX = 0, σX = 1. Tada slučajna promenljiva dobijena linearnom
transformacijom Y = −2X + 1 ima prema Propoziciji 10.14 normalnu raspodelu čiji
su parametri mY = 1, σY2 = 4. Kako važi 2X + Y = 1, tj.
P ({ω ∈ Ω : 2X(ω) + Y (ω) = 1}) = 1 (10.22)
sledi da slučajan vektor (X, Y ) sa verovatnoćom jedan uzima vrednosti sa prave L =

{(x, y) ∈ R2 : 2x + y = 1}. Prava L je Borelov skup u R2 Lebegove mere nula, tj.
m(L) = 0.
S druge strane je prema relaciji (10.22) P(X,Y ) (L) = P ((X, Y )−1 (L)) = 1, odnosno
P(X,Y ) (R2 \ L) = 0.
Dakle, mere P(X,Y ) i Lebegova mera m su uzajamno singularne, što znači da je
slučajan vektor (X, Y ) singularnog tipa. Vektor (X, Y ) ima tzv. singularnu normalnu
raspodelu.
Kako je svaka funkcija raspodele F monotono neopadajuća, sledi da je

ona i ograničene varijacije. Njoj odgovarajuća mera raspodele verovatnoća
PX je konačna, pa možemo primeniti Propoziciju 10.10 (stavimo da je naboj
ν iz Propozicije 10.10 jednak sa PX ) i Propoziciju 10.12 za dekompoziciju
naboja. Dakle, možemo zaključiti da se funkcija raspodele proizvoljne slučajne
promenljive X može zapisati kao zbir triju funkcija raspodele
FX = FD + FA + FS ,
gde je D diskretna slučajna promenljiva, A apsolutno neprekidna slučajna

promenljiva i S singularna neprekidna slučajna promenljiva.
Primer 10.20. Neka je F Kantorova funkcija definisana u Primeru 2.9. Proširimo
je tako da je F (x) = 0, x < 0 i F (x) = 1, x > 1. Tada je F funkcija raspodele
slučajne promenljive koja je uniformno raspored̄ena na Kantorovom skupu. Ova
funkcija raspodele nema diskretan deo (ne koncentirše se sa pozitivnom verovatnoćom
ni u jednoj tački), niti sadrži deo koji se može predstaviti integralom funkcijom gustine
tj. Fa = Fd = 0 i važi da je F = Fs čisto singularna funkcija raspodele.
Primer 10.21. Dajemo uopštenje Primera 10.6. Neka je X nenegativna apsolutno

neprekidna slučajna promenljiva sa gustinom ϕX i funkcijom raspodele FX . Neka
su d > 0, u > 0 fiksirani brojevi. Stavimo da je Y = max{X − d, 0}, Z =
min{X, u}. Označimo sa Tx0 slučajnu promenljivu koja skoro sigurno prima vred-
nost x0 (njena raspodela verovatnoća je Dirakova mera δx0 i funkcija raspodele je
Hevisajdova funkcija FTx0 = H(· − x0 )).
Lako se vidi da je

FX (y + d), y ≥ 0
FY (y) = ,
0, y < 0

FX (z), 0 ≤ z ≤ u
FZ (z) = .
0, z > u
To znači da su dekompozicije funkcije raspodele na apsolutno neprekdini i diskretni
deo date sa
FY (y) = FYa (y) + FYd (y) = α FX (y + d) + (1 − α) FT0 (y),
gde je α = P (X > d) = 1 − FX (d), i
FZ (z) = FZa (z) + FZd (z) = β FX (z) + (1 − β) FTu (z),
gde je β = P (X ≤ u) = FX (u).
Mere raspodele verovatnoće su redom date sa
PY (B) = α PX (B) + (1 − α) δ0 (B), B ∈ BR ,
PZ (B) = β PX (B) + (1 − β) δu (B), B ∈ BR .

Funkcije “gustine” (izvodi funkcije raspodele u uopštenom smislu) su date sa
ϕY (y) = α ϕX (y + d) + (1 − α) κ{0} (y), y ≥ 0,
ϕZ (z) = β ϕX (z) + (1 − β) κ{u} (z), z ≥ 0.

Slučajne promenljive Y i Z su konveksne kombinacije jedne apsolutno neprekidne
i jedne diskretne slučajne promenljive.
Definicija 10.16. Stohastički proces Bt (ω), t ∈ [0, ∞), na prostoru (Ω, F, P )

koji zadovoljava sledeće osobine:
(i) B0 (ω) = 0 za s.s. ω ∈ Ω,
(ii) Priraštaji Bt1 (ω) − Bt2 (ω) i Bt3 (ω) − Bt4 (ω) su nezavisni za svako t1 <
t2 < t3 < t4 ,
(iii) Za svako t > s ≥ 0 priraštaj Bt (ω) − Bs (ω) ima normalnu raspodelu sa
parametrima 0 i t − s,
se naziva Braunovo kretanje ili Vinerov proces. N
Specijalno za s = 0 i t = t0 ≥ 0 fiksirano, iz (iii) sledi da slučajna

promenljiva Bt0 (ω)√ ima normalnu raspodelu sa nula očekivanjem i standard-
nim odstupanjem t. S druge strane, za skoro svako ω0 ∈ Ω fiksirano može se
pokazati da trajektorije Bt (ω0 ) kao realne funkcije [0, ∞) → R su neprekidne,
nigde diferencijabilne i neograničene varijacije. Napomenimo da su to funkcije
u prostoru Helder neprekidnih funkcija reda α < 21 .
Dakle, možemo pretpostaviti da je prostor trajektorija Ω ∼ = C([0, ∞)) tj.
da uvek radimo sa verzijom Braunovog kretanja koje je neprekidno. Med̄utim
nije moguće definisati (u klasičnom smislu) izvod Braunovog kretanja. Ovaj
izvod postoji samo u distribucionom smislu kao uopšteni izvod (slabi izvod) i
naziva se procesom belog šuma. Takod̄e, kako su trajektorije neograničene
R ∞ var-
ijacije, nismo u mogućnosti da definišemo integral po trajektorijama 0 f dBt
u Lebeg-Stiltjesovom smislu, pa se ovaj nedostatak kompenzuje uvod̄enjem tzv.
Itovog itegrala.
Dijagram 10.4: Dve trajektorije Braunovog kretanja.
Itov integral
Neka je (Ω, F, P ) prostor sa merom verovatnoće. Označimo sa Ft , t ∈ [0, T ],
prirodnu filtraciju Braunovog kretanja tj. σ-algebru generisanu sa slučajnim
promenljivama Bs , s ≤ t, tj. Ft = {A ⊆ Ω : A = Bs−1 (B), za neko B ∈
BR i za neko s ≤ t}. Klasu Ito-integrabilnih slučajnih procesa čine stohastički
procesi Xt (ω) = X(t, ω) koji zadovoljavaju sledeće uslove:
(i) (t, ω) 7→ X(t, ω) je BR ⊗ F-merljivo,
(ii) X(t, ω) je adaptirano filtraciji Ft za svako t ≥ 0,

RT
(iii) E( 0 X(t, ω)2 dt) < ∞.
Polazeći od elementarnih (stepenastih) stohastičkih procesa oblika
X
n
X(t, ω) = αj (ω) κ[tj ,tj+1 ) (t),
j=1
gde je αj merljiva u odnosu na Ftj , definišemo Itov integral sa

Z T X
n
X(t, ω)dBt (ω) = αj (ω)(Btj +1 (ω) − Btj (ω)).
0 j=1
U osnovi dalje aproksimacije leži Itova izometrija:

Z !2 Z !
T T
E X(t, ω)dBt =E X(t, ω)2 dt ,
0 0
koja važi za sve elementarne procese Xt .

Proizvoljan Ito-integrabilan proces X(t, ω) možemo aproksimirati u L2 (Ω)
sa nizom elementarnih Xn (t, ω) → X(t, ω) po k · k2
R procesa Xn (t, ω) tako da
T
kada n → ∞ tj. E 0 (X(t, ω) − Xn (t, ω)) dt → 0, n → ∞. Itov integral je
2
tada definisan sa
Z T Z T
X(t, ω)dBt (ω) = lim Xn (t, ω)dBt (ω).
0 n→∞ 0
RT
Primer 10.22. Pokazaćemo da je 0
Bt (ω) dBt (ω) = 12 BT (ω)2 − 21 T.
Stavimo da je
X
n
Xn (t, ω) = Btj (ω)κ[tj ,tj+1 ) (t),
j=1
gde je 0 = t1 < t2 < · · · < tn = T particija intervala [0, T ]. Tada važi

Z n Z
!
T X tj+1
E (Xn (t, ω) − Bt (ω))2 dt = E (Btj − Bt )2 dt
0 j=1 tj
n Z
X tj+1
= (t − tj )dt
j=1 tj
Xn
1
= (tj+1 − tj )2 → 0, ∆tj → 0.
j=1
2
Stavimo da je ∆Btj = Btj+1 − Btj . Važi

Z T Z T X
n
Bt dBt = lim Xn dBt = lim Btj ∆Btj .
0 ∆tj →0 0 ∆tj →0
j=1
Kako je
∆(Btj )2 = Bt2j+1 − Bt2j = (Btj+1 − Btj )2 + 2Btj (Btj+1 − Btj ) = (∆Btj )2 + 2Btj ∆Btj
i B0 = 0 sledi da je
X
n X
n X
n
Bt2j = ∆(Bt2j ) = (∆Btj )2 + 2 Btj ∆Btj ,
j=1 j=1 j=1
ili ekvivalentno
X
n
1 2 1X
n
Btj ∆Btj = Bt − (∆Btj )2 .
j=1
2 2 j=1
Pn
Kako j=1 (∆Btj )
2
→ T u L2 (Ω) kad ∆tj → 0, sledi da je
Z T
1 1
Bt (ω) dBt (ω) = BT (ω)2 − T.
0 2 2
Napomena. Iako postupak konstrukcije Itovog integrala vrlo liči na kon-

strukciju Lebeg-Stiltjesovog integrala, vrlo je bitna pretpostavka kod izbora el-
ementarnih slučajnih procesa uslov merljivosti αj u odnosu na Ftj . Stoga smo
u prethodnom primeru birali Btj koje je nezavisno od Btj+1 − Btj . Ova pret-
postavka obezbed̄uje dobre osobine Itovog integrala kao npr. da je on martingal
(videti i Primer 10.26). Mogli smo umesto krajnje
Pn leve tačke intervala izabrati
i npr. središnju tačku te staviti Xn (t, ω) = j=1 B 21 (tj +tj+1 ) (ω)κ[tj ,tj+1 ) (t), i
pustiti da ∆tj → 0. U ovom slučaju dobili bismo tzv. Stratonovičev integral
RT
za koji bi važilo 0 Bt (ω) δBt (ω) = 21 BT (ω)2 .
10.7 Uslovno matematičko očekivanje

Neka je G data σ-podalgebra od F. Označimo sa PG restrikciju mere (kao
skupovne funkcije) P na G. Posmatrajmo funkciju ν : G → R datu sa
Z
ν(A) = X dP, A ∈ G.
A
Lako se vidi da je ν naboj koji je apsolutno neprekidan u odnosu na PG .

Odgovarajući Radon-Nikodimov izvod tj. jedinstvenu (do na PG mere nula)
G-merljivu slučajnu promenljivu Y za koju važi
Z
ν(A) = Y dPG , A ∈ G,
A
nazivamo uslovnim matematičkim očekivanjem slučajne promenljive X u odnosu

na σ-algebru G i označavamo sa E(X|G).
Dakle, E(X|G) ima sledeće osobine:
10.7 Uslovno matematičko očekivanje 279
(i) E(X|G) je G-merljivo,

(ii) važi Z Z
E(X|G)dP = XdPG za sve A ∈ G. (10.23)
A A
Primetimo da se ovo slaže sa definicijom uslovnog očekivanja koje je dato

u Definiciji 8.3. Jasno, dok X ne mora biti G-merljiva, njena najbolja ocena u
odnosu na informacije sadržane u G, E(X|G), to uvek jeste.
Definicija 10.17. Neka je za A ∈ F i G ⊆ F
P (A | G) = E(κA | G).
Tada se P (· | G) naziva uslovna verovatnoća na σ-algebri F u odnosu na

σ-algebru G. N
Uslovna verovatnoća data u prethodnoj definiciji je slučajna promenljiva

nad Ω koja je G-merljiva. Ona je definisana za svako A ∈ F do na neki
skup mere nula, koji zavisi od A. Zato funkcija P (· | G)(ω) za fiksirano ω ∈
Ω u opštem slučaju ne može biti korišćena kao mera na F. Kasnije će biti
diskutovani uslovi regularnosti uslovne verovatnoće kada se ona može uzeti za
verovatnosnu meru na F.
Lema 10.4. Neka je B ∈ F. Slučajna promenljiva P (B | G) je uslovna

verovatnoća ako i samo ako je G-merljiva i za svako A ∈ F važi
Z
P (A ∩ B) = P (B | G)dPG . (10.24)
A
Dokaz: Neka je P (B | G) uslovna verovatnoća. Tada je ona G-merljiva i

Z Z Z
P (B | G)dPG = E(κB | G)dPG = κB dP = P (A ∩ B).
A A A
Obratno, ako važi relacija (10.24) tada je

Z Z
P (B | G)dPG = P (A ∩ B) = κB dP.
A A
Kako je P (B | G) G-merljiva, to iz jedinstvenosti Radon-Nikodimovog izvoda

sledi P (B | G) = E(κB | G).
Propozicija 10.15. Uslovno matematičko očekivanje ima sledeće osobine:

a) E(E(X | G)) = E(X),

b) Ako je X merljiva u odnosu na G, tada E(X | G) = X s.s.,
c) Ako je X ≥ 0, tada je i E(X | G) ≥ 0 s.s.,
d) Ako je X = const s.s., tada je E(X | G) = const s.s.,
e) Ako je G = {∅, Ω} trivijalna σ-algebra, tada E(X | G) = E(X) s.s.,
f) Ako je X nezavisno od σ-algebre G, tada je E(X | G) = E(X) s.s..
Dokaz: a) Kako relacija (10.23) važi za svako B ∈ G, to za B = Ω dobijamo

traženu jednakost. Ova osobina znači da svaka verzija uslovnog očekivanja ima
isto očekivanje kao i sama slučajna promenljiva X.
b) Sledi iz jedinstvenosti Radon-Nikodimovog izvoda. Ova osobina znači da
ako već poznajemo X u odnosu na σ-algebru G, tada je najbolja ocena sama
promenljiva X.
c) Ako je X nenegativna
R slučajna promenljiva, tada je skupovna funkcija ν
definisana sa ν(A) = A X dP mera, pa je i Radon-Nikodimov izvod nenega-
tivna slučajna promenljiva tj. E(X | G) ≥ 0 s.s.
d) Kako je za proizvoljan Borelov skup A ∈ BR inverzna slika

∅, const ∈/A
X −1 (A) =
Ω, const ∈ A
sledi da je konstantna slučajna promenljiva merljiva u odnosu na svaku σ-
algebru, pa i na σ-algebru G. Sada na osnovu b) dobijamo E(X | G) = X =
const s.s..
e) E(X) je kao konstantna slučajna promenljiva merljiva u odnosu na G, a
zadovoljava i relaciju (10.23) za svaki skup B ∈ {∅, Ω} jer je E(E(X)) = E(X).
Na osnovu jedinstvenosti Radon-Nikodimovog izvoda sledi da je E(X) = E(X |
G) s.s..
f) Za svako G ∈ G slučajne promenljive κG i X su nezavisne, pa je stoga
Z Z
XdP = E(XκG ) = E(X)E(κG ) = E(X)dP.
G G
To znači da je E(X) verzija uslovnog očekivanja E(X | G).

Osobine e) i f) znače da ako nemamo nikakve informacije o promenljivoj X
nad G, tada je najbolja ocena srednja vrednost tj. matematičko očekivanje.
Propozicija 10.16.
a) Ako su X1 i X2 integrabilne i a1 , a2 proizvoljne konstante, tada važi
E(a1 X1 + a2 X2 | G) = a1 E(X1 | G) + a2 E(X2 | G) s.s., (10.25)
tj. operator E(· | G) : L (Ω) → L (Ω) je linearan operator nad prostorom
1 1
integrabilnih slučajnih promenljivih.

b) Ako je X1 ≤ X2 , tada je E(X1 | G) ≤ E(X2 | G) s.s..

c) Važi |E(X | G)| ≤ E(|X| | G).
d) Važi ||E(X | G)||1 ≤ ||X||1 tj. operator E(· | G) : L1 (Ω) → L1 (Ω) je
neekspanzivan.
Dokaz: a) Koristeći linearnost integrala i relaciju (10.23) dobijamo da je za

Rproizvoljan skup B ∈ G R R R
E(a1 X1 + a2 X2 | G)dPG = (a1 X1 + a2 X2 )dP = a1 X1 dP + a2 X2 dP
B R R B R B B
= a1 E(X1 | G)dPG +a2 E(X2 | G)dPG = (a1 E(X1 | G)+a2 E(X2 | G))dPG .
B B B
Kako je skup B izabran proizvoljno, sledi da važi (10.25).
Ako je X ∈ L1 (Ω) tj. E(X) < ∞, tada koristeći prvu osobinu iz prethodne
propozicije dobijamo da je i E(E(X | G)) < ∞ odnosno da E(X | G) ∈ L1 (Ω).
Dakle operator uslovnog očekivanja slika prostor L1 (Ω) u samog sebe.
b) Slučajna promenljiva X2 − X1 je po pretpostavci nenegativna, odakle
prema trećoj osobini iz prethodne propozicije sledi E(X2 − X1 | G) ≥ 0 s.s..
Koristeći malopre dokazanu linearnost dobijamo E(X2 | G) − E(X1 | G) ≥ 0
s.s..
c) Iz − |X| ≤ X ≤ |X| na osnovu monotonosti sledi −E(|X| | G) ≤ E(X |
G) ≤ E(|X| | G), odakle se direktno dobija |E(X | G)| ≤ E(|X| | G).
d) Kao posledica
R od c) sledi R R
||E(X | G)||1 = |E(X | G)| dPG ≤ E(|X| | G)dPG = |X| dP = ||X||1 .
B B B
Ostavljamo čitaocima za vežbu da dokažu sledeće tri teoreme koje su posled-

ica odgovarajućih teorema za merljive funkcije.
Teorema 10.11. (Teorema o monotonoj konvergenciji.) Neka je {Xn }n∈N ⊆

L1 (Ω) niz integrabilnih slučajnih promenljivih takvih da Xn % X s.s. Neka
postoji slučajna promenljiva Y ∈ L1 (Ω) takva da je Y ≤ Xn za sve n ∈ N.
Tada za proizvoljnu σ-podalgebru G ⊆ F važi
E(Xn | G) % E(X | G) s.s., n → ∞.
Teorema 10.12. (Teorema o dominantnoj konvergenciji.) Neka je dat

s.s.
niz slučajnih promenljivih Xn koji konvergira Xn → X, n → ∞. Neka postoji
Y ∈ L1 (Ω) tako da je |Xn | ≤ Y s.s. za svako n ∈ N. Tada važi
s.s.
E(|Xn − X| | G) → 0, n → ∞.
Teorema 10.13. (Lema Fatua.) Neka je Xn , n ∈ N, niz integrabilnih

slučajnih promenljivih i neka su Y, Z ∈ L1 (Ω). Tada važi
a) Ako je Y ≤ Xn s.s., n ∈ N, onda
E(lim inf Xn | G)) ≤ lim inf E(Xn | G) s.s.

n→∞ n→∞
b) Ako je Xn ≤ Z s.s., n ∈ N, onda
E(lim sup Xn | G)) ≥ lim sup E(Xn | G) s.s.

n→∞ n→∞
Ako su Xn nenegativne slučajne promenljive, tada na osnovu teoreme Bepo-

Levija sledi da je
∞
X ∞
X
E( Xk | G) = E(Xk | G) s.s.
k=1 k=1
Takod̄e važi i Jensenova nejednakost; ako je f : R → R konveksna funkcija i

f (X) ∈ L1 (Ω), tada je
E(f (X) | G) ≥ f (E(X | G)) s.s.
Specijalno, funkcija f (x) = |x|p , p ≥ 1 je konveksna, pa sledi da je za

X ∈ Lp (Ω) i E(X | G) ∈ Lp (Ω) i pri tome je
kE(X | G)kp ≤ kXkp .
Naredne teoreme pokazuju kako se ponašaju G-merljive slučajne promenljive

u odnosu na uslovno očekivanje E(· | G).
Teorema 10.14. Neka su X, Y slučajne promenljive na (Ω, F, P ) takve da su

X i XY integrabilne. Ako je Y merljiva u odnosu na σ-algebru G, tada je
E(XY | G) = Y E(X | G) s.s.
Dokaz: Pokazaćemo da je za svaki skup A ∈ G

Z Z
XY dP = Y E(X | G)dPG . (10.26)
A A
odakle će zbog jedinstvenosti Radon-Nikodimovog izvoda sledeti tvrd̄enje teo-

reme.
Neka je Y = κB za neko B ∈ G. Tada je
Z Z Z Z
XκB dP = XdP = E(X | G)dPG = κB E(X | B)dPG .
A A∩B A∩B A
P
∞
Neka je Y nenegativna diskretna slučajna promenljiva oblika Y = ai κAi ,
i=1
gde su Ai ∈ G, ai ∈ R. Tada relacija (10.26) važi za sve indikatore κAi pa na
osnovu linearnosti integrala dobijamo
Z X∞ X∞ Z X ∞ Z
X ai κAi dP = ai XκAi dP = ai κAi E(X | G)dPG
A i=1 i=1 A i=1 A
Z X
∞ Z
= ai κAi E(X | G)dPG = Y E(X | G)dPG .
A i=1 A
Neka je Y proizvoljna nenegativna slučajna promenljiva. Tada postoji niz G-

merljivih nenegativnih diskretnih slučajnih promenljivih {Yn }n∈N za koji važi
0 ≤ Yn % Y. Relacija (10.26) važi za svako Yn . Prema teoremi o monotonoj
konvergenciji dobijamo
Z Z Z
XY dP = X lim Yn dP = lim XYn dP
n→∞ n→∞
A A A
Z Z
= lim Yn E(X | G)dPG = Y E(X | G)dPG .
n→∞
A A
Ako je Y proizvoljna slučajna promenljiva, tada je možemo razložiti na

Y = Y + − Y − gde su Y + i Y − nenegativne, pa koristeći (10.26) za Y + i Y − i
linearnost integrala dobijamo traženo tvrd̄enje.
Teorema 10.15. Neka su G1 ⊆ G2 ⊆ F dve σ-podalgebre i X integrabilna

slučajna promenljiva. Tada
E(E(X | G2 ) | G1 ) = E(E(X | G1 ) | G2 ) = E(X | G1 ) s.s.
tj. operatori E(· | G1 ) i E(· | G2 ) komutiraju na L (Ω).
1
Dokaz: Važi da je E(X | G1 ) merljiva u odnosu na G1 , pa samim tim i u

odnosu na G2 . Znamo da je E(1 | G2 ) = 1 s.s. Na osnovu prethodne teoreme
sledi
E(1 · E(X | G1 ) | G2 ) = E(X | G1 )E(1 | G2 ) = E(X | G1 ) s.s.
S druge strane po definiciji uslovnog očekivanja je za proizvoljan skup A ∈
G 1 ⊆ G2
Z Z Z Z
E(E(X | G2 ) | G1 )dPG1 = E(X | G2 )dPG2 = XdP = E(X | G1 )dPB1 .
A A A A
R
Odavde sledi da mora biti E(E(X | G2 ) | G1 ) = E(X | G1 ) s.s.
A
Teorema 10.16. Neka su X i Y integrabilne slučajne promenljive takve da

je i XY integrabilna, i neka su date σ-podalgebre G1 ⊆ G2 ⊆ F . Ako je Y
merljiva u odnosu na G2 , tada je
E(XY | G1 ) = E(Y E(X | G2 ) | G1 ) s.s.
Dokaz: Na osnovu Teoreme 10.14 je E(XY | G2 ) = Y E(X | G2 ), a na osnovu

Teoreme 10.15 je E(E(XY | G2 ) | G1 ) = E(XY | G1 ).
Uslovna verovatnoća
Podsetimo se, uslovna verovatnoća je definisana kao P (A | G) = E(κA | G).
Propozicija 10.17. Preslikavanje P (· | G) : F → L1 (Ω) ima sledeće osobine:
a) 0 ≤ P (A | G) ≤ 1 s.s.
b) Ako je P (A) = 0 resp. P (A) = 1, tada je P (A | G) = 0 resp. P (A | G) = 1
s.s.
c) Ako je {An }n∈N ⊆ F monoton niz dogad̄aja sa granicom A = lim An ,
n→∞
tada važi
s.s.
P (A | G) = lim P (An | G).
n→∞
d) Ako su {An }n∈N ⊆ F disjunktni dogad̄aji, tada važi

∞
[ ∞
X
s.s.
P( An | G) = P (An | G).
n=1 n=1
Dokaz: a) Kako indikator dogad̄aja κA prima samo dve vrednosti: 0 i 1, na

osnovu monotonosti operatora E sledi
R da je i 0 ≤ E(A | G) ≤ 1.
b) Neka je P (A) = 0. Tada iz P (A | G)dPG = P (A ∩ B) ⊆ P (A) = 0, za
B
s.s.
proizvoljno B ∈ G, sledi da je P (A | G) = 0.
Pretpostavimo da je P (A) = 1. Tada je za proizvoljno B ∈ G zadovoljeno
Z Z
P (A | G)dPG = P (A ∩ B) = P (B) = PG (B) = 1dPG ,
B B
s.s.
odakle sledi P (A | G) = 1.
c) Koristeći neprekidnost mere P dobijamo
Z
P (A | G)dPG = P (A ∩ B) = P ( lim An ∩ B) = lim P (An ∩ B)
n→∞ n→∞
B
Z Z
= lim P (An ∩ B | G)dPG = lim P (An ∩ B | G)dPG .
n→∞ n→∞
B B
Poslednja jednakost je dobijena na osnovu teoreme o monotonoj konvergen-

ciji (niz P (An | G) je monoton jer je An monoton niz i operator E je monoton).
s.s.
Kako je skup B ∈ G proizvoljan, sledi da je P (A | G) = limn→∞ P (An | G).
d) Slično kao i pod c) koristimo σ-aditivnost mere P, na osnovu koje dobi-
jamo
Z [ [ X
P( An | G)dPG = P ( An ∩ B) = P (An ∩ B)
B n∈N n∈N n∈N
XZ Z X
= P (An | G)dPG = P (An | G)dPG .
n∈N B B n∈N
S s.s. P
Odavde sledi P ( An | G) = P (An | G).
n∈N n∈N
Kako P (A | G) nije broj nego slučajna promenljiva, prethodna propozicija

tvrdi da P (· | G) preslikava F u pozitivan deo jedinične lopte u L1 (Ω) i da je σ-
aditivna za skoro svako fiksirano ω ∈ Ω. Za fiksirano ω ∈ Ω uslovna verovatnoća
P (· | G)(ω) ima sve osobine kao i klasična verovatnoća u terminologiji ”skoro
svuda”. Ovo bi nas moglo dovesti do zaključka da ako izaberemo iz klase
ekvivalencije P (A | G) jednu reprezentativnu funkciju (tzv. verziju), tada bi
P (· | G)(ω) mogla da se tretira kao verovatnosna mera za svako ω ∈ Ω\N
gde je P (N ) = 0. Med̄utim ovo generalno nije moguće ako F nije prebrojivo
generisana. Naime, svaki skup N nad kojim P (A | G) nije mera zavisi i od skupa
A. Ako sa NA označimo skup za koji važi da je P (A | G)(ω) verovatnosna
mera za ω ∈ Ω\NA , tada je skup koji treba isljučiti da bi P (· | G)(ω) bila
verovatnosna mera dat sa [
N= NA .
A∈F
Iako su svi skupovi NA mere nula, skup N ne mora biti mere nula, jer se unija
uzima po svim skupovima iz σ-algebre F, dakle nije prebrojiva unija.
U slučajevima kada se uslovna verovatnoća može uzeti za verovatnosnu
meru u klasičnom smislu, nazivaćemo je regularnom uslovnom verovatnoćom.
Preciznije, važi sledeća definicija:
Definicija 10.18. Preslikavanje P (·, ·) : Ω × F → R je regularna uslovna

verovatnoća, ako zadovoljava sledeće uslove:
(i) P (ω, ·) : F → R je verovatnosna mera za s.s. ω ∈ Ω.

s.s..
(ii) P (·, A) : Ω → R je G-merljiva funkcija takva da je P (·, A) = P (A | G)
za sve A ∈ F.
N
Drugi uslov iz definicije tvrdi da je P (·, A) jedna od verzija uslovne verovatnoće

P (A | G).
Naredna teorema daje izuzetno značajan rezultat, da u slučaju kada je
uslovna verovatnoća regularna, uslovno matematičko očekivanje se može izračunati
kao integral po meri uslovne verovatnoće.
Teorema 10.17. Neka je P (ω, A) regularna uslovna verovatnoća po σ-algebri

G i neka je X integrabilna slučajna promenljiva. Tada važi
Z
s.s.
E(X | G)(ω) = X(e
ω )P (ω, de
ω ). (10.27)
Ω
Dokaz: Neka je X = κA za neko A ∈ F. Tada formula (10.27) postaje P (A |

s.s.
G) = P (ω, A) što jeste tačno po drugom uslovu definicije regularne mere.
Ako je X diskretna slučajna promenljiva, tada prema regularnosti mere
sledi
X∞ ∞
X ∞
X
E( xi κAi | G)(ω) = xi E(κAi | G)(ω) = xi P (Ai | G)(ω)
i=1 i=1 i=1
X∞ Z
= xi P (ω, Ai ) = X(e
ω )P (ω, de
ω ).
i=1 Ω
Ako je X nenegativna slučajna promenljiva, tada postoji niz diskretnih

slučajnih promenljivih za koji važi Xn % X s.s. Prema teoremi o monotonoj
s.s.
konvergenciji je E(X | G)(ω) = lim E(Xn | G)(ω). Kako je za fiksirano ω ∈ Ω
n→∞
preslikavanje P (ω, ·) mera, to je
Z
E(X | G)(ω) = lim E(Xn | G)(ω) = lim Xn (e
ω )P (ω, de
ω)
n→∞ n→∞
Z ZΩ
= lim Xn (e
ω )P (ω, de
ω) = X(e
ω )P (ω, de
ω ).
n→∞
Ω Ω
Za proizvoljnu slučajnu promenljivu X se relacija (10.27) pokazuje pomoću

razlaganja X = X + − X − .
Postoji kriterijum za proveravanje regularnosti uslovne verovatnoće, koji se

ovde navodi bez dokaza:
Teorema 10.18. Neka je (Ω, F, P ) prostor verovatnoće, G ⊆ F σ-podalgebra

i X : Ω → R slučajna promenljiva. Uslovna verovatnoća P (· | G) je regularna
za X tj.P (· | G) ◦ X −1 je regularna, ako postoji Borelov skup B ∈ X(Ω) takav
da je P (X −1 (B)) = 1.
Napomena. Ako je X slučajna promenljiva apsolutno neprekidnog tipa,

tada je uslovna verovatnoća regularna. Traženi skup B je oblika B = {x ∈ R :
ϕX (x) 6= 0} gde je ϕX (x) funkcija gustine slučajne promenljive X.
Uslovno očekivanje u odnosu na σ-algebru generisanu merljivom

funkcijom
Neka je (Ω, F, P ) prostor verovatnoće i (E, E) merljiv prostor. Neka je
h : Ω → E merljivo preslikavanje. Definišimo verovatnosnu meru Q na (E, E)
sa Q = P ◦ h−1 tj.
Q(A) = P (h−1 (A)) A ∈ E.
Označimo sa Gh σ-algebru generisanu merljivim preslikavanjem h tj. Gh =
h−1 (E). Jasno, Gh je σ-podalgebra od σ-algebre F . Stavimo da je PGh = P Gh
restrikcija mere P na σ-algebru Gh . Tada je PGh ◦ h−1 = Q.
Neka je X : Ω → R slučajna promenljiva (F-merljiva funkcija) koja je
P -integrabilna. Tada je skupovna funkcija µX : Gh → R data sa
Z
µX (A) = XdPGh , za A ∈ Gh
A
konačna σ-aditivna funkcija. Neka je νX = µX ◦ h−1 , odnosno

Z
νX (B) = XdPGh za B ∈ E.
h−1 (B)
Tada je funkcija νX : E → R σ-aditivna na E i iz PGh ◦ h−1 = Q sledi da je νX

apsolutno neprekidna u odnosu na Q. Prema teoremi Radon-Nikodima sledi da
postoji E-merljiva
R Q-jedinstvena integrabilna funkcija gX : E → R takva da je
νX (B) = gX dQ tj.
B
Z Z
gX dQ = XdPGh , B ∈ E. (10.28)
B h−1 (B)
Funkcija gX se naziva uslovno očekivanje slučajne promenljive X u odnosu

na σ-algebru Gh i označava se
gX (e) = E(X | Gh )(e) = E(X | h = e), e ∈ E.
Specijalno, ako je E = Ω, h identičko preslikavanje i E = G ⊆ F data σ-

podalgebra, tada je gX = E(X | G), a relacija (10.28) se svodi na već poznatu
definiciju uslovnog očekivanja
Z Z
E(X | G)dPG = XdP.
B B
Dijagram 10.5: Konstrukcija uslovnog očekivanja u jednačini (10.28).
Razmotrimo sada specijalan slučaj kada je G generisana slučajnom promenljivom

Y i tražimo E(X | G).
Neka je prostor (E, E) = (R, BR ) i neka je preslikavanje h slučajna promenljiva
Y : Ω → R. Tada je shodno prethodnim razmatranjima mera Q = PY gde
je PY raspodela verovatnoće slučajne promenljive Y. Označimo sa σ[Y ] σ-
algebru generisanu slučajnom promenljivom Y tj. u prethodnim oznakama
to znači Gh = σ[Y ]. Tada postoji kao i u (10.28) jedinstvena Borelova funkcija
m : R → R takva da važi
Z Z
m(y)dPY = XdPσ[Y ] (10.29)
B Y −1 (B)
za proizvoljan Borelov skup B ∈ BR . Stavimo da je
m(y) = E(X | Y = y),

E(X | σ[Y ]) = E(X | Y ).
S druge strane, Lebegov integral sa leve strane u (10.29) je

Z Z
m(y)dPY (y) = (m ◦ Y )dP. (10.30)
B Y −1 (B)
Iz (10.29) i (10.30) sada dobijamo da je

Z Z Z
(m ◦ Y )dP = XdPσ[Y ] = E(X | Y )dP,
Y −1 (B) Y −1 (B) Y −1 (B)
odnosno
s.s.
m ◦ Y = E(X | Y ). (10.31)
Dijagram 10.6: Konstrukcija uslovnog očekivanja u jednačini (10.31).
Definicija 10.19. Za proizvoljan dogad̄aj A ∈ F definišemo
P (A | Y = y) = E(κA | Y = y).
Prema propoziciji (10.4) ova definicija je ekvivalentna sa

Z
P (A ∩ Y −1 (B)) = P (A | Y = y)dPY (10.32)
B
za proizvoljno B ∈ BR .
Neka je (X, Y ) slučajan vektor apsolutno neprekidnog tipa sa funkcijom
gustine ϕ(x, y). Neka su ϕX (x) i ϕY (y) odgovarajuće marginalne funkcije gus-
tine. Definišimo preslikavanje
(
ϕ(x,y)
ϕY (y) , ϕY (y) 6= 0
ϕX|Y (x | y) = .
0, ϕY (y) = 0
Pokazaćemo da je ovako definisano preslikavanje funkcija gustine za uslovnu

raspodelu tj. da je ona Radon-Nikodimov izvod uslovne verovatnosne mere
P (· | Y = y) po Lebegovoj meri. To tvrd̄enje sledi iz sledeće teoreme:
Teorema 10.19. Za proizvoljan Borelov skup C ∈ BR važi

Z
P (X ∈ C | Y = y) = ϕX|Y (x | y)dx
C
R
Dokaz: Pokazaćemo da ϕX|Y (x | y)dx zadovoljava uslov (10.32) iz definicije
C
uslovne verovatnoće. U ovom slučaju je A = X −1 (C). Za proizvoljan Borelov
skup B ∈ BR je na osnovu Fubinijeve teoreme
   
Z Z Z Z
 ϕX|Y (x | y)dx dPY =  ϕX|Y (x | y)dx ϕY (y)dy
B C B C
Z
= ϕX|Y (x | y)ϕY (y)dxdy
C×B
Z
= ϕ(x, y)dxdy
C×B
= P {(X, Y ) ∈ C × B} = P {X ∈ C ∩ Y ∈ B},
što je i trebalo pokazati.
Dakle funkcija ϕX|Y (x | y) je Radon-Nikodimov izvod uslovne verovatnoće

P Y = P (· | Y = y) u odnosu na Lebegovu meru tj.
dP Y
ϕX|Y (x | y) = .
dx
Kako se radi o slučajnoj promenljivoj apsolutno neprekidnog tipa, sledi da je
uslovna verovatnoća regularna mera, pa na osnovu teoreme (10.27) i smene u
integralu dobijamo posledicu:
Z Z
E(X | Y = y) = XdP Y = xϕX|Y (x | y)dx.
Ω R
Primer 10.23. U ovom primeru opisujemo uslovno očekivanje u odnosu na diskretno

generisanu σ-algebru.
Neka je dat verovatnosni prostor (Ω, F , P ) i σ-podalgebra G ⊆ F koja je diskretno
generisana, tj. generisana je prebrojivom particijom Ω = A1 ∪ A2 ∪ · · · , gde su
{An }n∈N ⊆ F .
Stavimo da je prostor (E, E) merljiv prostor (N, P(N)). Definišimo preslikavanje
h : Ω → N sa
h(ω) = n, ako ω ∈ An
tj. h−1 ({n}) = An . Tada je σ-algebra indukovana preslikavanjem h upravo σ-algebra
G. U skladu sa prethodnim razmatranjima imamo da je
Q({n}) = P (An ).
Neka je X : Ω → R slučajna promenljiva. Tada za merljiv skup B = {n} relacija
(10.28) postaje Z Z
gX dQ = XdP.
{n} An
10.8 Martingali 291
R
Kako je gX dQ = gX (n)Q({n}) = gX (n)P (An ) dobijamo da je
{n}
Z
1
gX (n) = XdP.
P (An )
An
U alternativnoj oznaci to znači gX (n) = E(X | h = n) = E(X | G)(n) = E(X | An )

odnosno Z
1
E(X | An ) = XdP.
P (An )
An
10.8 Martingali
Definicija 10.20. Neka je (Ω, F, {Gt }t , P ) prostor verovatnoće sa filtracijom
{Gt }t∈T . Za stohastički proces Xt , t ∈ T , kažemo da je martingal ako važe
sledeći uslovi:
(i) Xt je adaptiran filtraciji {Gt }t ,
(ii) Xt ∈ L1 (Ω) za svako t ∈ T ,
(iii) E(Xt | Gs ) = Xs s.s., za sve 0 ≤ s < t < ∞.
N
Ako filtraciju zamislimo kao količinu poznatih informacija o procesu do

trenutka t kodiranih u σ-algebri Gt , tada (iii) osobina martingala tvrdi da je
očekivana buduća vrednost procesa uvek jednaka prošloj vrednosti. Zbog toga
martingali odgovaraju tzv. fer igrama u kojima igrač ne može da pobedi banku
ali ni banka ne može pobediti igrača. Na osnovu osobina uslovnog očekivanja
sledi i da svaki martingal ima konstantno očekivanje tj.
E(Xt ) = E(E(Xt | G0 )) = E(X0 ).
Pored martingala važnu ulogu igraju i submartingali kod kojih umesto

uslova (iii) važi E(Xt | Gs ) ≥ Xs s.s. te modeliraju igre koje su povoljne za
kockara, i supermartingali kod kojih važi E(Xt | Gs ) ≤ Xs s.s. te predstavljaju
prednost za banku i nepovoljne su za kockara.
Primer 10.24. Posmatrajmo prostor verovatnoće Ω = [0, 1) snabdeven Lebegovom

merom m. Za familiju
Fn = {[0, 2−n ), [2−n , 2 · 2−n ), [2 · 2−n , 3 · 2−n ) . . . , [1 − 2−n , 1)}, n ∈ N0 ,
važi da je
F0 ⊆ F1 ⊆ F2 ⊆ · · · Fn ⊆ Fn+1 ⊆ · · ·
što znači da čini filtraciju.

Za niz slučajnih promenljivih
X0 = 0,
1 1
X1 = κ 1 − κ1 ,
2 [0, 2 ) 2 [ 2 ,1)
3 1 1 3
X2 = κ 1 + κ1 1 − κ1 3 − κ3 ,
4 [0, 4 ) 4 [ 4 , 2 ) 4 [ 2 , 4 ) 4 [ 4 ,1)
..
.

Xn−1 (ω) + 2−n , ω ∈ [i2−n , (i + 1)2−n ), i = 0, 2, 4, . . . 2n − 2,
Xn (ω) =
Xn−1 (ω) − 2−n , ω ∈ [i2−n , (i + 1)2−n ), i = 1, 3, 5, . . . 2n − 1.
važi E(Xn | Fn−1 ) = Xn−1 što znači da se radi o diskretnom martingalu.
Dijagram 10.7: Martingal iz Primera 10.24.
Primer 10.25. Neka je Zn , n ∈ N, niz nezavisnih slučajnih promenljivih takvih da

je E(Zn ) = µ za sve n ∈ N.
Pn
Stavimo da je G0 = {∅, Ω}, X0 = µ, Xn = j=1 Zn i neka je Gn σ-algebra
generisana slučajnim promenljivama Xj , 0 ≤ j ≤ n.
Ako je µ = 0, tada je Xn martingal u odnosu na filtraciju Gn , dok za µ 6= 0 nije
martingal. Zaista, kako je Zn nezavisno od Gn−1 i kako je Xn−1 merljivo u odnosu
na Gn−1 , sledi da je E(Zn | Gn−1 ) = E(Zn ) = µ i stoga E(Xn | Gn−1 ) = E(Xn−1 |
Gn−1 ) + E(Zn ) = Xn−1 + µ = Xn−1 ako je µ = 0. Za µ 6= 0 lako se vidi da je
E(Xn ) = nµ 6= µ = E(X0 ) tj. Xn nije martingal. Med̄utim, proces Yn = Xn − nµ
jeste martingal.
Primer 10.26. Neka je Bt , t ≥ 0, Braunovo kretanje nad (Ω, F, P ) i neka je Ft

prirodna filtracija procesa. Slučajan proces Mt = Bt2 − t je martingal u odnosu na
Ft .
Jasno, E(Mt ) = E(Bt2 − t) = 0. Takod̄e važi
E(Mt − Ms | Fs ) = E(Bt2 − Bs2 − (t − s) | Fs ),

10.8 Martingali 293
a kako je proces Bt martingal u odnosu na svoju filtraciju i Bt , Bs ∈ L2 (Ω), važi i
E(Bt Bs | Fs ) = Bs E(Bt | Fs ) = Bs2 .
Odavde sada zbog nezavisnosti priraštaja od prošlosti sledi da je
E(Mt − Ms | Fs ) = E(Bt2 − 2Bt Bs + Bs2 − (t − s) | Fs )

= E((Bt − Bs )2 − (t − s) | Fs )
= E((Bt − Bs )2 ) − (t − s) = 0.
Definicija 10.21. Neka je (Ω, F, {Gt }t , P ) prostor verovatnoće sa filtracijom

{Gt }t∈T . Za stohastički proces Xt , t ∈ T , kažemo da je predvidiv ako je Xt
merljivo u odnosu na Gt−1 za svako t ∈ T . N
To znači da je Xt ”poznato” već u trenutku t − 1 sa količinom informacija

raspoloživih u Gt−1 .
Fundamentalna osobina martingala jeste da oni nisu predvidivi. Tačnije,
ako je Xt predvidiv martingal, tada je on jednak konstanti s.s. što se lako vidi
iz Xs = E(Xt | Gs ) = Xt s.s. za sve s ≤ t.
U narednoj teoremi ćemo jednostavnosti radi posmatrati samo diskretne
stohastičke procese tj. nizove slučajnih promenljivih, ali se rezultati mogu
proširiti i na neprekidne procese. Bez ograničenja opštosti pretpostavićemo da
je X0 = 0 s.s..
Teorema 10.20. (Dubova dekompozicija). Svaki submartingal Xn , n ∈

N0 , se može na jedinstven (do na skup mere nula) način zapisati u obliku
Xn = Mn + An gde je Mn martingal i An predvidiv rastući proces takav da je
A0 = 0.
Dokaz: Treba da važi Xn = Mn + An , E(Mn | Gn−1 ) = Mn−1 i An da bude

Gn−1 -merljivo. Dakle, mora da važi
E(Xn | Gn−1 ) = E(Mn | Gn−1 )+E(An | Gn−1 ) = Mn−1 +An = Xn−1 −An−1 +An ,
pa je prirodno da stavimo
(i) An = An−1 + E(Xn | Gn−1 ) − Xn−1 ,
(ii) Mn = Xn − An ,
za n ∈ N. Po pretpostavci je A0 = 0 i M0 = X0 , pa su time An i Mn definisani
za sve n ∈ N. Kako je Xn supermartingal, iz (i) sledi da je An ≥ An−1 i
indukcijom sledi da je An merljivo u odnosu na Gn−1 . Preostaje da dokažemo
da je Mn martingal. Na osnovu (ii), predvidivosti procesa An i (i) sada sledi
da je
E(Mn | Gn−1 ) = E(Xn −An | Gn−1 ) = E(Xn | Gn−1 )−An = Xn−1 −An−1 = Mn−1 .
Ako pretpostavimo da postoje dva razlaganja oblika Xn = Mn + An =

Mn0 + A0n , tada je Mn − Mn0 = An − A0n predvidiv martingal, a to je moguće
jedino ako je Mn − Mn0 = const. Kako je M0 − M00 = 0 sledi da je Mn − Mn0 = 0
s.s. i An − A0n = 0 s.s.
Funkcija f (x) = x2 je konveksna, pa na osnovu Jensenove nejednakosti sledi

da je za svaki martingal Xn , n ∈ N0 ,
E(Xn2 | Gn−1 ) ≥ (E(Xn | Gn−1 ))2 = Xn−1

2
,
tj. kvadratni proces Xn2 je supermartingal. Na osnovu Dubove dekompozicije

možemo ga zapisati u obliku
Xn2 = Mn + An ,
gde je Mn martingal, a An rastući predvidiv proces.

Stavimo da je (∆Xn )2 = (Xn − Xn−1 )2 . Tada važi
E((∆Xn )2 | Gn−1 ) = E(Xn2 − 2Xn Xn−1 + Xn−1

2
| Gn−1 )
= E(Xn2 | Gn−1 ) − 2Xn−1 E(∆Xn | Gn−1 ) + Xn−1
2
= E(Xn2 − Xn−1
2
| Gn−1 )
0 = E(∆Mn | Gn−1 ) = E((∆Xn )2 − ∆An ) | Gn−1 )

= E(Xn2 − Xn−1
2
| Gn−1 ) − E(∆An | Gn−1 )
pa kombinujući ova dva sledi
E((∆Xn )2 | Gn−1 ) = E(∆An | Gn−1 ) = ∆An , (10.33)
jer je An predvidiv. Dakle, proces An možemo shvatiti kao uslovnu kvadratnu

varijaciju polaznog martingala Xn . Uzimajući očekivanja u (10.33) dobijamo
E((∆Xn )2 ) = E(∆An ).
Primer 10.27. Neka je Zn , n ∈ N, niz nezavisnih slučajnih promenljivih koje pri-

maju vrednosti 1 i −1 sa verovatnoćama 21 . Označimo sa Gn , n ∈ N,Pn prirodnu
filtraciju generisanu ovim nizom. Stavimo da je X0 = 0 i Xn = k=1 Zk (u
Primeru 10.25 pokazali smo da je Xn martingal). Na osnovu Jensenove nejed-
nakosti sledi da je Xn2 supermartingal, a na osnovu (10.33) proces An zadovoljava
∆An = E((∆Xn )2 | Gn−1 ). Kako je ∆Xn = Zn i Zn2 = 1, sledi da je ∆An = 1 za sve
n ∈ N odakle sledi An = n, n ∈ N, tj. proces An je deterministički.
Primer 10.28. Dubova dekompozicija kvadrata Braunovog kretanja data je sa Bt2 =

(Bt2 − t) + t, gde je predvidivi proces At = t deterministički, a Bt2 − t je martingal (v.
Primer 10.26).
10.8 Martingali 295
Sličnim postupkom kao kod Itovog integrala, možemo definisati stohastičke

RT
integrale u kojima su integratori martingali tj. integrale oblika 0 Xt (ω) dMt (ω).
Ako integralimo elementarne procese Xt , integral je linearna kombinacija priraštaja
martingala ∆Mtj = Mtj+1 − Mtj , dok se proizvoljni procesi iz L2 (Ω) mogu
aproksimirati elementarnim procesima i integral definisati na uobičajeni način
kao granična vrednost integrala elementarnih procesa.
Neka je
X
n
Xn (t, ω) = cj (ω)κ[tj ,tj+1 ) (t)
j=1
elementaran stohastički proces. Njegov integral u odnosu na martingal Mt nad

filtracijom Gt biće definisan kao
Z T Xn X
n
Xn (t, ω) dMt (ω) = cj (ω)∆Mtj (ω) = cj (ω)(Mtj+1 (ω) − Mtj (ω)).
0 j=1 j=1
Da bi proces cj ∆Mtj bio integrabilan i njegovo uslovno očekivanje imalo smisla,

najčešće zahtevamo da je zadovoljen neki od sledećih uslova
• cj je predvidiv (cj je merljivo u odnosu na Gtj ) i cj ∈ L∞ (Ω), j ∈ N,
• Mt je L2 (Ω)-martingal, a cj je predvidiv i cj ∈ L2 (Ω), j ∈ N.
U tom slučaju važi da integral očuvava svojstvo martingala, tj. i integral je
martingal:
Z t Z s
E( Xn (u, ω)dMu (ω) | Gs ) = Xn (u, ω)dMu (ω), 0 ≤ s ≤ t ≤ T.
0 0
Kombinujući definiciju integrala sa Dubovom dekompozicijom submartin-

gala Xn2 dobijamo vrlo korisan identitet tzv. Itovu izometriju koja pokazuje
zašto su martingali korisni kao integratori. Na osnovu (10.33) sledi da je
E(cj (∆Mtj )2 ) = E(c2j E((∆Mtj )2 | Gtj −1 ) = E(c2j ∆Atj ),
pa sumirajući dobijamo
 2   
 Xn
 X
n
E  cj ∆Mtj   = E  c2j ∆Atj  .
j=1 j=1
Za proizvoljan integrabilan stohastički proces X(t, ω) aproksimacijom ni-

zom elementarnih procesa Xn (t, ω) i primenom Itove izometrije dobijamo da je
integral definisan sa
Z T Xn
X(t, ω) dMt (ω) = lim cj (ω) ∆Mtj ,
0 ∆tj →0
j=1
i pri tome važi

 !2  !
Z T Z T
E X(t, ω) dMt (ω)  = E 2
X(t, ω) dAt (ω) . (10.34)
0 0
Integral unutar očekivanja sa desne strane u (10.34) je Lebeg-Stiltjesov in-

tegral po putanjama procesa At koji je monotono neopadajući pa je Lebeg-
Stiltjesov integral dobro definisan.
Definicija 10.22. Za dve mere verovatnoće P i Q definisane na prostoru

(Ω, F) kažemo da su ekvivalentne i zapisujemo P ∼ Q ako važi P << Q i
Q << P . N
Sa EP i EQ označavaćemo matematičko očekivanje računato u odnosu na

meru verovatnoće P ili Q.
U primenama se često vrši smena verovatnoće, tj. prave (fizičke) verovatnoće
P se zamenjuju veštački konstruisanim ekvivalentnim verovatnoćama Q tako da
neki proces dobije lepe osobine (na primer postane martingal) pa se dalje lako
računaju potrebne karakteristike (na primer uslovno očekivanje). Navodimo
jedan primer iz finansijske matematike, gde se proces cena akcija St mode-
lira diskretnim binomnim modelom ili neprekidnim modelom geometrijskog
Braunovog kretanja i pretpostavlja se egzistencija jedne tzv. nerizične aktive
(npr. investicije u bankovni račun ili državnu obveznicu) sa prinosom r. Tada
se mera procesa zamenjuje ekvivalentnom merom Q u odnosu na koju diskonto-
vani proces cena e−rt St postaje martingal. Egzistencija ove ekvivalentne mere
Q je obezbed̄ena pretpostavkom nearbitražnog tržišta, dok je jedinstvenost
mere obezbed̄ena pretpostavkom o kompletnosti tržišta. Cena (današnja vred-
nost) u trenutku nekog finansijskog derivata (npr. kupovne opcije na akciju)
sa cenom izvršavanja f (ST ) na datum dospeća T (u primeru evropske kupovne
opcije je f (ST ) = max{ST − K, 0}, gde je K unapred ugovorena cena prodaje
akcije) se može računati kao EQ (e−rT f (ST )).
Navodimo bez dokaza teoremu Girsanova koja igra ključnu ulogu u zameni
mera verovatnoće promenom koeficijenta drifta u Braunovom kretanju.
Teorema 10.21. (Teorema Girsanova.) Neka je Bt , t ∈ [0, T ], Braunovo

kretanje na prostoru verovatnoće (Ω, F, P ) i neka je Ft , filtracija generisana
ovim procesom. Neka je µt proces adaptiran ovoj filtraciji takav da je zadovo-
RT
ljen uslov E(exp{ 12 0 µ2u du}) < ∞. Definišimo procese:
Z t
B̃t = µu du + Bt ,
0
Z t Z
1 t 2
Zt = exp{− µu dBu − µ du},
0 2 0 u
10.8 Martingali 297
i definišimo novu meru verovatnoće Q sa

Z
Q(A) = Zt dP, A ∈ F.
A
Tada je Q ∼ P , proces B̃t je martingal u odnosu na meru Q, štaviše B̃t je

standardno Braunovo kretanje u odnosu na Q.
R
Iz prethodne teoreme sledi da je P (A) = A Z1t dQ, A ∈ F, kao i da je za
proizvoljnu Ft -merljivu slučajnu promenljivu X i 0 ≤ s ≤ t ≤ T ,
1
EQ (X | Fs ) = EP (XZt | Fs ).
Zs
Primer 10.29. (Blek-Šolcova formula.) U ovom primeru opisujemo čuvenu Blek-

Šolcov model tržišta. Ovo je primer binarnog tržišta sa jednom obveznicom i jednom
akcijom čije cene su date sledećim diferencijalnim jednačinama:
dAt = r At dt, A0 = 1,
dSt = µ St dt + σ St dBt , S0 > 0,

gde je r konstantna kamatna stopa, µ i σ su konstante i opisuju drift i volatilnost
kretanja cena akcija. Ovo je primer kompletnog nearbitražnog tržista. Proces St je
poznat kao geometrijsko Braunovo kretanje dato sa St = S0 exp{(µ − 21 σ 2 )t + σBt }.
Za dato K > 0 evropska kupovna opcija je garantovani prihod F (ω) = max{ST (ω)−
K, 0} u trenutku T (ako je cena akcije ST veća od unapred ugovorene cene K tada
se opcija izvršava i vlasnik opcije kupuje akciju po ceni K, a ako je cenat akcije ST
manja od unapred ugovorene cene K tada se opcija ne izvršava).
Označimo sa Āt = e−rt At , S̄t = e−rt St , t ∈ [0, T ], diskontovane procese cena.
Jasno, Āt = 1 za sve t ∈ [0, T ], dok je
µ − r
dS̄t = −re−rt St dt + e−rt (µ St + σ St dBt ) = σ S̄t dt + dBt .
σ
Stavimo smenu m = µ−r σ
i definišimo meru Q na FT sa dQ(ω) = exp{−mBT −
1
2
m 2
T }dP (ω). Na osnovu teoreme Girsanova je proces B̄t = mt + Bt Braunovo
kretanje u odnosu na meru Q, a proces dS̄t = σ S̄t dB̄t je Q-margingal.
Egzistencija i jedinstvenost mere Q takve da je diskontovani proces cena e−rT F (ω)
martingal je obezbed̄ena s obzirom da je model tržišta kompletan i oslobod̄en arbi-
traže, pa je cena evropske kupovne opcije data sa
C0 = EQ (e−rT max{ST (ω) − K, 0})

1
= e−rT EQ max{S0 exp{σ B̄T (ω) + (r − σ 2 )T } − K, 0} .
2
Kako je σ B̄T (ω) + (r − 12 σ 2 )T slučajna promenljiva sa normalnom raspodelom čije je

očekivanje (r − 21 σ 2 )T i disperzija σ 2 T pod raspodelom verovatnoće Q, slede čuvene
formule Blek-Šolca da je cena opcije data sa
C0 = S0 Φ(d1 ) − Ke−rT Φ(d2 ),

Rx t 2
gde je Φ(x) = √1 e− 2 dt funkcija raspodele standardizovane normalne raspodele
−∞ 2π
i
ln( SK0 ) + (r + 21 σ 2 )T ln( SK0 ) + (r − 21 σ 2 )T
d1 = √ , d2 = √ .
σ T σ T
Primer 10.30. U ovom primeru opisujemo diskretna model tzv. binomni model ili
Koks-Ros-Rubinštajnov (CRR) model za kretanje cena akcija. Neka je S0 (poznata)
početna cena akcije koja nakon jednog vremenskog perioda postiže vrednost S1 (ω) =
X(ω) · S0 , gde je X slučajna promenljiva

g d
X: ,
p 1−p
koja opisuje da li je cena akcija skočila gore (g > 1) ili pala dole (d < 1). Neka je
data nerizična stopa prinosa r (npr. stopa prinosa obveznice) i neka je R = 1 + r.
Posmatrajmo evropsku kupovnu opciju na ovu akciju sa cenom izvršavanja K.
Ako kupimo portfolio od n akcija i m obveznica koji treba da replicira isti prinos kao
i evropska kupovna opcija, to znači da rešavanjem sistema jednačina
ngS0 + mR = max{gS0 − K, 0},

ndS0 + mR = max{dS0 − K, 0},
po n i po m dobijamo slučajnu promenljivu Y takvu da je Y1 = max{S1 − K, 0}.

Cena opcije u trenutku t = 0 je tada data sa Y0 .
Uslov da Y bude martingal je sada vrlo jednostavan: R · Y0 = E(Y1 ). Dakle, treba
da odredimo verovatnoću q (na parametre R, g, d nemamo uticaja) tako da je
RY0 = q · gY0 + (1 − q) · dY0 ,
što nam daje

R−d
q= , (10.35)
g−d
uz uslov da je d < R < g. Verovatnoća q data sa (10.35) se naziva rizik neutralna
verovatnoća.
Dakle, cena opcije je data sa
Y0 = R−1 q(gS0 − K) = R−1 Eq (max{S1 − K, 0}).
Prethodni slučaj se lako uopštava i na N perioda. Ako sa SN označimo cenu akcije

u trenutku N , tada SN prima vrednosti oblika SN = S0 · g k dN −k , k = 0, 1, 2, . . . , N sa
verovatnoćama N k
pk (1−p)N −k . Rizik neutralna verovatnoća je data sa (10.35), pa je
cena evropske kupovne opcije u trenutku t = 0 odred̄ena sa R−N Eq (max{SN −K, 0}).
10.9 Zadaci 299
10.9 Zadaci
Zadatak 10.1. Neka je ν naboj na (X, M) i F ∈ M. Dokazati:
a) ν + (F ) = sup{ν(G) : G ⊆ F, G ∈ M},
b) ν − (F ) = − inf{ν(G) : G ⊆ F, G ∈ M},
P∞ S∞
c) |ν|(F ) = sup{ i=1 |ν(Gi )| : Gi ∩ Gj = ∅, i=1 Gi = F }.
Rešenje: Neka je A negativan i B pozitivan skup iz Hanove dekompozicije.

Prema definiciji je ν + (G) = ν(G ∩ B) i ν − (G) = ν(G ∩ A).
a) Primetimo da važi
ν(G) ≤ ν + (G) ≤ ν(G ∩ B) + ν((F ∩ B) \ (G ∩ B)) = ν(F ∩ B). (10.36)
Za G ⊆ F na osnovu (10.36) sledi ν(G) ≤ ν + (G ∩ B) ≤ ν(F ∩ B), a kako

je (F ∩ B) \ (G ∩ B) ⊆ B, sledi da je ν((F ∩ B) \ (G ∩ B)) ≥ 0. Dakle,
ν(G∩B) ≤ ν(F ∩B). Sada iz F ∩B ⊆ F sledi da se sup{ν(G) : G ⊆ F, G ∈ M}
dostiže i jednak je sa ν(F ∩ B) = ν + (F ).
b) Na osnovu a) sledi da je
ν − (E) = sup{−ν(G) : G ⊆ F, G ∈ M} = − inf{ν(G) : G ⊆ F, G ∈ M}.

P∞ S∞
c) Označimo sa ν̃ = sup{ i=1 |ν(Gi )| : Gi ∩ Gj = ∅, i=1 Gi = F }. U
Zadatku 2.5 pokazali smo da je skupovna funkcija ν̃ (pozitivna) mera. Preostaje
da dokažemo da je ν̃ = |ν| gde je |ν| = ν + + ν − .
Iz |ν(E)| = |ν + (E)−ν − (E)| ≤ |ν + (E)|+|ν − (E)| = ν + (E)+ν − (E) = |ν|(E)
sledi da je |ν|(E) gornje ograničenje za |ν(E)| (jasno, E = E ∪ ∅ je trivijalna
particija
S∞ skupa E). Na osnovu σ-aditivnosti naboja je za prozivoljnu particiju
E = i=1 Gi zadovoljeno
∞
X ∞
X
|ν(E)| = | ν(Gi )| ≤ |ν(Gi )| ≤ ν̃(E).
i=1 i=1
Kako je ν̃(E) najmanje gornje ograničenje, sledi da je ν̃(E) ≤ |ν|(E).

Obratno, za particiju skupa E = (E ∩A)∪(E ∩B), na osnovu a) i b) vidimo
da se supremum dostiže upravo za ovu particiju pa je
|ν|(E) = ν + (E) + ν − (E) = ν(E ∩ A) + ν(E ∩ B) ≤ ν̃(E).
Dakle, totalna varijacija |ν| se može interpretirati kao najmanja pozitivna

mera koja dominira naboj ν.
Zadatak 10.2. Neka su µ1 , . . . , µn mere na (X, M). Dokazati da postoji mera

µ takva da je µi << µ za sve i = 1, . . . , n.
Pn
Rešenje: Stavimo da je µ = i=1 µi .
Zadatak 10.3. Neka je X = [0, 1], m Lebegova mera i A, B ∈ L. Neka je

Z Z
µ(E) = κA dm, ν(E) = κB dm, za E ∈ L.
E E
Odrediti dovoljan uslov koji treba da zadovoljavaju skupovi A i B da bi važilo

dν
ν << µ i naći Radon-Nikodimov izvod dµ .
Rešenje: Jedan dovoljan uslov je na primer m(A) 6= 0 i B ⊆ A. Tada iz

µ(E) = 0 sledi m(A ∩ E) = 0 pa je (zbog kompletnosti Lebegove mere) i
m(B ∩ E) = 0 tj. ν(E) = 0. Dakle, ν << µ. Sada je
Z Z
ν(E) = m(E ∩ B) = κB dm = κB dµ,
E∩B E∩B
odakle sledi da je traženi Radon-Nikodimov izvod κB .

Isti rezultat smo mogli dobiti i primenom Propozicije 10.3: kako je po uslovu
dµ dν
zadatka µ << m sa dm = κA i ν << m sa dm = κB , sledi da je
−1
dν dν dµ κB
= = = κB ,
dµ dm dm κA
jer je B ⊆ A.
Drugi dovoljan uslov je na primer m(A) 6= 0 i m(A \ B) = 0 (a ne mora biti
B ⊆ A). Dokaz je sličan kao i u prethodnom slučaju.
Zadatak 10.4. Date su dve mere µ i ν na prostoru (X, P(X)) takve da važi
uslov
µ({x}) 6= 0, i ν({x}) 6= 0, za sve x ∈ X. (10.37)
a) Odrediti potreban i dovoljan uslov da bi važilo ν << µ i naći Radon-
dν
Nikodimov izvod dµ .
b) Ako zanemarimo uslov (10.37), odrediti potreban i dovoljan uslov da bi

dν
važilo ν << µ i naći Radon-Nikodimov izvod dµ .
Rešenje: a) Važi da je ν << µ ako i samo ako je
ν({x}) ≤ µ({x}), za sve x ∈ X.
To
S sledi iz činjenice da P
se proizvoljan skup E P ⊆ X može zapisati kao E =
x∈E {x} pa je µ(E) = x∈E µ({x}) i ν(E) = x∈E ν({x}). Traženi Radon-
Nikodimov izvod je dat sa
ν({x})
f (x) = .
µ({x})
10.9 Zadaci 301
Zaista, za proizvoljno E ⊆ X je
Z X ν({x}) X
f dµ = · µ({x}) = ν({x}) = ν(E).
E µ({x})
x∈E x∈E
b) Slično kao pod a) sledi da je ν << µ ako i samo ako je

A = {x ∈ X : µ({x}) = 0} ⊆ {x ∈ X : ν({x}) = 0}.
Traženi Radon-Nikodimov izvod je sada dat sa
(
ν({x})
µ({x}) , x ∈ A
c
f (x) =
0, x ∈ A.
Zadatak 10.5. Označimo sa m[a,b] Lebegovu meru na intervalu [a, b] i sa δx

Dirakovu meru skoncentrisanu u tački x. Neka su
λ = δ0 + m[1,3] , µ = δ1 + m[2,4]
dve mere na prostoru ([0, 4], L). Odrediti Lebegovu dekompoziciju
R mere λ u
odnosu na meru µ tj. odrediti λa , λs i f tako da je λ(E) = E f dµ + λs (E),
E ∈ BR .
Rešenje: Neka je λa = m[2,3] , f = κ[2,3] i λs = δ0 + m(1,2) . LakoRse proverava

da je tada λa << µ, λs ⊥µ i da je λa + λs = δ0 + m[1,3] kao i E κ[2,3] dµ =
m[2,3] = λa .
Zadatak 10.6. Neka su µ i ν konačne mere na (X, M) takve da je ν << µ.

dν
Stavimo da je λ = µ + ν i neka je f = dλ . Dokazati da je 0 ≤ f < 1 µ-s.s. i da
dν f
je dµ = 1−f .
dν
Rešenje: Kako je λ = µ + ν, sledi da je ν << λ i µ << λ, pa je f = dµ
kao Radon-Nikodimov izvod (pozitivnih) mera dobro definisan i važi f ≥ 0.
Dokažimo da je f < 1. Primetimo prvo da zbog λ = µ + ν sledi da je za
proizvoljan skup A ∈ M sa osobinom λ(A) > 0 zadovoljeno
Z
1 ν(A)
f dλ = < 1 (jer je µ(A) > 0). (10.38)
λ(A) A λ(A)
Neka je E = {x : f (x) ≥ 1}. Pretpostavimo
R da jeR λ(E) > 0. Tada je
f
funkcija λ(E) f
dobro definisana i važi E λ(E) 1
dλ = λ(E) E
f dλ ≥ 1, što je u
kontradikciji sa (10.38). Dakle, mora biti λ(E) = 0. Na osnovu µ << λ sada
sledi da je i µ(E) = 0.
Zadatak 10.7. Ispitati apsolutnu neprekidnost sledećih funkcija:

a) F (x) = |x|, x ∈ [−1, 1],
√
b) F (x) = x, x ∈ [0, 1],
c) F data na intervalu [0, 1] tako da je u tačkama oblika x = k1 , k ∈ N,
funkcija data sa F (x) = n1 za x = 2n 1
, F (x) = 0 za x = 2n+1 1
i linearno
interpolirana izmed̄u za x ∈ [0, 1].
Rx
Rešenje: a) Važi |x| = 1 + −1 f (t)dt gde je f (t) = sgnt, t ∈ [−1, 1], pa je zato
funkcija apsolutno neprekidna na osnovu Teoreme 10.9. Alternativno, mogli
smo dokazati √ i po Rdefiniciji birajući δ = ε.
x
b) Važi x = 0 f (t)dt gde je f (t) = 2√ 1
t
∈ L1 ([0, 1]), pa je zato funkcija
apsolutno neprekidna na osnovu Teoreme 10.9.
Alternativno, za ε ∈P (0, 1) birajmo δ = ε2 . Tada je za proizvoljnu particiju
n
takvu da je yk ≤ xk+1 , k=1 (yk − xk ) < δ, zadovoljeno
!2
X n
√ √ √ √ √
| xk − yk | ≤ ( yn − x1 )2 = yn − 2 yn x1 + x1
k=1
X
n
< y n − x1 ≤ (yk − xk ) < ε2 .
k=1
c) Funkcija nije apsolutno neprekidna. Posmatrajmo podelu

intervala [0, 1]
P∞ 1 P∞
sa tačkama oblika xk = k , k ∈ N. Tada n=m 2n − 2n+1 ∼ n=m 4n2 →
1 1 1
0, m → ∞, pa se može učiniti manjim od δ za svako δ > 0. Med̄utim,

X∞ X ∞ ∞
1 1 X
f ( ) − f ( 1 ) = f ( ) = 1
2n 2n + 1 2n n
n=1 n=1 n=1
je red koji divergira.

Ovo je ujedno primer funkcije koja jeste uniformno neprekidna ali nije ap-
solutno neprekidna nad intervalom [0, 1].
Zadatak 10.8. (Lipšic-neprekidne funkcije). Neka je F : [a, b] → R

funkcija za koju postoji M > 0 takvo da je |F (x) − F (y)| ≤ M |x − y| za
sve x, y ∈ [a, b]. Dokazati da je tada F klase BV ([a, b]).
Rešenje: Za proizvoljnu particiju xk , k ∈ N, intervala [a, b] važi da je

X
n X
n
|F (xk ) − F (xk−1 )| ≤ M |xk − xk−1 | ≤ M (b − a),
k=1 k=1
pa sledi da je TF [a, b] ≤ M (b − a) < ∞.

10.9 Zadaci 303
Zadatak 10.9. Neka je f ∈ L1 ([a, b]). Dokazati da je

Z x
d
f (t)dt = f (x)
dx a
za s.s. x ∈ [a, b].

R x Napomena. Tvrd̄enje 0
Teoreme 10.9 da za funkciju F definisanu sa F (x) =
a
f (t)dt važi da je F (x) = f (x) s.s.. se može dokazati na osnovu ovog zadatka
(ili na osnovu Primera 10.7 kao što je dato u dokazu teoreme).
Rešenje:
Pretpostavimo prvo da je |f (x)| ≤ M < ∞. Neka hn → 0, n → ∞. Rx
Stavimo da je f (x) := 0 za x ∈/ [a, b] i definišimo funkciju F (x) := a f (t)dt.
Jasno, F (a) = 0. Na osnovu Propozicije 10.6 je F apsolutno neprekidna
funkcija, pa je zato i ograničene varijacije, a to povlači da je F diferencija-
bilna s.s. na [a, b] i pri tome je
1
lim (F (x + hn ) − F (x)) = F 0 (x), s.s. na [a, b].
n→∞ hn
Tada je
Z x+hn
F (x + hn ) − F (x) 1

= f (t)dt ≤ M,
hn hn
x
pa je na osnovu teoreme o monotonoj konvergenciji

Z x Z x
F (y + hn ) − F (y)
lim dy = F 0 (y)dy, x ∈ [a, b].
n→∞ a hn a
S druge strane je (zbog neprekidnosti funkcije F )

Z Z Z
x
F (y + hn ) − F (y) 1 x+hn
1 x
dy = F (y)dy − F (y)dy
a hn hn a+hn hn a
Z x+hn Z a+hn
1 1
= F (y)dy − F (y)dy
hn a hn a
→ F (x) − F (a) = F (x), n → ∞.
Rx
Dakle, F (x) = a
F 0 (y)dy, odnosno
Z x
(F 0 (y) − f (y))dy = 0, x ∈ [a, b].
a
Odavde sledi (na osnovu Teoreme 5.4 b)) da je F 0 (x)−f (x) = 0 za s.s. x ∈ [a, b].
Pretpostavimo sada da je f ≥ 0 (inače rastavimo funkciju na f = f+ − f−
i nastavimo posebno sa f+ ≥ 0 i f− ≥ 0).
Stavimo da je fRn (x) := min{f (x), n} odsečena funkcija. Jasno, f − fn ≥ 0,

x
pa je zato funkcija a (f (t) − fn (t))dt monotono neopadajuća i nenegativna, te
je i diferencijabilna skoro svuda. Dakle,
Z x Z x
d d
f (y)dy ≥ fn (y)dy, za s.s. x ∈ [a, b].
dx a dx a
Funkcija fn je ograničena, pa je na osnovu prethodnog dela dokaza F 0 (x) ≥
fn (x) za s.s. x ∈ [a, b] i za svako n ∈ N. Odatle sledi da je F 0 (x) ≥ f (x) s.s.,
pa je i Z x Z x
F 0 (y)dy ≥ f (y)dy.
a a
S druge strane, u Lemi 10.3 pokazali smo da važi (10.16):
Z x Z x
0
F (y)dy ≤ F (x) − F (a) = f (y)dy, x ∈ [a, b].
a a
Rx
Dakle, a (F (y) − f (y))dy = 0, x ∈ [a, b], odakle sledi da je F 0 (x) − f (x) = 0
0
za s.s. x ∈ [a, b].
Zadatak 10.10. (Frakcioni izvod.) Neka je f klase AC([0, ∞)) i α ∈ [0, 1).
Definišimo frakcioni izvod reda α (izvod necelog reda) sa
Z x
d 1 d f (t)
Dα f (x) = I1−α f (x) = dt, x ≥ 0,
dx Γ(1 − α) dx 0 (x − t)α
gde je Iβ , β > 0, frakcioni integral definisan u Zadatku 7.11. Dokazati:
a) Dα f postoji s.s., Dα ∈ Lp ([0, ∞)) za p ∈ (1 − α, 1] i važi
Z x
1 f (0) f 0 (t)
Dα f (x) = + dt .
Γ(1 − α) xα 0 (x − t)
α
b) Za proizvoljno f ∈ L1 ([0, ∞)) važi Dα (Iα f ) = f .

c) U opštem slučaju je Iα (Dα f ) 6= f . Ali ako postoji ϕ ∈ L1 ([0, ∞)) tako
da je f = Iβ ϕ, za neko β ≥ α, tada je Iα (Dα f ) = f .
Rešenje: a) Kako je f apsolutno neprekidna, sledi da postoji f 0 s.s., da je

Rt
f 0 ∈ L1 i da je funkcija oblika f (t) = f (0) + 0 f 0 (u)du. Uvrštavajući u
definiciju frakcionog izvoda dobijamo da je
Z x Z t
1 d
Dα f (x) = f (0) + f (u)du (x − t)−α dt
0
Γ(1 − α) dx 0 0
Z x Z xZ t
1 d d
= f (0) (x − t)−α dt + f 0 (u)(x − t)−α dudt
Γ(1 − α) dx 0 dx 0 0
Z x
1 f (0) 0 −α
= + f (u)(x − u) du .
Γ(1 − α) xα 0
10.9 Zadaci 305
na osnovu prethodnog zadatka i Fubinijeve teoreme

b) Jasno je iz definicije frakcionog integrala da je Iα f (x) apsolutno neprekidna
funkcija. Na osnovu Zadatka 7.11 sledi da je
d d d
Dα (Iα f ) = (I1−α (Iα f )) = (I1−α+α f ) = I1 f = f.
dx dx dx
c) Pretpostavimo da postoji ϕ ∈ L1 ([0, ∞)) tako da je f = Iβ ϕ i β =
α + (β − α), β − α ≥ 0. Tada je na osnovu b)
Iα (Dα f ) = Iα (Dα (Iβ ϕ)) = Iα (Dα (Iα (Iβ−α ϕ))) = Iα (Iβ−α ϕ) = Iβ ϕ = f.
Da u opštem slučaju ne mora važiti znak jednakosti pokazaćemo sledećim
kontraprimerom. Neka je f = κ[0,b] , gde je 0 < b < ∞ i α = 12 . Tada je f 0 = 0
s.s. pa je na osnovu a) D 21 f (x) = Γ( 11)√x . Sada je
2
Z x
1 1
I 12 (D 12 f )(x) = 1 2
p dt 6= κ[0,b] (x).
(Γ( 2 )) 0 t(x − t)

Napomena. Mogu se definisati i frakcioni izvodi višeg reda. Na primer ako

je f klase C n−1 ([0, ∞)) i f (n−1) ∈ AC([0, ∞)), α ≥ 1 tako da je α = n + {α},
dn dn+1
{α} = α − n ∈ [0, 1), tada je Dα f (x) = dx n D{α} f (x) = dxn+1 I1−{α} f (x).
Tada za proizvoljno α ≥ 0 imamo da je Dα levi inverzni operator za Iα , ali ne

obavezno i desni inverzni.
Zadatak 10.11. (Slabi izvod i prostor Soboljeva). Neka su F, G ∈ L1 ([a, b]).
Funkcija G je slabi izvod funkcije F nad [a, b] ako važi:
Z b Z b
G(x)ϕ(x)dx = − F (x)ϕ0 (x)dx, za sve ϕ ∈ C01 ([a, b]). (10.39)
a a
Dokazati:
a) Slab izvod je jedinstveno odred̄en (do na skup mere nula).
b) Ako je F ∈ AC([a, b]) sa (jakim) izvodom F 0 (koji postoji s.s.), tada F
ima i slab izvod G nad [a, b] i pri tome važi F 0 = G s.s.
c) Ako F ima slab izvod G nad [a, b], tada se F može “popraviti” na skupu
mere nula tako da postane klase AC([a, b]).
d) Označimo sa H 1 ([a, b]) skup svih funkcija F ∈ L1 ([a, b]) za koje postoji
slab izvod G ∈ L1 ([a, b]) i definišimo normu k · kH 1 sa
kF kH 1 = kF k1 + kGk1
gde je k · k1 norma u L1 ([a, b]). Prostor funkcija (H 1 ([a, b]), k · kH 1 )
se naziva prostor Soboljeva. Dokazati da je prostor Soboljeva jednak
kompletiranju prosotra C 1 ([a, b]) u odnosu na normu k · kH 1 .
e) Odrediti slab izvod funkcije F (x) = |x| na intervalu [−a, a], a > 0 kao i
na intervalu [a, b], 0 < a < b.
Rešenje: a)
Pretpostavimo da su i G1 i G2 slabi izvodi funkcije F . Tada iz (10.39)
Rb
sledi da je a (G1 − G2 )(x)ϕ(x)dx = 0 za sve ϕ ∈ C01 ([a, b]). Aproksimirajmo
κ[a,x] (t) nizom funkcija ϕn (t) koje su (za fiksirano x ∈ [a, b]) date tako da
je ϕ(a) = 0, ϕ(x) = 0, ϕ(t) = 1, t ∈ [a + n1 , x − n1 ] i spojeno izmed̄u za
t ∈ (a, a + n1 ) ∪ (x − n1 , x) neprekidnom i diferencijabilnom funkcijom koja ima
jednostrane izvode jednake nuli u krajnjim tačakama (videti Dijagram 10.8).
Kako ϕn (t) → κ[a,x] (t), n → ∞, dobijamo da je
Z x
(G1 − G2 )(t)dt = 0, x ∈ [a, b],
a
pa sledi da je G1 (x) − G2 (x) = 0 za s.s. x ∈ [a, b].
Dijagram 10.8: Aproksimacija karakteristične funkcije iz Zadatka 10.11.
b) Neka je F ∈ AC([a, b]). Tada na osnovu Teoreme 10.9 sledi da F 0

(jaki izvod) postoji s.s. i F 0 ∈ L1 ([a, b]). Primenjujući formulu za parcijalnu
integraciju (10.20) na funkciju F i ϕ ∈ C01 ([a, b]) ⊆ AC([a, b]) dobijamo
Z b Z b Z b
F (x)ϕ0 (x)dx = F (b)ϕ(b)−F (a)ϕ(a)− F 0 (x)ϕ(x)dx = − F 0 (x)ϕ(x)dx,
a a a
s obzirom da je ϕ(a) = ϕ(b) = 0. Dakle, F 0 jeste slabi izvod. Na osnovu a)

sada sledi da je ono i jedinstveno. To znači da je jak izvod jednak s.s. slabom
izvodu.
10.9 Zadaci 307
c) Pokažimo prvo da važi:

Z b
h(x)ϕ0 (x)dx = 0 za sve ϕ ∈ C01 ([a, b]) ⇒ h = const s.s. (10.40)
a
Rb Rx
1
Stavimo da je c := b−a a
h(x)dx i definišimo funkciju H(x) := a (h(t) − c)dt.
Tada je H apsolutno neprekidna i važi H(a) = H(b) = 0, H 0 = h − c s.s..
Aproksimirajmo funkciju H sa funkcijama ϕn ∈ C01 tako da ϕ0n → H 0 u L1
(može se uraditi na osnovu teoreme Luzina) i primenimo uslov (10.40):
Z b Z b Z b
(h(x)−c)2 dx = (h(x)−c)H 0 (x)dx = −c(H(b)−H(a))+ h(x)H 0 (x)dx = 0,
a a a
odakle sledi da je h(x) − c = 0 s.s..
Neka je G ∈ L1 ([a, b]) slab izvod funkcije F ∈ L1 ([a, b]). Stavimo da je

Z x
G1 (x) := G(t)dt, x ∈ [a, b].
a
Rb Rb
Parcijalnom integracijom dobijamo da važi a G1 (x)ϕ0 (x) = − a G(x)ϕ(x)dx
za sve ϕ ∈ C01 ([a, b]). Kombinujući ovo sa (10.39) dobijamo da je
Z b
(G1 (x) − F (x))ϕ0 (x)dx = 0, ϕ ∈ C01 ([a, b]).
a
Na osnovu (10.40) sada sledi da je G1 (x) − F (x) = const s.s..

Definišimo “popravljenu” funkciju sa F̃ (x) := const + G1 (x). Kako je G1
klase AC([a, b]) sledi da je i F̃ klase AC([a, b]), i na osnovu Teoreme 10.9 sledi
da postoji jak izvod F̃ 0 s.s.. Jasno, po konstrukciji je F̃ = F s.s., a na osnovu
a) i b) sledi da je F̃ 0 = G s.s..
d) Lako se pokazuje da je prostor (H 1 ([a, b]), k · kH 1 ) Banahov (kompletan);
dokaz je analogan dokazu kompletnosti L1 ([a, b]) prostora. Preostaje da se
dokaže da je C 1 ([a, b]) gust u H 1 ([a, b]) tj. da se svaka Soboljeva funkcija može
aproksimirati neprekidno diferencijabilnom funkcijom. Slično kao u teoremi
Luzina (v. Zadatak 9.5) i Zadatku 9.9 možemo dokazati da za svaku funkciju
F ∈ BV ([a, b]) i za svako ε > 0 postoji funkcija Fε ∈ C 1 ([a, b]) takva da je
m({x ∈ R : fε (x) 6= f (x)}) ≤ ε. Štaviše, ako je F ∈ H 1 ([a, b]) tada se Fε može
izabrati tako da je kF − Fε kH 1 ≤ ε. (Stavimo da je Fε = F ∗ ρε gde je ρε
molifajer funkcija i primenimo postupak dat u Zadatku 9.9 da dokažemo da je
kF − Fε k1 ≤ 2ε i kF 0 − Fε0 k1 ≤ 2ε .)
e) Neka je F (x) = |x|. Stavimo da je G(x) = sgnx tj. G(x) = 1, x > 0
i G(x) = −1, x < 0, s time da G(0) možemo staviti proizvoljno. Lako se
proverava da G zadovoljava relaciju (10.39) nad [−a, a]; zaista kako je ϕ(−a) =
ϕ(a) = 0, parcijalnom integracijom dobijamo

Z a Z 0 Z a Z 0 Z a Z a
F ϕ0 = − xϕ0 (x)dx+ xϕ0 (x)dx = ϕ(x)dx− ϕ(x)dx = − Gϕ.
−a −a 0 −a 0 −a
Primećujemo i da je G jednako s.s. jakom izvodu funkcije (koji postoji svuda

osim u nuli).
Slično se proverava da je na [a, b], 0 < a < b, slab izvod jednak jakom izvodu
funkcije (koji postoji svuda) i G(x) = 1, x ∈ [a, b].

Napomene. Primetimo da važi sledeća karakterizacija apsolutno neprekid-

nih funkcija preko njihovog jakog/slabog izvoda:
Funkcija F je klase AC([a, b]) ako i samo ako važe sledeća tri uslova (ovo je
Teorema 10.9):
• Jaki izvod F 0 postoji s.s.,
• Jaki izvod je integrabilan tj. F 0 ∈ L1 ([a, b]),

Rx
• Važi F (x) = F (a) + a F 0 (t)dt, za sve x ∈ [a, b].
S druge strane, ako posmatramo slabi izvod funkcije, dobijamo da F ∈ L1 ([a, b])
jeste klase AC([a, b]) ako i samo ako važe sledeća dva uslova:
• Postoji slabi izvod F 0 na [a, b],
• Slabi izvod je integrabilan tj. F 0 ∈ L1 ([a, b]).

Rx
Treći uslov F (x) = F (a) + a F 0 (t)dt je već sadržan u samoj definiciji slabog
izvoda.
Ne moramo se ograničiti čak ni na klasu apsolutno neprekidnih funkcija; na
primer Hevisajdova funkcija H(x) = κ(0,∞) (x) nije klase AC(R) ali jeste klase
BV (R) sa dekompozicijom F = Fa + Fd + Fs gde su Fa = Fs = 0. Jaki izvod
postoji s.s. (ne postoji samo u x = 0) i važi da je H 0 (x) = 0, x 6= 0. S druge
strane, tzv. uopšteni (distribucioni) izvod je jednak Dirakovoj delta funkciji
H 0 = δ koja je pridružena Dirakovoj
Rx meri skoncentrisanoj u nuli δ0 . Za jaki
izvod formula H(x) = H(a) + a H 0 (t)dt nije tačna ako je a <R 0 < x, dok za
distribucioni izvod dobijamo tačan identitet H(x) = H(a) + (a,x) dδ0 , jer je
R R
(a,x)
dδ0 = R κ(a,x) (t)dδ0 (t) = κ(a,x) (0) = 1.
Primetimo još da funkcije ograničene varijacije ne moraju imati slab izvod
(u opštem slučaju one pored diskretne sadrže i singularnu komponentu F =
Fa + Fd + Fs za koju je Fs0 = 0 s.s. i F 6= const), ali imaju uopšteni (distribu-
cioni) izvod koji je Radonova mera.
Karakterizacija prostora Soboljeva kao funkcija koje su s.s. apsolutno neprekidne
sa integrabilnim (jakim) izvodom je moguća samo u dimenziji n = 1. U opštem
10.9 Zadaci 309
slučaju za funkcije nad Rn , n > 1, prostori Soboljeva sadrže i funkcije sa

prekidima i neograničene funkcije.
Konačno, napomenimo, da Zadatak 10.11 kao i sve prethodne napomene
vezane za slab izvod ostaju na snazi ako uslove integrabilnostiR F, F 0 ∈ L1 ([a, b])
zamenimo sa lokalnom integrabilnošću F, F 0 ∈ L1loc ([a, b]) tj. K |F (n) |dm < ∞,
n = 1, 2 za sve kompaktne skupove K ⊆ [a, b].
Dijagram 10.9: Odnos nekih prostora funkcija nad konačnim intervalom [a, b] sa Lebe-
govom merom.
Dodatak A
Merno – Verovatnosni Rečnik

Na kraju dajemo kratak pregled pojmova iz teorije mere koji imaju svoju
specijalnu terminologiju i oznaku u teoriji verovatnoće. Umesto uobičajenog
leksikografskog poretka koji se koristi u rečnicima dajemo logički poredak po-
jmova.
• Mera = Verovatnoća.
Oznake su obično µ i P .
• Merljiv skup = Dogad̄aj.

Oznake su A, B, · · ·
• Karakteristična funkcija = Indikator dogad̄aja.

Oznake su obično κA ili 1A .
• Merljiva funkcija = Slučajna promenljiva.

Uobičajena je konvencija u teoriji verovatnoće da se izostavlja pisanje
argumenata npr. P ({ω ∈ Ω : X(ω) > a}) se piše P (X > a).
• Lebeg-Stiltjesova mera generisana funkcijom F = Mera raspodele

verovatnoće generisana funkcijom raspodele F .
Oznaka je obično µF ili PX .
• Merljiva funkcija sa merom raspodele verovatnoće apsolutno

neprekidnom u odnosu na Lebegovu meru = Apsolutno neprekidna
slučajna promenljiva.
To su slučajne promenljive kod kojih važi µF = PX << m.
• Radon-Nikodimov izvod mere raspodele verovatnoće po meri

Lebega = Funkcija gustine raspodele.
Funkcija gustine slučajne promenljive je ϕ = dµ
dm .
F
• Merljiva funkcija sa atomarnom merom raspodele verovatnoće

= Diskretna slučajna promenljiva.
10.9 Zadaci 311
Verovatnoća
P∞ je skoncentrisana u najviše prebrojivo mnogo tačaka PX =
i=1 pi δx i .
• Integral merljive funkcije = Matematičko očekivanje slučajne
promenljive.
R
Oznake su Ω Xdµ ili E(X).
• Lp funkcija = Slučajna promenljiva sa konačnim p-tim momen-

tom.
Važi E(X p ) < ∞.
• Furijeova transformacija mere raspodele = Karakteristična funkcija
raspodele.
Oznaka je fX (t) = E(eitX ).
• Radon-Nikodimov izvod mere P u odnosu na restrikciju mere

raspodele na σ-algebru M = Uslovno matematičko očekivanje
slučajne promenljive u odnosu na σ-algebru M.
Uobičajena oznaka je E(X | M).
• Skoro svuda (s.s.) = Skoro sigurno (s.s.)
Obično se koristi kao skraćenica ako neko tvrd̄enje važi svuda osim na
nekom skupu mere (verovatnoće) nula, uz pretpostavku o kompletnosti
mere.
• Konvergencija skoro svuda = Konvergencija skoro sigurno.
• Konvergencija u meri = Konvergencija u verovatnoći.

• Konvergencija u L2 = Konvergencija u srednjekvadratnom.
• Slaba konvergencija niza mera = Konvergencija u raspodeli.

Dodatak B
Istorijske napomene
Kratak hronološki pregled najznačajnijih istorijskih stan-
ica u razvoju teorije mera i integrala:
• 1883 - konstrukcija Kantorovog skupa
• 1898 - konstrukcija Borelovih merljivih skupova
• 1902 - konstrukcija Lebegovog integrala i Lebegove mere
• 1905 - konstrukcija Vitalijevog nemerljivog skupa
• 1906 - Fatuova primena Lebegove teorije u kompleksnoj analizi
• 1910 - početak teorije Lp prostora
• 1914 - konstrukcija spoljnih mera i Karateodorijeva teorema
• 1930 - Radon-Nikodimova teorema
• 1933 - Kolmogorovljevo aksimatsko zasnivanje teorije verovatnoće
Ličnosti koje se javljaju u knjizi:

• Emil Borel (Émile Borel, 1871-1956), francuski matematičar i političar,
jedan od začetnika teorije mera i primena u verovatnoći. Njegovo ime
nose Borelova σ-algebra i Borelovi skupovi, Borelov zakon velikih brojeva,
Borel-Kantelijeva lema i mnoge druge matematičke teoreme, kao i jedan
krater na mesecu.
• Dmitri Egorov (Dmitrii Egorov, 1869-1931), ruski matematičar, dao

značajan doprinos realnoj analizi i teoriji integracije.
• Pjer Fatu (Pierre Fatou, 1878-1929), francuski matematičar, poznat po

Fatuovoj lemi.
10.9 Zadaci 313
• Gvido Fubini (Guido Fubini, 1879-1943), italijanski matematičar, poznat

po Fubinijevoj teoremi.
• Hans Han (Hans Hahn, 1879-1934), austrijski matematičar, poznat po
Hanovoj dekompoziciji mere, Han-Banahovoj teoremi iz funkcionalne
analize, Vitali-Han-Saksovoj teoremi i mnogim drugim doprinosima
matematičkoj analizi.
• Feliks Hausdorf, (Felix Hausdorff, 1868-1942), nemački matematičar,
jedan od osniǎča moderne topologije, poznat po Hausdorfovim prostorima
i Hausdorfovoj dimenziji fraktala.
• Oto Helder (Otto Hölder, 1859-1937), nemački matematičar, poznat
po Helderovoj nejednakosti, klasi funkcija koje su Helder neprekidne,
Helderovoj teoremi za gama funkciju itd.
• Georg Kantor (Georg Cantor, 1845-1918), nemački matematičar, jedan
od najznačajnijih ličnosti u teoriji skupova i kardinalnih brojeva. Prvi
je formulisao hipotezu kontinuuma, nekoliko paradoksa u teoriji skupova,
kao i transfinitne brojeve. Poznat je po dijagonalnom dokazu o egzisten-
ciji neprebrojivog skupa, Kantorovom skupu i Kantorovoj funkciji, kao i
mnogim drugim doprinosima.
• Konstantin Karateodori (Constantin Carathéodory, 1873-1950), grčki
matematičar, poznat po Karateodorijevoj teoremi o proširenju mera, kas-
nije je ovaj rezultat prenet i na Bulove algebre, prema doprinosima varija-
cionom računu, geometrijskom pristupu termodinamici, Karateodorijevoj
metrici i mnogim drugim postignućima.
• Andrej Kolmogorov (Andrei Kolmogorov, 1903-1987), ruski
matematičar, jedan od začetnika aksiomatskog pristupa verovatnoći
i stohastičkim procesima. Njegovo ime nose Kolmogorove aksiome,
Kolmogoreva nejednakost, Kolmogorov zakon velikih brojeva i zakon
nula-jedan, jednačine Čepmen-Kolmogorova itd.
• Anri Lebeg (Henri Lebesgue, 1875-1941), francuski matematičar, Borelov
student. Jedan od najznačajnijih pionira u razvoju nove metode inte-
gracije i teorije mera. Danas njegovo ime nose Lebegova mera, Lebegovi
skupovi, Lebegov integral, Lebegova teorema o dominantnoj konvergen-
ciji kao i mnogi drugi pojmovi iz oblasti analize (Lebegova dimenzija,
Lebegove tačke, Lebegova konstanta itd.)
• Oto Nikodim (Otto Nikodým, 1887-1974), poljski matematičar, poznat
po Radon-Nikodimovoj teoremi.
• Johan Radon (Johann Radon, 1887-1956), austrijski matematičar, poz-
nat po Radon-Nikodimovoj teoremi, Radonovim merama kao linearnim
funkcionalima, i drugim postignućima.
• Bernard Riman (Bernhard Riemann, 1826-1866), nemački matematičar,

najpoznatiji je po Rimanovom integralu kao i po dan danas nerešenoj
Rimanovoj hipotezi. Jedan od najistaknutijih ličnosti u ranom razvoju
matematičke analize sa izuzetnim doprinosima.
• Frid̄eš Ris (Riesz Frigyes, 1880-1956), mad̄arski matematičar, dao
značajan doprinos u razvoju funkcionalne analize. Poznat je po Risovoj
teoremi o reprezentaciji, Ris-Fišerovoj teoremi itd.
• Tomas Stiltjes (Thomas Joannes Stieltjes, 1856-1894), holandski

matematičar, poznat po Riman-Stiltjesovom integralu, Lebeg-Stiltjesovoj
meri i Lebeg-Stiltjesovom integralu.
• Leonida Toneli (Leonida Tonelli, 1885-1946), italijanski matematičar,
poznat po Tonelijevoj teoremi koja je srodna Fubinijevoj teoremi.
• D
- uzepe Vitali (Giuseppe Vitali, 1875-1932), italijanski matematičar, prvi
je dao konstrukciju nemerljivog skupa koji i nosi njegovo ime. Ostali
značajni doprinosi su Vitalijeva lema o pokrivanju i Vitalijeva teorema o
konvergenciji koja je uopštenje Lebegove teoreme o dominantnoj konver-
genciji.
• Kamil Žordan (Camille Jordan, 1838-1922), francuski matematičar, poz-
nat po Žordanovoj meri koja je bila preteča Lebegove mere i apstraktnih
mera, kao i prema Žordanovoj dekompoziciji mera.
Dodatak C
Zadaci za samostalno vežbanje

Navodimo nekoliko zadataka koji su namenjeni za proveru znanja usvojenog
gradiva i samostalno vežbanje. Neki od ovih zadataka su se javljali na pis-
menom delu ispita iz predmeta Teorija mera, Mera i integral tokom prethodnih
godina na studijama matematike u Novom Sadu. Ostali zadaci predstavljaju
dopunu izloženoj materiji.
Zadatak 1. Neka T∞M, µ) prostor mere i An ∈ M,

je (X,
S∞ ∈ N. Označimo sa
T∞ n S ∞
lim inf n∈N An = k=1 j=k Aj i sa lim supn∈N An = k=1 j=k Aj . Dokazati
da je
µ(lim inf An ) ≤ lim inf µ(An ), µ(lim sup An ) ≥ lim sup µ(An ),
S∞
pod uslovom da je µ( i=1 Ai ) < ∞.
Zadatak 2.
a) Neka je an , n ∈ N, niz nenegativnih realnih brojeva. Definišimo:

P 0, E = ∅
µ(E) =
n∈E n , ∅ 6= E ⊆ N
a
Dokazati da je µ mera na (N, P(N).

b) Dokazati da za svaku meru µ na (N, P(N) postoji niz nenegativnih bro-
jeva tako da je µ definisano kao pod a).
Zadatak 3. Neka je (X, M, µ) prostor mere i A ⊆ X.

a) Dokazati da je familija M ∩ A = {E ∩ A : E ∈ M} σ-algebra na X ∩ A.
b) Dokazati da ako je f : X → [−∞, ∞] merljiva funkcija, tada su skupovi

C = {x ∈ X : f (x) = ∞} i D = {x ∈ X : f (x) = −∞} elementi familije
M
c) Neka je f : X → [−∞, ∞] i C, D ∈ M dati kao pod b). Dokazati da je f
merljiva ako i samo ako je funkcija f˜ : X \ (C ∪ D) → (−∞, ∞) definisana
sa f˜(x) = f (x), x ∈ X \ (C ∪ D), merljiva na σ-algebri M ∩ (X \ (C ∪ D)).
Zadatak 4. Neka je f : [a, b] → R diferencijabilna funkcija. Obrazložiti

merljivost funkcije f (u odnosu na Lebegovu σ-algebru).
a) Pokazati da je funkcija

f (x), a ≤ x ≤ b
f0 (x) =
f 0 (b)(x − b) + f (b), b < x ≤ b + 1
merljiva na intervalu [a, b + 1].

b) Pokazati da su funkcije
f0 (x + n1 ) − f0 (x)
fn (x) = 1 , a ≤ x ≤ b, n ∈ N,
n
merljive.
c) Odrediti limn→∞ fn (x), (za a ≤ x ≤ b),
d) Pokazati da je izvodna funkcija g(x) = f 0 (x) merljiva na intervalu [a, b].
Zadatak 5. Neka je (X, M, µ) prostor mere i E1 , E2 , . . . , En merljivi skupovi

takvi da je µ(Ei ) < ∞, i = 1, 2, . . . , n. Za p = 1, 2, . . . , n definišimo
X
σp = µ(Ei1 ∩ · · · ∩ Eip ).
i1 <...ip
a) Dokazati Poenkareovu formulu:

X
n
µ(E1 ∪ · · · ∪ En ) = (−1)p−1 σp .
p=1
b) Za s = 1, 2, . . . , n označimo sa Gs skup onih tačaka koje pripadaju tačno

u s skupova iz kolekcije E1 , E2 , . . . , En . Dokazati da je
Xn
p−s p
µ(Gs ) = (−1) σp .
p=s
s
10.9 Zadaci 317
c) Za s = 1, 2, . . . , n označimo sa Hs skup onih tačaka koje pripadaju barem

u s skupova iz kolekcije E1 , E2 , . . . , En . Dokazati da je
Xn
p−1
µ(Hs ) = (−1)p−s σp .
p=s
s−1
Zadatak 6. P Neka je (X, M, µ) prostor mere i En , n ∈ N, niz merljivih skupova

∞
takvih da je n=1 µ(En ) < ∞. Za s ∈ N označimo da Hs skup onih tačaka
koje pripadaju barem u s skupova iz kolekcije En , n ∈ N. Dokazati da je tada
∞
1X
µ(Hs ) ≤ µ(En ).
s n=1
Zadatak 7. Neka je (X, M, µ) prostor mere. Dokazati:

a) Ako je A, B ∈ M i µ(A4B) = 0, tada je µ(A) = µ(B).
b) Relacija ∼ definisana sa A ∼ B ⇔ µ(A4B) = 0 jer relacija ekvivalencije
na M.
c) Za A, B ∈ M stavimo da je d(A, B) = µ(A4B). Dokazati da je d metrika
na prostoru klasa ekvivalencije M/∼ .
Zadatak 8. Neka je (X, M, µ) prostor mere. Definišimo µ0 na M sa
µ0 (E) = sup{µ(F ) : F ⊆ E, µ(F ) < ∞}.
Dokazati:
a) µ0 je semifinitna mera. Nazivamo je semifinitni deo mere µ.
b) Ako je µ semifinitna mera, tada je µ0 = µ.
c) Postoji mera ν na M (ne mora biti jedinstvena) koja prima samo vred-
nosti 0 i ∞ tako da važi µ = µ0 + ν.
Zadatak 9. Neka je µ∗ spoljna mera na X indukovana predmerom, takva da

je µ∗ (X) < ∞. Za proizvoljno A ⊆ X definišimo unutrašnju meru skupa A sa
µ∗ (A) = µ∗ (X) − µ∗ (Ac ).
Dokazati da je skup A µ∗ -merljiv ako i sako ako je µ∗ (A) = µ∗ (A).

Zadatak 10. Neka je X 6= ∅ i = skupovna funkcija definisana na P(X) na

sledeći način:
a)
0, E=∅
=(E) =
1, E 6= ∅.
Dokazati da je = spoljna mera i odrediti M∗ , gde M∗ označava σ-algebru
=-merljivih skupova.
b)
Card(E), Card(E) < ℵ0
=(E) =
∞, Card(E) ≥ ℵ0
Dokazati da je = spoljna mera i odrediti M∗ .
c) Dokazati da ako je neka spoljna mera konačno aditivna, tada je ona i
mera na P(X). Koristeći taj rezultat naći potreban i dovoljan uslov da
spoljne mere = definisane pod a) i b) budu i mere.
Zadatak 11. Date su sledeće skupovne funkcije = definisane nad R:

a)
0, A je ograničen
=(A) = , A ⊆ R.
1, A je neograničen
b) 
 0, A = ∅
=(A) = 6 ∅ i A je ograničen
1, A = , A ⊆ R.

∞, A je neograničen
c)
1
=(A) = Card(A ∩ { : n ∈ N}), A ⊆ R.
n
Dokazati da je = spoljna mera i odrediti M∗ . Dokazati da { n1 : n ∈
N} ∈ M∗ i da je (c, ∞) ∈ M∗ , (−∞, c) ∈ M∗ za sve c ∈ R. Da li je
M∗ = BR ?
Zadatak 12. Neka je (X, M, µ) prostor mere takav da je µ(X) < ∞ i

(X, M, µ) njegovo kompletiranje. Neka je f : X → R ograničena funkcija.
a) Dokazati da je f M-merljiva (pa i f ∈ L1 (µ)) ako i samo ako za svako
n ∈ N postoji nizovi M-merljivih
R jednostavnih funkcija φn i ψn , n ∈ N,
tako da je φn ≤ f ≤ ψn i X (φn − ψn )dµ < n1 .
10.9 Zadaci 319
R R
b) Ako
R važe uslovi iz a) tada je limn→∞ X
φn dµ = limn→∞ X
ψn dµ =
X
f dµ.
Zadatak 13. Posmatrajmo R snabdeven Lebegovom merom m i niz merljivih

funkcija Rfn : R → R, n ∈ N. Izračunati (obrazložiti sve korake)
limn→∞ R fn dm za sledeće nizove funkcija:
a)
(1 + nx )2
fn (x) = κ[0,1] (x) ,
(1 + x2 )n
b)
x2 −n x + nπ
fn (x) = κ[−1,1] (x) (1 + ) sin( ).
n n
c)
3
n3 x 4
fn (x) = κ[0,π] (x) ,
1 + n4 x2
d)

n+x n −2x
 n e , x ∈ [1, n] \ Q,
fn (x) = 1
n, x ∈ [1, n] ∩ Q ,

0, x ∈
/ [1, n]
Zadatak 14. Neka je X = [0, 1]×[0, 1] snabdeven Lebegovom merom. Ispitati

da li za sledeće funkcije f : X → R važi teorema Fubinija:
x2 −y 2
a) f (x, y) = (x2 +y 2 )2 ,
x−y
b) f (x, y) = 3 ,
(x2 +y 2 ) 2
c) f (x, y) = (1 − xy)−p , p > 0.
Zadatak 15. Neka je H : [0, ∞) → R neprekidno diferencijabilna funkcija.

Za r > 0 stavimo
m(r) = sup(x log r − H(x)).
x≥0
R∞ 0 R∞
Dokazati da 0
e−H (x)
dx < ∞ implicira 0
m(r)
1+r 2 dr < ∞.
Zadatak 16. Dat je Lebegov prostor mere (R, L, m) i n ∈ N. Neka je f :

R → R takva da su f, f (n) ∈ L∞ (R). Dokazati da je tada f (k) ∈ L∞ (R) za
sve k = 1, 2, . . . , n − 1.
(Uputstvo: dokazati prvo Landauovu nejednakost kf (k) k∞ ≤
1− k k
C(n.k)kf k∞ n kf (n) k∞
n
, za 1 ≤ k < n.)
Zadatak 17. Neka je (X, M, µ) prostor sa merom i p, r > 0.

a) Na prostoru Lp (X)∩Lr (X) definišemo kf kLp ∩Lr = kf kp +kf kq . Dokazati
da je k · kLp ∩Lr norma i da je prostor Lp (X) ∩ Lr (X) snabdeven normom
k · kLp ∩Lr kompletan.
b) Na prostoru Lp (X) + Lr (X) definišemo
kf kLp +Lr = inf{kgkp + khkr : f = g + h, f ∈ Lp (X), g ∈ Lq (X)}.
Dokazati da je k · kLp +Lr norma i da je prostor Lp (X) + Lr (X) snabdeven
normom k · kLp +Lr kompletan.
c) Ako je 0 < p < q < r, dokazati da je inkluzija Lq (X) ,→ Lp (X) + Lr (X)
neprekidna.
Zadatak 18. Neka su fj ∈ Lpj (X), pj ∈ (0, ∞], j = 1, 2, . . . , n. Dokazati da

je tada f1 · f2 · · · fn ∈ Lp0 (X) i da važi
kf1 · f2 · · · fn kp0 ≤ kf1 kp1 kf2 kp2 · · · kfn kpn ,
gde je 1
p0 = 1
p1 + 1
p2 + · · · p1n .
Zadatak 19. Neka su f ∈ Lp (R), g ∈ Lq (R). Dokazati:

a) Ako su f, g nenegativne i 1 ≤ p, q < ∞, tada je f g ∈ L1 (R) i važi
Z Z r1
1− p 1− q
f gdm ≤ kf kp r kgkq r f p g q dm ,
R R
gde je 1 ≤ r ≤ ∞, 1
r = 1
p + 1
q − 1.
b) Ako je 1 ≤ p, q ≤ ∞ i p1 + 1q − 1 ≥ 0, tada je funkcija t → f (t)g(x − t)

integrabilna za s.s. x ∈ R i za funkciju
Z
h(x) = f ∗ g(x) = f (t)g(x − t)dt
R
važi h ∈ L (R) i vredi Jangova nejednakost:

r
1 1 1
khkr ≤ kf kp kgkq , = + − 1.
r p q
10.9 Zadaci 321
Zadatak 20. Neka su X = Rn i Y = Rm snabdeveni Lebegovom merom i

f : X × Y → [0, ∞] merljiva funkcija. Dokazati da za p ≥ 1 važi uopštena
nejednakost Minkovskog:
Z Z p p1 Z Z p1
f (x, y)dx dy ≤ p
f (x, y) dy dx.
Y X X Y
Zadatak 21. Dokazati da se u Teoremi Egorova pretpostavka µ(X) < ∞ može

zameniti sa uslovom da je |fn | ≤ g, n ∈ N, gde je g ∈ L1 (µ).
Zadatak 22. Neka je ν naboj na (X, M). Dokazati:

a) L1 (ν) = L1 (|ν|).
R R
b) Ako je f ∈ L1 (ν), tada je | X f dν| ≤ X |f |dν.
R
c) Važi |ν|(E) = sup{| E f dν| : |f | ≤ 1} za sve E ∈ M).
Zadatak 23.
a) Neka je µ mera na (X, M). Dokazati da je tada ν = −µ naboj.
b) Neka je X = {1, 2, 3} i M = P(X). Definišimo: ν(∅) = 0, ν({1}) = −1,
ν({2}) = 3, ν({3}) = −7, ν({1, 2}) = 2, ν({1, 3}) = −8, ν({2, 3}) = −4,
ν(X) = −5. Dokazati da je ν naboj.
c) Odrediti totalnu varijaciju, Hanovu dekompoziciju i Žordanovu dekom-
poziciju naboja datih pod a) i b).
Zadatak 24. Za funkciju f : [a, b] → R identifikujmo njen grafik sa pod-

skupom skupa kompleksnih brojeva C na sledeći način: Graf = {t + if (t) : t ∈
[a, b]}. Definišimo dužinu luka krive (dužinu grafika) L kao supremum dužina
svih poligona upisanih u Graf .
a) Neka je F : [a, b] → C data sa F (t) = t + if (t). Tada je L jednaka sa
totalnom varijacijom funkcije F na [a, b].
R p
b) Ako je f apsolutno neprekidna na [a, b], tada je L = [a,b] 1 + f 0 (t)2 dt.
Zadatak 25. Neka je f : [a, b] → R neprekidna funkcija. Dokazati da je

totalna varijacija funkcije F na [a, b] data sa
Z ∞
TF [a, b] = n(t)dt,
−∞
gde n(t) označava broj rešenja jednačine f (x) = t. (Banahova teorema)

Literatura
[1] Adams R.A., Sobolev Spaces, Academic Press, 1975.

[2] Aggoun L., Elliott R., Measure Theory and Filtering - Introduction with
Applications, Cambridge University Press, 2004.
[3] Aliprantis C.D., Border K.C., Infinite Dimensional Analysis - A Hitch-
hiker’s Guide, 3rd Ed., Springer Verlag, 2006.
[4] Antonić N., Vrdoljak M., Mjera i integral, Prirodoslovno-matematički
fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 2001.
[5] Bartle R.G., A Modern Theory of Integration, American Mathematical
Society, 2000.
[6] Bartle R.G., The Elements of Integration and Lebesgue Measure, Wiley
Classics Library, 1995.
[7] Bichteler K., Stochastic Integration with Jumps, Cambridge University
Press, 2002.
[8] Bogachev V.I., Measure Theory: Volume I and II, Springer Verlag, 2007.
[9] Capiński M., Kopp E., Measure, Integral and Probability, Springer Under-
graduate Mathematics Series, Springer Verlag, 2005.
[10] Darst R.,Hausdorff dimension of sets of non-differentiability points of Can-
tor functions, Math. Proc. Camb. Phil. Soc., 117–185, 1995.
[11] Dekking F.M., Li W., How smooth is a devil’s staircase?, Fractals 11,
101–107, 2003.
[12] Doob J.L., Measure Theory, Springer Verlag, 1994.
[13] Dostanić M., Arsenović M., Jocić D., Teorija mere, funkcionalna analiza,
teorija operatora, Matematički fakultet u Beogradu, 1998.
[14] Durrett R., Probability - Theory and Examples, Wadsworth Publishing
Company, 1996.
LITERATURA 323
[15] Evans L.C., Gariepy R.F., Measure Theory and Fine Properties of Func-
tions, CRC Press, 1992.
[16] Falconer K., Fractal Geometry - Mathematical Foundations and Applica-

tions, John Wiley & Sons, 1990.
[17] Fischer T., A law of large numbers approach to valuation in life insurance,
Insurance: Mathematics and Economics 40, 35–57, 2007.
[18] Folland G.B., Real Analysis - Modern Techniques and Their Applications,
John Wiley & Sons, 1984.
[19] Fremlin D.H., Measure Theory, Volumes I–V, Biddles Short Run Books,
King’s Lynn, published between 2000 and 2008.
[20] Gelbaum B.R., Olmsted J.M.H., Theorems and Counterexamples in Math-

ematics, Springer Verlag, 1990.
[21] Hadžić O., Odabrane metode teorije verovatnoće, Univerzitet u Novom

Sadu - Institut za matematiku, 1990.
[22] Hadžić O., Pilipović S., Uvod u funkcionalnu analizu, Univerzitet u Novom
Sadu - PMF, 1996.
[23] Halmos P., Measure Theory, Springer Verlag, 1974.
[24] Jenkins R.S., Garimella R.V., New characterizations of some Lp -spaces,

Internat. J. Math. & Math. Sci. 23, 487–492, 2000.
[25] Kallenberg O., Foundations of Modern Probability, Springer, 1997.
[26] Kharazishvili A.B., Nonmeasurable Sets and Functions, Elsevier, 2004.
[27] Kilbas A.A., Sirvastava H.M., Trujillo J.J., Theory and Applications of
Fractional Differential Equations, Northholland Mathematics Studies 204,
Elsevier, 2006.
[28] Klugman S.A., Panjer H.H., Willmot G.E., Loss Models - From Data to
Decisions, Wiley Interscience, 2004.
[29] Kolmogorov A.N., Fomin S.V., Measure, Lebesgue Integrals, and Hilbert
Space, Academic Press, 1960.
[30] Kurepa S., Funkcionalna analiza - elementi teorije operatora, Školska knji-
ga, Zagreb, 1981.
[31] Kurilić M., Osnovi opšte topologije, Univerzitet u Novom Sadu - PMF,
1998.
324 LITERATURA
[32] Kurtz D.S., Swartz C.W., Theories of Integration - The Integrals of Rie-
mann, Lebesgue, Henstock-Kurzweil, and McShane, World Scientific, 2004.
[33] Lebesgue H., Sur l’intégration des fonctions discontinues, Annales scien-
tifiques de l’É.N.S., tome 27, 361–450, 1910.
[34] Mandelbrot B.B., Fractals, Form, Chance and Dimension, W.H. Freeman
and Company, 1977.
[35] Miller K.S., Ross B., An Introduction to the Fractional Calculus and Frac-
tional Differential Equations, Wiley-Interscience Publication, 1993.
[36] Mirković B., Teorija mera i integrala, Naučna knjiga, 1990.
[37] Mladenović P., Verovatnoća i statistika, Vesta, 1995.
[38] Oksendal B., Stochastic Differential Equations, Springer, 2003.
[39] Parthasarathy K.R., Introduction to Probability and Measure, The Macmil-

lan Press LTD, 1977.
[40] Pilipović S., Stanković B., Prostori distribucija, Srpska akademija nauka i
umetnosti, Ogranak u Novom Sadu, 2000.
[41] Pitt H.R., Measure and Integration for Use, Oxford Univresity Press, 1985.
[42] Protter P.E., Stochastic Integration and Differential Equations, Springer,

2004.
[43] Rao M.M. : Stohastic Processes and Integration, Sijthoff & Nordhoff, 1979.
[44] Riesz F., Nagy B.Sz., Functional Analysis, Blackie and Son Limited, 1956.
[45] Rudin W., Real and Complex Analysis, McGraw Hill, 1974.
[46] Schilling R.L., Measures, Integrals and Martingales, Cambridge University

Press, 2005.
[47] Širjaev A.N. : Verojatnost, Nauka, Moskva, 1989.
[48] Stanković B., Osnovi funkcionalne analize, Naučna knjiga, 1975.
[49] Stein E.M., Shakarchi M., Real Analysis: Measure Theory, Integration,
and Hilbert Spaces, Princeton University Press, 2005.
[50] Stein E.M., Shakarchi M., Functional Analysis: An Introduction to Further

Topics in Analysis, Princeton University Press, 2011.
[51] Stoyanov J., Counterexamples in Probability, Wiley, 1997.

LITERATURA 325
[52] Tao T., An Introduction to Measure Theory, Graduate studies in Mathe-

matics Vol. 126, American Mathematical Society, 2011.
[53] Tao T., An Epsilon of Room: pages from year three of a mathematical
blog, Vol.I–II, American Mathematical Society, 2010 and 2011.
[54] Taylor J.C., An Introduction to Measure and Probability, Springer Verlag,
1997.
[55] Weir A.J., General Integration and Measure, Cambridge Univresity Press,
1974.
[56] Weir A.J., Lebesgue Integration and Measure, Cambridge Univresity Press,
1973.
[57] Yan Y., When do cylinder σ-algebras equal Borel σ-algebras in Polish
spaces?, Statistics and Probability Letters 78, 1222–1225, 2008.
[58] Yeh J., Real Analysis - Theory of Measure and Integration, World Scien-
tific, 2006.
[59] Yosida K., Functional Analysis, Springer Verlag, 1980.

[60] Ziemer W.P., Weakly Differentiable Functions: Sobolev Spaces and Func-
tions of Bounded Variation, Springer, 1989.

Mjera I Integral

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mjera I Integral

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Stevan Pilipović, Dora Seleši

Zavod za udžbenike, Beograd

CIP – Katalogizacija u publikaciji

PILIPOVIĆ, Stevan, 1950–

Tiraž 500. – Bibliografija: str. 322-325.

ZAVOD ZA UDŽBENIKE, Beograd, 2012.

Klasična teorija mera i integrala predstavlja jednu od najvažnijih oblasti

U Novom Sadu, aprila 2012. Autori

1 σ– algebre i merljive funkcije 5

3 Konstrukcija Lebeg-Stiltjesove mere 51

4 Integral nenegativne merljive funkcije 92

5 Integral kompleksne merljive funkcije 110

6 Proizvod mera. Teoreme Fubinija i Tonelija 123

7 Odnos Rimanovog i Lebegovog integrala 154

8 Prostori Lp (X) 172

9 Razni tipovi konvergencija 198

9.5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228

10 Dekompozicija mere 238

Kao uopštenje pojmova dužine, površine i zapremine u Euklidskom pros-

Mera kao uopštenje Euklidskih mera

µ(A + c) = µ(A) + c ili rotaciono invarijantna i da je aditivna odnosno da je

Rimanov integral nije dovoljan

na kodomenu i aproksimacija stepenastim funkcijama, te da se izmeri koji deo

Lebegove teoreme o monotonoj i dominantnoj konvergenciji daju rezultat o

Ako umesto Rimanovog integrala posmatramo Lebegov integral i na sličan

pod uslovom da je F dovoljno “lepa” funkcija (npr. ako je neprekidno diferen-

Skup X sa topologijom τ je topološki prostor; označavamo ga sa (X, τ ).

Definicija 1.1. σ– algebra na X je familija skupova M ⊆ P(X) sa osobinama:

Zbog čitkosti komplement skupa A, X \ A, označavamo i sa Ac kad god je iz

Primetimo da je u trećoj aksiomi topologije indeksni skup Λ proizvoljne

Lema 1.1. Neka je (X, M) prostor sa σ– algebrom. Tada važi:

S∞je Aci c∈ M, i ∈ N (zbog 2)). Sada i=1 Ai ∈ M (zbog 3))

Definicija 1.2. Neka za A ⊆ P(X) važi

3) Unija konačno mnogo elemenata iz A je u A.

Tada se A naziva algebra. N

U Definiciji 1.2, ako je A 6= ∅, tada osobina 1) sledi iz 2) i 3) jer ako A ∈ A,

Slede definicije σ–prstena, prstena i polupstena.

Definicija 1.3. Neka za Pr ⊆ P(X) važi:

Primetimo da ∅ i X ne moraju nužno pripadati prstenu Pr.

Definicija 1.4. Neka za Po ⊆ P(X) važi:

Vrlo važna osobina σ–algebri jeste da ne postoji σ–algebra sa prebrojivo

1.2 Merljive funkcije

Sledeća definicija je česta u literaturi.

Mi ćemo koristiti Definiciju 1.5 u daljem izlaganju.

Dokaz: Neka je O ∈ τ. Važi (g ◦ f )−1 (O) = f −1 (g −1 (O)). Iz neprekidnosti

Primedba. Ako nije drugačije navedeno, uvek ćemo pretpostavljati da su

Lema 1.2. Neka je (X, M) prostor sa σ– algebrom i f : X → R. Sledeća

(ii) Za svako a ∈ R je {x ∈ X : f (x) > a} ∈ M.

(iii) Za svako a ∈ R je {x ∈ X : f (x) ≥ a} ∈ M.

(iv) Za svako a ∈ R je {x ∈ X : f (x) < a} ∈ M.

(v) Za svako a ∈ R je {x ∈ X : f (x) ≤ a} ∈ M.

Dakle, uslovi (ii)–(v) su svi med̄usobno ekvivalentni.

Opštiji oblik ove leme biće dat u Teoremi 1.5.

Teorema 1.2. Neka su Ω1 , Ω2 ⊆ R otvoreni skupovi, (X, M) prostor sa σ–

Dokaz: Neka je f : X → Ω definisano sa f (x) := (u(x), v(x)). Tada važi

zato što su u i v merljive pa je u−1 ((a, b)) ∈ M i v −1 ((c, d)) ∈ M.

U Propozicijama 1.1–1.4 (X, M) je prostor sa σ -algebrom.

Propozicija 1.1. Ako su u, v : X → R merljive funkcije, tada su merljive

Dokaz: Dokaz sledi primenom Teoreme 1.2, ako stavimo Ω1 = Ω2 = R, a

φ(x, y) = xy; φ(x, y) = x + y; φ(x, y) = x/y, y > 0.

1. Ako je funkcija f : X → C, f (x) = u(x) + iv(x), x ∈ X merljiva, tada

2. Ako su u, v : X → R merljive funkcije, tada je merljiva funkcija X → C:

Iz prethodnog tvrd̄enja direktno sledi: