ВИНЧАНСКА КУЛТУРА

На само 15 км источно од Београда, у селу Винча налази

се археолошки локалитет Винча – Бело Брдо, где се
сусрећемо са цивилизацијом која је настањивала наше
крајеве пре 7.000 година.

Винчанска култура се везује за млађе камено доба, али

оно што локалитет показује термин млађе камено доба је
потпуно неадекватан имајући у виду културу становања и
живљења људи неолита. Овде можемо видети куће са
термоизалацијом које су се састојале од више просторија,
имале полиране патосе лаке за одржавање... Биле су без
огњишта – постојале су пећи у кућама, понегде и у свакој
просторији по једна. Завидна је и технологија израде
керамике и тканина. Све у свему, присутна је култура
становања напреднија него у средњем веку. 

Винча је заиста пуна изненађења. Овај некадашњи,

мирнодопски народ није ратовао, јер је било довољно
земље за обраду, а ценило се знање и рад а не умеће
отимања. Насилници су били маргинализовани и
изопштени из заједнице као непожељни појединци. 
Славила се мајка природа, биолошки циклуси, мајка земља,
неговао се и славио култ живота и живот, а смрт је била
искључиво у функцији живота. На налазишту су пронађене
и бројне женске фигурине које славе плодност. Ове статуе
су заштитнице куће, са карактеристичним крупним очима -
симболи будности и брижности мајке. Занимљиво је да
ништа не указује на мушку или женску доминацију, изгледа
да је владала савршена равнотежа међу половима.
 На локалитету- музејској поставци приказани су
свакодневни живот и предмети свакодневне намене,
керамика, занимљив коштани риболовни прибор (удице...)
које су и данас употребљиве, и разноврстан алат потпуно
налик данашњем - који је дизајнирао још неолитски човек.
Све је врло трајно и квалитетне израде: од кућа, до
керамике и тканина, у потпуности доведено до
савршенства. 

Изложени предмети илуструју вишемиленијумски

континуитет живота на Винчи. Управо захваљујући
налазима из неолитског периода (пре свега
антропоморфним фигуринама), Винча је заувек уцртана и
на мапу светске културне баштине.

Ђорђе Ђорђевић I7