ww

w.
ko
ren
i.n
e
Šovinistička farsa

ILI ori IL’ predaj zadruzi

Dopisnica jednog dnevnog lista iz Londona, koja me inače redovno čita, kaţe
da sam ja u stvari šovinista. Ja kaţem ok, i prihvatam da je to njeno mišljenje,
t
a mišljenje je kao i dupe, svako ga ima. Ali, kaţem joj da bih voleo da mi
pojasni, ako moţe konkretno, tačno, da precizira u kojim delovima sam to ja
šovinista.

E, ona onda krene da insinuira i da ide u širinu i dubinu, al’ nikako da konkretizuje. Ne moţe
prosto, jer ja sam šovinista samo ako je istina šovinistička, kao farsa. A nije. Moţda je percepcija
otupela dopisnici ušuškanoj u komfornom londonskom dopisništvu. Ideja nema u komforu!

Malo je slobodnih novinara, mnogo manje nego li je slobodnih zidara koji su nekad bili
misterija, delovali iz potaje, a sada su se toliko komercijalizovali da je smešno kad Mira Adanja
Polak pravi intervju kao, sa predsednikom masonske loţe za Srbiju. Pa je on uvede u neke odaje,
pa onda tamo pričaju kao komunisti 1918, ćućore, samo što ne koriste konspirativna imena, jer za
Miru zna svak. Kao što svak zna da ispod Mire sto Ďavola vire. Nije mi simpatična Mira, al’ je
dobar novinar, jeste. Malo navalentna i preenergična za moj ukus, no dobro. Bolje da se vratimo
na mene "šovinistu" jer će me i Mira deklarisati za takvog, ako ovo pročita. Ovde ako iznesete
stav šovinista ste. Nije doduše dopisnica iz Londona rekla da sam ţenski šovinista, ni da sam
rasista, ni fašista, ni neonacista, ni antisemita, ništa nije rekla osim da sam šovinista, al’ nije
umela da objasni u kojoj sferi i zbog čega. Nije se setila, valjda nije imala čega da se seti što bi
joj podrţalo "teoriju". A onda je rekla: "Ali iako si šovinista dobro pišeš a i čovek si ok, pa ti je
što se mene tiče oprošteno". Zahvalim ja učtivo što me prosvetlila.

Obzirom da se veoma lako licitira sa kategorijom "dobar čovek" prisetih se da nisam ja neka
moralna gromada baš, al’ valjda nisam loš čovek kad ona, dopisnica iz Londona, tako kaţe. A
onda kako sam realan čovek, sklon samokritici kao i hvalisanju kad to zavredim, kaţem ja da nije
tako teško ni biti ok čovek u okruţenju gde ti je od svih prijatelja najbolji prijatelj onaj, koji se
najviše koleba kad treba da te izda! Jeste smešno. Izdao te, al se drţ’o uzdrţano, najduţe se
kolebao! Kao kad kum opšti s kumom (kumovom ţenom) al s’ prezervativom, da zaštiti kumu jer
"poštuje" kuma. Da, da, bilo je takvih slučajeva, opskurno komičnih. A onda se setih jedne
epizode koja ide u prilog tvrdnji dopisnice da sam dobar čovek. ’Ajd’ da je i vama ispričam, ne
 ww
w.
ko
da bih se hvalio jer je to što sam uradio tako prirodno ma koliko bilo fatalistički negde, nego jer

ren
je ta epizoda jako zanimljiva.

Kad sam služio vojsku, bio sam nedisciplinovan vojnik, ne trpim autoritete, a vojska je bila tako
ustrojena da su se vrednovale najgore ljudske osobine, denunciranje, poltronisanje i slepo

i.n
slugeranjstvo. I onda potpuno je normalno bilo da sam neprilagoĎen. I kako sam imao konflikt sa
nekim vodnikom oni mene lepo pošalju na straţu, u Vrdnik negde, neka vukojebina podno
Fruške Gore. Sećam se da je imao poštu. Vrdnik taj. I prodavnicu. Sad čujem da ima banju

e
moţda je imao i tada nego ja nisam znao.

t
Odem ja na straţu, par dana se zadrţim, već odvratno. Lepa priroda, al’ odvratan tajming, 4 pa 2,
il’ 2 pa 4, sata. Da je makar 3, pa jednu kao za pokeraškim stolom i privikao bih se nekako. A i
dosadno na straţi, ne radite ništa a umorite se. Pri tom šta čuvate, od koga? Od zamišljenog
neprijatelja? Jer to je bila sredina 80-ih godina kad tadašnjoj Jugoslaviji nije pretila apsolutno
nikakva opasnost ni od koga. Znam ja da se u tadašnjoj drţavi radilo kao da će 100 godina biti
mir, a spremalo kao da će sutra biti rat, al’ opet, protiv zamišljenih protivnika su se borili pored
"moćne" JNA jedino još Brus Li i Čak Noris (to je onaj koji je brţi od sekunde za stoti njen deo i
onaj koji ne jede med već jede pčele) a ja nit sam glumac nit sam sklon borilačkim veštinama. A
onda se dosetim i pozovem mog ortaka Vasu, koji je završio medicinu i radio kao lekar u
stacionaru kasarne i kaţem mu:

"Vaso, druţe pomagaj, ja na straţu neću". Kaţe Vasa: "Šta da radim druţe, reci." "Zavij mi ruku,
slomio sam je kao".

"Kako da ti je zavijem", pita Vasa.

"Lako brate, jesi gledao partizanske filmove, ono... Bata ţivotinja, Jul Briner...? Uzmeš zavoj i
motaj, da to izgleda što uverljivije, kao za bitku na Neretvi." "Da motam na zdravo?" "Na zdravo
Vaso, na zdravo!"

Rečeno učinjeno. Umota meni Vasa ruku na zdravo. Onako, da deluje uverljivo baš.
Sklone mene sa straţe, ali avaj. Sumnjivo kapetanu i ostalim oficirima. Pa kako, pa što, pa ovo,
pa ono? Reše oni, jednoglasno, da me pošalju na VMA da snimim ruku. Ja njih da prevarim? Ja i
Vasa? E, pa neće moći. Sad ćemo da vidimo ko je "pametniji" mislili su verovatno. Pošalju i
jednog vodnika da me prati. Au šta sad? Vasa umro od straha, pre nego što sam otišao kaţem ja
Vasi: "Ništa se ti prijatelju ne sekiraj, nikada prijatelje ne ostavljam na cedilu, ništa se ti ne
brini." Odem tamo i pre nego li mi je taj Borozan, (sećam se čovekovog prezimena) video ruku,
ja kaţem vodniku da mi pridrţi vetrovku da odem do wc-a, a onda kad sam mu zamakao iz
vidokruga udarim nekoliko puta o ivicu nekih glomaznih, metalnih vrata. Udarim nadlaničnom
košću leve ruke sa spoljne strane. Boli, al’ pomislim kako bi bolelo Vasu da lep vojnički ţivot
zameni vojničkim zatvorom zbog toga što je meni hteo da pomogne, a onda, i kako bi bolelo
Vasu zbog mene, zbog tog što je postupio prijateljski, pa me pri toj pomisli zaboli manje svaki
naredni put kad udarim. A udario sam nekoliko puta. Nekoliko puta je više nego li par. Na
snimku naravno ispupčenje, ciknula kost, uvije mi Borozan ruku, ovaj put iz prave, longeta i sl.
Vraćam se u kasarnu, oficiri pognuli glave, sramota ih jer su "pogrešili", a Vasa ozarenog lica.
Blistaju mu zubi, ozarenog lica koje je karakteristično za ljude koji skinu golemu muku s vrata,
likuje, ne moţe da veruje i kaţe mi:
 ww
w.
ko
ren
"Brate moj, pa, kako si njih prevario?"

Lako, udario par puta i to je to, baš sam ih "prevario". "Au, ludi čoveče... hvala ti mnogo, spas’o
si me, poslali bi me na vojni sud da su nas provalili...".

i.n
"Znam Vaso, ne bih dozvolio da ispaštaš zbog mene, učinio si mi uslugu, bilo bi neljudski da
ispaštaš zbog mene."

e t
"Hvala ti prijatelju", kaţe mi Vasa.

Znao je Vasa, baš kao i ja, da bi zbog tog "nedela" ispaštao i posle u civilnom ţivotu, u
profesionalnoj karijeri, bilo je to neko vreme rigidnog komunizma, bez slobode, ili kontrolisane
slobode. Koje, kad malo bolje razmislim i nije bilo mnogo gore od ovog kad je sloboda potpuno
nekontrolisana pa radi ko šta hoće i koliko hoće. Prošlo je od tad mnogo godina, Vasa je bio, sve
do skora, zamenik ministra zdravlja jedne drţave u regionu, dobri Vasa, Vasa moj drug kog
nisam izneverio. A onda, mislim nešto, kol’ko bi ljudi postupilo kao ja tada. Fatalistički, al’ kako
pustiti niz vodu prijatelja koji vam je učinio uslugu? Pa nisam siguran da bi baš mnogo njih
postupilo kao ja tada. Al’ ja sam valjda patentiran da ne radim nešto zbog čega bih se stideo. I ok
je što je tako. Da sam tad bio bezkarakterni plašljivac stideo bih se celog ţivota, a sada, evo,
ispričah vam rado ovu epizodu, jer se sve završilo prilično dobro. A Vase se setim pred promenu
vremena ponekad.

Ova poznanica, dopisnica, me ne poznaje toliko dobro, al’ iz mog pisanja je stekla utisak da
nisam loš čovek. Dela govore o ljudima! A mislim da joj je osnovna odrednica za epitet "dobar"
bila način na koji se obračunavam sa anomalijama u društvu, jer neko ko ide uz vetar razdrljene
košulje ponosno i prezire antropološko smeće moţe biti gord, al’ ne i nuţno loš. A onda kad smo
već kod šovinizma, jer se ovde izgleda za šovinistu tretira svak ko govori istinu, i ono što ne ide u
prilog većinskom mišljenju, setih se Vedrane Rudan koja je skoro gostovala na TV B92. Ona je
hrvatska novinarka koja piše za "Nacional", pa da vidimo šta je to Verdana Ruden rekla u lice
kamere. Citiram:

"Sanader je neviĎen lopov, ali ne kao Đukanović baš. Kolege novinari su Sanaderu pušili punim
ustima", dodavši da ona neće pljuvat’ po krepalom psu. "Iva Sanadera je uništila njegova
pohlepa... Sanader je pijun nije akter, nije kreator... sirot je kao čovjek al’ je ipak turbo bogat,
materijalno". I ako ste pomislili da je Vedrana hrabra, jer pljuje po "krepalom psu" Sanaderu, a ne
sme po aktuelnim ona vas brzo demantuje nastavljajući: "Jadranka Kosor hrvatska premijerka je
intelektualno nevina gospoĎa, ona nije tu da misli i da bude pametna nego da ponavlja kao
papiga! 5 koka olako jebu čitav svjet, 5 % ljudi drţe svijet pod svojim šapama a ostali su robovi...
Svakog od bankrota djeli jedna plaća… imate tu notu bunta u sebi ali od toga će vas oslobodit,
Kesovija od 74 godine? Ante Josipović je pokrovitelj svakom izboru najljepše kobile u
Hrvatskoj... Neki Dţoni iz Vašingtona recimo, je Josipovića stavio na listu, nije ga izabrao
hrvatski narod... Berluskoni je silovatelj, miš, retardirani tajkun, kurviš. Šta je sa mišem i
fašistom Sarkozijem? Šta je sa retardiranim Bušom? Samo veliki narodi imaju pravo na velike
zločine, Njemci, Amerikanci..."

Sve to je rekla Vedrana Rudan, a onda nastavila:

 ww
w.
ko
ren
"Treba reć, mi nismo divljaci mi smo izmanipulirane budale. Grljenje ljubljenje i slinjenje po
direktivi Josipovića i Tadića, k’o kurva kad kaţe mušteriji da ga voli i on puši tu priču". Dodaje
Rudanova da joj je sin završio dva fakulteta i čini sve što moţe al’ on od svoga rada ne moţe
ţivjet. Završio je psihologiju u Austriji i informatiku u Americi. "Rohatinski je guverner hrvatske

i.n
narodne banke a kamata na kredite u Hrvatskoj je 6.8% i u Srbiji verovatno, a Slovenci
imaju 3% kamate na kredit. Rješenje je da tisuće ljudi nagrne na vrata banke, polome ih i
spustiće kamate! U svijetu se priznaje samo sila, sila mjenja nešto", reče Rudanova dodajući da i

e
dalje vjeruje u revoluciju, i dalje vjeruje u Matiju Gubca, od prije 500 godina. "Josipović ne

t
odlučuje ni o čemu, odlučuje Hilari, ako bi se javio neko pametan s programom Hilari bi mu
pregrizla vrat, Hilari je u stvari otjerala Sanadera na robiju... bolje jedan dan kao lav nego cijeli
ţivot kao ovca, krepati na barikadama bolje."

Hrabro Rudanova, hrabro! Da li je gospoĎa Rudan šovinista? Naravno da ne. Da li je hrabra

ţena? Naravno da da! Da li je hendikep srpskog novinarstva što nema niti jednu Vedranu Rudan,
a ima bezbroj polupismenuh budala koji Srbiju i ţivot u istoj predstavljaju kao bajku, trudeći se
da se što više dodvore etabliranim? Da! Od poltronisanja u Srbiji moţe dobro da se ţivi, jer, ti
poltroni nemaju savesti, a onda ih i ne grize ništa, eventualno seldţuk ili pas lutalica kad ih vidi
pa prepozna sličnost. I taj ker deluje po istom principu, umili se gazdi da bi mu ovaj bacio kosku.
Jedina razlika je što pas gloĎe a poltron sisa. Sisa i liţe, ok. Pa otkud toliki kukavičluk u Srba?
Da li je on ukorenjen u tradiciji i kulturi, iako nije deo tog naroda ako pogledamo kroz istoriju!

Na hrabre Srbe je Bora ĐorĎević mislio kad je pevao "Srbin je lud Srbin je proklet, jednom ga
ubiješ on hoće opet". Gde su se deli takvi Srbi? Gde su nestali?

Da li ih je evropeizacija totalno deflorisala! Da li im je navukla čipkane gaće, sokne, unihopke,

helanke i suknje? Ne kao kilt kod Škota, nego suknje i haljine. Na bretele. Gde su se deli
dinaridni Srbi? Srbi muškarci? ALFA MUŢJACI! Gde su iščezle hrabre Srpkinje? Ţene hajduci!
Nijedne poput Vedrane Rudan! Ama, ni jedne jedine! U medijima makar. Pitam ja dopisnicu iz
Londona, ako zna odgovor na to pitanje da mi kaţe. Pitam je da li su svi ti "šovinisti" i
"šovinistkinje" pobegli iz Srbije gde nije uputno govoriti istinu? Ona ni na to pitanje nema
odgovor. Ima jedna, neka Brankica Stanković koja se malo bavila raskrinkavanajem fudbalske
mafije, pa je još uvek čuva panduracija, iako radi na odvratnoj mi televiziji B92, mora se priznati
da je ona prilično hrabra ţena. Kvalitet je kvalitet, ma odakle dolazio, a biti hrabar je kvalitet.

Gledam "Raspakivanje" na RTS-u, Antonela Riha je napravila retrospektivu pojava sa

političke scene Srbije u kojoj oni pričaju o sebi, političkim programima i ciljevima. Kakve
biografije, au... I kakve metamorfoze i po ko zna koji put se nameće zaključak da je srpski
političar u stanju da duţe vremena izdrţi pod vodom nego li da ne slaţe!
A onda se smenjuju kadrovi. Vučić kaţe za Tomu da mu zamera što je previše blag. Da, da, blag
je Toma kao blag kečap. A onda idu kadrovi u kojima Blagi Toma poziva tad ţivog Miloševića
da se baci pod voz! Ali ko se u Srbiji još seća šta je ko rekao!? Nastavljaju se kadrovi. Tomislav
Blagi na inauguraciji Vuka Draškovića u ministra spoljnih poslova za skupštinskom govornicom
kaţe: "Ovakvo govno od čoveka ste vi izabrali za ministra!?" Dalje ide kadar u kom Tomislav
Blagi kaţe Gordani Čomić dok napušta sednicu, jer je izbačen sa iste: "Glupačo jedna, kozo
jedna!". Zatim Tomislav Blagi kaţe Dinkiću: "Jebaću ti mater ja posle u replici". A to mu kaţe
jer je MlaĎa, Mirosinkin mali, malo ribao Jorgovanku Tabaković. Ne Jagodinku Simonović.
 ww
w.
ko
Jagodinka je mesila testo, a njene dojke je mesio Cvetković! Ne premijer Mirko, nego Petar

ren
Cvetković kako se u filmu zvao Slavko Štimac. Jorgovanka nije mesila ništa. Nije mesila nego je
mrsila. Mrsila je nešto što je mislila da MlaĎa nema, a on se potrudio da je demantuje pa joj rekao
da je dţukela!

i.n
Došao je na red Nenad Čanak kog Antonela predstavlja kao antifašistu (AFŢ?) motorciklistu,
rokera i zvezdu rijaliti šoua. Neša mu doĎe ko Ekrem Jevrić. I Ekrem je zvezda rijalitija. Milka
Puzigaća (da, dobro ste pročitali, ţena se preziva upravo Puzigaća) puzeći odobrava Čankovo

e
ponašanje koje je neretko neprimereno. Kao kad "ozbiljna" psihološkinja Aleksandra Janković

t
pravi psihološke profile turbo folk pevaljki tako i na RTS-u u "Raspakivanju" to radi izvesni
Ţarko Trebješanin. To su ti estradni psiholozi, preteča tog estradnog psihološkog angaţmana je
Jovan Marić, to je onaj koji je zahvaljujući i tome bio srpski ambasador u Juţnoj Africi i onaj
koji, sad kad ga je ostavila ţena, kukumavči i plače, jer ga je prevarila pa joj je ostavi stan i još
neke nepokretnosti. Ide toliko daleko, il’ nisko, da govori da se (bivša mu već ţena) previše
uţivela u ţivot prostitutke na koju temu je radila doktorsku disertaciju. Pa onda idu kadrovi u
kojima Čanak kaţe da je Koštunica dr Vojislav klerofašista, a da je Ilić mr. Velimir dripac i da je
opasno lud! Rekao mu Velja da je "našmrčen" pa je Čanak citiram: "morao da ga otera u pizdu
materinu". Velimir kaţe da je nasledio od oca šest kuća, od majke takoĎe bogatstvo, al’ uzelo se
nešto i od 5-og oktobra valjda?! ’Ajde Veljo da se ne laţemo. ’Ajde Jano kolo da igramo. Ono što
je Velimir lepo rekao je obraćanje ovima iz vlade i iz ministarstava "mnogo kradete, da
kraduckate pa ’ajde de". Jedino u Srbiji se kraduckanje toleriše, kad kraduckaš na malo, kad
jajariš, skoro da i ne podleţeš zakonu. Tek kad kradeš na veliko, kad ufuraš u milke. U milione,
htedoh reći.

Uleće u kadar i Dragan Marković zvani Palma, jedan od retkih koji je govorio da nije baš
normalno (skoro kao da njemu svira Betoven kog je rekao da će da dovede u Jagodinu) da Srbija
drţavnu zajednicu zvanu SCG finansira sa 95, a CG sa 5%. I sve tako, reĎaju se slike. I onda,
prosto se čovek zapita, da li je ovo moguće? Kakve metamorfoze!? Prosto je smešno kad Vučić
sad kaţe da je Šešelj mali miš, i da ga se on uopšte ne boji! Nije bilo tako davno kad su na
Šešeljev mig bili spremni da ulete (bez prethodnog "podmazivanja" vodom) u Dunav, i on i
Toma. U decembru mesecu ako treba! Ko se u Srbiji toga još seća?! Srbi su laki na zaborav. Srbi
kojima ceo vek vladaju komunisti. Nema ovde više Saveza komunista, ali ima saveST komunista.
I svest komunista. Duboko ukorenjena.

Evo, nekakva Biljana Vilimon koja se predstavlja kao slikarka iako ne verujem da postoji Srbin,
van njene porodice makar, koji zna naziv ijedne njene slike, je tipičan recidiv takvog stanja
stvari. Nema drugog obrazloţenja koje bi objasnilo njene "zasluge" za dobijanjem nacionalne
penzije!? Pre nego li pojasnim njene komunističke korene, ta Vilimon, fingiranog prezimena kaţe
da je dobila unuku al’ da neće da je kupa i da joj menja pelene, nego mašta o tom da ona poraste
pa će s njom da skita i kupuje. Ma pusti te seljačke fore, te eufemizme za ljubav, pusti ti dete da
mašta a ti je kupaj i menjaj joj pelene k’o prava baka, a posle nek šeta ona sa kim ona hoće. A
komunistička svest i saveST komunista su se pokazali na delu u slučaju dodele nacionalne
penzije toj Vilimon. Toj Biljani je ujak Ratko Draţević. Sama se hvalila negde tim podatkom, pa
se u potpunosti uklopila u onu Ruzvelotovu definiciju da "Ljudi koji se hvale svojim precima su
jako slični krompiru, njihov najbolji deo je u zemlji". Inače taj Ratko Draţević je bio udbin
operativac, Titov agent zaduţen za "skidanje" ondašnjih promiskuitetnih ţena u sluţbU sluţbE.
Nekadašnji direktor "Avala filma" i muţ Olivere Katarine, majke ovovremenih srpskih
 ww
w.
ko
sponzoruša. Čovek kog je lično Josip Broz angaţovao da se umeša u vezu njegovog sina Ţarka sa

ren
izvesnom gospojom u koju se Ţarko beše zatelebao, a koja ne beše Joţici po volji. Zatim se
pojavljuje izvesna voditeljka na RTS-u Nataša Miljković koja kaţe da ne ume da kuva! Ima
muţa, ima i dete, al’ da kuva ne ume! Kaţe naučila je da sprema palačinke, juče ih prţila prvi
put!? Pa, Nato, brzo bih te ja naučio da kuvaš, makar me dopisnica iz Londona ovog puta s

i.n
pravom deklarisala kao šovinistu. Bolje šovinista nego farsa! I onda kad čovek vidi kako su jadni
muškarci, Srbi, prepustili inicijativu ţenama koje se ugledaju na "Seks i grad" nakaradni model,
pripadne mu muka od tog gadluka.

e t
A te žene da bi bile na mestu, uzorne i ok, treba rabiti. Da bi bile uzorne one treba da budu
uzorAne! K’o pošteni srpski seljak što ore njivu. Evidentno je da feminizirani, europizirani Srbi
ne mogu da ih opskrbljuju pa one usled nezadovoljEnosti mlate, umesto Srbendi, alatkom po
stolu! Onda treba primeniti onu posleratnu, opet karakterističnu za srpskog seljaka "Ili ori il’
predaj zadruzi", valjda će zadrugari znati kako sa njima. Kako sa pobesnelim, europiziranim, seks
i grad idealiziranim srpskim ţenama kojima je idol najbolja kolumnistkinja u istoriji svetskog
novinarstva Jelena Karleuša koja lepo kaţe da u komunikaciji koristi svih šest padeţa!!!??? Da je
valjano svršila (makar osnovnu školu) znala bi da ih ima 7! Ne partnera, već padeţa! Padeţi se
niţu. Grešite ako mislite da preterujem sa Karleušom i slčinim etabliranim folk sojkama. Vidite
da se niko i ne naruga polupismenoj Karleuši koja se usudila da piše, a ne zna koliko ima padeţa,
ej!? Tako da, nemam nameru da se skidam sa Karleuše dok mi se god ona ne bude skinula sa... tv
monitora. Svako malo je na nekoj od televizija, a na B92 je redovna k’o vremenska prognoza! Na
B92 se popela pa se ne skida od onog trenutka kad je javno dala svoj naklon gej populaciji!
Postala je jako bliska sa Čedomirom Jovanovićem, a ni Nataša Kandić joj nije strana, dok je
ostali iz LGB populacije vole toliko da se gabaRITNOJ Borki Pavićević još više otvorio apetit.
Dakle, kad srpski domaćini uzoru gospoJe k’o njivu, imaju one da procvetaju pa i da nauče da
kuvaju. Da kuvaju s ljubavlju.

Lepo kaţe latinska poslovica "Penis bonus pax in domus". Koga zanima nek traţi prevod.

Ali je stoprocentno tačno! Videćete ako prevod primenite u praksi. A ova Miljković kaţe da je
juče napravila palačinke, prvi put! ’Alo bre, pa na šta to liči?! Kad uzore srpski seljak ima da
mesi k’o luda. Ima da trese k’o besna kobila. Besna kobila je planina koja se nalazi u jugoistočnoj
Srbiji (tu negde kod Vranje gde nema laganje) na 1.922nm, da se razumemo. Da umesi i pitu i
’lebac! I ’leba preko pogače ako treba! Ima da mesi za celo selo i za sve pare! Ima da mesi ko
Jagodinka Simonović!

Samo se treba vratiti starim, dobrim, proverenim vrednostima. Kad je ţena bila stub porodice, al’
ne kao što je to sada, kad se klima k’o pijana. Jer nema vremena od farmi, parova, dvora i
dvorskih i drugih budala. Nego stub, temeljan, a Srbin kad je bio domaćin, cenjen i poštovan, u
porodici pogotovo. Samo treba umeti. Treba hteti i umeti.

Naravno da se volja i znanje podrazumevaju.

Saša Dr. Đurović