27.10.2020.

Јохан Себастијан Бах — Википедија, слободна енциклопедија

Милхаузен

Од 1707. до 1708, радио је као оргуљаш у Милхаузену. Ту је написао своју прву кантату, увод у
монументалну литургију, којом показује дубину своје инспирације и вештине. За живота је
написао више од 300 кантата, довољних за пет година литургијског циклуса. Многе кантате из
овог периода су изгубљене.

Седамнаестог октобра 1707. оженио се, у Дорнхајму поред Арнштата, својом рођаком Маријом
Барбаром[8], која је била сопран певачица. Заједно су имали седморо деце, од којих је четворо
преживело детињство, међу њима Вилхелм Фридман и Карл Филип Емануел.

Бах ради много на компоновању. Организује хор и оркестар, а његова кантата број 71,
компонована поводом инаугурације градског већа, доживљава велики успех. Власти у
Милхаузену су биле толико задовољне Баховим радом да су уз велике трошкове реновирале
оргуље у цркви Светог Блазијуса, а Бах је био надзорник ових радова. Касније је и дириговао
извођењем својих дела у овој цркви.

Међутим, конзервативни лутеранци у Милхаузену су били противници пијетизма, док

су пуританци потпуно одбацивали уметности. Због тога Бах прихвата сигурнији посао у
Вајмару.

Вајмар

У периоду 1708—1717, Бах је био оргуљаш и прва виолина у

дворској капели војводе Вајмара, а старао се и за војводин
инструментални и хорски ансамбл. У овом периоду је створио
највећи број својих дела за оргуље, међу њима и
најпознатију токату и фугу у де-молу (BWV 565), кантате,
и композиције за чембало инспирисане италијанским и
француским узорима. Поседовао је техничку компетенцију и
самопоуздање да ствара амбициозна дела, синтетизујући европске
музичке узоре. Од Италијана, инспирисали су
га Вивалди, Корели и Торели, од који је усвојио писање драмских
увертира, ритмичке мотиве и хармоније. Учио се тако што је писао
транскрипције дела за чембало и оргуље. Италијански утицај је
видљив по употреби технике соло-тути (solo-tutti), у којој се соло
Јохан Себастијан Бах инструменти смењују у деоницама са музиком целог оркестра.
(1715) Пример примене ове технике се може чути у енглеској свити број 3
за чембало из 1714.

Кнез Леополд од Анхалт-Кетена, брат вајмарског војводе, био је веома импресиониран Баховом
музиком коју је написао за свадбу његове сестре Елеоноре-Вилхелмине. Предложио је Баху да
прихвати положај капелмајстора на његовом двору у Кетену, што је био највиши ранг који
је музичар могао достићи. Бах је већ одбио једну понуду из Дрездена, јер му је војвода
удвостручио плату, али је овај пут оберучке прихватио понуду. Када је чуо за ово, војвода га је
послао у затвор на месец дана (6. новембар — 2. децембар 1717).

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Јохан_Себастијан_Бах 1/1