Име и презиме: Филип Јовановић

Школа: ОШ ,,Душан Јерковић - Уча"

Шимановци – Карловчић

Разред: VIII - 4

Датум: 08.01.2019.

Ментор: Душко Кљајевић

Наставна тема: Србија, Црна Гора и Срби у

Аустроугарској и Османском царству од
Берлинског конгреса до Првог светског рата

Наставна јединица: Балкански ратови

Тип часа: Час обраде новог градива

Образовни стандарди:

ИС 1.1.7 Именује најважније појаве из

националне историје

ИС 1.1.10 Уме да наведе узорке и последице

најважнијих појава из прошлости

ИС 1.2.1 Препознаје на основу

карактеристичних историјских извора
(текстуалних, сликовних, материјалних) о
којој историјској појави , догађају и личности
је реч

ИС 2.1.1. Уме да повеже личност и историјски

феномен са одговарајућом временском
одредницом и историјским периодом

ИС 2.1.5 Зна и разуме узроке и последице

важних историјских феномена у националној
историји

ИС 2.2.1 Уме да закључи о којем догађају,

феномену и личности је реч на основу
садржаја карактеристичних писаних
историјских извора

ИС 3.1.3 Зна специфичне детаље из

националне и опште историје

ИС 3.1.6 Уме да закључи зашто је дошло до

одређених историјских догађаја и које су
последице важних историјских дешавања

Циљеви часа:

Образовни: Упознавање ученика са

историјом Балканских ратова, њиховим
значајем и последицама, приказивањем и
објашњавањем самога тока рата, као и
догађаја који су му непосредно претходили.

Васпитни: Развити ученицима свест о

догађима који су допринели развоју, јачању
и остварењу националних идеја. Указати им
на важност сопствене историје, културе и
традиције.

Функционални: Научити ученике да разликују

битно од небитног, да повезују и да користе
знања из других наука и примењују их на
историју.

Исход часа: Ученици су упознати са

историјом Балканских ратова, њиховим
током и последицама. Знају хронологију
самих ратова и све најбитније догађаје и
личности из овог периода. Знају да
препознају, разумеју и повежу догађаје и
процесе.

Облик рада:

Фронтални рад

Индивидуални рад

Методе рада:
Монолошка

Дијалкошка

Тест метода

Метода дискриминације

Активност наставника: Употреба рачунара и

презентације. Објашњење слика које се
налазе на презентацији, као и тумачење
непознатих појмова. Постављање и
одговарање на питања.

Наставна средства:

Текстуална (уџбеник)

Техничка (рачунар)

Литература за ученике:

Предраг Симић, Ивана Петровић, Историја за

осми разред основне школе, Логос, Београд,
2018.

Литература за наставника:

Предраг Симић, Ивана Петровић, Историја за

осми разред основне школе, Логос, Београд,
2018.

Димитрије Ђорђевић, Историја модерне

Србије 1800-1918, Завод за уџбенике,
Београд, 2017.

Радош Љушић, Историја српске државности

II, Српска академија наука и уметности, Нови
Сад, 2001.

Чедомир Попов, Грађанска Европа 1770-

1914, Друштвена и политичка историја
Европе 1871-1914, Завод за уџбенике,
Београд, 2010.
Артикулација часа:

Уводни део (5-7 минута)

На самом почетку часа ћу се представити

ученицима и на почетку уводног дела
представити наставну јединицу коју ћемо
обрадити. Направићу кратак преглед борбе
Срба за ослобођење и независност.
Поставићу следећа питања:

Када и на ком дипломатском скупу је Србија

остварила независност?

Очекивани одговор: 1878. на Берлинском

конгресу.

Ко је био владар Србије у тренутку избијања

Балканских ратова?

Очекивани одговор: краљ Петар I

Карађорђевић.

Које две велике силе су се бориле за утицај

на Балкану крајем 19. и почетком 20. века?

Очекивани одговор: Аустро-Угарска и Русија.

Затим ћу ученицима објаснити шта

представљају Балкански ратови и који је
њихов значај.

Главни део часа (25-30)

На почетку главног дела ћу изложити стање

на Балкану непосредно пре Балканских
ратова. На презентацији ће бити приказана
политичка карта Балкана из периода пре
самих ратова.

Поставићу питање: Која држава је

контролисала највећи део Балканског
полуострва?

Очекивани одговор: Османско царство.

Објаснићу да је за почетак Балканских ратова
најважнији предуслов био стварање савеза
између балканских народа против Османског
царства. Предочићу да је битан предуслов за
стварање овог савеза били криза у
Османском царству почетком 20. века.
Представићу стварање Балканског савеза као
скуп међусобних уговора између Србије,
Црне Горе, Грчке и Бугарске чија је основа
био споразум између Србије и Бугарске
којим је договорена будућа подела
Македоније.

Поставићу питање: Који догађај је пореметио

Српско-Бугарске односе у 19. веку?

Очекивани одговор: Српско-Бугарски рат

1885.

Указаћу на значај међународних односа у

којима је Аустроугарска неблагонаклано
гледала на савез, насупрот Русије која је иако
благонаклона сматрала да не треба
изазивати Аустроугарску.

Поставићу питање: Која два догађаја су

пореметила односе Србије и Аустроугарске у
20. веку?

Очекивани одговор: Аустроугарска анексија

Босне и Херцеговине и Трговински рат.

Централни део излагања посветићу излагању

самих ратова. Објаснићу ученицама да су
основни разлози Првог балканског рата били
тежња за ослобођењем балканских народа
од турске власти и подела балканских делова
Османскога царства између земаља
савезница. Указаћу да је за победу савезника
битан предуслов била заједничка
координација савезника и војна надмоћ.
Посебно ћу нагласити војне операције Србије
као и најзначајније битке код Куманова и код
Битоља. На презентацији ће бити приказана
слика јуриша српских војника. Осврнућу се и
на акције савезника у борби против
Османског царства, са посебним освртом на
Црну Гору. Набројаћу најзначајније
команданте војске Краљевине Србије. На
презентацији ће бити приказане слике ових
људи. Приказаћу крај рата и најбитније
одредбе Лондонског мира којим је завршен
Први балкански рат.

Поставићу питање: Око које територије су се

спорили савезници?

Очекивани одговор: око територије

Македоније.

Приказ Другог балканског рата почећу

објашњењем узрока супротности
првенствено између Србије и Бугарске које
ће довести до сукоба. На презентацији ћу
приказати слику Балкана после Првог
балканског рата на којој ћу приказати спорне
територије приликом поделе. Објаснићу да је
за почетка Другог балканског рата крива
Бугарска, која је одбила посредовање руског
цара Николаја II и без објаве рата напала
српску војску на Брегалници. Осврнућу се на
акције других земаља и истаћи значај српске
победе на Брегалници. На презентацији ћу
приказати слику из Брегалничке битке.
Излагање о самом рату завршићу одредбама
мира у Букурешту и набрајањем територија
које су после њега припале Србији. На
презентацији ћу приказати територију Србије
после Балканских ратова.

Излагање ћу завршити објашњењем о

значају Балканских ратова за Србију и
Балкан.

Завршни део часа (5 минута)

По завршетку излагања питаћу ученике да ли
имају неких нејасноћа које би требало да
појасним.

У циљу понављања градива поставићу

следећа питања:

Које земље су чиниле Балкански савез?

Очекивани одговор: Србија, Црна Гора,

Бугарска и Грчка.

Које су биле најзначајније битке српске

војске у Балканским ратовима?

Очекивани одговор: Битке код Куманова,

Битоља и на Брегалници.

Које је територија Србија добила после

Другог балканског рата?

Очекивани одговор: Вардарски део

Македоније, Стару Србију и Санџак.

Домаћи задатак:

Набројати најзначајније војсковође српске

војске.

Изглед презентације: