Универзитет у Приштини Студијски програм:

Архитектура
Факултет техничких наука Семестар по реду: V
Косовска Митровица

ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ У СРБИЈИ

Тема: Цркве Сиринићке жупе

Наставник: др. Небојша Гаџић Студент: Катарина Михајловић 15/17

Фебруар 2020.
Апстракт:

Овај рад ће се бавити истраживањем цркви Сиринићке жупе, какве су биле некад, а какве
су сада. Познато је да Сиринићка жупа захвата вијугаву речну долину Лепенца, на северним
обронцима Шарпланине. То је једна од најстаријих средњовековних жупа, у којој је,
захваљујући природним условима, било нарочито развијено сточарство. У селима Сиринићке
жупе било је 17 црквених споменика, који су данас у целини или делимично сачувани.

Које су цркве на тим просторима? Од којих су материјала направљене? Шта је значајно

за те цркве и шта се све у њима налази од културе и знаменитих споменика? То су нека од
питања која ће обухватати овај рад.

Кључне речи: истраживање, Сиринићка жупа, цркве, споменици, култура, природни услови.

Abstract:

This written work will address the research of the church Sirinica parishes, what they used to be
and what they are now. It is known that Sirinicka parish it covers the winding river valley of Lepenc,
on the northern slopes of Shar Mountain. It’s one of the oldest medielval parishes, in which it’s due to
natural conditions, any particularly developed livestock. There were 17 church monuments in the
villages of Sirinic parishes, which are today in whole or in part preserved.

What churches are on these? What material are they made of? What is significant about these
churches and what is in them about culture and famous monuments? These are some of the issues that
this paper will cover.

Key words: research, Sirinicka parish, churches, monuments, culture, natural conditions.

1
 САДРЖАЈ

1.1. УВОД........................................................................................................................................................3
2.1. Цркве у Сиринићкој жупи.........................................................................................................................4
2.2. Црква Светог Теодора Тирона у Доњој Битињи................................................................................4
2.3. Црква Света Петке у Беревцу...............................................................................................................8
2.4. Црква Светог Ђорђа у Горњој Битињи.............................................................................................10
2.5. Црква Светог Николе у Готовуши.....................................................................................................13
2.6. Црква Светог Николе у Штрпцу........................................................................................................17
3.1. ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................................................20
4.1. ПРИЛОЗИ...................................................................................................................................................21
5.1. ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................................................22

2
 1.1. УВОД

Сиринићка жупа је једна од жупа у околини Призрена, уз Средачку жупу, Гору, Опоље и
Призренски Подгор. Налази се у котлини горњег тока реке Лепенац североисточно од Шар -
ланине у АП Косово и Метохија, Република Србија. Јужно је територија Северне Македоније.

Сиринићка жупа се већим делом поклапа са границама Општине Штрпце. Општина

Штрпце је формирана 10.08.1988. године и обухвата површину од 247,36 км². Жупа се налази у
североисточном делу Шар – планине и у облику је широког неправилног многоугла. Обухвата
цео слив реке Лепенца.

На јужној страни жупа се претеже преко шарског гребена са врховима Љуботе (2.489 м),
Ливадице (2.494 м), Језерска Чука (2.604 м) и Бистра (2.651 м). Западна граница се од превоја
Бостре спушта на превој Превалац који Сиринићку жупу раздваја од Средачке Жупе.
Северозападна страна Сиринића се од Ошљака (2.207 м) протеже преко Коџа Балкана (2.035 м)
и планине Жара (1.694 м) која га одваја од Призренског Подгоја. Северну границу жупе чине
делови Језерске планине, Студеница и Куркулица, одакле се граница на североустоку спушта
преко Грабера према Бродској клисури на источној косовској страни.

Путни правац Сиринићке жупе повезују са Призреном и Урошевцем, док саобраћајнице

углавном прате реку Лепенац.

Слика 1. - Област Сиринићке жупе на карти Косова и Метохије

3
 2.1. Цркве у Сиринићкој жупи

Цркве у Сиринићкој жупи , као заштићена непокретна културна добра имају статус
споменика културе од изузетног значаја. Овим називом су обухваћени следећи цркве –
споменици културе:

 Црква Светог Теодора Тирона у Доњој Битињи, Доња Битниња

 Црква Свете Петке у Беревцу, Беревце
 Црква Светог Ђорђа у Горњој Битињи, Горњаа Битиња
 Црква Светог Николе у Готовуши, Готовуша
 Црква Светог Николе у Штрпцу, Штрпце

2.2. Црква Светог Теодора Тирона у Доњој Битињи

Црква је саграђена у другој половини 16 – ог века. То је једнобродна подужна грађевина

мањих димензија са изнутра полукружном, а споља једном апсидом 1 на истоку. Ниво пода
поплочаног каменом знатно је нижи од околног терена. Грађевина је зидана каменом и сигом 2, а
једини украс на скромној фасади су двоструко усечене плитке нише изнад западног улаза и
изнад прозора на јужној фасади. Кровни покривач је промењен у новије време, када су камене
плоче замењене фалцованим црепом. Црква је до седамдесетих година 20 – ог века била
покривена ћерамидом3.

Око комплекса гробља и храма је висока зидана ограда са великом дрвеном капијом на
улазу у гробље на северу и мањом металном капијом на западу. Конак и звоник су новији.
Очувано је старо огњиште у келију4.

1
-спој, свод, полукружни завршетак античке базилике, врста нише.
2
Природни декоративни камен.
3
Кровни цреп који је покривао старинске куће.
4
Установе са малом капелом и околним обрадивним земљиштем – економијом.

4
 Живопис је настао непосредно по завршетку зидања и очуван је на западном и источном
зиду, док се на бочним зидовима задржао у независним фрагментима, а са сводова је потпуно
нестао. На западном зиду сачуване су свене Светог Саве, Светог Симеона и Светог Константина
и Јелене у зони стојећих фигура око врата, и Успење Богородице у другој зони. У олтарском
делу, сачуване су сцене у ђаконикону 5 и проскомидију6 – Свети Стефан и Свети Роман,
Поклоњење Агнецу и Богородица Шира од небеса у олтарској апсиди, делови Благовести у
другој зони и фрагменти Вазнесења у трећој зони источног зида.

У цркви је на оплати иконостаса већи број различитих икона, међу којима су најбројније
репродукције, а од икона на дрвету издвајају се Свети Илија, темпера на дрвету, 60 х 91,5 х 3 цм,
са ктиторским натписом из 1637. године, Смоленска Богородица, Свети Сава Првоосвећени,
Свети Сава Српски и Свети Никола, Чудо светог Аханђела Михаила и Распеће.

Слика 2. - Св. Теодор Тирион, Доња Битниња

5
У православној цркви: кратка молитва коју чита или пева ђакон, удубљене у зиду или засебна просторија на
десној страни светог престола.
6
Представља први део Свете Литургије.

5
 Слика 3. - Фреска Св. Саве и Св. Слика 4. - Јужни део цркве Св. Теодора Тирона у Доњој Битињи
Симеона, јужна страна западног зида
наоса

СТАЊЕ СПОМЕНИКА 2001.

Уместо некадашњег кровног покривача од камених плоча, на цркви је сада постављен

фалцовани цреп. Влага у унутрашњости цркве, у доњим зонама зидова, последица је укопаности
цркве и непостојања тротоара и дренаже. На живопису није рађена конзервација, и тренутно се
налази у изузетно лошем стању и прети му реална опасност од даљег пропадања. Капиларна
влага је присутна у зидовима што је довело до потпуног пропадања доњег дела прве зоне
живописа и декоративног сокла испод ње. Изнад доње линије очуваног живописа протеже се
узан појас пулверизираног7 бојеног слоја, који је најизразитији на западном зиду, северно од
врата, где је капиларна влага потпуно ослабила везиво фреско – малтера, тако да је изузетно
трошан и круни се са бојеним слојем. У фреско – малтеру има плеве 8. Малтер на своду не носи
бојени слој и вероватно није фреско – малтер. На целој површини очуваног живописа има
потклобучења. На западном зиду, у другој зони, у средишњем делу композиције Успења
Богородице, изнад Богородичине фигуре, јака пулверзација бојеног слоја изазвана је продором
атмосферске влаге. Изнад овог оштећења, у самом врху западног зида, налази се пукотина око
које је фреско – малтер потклобучен па прети опасности да отпадне са зидног носача. Места са
којих је фреско – малтер раније отпао грубо су пломбирана новим малтером, сада већ
прекривеним слојем чађи. Ових пломби највише има у олатарској ниши на фресци Богородице
Шире од небеса. У ниши проскомидије се целом дужином протеже се вертикална пукотина
7
Претворити у прах, смрвити.
8
Омотач житног зрневља (који при вршидби отпада).

6
настала услед слегања тла и пуцања зиданог носача. Целом површином очуваног живописа
присутно је јако исољавање. Бојени слој прекривен је изузетно тамним слојем чађи. Најбоље
очувани део живописа налази се у другој зони на исочном зиду.

Конструкција иконостаса је изграђена од ливеног дрвета, а иконе су поређане без

иконографског реда и највећим делом су репродукције каширане на дрво или урамљене и
стављене под стакло.

Слика 5. - Скица цркве Св. Теодора Тирона у Доњој Битињи

2.3. Црква Света Петке у Беревцу

7
 Беревци су највеће село Сиринићке жупе и први пут се помињу у три записа на српском
јеванђељу из 13 – ог века, које се чува у париској Националној библиотеци. У селу су још од 16
– века постојале две цркве. Црква Светог Димитрија није сачувана, а место на коме је постојала
зове се Црквица. Црква Свете Петке незнатно је удаљена од првих кућа. С временом је изнад ње
формирано сеоско гробље. Изгледа да је у овом селу још у 14 – ом веку постојала истоимена
црква, јер се наводи да је у њој 1353 писан Октоих9.

Мања једнобродна црква правоугаоне основе са апсидом, дограђеном припратом 10

великих димензија. Црква је зидана каменом, кров је двосливан и покривен фалцованим црепом,
док је над апсидом сачуван аутентични покривач од шкриљца.

Брод је пресведен полуобличасто, сачвани су стари подни покривач од камених плоча и

камена солеја. Ојачања су изведена видљивим дрвеним гредама. Улаз у цркву омогућен је кроз
дограђену припрату са двоја врата на јуном зиду. Тако је западни портал цркве остао заклоњен.
На њему је сачувано једно аутентично крило са гвозденом алком и бравним механизмом.
Припрата је пресведена полуобличасто, под грубо бетониран, нераван. На њеном јужном зиду
је, уз двоја врата, и један квадратни прозор ојачан дрвеним талпама.

На југозападној страни изграђен је звоник осмоугаоне основе, који је покривен

пирамидалним лименим кровом. Зидови звоника, грађени од камена споља су малтерисани и
кречени у бело.

На спољној страни западног зида наоса су фигуре два света ратника, а изнад њих натпис
у коме је, поред осталог, име сликара из села Галичника код Дебра. У наосу изнад портала је
натпис са именима ктитора и 1858. годином. Површине зидова прекривене су зидним сликама у
хоризонталним низовима. У првој зони су стојеће фигуре, али су шесторици светитеља на
северном зиду сачувана само попрсја. Изнад њих су медаљони са допојасним ликовима
светитеља, а изнад ових сцене Великих празника. Површина северне стране свода је веома
оштећена и потамнела, виде се трагови фигура два светитеља. У апсиди је Богородица Знамења

9
У православној цркви: осмоглсник, богослужена књига у којој су молитве за вечерњу, јутарњу и литургију за сваки
седмични дан раздељене на осам гласова.
10
Западни улазни део православне цркве.

8
са ликом Христа у медаљону на грудима, испод ње су Свети Јован Златоусти и Свети Василије,
а у северној ниши Вазнесење Христово.

У доњој зони наоса, изнад прве зоне фреска, сачувана је геометријска декорација од
разнобојних сликаних спиралним тракама. Реч је о квалитетном сликарству, посебно умешно и
са пажњом обрађеним светитељским ликовима, које карактерише продуховљен израз и
индивидуализација.

Иконостас је сликан темпером на дрвету. У соклу су елипсасти медаљони са цвећем у

вазама. Изнад њих су престоне иконе Светог Арханђела Михаила (на северним дверима),
Богородице са Христом, Благовести на Царским дверима, Исуса Христа, темпера на дасци, и
Светог Саве архиепископа српског. Изнад престоних икона је Деизисни чин. Иконостас се
завршава сегментом дрвеном таблом, на којој су два змаја и цветни мотиви, а изнад њих
уобичајено Рапеће.

СТАЊЕ СПОМЕНИКА 2001.

Црква је у рђавом стању. На више места регистроване су велике дубоке пукотине које су
неправилно развијене по површинама свода и пружају се на вертикалне зидове. Можда су
последица дорадње ''сале'', померања тла или неквалитетне градње. Кров цркве је недовољног
нагиба, а цреп потамнео. Доња зона зидова је влажна због сливања воде са крова.

Зидно сликарство је током времена на неким местима уништено, највероватније због

нестабилног малтерног слоја, који се одвајао од основне зидне масе. Каснније су те површине
малтерисане, али сликарство није обнављано. Многе композиције су угрозиле пукотине у зиду.
На сачуваним деловима сликарства боја је испрана или је потамнела од чађи.

Дрвени носилац на иконостасу је на већини икона попуцао, а на ивицама пукотина су

отпали, или су нестабилни, делови бојеног слоја. Иконе су прекривене потамнелим лаковима и
чађи.

9
 Слика 6. - Скица цркве Св. Петке и звоника у Беревцу

2.4. Црква Светог Ђорђа у Горњој Битињи

Црква Светог Ђорђа у Горњој Битињи у великој мери је обновљена 1920. године када је
промењен и изглед источног дела који потиче из 26 – ог века. Садашње стање и изглед црквене
грађевине не омогућавају прецизнији закључак о томе колико је сачувано од првобитне цркве,
али је на основу фресака сачуваних у олтарском делу прилично сигурно да је источни део
оригиналан. Вероватно садашњи наос прати ширину првобитне цркве, али је можда виши.

Од првобитног живописа сачуване су само сцене Поклапање Агнецу и Богородица Шира

од небеса у олтарској ширини. У ујжном углу фреске у апсиди јеопширан ктиторски натпис
''рабе Јелене''.

10
 У поду цркве су сачуване две камене плоче кружног облика. Плоча од белог мермера у
којем је средишту орнамент у облику “soleil tournant” са осам двостраних кругова са уписаним
троугловима око чега и двоструким обимним оквиром полупречника 63 цм, заливена је у
цементу кошуљицу пода испред иконостаса, на месту амвона11. Друга плоча, уливена у под
припрате, текође мермерна, има компликованији геометријски украс у облику два троугла
постављена у облику ''Давидове звезде'' са круговима на сециштима и у центру шестоугла, те
копљима у крацима. ''Давидова звезда'' окружена је троугловима постављеним по кружној
линији спољног оквира. На плочи је са једне стране оштећеног спољног обода и натпис о
Стојану (коме) проклија у калу... Обе плоче датују се у 14 – ом веку и мисли се да потичу из
радионице призренских Светих Арханђела, одакле су вероватно донете у време грађења цркве
Светог Ђорђа.

Још један камени спомен је везан за цркву Светог Ђорђа, а налази се око пет стотина
метара југозападно од цркве, у њиви са друге стране потока. У октобру 2001. године, камена
плоча је из земље вирила око 50 цм и била потпуно обрасла растињем на запарложеној њиви 12.
Вероватно је и ово секундарно
употребљен споменик, донесен из
Светих Арханђела. Централни мотив
разлисталог крста у кругу, са Христом
монограмом и натписом ''НИКА'',
касније је употребљен за својеврсну
тапију13 тако што је у њему 1592. године
урезан опширан запис о завештању њиве,
воденице, ливаде и шуме цркве Светог
Ђорђа, са клетвом на онога ко се усуди Слика 7. - Црква Св. Ђорђа у Горњој Битињи
да то отме.

11
Уздигнути подијум у православним храмовима на солеји.
12
То су њиве лошије класе 5-6-7. Оне које имају много слатине, које су подводне.
13
Оверен документ о власничком праву на некретнине.

11
 Слика 8. - Црква Св. Ђорђа са звоником и Горњој Битињи

Слика 9. - Звоник у Горњој Битињи

СТАЊЕ СОМЕНИКА 2001.

Храм је покривен каналицом, док је над олатарском апсидом стари кров од камених
плоча преко сводне конструкције. Лимени олуци, испод бетонских поткровних венаца, са
бетонским тротоарима и соклом указују на новију обнову.

На источном зиду у олатару је мања пукотина према северном, а већа према јужном зиду.
Наос и олтарски простор некада су били живописни. Црква је окречена боле и постоји

12
могућност да су прекречени и мањи фрагменти живописа. Тренутно је од живописа остала
откривена само олтарска ниша са фреском Богородице Шире од небеса у другој зони и
црквеним оцима у првој. Очувани живопис је у изузетно лошем стању. Вертикална пукотина
фреско – малтера простире се целом висином друге зоне. На лику Христа и изнад њега, на
Богородичином врату и левом рамену, уочава се велики проценат потклобучења као и отпадање
фрагмента фреско – малтера. Капиларна влага је присутна у доњој зони до висине око 10 цм
испод линије разграничења две зоне. Исољавање је наглашено целом површином доње и у
доњем делу горње зоне. Бојени слој је прекривен тамним наносом чађи.

2.5. Црква Светог Николе у Готовуши

Црква се налази на сеоском гробљу, изнад села. Изграђена је у другој половини 16 – века
и до данас је сачувана у изворном облику. Има правоугаону основу са споља тространом, а
изнутра полукружном апсидом на источној страни. Грађена је грубо тесаним квадратима сиге и
ломљеним каменом, са малтерним спојницама. Фасадне површине су окољене и добро се види
техника градње. Изглед источног зида није типичан за цркве сиринићког краја. У темену је
двочлана полукружна ниша са малим узаним прозорским отвором, а десно и лево од ње још по
једна ниша, нешто мања, индентичних контура. Портал на западном зиду, завршен плитким
сегментом, надвишен узаним сегментима фронтоном и полукружном нишом, заклоњен је пошто
је са те стране храма у новије време дозидана мања припрата. Плићи кров покривен је
медитеран црепом. Ширина дозидане припрате и висине њеног крова изједначени су са оним на
цркви. Ниво пода цркве нижи је у односу на околни терен за око 50 цм. Брод има полуобличаст
свод са додатком три дрвене греде (осликане декоративним орнаментима) као ојачањем. У
олтарском делу, три нише, средња апсидална и две бочне у функцији проскомидије и
ђаконикона, спојене су каменом плочом, која приликом обрада служи као часна трпеза.
Некадашњи покривач пода од камених плоча замењен је опеком.

У цркви је делимично сачуван првобитни фреско – слој, за који се на основу стилских

карактеристика претпоставља да је настао до 1580. године. На западном зиду су, у првој зони,
попрсја три светитеља: Светиг Пантелејмона, Светог Кузмана и Светог Дамјана. Изнад врата је
делимично читак ктиторски запис на коме је крај текста са годином настанка фреско –

13
сликарства уништен. Изнад њега је, у другој зони, велика композиција Успења Богородице.
Десна страна фреске је прекречена. Пошто су и површине подужних зидова покривене новим
кречом, остале су видљиве фреске на површинама свода. Ту су, на споју са вертикалама
подужних зидова, низови попрсја
пророка и композиције из Великих
празника, а на површинама темена свода
дате су представе три Христова лика –
Пантократора, Емануела и Старца дана
као и Вазнесење Христово. У конху
апсиде је Богородица Знамења, испод ње
је Поклоњење Агнецу.

Делимично сачуване фреске на

зидовима храма сведоче о групи сликара
који су, радећи по сеоским црквама, за
оно време и услове, показали солидно
знање и вештину.

Постојећи иконостас, који је

изведен од једнострано обрађених дасака,
нема никакву вредност. У цркви постоји
мали фонд целивајућих икона.
Најбројније су оне са представом
Богородице са Христом, сликане
темпером на дасци.

Слика 10. - Црква Св. Николе у Готовуши 1951. године

14
 Слика 11. - Западна страна цркве Св. Николе у Готовуши

Слика 12. - Јужна страна цркве Св. Николе у Готовуши Слика 13. - Северна страна, улаз у цркву Св. Николе у
Готовуши

15
 Слика 14. - Скице цркве Св. Николе у Готовуши Слика 15. - Унутрашњост цркве Св. Николе у
готовуши са иконама

СТАЊЕ СПОМЕНИКА 2001.

Веома су изражене пукотине по зидовима, нарочито у горњим деловима зидова и свода.
Посебно је спорна пукотина која се протеже подужно по темену свода и спушта на испочни зид.

Фреске су у сразмерно добром стању, али их је потребно детаљно испитати.

16
2.6. Црква Светог Николе у Штрпцу

Црква се налази у самом насељу. Па сада уништеном запису који се налазио над
западним порталом, црква је подигнута 1576./1577. године, заслугом групе ктитора. На цркви се,
уз основни архитектонски корпус, јасно препознају још градитељске фазе: изградња спољашње
припрате и масивног звоника уз њено западно прочеље14.

Црква Цветог Николе је једнобродна грађевина правоугаоне основе са апсидом на

источној страни. Грађена је сигом и речним каменом у кречном малтеру. Кров апсиде је од
камених плоча. Свод је полуобличаст, а кров двосливан, сада покривен медитеран црепом. У
олтарском простору је у средини ниша олтара, а са стране ниша ђаконикона и проскомидија.
Под, који је првобитно био
од камених плоча, а касније
керамичких, сада је
пресвучен кошуљицом од
тераца. Кров дограђене
спољне припрате је нижи од
цркве, а материјал и
техника градње су
идентични. Вертикале
зидова испод стрехе
завршавају се
профилисаним квадерима
Слика 16. - Црква Св. Николе у Штрпцу
сиге.

Зидно сликарство настало је у две фазе. Првобитни слој из 16 – ог века сачуван је при
дну северног зида у олтарском простору. У апсидалној конхи 15, услед деловања чађи, површина

14
Предња ''главна'' фасада на грађевини, на којој се налазе улазна врата и која је у прошлости богатије декорисана
од осталих делова објекта.
15
У градитељству, свод у облику шкољке, полукупола. У проширеном значењу апсида.

17
је потпуно потамнела. На тријумфалном луку је, испред апсиде, сликарство из 16 – ог века:
стојеће фигуре Свете Великомученице Варваре са књигом у левој руци и Свете Петке са
бројаницама и крстом у рукама.

Иконостас има четири зоне и сокл. Иконе су сликане темпером на дасци. У првој зони су
четири престоне иконе: Свети Архађео Михаило, Богородица са Христом, Исус Христ и Свети
Јован. У другој зони је Деизисни чин, а у трећој ликови појединих светиња и композиције из
Христовог живота. На врху је Крст са Распећем и две мање иконе светитеља са крунама на
главама. На царским дверима су уобичајене Благовести и четири јеванђеља са атрибутима.

Звоник је зидан каменом у цементном малтеру и покривен медитеран црепом. На њему је

спомен – плоча са ктиторским записом и 1962. као годином издања.

Непосредно пред рат кров храма је препокривен медитеран црепом, заштићени су зидови
бетонским тротоарима и замењене све олучне вертикале и хоризонтале новим од поцинкованог
лима.

Слика 17. - Улаз у цркву Св. Николе у Штрпцу

18
 СТАЊЕ СПОМЕНИКА 2001.

С' обзиром на све до сада изведене радове, грађевинско стање цркве Светог Николе је
добро. Може се запазити да су током протеклог времена зидне композиције премазане лаком,
потамнеле од чађи, поједине партије су уништене. Иконостас је угрожен црвоточином 16, а на
иконама постоје пукотине на носачу и бојеном слоју.

Слика 18. - Слика цркве Св. Николе у Штрпцу Слика 19. - Улаз у двориште цркве Св. Николе у Штрпцу

16
Рупа коју је направио црв.

19
 3.1. ЗАКЉУЧАК

Оно што је карактеристично за све наведене цркве Сиринићке жупе, а то су: Св. Теодора
Тирана у Доњој Битињи, Св. Петке у Беревцу, Св. Ђорђа у Горњој Битињи, Св. Николе у
Готовуши и Св. Николе у Штрпцу, је углавном мала правоугаона основа са апсидом и
прирпратом. Ако погледамо место ових цркви, њихов комплекс је постављен на самом гробљу
тог места, осим цркве Св. Николе у Штрпцу, која је саграђена у центру насеља. Свака од ових
цркви има по једну апсиду, која се налази на јужној страни цркве. Што се материјала тиче, цркве
су од камена, као и кров пре реконструкције, док је сада на свакој фалцовани цреп. Такође
кровови су двосливни, кровови звоника су од исто од фалцованог црепа, опсим на цркви Св.
Петке у Беревцу који је од лима. У већини случајева цркве су добро сачуване, једино
унутршњост и живописи су изгледели, тако да немају ту чистоћу и разумевања о ком детаљу се
ради. Као што се може приметити, ове цркве једна на другу личе, једино што их разликује је
место на коме се налазе. Српски народ је тамо који чува верске обреде и православне храмове
вековима, чува се традиција. Народ воли да се окупи око цркве за одређене празнике око тог
православног објекта, све више се крсте деца и одржавају се венчања. Горе је махом српско
становништво, има и албанских и муслиманских народа, које се излечило добром наших цркви,
има оних који поштују нашу веру и православље.

20
 4.1. ПРИЛОЗИ

1. Слике – 2, 4, 8, 9, 11, 13, 15, 16, 17, 19 сликане фото апаратом

2. Слике – 5, 6, 14, 18 скициране ручно на формату а4
3. Слике – 1, 3, 7, 10, 12 преузете са интернета

21
 5.1. ЛИТЕРАТУРА

1. П. Пајкић, Цркве у Сиринићкој жупи, Стране Косова и Метохије 4-5, Приштина 1968. -
1971., 351 – 366.
2. П. Пајкић, Б. Тодић, Цркве Сиринићке жупе, Приштина 1995, 14-19.
3. Д. Станчић, Извештај о топографском истраживању цркава на територији општине
Штрпце (Сиринићка жупа) Баштина 1, Приштина 1991; 245 – 25

22