UDK 811.163.41’367:004.738.

5
811.163.41’37:004.738.5

Jelena Redli

INOVACIJE U JEZIKU MLADIH NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

Ovo istraživanje biće usmereno na sintaksičko-semantičke karakteristike jezičkih inovacija u govornoj i pisanoj
komunikaciji mladih na društvenim mrežama kao što su prelazak povratnih glagola u tranzitivne i devijacije u
rekciji (šaliti nekoga, sprdati nekoga) i upotrebi prefiksa iz-, za- (izneverovati, zaneverovati), udvajanje predloga
(za po kući, za u busu, za posle škole) i distribucija predloga bez (kinte bez). Analiza primera uzetih sa društvenih
mreža Facebook, Twitter, Instagram, sa raznih internetskih foruma koji okuplјaju mlade i iz privatnih prepiski
tinejdžera uzrasta 13–15 godina potvrđuje da su ove pojave rezultat određenih kognitivnih procesa, analogije,
semantičkog naglašavanja, potrebe za ekonomisanjem u jeziku pa i uticaja jezika i pojedinačnih, manje ili više
uticajnih, korisnika društvenih mreža.

Klјučne reči: srpski jezik, sintaksa i semantika, pragmatika, govor mladih, jezičke inovacije.

1. UVOD

Nove digitalne komunikacione tehnologije u velikoj meri utiču na lјudski jezik donoseći promene
u pravopis, leksiku i gramatiku. Kompjuterski posredovana komunikacija (eng. Computer-mediated
communication – CMC) ili netspik (eng. netspeak)1 odlikuje se gramatičkim inovacijama zbog toga što 173
se gramatika u CMC-u, kao nov fenomen, još uvek nije formalizovala u pravila, već pokazuje obrasce
koji se razlikuju zavisno od tehnoloških i situacionih konteksta (Herring 2012: 2338).
Internet je elektronski, globalni i interaktivni medij, a svaka od ovih osobina ima posledice po
jezik koji se na njemu koristi ponajviše zbog elektronskog karaktera kanala (Crystal 2004: 24). Prilikom
pisanja poruka, teži se uštedi na vremenu i prostoru te se jezik prilagođava takvim potrebama i polako
izlazi iz okvira standardnog jezika. Zato je netspik drugačiji od jezika kojim se služimo u klasičnoj pi-
sanoj i usmenoj komunikaciji. On teži jednostavnosti i brzini, ne poštuje gramatička pravila i ortograf-
ske norme te, kao svojevrsni surogat komunikacije licem u lice, egzistira na granici između govornog
i pisanog jezika (Bugarski 2005: 23–24). Ove osobine netspika uticale su na pojavu danas sve češćih
i tvrđih stavova o negativnom uticaju interneta na jezik, koji za posledicu ima siromašenje jezika, ne-
poštovanje ili nepoznavanje jezičkih pravila i kršenje standarda. S druge strane, ima i onih koji njegov
uticaj ne smatraju nužno negativnim, već u njemu vide potencijal za uvođenje inovacija i novih načina
izražavanja.
Imajući u vidu navedene osobine netspika i njegov uticaj na jezik, cilj ovog rada će biti ispitivanje
jezičkih inovacija mlađih govornika srpskog jezika u komunikaciji na društvenim mrežama Facebook,
Twitter, Instagram, i raznim internetskim forumima. Analiza korpusa će biti usmerena na izvođenje za-
ključaka o razlozima nastajanja identifikovanih jezičkih promena.

1
Dejvid Kristal koristi termin netspeak, koji se odnosi na CMC kao jedinstveni jezik (Crystal 2004: 92).
 Jelena Redli

1.1. Društvene mreže i jezik mladih

Društvene mreže imaju izuzetno veliku ulogu u razvoju netspika. One predstavljaju vrstu inter-
netskog servisa preko kojeg se njihovi korisnici povezuju radi međusobne komunikacije. Njihova ek-
spanzija danas sve više uzima maha, a među najpopularnijima su Facebook, Instagram i Twitter, koji se
ističe po tome što objavu poruke korisnika ograničava na najviše 140 znakova. Prema podacima statista.
com (Slika 1) iz januara 2018. godine, društvena mreža s najviše aktivnih korisnika je Facebook s čak
preko dve milijarde korisnika dok prva sledeća stranica na njihovoj listi ima skoro pola korisnika manje
(Statista). Pored toga, istraživanje Pew Research centra tokom marta i aprila 2018. (Slika 2) pokazuje
da otprilike pola (51%) tinejdžera uzrasta od 13 do 17 godina koristi Facebook, što je primetno manje
od onih koji koriste YouTube, Instagram ili Snapchat. Situacija u Srbiji se u ovome ne razlikuje mno-
go. Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku (RZS), koje je rađeno za 2017. godinu po metodama
Eurostata, pokazuje da čak 90,6% mladih od 16 do 24 godine koristi računare radi pristupa društvenim
mrežama (Slika 3).

174

Slika 1: Najposećenije društvene mreže (Statista 2018)

Slika 2: Procenti tinejdžera koji koriste različite društvene mreže (Pew Research)
 INOVACIJE U JEZIKU MLADIH NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

175

Slika 3: Procenti mladih od 16 do 24 godine koji koriste društvene mreže (RZS)

Navedeni podaci pružaju sliku o moći i uticaju društvenih mreža na ponašanje i komunikaciju
mladih, posebno tinejdžera, kojima onlajn komunikacija sve više postaje dominantno sredstvo opštenja.
Oni mnogo vremena provode dopisujući se sa svojim vršnjacima te je neminovno da iznalaze načine
kako da svoj jezik prilagode potrebi za što kraćim porukama kao i potrebi da se razlikuju od odraslih.
„Digitalnim domorocima“ i „milenijumskim učenicima“ Terlou (Thurlow 2006) naziva današnje ado-
lescente koji su stalno na mreži, smatraju da savršeno poznaju internet i preferiraju komunikacione ka-
nale poboljšane tehnologijom. S druge strane, u medijima i komentarima „čuvara jezika” mrežna praksa
mladih se kritikuje kao manjkava, štetna po akademsko učenje, i povezuje se s opadanjem standarda
pismenosti.
Nova era upotrebe jezika nastupila je usled proboja novog medijuma u govornu i pisanu komuni-
kaciju zbog čega Kristal smatra da razvoj društvene funkcije interneta igra odlučujuću ulogu u jezičkoj
revoluciji (Crystal 2004: viii). Nove vrednosti koje proizilaze iz dominantne uloge interneta kao glo-
balnog prostora reflektuju se u jeziku koji mladi koriste na društvenim mrežama i sličnim servisima.
Jezičke inovacije ulaze u strukturu jezika najčešće na ortografskom i leksičkom nivou, dok su grama-
tičke varijacije ređe i uglavnom su ograničene na određenu situaciju ili grupu korisnika (Crystal 2004:
91). Tako se kao poseban stilski hibrid stvara pisani jezik koji ima osobine neformalnog govora jer mladi
koriste jezička sredstva na ležerniji način te, kako primećuje Bugarski, „jezički standard lako klizi u
 Jelena Redli

substandard, pa i žargon“ (Bugarski 2005: 24). Ovaj internetski žargon je, takođe, vezan i za potrebu za
sopstvenim identitetom jer je, primećuje Bugarski (Isto: 67), kod mladih izraženo kako osećanje pripad-
nosti kolektivu, tako i svest o sopstvenoj ličnosti. U tom je smislu mladalački jezik obeležje identiteta,
koji oni izgrađuju kroz sopstveni način izražavanja, manje-više neprihvatljiv odraslima.
Neispravnu upotrebu srpskog jezika na društvenim mrežama uzrokuje već objašnjena priroda
mrežne komunikacije i hibridizacija srpskog jezika pod uticajem engleskog. Prćić (2005: 78) ističe da
ovaj jezički hibrid nastaje pod uticajem norme engleskog jezika i nedovoljnog poznavanja maternjeg
jezika. Štaviše, on ne samo da stvara leksičke i pragmatičke hibride, već, kako ćemo pokazati u ovom
radu, preslikava i njegovu strukturu.
Dakle, ovaj rad se prvenstveno bavi opisivanjem ovih obrazaca pa je, sledstveno tome, njegov
fokus na strukturnim karakteristikama poruka i komentara koje tinejdžeri pišu na društvenim mrežama.

1.2. Korpus i metodologija

Analizirani korpus činе četrdeset četiri primera ekscerpiranih s različitih profila u vidu statusa,
komentara na statuse i fotografije i privatnih prepiski vlasnika profila i njihovih prijatelja, odnosno pra-
tilaca na društvenim mrežama Facebook, Twitter i Instagram, dok je nešto manji deo primera sakupljen
s raznih internetskih foruma koji okupljaju mlade. Primeri su odabrani na osnovu višemesečnog praće-
nja prepiske i statusa na društvenim mrežama i komentara na forumima pri čemu su izdvоjеni oni koji
sadrže istraživane pojave.
Obrada korpusa ne obuhvata već uočene devijacijе u mrežnoj komunikaciji mladih koje se tiču
ortografije i transkripcije engleskih reči, jukstapozicija, hibridinih spojeva s engleskim prefiksoidom
cyber- i prefiksom e-, već je usmerena na uočavanje semantički specifičnih tvorbenih inovacija i sintak-
sičko-semantičkih karakteristika jezičkih inovacija, koje su dosad manje proučavane verovatno zato što
su sintaksičke odlike, budući da predstavljaju unutrašnje aspekte jezika, apstraktnije pa samim tim i teže
176 za analizu. Razlozi upotrebe uočenih jezičkih pojava utvrđeni su sintaksičko-semantičkom analizom,
ali smo, takođe, tinejdžerima čije smo iskaze uvrstili u analizu i koje pritom lično poznajemo postavili
pitanje zašto koriste određene oblike da bismo ukazali i na moguće vanjezičke razloge njihove upotrebe.
Treba napomenuti da korpus ove vrste ne može biti u velikoj meri iscrpan niti ga je moguće pro-
veriti u svako doba zbog toga što prvenstveno nije trajno dostupan. Dešava se da profili korisnika bivaju
deaktivirani pri čemu nestaje sav sadržaj koji se na njima nalazio. Zatim, korisnici ponekad obrišu poje-
dinačne statuse, fotografije ili komentare te im se ne može ponovo pristupiti.
Imena i prezimena autora komentara iz ovog korpusa izbačena su jer od njih nije tražena dozvola
da se njihovi komentari koriste u bilo koju svrhu. Primeri se navode autentično, bez ikakvih ispravki,
onako kako su ih napisali korisnici.

2. ANALIZA KORPUSA

Najviše pažnje u proučavanju komunikacije na internetu dosad je posvećivano leksičkom nivou

jer je on najpodložniji promenama. Kako navode autori Normativne gramatike srpskog jezika, tvorba
reči ima značajno mesto u proučavanju leksike, ali i gramatike (Пипер – Клајн 2013: 219). Na planu
gramatike se izdvaja, za nas značajna, prefiksacija glagola, koja za posledicu ima stvaranje svršenih
glagola sa specifičnim značenjima, dosad neregistrovanih u rečnicima srpskog jezika.
Sintaksička komponenta gramatike uključuje sistem pravila o ustrojstvu rečenice i njenih delova
(Isto: 257). Analiza korpusa pokazuje da jezik ima mnogo mogućnosti da varira sintaksičke strukture
posebno u načinu formiranja strukture rečenice. Sintaksičke varijacije se manifestuju kao: izostavljanje
glagola, promena glagolskog roda izostavljanjem morfeme se, kršenje pravila o distribuciji predloga i
udvajanje predloga.
 INOVACIJE U JEZIKU MLADIH NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

2.1. Prefiksacija glagola

2.1.1. Prefiks iz-

Prefiks iz- je veoma produktivno sredstvo perfektivizacije glagola (Клajн 2002: 254). Njegovo
osnovno značenje jednako je značenju predloga iz, a to je prostorno značenje udaljavanja objekta loka-
lizacije iz unutrašnjosti lokalizatora (Антонић 2005: 153). Pored osnovnog značenja, Klajn (2002: 255)
navodi da glagoli s prefiksom iz- ostvaruju još neka značenja značajna za našu analizu: 1) postizanje
nekog cilja dugim i upornim vršenjem radnje, 2) što potpunije izvršenje radnje, i 3) stepen ili meru izvr-
šenja radnje. Glagoli s prefiksom iz- kao rezultativni perfektivizatori u velikom broju su kolokvijalnog
karaktera i ne mogu se naći u rečnicima (Dickey 2012: 91).

(1) Pa zato sto je izdominirala profesorku!!!!

(2) Izotkidala je 
(3) Položila sam! Dala mi je osmicu!
Stvarno!? Ja sam IZNEVEROVALA!
(4) Izneverovala sam kad sam videla sta me pitas
(5) Pa dobro koja devojka je ljubila vrata i ovom ocajnom wc-u? Izneverovala sam
(6) IZNEVEROVALA SAM, CESTITAM BAHMANE!!!!!
(7) Drugari, veliko hvala na sve te pozive na evente ali ako bih vas baš sve ispoštovala, postala bih
alkoholicarka majke mi  Msm stvarno, imajte obzira 
U ovakvim primerima upotrebe, funkcija prefiksa iz- je, pre svega, intenzifikacija značenja. Svrha
ovog prefiksa je semantičko pojačavanje. Odgovor tinejdžera na pitanje zašto koriste ove glagole bio je
da imaju potrebu da skrate rečenicu i da „jače kažem ono što hoću“. Reč je, zapravo, o tome da ovi pre-
fiksi glagolima dodaju nijansu kvantifikativnog značenja što nije u suprotnosti sa njihovim prototipskim
prostornim značenjem. Naime, motivacija za upotrebu glagola s prefiksom iz- zasniva se na konceptu
metaforičkog udalјavanja jačine (intenziteta) kao polaznog kapaciteta od svog izvorišta da bi se upravna
radnja mogla realizovati. 177
Glagoli izdominirati, izotkidati, ispoštovati označavaju da je radnja njima iskazana izvršena u
potpunosti, detalјno. Prefiksacija glagola izneverovati motivisana je i nedostatkom semantički ekviva-
lentnog perfektivnog para glagola ne verovati jer postoji potreba da se iskaže ispunjenost radnje, njena
rezultativnost.2 Izbor prefiksa iz- je u tom slučaju motivisan potrebom da se iskaže značenje intenziteta
i to onog koji nosi i informaciju o repetitivnosti radnje.

2.1.2. Prefiks za-

Glagolu ne verovati mladi dodaju i prefiks za- čije je prototipsko značenje prostorno značenje
cilјa. Ovakva prefiksacija je motivisana potrebom preslikavanja cilјnog značenja na značenje dospe-
3

vanja u neko novo stanje u određenom trenutku što bi odgovaralo faktivnom značenju ‘izazivanja neke
osobine u živom ili neživom objektu’, koje beleži Klajn (2002: 252). U tom bi smislu glagol zanevero-
vati ovde značio ‘u tom trenutku sam postao nepoverljiv / nisam mogao da verujem’.

(8) Umesto da ucim za sutrasnji ispit, sedim i citam tvoju ispovest, i zaneverovao sam na licu me-
sta
(9) Zaneverovao sam kad sam morao i ovo da poslužim, ae jedna i za mene isti nas problem muči
(10) Cuo sam za tu reklamu I zaneverovao

2
Perfektivni glagol ne poverovati ima drugačije značenje i ne iskazuje sve semantičke komponente glagola izneverovati (up.
značenja glagola poverovati koja navodi СЕР: pokloniti noverenje nekome, nečemu; osloniti se, pouzdati se u nekoga, nešto).
3
Za razliku od klasičnog pristupa opisu značenja predloga i njima odgovarajućih prefiksa, koji ne pretpostavlja njihovu
sistemsku povezanost, kognitivna lingvistika predlozima i prefiksima pristupa kao višeznačnim jedinicima sa značenjima
međusobno sistemski povezanim u semantičke mreže preko prototipa čija je realizacija uvek neko prostorno značenje (Piper
2001; Belaj 2008; Matovac 2013).
 Jelena Redli

Dakle, pojava ovih novih glagola posledica je potrebe mladih da se izražavaju energično, ubedlјivo
i da iskažu svoje misli što preciznije. Pritom su za tumačenje važna i njihova objašnjenja zašto koriste te
glagole, koja ukazuju na stalnu potrebu jezika za ekonomičnošću: „Ovo mi je kraće. Mrzi me da kažem
‘nisam mogla da verujem’.“

3. IZOSTAVLJANJE GLAGOLA

Kada odstupa od standardne sintakse, sintaksa netspika se opisuje kao telegrafska i fragmento-
vana. U neformalnom govoru, rečenice se elidiraju, a iskazi se skraćuju izostavljanjem glagola. Glagoli
su u takvim strukturama implicirani, a stepen njihove predvidljivosti toliko je visok da je iz rečeničnog
konteksta sasvim jasno koji je glagol izostavljen. Prisustvo pravog objekta, superlativa najviše i sim-
bola u obliku srca omogućavaju sigurnu impliciranost glagola voleti, odnosno mogućnost njegovog
izostavlјanja.
Ova konvencija je karakteristična za kompjuterski posredovanu komunikaciju, koja se odlikuje
kratkim, neformalnim porukama s ciljem postizanja jezičke ekonomije. Razlog za eliziju je smanjenje
količine kucanja i slanje poruka uz što manje napora. Pored toga, korisnici vrše fragmentaciju rečenica
tako što razbijaju duže iskaze u nekoliko poruka zato što kucaju kao da govore licem u lice, a bilo šta što
ubrzava pisanje biće prihvaćeno (Herring 2012: 5).

(11) Moja sestra najlepsa

Moju sestru najvise
(12) Moja rodjena najlepsa na svetu
Moju rodjenu najvise
(13) Rodjak moj najlepsi
Mog rodju najvisee
178 (14) Najvise bkv.
Tebe najvise na svetu
(15) Najvise na svetu
Moju malu sestru najvise
(16) Seka lepa
Seku najvise

3.1. Tranzitivizacija

Arsenijević (2007: 381) definiše tranzitivnost kao semantičko-sintaksičku osobinu glagola koja
omogućava da se jedinstvena semantička predstava razloži na radnju tipa ‘činiti da ...’ i najmanje dva
argumenta, agens i pacijens. Uz tranzitivan glagol, objekat je ugrađen u njegovu semantiku. Nasuprot
tome, intranzitivnost se vezuje za glagole koji ne vezuju pasivnog učesnika te se na sintaksičkom planu
uz njih ne može ostvariti objekat.
Ispitujući tendenciju srpskog jezika ka pojačanoj mogućnosti tranzitivizacije u vidu udvajanja
značenja, I. Grickat (1973: 299) ističe da u žargonskoj upotrebi medijalnih glagola kao neprelaznih (npr.
pomeriti ’sići s uma’) dolazi do izostavljanja morfeme se. Budući da je ona po svojoj prirodi medijalna,
oseća se redundantnost njene upotrebe uz medijalne glagole. Tranzitivizaciju glagola ovog tipa beleži
i naš korpus na primerima upotrebe glagola sprdati se i šaliti se. Oni se u standardnom srpskom jeziku
realizuju kao neprelazni, odnosno nepravi povratni glagoli i imaju sledeća značenja: sprdati se ‘zbijati
šalu, šegu (s nekim, nečim), podsmevati se, rugati se (nekome, nečemu)’; šaliti se ‘govoriti dosetke,
vesele reči, praviti šale’ (СЕР).
 INOVACIJE U JEZIKU MLADIH NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

Pustila me devojka da sprdam frizere

(17)
Mladeneeee Aaaa koliko ću samo da te sprdam, ahahah
(18)
Svi dislike, sprdam brata djoleta
(19)
Vidis da ga je sprdao
(20)
(21)
„Matori, zaboravio si da skineš poklopac sa objektiva“
Gledam u objektiv, ali poklopca nema, očigledno je da sam ga skinuo.
„Sprdam te matori, slikaj me, žurim“
(22) Sprdam mejl 15min sve lepo, kulturno i kako treba ... i zove me ... s druge strane interneta da
pita jesam li to ja. Svete, svete...
(23) Sinoc sprdam Simija kako su u lajvu svi dobili njegov broj i on skrinsotuje nase poruke i stavi
na insta stoji i ne preskraba moj broj.
(24) Ma šalim te. Znaš da sam takav.
(25) Čitam juče neki članak kao koje patike muškarac mora da ima u cipelarniku. naravno neko
jako pametan je napisao bele, crne, duboke i šarene.. nisam oplakao.. više sam bio u fazonu to
care prosvetlio si me. AF1 je definitivno nešto što svaki ljubitelj patika treba da ima.. ovo je
patika koja je izašla u dve varijante, jedna sa belim i jedna sa plavim đonom.. ne znam zašto..
ali svakako mi je drago što sam uspeo da nabavim baš ove Nike Air Force 1 „Smokey Blue“
Negde piše Wood Patch Pack po čičak bedžu na jeziku.. ali kako god.. patika za „kada želim da
izgledam kulturno“, što bi rekli blogeri Must Have ove sezone. Šalim te 
(26) Čitaj i dalje, drago mi je što uživaš. :) Pored tvitera i wordpress-a da ti imaš još i moj fejs veru-
jem da bi i njega silovala. :D Šalim te, uvek je zadovoljstvo čuti te. :)
(27) ma šalim te....... ali brate onoliko da gineš, hheheh, šalim te ponovo 
(28) Hahahaha...Ma šalim te malo ;)
S obzirom na to da je po svom poreklu morfema se nenaglašen oblik povratne zamenice sebe te
da u nekim slučajevima dolazi na mesto objekta u bespredloškom akuzativu, ona se najčešće povezuje
s pravim objektom (Ивић 1961/1962: 141; Пипер – Клајн 2013: 98).4 Motivacija za upotrebu ova dva
179
povratna glagola mogla bi biti uslovljena upravo ovim osećajem. Drugi razlog za tranzitivizaciju ovih
glagola u komunikaciji mladih mogla bi biti analogija s glagolima zafrkavati, zavitlavati, zezati, koji
mogu biti i prelazni i povratni. Strukturna analogija ovde je direktno vezana za semantičku analogiju
kao posledicu sinonimičnosti ovih glagola:
Pustila me devojka da sprdam frizere = Pustila me devojka da zezam frizere.
Ma šalim te malo = Zezam te malo.
S druge strane, promena roda ovih glagola može biti i rezultat kalkiranja engleske strukture I’m
kidding you, koja odudara od standardnog srpskog obrasca. Zapravo, već pomenuta sinonimija utiče na
nastajanje kalka. Glagol to kid u engleskom je tranzitivan te se u jeziku mladih jedna struktura iz engle-
skog jezika preslikava na semantički istu iz srpskog jezika.

3.2. Distribucija predloga bez

Genitivom s predlogom bez izražava se odsustvo nekog integralnog dela ili okolnosti u scenariji-
ma lišenosti (Антонић 2005: 161; Silić – Pranjković 2005: 215). Primeri koje registruje naš korpus po-
kazuju upotrebu dva značenjska tipa: negiranje posesivnog odnosa i odsustvo nekog pratećeg elementa
radnje. Distribuciona odlika svih predloga u srpskom jeziku jeste da su oni uvek u pretpoziciji u odnosu
na leksemu uz koje stoje. Međutim, u komunikaciji mladih dešava se postpozicioniranje predloga bez
što nikada nije bila karakteristika srpskog jezika.

4
Na primerima koordiniranih konstrukcija, Miličević (2016: 182) pokazuje razliku između se i nenaglašenog oblika zamenice
sebe: a. Marta meneACC/ meACC, kao i KostuACC, brani svim snagama; b. Marta sebeACC, kao i KostuACC, brani svim
snagama; c. Marta se, kao i *Kostu ACC, brani svim snagama. Da morfema se nije uvek supstituent objekta u akuzativu niti
se distribuira jednako s naglašenim oblikom zamenice, te da je njena realizacija uslovljena nerealizacijom pravog objekta,
odnosno bespredloškog akuzativa utvrđuju i Moskovljević (1997) i Samardžić (2006).
 Jelena Redli

(29) Mi smo mozga bez, budi i ti mozga bez / Brains? No, you be brains no too
(30) MOZGA BEZ BLOG
(31) dakle nećete. Znate, u ovakvu montažu može da poveruje samo neko „mozga bez“, a da je pode-
li neko „srama bez“.
(32) Da to sam ja.. Fotošopa bez... šminke bez.. 
(33) Radimo, profesionalno slikanje po plažama. Fotošopa bez.
(34) Zamisli sta izjavi blama bez????
(35) Ja bi blama bez sutnuo Beniteza odmah veceras.
(36) A: Neka akcija veceras?
B: Kinte bez.
(37) Kinte bez bio je ili live ili dzopjed tako da... al uzecu i live samo se bojim da se ne nalozim pa da
na ispite odem bez tri cuke, jedino s testerom u glavi...
(38) VIP
Volim
Ispiti
Prebijene kinte bez
(39) Danas ha ... Gramatike bez, al’ bas tako
Razlog ovoj nestandardnoj pojavi može se tražiti u velikom uticaju koji engleski jezik vrši na
srpski tako što se engleske strukture preslikavaju na srpske. Nestandardne genitivne konstrukcije s po-
stpozicioniranim predlogom bez mogle bi biti kalkovi engleskih prideva sa kofunkcionalnim sufiksima
-less i -free, kojima se označava da je neko/nešto bez nekoga/nečega ili da ga ne poseduje (Górska 2001:
191).5
Ovakvo strukturno prevođenje, odnosno promena strukture srpskog pod uticajem engleskog jezi-
ka, posledica je hibridizacije jezika. Štaviše, kako u engleskom jeziku pridevi ne dobijaju sufiks kojim
bi se označio suprotan odnos,6 to ni mladi ne stvaraju konstrukcije tipa *blamom sa, kintom sa, mozgom
sa. Taj uticaj je na mladalački jezik danas veoma jak jer mladi preko društvenih mreža i uopšte interneta
180
sve više dolaze u kontakt s britanskim i američkim uticajima, te je sasvim prirodno da u njihovoj komu-
nikaciji nastanu elementi kojih u maternjem jeziku nema, ali su u jeziku davaocu veoma produktivni.
Da bismo prikazali produktivnost engleskih prideva sa sufiksom -less, izvršili smo pretragu na Guglu i
dobili sledeće rezultate učestalosti engleskih ekvivalenata srpskih novostvorenih konstrukcija:

pridev sa sufiksom -less broj rezultata

filterless oko 384.000
grammarless oko 21.400
moneyless oko 537.000
shameless oko 8.470.000
photoshopless
Google oko 25.500
Instagram 333 objave
Tabela 1: Produktivnost engleskih prideva sa sufiksom -less prema Guglu i Instagramu

5
Unutar svog kognitivnog domena, pridevi sa sufiksom -less aktiviraju pozadinski koncept da je isti entitet nešto nekada
imao, npr. a legless soldier konotira ‘vojnik nema nogu, ali ju je nekada imao’, dok suffix -free konotira da nedostajući
entitet nikada nije bio prisutan, npr. acid-free paper upućuje na generalno tipičan način pravljenja papira bez kiseline (Górska
2001: 192). U srpskom jeziku, prefiks bez- znači odsustvo pojma u genitivu, a ne- upućuje na odsustvo uz potpuno odricanje
postojanja datog pojma (Станојчић 2000: 157). Međutim, kad je reč o predloškim konstrukcijama, srpski jezik nema
odgovarajućih sinonimnih predloga te se u oba značenja upotrebljava predlog bez.
6
Ni u engleskom jeziku pridevi sa sufiksima -less i -ful nisu uvek parovi. Naime, sufiks -ful je još u 15. veku prestao da znači
‘full’ (srp. pun) pa je prestala da postoji i semantička korelacija između prideva sa -less i prideva sa -ful iako se osećanje za
njihovu opoziciju održalo do danas (Górska 2001: 193, nap. 11).
 INOVACIJE U JEZIKU MLADIH NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

3.3. Udvajanje predloga

Pojava udvajanja predloga nije novina, ali je u govoru mladih primetna upotreba kombinacija s
predlogom za na prvom mestu. Budući da formalno dva predloga ne mogu biti u predloškoj funkciji
(Стевовић 1974–1975: 234), u takvim spojevima, predlog za čuva funkciju predloga specifikujući na-
mensko značenje, a drugi predlog s padežom vrši funkciju prostornog ili vremenskog adverbijala: za
kod kuće, za posle klope, za pred ispit, za u grad, za u kolima.

(40) Trening za kod kuće – definicija? Složio sam program za kod kuće, pa pogledajte..
(41) Radim vezbe na spravi koja mislim da se zove steper, ili nordijska nekakva ;), imas li neki savet
kao za biciklu ili traku za trcanje, ima štelovanje od 1-8. Inace u teretani radim i one tvoje vezbice
za kod kuce ...
(42) a ima li sta slatko za posle klope?
(43) JAO UBOLA SAM REMZIJA NA FOKSU DOBAR PROGRAM ZA PRED ISPIT HE HE
:))))))))))
(44) I radio amaterske rucne stanice su jacine SW. Imas i mobilne za u kolima koje idu od 23W pa cak
do 75W.
Semantička motivisanost za prostorno i vremensko značenje ovakvih predloških rešenja potiče
od potrebe prostorno-vremenskih značenja za dodatnom specifikacijom u vidu upućivanja na raniji ili
kasniji događaj (Hagège 2010: 59 prema Matovac 2013: 20, nap. 32). Konceptualizacija akuzativnim
predlogom za združenim s genitivnim kod i posle, akuzativnim pred i u, i lokativnim u, zasniva se na
posmatranju s gledišta namene čija je realizacija usmerena na određenu prostornu ili vremensku tačku.

4. ZAKLJUČAK

181
Cilj ovog rada bio je da se prikažu jezičke inovacije u neformalnoj komunikaciji mladih na inter-
netu, posebno na društvenim mrežama, te da se utvrde razlozi njihovog nastajanja.
Analiza korpusa obuhvatila je leksički i gramatički nivo, a zaklјučci koji iz nje proizilaze potvr-
đuju da udvajanje predloga i prefiksacija određenih glagola u jeziku mladih imaju svoje mesto unutar
sistema jer služe semantičkom popunjavanju praznina. Kad je reč o konstrukciji s postpozicioniranim
predlogom, pretpostavka je da se ova novina neće zadržati u jeziku. Ograničenost ove konstrukcije
isklјučivo na predlog bez ukazuje na to da nema tendencije da se proširi i na ostale predloge upravo zbog
toga što je reč o prenošenju engleskog sufiksa.
Tokom analize nametnuo se još jedan moguć uzrok nestandardnoj prefiksaciji i devijaciji pred-
loško-padežne konstrukcije. Naime, jezik netspika odstupa od standarda i onda kada njegovi korisnici
pokušavaju da oponašaju nestandardni varijetet neke poznate ličnosti (Herring 2012: 2342). Takva veli-
ka ogrešenja o standard nalazimo kod virtuelnog lika Brata Pantele, alter-ega poznatog fudbalera Marka
Pantelića, koji se pojavio kao jedan od autora na internet sajtu Vukajlija da bi kasnije postao vlasnik
najpopularnijeg naloga na Fejsbuku (sa preko 112.000 pratilaca) i Tviteru (sa preko 64.000 pratilaca).
Poznat je po tzv. anti-pravopisnom slengu kojim je stekao ogromnu popularnost posebno među mlađim
generacijama.7 Ako pogledamo primere njegovih postova, videćemo i moguć izvor jezičkog uticaja:

1. Начи јеан од циљева мое кампање је увођење валуте нове инфлацие без. Евро е умро
расни динар је нови владар система врсте монетарног.

7
Više o uticajnosti Brata Pantele v. na http://www.draganvaragic.com/blog/sta-je-uticaj-brat-pantela-vs-andjelina-dzoli/?utm_
source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A%20DVWebLog%20%28Dragan%20Varagic%20
Web%20Log%29
 Jelena Redli

2. „Kumara e fizički građen da nabia lopte na pomoćne terene. Ja sam pak prekaljeni golgeter
koi maltretira golje u ligama petice. Nismo baš upoređivanja za. Al ja sam više rasan, da
se tako izrazim golgeterski“.
3. Наравно да је стипуо тај неки наш мелос који се слушао још кацам са Крстајом и
Ракитичем плесо у Немачкој начи дабоме да сам издоминиро.

Širenje gramatike netspika, prema zapažanjima D. Kristala (Crystal 2004: 229), potpomognuto
je i izazovima strukturnog skraćivanja, koje nameće mala veličina ekrana mobilnih telefona i ograničen
broj karaktera (oko 160), kao i mala tastatura. Pored toga, uticaj na globalnu pojavu pojednostavljene
gramatike, kovanja novih reči, prevage prostih rečenica i sl. ima i okruženje virtuelnih svetova u kojem
tinejdžeri danas provode dosta vremena, poznatih pod akronimom MUD (Multi-User Dimension). To su
vrlo često igrice u kojima igrači preuzimaju saradničke uloge raznih vrsta. Ako između sebe formiraju
MUD, oni razgovaraju u svetu koji su sami kreirali preuzimajući likove, tzv. avatare, koji se u taj svet
uklapaju. Pritom, ostvaruju interakciju u realnom vremenu, koja se zasniva na tekstu (Crystal 2004: 171-
172). U takvom okruženju, internetski jezik polako ali sigurno donosi promene u stvarni, „offline” jezik
jer je stvaranje jezika mladih motivisano različitim potrebama: da se organizuju u grupe da bi smanjili
vezanost za porodicu i povećali dozu sigurnosti i samosvesti; da kroz pripadnost određenoj grupi začude
one koji joj ne pripadaju; da budu zabavni i moderni u očima vršnjaka iz čega proizilazi i da bi ih ovi
prihvatili zbog načina na koji govore; te da, u skladu sa brzim vremenom u kojem žive, budu ekonomič-
ni u iskazivanju svojih misli.
Kako ističe Dejvid Kristal u svojoj knjizi Language and the Internet: „Koliko će ovih promena
postati stalna odlika jezika nemoguće je reći. Ne možemo da predvidimo jezičku promenu, možemo
samo da je prepoznamo jednom kada do nje dođe“ (Crystal 2004: 22). Najverovatnije je da će većina
internetskog žargona ostati karakteristika tinejdžerske supkulture te da će koegzistirati sa standardnim
jezikom. S druge strane, može se očekivati da će one supstandardne jezičke jedinice čija je pojava mo-
tivisana semantičkim razlozima a usled praznina u sistemu jezičkih jedinica vremenom biti prihvaćene
182
i u standardnom jeziku.

Izvori
Kovačević, M., Pavlović, K., Šutić, V. (2017). Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici
Srbiji, 2017. Beograd: Republički zavod za sttistiku. Pristupljeno 5. juna 2018. na http://pod2.stat.gov.rs/
ObjavljenePublikacije/G2017/pdf/G20176006.pdf
Pew Research Center. Teens, Social Media & Technology 2018. Pristupljeno 5, juna 2018. na http://www.pewin-
ternet.org/2018/05/31/teens-social-media-technology-2018/
Statista. Most famous social network sites worldwide as of January 2018, ranked by number of active users (in
millions). Pristupljeno 13. januara 2018. na https://www.statista.com/statistics/272014/global-social-net-
works-ranked-by-number-of-users/
Vukajlija, rečnik slenga. Pristupljeno 8. Februara 2018. na http://vukajlija.com/recnik/autori/131477
СЕР. Српски електронски речник. srpskijezik.com: http://www.srpskijezik.com

Literatura
Arsenijević, N. (2007). Tranzitivnost i padeži objekta u srpskom jeziku. Zbornik Matice srpske za slavistiku,
377–391.
Belaj, B. (2008). Jezik, prostor i konceptualizacija. Shematična značenja hrvatskih glagolskih prefiksa. Osijek:
Filozofski fakultet Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku.
Bugarski, R. (2005). Jezik i kultura. Beograd: Biblioteka XX vek.
Crystal, D. (2004). Language and the Internet. Cambridge: Cambridge University Press.
 INOVACIJE U JEZIKU MLADIH NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

Dickey, S. M. (2012). Orphan prefixes and the grammaticalization of aspect in South Slavic. Jezikoslovlje , 13(1),
71–105.
Górska, E. (2001). Recent derivatives with the suffix -less: a change in progress within the category of English
privative adjectives. Studia Anglica Posnaniensia 36, 189–202.
Hagège, C. (2010). Adpositions. Oxford: Oxford University Press.
Herring, S. C. (2012). Grammar and electronic communication. C. Chapelle (ed.), The Encyclopedia of Applied
Linguistics (s. 2338–2346). Hoboken, NJ: Wiley-Blackwell.
Matovac, D. (2013). Semantika hrvatskih prijedloga. Doktorski rad. Osijek: Filozofski fakultet Sveučilišta Jurja
Strossmayera u Osijeku.
Miličević, M. (2016). Između neakuzativnosti i neergativnosti: povratno, uzajamno-povratno i akuzativno se. (B.
Arsenijević, S. Halupka Rešetar, ur.) Srpski jezik u savremenoj lingvističkoj teoriji , 177–194.
Piper, P. (2001). Jezik i prostor. Beograd: Biblioteka XX vek.
Prćić, T. (2005). Engleski u srpskom. Novi Sad: Zmaj.
Samardžić, T. (2006). Reč se u argumentskoj strukturi ditranzitivnih glagola. Naučni sastanak slavista u Vukove
dane , 35(1), 179–193.
Silić, J, Pranjković, I. (2005). Gramatika hrvatskoga jezika: za gimnazije i visoka učilišta. Zagreb: Školska knjiga.
Thurlow, C. (2006). From Statistical Panic to Moral Panic: The Metadiscursive Construction and Popular Exag-
geration of New Media Language in the Print Media. Journal of Computer-Mediated Communication 11.
Pristupljeno 3. februara 2018. na http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1083-6101.2006.00031.x/
full adresinden alındı
Zavod za statistiku http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2017/pdf/G20176006.pdf
Антонић, И. (2005). Синтакса и семантка падежа. У: Пипер, П. и др, Синтакса савременог српског језика.
Проста реченица (119–298). Београд – Нови Сад: Институт за српски језик – Београдска књига –
Матица српска.
Грицкат, И. (1973). Из проблематике прелазности српскохрватских глагола. Јужнословенски филолог , 30(1-
2), 297–303.
Ивић, М. (1961/1962). Jeдaн прoблeм слoвeнскe синтaгмaтикe oсвeтљeн трaнсфoрмaциoним мeтoдoм
(грaмaтичкa улoгa мoрфeмe сe у српскoхрвaтскoм jeзику). Јужнословенски филолог 25, 137–148.
Ивић, М. (1997). О смислу елипсе глаголског се. Јужнословенски филолог 53, 29–33. 183
Клajн, И. (2002). Tвoрбa рeчи у сaврeмeнoм српскoм jeзику. Дeo 1, Слaгaњe и прeфиксaциja . Бeoгрaд – Нoви
Сaд: Зaвoд зa уxбeникe и нaстaвнa срeдствa – Институт зa српски jeзик СAНУ – Maтицa српскa.
Московљевић, Ј. (1997). Лексичка детранзитивација и анализа правих повратних глагола у српском језику.
Јужнословенски филолог LII, 107–114.
Пипер, П., Клајн, И. (2013). Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска.
Станојчић, Ж. (2000). Префикси без- и не- у сложеницама с именицом. Научни састанак слависта у Вукове
дане, 29/1, 153–160.
Стевановић, М. (1975). Савремени српскохрватски језик II . Београд: Научна књига.
Стевовић, И. (1974–1975). Предлози као врста речи. Јужнословенски филолог XXXI, 79–109.

INNOVATION IN YOUTH LANGUAGE ON SOCIAL NETWORKS

Summary

The subject of this research is the identification and analysis of linguistic innovations in the informal communica-
tion of teenagers, especially on social networks. The innovations were identified as the transition of reflexive verbs
into transitive ones, and deviation in rection (šaliti nekoga, sprdati nekoga) and use the prefixes iz-, za- (iznevero-
vati, zaneverovati), prepositional phrases with two prepositions (za po kući, za u busu, za posle škole), and distri-
bution of preposition bez (kinte bez) The aim was to determine the reasons for their emergence.
The corpus was analyzed on a lexical and syntactic level. The results obtained by corpus analysis have confirmed
that the emergence of two consecutive prepositions in a prepositional phrase and non-standard prefixation have
their place within the system because they fill semantic slots. Next, non-standard prefixation and deviation in rec-
tion could be the consequences of imitating nonstandard language variety of Brat Pantela’s specific way of expres-
 Jelena Redli

sion and so-called ‘anti-spelling slang’. The spreading of Netspeak grammar is also influenced by social factors.
Consequently, many linguistic innovations beyond the norm, which have emerged from the use of new technology,
will coexist with the standard language and be the part of the teenage subculture.

Keywords: the Serbian language, syntax and semantics, pragmatics, youth speech, linguistic innovations

Jelena Redli
Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
Filozofski fakultet
redli@ff.uns.ac.rs

184