Tokom 18.

v otvoreni su neki od najznačajnijih operskih teatara, u kojima se i danas

održavaju operske predstave. Jedan od njih je teatar“Skala“ u Milanu, koji je

svečano otvoren 1778godine. Opera je postala omiljeno mesto za druženje

aristokrata. Mnoge operske note postale su deo istorije muzike upravo na

pozornici tog teatra. Tokom 18.v opera se razvijala i u Italiji, ali i u drugim

zemljama Evrope, u Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji i Engleskoj.

Kompozitori se i dalje inspirišu temama iz istorije i mitologije, ali i temama iz

svakodnevnog života. Okosnica liberta najčešće je bila ljubav, što je dovelo do

jednolične strukture dramskog zapleta i monotonije operskih predstava. Rečitativi

su služili za tumačenje dramske radnje, a arije za iskazivanje osećanja. Smena

rečitativa i arija bila je nepovoljna za samu operu: u rečitativima nije bilo dovoljno

muzike, već je akcenat stavljen na tekst, a dramaturgija je u arijama gubila na snazi

jer je muzika bila dominantna. Zato se ukaza potreba za promenama koje će uneti

Kristof Vilibald Gluk. U operama 18.v kao pevači dominiraju kastrati, a pojavljuju

se I pevačice koje su nazivane primadone. Ta reč potiče od italijanske reči “prima

doma” što znači prva dama. Muzika je u operama bila podređena pevaču tj.

njegovim tehničkim sposobnostima. Zbog toga su mnoge arije dramaturčki bile

nelogično komponovane često zvukom nisu proisticale iz konkretne dramske

situacije. Čak ponekada njihovi tekstovi nisu imali veze sa samom pričom. Sve to je

ukazivalo na potrebu za reformom opere, koju je osmislio Kristof Vilibald Gluk.

Marija Terezija bila je jedini ženski vladar habzburških poseda i poslednji član

dinastije Habzburgovaca. Podsticala je i sproizvodila raznovrsne i mnogobrojne

reforme uz pomoć svojih ministara. Uvela je opštu školsku obavezu, tako da su sva

deca od 6 do 14 godine morala da idu u školu.

Posao libertiste bio je veoma cenjen. Najbolji libertisti su stalno bili angažovani.

Najpoznatiji iz tog vremena bio je Italijan Pjetro Metastazio, koji je napisao više od

50 liberta, na koja je komponovano više od hiljadu opera. U to vreme bilo je

uobičajeno da na jedan libreto muziku može da komponuje više kompozitora.

Prvi reformator muzičke opere bio je Gluk. Rođen je u Nemačkoj. Studirao je

filozofiju u Pragu, a istovremeno učio i muziku koju je kasnije studirao u Italiji. U to

vreme je pisao i svoje prve opere po modelu italijanske opere. U Engleskoj je

upoznao Hendla. Gluk je davao veliki doprinos razvoju operskog stvaralaštva. I ako

se potreba za reformom opere javila i ranije, on je bio prvi koji je napravio

značajne promene u strukturi tog žanra. Zahvaljujući njegovoj reformi iz opere je

izbačen preterani virtuozitet. Uspostavljena je ravnoteža između muzike i dramske

radnje, čime je postignuto jedinstvo u muzičkoj koncepciji dela. Iz operskih libreta

uklonjeni su svi nepotrebni zapleti. Hor je dobio značajnu ulogu, a orkestar novi

instrument-harfu. Partiture operskih dela u celosti su bile ispisivane, što se do tada

nije radilo. U naslovu kompozicija više nije pisalo opera serija, već „Dramma per

musica“ što znači muzička drama. Najpoznatije Glukove opere su „Orfej“ i

„Euridika“, „Paris“ i „Helena“, „Alčesta“ i „Armida“.

Rondo- muzički oblik koji je zasnovan na jednoj, dve, tri ili više tema. Glavna tema

javlja se najmanje tri puta u toku oblika, uvek u osnovnom tonalitetu.

Који су значајни оперски театри у Италији?

To su:,,Skala" u Milanu i ,,San Karlo" u Napulju.

1. Који су значајни оперски театри у

Италији?
U Italiji najznačajniji operski teatri su ,,Skala'' u Milanu
i ,,San Karlo'' u Napulju.
2. Која је била тематика опера у 18.
веку?
Tematika je bila inspirisana istorijom i mitologijom, ali
i temama iz svakodnevnog života.
3. Који су били недостаци опере
серије 18. века?
U recitativima nije bilo dovoljno muzike, već je
akcenat stavljen na tekst, a dramaturgija je gubila na
snazi jer je muzika bila dominantna, a tekstovi u
muzici u dramskim situacijama ponekad nisu imali
veze sa samom pricom.
4. Које промене у опери је кроз своју
реформу Глук направио?
Gluk je iz opere izbacio preterani virtouz, uspostavljena je
ravnoteža između muzike i dramske radnje i time je postignuto
jedinstvo u muzickoj koncepciji dela. Hor je dobio značajniju
ulogu, a orkestar harfu kao novi instrument. Pertiture su bile u
celosti ispisivane, a u naslovu više nije bilo opera serija nego
dramma per musica.
5. Које су значајне опере К. В.
Глука?
Značajnije opere K.V. Gluka su:
Orfej i Euridika, Paris i Helena i Alcesta i Armida.