KVANT ENERGIJE.

FOTON

Razmena energije među telima vrši se zračenjem tj. posredstvom elektromagnetnih

talasa. Pri tome se tela više temperature hlade (odaju energiju), dok se tela niže temperature
zagrevaju (primaju energiju). Ovaj proces traje sve dok se ne uspostavi termodinamička
ravnoteža među telima. Tada je za svako telo izračena energija jednaka apsorbovanoj energiji
elektromagnetnog zračenja.

Eksperimentalno je ustanovljeno:
- da se raspodela emitovanog zračenja (po talasnim dužinama) jednog tela menja sa
promenom njegove temperature,
- da pri istim temperaturama veću energiju izrače ona tela koja bolje apsorbuju zračenje
drugih tela.

Teorijsko izučavanje ovog problema na osnovama klasične fizike dovelo je do potpunog

neuspeha. Tek novim – kvantnim prilazom ovom problemu došlo se do zadovoljavajućeg
objašnjenja. Ovo je znatno jednostavnije ako se koristi pojam tzv. apsolutno crnog tela.
Osnovno svojstvo ovakvog tela jeste da potpuno apsorbuje elektromagnetno zračenje svih
talasnih dužina.

U tom pogledu najviše uspeha je imao nemački fizičar Maks Plank. On je prišao rešenju
ovog problema na sasvim nov način, koji je bio suprotan postavkama klasične fizike, u kojoj
se smatralo da je zračenje svakog tela kontinualno. Ovakav stav je doveo do tzv.
„ultraljubičaste katastrofe“, jer dobijeni rezultati nisu mogli da objasne funkciju emisione
moći crnog tela u oblasti ultraljubičastog zračenja.

1900. godine Plank je zapazio da se apsurdni rezultati mogu izbeći samo ako se
pretpostavi da se energija ne emituje kontinualno već u određenim konačnim iznosima –
„porcijama“, koje se nazivaju kvanti.

Svaki atom emituje i apsorbuje diskretne vrednosti (kvante) energije. Energija jednog
kvanta je proporcionalna frekvenciji emitovanog zračenja:

E = h·ν,

gde je h = 6,625·10-34 J·s i naziva se Plankova konstanta.

Foton predstavlja elementarni kvant svetlosne energije odnosno kvant polja

elektromagnetnog zračenja. Od makroskopskih tela i elementarnih čestica foton se suštinski
razlikuje po tome što nema masu mirovanja. Drugim rečima, foton u mirovanju ne postoji.
Ako se foton zaustavi, prestaje da postoji, a njegova energija biva apsorbovana atomima
odnosno molekulima supstance, što znači da prelazi u neki drugi oblik energije.
 Korpuskularne (čestične) karakteristike fotona su:

1. energija,
2. masa i
3. impuls.

E hν
m= =
c2 c2 masa fotona
E hν h
p= = =
c c λ impuls fotona

Računski zadaci:

1. Kolika je energija fotona žute svetlosti talasne dužine 580 nm? Energiju izraziti u J i
eV.
Rešenje: λ=580 nm=5,8 ∙10−7 m , E=?
c −34 3∙ 108 −19
E=h =6,62∙ 10 ∙ =3,42∙ 10 J
λ 5,8 ∙10−7

−19
1 eV =1,6 ∙ 10 J
E=2,14 eV
2. Odrediti impuls fotona talasne dužine 15 nm.
Rešenje: λ=15 nm=1,5 ∙10−8 m , p=?
h 6,62 ∙10−34 −26 m
p= = =4,41 ∙10 kg ∙
λ 1,5 ∙ 10−8 s

Pitanja za utvrđivanje:

1. Navesti principijelnu razliku između klasične i kvantne teorije elektromagnetnog

zračenja.
2. Od čega zavisi energija kvanta (fotona) elektromagnetnog zračenja (svetlosti)?
3. Šta je foton i po čemu se on suštinski razlikuje od makroskopskih tela i drugih
elementarnih čestica?
4. Koje su čestične (korpuskularne) karakteristike fotona? KOjim se formulama one
izražavaju?
5. Kolike su vrednosti energije, mase i impulsa fotona u stanju mirovanja?

Domaći zadatak:

1. Kolika je talsana dužina fotona čija je masa 0,55·10-37 kg?

Rešenje: λ=40,1 μm.
2. Koliki je impuls fotona energije 1,6 aJ?
−27 m
Rešenje: p=5,33 ∙ 10 kg .
s