3.

Poluprovodničke komponente

3.1. Poluprovodnici
Jedna posebna klasa materijala, poluprovodnici (silicijum, germanijum), ne može se svrstati
ni u provodnike (bakar, aluminijum, srebro,...), niti u izolatore (guma, plastika, keramika,...).
Specifična provodnost ovih materijala je u domenu 10-7 – 10-3 mho/cm (sl. 3.1).

Slika 3.1 Podela materijala po elektroprovodnosti

Poluprovodnički materijali postaju posebno interesantni, kada se oplemene nekim drugim

elementom i kada stepen poluprovodnosti može da se kontroliše eksterno, bilo strujom,
osvetljajem, pritiskom ili temperaturom. Ovo oplemenjivanje se zove „dopiranje“ i izvodi se
pre svega borom i fosforom. Neka dodatna svojstva postižu se dodavanjem antimona,
arsena, aluminijuma ili galijuma. Dopiranjem se u izvorni materijal uvode slobodni elektroni,
koji pomažu da se uspostavi kontrolisani protok struje. Poluprovodnički materijali se koriste
za izradu: dioda, tranzistora, tiristora, termistora, fotodioda, fototranzistora ili integralnih
kola.

3.2. Dioda
Dioda je poluprovodnička komponenta sa dva spoljna kontakta koja služi kao jednosmerna
propusna kapija za protok struje. Simbol diode (sl. 3.2) je strelica koja se poklapa sa
propusnim smerom struje u kolu. U suprotnom smeru dioda nije provodna.

24
 Slika 3.2 Simbol diode

Analogija rada diode je potpuna sa nepovratnim ventilom (sl. 3.3). Osnovna primena diode
je za ispravljanje naizmenične struje u jednosmernu.

Slika 3.3 Analogija protoka kroz diodu i nepovratni ventil

Ubacivanjem diode u kolo naizmenične struje postiže se „brisanje“ negativne poluperiode i

time nastaju praznine u signalu (sl. 3.4). Za potpunu konverziju naizmenične u jednosmernu
struju potrebno je primeniti potpuni ispravljački most sastavljen od četiri diode (sl. 3.5). Ovaj
sklop dioda popularno se zove Gretz-ov spoj i primenjuje se kod ispravljača za jednosmerne
potrošače (sl. 3.6).

Slika 3.4 Diodom pobrisana negativna poluperioda

Slika 3.5 Ispravljanje bipolarnog u unipolarno napajanje

25
 Slika 3.6 Ilustracija rada ispravljačkog kola

Druge poznate primene dioda su za umnožavanje napona kod AC-DC pretvarača, izradu
regulatora napona ili ograničivača napona u kolu, upijanje prelaznih impulsa, itd.
Po svojoj nameni diode mogu biti veoma različite: ispravljačke, zener (dvosmerno propusne),
svetlosne ili LED (Light Emitting Diode), fotodiode (propusnost zavisi od primljenog
osvetljaja), itd.

3.3. Tranzistor
Tranzistor je poluprovodnička komponenta sa tri kontakta koja služi kao električno
upravljani prekidač ili električno kontrolisani „ventil“ za kontrolu protoka struje (sl. 3.7).

Slika 3.7 Analogija tranzistora i upravljanog ventila

Kao što se pomeranjem navojne ručice kontroliše stepen otvorenosti kanala za protok vode
kroz ventil, tako se i malom strujom (naponom) na kontrolnom pinu, kontroliše protok struje
od ulazne linije ka izlaznoj liniji tranzistora. Postoji čitava paleta tranzistora, ali za sve je
zajedničko da se na kontrolni pin dovodi upravljački napon (kod nekih pozitivan, kod nekih

26
negativan). Osim toga kod bipolarnih tranzistora na kontrolnoj liniji postoji i protok „male“
struje. Za razliku od „običnih“ bipolarnih tranzistora koji zahtevaju malu struju na
kontrolnom pinu (sl. 3.8), kod FET-ova (Field Effect Transistors) je dovoljno uspostaviti samo
napon na kontrolnoj liniji (sl. 3.9). Naravno da su FET-ovi ekonomičnija varijanta tranzistora
sa bitno smanjenom potrošnjom.

Slika 3.8 Analogija tranzistora i servo ventila

Osnovna podela bipolarnih tranzistora je na NPN i PNP tip. Razliku je najjednostavnije

shvatiti iz analogije sa servo ventilima (sl. 3.8).
Poznatiji tipovi bipolarnih tranzistora služe za: obradu signala, prekidače u kolu, zatim za
module u tehnologiji visokih frekvenci ( radio, TV ), snažne prekidače, fototranzistore,
blokove tranzistora.
FET tranzistori mogu se uporediti sa membranskim ventilima (sl. 3.9).

Slika 3.9 Analogija FET tranzistora

27
3.4. Optoelektronika
Ovo je oblast elektrotehnike koja se bavi emitujudim i detektujudim optoelemetima.
Mehanizam rada obe vrste ovih komponenti je da u jednom slučaju električna struja
pobuđuje oslobađanje fotona i njihovu emisiju, dok u drugom slučaju primljeni fotoni na
detektujude površine fotosenzitivnih elemenata izazivaju protok struje. I u jednom i u
drugom slučaju proces se odvija zahvaljujudi posebnim svojstvima poluprovodničkih
komponenti.

3.5. LE diode (LED)

Protok struje kroz ovu vrstu diode, pod naponom (0.6 – 2.2 V) proizvodi pojavu svetlosti (sl.
3.10 i 3.11 ).

Slika 3.10 Simbol svetlosne LE diode

Slika 3.11 Princip rada LE diode

U zavisnosti od tipa diode emitovana svetlost može biti različite boje i to u vidljivom ili
nevidljivom delu spektra (infracrvene-IR). Takođe mogu biti trobojne LED ili kombinovane u
sedmosegmentni LED pokazivač (sl. 3.12).

28
 Slika 3.12 Sedmosegmentni LED pokazivač

3.6. Fotootpornici
Primena ove vrste komponenti je za merenje intenziteta osvetljaja (sl. 3.13). Jedna od
aplikacija može biti svetlosno aktivirani relej.

Slika 3.13 Foto otpornik u detektorskom kolu

3.7. Fotodioda
Ovo je komponenta koja direktno pretvara svetlosnu energiju u električnu struju (sl. 3.14 i
3.15).

Slika 3.14 Simbol fotodiode

Slika 3.15 Opis rada fotodiode

29
Jedna od najpoznatijih primena fotodiode je za gradnju solarnih delija (panela). To su blokovi
fotodioda integrisani u velike panele.

3.8. Fototranzistor
Fototranzistor je u suštini bipolarni tranzistor kojem je odstranjen kontrolni pin (baza) i
umesto njega ima fotosenzitivnu površinu. Otvaranje i zatvaranje protoka struje kroz
fototranzistor zavisi od nivoa osvetljaja koju primi na fotosenzitivnu površinu (sl. 3.16 i 3.17).

Slika 3.16 Fototranzistor

Slika 3.17 Šema rada fototranzistora

3.9. Optokapleri i optoizolatori

Ovo su integrisane optičke komponente koje imaju i emitujudi i detektujudi segment u sebi
(sl. 3.18). Ti segmenti mogu da budu direktno upereni jedan u drugi, ili da imaju zapreku
među sobom ili da su upereni na reflektujudu površinu. Bez obzira na tip optokaplera,
dovođenje struje u emitujudu granu, izaziva oslobađanje fotona. Ukoliko oni stignu do
naspramnog fototranzistora, bilo kroz barijeru, reflektovano ili direktno, otvoride se
detektorska grana optokaplera za protok struje. Mogu da se koriste za detektovanje
linearnog ili obrtnog kretanja perforiranih diskova ili traka, kretanje nekih reflektujudih
površina ili jednostavno za optičko razdvajanje različitih grana električnog kola (sl. 3.19).

30
Slika 3.18 Razni oblici optokaplera

Slika 3.19 Šeme optokaplera

31