Град Ниш

Универзитет у Нишу
Православна Епархија нишка
Нишки културни центар
The Days of St. Emperor Constantine and Helena

NIŠ AND BYZANTIUM

twelfth SYMPOSIUM
NIŠ, 3 – 6 JUNE 2013

THE COLLECTION OF SCIENTIFIC WORKS

XII

Editor
MIŠA RAKOCIJA

NKC
Niš, 2014
Дани Св. цара Константина и царице Јелене

НИШ И ВИЗАНТИЈА
ДВАНАЕСТИ НАУЧНИ СКУП
НИШ, 3 - 6. ЈУН 2013.

ЗБОРНИК РАДОВА
XII

Уредник
МИША РАКОЦИЈА

НКЦ
Ниш, 2014.
 Издавачи

ГРАД НИШ
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА НИШКА
НИШКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

За издаваче

Градоначелник
Проф. др ЗОРАН ПЕРИШИЋ
Ректор Универзитета у Нишу
Проф. др ДРАГАН АНТИЋ
Епископ нишки
ГОСПОДИН др ЈОВАН II (ПУРИЋ)
Нишки културни центар-директор
БОЈАНА СИМОВИЋ

Организациони одбор • др Миомир Васов

• Патријарх српски Господин Иринеј
• Епископ нишки Господин др Јован
• ректор др Драган Антић
• градоначелник проф. др Зоран Перишић
• градски већник Срђан Алексић
• Академик др Цветан Грозданов
• Академик др Љубомир Максимовић
• Академик др Вера Битракова Грозданов
• др Слободан Ћурчић
• др Миша Ракоција
• др Гиордана Тровабене
• др Бранко Вујовић
• др Каролин С. Снајвли
• др Александар Кадијевић
• др Елизабета Димитрова
• др Миодраг Марковић
• др Драган Војводић
• др Хранислав Анђелковић
• др Франц Цурк
• др Вујади Иванишевић
• др Атанасиос Семоглу
• др Иванка Гергова
• др Јанис Д. Варалис
• др Марта Нађ
• др Евангелиа Хаџитрифонос
• др Бојана Крсмановић
• др Ирена Оретскаја
• Милица Тодоровић
• Марица Максимовић
• Јован Мандић
• др Ирена Љубомировић
• др Александар Поповић
• Елена Васић Петровић
• Олгица Давидовић, ректорат
• Ана Мишић (координатор)
• свештеник Александар Ђорђев,
Епархија нишка (координатор)
Редакција
• Патријарх српски Господин Иринеј
• Епископ нишки Господин др Јован
• Академик др Цветан Грозданов
• Академик др Ренате Пилингер
• Академик др Љубомир Максимовић
• Академик др Слободан Ћурчић
• др Миша Ракоција
• др Грем Џонс
• др Гиордана Тровабене
• мр Јоанис Сисиу
• др Георги Геров
• др Бранко Вујовић
• др Александар Кадијевић
• др Елизабета Димитрова
• др Миодраг Марковић
• др Драган Војводић
• др Радивоје Радић
• др Каролин С. Снајвли
• др Франц Цурк
• др Јанис Д. Варалис
• др Атанасиос Семоглу
• др Винћенцо Ајело
• др Ирена Љубомировић
• Марица Максимовић (секретар)
 САДРЖАЈ

Епископ нишки CОNSTANTINE, IN HOC SIGNO VINCES

Проф. др Јован (Пурић) 29 – 38
Slobodan Ćurčić CONSTANTINE I AND NEW MILITARY
ARCHITECTURE IN THE BALKANS
Слободан Ћурчић КОНСТАНТИН I И НОВА ВОЈНА АРХИТЕКТУРА
НА БАЛКАНУ 39 – 48
Миша Ракоција ЈОШ ЈЕДНОМ О СЛИКАРСТВУ
СТАРОХРИШЋАНСКЕ ГРОБНИЦЕ СА
ФИГУРАЛНИМ ПРЕДСТАВАМА У НИШУ
Miša Rakocija ONCE AGAIN ON THE ANCIENT CHRISTIANITY
TOMB PAINTING WITH
FIGURAL REPRESENTATIONS IN NIŠ 49 – 70
Renate Johanna Pillinger THE SO-CALLED CONSTANTINIAN MONOGRAM
ON LATE ANTIQUE TEXTILES
Ренате Јохана Пилингер „КОНСТАНТИНОВ“ МОНОГРАМ НА
КАСНОАНТИЧКОМ ТЕКСТИЛУ 71 – 76
Ljubomir Milanović PLAYING GOD: THE ROLE OF INDETERMINACY
IN REPRESENTATIONS
OF TRIUMPH AND ADVENTUS
Љубомир Милановић У УЛОЗИ БОГА: ИКОНОГРАФСКА НЕОДРЕЂЕНОСТ
У ПРЕДСТАВЉАЊУ ВЛАДАРА У СЦЕНАМА
ТРИЈУМФА И ADVETUS-a 77 – 88
Stavros Gouloulis, THE ROTUNDA OF THESSALONIKI:
Vassilis Katsaros A NEW INTERPRETATION OF THE MOSAIC
DECORATION
Ставрос Гулулис СОЛУНСКА РОТОНДА:НОВА
Василис Кацарос ИНТЕРПРЕТАЦИЈА МОЗАИЧКОГ УКРАСА 89 – 100
Konstantinos T. Raptis The MURAL decoration of
Acheiropoietos basilica revisited
Констатинос Т. Раптис ЗИДНЕ ДЕКОРАЦИЈЕ БАЗИЛИКЕ
АХИРОПИИТОС 101 – 114
Ruth Kolarik SYNAGOGUE FLOORS FROM THE BALKANS:
RELIGIOUS AND HISTORICAL IMPLICATIONS
Рут Колари ПОДОВИ СИНАГОГЕ СА БАЛКАНА:
ВЕРСКЕ И ИСТОРИЈСКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ 115 – 128
Miško Tutkovski THE SYMBOLIC MESSAGES OF THE MOSAICS
IN THE SOUTHERN BASILICA
AT PLAOŠNIK IN OHRID
Мишко Тутковски СИМБОЛИЧНЕ ПОРУКЕ МОЗАИКА
У ЈУЖНОЈ БАЗИЛИЦИ НА ЛОКАЛИТЕТУ
ПЛАОШНИК У ОХРИДУ 129 – 142
Rostislava Georgieva Todorova ORTHODOX COSMOLOGY AND
COSMOGRAPHY: ICONOGRAPHIC MANDORLA
AS IMAGO MUNDI
Ростислава Георгијева ПРАВОСЛАВНА КОСМОЛОГИЈА И
Тодорова КОСМОГРАФИЈА: ИКОНОГРАФСКА МАНДОРЛА
КАО IMAGO MUNDI 143 – 154
Sophia Germanidou THE TIME OF CONSTANTINE THE GREAT AS AN
ERA OF TECHNOLOGICAL ACHIEVEMENTS - AN
OUTLINE
Софија Германиду ВРЕМЕ КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ КАО ДОБА
ТЕХНОЛОШКИХ ДОСТИГНУЋА – КРАТАК
ПРЕГЛЕД 155 – 162
Olivera Ilić EARLY CHRSTIANITY IN THE PERIOD OF
RELIGIOUS SYNCRETISM IN THE ROMAN
EMPIRE: CASE STUDY ANTIQUE VIMINACIUM
Рано хришћанство у периоду
Оливера Илић религијског синкретизма у
римском царству: пример античког
виминацијума 163 – 170
Ante Škegro NOVE SPOZNAJE O NEKIM RANOKRŠĆANSKIM
DIJECEZAMA NA ISTOČNOJADRANSKIM
PROSTORIMA
Ante Škegro NEW KNOWLEDGE ABOUT CERTAIN EARLY
CHRISTIAN DIOCESES IN THE EASTERN
ADRIATIC REGION 171 – 184
Zdravko Dimitrov EARLY BYZANTINE ARCHITECTURAL
ELEMENTS FROM LYUTIBROD AND ITS REGION
РАНО-ВИЗАНТИЈСКИ АРХИТЕКТОНСКИ
Здравко Димитров ЕЛЕМЕНТИ ИЗ ЉУТИБРОДА И ЊЕГОВОГ
ОКРУГА 185 – 192
Carolyn S. Snively THE ROCK-CUT ROOM ON THE ACROPOLIS
AT GOLEMO GRADIŠTE, KONJUH: DATE AND
PURPOSE
Керолин С. Снајвли ПРОСТОРИЈА УСЕЧЕНА У СТЕНУ НА
АКРОПОЛИСУ НА ГОЛЕМОМ ГРАДИШТУ,
КОЊУХ: ДАТУМ И СВРХА 193 – 204
Душан Рашковић ПРИМЕРИ КАСНОАНТИЧКИХ НАЛАЗА И
НАЛАЗИШТА НА ПОДРУЧЈУ ЦЕНТРАЛНЕ
СРБИЈЕ III И IV ВЕКА
Dušan Rašković Die Beispiele der spätantiker Funde
und Fundstellen auf dem Gebiet des
Zentralserbiens im dritten und vierten
Jahrhundert 205 – 218
Tomasz Gralak THE RECEPTION OF LATE ANTIQUITY
IDEOLOGY BY BARBARIAN COMMUNITIES IN
CENTRAL EUROPE
Томас Гралак ПРИХВАТАЊЕ КАСНОАНТИЧКЕ ИДЕОЛОГИЈЕ
ОД ВАРВАРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У ЦЕНТРАЛНОЈ
ЕВРОПИ 219 – 230
Jasmina S. Ćirić “`ΕΝ ΤΟΎΤΩ ΝΊΚΑ“: BRICKWORK
ORNAMENTATION NARRATIVE IN
CONSTANTINOPOLITAN ARCHITECTURE
DURING THE PERIOD OF PALAIOLOGOI
Јасмина С. Ћирић ,,У овом знаку ћеш победити“:
орнаменти изведени опеком и наратив
у архитектури за време Палеолога 231 – 244
Магдалина Гладкая ОБРАЗ КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГО КАК
СИМВОЛ ХРИСТИАНСКОГО ЦАРСТВА
И ПОБЕДЫ ХРИСТИАНСТВА В РЕЗЬБЕ
ДМИТРИЕВСКОГО СОБОРА ВО ВЛАДИМИРЕ
Магдалина Гладкаjа Лик Константина Великог као симбол
хришћанског царства и победе
хришћанства у резбарији цркве светог
Димитрија
у Владимиру 245 – 250
Ceren Ünal A GROUP OF COPPER TRACHY OF ALEKSİOS III
ANGELOS (1195-1203)FROM KUVA-Yİ MİLLİYE
MUSEUM/BALIKESİR”THE REPRESENTATİON
OF SAİNT KONSTANTİNOS ON BYZANTİNE
COİN ICONOGRAPHY İN THE BEGİNNİNG OF
THE 13TH CENTURY”
Церен Унал ГРУПА БАКАРНИХ ТРАХЕЈА АЛЕКСИОСА
III AНГЕЛОСА (1195-1203) ИЗ МУЗЕЈА КУВА
ЈИ МИЛИ/ БАЛИКЕСИР „ЛИК СВЕТОГ
КОНСТАНТИНА НА ИКОНОГРАФИЈИ
ВИЗАНТИЈСКОГ НОВЦА СА ПОЧЕТКА XIII
ВЕКА“ 251 – 258
Марина Одак - Михаиловић ПРЕДСТАВЕ СВ. ЦАРА КОНСТАНТИНА НА
НОВЦУ ВИЗАНТИЈЕ И ВИЗАНТИЈСКОГ СВЕТА
THE REPRESENTATION OF THE SAINT
Marina Odak - Mihailović EMPEROR CONSTANTINE ON COINAGE OF
BYZANTIUM AND THE BYZANTINE WORLD 259 – 270
Branislav Cvetković ST CONSTANTINE THE GREAT IN MILEŠEVA
REVISITED
Бранислав Цветковић ЈОШ ЈЕДНОМ О СВ. КОНСТАНТИНУ ВЕЛИКОМ
У МИЛЕШЕВИ 271 – 284
Ιωάννης Σίσιου ΤΟ ΕΠΙΓΡΑΜΜΑ ΤΟΥ ΘΕΟΔΩΡΟΥ ΛΗΜΝΙΩΤΗ
ΣΤΟ ΝΑΡΘΗΚΑ ΤΩΝ ΑΓΙΩΝ ΑΝΑΡΓΥΡΩΝ
ΚΑΣΤΟΡΙΑΣ: ΕΝΑ ΛΟΓΙΟ ΣΧΟΛΙΟ ΠΕΡΙ ΧΡΟΝΟΥ
ΚΑΙ ΤΡΙΜΕΡΟΥΣ ΨΥΧΗΣ
Иоаннис Сисиу ЕПИГРАМ ТЕОДОРА ЛИМНИОТИСА У
НАРТЕКСУ СВЕТИХ АНАРГИРА У КАСТОРИЈИ:
ЈЕДАН КОМЕНТАР ОКО ВРЕМЕНА И
ТРОДЕЛНУ ДУШУ 285 – 298
Elizabeta Dimitrova CUIA CULPA? Lapses and Misdemeanors of
Medieval Artists in Macedonia
Елизабета Димитрова Коме приписати грешке? „Пропусти и
прекршаји“ средњевековних уметника
у Македонији 299 – 310
Engelina Smirnova THE MARTYR SAINT TRYPHON IN THE IMAGE
OF A WARRIOR AND OTHER RARE DEPICTIONS
OF THE SAINT IN RUSSIAN ART
Енгелина Смирнова Мученик СветиТрифун у лику ратника
и други ретки прикази светитеља у
руској уметности 311 – 322
Нада Хелоу СЕРБО-ВИЗАНТИЙСКАЯ ШКОЛА ЖИВОПИСИ
В ЛИВАНЕ В XII-XIII ВЕКАХ
Нада Хелу ВИЗАНТИЈСКО - СРПСКА СЛИКАРСКА ШКОЛА
У ЛИБАНУ ИЗ XII И XIII ВЕКА 323 – 334
Драган Војводић ПРЕДСТАВЕ ПРОРОКА У СПАСОВОЈ ЦРКВИ У
ЖИЧИ
Dragan Vojvodić REPRESENTATIONS OF THE PROPHETS
IN THE ASCENSION CHURCH IN ŽIČA 335 – 346
Даница Поповић ФУНЕРАРНА ФУНКЦИЈА СПАСОВЕ ЦРКВЕ У
Марко Поповић ЖИЧИ?
Danica Popović The funerary function of the Žiča mon-
Marko Popović astery church of the Saviour? 347 – 360
Татјана Стародубцев СВЕТИ КОНСТАНТИН И СВЕТА ЈЕЛЕНА
У ЗИДНОМ СЛИКАРСТВУ У ЗЕМЉАМА
ЛАЗАРЕВИЋА И БРАНКОВИЋА (1371-1459)
Tatjana Starodubcev SAINT CONSTANTINE AND SAINT HELEN IN
THE MURAL PAINTING IN THE LAZAREVIĆ AND
BRANKOVIĆ STATES (1371-1459) 361 – 378
Бранка Иванић ПРСТЕН СА ПРЕДСТАВОМ СВЕТИХ
КОНСТАНТИНА И ЈЕЛЕНЕ У НАРОДНОМ
МУЗЕЈУ У БЕОГРАДУ
Branka Ivanić RING WITH REPRESENTATIONS OF SAINTS
CONSTANTINE AND HELEN IN BELGRADE
NATIONAL MUSEUM
379 – 386
Eugenia Drakopoulou IN HOC SIGNO VINCES BETWEEN 1453-1571: THE
ICONOGRAPHY OF AN ENCOUNTER BETWEEN
ART AND HISTORY
Евгенија Дракопулу IN HOC SIGNO VINCES ИЗМЕЂУ 1453.-1571.:
ИКОНОГРАФИЈА ЈЕДНОГ СУСРЕТА ИЗМЕЂУ
УМЕТНОСТИ И ИСТОРИЈЕ 387 – 398
Remi Terryn LA VISION DE CONSTANTIN LE GRAND DANS
LE NARTHEX DE L’ÉGLISE SAINTE-CROIX DE
PĂTRĂUŢI EN MOLDAVIE
Реми Теран ВИЗИЈА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ У
ПРИПРАТИ ЦРКВЕ СВЕТОГ КОНСТАНТИНА У
ПАТРАУТИ У МОЛДАВИЈИ 399 – 408
Милош Живковић ИЗ ИКОНОГРАФСКОГ ПРОГРАМА
БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ У СТУДЕНИЦИ (1568):
ПОЈЕДИНАЧНЕ СВЕТИТЕЉСКЕ ПРЕДСТАВЕ У
СЕВЕРНОМ ВЕСТИБИЛУ
Miloš Živković From the iconographic program of the
Theotokos church in Studenica (1568):
depictions of the individual saints in
the northern vestibule 409 – 432
Ioannis P. Chouliarás THE DEPICTION OF SAINT CONSTANTINE
IN POST-BYZANTINE MONUMENTAL ART IN
EPIRUS AND MACEDONIA. ICONOGRAPHICAL
PARTICULARITIES
Јоанис П. Колијарас Приказ Светог Константина у
поствизантијској монументалној
уметности у Епиру и Македонији.
Иконографске посебности 433 – 442
Роза Дамико ИКОНОГРАФСКИ УТИЦАЈИ ВИЗАНТИЈСКОГ И
Сања Пајић БАЛКАНСКОГ ПОРЕКЛА У СЛИКАРСТВУ 13. И
14. ВЕКА У РОМАЊИ И У РИМИНИЈУ
Roza Damiko Suggestioni iconografiche di origine
Sanja Pajić bizantina e balcanica nella pittura del
‘200 e del ‘300 in Romagna e a Rimini 443 – 456
Cornel Tatai-Baltă WOODCUTS OF BYZANTINE TRADITION IN THE
Anca Elisabeta Tatay OLD ROMANIAN WRITINGS PRINTED IN BLAJ
(1750-1830)
Корнел Татаи-Балта, Анка ДРВОРЕЗИ ВИЗАНТИЈСКЕ ТРАДИЦИЈЕ
Елизабета Татаи У СТАРО-РУМУНСКИМ СПИСИМА
ШТАМПАНИМ У БЛАЈУ (1750.-1830.) 457 – 466
Xenia Golub
Ксенија Голуб
Szilveszter Terdik
Силвестер Тердик
Zorán Vukoszávlyev
Зоран Вукосављев
Горан Јанићијевић
Goran Janićijević
Бојан Јовановић
Bojan Jovanović
Graham Jones
Грејем Џонс
Ирена Љубомировић,
Јасмина Шаранац
Стаменковић
Irena Ljubomirović, Jasmina
Šaranac Stamenković
Piotr Sadowski
Piotr Sadowski
Octavian Gordon
Октавијан Гордон
ON THE INSCRIPTION OF AN ICON – A
CONTRIBUTION TO THE QUESTION OF
ARTISTIC CONNECTIONS OF POST-BYZANTINE
ART IN HUNGARY
О НАТПИСУ ЈЕДНЕ ИКОНЕ – ДОПРИНОС
ПИТАЊУ УМЕТНИЧККИХ ВЕЗА
ПОСТВИЗАНТИЈСКЕ УМЕТНОСТИ У
МАЂАРСКОЈ 467 – 476
ARTISTS FROM THE BALKANS IN THE SERVICE
OF GREEK CATHOLIC BISHOPS (18TH CENTURY)
УМЕТНИЦИ СА БАЛКАНА У СЛУЖБИ
ГРКОКАТОЛИЧКИХ БИСКУПА (XVIII ВЕК) 477 – 488
THE ROLE OF THE CHOIR – ARCHITECTURAL
TYPOLOGY OF SERBIAN ORTHODOX
CHURCHES IN HUNGARY
УЛОГА ПЕВНИЦА – ТИШПОЛОГИЈА
АРХИТЕКТУРЕ СРПСКИХ ПРАВОСЛАВНИХ
ЦРКАВА У МАЂАРСКОЈ 489 – 496
РЕИНТЕРПРЕТАЦИЈА У УМЕТНОСТИ
КАО ПРЕТПОСТАВКА ТЕОРИЈСКИХ
КОНСТРУКЦИЈА НА ПРИМЕРУ
ХЕЛЕНСКО – РИМСКОГ НАСЛЕЂА
REINTERPRETATION IN ART AS AN
ASSUMPTION OF THEORETICAL
CONSTRUCTIONS ON AN EXAMPLE OF
HELENIC – ROMAN HERITAGE 497 – 506
ЛЕГЕНДА О КОНСТАНТИНОВОМ СНУ
THE LEGEND OF CONSTANTINE’S DREAM 507 – 516
Holy Cross and Holy Fire: Place, name
and metaphor in the narrative of Holy
Helena
ЧАСНИ КРСТ И СВЕТА ВАТРА: МЕСТО, ИМЕ И
МЕТАФОРА У ПРИЧИ СВЕТОЈ ЈЕЛЕНИ 517 – 536
ОДНОС КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ ПРЕМА
ПАГАНСТВУ У ПИСАНИМ ИЗВОРИМА
ПОЗНОРИМСКЕ ЕПОХЕ
CONSTANTINE THE GREAT’S ATTITUDE
TOWARDS PAGANISM IN THE LATE ROMAN
ERA WRITTEN SOURCES 537 – 544
CONSTANTIN LE GRAND ET LES GLADIATEURS.
AUTOUR DE LA CONSTITUTION IMPÉRIALE
AFFICHÉE À BEYROUTH (C. TH. 15, 12, 1)
CONSTANTIN LE GRAND ET LES GLADIATEURS.
AUTOUR DE LA CONSTITUTION IMPÉRIALE
AFFICHÉE A BEYROUTH(C. TH. 15, 12, 1) 545 – 564
HOW FAR DID LACTANTIUS GO IN THE EULOGY
OF CONSTANTINE THE GREAT? NOTES ON THE
SO-CALLED TENDENTIOUS TERMINOLOGY OF
DE MORTIBUS PERSECUTORUM
КОЛИКО ДАЛЕКО ЈЕ ЛАКТАНЦИЈЕ ОТИШАО
У ПОХВАЛИ О КОНСТАНТИНУ ВЕЛИКОМ?
БЕЛЕШКЕ О ТАКОЗВАНОЈ ТЕНДЕНЦИОЗНОЈ
ТЕРМИНОЛОГИЈИ
У DE MORTIBUS PERSECUTORUM 565 – 568
Sophia Patoura-Spanou CONSTANTINE AS COMMON BISHOP (ΚΟΙΝΟΣ
ΕΠΙΣΚΟΠΟΣ) AND AS COMMON PROTECTOR
OF THE WORLD (ΚΟΙΝΟΣ ΤΩΝ ΑΠΑΝΤΑΧΟΥ
ΚΗΔΕΜΩΝ)
Софија Патоура-Спаноу КОНСТАНТИН КАО ЗАЈЕДНИЧКИ ЕПИСКОП
(ΚΟΙΝΟΣ ΕΠΙΣΚΟΠΟΣ) И КАО ЗАЈЕДНИЧКИ
ЗАШТИТНИК СВЕТА(ΚΟΙΝΟΣ ΤΩΝ
ΑΠΑΝΤΑΧΟΥ ΚΗΔΕΜΩΝ) 569 – 580
Eleonora Kountoura Galaki CONSTANTINE AKROPOLITES ON
CONSTANTINE THE GREAT: MOTIVATIONS AND
APPROACHES
Елеонора Кунтура Галаки КОНСТАНТИН АКРОПОЛИТА О
КОНСТАНТИНУ ВЕЛИКОМ: МОТИВАЦИЈЕ
И ПРИСТУПИ 581 – 590
Милош Цветковић УЛОГА ТУРМИ У СТВАРАЊУ ПОГРАНИЧНОГ
ВОЈНО-УПРАВНОГ СИСТЕМА НА ИСТОКУ
ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРСТВА У IX И X ВЕКУ
Miloš Cvetković THE ROLE OF TOURMAS IN MAKING THE
BORDERING MILITARY ADMINISTRATIVE
SYSTEM IN THE EAST OF THE BYZANTINE
EMPIRE IN THE 9TH AND 10TH CENTURY 591 – 600
Eirini Artemi THE KNOWLEDGE OF THE TRIUNE GOD
ACCORDING TO ISIDORE OF PELUSIUM
Еирини Артеми СПОЗНАВАЊЕ БОГА КАО ТРОЈСТВА ПРЕМА
ИСИДОРУ ПЕЛУСИОТУ 601 – 616
Ђакон Ивица Чаировић АЛЕКСАНДАР АЛЕКСАНДРОВИЧ ВАСИЉЕВ
О МИЛАНСКОМ ЕДИКТУ, У ДЕЛУ ИСТОРИЈА
ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРСТВА
Deacon Ivica Chairović Alexander Alexandrovich Vasiliev
about the Edict of Milan, in his History
of the Byzantine Empire 617 – 624
Иерей Сергий Мацнев ВИЗАНТИЙСКОЕ НАСЛЕДИЕ РУССКОЙ И
(Вологда) СЕРБСКОЙ ЦЕРКВИ И РЕФОРМА ПАТРИАРХА
НИКОНА: К ПОСТАНОВКЕ ВОПРОСА О
ДУХОВНО-КУЛЬТУРНОЙ ПРЕЕМСТВЕННОСТИ
ВИЗАНТИJСКО НАСЛЕЂЕ РУСКЕ И СРПСКЕ
Jереј Сергеj Мацнев (Вологда) ЦРКВЕ И РЕФОРМА ПАТРИJАРХА НИКОНА:
ПИТАЊЕ ДУХОВНОГ И КУЛТУРНОГ
КОНТИНУИТЕТА 625 – 632
Vojin Nedeljković THE LATIN INSCRIPTIONS OF NAISSUS:
A PHILOLOGIST’S APPROACH
Војин Недељковић О ЛАТИНСКИМ НАТПИСИМА НИША СА
СТАНОВИШТА ФИЛОЛОГИЈЕ 633 – 636
Маргарита И. Чернышева ВИЗАНТИЙСКОЕ ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ В
„СЛОВАРЕ РУССКОГО ЯЗЫКА XI – XVII ВВ.“
ВИЗАНТИЈСКО КЊИЖЕВНО НАСЛЕЂЕ У
Маргарита И. Чернишева „РЕЧНИКУ РУСКОГ ЈЕЗИКА XI-XVII ВЕКА“ 637 – 650
Лидија Гаврjушина СВЕТИ ДИМИТРИJЕ СОЛУНСКИ И СВЕТИ
САВА СРПСКИ
Лидия Гаврюшина СВЯТОЙ ДИМИТРИЙ СОЛУНСКИЙ И СВЯТОЙ
САВВА СЕРБСКИЙ 651 – 660
Тамара Матовић НАМЕРНИ ПОБАЧАЈ И ЧЕДОМОРСТВО У
ВИЗАНТИЈСКОМ КРИВИЧНОМ ПРАВУ
Tamara Matović L’AVORTEMENT ET L’INFANTICIDE DANS LE
DROIT CRIMINEL BYZANTIN 661 – 672
Ниш, Гробница са сидром, Константинов монограм, цртеж арх. М. Диманић
Niš, Crypt with an anchor, Constantine’s monogram, drawing arch. M. Dimanić
 S blagoslovom
Wegove Svetosti
Patrijarha srpskog Gospodina Irineja

With the blessing of

His Holiness Patriarch Irinej
of Serbia
Ni{ i Vizantija XII 259

Марина Одак Михаиловић

ПРЕДСТАВЕ СВЕТОГА ЦАРА КОНСТАНТИНА НА

НОВЦУ ВИЗАНТИЈЕ ИВИЗАНТИЈСКОГ СВЕТА

Константин Велики је током читавог средњег века важио као прототип

идеалног хришћанског владара. Римски цар који је светлошћу Духа светога
победио све своје противнике, сабрао хришћане и на Никејском сабору
одржаном 325. године ућуткао јеретике преображавајући римску државу
у хришћанску империју, постао је ослонац и узор свих владара који су га
наследили. Он није био само цар као остали цареви пре њега, он је био
изабраник божји кога је Бог довео до победе.
Као некад апостолу Павлу, Константину се, пред битку код
Милвијског моста 312. године Бог обратио преко светлосног знака
крста који му се указао на небу речима: „У овом знаку ћеш победити.“1
Константин прихвата хришћанску поруку и знак који је видеоставља на
свој шлем и војничку заставу,labarum,која постаје знамење његове војске
и касније симбол његове победе.Наоружан божјим именом, силом крста
и снагом вере, Константин побеђује далеко надмоћнијег непријатеља и у
славу победе, у ковници у Тициниуму 315. године, кује сребрну мултиплу
на којој је као победник представљен са христограмом на шлему.2 Лабарум,
застава са христограмом на врху, пред којом се, према Еусебијевим речима,
Константин молио пред судбоносну битку са Лицинијем 324. године,
стављена је на реверсну страну његовог фолиса искованог 327. године у
Константинопољу, приказана како симболично пробада змију.3
Константин је веровао да га је кроз све судбоносне догађаје
присуство Бога водило до тријумфа. Бог који је извор свега доброг и узрок
саме власти дао му је снагу да победи, показујући тако да је цар, као некад
Мојсије, његов изабраник.4
1 Eusebius, Life of Constantine, eds. A. Cameron, S. G. Hall, Oxford 1999, I 28, 81,
206-207; C. Walter, The Iconography of Constantine the Great, Emperor and Saint: with as-
sociated studies, Leiden 2006, 5; О овом делу види и B. Baldwin, Vita Constantini,in: The
Oxford Dictionary of Byzantium, 3, Oxford-New York 1991, 2181;J. Bardil, Constantine,
divine emperor of the Christiangolden age, Cambridge-New York 2012.
2 P. M. Bruun, The Roman Imperial Coinage, Vol. VII, Constantine and Licinus A. D. 313- 337,
eds. C. H. V. Sutherland and D. Litt, London 1966, 364, Т. 9, бр. 36; Walter, н. д., 23, фиг. 189.
3 Исто, 30, фиг. 29; Bruun, н. д., 572, Т. 18, бр. 19.
4 Eusebius, LifeofConstantine, I 38, 84-85, коментари,215; О животу и делу цара
260 Марина Одак-Михаиловић

Сл. 1 Алексије
III Анђео. 1195-
1203. Аспрон
трахеј номизма.
Константнопољ.
Fig. 1. Alexius III
Angelus. 1195-
1203 AD. Aspron
trachy nomisma.
Constantinople.

Под Константиновим утицајем хришћанство прихвата и његову мајку

Јелену, о чијој посвећености хришћанској религији и ходочашћу у Свету
земљу 328. године, када подиже бројне храмове, пише већ Еусебије, а
хришћанска црква је сврстава међу свете.5Из литерарних извора сазнајемо
да су представе Светих Константина и Јелене, који између себе држе велики
голготски крст постојале још у периоду Константинове владавине,6а
иконографски тип који ће послужити као прототип за представу владара
са царем Константином на византијском новцу први пут се појавио
у Кападокији, у првој четвртини X века, у цркви бр. 7 у месту Гореме,
Токали КилисеI. У овој цркви на зиду припрате представљени су Свети
Константин и Јелена како стоје, у владарском орнату карактеристичном
за средњовизантијски период, са лоросом и крунама са препендулијама,
држећи међу собом велики крст са двема укрсницама, док им је слободна
рука приказана у молитвеном гесту.7
Култ Светих Константина и Јелене и Часног крста, постао је изразито
снажан у Византији у VIII и IX веку. У овом периоду настају хагиографије

Константина Великог написана је огромна литература. Заовуприликунаводимо: R.

MacMullen, Constantine, London 1970; P. Stephenson, Constantine. Unconquered emper-
or, Christian victor, London 2009; Р. Радић, КонстантинВелики.Надмоћхришћанства,
Београд 2010; P. Maraval, Constantin le grand. Empereurromain,empereurchrétien, 306–
337, Paris 2011.
5 J.W. Drijvers,Helena Augusta: Waarheid en Legende, Groningen
1989,74-76;исти,Helena Augusta. The Mother of Constantine the Great and the Legend of-
her Finding of the True Cross, Leiden 1992.
6 Nicene and Post-Nicene Fathers of the Christian Church. E u s e b i u s, Church
History, Life of Constantine the Great, and Oration in Praise ofConstantine, I ,transl., and
eds. Ph. Schaff, H. Wace, 3rd ed., Michigan1971, 544; GeorgiusCodinus, ed. I. Bekker,
Bonn 1853, 35, 179; N. Teteriatnikov,The True Cross Flanked by Constantine and Helena. A
Study in the Light of the Post-Iconoclastic Re-evaluation of the Cross, Δελτίον XAE 18,1995,
169-188; Walter, н. д., 37.
7 Исто, 47, фиг. 40; C. Joliviet-Lévy, Le Cappadocemédiévale: images etspiritu-
alité, Saint-Léger-Vauban 2001, 281.
Ni{ i Vizantija XII 261

Сл. 2. Манојло
Комнин - Дука.
1230-1237.
Аспрон трахеј
номизма. Солун.
Fig. 2. Manuel
Comnenus -
Ducas. 1230-1237
AD. Aspron
trachy nomisma.
Thessalonica.

посвећене светитељском пару,8 дан њиховог прослављања укључен је у

литургијски календар, а патријарх Методије и цар Лав VIМудри у част
Светог Константина компонују богослужбене химне.9У прослављању
култа светитеља посебно место имао је и Константинов форум, важна
станица у тријумфалним процесијама организованим у част царских
победа, на којем јебила постављена статуа Константина и Јелене са
крстом.10Константинов крст прати владаре током најзначајнијих царских
церемонија,11 цареви који оснивају или учвршћују своје династије дају
својим првенцима његово име, јер има призвук легитимитета.12
Иако је у византијској уметности и реторици од VIII века снажно
присутна слика Константина Великог као „најбожанственијег владара и
јединог који је тај назив својим делима и врлинама заслужио“, како ће касније
приметити Михаило Псел,13 његов лик на новцу појавиће се тек крајемXIIвекa,
на ковањима цара Алексија III Анђела (1195-1203). На царевом златном
новцу, кованом у Константинопољу између 1195 и 1197. године, у реверсном

8 F. Winkelmann, Die ältesteerhaltenegriechischehagiographischeVita Konstanti-

nus und Helenas (BHG Nr. 356z, 366, 366a), in:Jürgen Dummerhg.,Texte und Textkritik.
EineAufsatzsammlung,Berlin 1987 (TU 133), 623-638; S. Borgehammar, How the Holy
Cross was Found,Stockholm 1991,71; Teteriatnikov, н. д., 170; Walter, н. д., 46.
9 Anthologiagraecacarminumchristianorum, eds. W. Christ, M. Paranikas, Leipzig
1871, 99.
10 Constantinople in the Early Eighth Century: the ParastaseisSyntomoiChronikai,
introd., transl., and commentary by A. Cameron and J. Herrin,Leiden 1984, 48. 51, 78, 79,
80-81, 1 18, 119. 126, 127-129, 158, 159.
11 I. Kalavrezou, Helping Hands for the Empire: Imperial Ceremonies and the Cult of-
Relics at the Byzantine Court, in: Byzantine Court Culture from 829to 1204,ed.H. Maguire, Wash-
ington, D. C., 1997, 53-79, 59, 61-64; H. A. Klein, Constantine, Helena, and the Early Cult of
the True Cross in Constantinople, in: Byzance et les reliques du Christ, eds.J. Durand, B. Flusin,
2004, 31-59;исти, Sacred Relics and Imperial Ceremonies at the Great Palace of Constantinople,
in: Visualisierungen von Herrschaft, ed. F.A. Bauer, BYZAS, 2006, 88-99, 93-96.
12 The Oxford Dictionary of Byzantium, ed. A. P. Kazhdan, I, New York–Oxford1991,
500–505.
13 Pselli Miscellanea, ed. Sathas, MB V, Paris 1876,117-141.
262 Марина Одак-Михаиловић

Сл. 3. Манојло
Комнин - Дука.
1230-1237.
Аспрон трахеј
номизма.
Солун.
Fig. 3. Manuel
Comnenus -
Ducas. 1230-
1237 AD.
Aspron trachy
nomisma.
Thessalonica.

пољу прикази су владар и цар Константин како између себе уздижу Часни
крст. На аверсу новца налази се представа Христа Пантократора.14Царев
сребрни новац носио је нешто другачије иконографско решење, на његовом
реверсу владар и Свети Константин међу собом држе лабарум, а у слободној
руци скиптар који се завршава крстом на врху. Одевени су у исте владарске
одежде, у дивитисион са манијаком и лоросом, на глави носе царске стеме,
чак је и лик владар и његова брада истоветна Константиновој, што је све
упућивало на цара Алексија као „Новог Константина“ (сл.1).15
У истом периоду представу Светог цара Константина носиће и царски
печати Алексија Анђела, на којима ће у аверсном пољу бити приказан цар
Константин, док ће актуелни владар бити представљен на реверсу.16Као
изданак нове династије, тек устоличене на византијском трону, Алексије
III, владар несигурне државе угрожене са свих страна,17посегнуо је на свом
новцу за славом великог претка, визуелно се изједначавајући са њим.
После пада Цариграда 1204. године, новостворене државе наставиле
су да чувају традицију ромејске царске идеологије. После катастрофе која је
задесила царство, ретори нове епохе у својим говорима подсећају на светог
цара који је основао моћну државу која се сада урушила, грозничаво се
надајући њеној обнови.18
Осим цара Константина, у овом периоду, веома је изражен значај
реликвије Часнога крста. Часни крст који је Света Јелена открила, а цар
Ираклије донео у Цариград 641. године, био је спона између византијског
цара и Христа. Поседујући га, цар је симболично постајао чувар Христовог
14 M. F. Hendy, Cataloge of the Byzantine Coins in the Dumbarton Oaks Collection
and in the Whittemore Collection, Vol. IV/1-2:Alexsius I -Michael VIII (1081-1261) Wash-
ington, D. C. 1999, IV/1, 401, 404-405, Т. XXII, бр. 1а.1, 1.а.3, 1b.3, 1b.5, 1b.6.
15 Hendy, Cataloge,IV/1, 405-407, Т. XXIII, бр. 3b.1, 3c.4.
16 J. Nesbitt, C. Morrisson, Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in
the Fogg Museum of Art, Vol 6: Emperors, Patriarchs of Constantinople, Addenda, Washing-
ton, D. C. 2009, 186-187, бр. 96.1, 96.2, 96.3.
17 Г.Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 377-386.
18 Н. Радошевић, Константин Велики у византијским царским говоримаin:
Војсковођа, цар и светац: избор текстова о лику и делу Константина Великог, припр.
Н. Озимић,Ниш 2002, 139-152, 148-150.
Ni{ i Vizantija XII 263

Сл. 4. Латински
владари Солуна.
1204-1224. Аспрон
трахеј номизма (велики
формат). Солун.
Fig. 4. Latin Rulers of
Thessalonica. 1204-
1224 AD. Aspron trachy
nomisma (large module).
Thessalonica.

завештања на земљи, најмоћнији владар у чијим рукама је било најмоћније

оружје.19 Пљачком Цариграда у Четвртом крсташком походу, византијски
цареви одвојени су од ове највеће светиње.20Доказујући да поседују
честицу Часног крста, владари држава створених на крхотинама царства,
представљали су себе као легитимне наследнике трона. Честица Часнога
крста у њиховим рукама, симболично уткана у представе на новцу који
кују, материјализовала је њихову владарску моћ, издижући их у хијерархији
владара у региону.
На новцу Никејског и солунског царства и Епирске деспотовине,који се
кује после 1204. године, у реверсној сцени владари се представљају у друштву
божанског Константина. Најчешће визуелно изједначени истоветном позом,
одећом и инсигнијама које носе, владар и Свети Константин приказани
су како држе између себе Часни крст, као на новцу никејског цара Јована
IIIВатаца,21солунског деспота Манојла Комнина Дуке (сл. 2)22и краља
Радослава, дугачко копље на чијем врху је звезда или крст у кругу, инсигнија
која ће се наћи на новцу Јована Ватаца,23 лабарум, који са царем Константином
уздижу Јован Ватац24 и епирски деспот Михаило II25 или чак мач, као на
реверсу једне серије сребрног новца Јована III Ватаца.26
Најснажније повезивање владара са славним родоначелником уочава
се у иконографији новца солунског деспота Манојла Комнина Дуке где је на
реверсу једне серије његовог сребрног новца, кованог између 1230-37. године
представљен владар са стемом, у дивитисиону са лоросом, како држи акакију
у левој руци док га крунише Свети Константин.На аверсу новца је биста
Христа Пантократора(сл. 3).27

19 Kalavrezou, н. д., 53-79.

20 A. Frolow, La relique de la vraie Croix, recherchessur le développement d’un
culte,Archives de l’orientchrétien7, 1961, 296-7, 424.
21 Hendy, Catalogue, IV/2,501, Т. XXXII, бр. 39.1, 39.2.
22 Hendy, Catalogue, IV/2, 575, Т. XLI, бр. 6.1, 6.2, 6.3.
23 Исто, 491, Т. XXXI, бр. 20, 493, Т. XXXI, бр. 24а.2, 24а.3.
24 Исто, 496, Т.XXXI, бр. 29, 30.
25 Исто, 628, T. XLVI, бр. 1.
26 Исто, 504, Т. XXXIII, бр. 47.1, 47.2, 47.3.
27 Исто, 575, Т. XLI, бр. 7.1, 7.2.
264 Марина Одак-Михаиловић

Сл. 5. Стефан
Радослав. 1228-
1234. Аспрон
трахеј номизма.
Рас.
Fig. 5. Stefan
Radoslav. 1228-
1234 AD. Ras.

Представa симболичне инвеституре владара, исказане чином

симболичног благослова или крунисања владара од стране Христа, руке
божје, анђела, Богородице или неког светитеља, одражавала је византијску
теорију о божанском пореклу царске власти и царских инсигнија и
посебан однос Христа, небеског владара, према византијском цару. Ова
теорија, која се налазила у основи средњовековне политичке идеологије,
била је у Византији установљена за време владавине цара Константина,а
њен творацбио је управоЕусебије.28Божанска инвеститура владара у
иконографију византијске царске слике уведена је представом на златном
медаљону КонстантинаII као цезара, искованом у Константинопољу 330.
године, на којем, у реверсном пољу,Константина Великог, постављеног у
средини између синова, дијадемом крунише рука божја која се појављује
из облака.29Како ће касније приметити Константин Порфирогенит у
свом делуО управљању царством, царска круна која је тада спуштена
на Константинову главу није била дело људи,већ ју је, како тајновите
повести говоре, анђео донео Константину када га је Бог начинио првим
хришћанским царем.30
После пада Византијског царства 1204. године, цареви новонасталих
држава кују новац на којем су биле заступљене свеинографске формуле
представе симболичне инвеституре владара.Посебну тежину у пропагандне
сврхе имала је представа крунисања владара руком самога Константина за
којом је посегнуо Манојло Дука на свом новцу, који нерукотворену круну
спушта на његову главу, дајући му тако право на царство Ромеја које је
28 О иконографији представе симболичне инвеституре владара видиPseudo-
Kodinos, Traité desoffices, introduction, texteettraductionparJ. Varpeaux, Paris 1966; E. Kitz-
inger, OnthePortraitofRogerIIintheMartoranainPalermo, ProporzioniIII, 1950, 30-35; C.
Walter, TheIconographicalSourcesfortheCoronationofMilutinandSimonidaatGračanica,in:
Византијска уметност почеткомXIV века, Београд 1978, 183-20; Г. Бабић, О
портретима у Рамаћи и једном виду инвеституре владара, ЗЛУ 15, 1979, 151-176;
Д. Војводић, Владарски портрет српских деспота,in: Манастир Ресава. Историја
и уметност, Деспотовац 1995, 65-95; Ж. Дагрон, Цар и првосвештеник: студија о
византијском „цезаропапизму“, Београд 2001, 72-108.
29 Bruun, н. д., 576.
30 ConstantinusPorphyrogenitus, De AdministrandoImperio, eds. Gy. Moravcsik, A.
Vertit, R. J. H. Jenkins, Washington, D. C. 1985, 66-69.
Ni{ i Vizantija XII 265

Сл. 6. Стефан
Урош II (Милутин).
1282-1321. Динар.
Брсково.
Fig. 6. Stefan Uroš II
(Milutin). 1282-1321
AD. Dinar. Brskovo.

основао. Симболична иконографија реверсне сцене царевог новца могла

је бити протумачена само на један начин – Свети Константин је баш њега
изабрао за свога наследника, онога који ће бити у стању да уз оружје крста
поврати његову изгубљену државу.
Представа Светога Константина нашла се и на ковањима латинских
царева.На сребрном новцу искованом у Солуну 1204. године, свети царски
пар је први пут представљен на новцу; стојеће фигуре цара Константина и
царице Јелене приказане су како између себе уздижу Часни крст, у пуном
царском орнату (сл 4).31 На бакарном новцу кованом у истом периоду,
иконографија је била нешто другачија, па је Света Јелена представљена
на аверсу, а Свети Константин на реверсу, како држе у десној руци Часни
крст.32
У истомсветлу треба посматрати и представу краља Радослава у
друштву Светога цара Константина са првог српског новца који се кује.
Владар који је стално истицао своје грчко порекло и припадност царској
династији Анђела Дука, унук цара Алексија III Анђела, представама које
је ставио на свој новац - представама симболичне инвеституре владара и
представом владара и Светог цараКонстантина, истицао је своју процену
о положају који је припадао њему и његовој држави у новој реалности
византијског света после пада царства 1204. године.
Идеја о цару Константину као прототипу идеалног владара била
је снажно присутна и у Србији XIII века. Већ код биографа Стефана
Немање, Стефана Првовенчаног и монаха Доментијана, зачетник српске
династије поређен је са древним царом Константином. Немањи је божјим
промислом, као некад Константину, дарована владарска власт у Србији. Уз
Божју заштиту „Оружјем крсним, даним ти од Владике твојега“.33 Како ће
у његовој биографији написати Стефан Првовенчани,он побеђује све своје
непријатеље и из дубине неверства извуче свој народ. Према писцима
његовог житија, он је у свим својим биткама о врату носио напрсни крст,
пекторал, у који је била уграђена честица Часног крста, који ће у време
31 Hendy,Catalogue, IV/2, 692, Т. LII, бр. 26.2, 26.3.
32 Исто,693, Т. LII, бр. 28.1, 28.3.
33 Стефан Првовенчани, Житје светог Симеона,in: С. Првовенчани, Сабрана
дела, приред. Љ. Јуxас-Гергиевска, Београд 1999, 95.
266 Марина Одак-Михаиловић

Сл. 7. Теодор II Дука - Ласкарис. 1254-1258 . Аспрон трахеј номизма. Магнезија.

Fig. 7. Theodore II Ducas - Lascaris. 1254-1258 AD. Aspron trachy nomisma. Magnesia.

Стефана Првовенчаног постати једна од владарских инсигнија.34Пред

ступање на престо првог српског крунисаног краља, Немања из Хиландара
1198. године шаље сину драгоцену реликвију уз речи: „Нека ти буде
чувар и утврђење и победилац и помоћник у борбама... као древном цару
Константину“.35Часни крст, који је повезивао Стефана Немању са царем
Константином, постао је тако вадарска инсигнија којом се, као у осталим
државама које су стваране у овом периоду, учвршћивала српска државност
и владарски легитимитет. Победнички крст, у којем су се чувале честице
крста Господњег, како је написао Стефан Првовенчани у оснивачкој
повељи манстира Жиче, био је по њеном завршетку чуван у крунидбеној
катедрали Немањића.36
Са крстом у рукама, инсигнијом победе и легитимитета нове српске
династије, први пут насрпском новцу представљен је краљ Радослав,
наследник Стефана Првовенчаног. У сцени на реверсу његовог бакарног
новца, Радослав је приказан како заједно са Светим царем Константином
уздиже реликвију. Фигуре су приказане у свечаном, фронталном ставу,
у царском орнату, дивитисиону, манијаку и лоросу, на глави носе царске
стеме са препендулијама, краљ Радослав десну руку држи на грудима, а
Свети Константин у левој руци држи лабарум. Композиција представе је
строго симетрична, са крстом као визуелним центром (сл. 5).37 Политичка
34 С. Марјановић-Душанић, Немањин напрсни крст: из наше старе
инсигнологије, Зборник радова Филозофског факултета XVII, 1991, 203-14, 211; исти,
Владарска идеологија Немањића: дипломатичка студија, Београд 1997,293; исти,
Владарски знаци Стефана Немање, in: Научни скуп Стефан Немања - Св. Симеон
Мироточиви. Историја и предање, Београд 2000, 77-87, 80.
35 Стефан Првовенчани, Житје светог Симеонa, 61; Марјановић-Душанић,
Владарски знаци, 81.
36 Исто, 83; F. Miklosich, MonumentaSerbica, Viennae 1858, 11.
37 В. Иванишевић, Новчарство средњовековне Србије, Београд 2001, 87-88, 238, бр. 1.4.
Ni{ i Vizantija XII 267

Сл. 8. Теодор Комнин - Дука Анђео. 1224-1230. Аспрон трахеј номизма. Солун.
Fig. 8. Theodore Comnenus - Ducas Angelus. 1224-1230 AD. Aspron trachy nomisma.
Thessalonica.

и идеолошка схватања о српском владара као „Новом Константину“,

формулисана у српској књижевности са почеткаXIII века, била су тако,
представом на Радослављевом новцу преточена у слику.
Интересантно је да после владавине краља Радослава, представу
Светог цара Константина не налазимо поново на српском средњовековном
новцу иако се нпр. упериоду владавине краља Милутина, српски владар у
сликарству и књижевности која тада настаје директно пореди са славним
Константином.38На новцу који се у Србији кује после краља Радослава,
у време краљева Драгутина и Милутинавладари ће се представљати
у друштву династичког патрона Светог Стефана (сл. 6),39светитеља
заштитника рашке државе и домаће династије, чији култ од Немањиних
времена, ако не и раније, има идеолошкo - политичку функцију у Србији.
Исти случај је и са новцем других држава насталих након распада
царства, где лик Светога цара Константина са новца који се кује истискују
локални патрони који бивају промовисани у ранг династичких патрона.
У Никеји се поред Теодора IIЛаскариса представља Свети Трифун (сл.
7),40 у Солуну Свети Димитријeкоји ће на новац града први ставити цар

38 Архиепископ Данило II, Живот краљева и архиепископа српских, приред.Л.

Мирковић, Београд 1935, 112; Walter, TheIconographicalSources, 183-185; Г. Бабић,
Краљева црква у Студеници, Београд 1987, 191; Б. Тодић, Старо Нагоричино, Београд
1993, 121; V. J. Đurić, LenouveauConstantindansl’artserbemédiéval, in: ΛΙΘΟ-ΣΤΡΩΤΟΝ.
StudienzurbyzantinischenKunst und Geschichte. Festschrift fürMarcellRestle, eds. B.
Borkopp, Th. Stepan, Stuttgart 2000, 55–64;Walter, The Iconography of Constantine the
Great, 105-109; Е. Пилц, Краљ Милутин и традиција Палеолога,in: Манастир Бањска
у доба краља Милутина, Ниш-Косовска Митровица 2007, 147-171, 147, 151, 156.
39 Иванишевић, н. д., 238, бр. 2.1.1, 2.1.2, 2.2.1, 2.2.2, 240, бр. 3.1, 3.2.
40 Hendy, Catalogue, IV/2,521, Т. XXXV-XXXVI, бр. 7.1-7.5, 525, Т. XXXVI, бр. 12.4, 12.5.
268 Марина Одак-Михаиловић

Алексије I Комнин,41 а чији култ ће у XIII веку снажно промовисатиТеодор

Комнин Дука (сл. 8).42Лик Светог Димитрија као заштитника бугарског
царства, носиће и новац који у првој половини XIII века кује бугарскицар
ЈованIIАсен.43Новац трапезунтског царства обелeжила је представа
његовог патрона заштитника, Светога Евгенија, који се први пут појављује
на ковањима цара Јована I, а готово је неизоставна са ковања цара Манојла
I, где ће обележити аверсну страну његовог новца.44
У свим овим случајевима, представа Светога цара Константина на
новцу била је замењена представом локалног светитеља, који ће пратити
и штитити владара током освајања власти, чији култ је пажљиво негован
да би се обезбедила локална подршка цару у његовим претензијама за
поновно преузимање цариградског трона. У иконографији овог новца
Свети цар Константин остао је присутан кроз инсигније крста и лабарума
које уздижу владар и његов светац заштитник, као јемство победе.
Када је 1261. године ослободио Цариград и обновио Источно царствo,
Михаило VIII Палеолог је себи званично додао титулу „Нови Константин“.
По својим врлинама, делима и побожности, он се као Нови Константин
потпуно идентификовао са славним родоначелником.45 Па ипак, у друштву
Светога цара Константина цар Михаило VIII биће представљен само на
једној врсти сребрног трахеја који кује по обнови царства, где су у пољу
реверса представљени како заједно уздижу Часни крст.46 Након овог новца
лик Светога цара Константина и Свете Јелене понеће под Палеолозима
само једна серија бакарног новца МанојлаII Палеолога.47 Иако се назвао
Новим Константином, ковања Михаила VIII Палеолога обележила је
представа Светог арханђела Михаила, царевог личног патрона, у чијем
друштву ће бити најчешће представљен.48
Традиционална начела на којима је почивала византијска царска
идеологија постала су обележје идеологије византијских држава које су

41 Исто, Т. II, бр. 13.2. Представе Светога Димитрија кога ће цар касније
промовисати у династичког патрона носили су и печати Алексија Комнина пре његовог
доласка на царски трон. G.Zacos, A. Veglery,Byzantine Lead Seals, Vol. 1/3, Basel 1972,
бр. 2703-2707.
42 Hendy, Catalogue, IV/2,550-553, 555, 563, Т. XXXVIII, бр. 1а.2, 1c, 2а.2, 2c,
4.1-4.3, 5а.1, 5а.3, Т. XL, бр. 11, 12.1, 12.3.
43 M. Dimnik, J. Dobrinić, Medieval Slavic Coinages in the Balkans: Numismatic
History and Catalogue, London 2008, 121, 219, бр. 2.1.1, 2.2.1.
44 W.W. Wroth, Catalogue of the Coins of the Vandals, Ostrogoths and Lombards,
and of the Empires of Thessalonica, Nicaea and Trebizond in the British Museum, London
1911, 237-257.
45 R. Macrides, The New Constantine and the New Constantinople – 1261?, Byzan-
tine and Modern Greek Studies, Oxford 1980, 13-41, 22, нап. 55; Радошевић, н. д., 149-
150; Walter, The Iconography of Constantine the Great, 104-105.
46 Ph. Grierson, Catalogue of the Byzantine Coins in the Dumbarton Oaks Collection
and in the Whittemore Collection, Vol. V/1:Michael VIII to Constantine XI (1258-1453),
Washington, D. C. 1999, 78, 119, бр. 11.
47 Исто, 119, 223.
48 Исто, 114, бр. 3, 4, 8, 119, бр. 5, 7, 10 итд.
Ni{ i Vizantija XII 269

створене после 1204. године и земаља које су се налазиле у кругу њиховог

утицаја, каква је била Србија краља Радослава. Једно од најважнијих
начела било је да је владар изабраник божји кога је Бог због његових
врлина поставио да влада. С обзиром на порекло добијене власти, управо
је цар Константин био парадигма правог владара па се у иконографији
новца који се кује у новоствореним државама, владари изједначавају
и представљају заједно са оснивачем царства, постајући тако и сами
„богоизабрани“. Међутим, промене у владарској идеологији, до којих
је дошло у новоствореним државама у процесу грађења и обликовања
сопственог идентитета, који је често био изазван социјалним и политичким
потребама, донео је нове представе на царски новац које су истиснуле
старе.И као и увек у средњовековном друштву, представе на новцу који
је кован послужиле су као средство пројектовања и промовисања нове
владарске политике и владарске идеологије.

Marina Odak-Mihailović
THE REPRESENTATION OF THE SAINT EMPEROR CONSTANTINE
ON COINAGE OF BYZANTIUM AND THE BYZANTINE WORLD

Throughout the Middle Ages the Emperor Constantine was considered the prototype
of the ideal Christian ruler. From the fourth century onwards he became a role model and
support to all subsequent Byzantine emperors, with whom all these „New Constatntines“ on
the Byzantine throne will be identifyed with, until the fall of the Empire.
Although strongly present in the Byzantine art and rethorics, especialy since the 8
century, his image on coins will appear at the end of the 12th century - just before the dissolu-
tion of the Empire, on coinage and imperial seals of the Emperor Alexios III Angelos (1195-
1203). After the fall of the Empire, on coins minted in the Nicene Empire, the Byzantine
Empire of Thessaloniki, the Despotate of Epirus, the Kingdom of Serbia during the reign of
king Radoslav, and coins of the Latin emperors of Constantinople, the rulers are represented
in the company of the Saint Emperor Constantine visually equated with him. The strongest
association of one ruler with the famous founder of the line of emperors, can be seen in the
iconography of coinage of the Thessaloniki despot Manuel KomnenosDoukas (1230-37),
where on the reverse side of his series of silver coins a ruler is presented as being crowned by
the Saint Emperor Constantine, who is thus giving him, symbolically, the right to The Eastern
Roman empire that he founded.
In the new reality of the Byzantine world, between 1204-61, for the rulers of the
newly created states the image of the Saint Emperor Constantine was a powerful asset which
they used in mutual fight for the Byzantine crown. Nevertheless, during the construction of
identity and legitimacy of the newly created states the cults of local patron saints will gradu-
ally increase, and their promotion to the personal patrones of the rulers and newlyformed
dynasties, will displace the cult of the Saint Emperor Constantine from the coinage. This pro-
cess will be completed with the Restoration of the Empire in 1261, when his representation
almost disappears from the coinage of the Byzantine emperors, and under the Palaiologos
will be found in only two monetary emissions.