Na osnovu člana 37., tač̌a h.

Ustava ennič̌o-dobojšog ̌antona, Šupstina ennič̌o- dobojšog

̌antona, na XVII sjndnici, odrzanoj 23.04.2004. godinn, d o n i j n l a j n:

ZAKON O OSNOVNOJ SKOLI I. OSNOVNE

ODREDBE
Član ..
Osnovna šola jn ustanova u ̌ojoj sn obavlja odgoj i obrazovanjn učnnǐa normalnog psihič̌og i
tjnlnsnog razvoja i učnnǐa sa posnbnim obrazovnim potrnbama, tn šola za osnovno obrazovanjn
odraslih. Osnovna šola mozn biti: rndovna, spncijalna i paralnlna (muzič̌a i balntša..
Osnovna šola ima svojstvo pravnog lica.
Član 2.
Osnovno obrazovanjn jn obavnzno i bnsplatno za svu djncu.
Dijntn, u smislu ovog zǎona, jn svǎa osoba do navrsnnn osamnanstn godinn zivota.
Obavnzno obrazovanjn počinjn u ̌alnndaršoj godini u ̌ojoj dijntn do .. marta navrsava 5 godina i
6 mjnsnci zivota i trajn bnz prňida tǒom pnrioda ̌oji nn mozn biti ̌raci od dnvnt godina, osim u
slučajnvima utvrennim ovim zǎonom.
Roditnlj ili staratnlj mozn zatraziti ranijn pohaeanjn osnovnn šoln samo ǎo jn dijntn sprnmno i
priprnmljnno za pohaeanjn prvog razrnda, pod uslovom da do ̌raja ̌alnndaršn godinn navrsava
snst godina zivota.
U šoli nn smijn postojati bilo ̌ǎav oblǐ zastrasivanja, zlostavljanja, iizič̌og ̌aznjavanja,
vrijneanja, ponizavanja ili dngradiranja i drugih nngativnih pojava stntnih po zdravljn, ǔljučujuci i
stntu izazvanu pusnnjnm ili upotrnbom drugih opojnih i zǎonom zabranjnnih srndstava u šolšim
prostorima.
Prava djntnta ̌oja sn odnosn na obrazovanjn, ispravna briga za dobrobit njngovog iizič̌og i
mnntalnog zdravlja i sigurnosti, u šolama i na svim mjnstima gdjn sn obrazujn, imaju prvnnstvo
nad svim drugim pravima.
U slučaju sǔoba prava, prndnost sn dajn onom pravu, tumačnnju ili djnlovanju ̌ojn cn najvisn
̌oristiti intnrnsu djntnta.
Pohaeanjn rndovnn osnovnn šoln jn obavnzno u trajanju od dnvnt godina za svu djncu od snstn do
pntnanstn godinn zivota (u daljnm tňstu: šolši obvnznici..
„Djeca i mladi sa ozbiljnim smetnjama i potešooama a uazaoja moga se
djelimicno ili a cjelini obuazoaati a specijalnim odgojno - obuazoanim
astanoaama, a slacajeaima ̌ada je nemogaoe puauiti odgoaauajaoe obuazoaanje
a uedoanim šolama..”
„Postapǎ, identi ̌acija, ̌ategouizacija, nacin uada i duaga pitanja aezana za
uad sa djecom sa ozbiljnim smetnjama i potešooama a uazaoja bliue se uegalise
puaailnǐom ̌ojeg donosi Ministaustao.

Član 3.
Š̌ola ima odgovornost da, u vlastitoj i u srndini u ̌ojoj djnlujn, doprinnsn stvaranju tǎvn ̌ulturn
̌oja postujn ljudša prava i osnovnn slobodn svih graeana, ̌ǎo jn to utnmnljnno Ustavom i ostalim
mneunarodnim dǒumnntima iz oblasti ljudših prava ̌ojn jn potpisala
BiH.
Jnzici ̌onstutitivnih naroda Bosnn i Hnrcngovinn upotrnbljavat cn sn u svim šolama u šladu
sa Ustavom Bosnn i Hnrcngovinn.
Osnovna šola osigurava da naǰasnijn do ̌raja čntvrtn godinn osnovnog obrazovanja, učnnici
savladaju i latinicu i cirilicu.
Nn mozn sn vrsiti dišriminacija nastavnǐa ili drugog uposlnnǐa pri imnnovanju, uvjntima
uposljavanja, naprndovanja ili bilo ̌ojoj drugoj odluci vnzanoj za tu osobu, niti dišriminacija
učnnǐa šoln, na tnmnlju toga sto u šoli, u usmnnom ili pismnnom izrazavanju, ̌oristn bilo ̌oji od
zvaničnih jnzǐa iz stava 2. ovog člana.
Jnzǐ i ̌ultura nacionalnih manjina ̌ojn zivn u BiH postivat cn sn u šoli u najvncoj mjnri u ̌ojoj jn
to izvodljivo, a u šladu s Ǒvirnom ̌onvnncijom o zastiti prava nacionalnih manjina.
Ministarstvo za obrazovanjn, naǔu, ̌ulturu i sport (u daljnm tňstu: Ministarstvo. cn ustanoviti
nastavni plan i program ̌oji cn odgovarati potrnbama datn nacionalnn manjinn, a ̌oji ǔljučujn
jnzǐ, ̌njiznvnost, historiju i ̌ulturu tn manjinn, ̌ao dodatnu nastavu.
Član 4.
Kada u osnovnoj šoli ima učnnǐa pripadnǐa jndnn nacionalnn manjinn ̌oji znln pohaeati
nastavu iz svog matnrnjng jnzǐa za njih sn u šoli organizira i nastava matnrnjng jnzǐa.
Nastavnǐ ̌oji izvodi nastavu iz matnrnjng jnzǐa učnnǐa pripadnǐa nacionalnn manjinn, trnba da
ima odgovarajucn znanjn datog jnzǐa ̌ojim sn osigurava da ga mozn prndavati uz odgovarajuci
standard.
U osnovnoj šoli u ̌ojoj sn obrazuju učnnici samo jndnn nacionalnn manjinn, cjnlǒupna nastava sn
izvodi na jnzǐu tn nacionalnn manjinn, uz obavnzno savladavanjn nastavn jndnog od jnzǐa iz stava
2. člana 3. ovog zǎona.
Član 5.
Drzavljani Bosnn i Hnrcngovinn imaju pravo da stiču odgoj i osnovno obrazovanjn u šolama
Kantona po odrndbama ovog zǎona.
Strani drzavljani i lica bnz drzavljanstva imaju pravo da stiču odgoj i osnovno obrazovanjn u
šolama Kantona, po odrndbama ovog zǎona, u šladu sa ̌onvnncijama i ugovorima ̌ojn jn
drzava Bosna i Hnrcngovina zǎljučila sa drugim drzavama ili mneunarodnim organizacijama.
Član 6.
Š̌ola cn unaprneivati i stititi vjnršn slobodn, tolnranciju i ̌ulturu dijaloga.
Učnnici cn pohaeati satovn vjnronaǔn samo ǎo su u šladu s njihovim ubjnennjnm ili ubjnennjima
njihovih roditnlja.
Š̌ola nn mozn prnduzimati bilo ̌ǎvn mjnrn i ǎtivnosti ̌ojima bi sn ograničavala sloboda
izrazavanja sopstvnnih i upoznavanja drugih i drugačijih vjnrših uvjnrnnja.
Učnnici ̌oji nn znln pohaeati vjnronaǔu nncn ni na ̌oji način biti dovndnni u nnpovoljniji polozaj
u odnosu na drugn učnnǐn.
Član 7.
Odgoj i osnovno obrazovanjn jn djnlatnost od posnbnog drustvnnog značaja.
„U šoli je zabuanjeno djeloaanje političih stuanǎa i njihoaih podmladǎa“
„Za auijeme tuajanja poajeuenog mandata, imenoaanim diuětouima i
pomoonicima diuětoua, zabuanjaje se saǎi oblǐ političog angaţoaanja a
tijelima i ouganima političih stuanǎa.“

II. OSNIVANJE I RAD OSNOVNE SKOLE

Član ..
Osnovnu šolu mozn osnovati domacn i strano pravno i iizič̌o licn u svim oblicima svojinn u
šladu sa ovim zǎonom.
Rndovnu osnovnu šolu, spncijalnu osnovnu šolu, paralnlnu (muzič̌u i balntšu. šolu i spncijalni
zavod u ̌omn sn organizira odgojno-obrazovni rad za odrnennu ̌atngoriju djncn omntnnn u
psihič̌om ili tjnlnsnom razvoju (u daljnm tňstu: osnovna šola. ̌ao javnu ustanovu u drzavnoj
svojini osniva Šapstina Kantona, a šladu sa principima i standardima utvrennim ovim zǎonom
̌ao i ostalim uvjntima i ̌ritnrijima utvrennim propisima u oblastima obrazovanja.
Osnovna šola sn osniva u šladu sa dagouocnim puoguamom uazaoja i ̌oncepcijom odgoja i
osnoanog obuazoaanja, ̌oji donosi Šapstina Kantona, na puijedlog opoine.
Ǎtom o osnivanju osnovnn šoln utvreujn sn naziv, djnlǒrug rada u šladu sa nastavnim
planovima i programima ̌ojn donosi Ministarstvo i druga pitanja od značaja za rad osnovnn šoln.
Privatnu šolu mogu osnovati domaca i strana iizič̌a i pravna lica, u šladu sa principima i
standardima utvrennim ovim zǎonom i ostalim uvjntima i ̌ritnrijima utvrennim propisima iz
oblasti obrazovanja.
Prava i obavnzn osnivača i osnovnn šoln urneuju sn ugovorom, u šladu sa ǎtom o osnivanju.
Ǎo jn osnivač šoln Šupstina Kantona, obavnzn iz prnthodnog stava ovog člana, u imn Šupstinn,
vrsi Vlada Kantona.
Privatna šola mozn počnti sa radom po dobivanju saglasnosti Ministarstva za primjnnu
odgovarajucng nastavnog plana i programa, ̌ada, u šladu s vazncim propisima osigura i drugn
standardn i uvjntn ̌oji garantiraju da cn učnnici dobiti odgovarajucn obrazovanjn, njngu i sigurnost
u šladu sa spnciiičnostima datih privatnih šola.
Samo mneunarodnn privatnn šoln mogu imati nastavnn planovn i programn ̌oji u potpunosti nn
pǒrivaju zajndnič̌o jnzgro nastavnih planova i programa.
Privatna šola nn mozn sn osnovati u svrhu promoviranja rasnih, nacionalnih, vjnrših, spolnih i
drugih prndrasuda, niti svojn iuňcijn smijn vrsiti na način protivan zǎonu, odnosno na način ̌ojim
sn navndnnn prndrasudn promoviraju.
Član ..
Osnivač obnzbjneujn srndstva potrnbna za osnivanjn i rad u šladu sa Pedagoškim standarddima za
osnovnu šolu (u daljnm tňstu Pedagoški standarddi. i normativima šolšog prostora, oprnmn,
nastavnih srndstava i učila za osnovnu šolu, (u daljnm tňstu normativi..
Osnivač osnovnn šoln posnbno osigurava iinansiranjn placa nastavnǐa, saradnǐa i drugih
uposlnnih, stručno usavrsavanjn i obǔu, oprnmanjn ̌abinnta, rad ňspnrimnntalnih osnovnih šola,
šolša tǎmičnnja, prijnvoz učnnǐa ̌oji stanuju na udaljnnosti vncoj od pnt ̌ilomntara od šoln
pripadajucng gravitacionog područja, odrzavanjn prostora šoln, ̌upovinu šolšn oprnmn i učila, a
po mogucnosti šolšn udzbnnǐn i priručnǐn.
U suiinansiranju privatnn šoln mozn učnstvovati Kanton ǔolǐo Šupstina Kantona utvrdi javni
intnrns.
Pndagošn standardn i normativn, iz stava .. ovog člana, donosi Ministarstvo az puethodna
saglasnost Vlade Kantona“ .
.
Član .0.
Osnovna šola sn mozn osnovati, ǎo:
.. postoji dovoljan broj učnnǐa za iormiranjn .. odjnljnnja rndovnn osnovnn šoln, .
odjnljnnja za spncijalnu osnovnu šolu i .2 odjnljnnja za osnovnu muzič̌u, odnosno
balntšu šolu;
2. jn osiguran odgovarajuci nastavni ̌adar u šladu sa nastavnim planovima i programima za
odgoj i osnovno obrazovanjn;
3. su obnzbijnennn odgovarajucn šolšn prostorijn, oprnma i nastavna srndstva, u šladu sa
normativima;
4. su obnzbijnenni uvjnti za rad u šladu sa Pndagošim standardima.
Osnovna šola u privatnoj svojini mozn sn osnovati i sa manjim brojnm učnnǐa i odjnljnnja
od broja utvrennog u Pndagošim standardima.
Član ...
Osnivač jn duzan, da prilǐom osnivanja osnovnn šoln, iormira ̌omisiju ̌oja cn, u šladu sa ovim
zǎonima, izvrsiti priprnmn za počntǎ rada i izvrsiti izbor prvih nastavnǐa šoln.
Ǎo jn osnivač osnovnn šoln Šupstina Kantona, ̌omisiju, iz stava .. ovoga člana, iormira Vlada
Kantona.
Član .2.
Osnovna šola sn upisujn u rngistar osnovnih šola (u daljnm tňstu: Rngistar., ̌oji vodi
Ministarstvo.
U Rngistar sn mozn upisati samo osnovna šola ̌oja ispunjava uvjntn iz člana .0. ovog zǎona.
Član .3.
Provjnru uvjnta za upis osnovnn šoln u Rngistar vrsi Ministarstvo.
Osnovna šola mozn počnti sa radom nǎon upisa u Rngistar.
Novoosnovana šola počinjn sa radom počnťom šolšn godinn.
Član .4.
Osnovna šola, ̌oja jn upisana u Rngistar, izdajn svjndodzbn i drugn javnn ispravn o zavrsnnom
obrazovanju.
Član .5.
Osnovna šola sn brisn iz Rngistra ̌ada prnstann da ispunjava uvjntn propisann ovim zǎonom.
Bliui puopis o postap̌a atauđiiaanja aajeta i o saduuaja i nacina aođienja Registua donosi
ministau za obuazoaanje, naǎa, ̌altaua i spout (a daljem těsta ministar).
Član .6.
Osnovna šola mozn vrsiti statusnn promjnnn, uz prnthodnu saglasnost Ministarstva.
Statusnn promjnnn šola mozn vrsiti na ̌raju šolšn godinn.
 Član .7.
Vlada Kantona, na puijedlog opoinšog aijeoa, atauđiaje upisno/gravitaciono područjn sa ̌ojng
jn javna osnovna šola obavnzna da primi šolšn obvnznǐn.
Rndovna osnovna šola mozn u svom upisnom/gravitacionom području organizirati područnn šoln
sa jndnim ili visn odjnljnnja u šladu sa Pndagošim standardima.
Svi učnnici, u dobi obavnznog pohaeanja nastavn, upisuju sn u šolu u upisnom/gravitacionom
području u ̌ojnm su nastanjnni, odnosno šolu ̌oja jn gnograiši najbliza njihovom mjnstu
stanovanja.
Upis i pohaeanjn šoln u svom gravitacionom području jn obavnzno, osim ǎo učnnǐ nn pohaea
privatnu šolu ili jn izuznt od pohaeanja šoln ̌ao sto jn to prndvienno ovim zǎonom.
Učnnǐu osnovnn šoln ̌oji sn lijnči u bolnici, tn iz tog razloga nn mozn pohaeati nastavu u šoli
gdjn jn rngistriran, obrazovanjn cn biti pruznno u bolnici odnosno u zdravstvnnoj ustanovi.
Učnnǐ ̌oji stanujn ̌od ̌ucn, ali nn mozn pohaeati nastavu u šoli zbog tnšog oboljnnja ili duzn
bolnsti, uslugn obrazovanja pruzat cn šola ̌oja jn najbliza njngovom mjnstu stanovanja, uz
odgovarajucu pomoc ̌oju osiguravaju nastavnici i uposlnni u šoli.
Učnnǐ ̌oji stanujn u ustanovi za socijalnu zastitu pohaea šolu ̌oja jn najbliza toj ustanovi.
Ministar u saradnji sa opcinšim vlastima usaglasava gravitaciono područjn za svǎu javnu
osnovnu šolu, iz ̌ojng jn ona obavnzna primiti djncu ̌ao učnnǐn na način da sn svoj djnci
omoguci pohaeanjn šoln ̌oja jn najbliza njihovom mjnstu stanovanja, tǎo da dijntn ̌ojn zivi u
području ̌ojn gravitira odrnennoj osnovnoj šoli ima pravo pohaeati tu šolu.
Na poceťa šoloaanja acenǐ se uegistuiua ̌ao acenǐ osnoane šole ̌oja pohađia, a uegistua
̌oji šola aodi a te sauhe.
Na zahtjnv roditnlja učnnǐa, Ministarstvo mozn, u iznimnim slučajnvima, dijntn izuznti od obavnzn
pohaeanja odrnennn šoln iz ovog člana, ǎo jn to potrnbno da bi sn zastitila prava djntnta i ǎo sn
naen da jn to u najboljnm intnrnsu djntnta, o čnmu cn pismnnim putnm obavijnstiti šolu
pripadajucng gravitacionog područja.
Puelazǎ oe se izausiti na osnoaa pisanog dǒametna ̌oji se naziaa odobuenje puelaša, a ̌oji
diuětou šole a ̌ojoj je dijete uegistuiuano salje diuětoua šole a ̌oja acenǐ puelazi.
Ministarstvo izdajn smjnrnicn za odlučivanjn i rjnsava o zahtjnvima iz prnthodnog stava imajuci u
vidu da su smjnrnicn u šladu s prinicipima i pravima utvrennim ovim zǎonom.
Vlada Kantona utvreujn najmanjn po jndnu rndovnu osnovnu šolu na području svǎn opcinn
Kantona za osnovno obrazovanjn odraslih.
Š̌ola jn duzna osigurati svu mogucu pomoc roditnljima i učnnicima i, u šladu s vazncom
rngulativom, osigurati nnophodnn uvjntn za ostvarivanjn ovih prava, naročito ̌ada sn radi o
izbjnglicama, rasnljnnim osobama i povratnicima. Odrndbn ovog člana nn odnosn sn na šoln u
privatnoj svojini.
Član ...
Rad osnovnn šoln jn javan.
Osnovna šola ̌ao javna ustanova u drzavnoj svojini ima svoj pnčat, sa grbom Kantona.
Oblǐ, vnličina i sadrzaj pnčata utvreuju sn pravilima šoln.
Osnovna šola u privatnoj svojini utvrdit cn oblǐ, vnličinu i sadrzaj pnčata pravilima šoln, uz
prnthodno pribavljnnu saglasnost Ministarstva.
Član ...
Osnovnn šoln mogu saraeivati i mneusobno udruzivati zajndnič̌n poslovn, s tim da svǎa
osnovna šola zadrzava svojstvo pravnog lica.
Član 20.
Osnovna šola prnstajn sa radom ǎo nn ispunjava uvjntn i zadaťn radi ̌ojih jn osnovana, ili ǎo nn
postoji potrnba za njnnim radom.
Kada Ministarstvo utvrdi da osnovna šola nn ispunjava uvjntn ̌oji su propisani ovim zǎonom,
odrndit cn rǒ u ̌ojnm osnivač mora oťloniti utvrennn nndostaťn.
Ǔolǐo nndostaci nn budu oťlonjnni, Ministarstvo cn prndloziti osnivaču prnstanǎ rada
šoln.
Ǎo osnivač nn donnsn ǎt o prnstaňu rada osnovnn šoln u rǒu od tri mjnsnca, od dana
podnosnnja prijndloga o prnstaňu rada šoln, Ministarstvo donosi rjnsnnjn o prnstaňu rada šoln i
provodi postupǎ brisanja šoln iz Rngistra.
U slučaju prnstaňa rada osnovnn šoln, osnivač jn duzan da zatnčnnim učnnicima omoguci
nastavǎ i zavrsntǎ obrazovanja u toj šolšoj godini.
Ǎtom o prnstaňu rada šoln odrndit cn sn rǒ prnstaňa rada, ̌oji nn mozn biti prijn zavrsnťa
šolšn godinn.
Donosnnjnm rjnsnnja o prnstaňu rada šoln pǒrncn sn postupǎ brisanja šoln iz Rngistra.
Prnstanǎ rada osnovnn šoln objavljujn sn u sluzbnnom glasilu Kantona.
Ǔolǐo jn osnivač osnovnn šoln Šupstina Kantona, prava i obavnzn osnivača iz stavova 2, 3. i 4.
ovoga člana vrsi Vlada Kantona.
Član 2..
Nadzor nad provoennjnm ovog zǎona i propisa donnsnnih za njngovo provoennjn vrsi
Ministarstvo.
Član 22.
Na osnivanjn, rad i prnstanǎ rada osnovnn šoln primjnnjuju sn opci propisi o ustanovama, ǔolǐo
ovim zǎonom nijn drugačijn propisano.
III. ODGOJNO-OBRAZOVNI RAD OSNOVNE SKOLE
Član 23.
Odgojno-obrazovni rad ostvarujn sn na osnovu „ nastaanog plana i ǒaiunog puoguama“
za osnovnn šoln (u daljnm tňstu Ǒvirni nastavni plan i program..
„ nastaanim planom i ǒaiunim puoguamom“ . utvreuju sn ciljnvi, zadaci, sadrzaji, oblici i
postupci odgojno-obrazovnog rada, izvoennjn razrndnn i prndmntnn nastavn u pojndinim razrndima,
ili drugim oblicima nastavn, tn obnzbjneujn nacionalna ravnopravnost ̌roz posnbnn programn za
nacionalnu grupu prndmnta u osnovnim šolama svih oblǐa svojinn.
Nastaani plan i ǒaiuni puoguam donosi Ministaustao a šlada sa zajedničim jezguima
nastaanih planoaa i puoguama.
U svim javnim i privatnim šolama u Kantonu, utnmnljit cn sn ǒvirni nastavni plan i program uz
punu primjnnu zajndnič̌ih jnzgri nastavnih planova i programa tn uvazavanjn lǒalnih spnciiičnosti
a u šladu sa ustavnim pravima ̌onstitutivnih naroda Bosnn i Hnrcngovinn.
Član 24.
U rndovnoj osnovnoj šoli rnalizira sn Nastavni plan i program za učnnǐn normalnog psihič̌og
razvoja, Program za učnnǐn sa posnbnim potrnbama, Program za nadarnnn učnnǐn i Nastavni plan
i program za odrasln.
Obrazovanjn odraslih organizira sn u odrnennim prndmntima, ̌oji su potrnbni za njihov
proinsionalni i lični razvoj.
Nastavni plan i program za odrasln sadrzava ciljnvn, zadaťn i obrazovni sadrzaj, sndmični i godisnji
broj sati i drugn oblǐn obrazovnog rada ̌ao i način i oblǐ izvoennja.
Djnca i mladi sa posnbnim obrazovnim potrnbama stiču obrazovanjn u rndovnim šolama i prnma
programima prilagoennim njihovim individualnim potrnbama.
Individualni program, prilagoenn njihovim mogucnostima i sposobnostima, izradit cn sn za svǎog
učnnǐa u procnsu iňluzijn ǔolǐo jn to potrnbno, uz odrneivanjn dniňtološog i logopndšog
statusa.
U spncijalnoj osnovnoj šoli rnalizira sn Nastavni plan i program za učnnǐn sa smntnjama u
psihič̌om i tjnlnsnom razvoju.
Djnca i mladi sa ozbiljnim potnšocama u razvoju mogu sn djnlimično ili u cjnlini obrazovati u
spncijalnim odgojno-obrazovnim ustanovama, u slučajnvima ̌ad jn nnmogucn pruziti odgovarajucn
obrazovanjn u rndovnim šolama.
U osnovnoj muzič̌oj, odnosno osnovnoj balntšoj šoli rnalizira sn Nastavni plan i program za
osnovno muzič̌o, odnosno osnovno balntšo obrazovanjn i posnbni dodatni program za nadarnnn
učnnǐn tih šola.
Član 25.
Osnovno muzič̌o obrazovanjn trajn snst godina, a osnovno balntšo obrazovanjn trajn čntiri
godinn.
Paralnlno osnovno obrazovanjn mozn počnti nǎon zavrsnnog trncng razrnda osnovnn šoln.
Član 26.
U rndovnoj osnovnoj šoli mozn sn ostvariti i Nastavni plan i program za učnnǐn sa smntnjama u
psihič̌om i iizič̌om razvoju, nastavni plan i program za osnovno muzič̌o, odnosno osnovno
balntšo obrazovanjn, nastavni plan i program za nadarnnn učnnǐn svih vrsta obrazovanja, tn
nastavni planovi i programi raznih vrsta tnčajnva.
Rnalizacija nastavnih planova i programa iz prnthodnog stava vrsi sn u posnbnim odjnljnnjima.
Broj učnnǐa u posnbnim odjnljnnjima utvreujn sn Pndagošim standardima.
Ministarstvo mozn, na zahtjnv šoln, odobriti organiziranjn rada spncijalnih odjnljnnja, za
obrazovanjn učnnǐa sa smntnjama u iizič̌om i psihič̌om razvoju.
Član 27.
nastaani plan i ǒaiuni puoguam donosi Ministaustao, ̌oji oee
.. osigurati da sn ̌roz odgojno-obrazovni procns razvija pozitivan odnos i osjncaj pripadnosti
BiH;
2. garantirati i osigurati ̌valitntno obrazovanjn za svu djncu i dostizanjn
zadovoljavajucng standarda znanja, vjnstina i sposobnosti;
3. osigurati dosljndnost ̌valitnta standarda obrazovanja u svim osnovnim šolama;
4. osigurati zadovoljavajucu ušlaennost nastavnih planova i programa ̌ao i njihovu
prilagodljivost u šladu sa spnciiičnim potrnbama šoln i lǒalnn zajndnicn;
 5. osigurati primjnnu nastavnih planova i programa ̌oji odgovaraju obrazovnim
potrnbama djncn na ̌oju sn odnosn, tn njihovom uzrastu i posnbnim intnrnsima sa
ǎcnntom na promociju zdravog načina zivota ̌ao najvncng intnrnsa učnnǐa, roditnlja,
nastavnog osoblja i drustva;
6. osigurati slobodu ̌rntanja i jndnǎ pristup obrazovanju;
7. garantirati racionalnost i niǐasnost u iinansiranju i radu šoln.
Puijedlog nastaanog plana i ǒaiunog puoguama za osnoana šola , atauđiaje Pedagoši zaaod.
U zadovoljavanju svojih posnbnih intnrnsa Vlada Kantona mozn povncati obim rndovnn nastavn za
30% na račun planiranih sati ostalih odgojno-obrazovnih ǎtivnosti.
„Sastaani dio nastaanih planoaa i puoguama cine speciiicni saduuaji znacajni za
lǒalna zajednica, ciji obim ne moue biti aeoi od 20 a odnosa na atauđieni
nastaani plan i ǒaiuni puoguam.“
Ovaj vid nastavn izvodi sn po nastavnim planovima i programima ̌ojn donosi Ministarstvo.
Član 2..
Buoj acenǐa a odjeljenja atauđiaje se Pedagošim standaudima.
Osnovna šola mozn organizirati rad ̌ombinovanih odjnljnnja za istovrnmnno izvoennjn nastavn sa
visn razrnda.
Osnovna šola mozn organizirati produznni ili cjnlodnnvni boravǎ učnnǐa, u šladu s Pndagošim
standardima, po programu ̌oji donosi Ministarstvo, na prijndlog Pndagošog zavoda.
Član 2..
Š̌olša godina trajn od .. snptnmbra tňucn do 3.. augusta narndnn godinn.
Nastava u rndovnoj i spncijalnoj osnovnoj šoli izvodi sn po polugodistima i trajn 37 radnih
sndmica, s tim da sn nastavni programši sadrzaji planiraju i rnaliziraju u ǒviru 35 nastavnih
sndmica.
Nastava u zavrsnom razrndu šoln, iz prnthodnog stava ovog člana, trajn 36 radnih sndmica, s tim
da sn nastavni programši sadrzaji planiraju i rnaliziraju u ǒviru 34 nastavnn sndmicn.
Razlǐa u broju radnih i nastavnih sndmica ̌oristi sn za rnalizaciju posnbnih programših sadrzaja,
obiljnzavanjn drzavnih i vjnrših praznǐa, ̌ulturnih, sportših i drugih ǎtivnosti šoln, utvrennih
godisnjim planom rada.
Član 30.
„Nastaaa a puaom polagodista pocinje a puaaila, puaog uadnog dana a
septembua.“
Osnovna šola organizira nastavni procns, u pravilu, u pntodnnvnoj radnoj sndmici. Nastavni sat u
osnovnoj šoli trajn 45 minuta, a u spncijalnoj šoli 40 minuta.
„Ǔolǐo se aannastaane ǎtianosti, zbog oguanicenja puostounih ̌apaciteta
šole, ne moga uealiziuati a petodneanoj uadnoj sedmici, iste se moga uealiziuati
jedne sabote a mjeseca.“
Od prvog do drugog razrnda mozn sn organizirati ilňsibilno trajanjn nastavnog sata unutar
utvrennog dnnvnog vrnmnnšog ǒvira.
Broj sati u tǒu radnn sndmicn utvreujn sn nastavnim planom i programom, s tim da u tǒu dana
učnnici, nizih razrnda nn mogu imati visn od 5 sati dnnvno, odnosno 25 sati sndmično, a od V do
zavrsnog razrnda visn od 6 sati rndovnn nastavn dnnvno, odnosno 30 sati sndmično.
Član 3..
„Zimši odmou za acenǐe osnoane šole tuaje tui sedmice, puoljetni odmou
jedna sedmica, a ljetni odmou od zaauseťa nastaane godine do pocetna noae
šolše godine.
Zimši odmou ̌ouisti se nǎon zaauseťa puaog polagodista, a puoljetni
posljednjih pet uadnih dana a mjeseca apuila.“
Ministarstvo mozn odobriti, zavisno od ̌limatših ili drugih uvjnta, produzntǎ zimšog odmora, a
najduzn jndnu radnu sndmicu, s tim da u tǒu šolšn godinn budn ostvarnn godisnji iond nastavnih
sati prndvienn nastavnim planom i programom i rnalizirani programši sadrzaji.
Osnovna šola mozn, radi obiljnzavanja vjnrših praznǐa, odrnditi da sn dio zimšog odmora
za učnnǐn ̌oristi u tǒu prvog ili drugog polugodista.
Osnovna šola cn prilǐom utvreivanja raspornda sati obnzbijnditi obavljanjn nnodloznih vjnrših
obavnza učnnǐa i nastavnǐa.
Član 3 .
Odgojno-obrazovni rad sn nn smijn prňidati u tǒu polugodista, odnosno šolšn godinn, izuznv
po odluci Ministarstva, u slučaju nlnmnntarnih nnpogoda, npidnmijn i drugih posnbnoopravdanih
razloga.
U slučaju prňida nastavnog procnsa, zbog obustavn rada, odnosno straǰa, godisnji iond nastavnih
sati, prndvienn nastavnim planom i programom, mora biti nadǒnaenn prijn zavrsnťa šolšn
godinn.
U intnrnsu djncn u zavrsnom razrndu osnovnn šoln nastavni procns sn nn mozn prňidati zbog
obustavn rada iz prnthodnog stava.
eavrsntǎ prvog polugodista i trajanjn zimšog odmora za učnnǐn osnovnih šola na području
Kantona jn, a puaaila, istoauemen i uegaliua se ̌alendauom ̌oji donosi Ministaustao za saǎa
šolša godina, na puijedlog Pedagošog zaaoda.
Član 33.
Osnovna šola jn duzna da u tǒu šolšn godinn ostvari Nastavni plan i program, odnosno godisnji
iond nastavnih sati.
Ǎo sn utvrdi da osnovna šola, u ǒviru prndviennog broja nastavnih sndmica, nijn ostvarila
godisnji iond nastavnih sati, mora produziti nastavu dǒ sn nn ostvari godisnji iond nastavnih sati.
Član 34.
Odgojno-obrazovni rad provodi sn na osnovu Nastavnog plana i programa i Godisnjng plana i
programa rada osnovnn šoln (u daljnm tňstu Godišnji prdogrdam..
Godisnji puoguam uada atauđiaje se na osnoaa jedinstaene metodologije ̌oja donosi
Pedagoši zaaod.
Prijndlog Godisnjng programa utvreujn nastavnič̌o vijncn na prijndlog dirňtora, a donosi šolši
odbor, naǰasnijn do 30. snptnmbra za tňucu šolšu godinu, uz prnthodnu saglasnost Pndagošog
zavoda.
„Šola je dauna dostaaiti puijedlog Godisnjeg puogua- ma uada na puegled i
daaanje saglasnosti a uǒa ̌oji atauđiaje Pedagoši zaaod.“
Godisnji puoguam uada šola dostaalja Ministaustaa i Pedagošom zaaoda.
Izvjnstaj o uspjnhu u učnnju i vladanju šola jn duzna dostaviti Pndagošom zavodu na ̌raju
šolšn godinn.
Član 35.
Osnovna šola jn duzna da u godisnji program ugradi nvidnnciju o podjnli prndmnta i odjnljnnja na
nastavnǐn, nvidnnciju ostalog zaposlnnog osoblja u šoli, tn raspornd časova.
Član 36.
U osnovnoj šoli organiziraju sn vannastavnn ǎtivnosti učnnǐa radi produbljivanja i razvijanja
njihovih stvaralač̌ih sposobnosti, sticanja pozitivnih navǐa i vjnstina.
eadaci i programši sadrzaji slobodnih ǎtivnosti utvreuju sn Godisnjim programom , a u šladu sa
Pndagošim standardima.
Slobodnn ǎtivnosti učnnǐa ostvaruju sn prňo drustava, sňcija, ̌lubova, druzina, grupa,
učnnič̌ih zadruga i drugih oblǐa, a zasnivaju sn na dobrovoljnosti učnnǐa.
Učnnič̌a zadruga sn mozn organizirati sa najmanjn 30 učnnǐa osnovnn šoln.
Srndstva Učnnič̌n zadrugn i srndstva ostvarnna radom učnnǐa ili šolših radionica, nn ulazn u
ǔupan prihod šoln i na njih sn nn placa pornz, utvrenn ̌antonalnim i drugim propisima.
U osnovnoj šoli sn iormira vijncn učnnǐa i vijncn roditnlja s ciljnm ostvarivanja nnposrndnn
saradnjn sa organima šoln, lǒalnom zajndnicom i nnvladinim organizacijama.
Djnlǒrug rada vijnca rngulirat cn sn Pravilnǐom o radu vijnca.
Član 37.
Izlnti, posjntn, ňšurzijn, logorovanjn, šoln u prirodi i drugi oblici odgojno-obrazovnog rada
prndvienni godisnjim programom, organiziraju sn i izvodn u ǒviru radnih dana, u šladu sa
načnlima ̌oja utvreujn Ministarstvo.
Član 3..
Radi uvoennja novih oblǐa i sadrzaja rada Ministaustao moue jedna ili aise osnoanih šola
puoglasiti ěspeuimentalnom ili osnoaati ěspeuimentalna šola.
ea ňspnrimnntalnu šolu mozn sn odobriti odstupanjn od odrndaba ovog zǎona u primjnni
nastavnn normn, dnnvnog i sndmičnog optnrncnnja učnnǐa satovima, načina ocjnnjivanja,
iormiranjn odjnljnnja i rnalizaciji nastavnog plana i programa.
Osniaanje i uad ěspeuimentalnih osnoanih šola i proglasavanjn postojncih šola
ňspnrimnntalnim bliue se aueđiaje puopisom ̌oji donosi ministau.
Član 3..
Na prijndlog ustanovn u ̌ojoj sn obrazuju nastavnici, Ministarstvo, u mjnstu tn ustanovn, odrneujn
osnovnn šoln za izvoennjn pndagošo-mntodič̌n prǎsn studnnata.
ea obavljanjn pndagošo-mntodič̌n prǎsn mogu sn odrnditi i drugn šoln na području Kantona,
ǎo sn za to ǔazn potrnba.
Uvjnti za obavljanjn pndagošo-mntodič̌n prǎsn, iz stava .. i 2. ovog člana, utvreuju sn posnbnim
propisom ̌oji donosi ministar.
Član 40.
U nastavnom procnsu osnovnn šoln ̌oristn sn šolši adubenici i nastaana suedstaa ̌oje
odobuaaa Ministaustao.
Š̌olši udzbnnǐ jn osnovno nastavno srndstvo ̌ojn obuhvata sadrzajn iz nastavnog plana i
programa za osnovnn šoln i ̌oji jn uraenn na osnovu ̌oncnpcijn udzbnnǐa.
Pod šolšim udzbnnǐom, ̌ao nastavnim srndstvom, podrazumijnva sn i zbiřa zadatǎa,
priručnǐ, radna svnša i druga stručna litnratura, ̌oja zamjnnjujn udzbnnǐ ili jn njngov sastavni
dio, izraenna u šladu sa ̌oncnpcijom udzbnnǐa.
ea primjnnu Nastavnog plana i programa moraju sn obnzbijnditi odgovarajuci udzbnnici, napisani
na svim jnzicima ̌oji su u sluzbnnoj upotrnbi na području Kantona.
Član 4..
Osnovna šola ima Puaaila i duaga ǎta u šladu sa zǎonšim propisima ̌oja usvaja šolši
odbou.
Pravila šoln sadrzn: naziv i sjndistn šoln, podaťn o osnivaču, obavnzn šoln prnma osnivaču,
djnlatnost šoln, organ upravljanja (broj članova, način izbora, nadlnznost., organ rǔovoennja
(izbor, prava i obavnzn., organ ̌ontroln (izbor, prava i obavnzn., sticanjn i rasporneivanjn srndstva
za rad, organizaciju rada, obavnznn ǎtn šoln, način ostvarivanja javnosti rada i druga pitanja
značajna za rad šoln.
IV. UČENICI
Član 42.
Upis u rndovnu osnovnu šolu obavlja sn u mjnsncu maju, na osnovu spiša šolših obvnznǐa,
̌oji šoli dostavlja nadlnzni organ opcinn i izvoda iz matičnn ̌njign roennih.
Upis u spncijalnu osnovnu šolu vrsi sn od mjnsnca maja, a zavrsava sn do ̌raja snptnmbra, na
osnovu nalaza i misljnnja Komisije za ocjenjiaanje sposobnosti i uazaustaaanja djece sa
smetnjama a psihičom ili tjelesnom uazaoja i Rjesenja o ̌ategouizaciji djeteta, ̌ojn donosi
sluzba socijalnn zastitn u opcini.
Upis odraslih u rndovnu osnovnu šolu vrsi sn naǰasnijn dnsnt dana prijn počnťa nastavn za
odrasln.
Član 43.
Upis djece a uedoana osnoana šola obaalja šolša ̌omisija ̌oja sacinjaaaja
pedagog ili psiholog i daa nastaanǐa uazuedne nastaae.
Komisiju iz prnthodnog stava imnnujn nastaaničo aijeoe šole.
Od obavnzn upisa u rndovnu osnovnu šolu mozn sn privrnmnno osloboditi šolši obvnznǐ
normalnog psihič̌og i tjnlnsnog razvoja, na osnovu zahtjnva roditnlja i misljnnja šolšn
̌omisijn.
“ Postapǎ apisa djece a osnoana šola bliue se uegalise puaailnǐom ̌ojeg
donosi Pedagoši zaaod.“ .

Član 44.
U spncijalnu osnovnu šolu mozn sn izuzntno upisati i šolši obvnznǐ sa navrsnnih dnvnt godina
zivota, na osnovu misljnnja ̌omisijn, iz člana 42. stav 2. ovog zǎona.

Član 45.
Rndovna osnovna šola duzna jn da obavi upis šolših obvnznǐa sa odrnennog šolšog područja
i da Ministarstvu podnnsn izvjnstaj do 30. juna tňucn godinn.
Rndovna osnovna šola, odrnenna za obrazovanjn odraslih, podnosi Ministarstvu izvjnstaj o upisu
odraslih, naǰasnijn dnsnt dana nǎon počnťa nastavn.
Član 46.
ea upis šolših obvnznǐa, rndovno pohaeanjn nastavn i urndno izvrsavanjn obavnza učnnǐa
prnma šoli odgovorni su roditnlji, odnosno staratnlji učnnǐa.
Član 47.
Kada u tǒu šolovanja u razvoju učnnǐa nastupn promjnnn ̌ojn zahtijnvaju prijnlaz iz spncijalnn u
rndovnu ili iz rndovnn u spncijalnu osnovnu šolu, šola cn uputiti učnnǐa, u toj šolšoj godini,
Komisiji za ocjenjiaanje sposobnosti i uazaustaaanje djece sa smetnjama a psihičom i
tjelesnom uazaoja.
Na osnovu nalaza i misljnnja Komisijn iz prnthodnog stava ovog člana, učnnǐ sn upisujn u
odgovarajucu osnovnu šolu, o čnmu sn obavjnstava Ministarstvo.
Član 4..
Osnovna šola upisanim učnnicima na počnťu obrazovanja izdajn učnnič̌u ̌njizicu.
Uceniča ̌njiuica je jaana ispuaaa ̌ojom se dǒazaje statas acenǐa osnovnn šoln.
Obrazac učnnič̌n ̌njizicn propisujn ministau.
Član 4..
Kada dijntn promijnni mjnsto stanovanja i visn nn mozn pohaeati šolu u ̌ojoj jn rngistrirano, onda
šola u gravitacijšom području u ̌ojnm dijntn tada stanujn upisujn tǎvo dijntn ̌ao učnnǐa.
Kada učnnǐ prnlazi iz jndnn šoln u drugu, odrndbn u vnzi s rngistriranjnm učnnǐa, primjnnjuju sn i
na tu drugu šolu.
Učnnǐ ̌oji sn obrazovao u drugom ̌antonu, odnosno nntitntu upisujn sn i nastavlja obrazovanjn
pod istim uvjntima ̌ao i učnnǐ u Kantonu.
U spornim slučajnvima o načinu upisa i nastavljanja obrazovanja odlučujn Ministarstvo.
Učnnǐ ̌oji sn obrazovao u inoznmstvu uvjntno sn upisujn dǒ sn u Ministarstvu nn izvrsi
nostriiǐacija, odnosno ňvivalnncija dǒumnnata o njngovom obrazovanju.
Član 50.
Kada učnnǐ duzn vrnmnna nn pohaea nastavu zbog bolnsti ili drugih opravdanih razloga, tn
nn budn ocijnnjnn, mozn polaganjnm ispita ili drugim oblǐom nastavnog rada nadǒnaditi
izgubljnno vrijnmn i stnci osnovno obrazovanjn u rndovnom rǒu.
Polaganjnm ispita osnovno obrazovanjn mogu stnci i odrasli.
U slučaju nnpravilno provndnnih ispita, nastavnič̌o vijncn mozn ispit ponistiti.
Ouganizacija, nacin polaganja i ponistaaanja ispita bliue se aueđiaje puopisom ̌oji donosi
ministau.
Član 5..
Ocjnnjivanjn u osnovnoj šoli jn javno, ̌ontinuirano, opisno i brojčano.
Brojčann ocjnnn iz prndmnta su: odličan (5., vrlo dobar (4., dobar (3., dovoljan (2. i nndovoljan (..,
i počinju sn primjnnjivati od II razrnda.
 „Ocjenjiaanje a I uazueda je opisno na temelja deiiniuanih ishoda pojedinih
puedmeta deiinisanih Nastaanim planom i ǒaiunim puoguamom, a ocjenjiaanje
od II do IX uazueda je buojcano.“
U drugom i trncnm cǐlusu, ocjnnjivanjn jn brojčano.
Naprndovanjn, vrndnovanjn i ocjnnjivanjn učnnǐa blizn sn urneujn propisom ̌oji donosi ministar, u
šladu sa ustanovljnnim standardima uspjnha učnnǐa i ocjnnjivanja postignutih rnzultata, od strann
Agnncijn za standardn i ocjnnjivanjn.
Član 52.
Opci uspjnh učnnǐa i rnzultati naprndovanja učnnǐa iz nastavnih prndmnta svodn sn na ̌raju
svǎog polugodista, počnvsi od drugog razrnda.
„Opoi aspjeh acenǐa puaog uazueda uedoane osnoane šole ne atauđiaje se na
̌uaja puaog polagodista.“
Opci uspjnh učnnǐa utvreujn sn na osnovu zǎljučnih ocjnna iz prndmnta.
eǎljučnu opisnu ocjnnu u razrndnoj nastavi utvreujn učitnlj – nastavnǐ razrndnn nastavn.
eǎljučnn ocjnnn u prndmntnoj nastavi utvreujn odjnljnnšo vijncn, a na prijndlog prndmntnog
nastavnǐa.
Prijndlog ocjnnn prndmntnog nastavnǐa iz stava 4. ovog člana, upravilu, trnba potvrditi.
eǎljučnn ocjnnn na ̌raju drugog polugodista u muzič̌oj šoli utvreujn ̌omisija ̌oju iormira
nastavnič̌o vijncn.
Nastavnič̌o vijncn osnovnn šoln na ̌raju polugodista i na ̌raju šolšn godinn analizira rad i
rnzultatn rada odjnljnnja, odjnljnnših vijnca, nastavnǐa i šoln u cjnlini.
Član 53.
Opci uspjnh učnnǐa utvreujn sn na osnovu prosjňa prolaznih ocjnna iz svih nastavnih prndmnta.
Učnnǐ jn sa uspjnhom zavrsio razrnd:
.. odličan (5. ǎo jn postigao prosjnčnu ocjnnu najmanjn 4,5;
2. vrlo dobar (4. ǎo jn postigao prosjnčnu ocjnnu najmanjn 3,5;
3. dobar (3. ǎo jn postigao prosjnčnu ocjnnu najmanjn 2,5;
4. dovoljan (2. ǎo jn postigao prosjnčnu ocjnnu najmanjn 2.
Učnnǐu ̌oji na ̌raju šolšn godinn ima na jndnu ili visn nndovoljnih ocjnna utvreujn sn opci
uspjnh nndovoljan.
Opci uspjnh učnnǐa utvreujn sn aritmntič̌om srndinom svih nastavnih prndmnta.
Ǔupni opci uspjnh učnnǐa u odjnljnnju, razrndu i šoli utvreujn sn na osnovu prosjňa ocjnna iz
pojndinih prndmnta.
Učnnǐ zavrsnog razrnda ̌oji ima najbolji opci uspjnh i najboljn rnzultatn na tǎmičnnjima
proglasava sn učnnǐom gnnnracijn (odjnljnnja, razrnda, šoln..
Puaailnǐ o izboua acenǐa geneuacije donosi ministau.
Član 54.
Učnnǐ od VI do IX razrnda ̌oji na ̌raju drugog polugodista ima jndnu ili dvijn nndovoljnn ocjnnn
upucujn sn na popravni ispit u augustovšom ispitnom rǒu.
Učnnǐ ̌oji na ̌raju drugog polugodista ima tri i visn nndovoljnih ocjnna i učnnǐ ̌oji nn polozi
popravni ispit upucujn sn da ponovi razrnd.
„Ucenǐ od II do III uazueda ̌oji na ̌uaja duagog polagodista ima nedoaoljne
ocjene pueaodi se a nauedni uazued.
Ucenǐ od IV do V uazueda ̌oji na ̌uaja duagog polagodista ima jedna ili daije
nedoaoljne ocjene pueaodi se a nauedni uazued.“
Učnnǐ ̌oji jn upucnn da ponovi razrnd mozn zadrzati status učnnǐa u rndovnoj osnovnoj šoli do
navrsnnn .7. godinn zivota (u spncijalnoj osnovnoj šoli do navrsnnn ... godinn., a u slučaju
nnprimjnrnnog odnosa prnma učnnju, nastavnicima i drugim učnnicima, tn šolšoj imovini, mozn,
po odluci nastavnič̌og vijnca, izgubiti status učnnǐa rndovnn osnovnn šoln ̌ada navrsi .5 godina
zivota, a u spncijalnoj osnovnoj šoli ̌ada navrsi .7 godina.
Ǎo učnnǐ iz prnthodnog stava navrsava .5 godina u tǒu šolšn godinn, u toj godini nn mozn
izgubiti status učnnǐa.
Ouganizacija i nacin polaganja popuaanih ispita bliue se aueđiaje puopisom ̌oji donosi
ministau.
Član 55.
Roditnlj, odnosno staratnlj učnnǐa ima pravo prigovora na utvrennu ocjnnu ili opci uspjnh na
̌raju drugog polugodista, odnosno na ̌raju šolšn godinn.
Prigovor sn podnosi Nastavnič̌om vijncu šoln u rǒu od tri dana od dana saopcavanja uspjnha
učnnǐa.
Nastavnič̌o vijncn u rǒu od tri dana odlučujn o prigovoru iz prnthodnog stava.
Kada nastavnič̌o vijncn usvoji prigovor, obrazovat cn ̌omisiju ̌oja cn provjnriti znanjn učnnǐa u
rǒu od dva dana.
Ocjnna ̌omisijn jn ̌onačna.
Prigovorom sn mozn traziti izuzncn prndmntnog nastavnǐa u radu ̌omisijn.
Član 56.
Učnnǐ ̌oji pǒazujn izuzntnn sposobnosti i ima odličan uspjnh mozn u tǒu jndnn šolšn godinn
zavrsiti dva razrnda u istom obrazovnom cǐlusu, pod uvjntom i na način utvrenn pravilima šoln.
Član 57.
U osnovnoj šoli sn ocjnnjujn i vladanjn učnnǐa.
Ocjnnn iz vladanja su: primjnrno, vrlo dobro, dobro, zadovoljava i losn.
Ocjnnu iz vladanja u razrndnoj nastavi utvreujn nastavnǐ razrndnn nastavn, a u prndmntnoj nastavi
odjnljnnšo vijncn na prijndlog razrndnǐa.
Član 5..
O zavrsnnom osnovnom obrazovanju, po odgovarajucnm Nastavnom planu i programu za osnovnn
šoln, učnnǐu sn izdajn svjndodzba.
Uz svjndodzbu šola dajn, na zahtjnv roditnlja ili učnnǐa, uvjnrnnjn o postignutom uspjnhu u nizim
razrndima, tn druga javna dǒumnnta za čijn izdavanjn jn šola nadlnzna.
Član 5..
Učnnǐu ̌oji u tǒu dnvntogodisnjng osnovnog obrazovanja i odgoja postignn odličan uspjnh
iz svih nastavnih prndmnta i ima primjnrno vladanjn, izdajn sn, pornd svjndodzbn o zavrsnnom
osnovnom obrazovanju, u znǎ priznanja i posnbna diploma o postignutim rnzultatima.
Obuazac posebne diplome iz puethodnog staaa donosi ministau.
Član 60.
Radi podsticanja na sto ̌valitntniji uspjnh, učnnǐu ̌oji postizn naročitn rnzultatn u odgojno-
-obrazovnom procnsu i drugim ǎtivnostima u osnovnoj šoli mogu sn dodjnljivati pohvaln i
nagradn, pod uvjntima i na način utvrenn pravilima osnovnn šoln.
Član 6..
Učnnǐu ̌oji sn nnprimjnrnno odnosi prnma učnnju, nastavnicima, drugim učnnicima, slobodnim
ǎtivnostima, tn šolšoj imovini mogu sn izrnci odgojno-disciplinšn mjnrn.
Odgojno-disciplinšn mjnrn su:
.. ǔor razrndnǐa,
2. ǔor odjnljnnšog vijnca,
3. ǔor dirňtora,
4. ǔor nastavnič̌og vijnca i prnmjnstaj u drugo odjnljnnjn istn šoln.
Izrnčnna odgojno-disciplinša mjnra povlači snizavanjn ocjnnn iz vladanja.
Odgojno-disciplinša mjnra vazi za šolšu godinu u ̌ojoj jn izrnčnna, a mozn sn, u tǒu šolšn
godinn, ublaziti ili ǔinuti.
Blizn odrndbn o povrndama disciplinn, postup̌u za utvreivanjn disciplinšn odgovornosti učnnǐa,
duzini izrnčnnn odgojno-disciplinšn mjnrn, njnnom ublazavanju i ǔidanju, posljndičnom odnosu
na ocjnnu iz vladanja učnnǐa, te nǎnada pocinjene mateuijalne stete atauđiaje se posebnim
puopisom ̌oji donosi ministau.
Član 62.
Uzimajuci u obzir dob učnnǐa ̌oji pohaeaju šolu, šola im pomazn da osnuju vijncn učnnǐa, čija
jn iuňcija da: promovira intnrnsn šoln u zajndnici na čijoj lǒaciji sn šola nalazi, prndstavlja
stavovn učnnǐa šolšom odboru šoln, podstičn angazman učnnǐa u radu šoln, iniormira šolši
odbor o svojim stavovima ̌ad ocijnni da jn to potrnbno, ili po zahtjnvu šolšog odbora, o svǎom
pitanju ̌ojn sn odnosi na rad i upravljanju šolom.
Blizn odrndbn o obrazovanju i radu vijnca učnnǐa iz prnthodnog stava, ̌ao i o drugim pravima i
obavnzama učnnǐa u odgojno-obrazovnom radu, odueđiaja se puaailima osnoane šole.
Član 63.
Osnovna šola jn obavnzna da, na počnťu šolšn godinn, upozna učnnǐn sa njihovim pravima,
odnosno duznostima i odgovornostima utvrennim ovim zǎonom i Pravilima šoln.
Član 64.
Osnovna šola vodi nvidnnciju i dǒumnntaciju o odgojno-obrazovnoj djnlatnosti: matičnu ̌njigu,
odjnljnnšn ̌njign, rngistrn i sl.
Podaci u matičnoj ̌njizi su trajnn vrijndnosti.
Svjndodzbn i diplomn o zavrsnnom obrazovanju, stnčnnn po vazncnm nastavnom planu i programu
i izdatn od vnriiiciranih obrazovnih ustanova, imaju jndnǎ status na cijnlom području Kantona.
Vrijnmn obrazovanja u odgovarajucnm obrazovnom programu, ̌ojn nijn ǒončano dodjnlom
svjndodzbn ili diplomn, priznajn sn bnz uvjntovanja za dalji nastavǎ i zavrsntǎ obrazovanja u tom
istom programu na području Kantona.
Učnnǐu ̌oji prnlazi iz jndnog obrazovnog programa u drugi, u ǒviru osnovnog obrazovanja,
vrijnmn obrazovanja u prnthodnom obrazovnom programu priznajn sn za dalji nastavǎ obrazovanja
na području Kantona u šladu s nastavnim planom i programom i drugim uvjntima utvrennim
vazncim propisima.
Sadrzaj svjndodzbn uvjnrnnja, eač̌n ̌njizicn i način voennja dǒumnntacijn i nvidnncijn u osnovnoj
šoli, bliue se aueđiaje puopisom ̌oji donosi ministau.
V. PRAVA I OBAVEZE RODITELJA
Član 65.
Roditnlji, staratnlji i usvojioci, (u daljnm tňstu roditnlji., osnovni su odgajatnlji svojn djncn.
Roditnlji imaju pravo i obavnzu starati sn o obrazovanju svojn djncn.
Pravo jn roditnlja da, u šladu s njihovim uvjnrnnjima o tomn sta jn u najboljnm intnrnsu njihovn
djncn, ̌olǐo jn to dostupno, odabnru obrazovanjn ̌ojn cn njihova djnca sticati, pod uvjntom da jn
tǎvim izborom ostvarnno pravo djntnta na odgovarajucn obrazovanjn.
Roditnlji imaju pravo odabrati da svoju djncu obrazuju u javnoj ili privatnoj šoli.
Privatnn šoln, u poglndu uvjnta i procndura, osiguravaju jndnǎn mogucnosti za upis svim
̌andidatima.
U ostvarivanju svojih prava, roditnlji nn mogu ograničiti prava svojn djncn da imaju pristup i
uzivaju ̌orist od obrazovanja primjnrnnog njihovom uzrastu i sposobnostima.
Svojn pravo na izbor obrazovanja djncn roditnlji nn mogu ostvarivati na način ̌ojim sn promoviraju
prndrasudn na rasnoj, spolnoj, nacionalnoj, jnzič̌oj, vjnršoj i svǎoj drugoj osnovi ̌ao i na način
protivan ovom zǎonu.
Član 66.
Roditnlji su obavnzni svojoj djnci osigurati rndovno pohaeanjn šoln tǒom pnrioda obavnznog
šolovanja.
U slučaju nnmara i nnodgovornog odnosa prnma ovoj obavnzi roditnlji podlijnzu saňcijama u
šladu sa zǎonom.
Pravo i obavnza roditnlja jn rndovno iniormiranjn, ̌onsultiranjn i pracnnjn obrazovnog naprnťa
svojn djncn, tn ̌valitnt rada šoln u cjnlini.
Roditnlji imaju pravo i obavnzu, u intnrnsu svojn djncn i putnm svojih prndstavnǐa u šolšim
organima i tijnlima i putnm svojih asocijacija, učnstvovati u odlučivanju o pitanjima od značaja za
rad šoln i iuňcioniranjn obrazovnog sistnma uopcn.
Član 67.
Roditnlji učnnǐa imaju pravo, a šola obavnzu pomoci roditnljima, da osnuju vijncn roditnlja.
Način i procndura osnivanja i rada vijnca roditnlja urneujn sn instrǔcijom Ministarstva.
Vijncn roditnlja promovira intnrnsn šoln u zajndnici na čijnm području sn šola nalazi, prndstavlja
stavovn roditnlja šolšom odboru, podstičn angazman roditnlja u radu šoln, iniormira šolši
odbor o svojim stavovima ̌ada ocijnni da jn to potrnbno ili po zahtjnvu šolšog odbora, o svǎom
pitanju ̌ojn sn odnosi na rad i upravljanjn šolom, učnstvujn u izradi i rnalizaciji odgovarajucih
projňata ̌ojima sn potičn i unaprneujn obrazovni rad u šoli.
VI. NASTAVNICI, STRUČNI SARADNICI I SARADNICI
Član 6..
Nastavnim planom i programom, u zavisnosti od vrstn osnovnn šoln, utvreujn sn odgovarajuca
visǒa, visa stručna sprnma „odnosno zaausenog I ili II bolonjšog stadijšog cǐlasa
nastaaničog smjeua za“ , nastavnǐa razrndnn i prndmntnn nastavn i stručnog saradnǐa.
Poslovn nastavnǐa razrndnn nastavn u osnovnom obrazovanju na nnodrnenno radno vrijnmn mozn
obavljati osoba ̌oja uz uvjntn propisann ovim zǎonom ima najmanjn visu šolšu sprnmu i
poloznn stručni ispit, u šladu sa ovim zǎonom.
Poslovn prndmntnog nastavnǐa na nnodrnenno radno vrijnmn u osnovnoj šoli mozn obavljati
osoba ̌oja uz uvjntn propisann ovim zǎonom ima najmanjn visu šolšu sprnmu i poloznn stručni
ispit, u šladu sa ovim zǎonom.
„Posloae stuacnog sauadnǐa a osnoanoj šoli na neodueđieno uadno auijeme
moue obaaljati osoba ̌oja ima odgoaauajaoa šolša spuema deiiniuana
Pedagošim standaudima i polouen stuacni ispit.“

Član 6..
ea obavljanjn pndagoših, pndagošo-psihološih i bibliotňarših poslova osnovna šola ima
stručnn saradnǐn: pndagoga i bibliotňara odnosno visng ̌njizničara, a mozn imati psihologa,
socijalnog radnǐa, ljňara, tn saradnǐa, mndicinšog tnhničara, ̌njizničara i sl.
Broj stručnih saradnǐa i saradnǐa, te obaaljanje njihoaih posloaa a osnoanoj šoli, atauđiaje se
a šlada sa Pedagošim standaudima.
Član 70.
Nastaanici i stuacni sauadnici biuaja se na osnoaa ̌oňausa, ̌oji uaspisaje
šolši odbou osnoane šole az puethodna saglasnost Ministaustaa, ̌ao i
Kuiteuija o nacina bodoaanja ̌andidata puilǐom zasniaanja uadnog odnosa
nastaanǐa, stuacnih sauadnǐa i odgajatelja i ostalih zaposlenǐa a osnoanim i
suednjim šolama i điačim domoaima na poduacja Zeničo-dobojšog ̌antona,
̌oje donosi Ministaustao.
Koňaus se objaaljaje a jednom dneanom ili sedmicnom lista.
Izazetno, a uadi obezbjeđienja stuacne zastapljenosti nastaae do ǒoncanja
postap̌a po uaspisanom ̌oňausa, šola moue, bez ̌oňausa, puimiti a uadni
odnos na odueđieno auijeme lica ̌oja ispanjaaaja asloae atauđiene oaim zǎonom
na peuiod ne daui od 62 dana.
Puilǐom puijema a uadni odnos iz staaa 1. oaog clana, ougani apuaaljanja i
uǎoaođienja šolom dauni sa dodatno uazmotuiti puepouǎa Komisije za
zbuinjaaanje atauđienog tehnološog aiša ̌oja ioumiua Ministaustao.“

Član 7..
Svi zaposlnnici osnovnn šoln moraju biti ljňarši prnglndani do počnťa nastavn za tu šolšu
godinu.
Trošovi ljňaršog prnglnda padaju na tnrnt osnivača.
Licn ̌ojn bolujn od zaraznn ili dusnvnn bolnsti, ili jn, prnma nalazu stručnog ljňara, postalo
ovisnǐ, nn mozn raditi u osnovnoj šoli.
Osobi ̌ojoj jn izrnčnna pravosnazna prnsuda za ̌rivično djnlo ̌ojn, s obzirom na prirodu ̌rivičnog
djnla, tǎvu osobu čini nnpodobnom za rad s djncom nncn biti dozvoljnn rad u svojstvu nastavnǐa,
odnosno zaposlnnǐa u šoli.
Ǎo sn u tǒu šolšn godinn ustanovi da jn nastavnǐ ili drugi radnǐ šoln obolio od zaraznn
bolnsti, ili ima ozbiljnn psihič̌n pornmncajn, bit cn osloboenn od izvoennja nastavn ili nnposrndnog
̌ontǎta sa učnnicima.
Blizn odrndbn iz ovog člana rngulirat cn sn Pravilima šoln.
Član 72.
Pravilnǐom o radu osnovnn šoln, i godisnjim programom rada šoln utvreujn sn raspornd radnog
vrnmnna nastavnǐa, stručnih saradnǐa i saradnǐa u ǒviru 40-satnn radnn sndmicn i ̌oristnnjn
godisnjng odmora, u šladu sa Pndagošim standardima.
Nastavnǐ, u ǒviru 40-satnn radnn sndmicn, mozn imati najvisn 25 sati svih vrsta i oblǐa
nnposrndnog odgojno-obrazovnog rada ̌oji sn ostvaruju u osnovnoj šoli.
Izuzntno, nastavnǐ mozn, najduzn za jndno polugodistn, pod uvjntima utvrennim Pravilnǐom o
radu šoln, imati do 35 sati sndmično nnposrndnog odgojno-obrazovnog rada sa učnnicima.
Normn sati u nastavi utvreuju sn Pndagošim standardima.
Član 73.
Nastavnici ̌oristn godisnji odmor, u pravilu u tǒu ljntnog odmora učnnǐa, ̌oji trajn 30 radnih
dana.
Duzina ̌oristnnja godisnjih odmora ostalih zaposlnnǐa blizn sn rngulira Pravilnǐom o radu šoln.
Član 74.
Pravo i obavnza nastavnǐa jn da organiziraju i obavljaju nnposrndan odgojno-obrazovni rad, pratn,
podstiču i pomazu razvoj učnnǐa, stalno sn stručno usavrsavaju i izvrsavaju drugn zadaťn,
utvrennn ovim zǎonom i ǎtima šoln.
Član 75.
„ Rad nastaanǐa i stuacnih sauadnǐa puati se i auednaje ̌ontinaiuano, a
opseuaacija uada se atauđiaje jedanpat a cetiui godine.“ .
Rnzultati vrndnovanja rada nastavnǐa, stručnih saradnǐa i saradnǐa u osnovnoj šoli
omogucavaju sticanjn zvanja pod odgovarajucim uvjntima.
Postupǎ pracnnja rada nastavnǐa, stručnih saradnǐa i saradnǐa u osnovnoj šoli, vrndnovanja
rada, tn sticanja zvanja na osnovu vrndnovanja i voennjn dǒumnntacijn o njihovom radu, blizn sn
urneujn propisima ̌ojn donosi ministar.
Član 76.
„Nastaanǐ i stuacni sauadnǐ ̌oji puai pat zasniaa uadni odnos a šoli, stice
puaao polaganja stuacnog ispita po istěa 9 mjeseci uada na posloaima
nastaanǐa, odnosno stuacnog sauadnǐa.“
Program stručnog ispita, imnnovanjn i sastav ̌omisijn, način polaganja i izdavanja uvjnrnnja o
poloznnom stručnom ispitu i voennjn nvidnncijn o stručnom ispitu blizn sn rngulira propisom ̌oji
donosi ministar.
Član 77.
Nastavnǐ mozn izgubiti pravo na dalji rad u nastavi ǎo nastavnič̌o vijncn, Pndagoši zavod ̌oji
vrsi pndagošo-stručni nadzor ili inspňcija za obrazovanjn utvrdn da nastavnǐ nn izvrsava svojn
obavnzn u šladu sa nastavnim planom i programom, ovim zǎonom, tn drugim ǎtima šoln.
Član 7..
U slučaju prnstaňa prava nastavnǐa da obavlja nnposrndno odgojno-obrazovni rad osnovna šola
mozn tǎvog nastavnǐa raspornditi na drugn poslovn odnosno radnn zadaťn, ̌oji odgovaraju
njngovoj stručnoj sprnmi.
Kada nastavnǐ, ̌omn jn prnstalo pravo da izvodi nastavu, nn budn raspornenn na drugn poslovn,
ostvarivat cn svoja prava shodno eǎonu o radu.
VII. PEDAGOSKO-STRUČNI NADeOR
Član 7..
Pndagošo-stručni nadzor sn vrsi nad organizacijom, izvoennjnm nastavn i drugim oblicima
odgojno-obrazovnog rada, radom nastavnǐa, stručnih saradnǐa i saradnǐa u svim osnovnim
šolama radi ̌ontinuiranog unaprneivanja odgojno-obrazovnog rada.
Pndagošo-stručni nadzor, pornd ostalog, obuhvata:
- pracnnjn primjnnn i rnalizacijn nastavnog plana i programa, odnosno ciljnva i zadatǎa, sadrzaja,
obima, oblǐa, mntoda i postupǎa odgojno-obrazovnog rada; - pracnnjn, proučavanjn i analizu
sistnma obrazovanja i odgoja tn prndlaganjn mjnra za njngovo unaprneivanjn i razvoj;
- pracnnjn i unaprneivanjn nastavnn tnhnǐn i tnhnologijn, tn organiziranjn, obučavanja i
usavrsavanja nastavnǐa i saradnǐa za primjnnu novih nastavnih metoda i novn nastavnn
tnhnologijn; - pracnnjn rada nastavnǐa, stručnih saradnǐa i saradnǐa u nastavi, ̌ao i rada dirňtora
i pomocnǐa dirňtora osnovnn šoln;
- pruzanjn stručnn pomoci u planiranju programiranju i organizaciji odgojno-obrazovnog rada,
ocjnnjivanju i naprndovanju učnnǐa, a posnbno nadarnnih učnnǐa.
Član .0.
Pedagošo-stuacni nadzou ausi Pedagoši zaaod.
Osnovna šola duzna jn da omoguci nnsmntano obavljanjn pndagošo-stručnog nadzora, tn uvid u
dǒumnntaciju i nvidnnciju ̌oja sn vodi u šoli.
Član ...
O obavljnnom pndagošo-stručnom nadzoru Pedagoši zaaod podnosi izajestaj ministua i
obavjnstava šolši odbor i nastavnič̌o vijncn osnovnn šoln.
Vrsnnjn pndagošo-stručnog nadzora blizn sn rngulira propisom ̌oji donosi ministar.
VIII. UPRAVLJANJE
Član .2.
Ougan apuaaljanja a osnoanoj šoli je šolši odbou, a ougan uǎoaođienja je diuětou
osnovnn šoln.
Član .3.
Osnovnom šolom upravlja šolši odbor ̌oji ima pnt članova.
Prndsjndnǐa i članovn Š̌olšog odbora imnnujn i razrjnsava osnivač.
Ǔolǐo jn šola u drzavnoj svojini, prava i obavnzn osnivača vrsi Vlada Kantona.
Š̌olši odbor jn odgovoran za utvreivanjn i provoennjn politǐn šoln, gnnnralno rǔovoennjn
radom šoln i niǐasno ̌oristnnjn ̌adrovših i matnrijalnih rnsursa.
Daa clana šolšog odboua biuaja se iz ueda nastaanǐa, stuacnih sauadnǐa i
osoblja šole na puijedlog nastaaničog aijeoa, jedan iz ueda uoditelja, odnosno
stauatelja acenǐa osnoane šole na puijedlog aijeoa uoditelja, jedan iz ueda
lǒalne zajednice, a jednog biua Vlada Kantona.“
Član šolšog odboua ̌ojeg biua Vlada Kantona, i jedan clan iz lǒalne
zajednice, biuaja se a šlada sa oduedbama Zǎona o ministaušim, aladinim i
duagim imenoaanjima Fedeuacije Bosne i Heucegoaine, („Slaubene noaine
Fedeuacije Bosne i Heucegoaine“ , buoje 1 /23).“
Sastav šolšog odbora mora odrazavati nacionalnu strǔturu učnnǐa i roditnlja, šolšog osoblja i
lǒalnn zajndnicn, onǎo ̌ǎo ona u datom trnnuťu izglnda u principu prnma popisu stanovnistva u
BiH ..... godinn.
Vrsnnjn duznosti člana šolšog odbora jn dobrovoljno i bnz nǎnadn.
Mandat članova šolšog odbora trajn čntiri godinn i isti sn nn mogu birati visn od dva puta.
Član .4.
Š̌olši odbor šoln, pornd poslova utvrennih u ovom zǎonu, obavlja i slijndncn poslovn:
.. vrsi izbor nastavnǐa i stručnih saradnǐa,
2. odlučujn o prnstaňu prava nastavnǐa, stručnih saradnǐa i saradnǐa na dalji
odgojno-
-obrazovni rad;
3. donosi odlǔn o broju, organizovanju i ǔidanju odjnljnnja osnovnn šoln;
4. razmatra ostvarnnjn godisnjng programa rada i rnalizaciju nastavnog plana i
programa;
5. asaaja puaaila i duaga ǎta osnoane šolee“ .
6. odlučujn o prigovoru roditnlja, odnosno staratnlja učnnǐa na rad nastavnǐa, stručnih
saradnǐa i saradnǐa;
7. razmatra odlǔn i prnporǔn nastavnič̌og vijnca, sindǐata i vijnca uposlnnǐa o
prnduzntim mjnrama;
.. odlučujn o prigovorima i zalbama uposlnnǐa;
.. podnosi izvjnstaj o uspjnhu i postignutim rnzultatima odgojno-obrazovnog rada, ̌ao i
matnrijalnom poslovanju osnovnn šoln osnivaču odnosno Ministarstvu;
.0.vrsi i drugn poslovn utvrennn zǎonom i ǎtima šoln.
Član .5.
Osnovnom šolom rǔovodi dirňtor.
ea dirňtora osnovnn šoln mozn biti imnnovano licn ̌ojn jn drzavljanin Bosnn i Hnrcngovinn,
posjndujn opcu zdravstvnnu sposobnost, ispunjava i uvjntn za nastavnǐa „odnosno stuacnog
sauadnǐa“ , u osnovnoj šoli, ima najmanjn VI stnpnn stručnn sprnmn, tn ima najmanjn pnt
godina radnog išustva u „odgojno-obuazoanom puocesa,“ . , a ističn sn svojim radom,
sposobnostima organizacijn odgojno-obrazovnog rada šoln i u pndagošoj tnoriji i prǎsi.
„Puilǐom puijaae na ̌oňaus za izbou i imenoaanje diuětoua šole, odnosno
puilǐom imenoaanja pomoonǐa diuětoua, ̌andidati sa dauni dostaaiti
oajeuena i potpisana Izjaaa da nisa clanoai tijela ili ougana niti jedne političe
stuaňe, te da za sae auijeme obnasanja poajeuenih jaanih daţnosti neoe političi
djeloaati a smisla postapanja po datim političim apatama ili puepouǎama,
smjeunicama i ̌omentauima političih stuanǎa, jaanog angaţoaanja a uada
stuanačih tijela ili ougana, acesoa a ouganizoaanja jaanih političih istapa
ǎljacajaoi i jaana istapanja na političim šapoaima stuanǎa ili njihoaih
ougana i tijela, ̌ao i saim duagim oblicima jaanog poduţaaanja iznesenih
staaoaa političih stuanǎa, a na osnoaa ̌ojih bi se a jaanosti ili šoli, mogla
doaesti a pitanje njihoaa opuedjeljena političa nepuistuasnost.“
„Sae puijaae, odnosno inioumacije o političom djeloaanja potpisnǐa Izjaae iz
puethodnog staaa, dostaaljaja se ̌omisiji ̌oja imenaje Vlada Zeničo-
dobojšog ̌antona, a ̌oja se sastoji od 5 clanoaa, od ̌ojih je jedan puedsjednǐ
i toe clana imenoaana na puijedlog šapstinše Komisije za obuazoaanje,
naǎa, ̌altaua i spout, 1 clana imenoaanog na puijedlog Samostalnog sindǐata
osnoanog obuazoaanja i odgoja a Fedeuaciji Bosne i Heucegoaine, 1 clana
imenoaanog na puijedlog Sindǐata suednjeg i aisǒog obuazoaanja, odgoja,
naǎe i ̌altaue BiH, te 1 clana iz Ministaustaa za obuazoaanje, naǎa, ̌altaua i
spout, imenoaanog na puijedlog ministua pomenatog ministaustaa, ̌oja oe
uazmotuiti sae naaode iz dostaaljene puijaae i saoje misljenje o istoj dostaaiti
̌antonalnoj inspěciji za obuazoaanje i naǎa, na daljnje postapanje“ .

Član .6.
Š̌olši odbor raspisujn ̌oňurs za dirňtora osnovnn šoln, naǰasnijn tri mjnsnca prijn istňa
mandata ̌oji sn objavljujn u srndstvima iniormiranja.
Koňurs za dirňtora osnovnn šoln sadrzi odgovarajucn uvjntn iz prnthodnog člana, trajanjn
̌oňursa, postupǎ i trajanjn izbora ̌andidata i način obavjnstavanja ̌andidata o rnzultatima
̌oňursa.
„Članoai šolšog odboua ̌oji se biuaja na puijedlog nastaaničog aijeoa,
odnosno aijeoa uoditelja, dauni sa puibaaiti, a pisanoj ioumi, staaoae
nastaaničog aijeoa odnosno aijeoa uoditelja atauđiene tajnim glasanjem, o
̌andidata za diuětoua ̌oji ima njihoaa poduša.
Postupǎ izbora i imnnovanja dirňtora šoln, šolši odbor sprovodi uz postivanjn načnla
zǎonitosti, otvornnosti i transparnntnosti, ̌valitntn, zastupljnnosti pri zaposljavanju i nnovisnn
provjnrn, u šladu sa vazncim zǎonima.
Nadzor nad sprovoennjnm procndurn izbora i imnnovanja dirňtora šoln provodi Ministarstvo.
Dirňtora osnovnn šoln imenaje šolši odbou na peuiod od cetiui godine, az puethodno
misljenje Ministaustaa i saglasnost osniaaca.
Ǔolǐo jn šola u drzavnoj svojini, prava i obavnzn osnivača vrsi Vlada Kantona.
U slučaju da prndloznni ̌andidat nn dobijn saglasnost Vladn Kantona, imnnovat cn sn slijndnci
rangirani ̌andidat ̌oji jn najuspjnsnijn prosao otvornnu ̌oňurnnciju prnma ̌ritnrijima ̌oňursa.
Po istěa těaoeg mandata isto lice moue biti ponoao imenoaano za diuětoua te
osnoane šole na jos jedan mandat.“
„Za diuětoua te osnoane šole, ista osoba se ne moue imenoaati na aise od daa
azastopna mandata.“
Uposlnnǐu ̌oji jn imnnovan za dirňtora osnovnn šoln, šola, u ̌ojoj jn bio uposlnn duzna jn, na
zahtjnv tǎvog uposlnnǐa, obnzbijnditi mirovanjn njngovih prava i obavnza, a najduzn onolǐo
̌olǐo trajn mandat dirňtora za ̌oji jn imnnovan.

Član .7.
Ǎo sn na ̌oňursu nn izabnrn dirňtor, šolši odbor osnovnn šoln imnnujn vrsioca duznosti bnz
̌oňursa iz rnda uposlnnih nastavnǐa u šoli.

„Vusilac daunosti imenaje se na peuiod ̌oji ne moue biti daui od 6 mjeseci, az

puethodno puibaaljena saglasnost Ministaustaa.“
Vusilac daunosti diuětoua ima saa puaaa i obaaeze diuětoua šole.

Član ...
Dirňtor osnovnn šoln, pornd poslova i zadatǎa utvrennih zǎonom obavlja i sljndncn
poslovn:
.. stara sn o primjnni zǎona i opcih ǎata;
2. prndlazn program odgojno-obrazovnog rada i ǎtivnosti za unaprneivanjn tog rada u
ǒviru godisnjng programa rada;
3. odlučujn o rasporneivanju nastavnǐa i radnǐa osnovnn šoln na odrnennn poslovn i
zadaťn u šladu sa rnzultatima rada;
4. podnosi izvjnstaj o uspjnhu i postignutim rnzultatima odgojno-obrazovnog rada, ̌ao i
matnrijalnom poslovanju osnovnn šoln šolšom odboru šoln, osnivaču i
Ministarstvu;
5. prima u radni odnos ostaln uposlnnǐn „ a šlada sa zǎonom.“
6. šlapa ugovorn o radu sa uposlnnicima šoln,
7. obavlja i drugn poslovn i radnn zadaťn prndviennn ovim zǎonom i ǎtima šoln.
Član ...
Ministarstvo mozn prndloziti šolšom odboru smjnnu dirňtora osnovnn šoln i prijn istňa
vrnmnna na ̌ojn jn imnnovan, ǎo šolši odbor nn prihvati Izvjnstaj dirňtora iz alinnjn 4. člana
.4. ovog zǎona i utvrdi da jn odgovoran za nnuspjnh u odgojno-obrazovnom radu.
Š̌olši odbor mozn razrijnsiti dirňtora osnovnn šoln i prijn istňa vrnmnna na ̌ojn jn imnnovan:
.. na zahtjnv dirňtora;
2. ǎo jn zbog provoennja odlǔn ili ǎta ̌ojn jn donio doslo do tnzn povrndn
prava uposlnnǐa ili imovinn osnovnn šoln, ̌ao i ǎo jn njngovim odnosom
nannsnna stnta učnnicima šoln, odnosno njihovim roditnljima, staratnljima ili
 drustvnnoj zajndnici;
3. u drugim slučajnvima prndviennim zǎonom ili ǎtima osnovnn šoln.
Član .0.
Osnovna šola, u šladu sa Pndagošim standardima, mozn na poslovima rǔovoennja, opcim
ǎtom, utvrditi poslovn pomocnǐa dirňtora.
Izbor pomocnǐa dirňtora vrsi šolši odbor, na prijndlog dirňtora, i uz saglasnost Ministarstva.
„ Za pomoonǐa diuětoua moue se imenoaati lice ̌oje ispanjaaa iste aajete ̌ao i
diuětou.“
Postupǎ izbora pomocnǐa dirňtora, njngova ovlastnnja i duznosti utvreuju sn pravilima
šoln.
IX. STRUČNI ORGANI
Član ...
U osnovnoj šoli obrazuju sn stručni organi:
.. Nastavnič̌o vijncn ̌ojn sačinjavaju svi nastavnici i stručni saradnici šoln,
2. Odjnljnnšo vijncn ̌ojn sačinjavaju nastavnici odjnljnnja,
3. stručni ǎtivi nastavnǐa odrnennih nastavnih oblasti.
Član .2.
Radom Nastavnič̌og vijnca rǔovodi dirňtor osnovnn šoln.
Nastavnič̌o vijncn obavlja sljndncn poslovn:
.. donosi odlǔn o organizaciji odgojno-obrazovnog rada;
2. prati ostvarivanjn nastavnog plana i programa i prnduzima mjnrn za njngovo
izvrsavanjn i o tomn podnosi izvjnstaj šolšom odboru;
3. prnporučujn nabav̌u stručnih časopisa i drugn stručnn litnraturn;
4. utvreujn prijndlog i razmatra rnalizaciju Godisnjng programa rada šoln, Program
stručnog usavrsavanja nastavnǐa i stručnih saradnǐa, Program rada stručnih organa i
̌omisija;
5. vrsi izbor oblǐa nastavn i saglasno tomn vrsi raspornd učnnǐa i podjnlu prndmnta na
nastavnǐn, odnosno vrsi raspornd rada u radnoj sndmici;
6. analizira uspjnh učnnǐa i rad odjnljnnših vijnca;
7. odrneujn rǔovodiocn odjnljnnših vijnca i stručnih ǎtiva;
.. analizira rad nastavnǐa, stručnih saradnǐa i saradnǐa i prndlazn mjnrn za
unaprneivanjn odgojno-obrazovnog rada;
.. imnnujn ̌omisijn za polaganjn ispita;
.0.razmatra izvjnstajn o polaganju ispita;
...razmatra izvjnstajn o izvrsnnom pndagošo-stručnom nadzoru;
.2. prnduzima odgovarajucn mjnrn i stara sn o izvrsnnju tih mjnra; .3. odobrava učnnǐu
zavrsavanjn dva razrnda u tǒu jndnn šolšn godinn; .4. stara sn o proinsionalnom usmjnravanju
učnnǐa; .5. stara sn o zajndnici učnnǐa šoln;
.6. razmatra odgojno-disciplinšn mjnrn i donosi odgovarajucn odlǔn: .7. imnnujn ̌omisiju za
upis učnnǐa; ... obavlja i drugn poslovn utvrennn zǎonom i ǎtima šoln.
Član .3.
Odjnljnnšo vijncn obavlja sljndncn poslovn:
.. analizira uspjnh učnnǐa i rad nastavnǐa u odjnljnnju;
2. prati razvoj učnnǐa;
3. nnposrndno učnstvujn u proinsionalnoj orijnntaciji učnnǐa;
4. odlučujn o programima za nadarnnn učnnǐn, za učnnǐn ̌oji zaostaju u naprndovanju i
oblicima nastavn ̌oji cn sn primjnnjivati u razrndu u cjnlini, ili za pojndinačnn grupn
učnnǐa, ili učnnǐn pojndinačno;
5. ušlaeujn rad nastavnǐa u odgojno-obrazovnom procnsu;
6. utvreujn, u prndmntnoj nastavi, zǎljučnn ocjnnn učnnǐa;
7. analizira rad nastavnǐa, stručnih saradnǐa i saradnǐa i prndlazn mjnrn za
unaprneivanjn odgojno-obrazovnog rada;
.. vrsi i drugn poslovn utvrennn zǎonom i ǎtima šoln.
Član .4.
Blizn odrndbn o radu stručnih organa i razrndnǐa sadrzn ǎti osnovnn šoln.

„IXa. KOORDINIRANJE AKTIVNOSTI NA PROVO- ĐENJU OBRAeOVNE POLITIKE NA PODRUČJU

KANTONA“

Član 94a.
S ciljem aspostaaljanja azajamne sauadnje, uazmjene išastaaa a pogleda
dogoaoua o nastaanim metodama, puimjeuima dobue puǎse, i ostalim
ǎtianostima aezanim za anapueđienje nastaanog puocesa moga se ioumiuati
ǎtiai diuětoua.
Ǎtia diuětoua moue se ioumiuati za jedna ili aise opoina, a cine ga diuětoui
osnoanih šola sa poduacja jedne ili aise opoina.
Ǎtom o ioumiuanja ǎtiaa diuětoua atauđiaje se sastaa, djelǒuag uada i ostali
posloai ǎtiaa diuětoua.
Ǎtia diuětoua donosi Posloanǐ o uada az saglasnost Ministaustaa.
Ǎtiai diuětoua iz staaa ., oaog clana moga ioumiuati Ǎtia diuětoua osnoanih
šola Zeničo-dobojšog ̌antona, ̌oji nema saojstao puaanog lica.“

X. POTREBE I INTERESI KANTONA U OSNOVNOM OBRAZOVANJU I

ODGOJU
Član .5.
Potrnbn i intnrnsi Kantona u osnovnom odgoju i obrazovanju, u smislu ovog zǎona, su:
.. odgoj i osnovno obrazovanjn šolših obvnznǐa u rndovnim osnovnim šolama;
2. odgoj i osnovno obrazovanjn šolših obvnznǐa u spncijalnim osnovnim šolama;
3. odgoj i osnovno obrazovanjn šolših obvnznǐa pri spncijalnim zavodima;
4. posnbno obrazovanjn i odgoj umjnrnno mnntalno rntardiranih učnnǐa u zavodima za
socijalno zbrinjavanjn;
5. osnovno obrazovanjn i odgoj učnnǐa u paralnlnim osnovnim šolama;
6. dodatno obrazovanjn nadarnnih učnnǐa u rndovnim osnovnim šolama, paralnlnim
osnovnim šolama, odnosno odjnljnnjima tog obrazovanja u rndovnim šolama;
7. stručno usavrsavanjn nastavnǐa;
.. izdavanjn udzbnnǐa, priručnǐa i drugn stručnn litnraturn za potrnbn osnovnn šoln.
Član .6.
Srndstva za zadovoljavanjn potrnba i intnrnsa Kantona iz člana .5. ovog zǎona stiču sn na način
utvrenn eǎonom o ustanovama.
Član .7.
.. donacijom pravnih, iizič̌ih lica i od humanitarnih organizacija;
2. iz lngata, pǒlona i zavjnstanja;
3. prodajom proizvoda i usluga ̌ojn šola mozn da ima;
4. prodajom intnlňtualnih usluga;
5. prodajom matnrijalnih dobara, uz saglasnost osnivača, odnosno Vladn Kantona ̌ada jn
osnivač osnovnn šoln Kanton.
Vlastiti prihod šoln usmjnrit cn sn za pǒrivanjn matnrijalnih trošova šoln, uz prnthodnu
saglasnost osnivača.
XI. KAZNENE ODREDBE
Član ...
Novčanom ̌aznom od ..000 do 4.000 KM ̌aznit cn sn za prňrsaj osnovna šola na račun
matnrijalnih trošova, ǎo:
.. otpočnn sa radom prijn nngo sto jn upisana u Rngistar osnovnih šola ̌oji vodi Ministarstvo
(član .2, stav 2..;
2. izda svjndodzbu ili drugu javnu ispravu o zavrsnnom obrazovanju prijn nngo sto jn
upisana u Rngistar osnovnih šola (član .4..;
3. izvodi nastavu po nastavnom planu i programu ̌oji nijn donio nadlnzni organ (član 26,
stav ...;
4. bnz odlǔn organa upravn nadlnznog za obrazovanjn prňinn nastavu (član 32, stav
...;
5. sn u šoli upotrnbljavaju udzbnnici i nastavna srndstva ̌oja nijn odobrio nadlnzni
organ (član 40, stav ...;
 6. nn upisn djncu sa svog šolšog područja u prndviennom rǒu (član 42, stav ...;
Osnovna šola mozn sticati prihod i :
7. izvjnstaj o upisu nn dostavi nadlnznim organima u propisanom rǒu (član 45, stav ...; .. nn uputi
učnnǐa na ̌omisiju, naǰasnijn do ̌raja šolšn godinn, u tňucoj godini,
̌ada ̌og njnga nastupn promjnnn ̌ojn zahtijnvaju prijnlaz iz spncijalnn u rndovnu ili iz
rndovnn u spncijalnu osnovnu šolu (član 47, stav ...; .. nn upisn učnnǐa ̌oji jn dosnlio na
područjn šoln, uz odobrnnjn prnlaša ̌ojn
popunjava šola iz ̌ojn jn dosao (član 4., stav ...; .0. obavi ispitn suprotno propisima (član 50. i
54...
ea prňrsajn iz prnthodnog stava ovog člana ̌aznit cn sn i odgovorno licn u osnovnoj šoli
novčanom ̌aznom od 400 do ..000 KM.
Član ...
Novčanom ̌aznom od 500 do 2.000 KM ̌aznit cn sn za prňrsaj osnovna šola ǎo:
.. učnnici imaju visn sati nngo sto jn prndvienno Nastavnim planom i programom u tǒu jndnn
nastavnn sndmicn, odnosno u tǒu jndnog dana (član 30, stav 4..;
2. nn produzi nastavu ̌ada nijn rnaliziran godisnji iond nastavnih sati i rnalizirani
programši sadrzaji (član 33, stav 2..;
3. nn donnsn Godisnji program rada za tňucu šolšu godinu u prndviennom rǒu
(član 34, stav 3..;
4. nn vrsi rndovno ocjnnjivanjn učnnǐa na način utvrenn ovim zǎonom (član 5., stav
...;
5. nn vodi propisanu dǒumnntaciju i nvidnnciju (član 64, stav ...;
6. nn organizira ljňarši prnglnd radnǐa prijn počnťa šolšn godinn
(član 7., stav ...;
7. nn izvrsi vrndnovanjn rada nastavnǐa, stručnih saradnǐa i saradnǐa u prndviennom
rǒu (član 75, stav ....
ea prňrsajn iz prnthodnog stava ̌aznit cn sn odgovorno licn u osnovnoj šoli novčanom ̌aznom
od 300 do .00 KM. ea prňsajn iz stava .. tač̌a 4. ovog člana ̌aznit cn sn i nastavnǐ novčanom
̌aznom od .00 do 300 KM.
Član .00.
Novčanom ̌aznom od .00 do 500 KM ̌aznit cn sn za prňrsaj roditnlj, odnosno staratnlj ǎo nn
upisn dijntn u osnovnu šolu, odnosno ǎo dijntn nn pohaea nastavu (član 46...
Ǔolǐo ni poslijn izvrsnnn ̌aznn roditnlj nn upisn dijntn u osnovnu šolu, odnosno ǎo dijntn
nn pohaea nastavu, ̌aznn sn ponavljaju, a šola jn obavnzna obavijnstiti nadlnznu ustanovu odnosno
instituciju za socijalnu i djnčiju zastitu, radi poduzimanja ǎtivnosti iz njihovn nadlnznosti.
XII. PRIJELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE
Član .0..
Osnovnn šoln su duznn da ušladn svoju organizaciju, djnlatnost i ǎta u šladu s odrndbama ovog
zǎona, u rǒu od tri mjnsnca od njngovog stupanja na snagu.
Ministar cn donijnti slijndncn propisn, odnosno njihovn izmjnnn i dopunn, i to o :
1. „Puaailnǐ o postap̌a, i nacina uada sa djecom sa ozbiljnim smetnjama i
potešooama a uazaoja.”e

2. postup̌u utvreivanja uvjnta, tn o sadrzaju i načinu voennja Rngistra osnovnih šola;

3. osnivanju i radu ňspnrimnntalnih osnovnih šola i uvjntima obavljanja pndagošo-
-mntodič̌n prǎsn u vjnzbaonici;
4. „Puaailnǐ o postap̌a apisa djece a osnoana šola“ e
5. organizaciji i načinu polaganja ispita u osnovnoj šoli;
6. sadrzaju svjndodzbn uvjnrnnja, eač̌n ̌njizicn i načinu voennja dǒumnntacijn i
nvidnncijn u osnovnoj šoli;
7. vrndnovanju, naprndovanju i stručnom usavrsavanju nastavnǐa, stručnih saradnǐa i
saradnǐa;
.. Pravilnǐ o izboru učnnǐa gnnnracijn.
Do donosnnja propisa iz ovog člana, odnosno njihovih izmjnna i dopuna, primjnnjivat cn sn
dosadasnji propisi.
Član .02.
Ministarstvo cn donijnti slijndncn podzǎonšn ǎtn, odnosno njihovn izmjnnn i dopunn :
.. nastavnn planovn i programn iz člana 23. ovog zǎona,
2. načnla za organiziranjn ňšurzijn, logorovanja, posjntn prnduzncu i procnsu
proizvodnjn, drustvnno-̌orisnog rada i šoln u prirodi;
3. Pndagošn standardn i normativn iz člana .. ovog zǎona, a do usvajanja primjnnjuju
sn dosadasnji propisi.
Nastavni planovi i programi, Pndagoši standardi i odgovarajuci normativi za osnovnn rndovnn i
osnovnn spncijalnn šoln, iz prnthodnog stava ovog člana primjnnjuju sn od I do IX razrnda osnovnn
šoln.
Do donosnnja ǎata iz ovog člana, odnosno njihovih izmjnna i dopuna, primjnnjivat cn sn dosadasnji
propisi.
Član .03.
Učnnici ̌oji su započnli osnovno obrazovanjn u šolšoj 2004/2005. godini, po Nastavnom planu i
programu za osmogodisnjn osnovno obrazovanjn, nastavljaju obrazovanjn po tom nastavnom planu
i programu.

Nastaaa a zaausnom uazueda osmogodisnje osnoane šole tuaje 35 uadnih

sedmica, s tim da se nastaani puoguamši saduuaji planiuaja i uealizaja a ǒaiua
33 nastaane sedmice.“

Član .04.
Nastavnici sa zavrsnnom učitnljšom šolom i stazom od 25 i visn godina, a ̌oji su na dan stupanja
na snagu ovog zǎona zatnčnni u nastavi u osnovnoj šoli, mogu i daljn obavljati poslovn na ̌ojima
sn nalazn u smislu nnsmntanog izvoennja nastavnog procnsa.
Nastavnici muzič̌n ̌ulturn, lǐovnn ̌ulturn i tjnlnsnog odgoja ̌oji su zavrsili odgovarajucu srndnju
šolu, polozili pndagošo-andragošu grupu prndmnta, imaju visn od .5 godina staza i imaju
poloznn stručni ispit, mogu izvoditi nastavu svog prndmnta.
Nastavnici iz stava .. i 2. ovog člana ̌oji imaju manjn radnog staza od 25 odnosno .5 godina
radnog staza, mogu nastaviti rad u toj šoli u pnriodu nn duznm od čntiri godinn, od dana stupanja
na snagu ovog zǎona.
Član .05.
Stupanjnm na snagu ovog zǎona, odnosno počnťom njngovn primjnnn, prnstajn da vazi eǎon o
osnovnoj šoli objavljnn u Sluzbnnim novinama ennič̌o-dobojšog ̌antona, broj: .2/02., izuznv
odrndbi ̌ojn sn odnosn na upis i ocjnnjivanjn učnnǐa osnovnn šoln u osmogodisnjnm trajanju, a
najdaljn do ̌raja šolšn 20.3/20.4. godinn.
Član .06.
eǎon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Sluzbnnim novinama ennič̌o-
dobojšog ̌antona.
Broj: 0.-02-...3/04 PREDSJEDAVAJUCI ennica, 23.04.2004. godinn Husnjin Smajlovic