САДРЖАЈ:

1. УВОД.....................................................................................................................................3
2. ЕКОНОМСКЕ ФУКЦИЈЕ....................................................................................................4
2.1. Функција тражње...........................................................................................................4
2.2. Функција понуде............................................................................................................4
2.3. Функција укупног прихода и граничног прихода......................................................5
2.5. Функција добити............................................................................................................6
3. ЕЛАСТИЧНОСТ ЕКОНОМСКИХ ФУНКЦИЈА...............................................................7
3.2. Еластичност тражње......................................................................................................7
3.3. Еластичност трошкова...................................................................................................9
3.4. Еластичност прихода..................................................................................................10
3.5. Еластичност добити.................................................................................................12
ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................15

1
1. УВОД

Све економске појаве и процеси манифестују се у облику количина, квантитета, које се

током времена у процесу привредног развоја стално мењају (нпр. количина
производње, потрошње, инвестија, извоза, увоза итд. мењају се током времена).
Истовремено се економске појаве или процеси (економске варијабле) међусобно
зависне тј. промена једне од њих утиче у одређеној мери и на промене оталих.
Оновни задатак економске анализе је уврђивање међузависности које постоје између
појава и процесима ради њиховог објашњавања и предвиђања.
Квантитативна економска анализа – осим утврђивања егзистенције, применом
различитих математичких метода, настоји квантификовати међузависности које постоје
међу економских појавама и процесима у реалном економском свету.
Основна карактеристика квантитативне економске анализе је у томе што она на темељу
утврђених међузависности може квантификовати последице које ће на цели скуп
економских варијабли имати аутономна промена једне од њих. Она је предпоставка
сваког предвиђања.

2
2. ЕКОНОМСКЕ ФУКЦИЈЕ
2.1. Функција тражње

Тражња неког производа на тржишту зависи од низа фактора: од цене тог производа,
цене осталих производа на тржишту, од стандарда потрошача, од навике потрошача за
куповину тог производа, од укуса потрошача идт. Наравно немогуће је обухватити све
факторе који утичу на потражњу неког производа на тржишту. Истовремено анализа
фукције тражње је квалитетнија уколико се она спроводи на већем броју пареметара
који утичу на њу. Очигледно је да се таква анализа мора вршити по правилима анализе
фукција више променљивих.

Тражњу неког производа обележавамо са x , а цену тог производа са p . Веза између

тражње производа на тржишту и његове цене је дата у виду неке функционалне
зависности:
x  f  p

Област дефинисаности ове фукције се одређује из услова:

1. р0 (цена је увек позитивна);

2. f  p   0 (поражња неког производа мора бити позитивна);

3. f '
 p   0 (пораст цене неког производа смањује његову потражњу).

2.2. Функција понуде

Понуда једног производа представља количину тог производа изнетог на тржиште по

одређеној цени. Понуда једног производа, такође зависи од мноштва фактора попут
трошкова производње, технологије и временских услова, цене производа итд.
Aко узмемо у обзир цену р производа x . У таквом случају понуда х * датог производа
посматра се као функција једне променљиве:

x*  g  p
Област дефинисаности ове фукције се одређује из услова:
1. p  0 (цена је увек позитивна) ;
2. g  p   0 (понуда неког производа мора бити позитивна) ;
3. g '  p   0 (пораст цене неког производа стимулише произвођача да га што
више нуди тржишту).
Ако су фукција понуде и тражње једног производа одређене онда се може одредити
равнотежа на тржишту тако што се реши једначина f  p   g  p  .

3
2.3. Функција укупног прихода и граничног прихода

Функцију укупнопг прихода (обележимо је са P ) представља производ количине

производа продатог на тржишту, и цене по којој је јединица производа продата на
тржишту. Количина производа продатог на тржишту је у ствари фунција тражње тог
производа х, па за фукцију укупног прихода важи формула

P  px.

Према томе укупан проход је функција две независне променљиве p и x . Ако је

фукција тражње за одређени производ x  f  p  , онда
а) се укупан приход може представити као функција једне ппоменљиве, тј. као
функција цене, па је:
P  p  f  p

б) ако функција x  f  p  x има инверзну функцију p  f  x  тада се укупан приход

1

може представити као функција једне променљиве, тј. као функција количине
производа реализованог на тржишту, па је:
P  x  f  x
1

Област дефинисаности функције укупних трошкова је одређена облашћу

дефинисаности функције тражње x  f  p  .
Гранични приход представља граничну вредност количника промене укупног прихода
и промене цене.
За функцију граничних прихода важи:
а) ако је проход представљен као функција цене, P  p  f  p  , онда је функција
граничног прихода први извод те функције, тј.
' dP
Pp 
dp
б) ако је укупан приход престављен као функција количине реализоване робе на
тржишту, P  x  f  x  , онда је функција граничних прихода први извод те функције,
1

тј
' dP
Px 
dx

2.4. Функција трошкова

Ако са T означимо укупне трошкове, са x физички обим производње производа X и

са p1, p 2 ,..., p n цене фактора производње, онда се функција укупних трошкова T може
исказати као функција више променљивих
T  x, p1 , p 2 ,..., p n  .

4
Ако цене фактора производње p1 , p 2 ,..., p n сматрамо константним у датим условима
онда се укупни трошкови T производа X могу посматрати само као функција
физичког обима производње x, тј.
T  T  x .
Обзиром да се укупни трошкови састоје од варијабилних трошкова TV  x  и фиксних
трошкова TF , онда се формула може записати
T  TV  x   TF  T  x .
Функција задата формулом представља функцију укупних трошкова ако су задовољени
следећи услови:
а) функцијаје дефинисана на коначном интервалу  0, b , b  R  (интервал мора бити
приближно једнак интервалу расположивих емпиријских вредности),
б) T   0   TF (ако је физички обим производње x  0 онда су укупни трошкови
једнаки фиксним трошковима),
в) трошкови као економска величина морају бити позитивни, тј.важи  x   0, b  
T  x  0 ,
г) функција T  x   TV  x   TF мора бити деференцијабилна на интервалу  0, b  , а с
обзиром да је монотоно растућа, онда према наведеним условима важи:

x   0, bT  x  T  x  0.
' '
V

2.5. Функција добити

Анализом функције прихода и функције трошкова, пре свега. Можемо одредити ниво
производње у коме предузеће остварује максималну добит. Разлика између прихода и
трошкова представља добит предузећа
D  P T
Дакле, добит D је функција две променљиве. Међутим, ако си за производ X познате
функција прихода, функција трошкова и функција тражње x  f  p  , добијамо функцију
добити као једне променљиве:
D  P  x   T  x   D x   D  pf  p   T  f  p    D  p   .
Нека су неки производ X функција прихода P  P x  и трошкова T  T  x 
дефинисане на интервалу  0, b   R  . Интервал  x1 , x 2    0, b  за који важи
 x   x x   P x   T  x   D x   0  ,
1, 2

назива се интервал рентабилитета за производ X . Границе овог интервала добијамо

из услова D  0 тако да су x1 , x 2   0, b  . Овај интервал представља домен
дефинисаности функције D .

5
3. ЕЛАСТИЧНОСТ ЕКОНОМСКИХ ФУНКЦИЈА

Дефиниција 1. (еластичност функције): Под појмом еластичности се сматра

могућност да једна величина реагује на промену величине од које зависи. Еластичност
се мери и израчунава помоћу њеног коефицијента Ey,x ( x је независно променљива, y је
зависно промњнљива).

По дефиницији коефицијет еастичности је гранична вредност количника релативних

промена променљивих y и x кад прирастај x тежи 0.
y
y x y x
Е y, x
 lim
x  0 x
 lim
y x  0 x
 y'
y
x
Када је:
E y,x  1 , y је нееластична према x;
E y,x  1 , једначина нормалне еластичности;
E y,x  1 , y је еластична према x .

3.2. Еластичност тражње

С обзиром на Дефиницију 1. и на чињеницу да је фунцкија тражње x  f  p  (односно

да је тражња функција цене), имамо да је еластичност фунцкије тражње:
p
Е x, p

x
x'

Имајући у виду област дефинисаности функције тажње  p  0, x  0, x '  0 закључујемо

да је E x , y  0 па је за:
а) E x , p    1,0  (тражња нееластична у тачки p );
б) E x , p    ,1 (тражња еластична у тачки p );
в) E x , p  1 (тражња има јединичну еластичност у тачки p ).

Теорема 1.1 Нека је P p   pf  p   P x   x  x   f(р) функција укуног прихода где је

x  f  p  функција тражње ( p   ( x ) инверзна функција тражње).
Тада је:

PG  p   f  p  1  E x  p    PG  x     x  1  E p  x    , (1)
где је PG  p   PG  x   функција граничних прихода а E x  p  еластичност тражње
 E  x  флексибилност цене).
p

1
Милан Божиновић, Операциона истраживања, Економски факултет, Косовска Митровица, 2012.
стр.55.

6
Доказ : Докажимо тврђење, имао да је:

dP p  f  p  p 
PG  x    f  p   pf '  p   f  p  1  f '  p  
dp f  p  f  p 

На основу релације (1), можемо написати:

Pg  p   f  p  1 | E x , p |, тј. Pg  x     x  1 | E p ,x |.

Пример 1.2 Дата је функција тражње .

а) одредити функцију укупног прихода , а потом одредити њену област
дефинисаности.
б) одредити цену и тражњу у усовима остварења максималног прихода као и
величину тог прихода.

Решење:

а) Заменом у P  p  x , добијамо:

Функција прихода дефинисана је за оне вредности цене за које је дефинисана и

функција тражње . Област дефинисаности функције одређујемо из
услова: тј. . Дакле, функција прихода
дефинисана је на интервалу .

б) Диференцирањем функције , .

С` обзиром да је за и a samo , то екстремна

вредност функције може постојати само за . Како је .

3.3. Еластичност трошкова

Наредна теорема даје критеријуме преко које се могу анализирати функције

трошкова преко еластичности.

2
др Милан Божиновић, мр Владица Стојановић, Математичке методе и модели у економији предузећа,
Лепосавић стр 116

7
Теорема 2.3 Нека је T  T  x  функција укупних трошкова. Еластичност укупних
трошкова је однос граничних и просечних трошкова, тј.
Tg  x 
ET , X  .
T  x

Доказ 2. Применом формуле и релације добијамо да је


x  T  x  TG  x 
ET  x   T  x   
T  x T  x .
T  x
x

На основу релација можемо закључити:


1. Ако је ET , X  1 , тада је TG  x   T  x  . Дакле, ако су трошкови нееластични онда
су гранични трошкови мањи од просечних, што према Теореми значи да у овом
случају можемо донети одлуку о повећању постојећег обима производње.

2. Ако је ET , X  1 , тада је TG  x   T  x  . Дакле, ако су трошкови еластични онда су
гранични трошкови већи од просечних, што према Теореми значи да у овом
случају не треба донети одлуку о повећању постојећег обима производње.

3. Ако је ET , X  1 , тада је TG  x   T  x  . Дакле, ако су трошкови индиферентно
еластични тада су гранични и просечни трошкови једнаки, па према Теореми
остваруу се минимални просечни трошкови.

Пример 2.4 Дата је функција трошкова:

T  x   2001  x 
1, 002
.
Одредити еластичност просечних трошкова на нивоу производње од x  15 јединица
производа, а затим проценити да ли постоји економско оправдање за повећање обима
производње са тог нивоа.
Решење: На основу формуле функција еластичности укупних трошкова је:

x  200 1,0021  x 
0 , 002
1,002 x
ET , X   .
2001  x  1 x
0 , 002

Користећи предходни резултат, фунцкија еластичности просечних трошкова је:

0,002 x  1
E  x   ET  x   1 
 .
T 1 x
Тражена еластичност добија се као вредност фунцкије за x  15 тј.

3
Милан Божиновић, Операциона истраживања, Економски факултет, Косовска Митровица, 2012 год..
стр. 57.
4
Богдановић, С., Милојевић, Ж., Поповић, Ж., Математика за студенте еконпмије, прво издање, Ниш,
2002. стр.349

8
 0,002 15  1
E  15    0,06.
T 1  15

Како је  1  ET 15  0, ту постоји економско оправдање за повећање обима

производње са нивоа 15 јединица производа.

3.4. Еластичност прихода

Ако је функција прихода задата формулом P  P p   P  P x   , онда функција

еластичности прихода је:
 
 
p
EP  p  P '  p 
 EP  x 
x 
P  x  .
'

P p  

P p 


 

Теорема 3.5 Нека је P p   pf  p   P x   x  x   функција укупног прихода, где је

x  f  p  функција тражње  p   ( x  је инверзна функција тражње). Тада је:

EP  p  1  Ex  p  E  x  1  E  x  ,
P p

где је E P  p   EP  x  еластичност прихода и односа на цену (тражња) а E x  p 

 E  x  еластичност тражње (флексибилност цене).
p

Доказ 3. Докажимо прво тврђење. Према формули добијамо да је:

EP  p 
p
P p 
P '  p 
p
pf  p 

f  p   pf '  p    1 p
f  p
f '  p   1  E x  p .

Пример 3.6 Дата је функција тражње x  ae 3 p  a  0 . Одредити функцију граничних

прихода PG  x  и еластичност прихода у односу на тражњу x помоћу флексибилности
цене p.

Решење: Након логоритмовања функције тражње и решавањем по p добијамо

инверзну функцију тражње:
1
p  ln a  ln x .
3

5
Проф. др Милан Божиновић, Операциона истраживања, Економски факултет, Косовска Митровица
2012.стр.56
6
Богдановић, С., Милојевић, Ж., Поповић, Ж., Математика за студенте еконпмије, прво издање, Ниш,
2002. стр348

9
Применом формуле добијамо флексибилност цене:
 
 
x  1  1
EP  x    .
1  3 x  ln a  ln x
 ln a  ln x   
3  

На основу формуле, с обзиром на добијене резултате, имамо да је

1 a ln a  ln x  1
P G  x  ln , E P  x  .
3 ex ln a  ln x

3.5. Еластичност добити

Ако је D  D x   D  D p   фукнција добити, онда функција еластичности добити је:

x p (1)
Е D x 

D ( x)
D' ( x) E D p 

D( p )
D ' ( p ).

Теорема 4.7 Нека је D  D x  функција добити. Тада је:

ED ( x ) 
P ( x) Ep ( x )  T ( x ) ET ( x )
,
(2)
P ( x)  T ( x )

где је ED (x ) функција еластичност добити а Ep( x) и ET  x  функције еластичности

прихода и трошкова респективно.

Доказ : На основу формуле (1), добијамо:

x x
x x ( P ' ( x)  T ' ( x))
P( x)
P( x)
P' ( x)  T ( x )
T ( x)
T ' ( x) (3
ED ( x)  D' ( x)   .
D( x ) P( x)  T ( x ) P( x )  T ( x)

Пример 4.8 Дате су: функције прихода P  p   0,5 p 2  8000 p и функција укупних
трошкова производње T  x   2 x 2  10000000. Одредити оптимални обим производње и
максималну добит.
Решење:
P  p   px
 0,5 p 2  8000 p  px / : p
 0,5 p  800 p  x  p  2 x  16000  P  x   2 x 2  16000x

7
Богдановић, С., Милојевић, М., Поповић, Ж.: Математика ѕа студенте економије, прво издање, Ниш,
2002. str 352
8
http://matematika.skolasvilajnac.edu.rs/wp-content/uploads/ekonomske-funkcije-zadaci-2015.pdf

10
D x   P x   T  x   4 x 2  16000  P  x   2 x 2  16000 x
D '  x   8 x  16000  D '  x   0 за x  2000
D ''  x   8  0  максимална добит се остварује за x  2000 тј. x opt  2000

Dmax  4 * 20002  16000 * 2000  10000000  6000000

11
ЗАКЉУЧАК

Увођењем метода математичке анализе у економију, економска наука је у својим

савременим облицима постала квантитативна наука.

Предности примена математичке технике у анализи економских проблема су:

- предпоставке и закључци изражавају се математичким симболима, “математичким
језиком“ који је концизнији и прецизнији,
- да бисмо применили математички језик, присиљени смо експлицитно дефинисати
своје претпоставке.

Будући да се сваки закључак темељи на одређеним претпоставкама, тако

прецизно и експлицитно дефинисање претпоставки, од којих се у анализи полази,
прецизира и резултате анализе. То олакшава критичку анализу резултата и прецизно
дефинисање ограничења којима се резултати подвргнути, читав процес који се састоји
од скупа предпоставки до скупа закључака користи математичка правила и теореме
што анализу чини ефикаснијом и прецизнијом.

Еластичност је централни концепт у теорији понуде и потражње. Еластичност се

односи на то како понуда и тражња реагују на различите промене фактора. Један од
начина дефинисања еластичност је да се под појмом еластичности сматра могућност да
једна величина реагује на промену друге величине од које зависи. Еластичност је мера
релативних промена.

12
ЛИТЕРАТУРА

1. Богдановић, С., Милојевић, М., Поповић, Ж.: Математика ѕа студенте

економије, прво издање, Ниш, 2002.
2. Спалевић, Љ., Спалевић, П., Зборник испитних питања из математике за
економисте, Зубин Поток, 2005.
3. Проф. др Милан Божиновић, Операциона истраживања, Економски факултет,
Косовска Митровица 2012.
4. др Милан Божиновић, мр Владица Стојановић, Математичке методе и модели
у економији предузећа, Лепосавић
5. http://matematika.skolasvilajnac.edu.rs/wp-content/uploads/ekonomske-funkcije-
zadaci-2015.pdf

13