TEORIJA INFORMACIJA I GRANICE MODERNIH
TELEKOMUNIKACIJA
Dušan Drajiæ, Elektrotehnièki fakultet u Beograd
I UVOD
Teorija informacija, nastala pedesetih
godina prošloga veka, praktièno blagodareæi
genijalnosti i naporima jednog jedinog èoveka –
Kloda Šenona [1], jedna je od onih retkih oblasti
u telekomunikacijama koja je išla ispred prakse.
Ona je, naime, na opšte iznenaðenje veæine
tadašnjih inženjera telekomunikacija, najpre
pokazala da šumovi ogranièavaju brzinu a ne
pouzdanost prenosa informacija. Iako je formula
za kapacitet, tj. maksimalnu moguæu brzinu
prenosa uz kontrolisanu (proizvoljno malu)
verovatnoæu greške izvedena na veoma
apstraktan naèin, ona je ovu brzinu povezala s
dvema velièinama veoma bliskim inženjerima
praktièarima – propusnim opsegom (B) i
odnosom signal-šum (S/N). Uz pretpostavku da
deluje aditivni beli Gausov šum, kapacitet iznosi
(ld x je oznaka za log2 x)
 S  b 
C = B ⋅ ld1 +   , (1)
 N  s 
pri èemu se pretpostavlja da su svi biti statistièki
nezavisni i da su oba stanja (0 i 1) podjednako
verovatna, tj. da svaki nosi maksimalnu moguæu
kolièinu informacija. Da bi se ovo ostvarilo
primenjuje se zaštitno kodovanje, dok se
pretpostavlja da su i sami signali “odseèci
Gausovog sluèajnog procesa”. Tu je teorija
informacija odmah pokazala i svoje drugo lice.
Ona, naime, nije direktno pokazala kako se
može priæi kapacitetu. U okviru Druge
Šenonove teoreme dokazuje se postojanje
zaštitnih kodova, ali se ne pokazuje jasno (osim
uopštenog postupka biranja veoma dugaèkih
kodnih reèi, tj. dopuštanja da dužina kodne reèi
neogranièeno raste) kako se to postiže. To je
upravo nagnalo istraživaèe da sledeæih
pedesetak godina traže put ka “obeæanoj
zemlji”. Blagodareæi nesluæenom (?!) razvoju
poluprovodnièke tehnologije izgleda da je ovaj
put ne samo pronaðen, veæ se u nekim
sluèajevima stvarno prišlo veoma blizu
predviðenom kapacitetu.
Formula za kapacitet ima još jednu
osobenost. Treba zapaziti da se pri
udvostruèenju snage predajnika (3 dB poveæanja
odnosa signal-šum) kapacitet poveæava
približno za samo 1 b/s. Dakle, kapacitet raste
logaritamski s poveæanjem odnosa signal-šum a
ne linearno. Takoðe, i pri neogranièenom
opsegu (B→∞), ako u kanalu deluje neizbežni
beli Gausov šum spektralne gustine snage N 0
(P=B⋅N 0), kapacitet je konaèan
 P  P
C KK = lim B ⋅ ld1 +  = ⋅ ld e. (2)
B →∞  B ⋅ N 0  N 0
Ovaj kanal se èesto naziva ”kosmièki kanal”. Za
utehu, u odnosu na “zemaljske prilike”, ovde se
kapacitet poveæava linearno s poveæanjem snage
predajnika (što nije lako ostvariti na kosmièkoj
sondi).
Teorija informacija je takoðe pokazala do
kojih se granica (i eventualno kako) može iæi u
kompresiji (Prva Šenonova teorema), ali ta
razmatranja prevazilaze okvire ovoga rada.
U ovome radu se upravo razmatra kako
savremeni telekomunikacioni sistemi dostižu
granice vezane za kapacitet koje je dala teorija
informacija i šta bi se moglo raditi dalje kada su
te granice veæ skoro postignute.
U sledeæem odeljku se najpre razmatraju
neki opštiji zakoni razvoja u tehnologiji (Murov
zakon i sl.) kao i neki drugi interesantni
problemi koji nastaju kada se pri razvoju doðe
do izvesnih (fizièkih) granica. Zatim se definišu
kodni dobitak i spektralna efikasnost sistema
kao velièine pogodne za njihovu ocenu. U
daljem izlaganju se konkretno posmatraju
odreðeni telekomunikacioni sistemi ili
medijumi. To je najpre prenos podataka
telefonskim kanalima, zatim se ukratko
razmatraju digitalni prenos kroz pretplatnièku
pristupnu mrežu, kao i prenos po koaksijalnim i
optièkim kablovima. Na kraju se detaljnije
razmatraju bežiène telekomunikacije. Kod ovih
poslednjih se posebno prikazuju sistemi s više
antena na predaji i prijemu. U zakljuèku se daju
neka razmišljanja o moguæim daljim pravcima
razvoja i postizanju odgovarajuæih kapaciteta.
II GRANICE POLUPROVODNIÈKE
TEHNOLOGIJE
U okviru poluprovodnièke tehnologije dobro
je poznat (heuristièki) Murov zakon koji
predviða udvostruèavanje moguænosti ureðaja
(ekvivalentnog broja tranzistora, kao i brzine
rada itd.) u praktièno fiksnom vremenskom
intervalu [2]. Od trenutka kada je uoèen (1965.)
pa do danas zakon se mogao primenjivati
zaèuðujuæe precizno. Jedino je prvobitni
vremenski interval potreban za udvostruèavanje
od 12 meseci kasnije produžen na 18 do 24
meseca. Poenta je da je ovo udvostruèavanje (tj.
eksponencijalni porast) ishod složenog spleta
okolnosti (tehnologija, ekonomija, regulativa).
Slobodnije reèeno, ovaj zakon je predviðao šta
æe proizvoðaèi proizvoditi i šta æe potrošaèi
kupovati.
Šire posmatrano, postavlja se pitanje da li
analogni zakoni postoje i u drugim srodnim, ili
èak i potpuno disparatnim, oblastima ljudske
delatnosti. Interesantan primer iz uže struke je
svakako Internet, gde se mogu posmatrati
razlièiti parametri (saobraæaj, broj uèesnika,
novac uložen u proširenje infrastrukture i,
naravno, ostvareni profit).
Još slobodnije reèeno (i parafrazirajuæi neke
poznate zakone) može se reæi da “jedan sistem s
neogranièenim resursima, prepušten samom
sebi, teži da eksponencijalno razvija neke svoje
moguænosti (osobine)”. Meðutim, resursi nikada
nisu neogranièeni (izuzev ako se, prema dobro
poznatoj izreci, ne posmatra glupost). Šta se
dešava kada se pojave ogranièavajuæi faktori?
Tada se pojavljuje zasiæenje. Za ovakvo
ponašanje upravo je interesantan dijagram koji
prikazuje stanje razvoja (state-of-the-art)
odgovarajuæe tehnologije. Tada se pojavljuje
karakteristièna “S-kriva”. Naime, najpre se vrše,
relativno sporo, neka fundamentalna
istraživanja. Zatim, kada se uoèe odgovarajuæe
komercijalne mogænosti, dolazi do velikih
investicija i brzog napretka (eksponencijalni
deo) da bi, na kraju, fizièke ili ekonomske
granice dovele do zasiæenja. Na sl. 1. prika zane
su šematski ovakve S-krive uz linearnu razmeru
za kalendarske godine i proizvoljnu razmeru po
ordinati [3]. Prva kriva (na dnu) odnosi se na
elektronske cevi koje su imale svoj razvoj
praktièno u prvoj polovini prošlog stoleæa.
Sledeæa S kriva predstavlja poluprovodnièku
tehnologiju i još uvek se razvoj kreæe po njoj.
Oèekuje se da æe do zasiæenja doæi za oko dve
decenije. Šta æe biti dalje? Jedna moguænost za
novu S krivu je eventualna primena kvantne
nanotehnologije.
Stanje razvoja
?
Poluprovodnici
Cevi
Godine
Slika 1. “Stanje razvoja” u funkciji vremena
(ostala objašnjenja u tekstu)
Ovde je interesantna još jedna granica. To je
pitanje kolika je minimalna kolièina energije
potrebna da bi se izvršio prenos, odnosno zapis,
jednog bita a da bi se ova promena mogla
razlikovati od termièkog šuma. Ta energija je
E b = kT ⋅ ln 2, (3)
gde su k Bolcmanova konstanta i T apsolutna
temperatura [4]. Interesantno je da de se do
istoga rezultata došlo i na drugi naèin [3]. U
jednom vrlo pojednostavljenom modelu,
(posmatrajuæi punjenje i pražnjenje
kondenzatora) došlo se do rezultata da æe
verovatnoæa greške biti manja od 10-19 ako je
odgovarajuæa energija veæa od 165kT [5].
III KODNI DOBITAK I SPEKTRALNA
EFIKASNOST
Za procenu efikasnosti zaštitnog kodovanja
uvodi se velièina zvana kodni dobitak (slika 2.).
Ona predstavlja promenu u odnosu signal-šum
(ili, što je ekvivalentno, u odnosu energije po
informacionom bitu (Eb) i spektralne gustine
Pe
100
10 − 1
10 −2
10−3
10 −4
Šenonova
10−5 granica
-2 0 2
-1.59
Slika 2. Definicija kodnog dobitka
Ovde se pretpostavlja da je na raspolaganju
neogranièen frekvencijski opseg a da sistem ima
ogranièenu snagu. S druge strane, ako je opseg
ogranièen, da bi se uvelo zaštitno kodovanje
mora se koristiti prenos sa više nivoa (a ne
binarni). Celokupna ova analiza može se
pregledno pratiti sa slike 3 [6] gde je prikazana
spektralna efikasnost sistema u funkciji odnosa
signal-šum. Spektralna efikasnost predstavlja
broj (uspešno) prenetih informacionih bita u
sekundi (Φ) po hercu propusnog opsega –Φ/B
[(b/s)/Hz]. Naznaèena kriva odgovara kapacitetu
kanala i ne postoji sistem koji može pouzdano (s
snage šuma) pri primeni zaštitnog kodovanja.
Za poreðenje se obièno koristi nekodovana
binarna PSK. Kodni dobitak može biti i
negativan (za manje odnose signal-šum). Ako je
raspoloživi opseg neogranièen, što znaèi da
kodni koliènik (R=k/n, k – broj informacionih
bita, n – broj kanalnih bita) može da teži nuli
(sluèaj R→0 odgovara graniènom procesu
B→∞), tada je minimalni odnos signal-šum gde
se može kontrolisati verovatnoæa greške –1,59
dB (Šenonova granica).
Nekodovani sistem
Kodovani sistem
4 6 8 10 Eb
[dB]
N0
kontrolisanom verovatnoæom greške) da radi
iznad te krive. S druge strane, sistemi mogu
samostalno, ili uz pomoæ zaštitnog kodovanja,
da rade ispod krive. Meðutim, ova oblast se
može podeliti na dve podoblasti. Sistemi kod
kojih je protok veæi od opsega (Φ>B) moraju da
koriste prenos s više nivoa – to su sistemi sa
ogranièenim opsegom. Sistemi kod kojih je
protok manji od opsega mogu da koriste binarni
prenos – to su sistemi sa ogranièenom snagom.
Na slici je naznaèena i pomenuta Šenonova
granica (-1,59 dB).
 1.5
Spektralna efikasnost Φ/ B [log]

Protok ve æi od kapaciteta,Φ>C
1
Protok ravan kapacitetu, Φ =C

0.5
Φ=B Protok ve æi od opsega,Φ/ B> 1

0
Protok manji od opsega, Φ/ B <1

Protok manji od kapaciteta, Φ< C

-0.5
B→∞
B→∞

-1,59 Šenonova granica

-1
-5 0 5 10 15 20 25 30 35
E b/No [dB]

Slika 3. Spektralna efikasnost sistema

Ukoliko je protok veæi od kapaciteta, kb/s. Razvoj modema je pogodno pratiti

verovatnoæa greške se ne može držati pod
kontrolom, a ukoliko je manji, to je moguæe.
Svaki praktièan sistem je na dijagramu
predstavljen taèkom èije su koordinate odnos
signal-šum i spektralna efikasnost. Da bi
poreðenje bilo pravedno, sisteme treba porediti
pri fiksiranoj verovatnoæi greške. Pri promeni
verovatnoæe greške, taèka se samo pomera u
okviru dijagrama. Ako se dopusti da opseg
neogranièeno raste, taèka se pomera vertikalno
naniže.
IV PRENOS PODATAKA TELEFONSKIM
KANALIMA
Prenos podataka telefonskim kanalima je
jedan interesantan primer postizanja kapaciteta.
Smatrajuæi da je opseg 3,0 do 3,5 kHz i odnos
signal-šum u rasponu od 30 do 33 dB, dobijaju
se za kapacitet vrednosti od oko 35,0 do 38,5
prouèavajuæi odgovarajuæe standarde [7].
Imajuæi u vidu kompatibilnost, modemi su
standardizovani u pogledu postupaka
modulacije i brzina rada (naravno, u sluèaju
asinhronog prenosa definisana je maksimalna
brzina rada). U okviru preporuka definisano je
"ponašanje" modema prema "spoljašnjem
svetu", a proizvoðaèu je ostavljena sloboda kako
da unutrašnjom konstrukcijom što ekonomiènije
ostvari zahteve postavljene preporukama. U
poèetku su brzine rada bile 300, 600, 1.200,
(2.000 - nestandardna - Bell), 2.400 i 4.800 b/s,
što je bilo daleko ispod. kapaciteta telefonskog
kanala. Kasnije, s razvojem poluprovodnièke
tehnologije, postalo je ekonomièno primenjivati
i znatno složenije postupke obrade signala pri
prenosu. Neki postupci su bili veæ odavno
poznati, ali skupi za primenu, kao što je to
zaštitno kodovanje, dok su neki upravo
pronaðeni, kao što je to TCM (trelis kodovana
modulacija – svojevrsno zaštitno kodovanje na
nivou signala – odgovara sistemima sa
ogranièenim opsegom). Sve je to doprinelo da
se danas koriste (standardizovani) modemi V.34
èija brzina ide preko 14.400, 19.200, 24.000,
28.800 sve do skoro neverovatnih 33.600 bita u
sekundi Takoðe se uvodi i standardizuje
moguænost kompresije, što sa svoje strane pruža
korisniku veæu ekvivalentnu brzinu prenosa. Na
taj naèin, s modemom V.34, izgledalo je da je
borba za postizanje protoka koji je blizak
kapacitetu telefonskog kanala završena.
Odgovarajuæa taèka na sl. 3 naznaèena je
zvezdicom. Meðutim, u novije vreme pojavili su
se i 56K modemi (V.90) [8]. Njihova primena je
predviðena kada je pretplatnik vezan analognom
linijom s digitalnim komutacionim centrom i
kada su mu tu dostpni podaci. Sama pristupna
mreža ima daleko veæi kapacitet, o èemu æe biti
više reèi u sledeæem odeljku. Na slici 4. “Kriva”
više (ali ne potpuno) podseæa na S krivu i ulazi
u zasiæenje, èak i kada se ukljuèi V.90 modem
koji je samo “dalji roðak”. Dakle, ovde zakom
ekvivalentan Murovom zakonu nije adekvatan.

5
10

Protok [b/s]

4
10
V.90

TCM
3
10

God.

2
10
1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000

Slika 4. Pokušaj primene Murovog zakona na modeme za telefonske kanale

Opseg 1 MHz Opseg 30 MHz

Rastojanje [m] 50 200 1800 5500 500 900 1400
Kapacitet [Mb/s] 500 100 6 1.2 110 50 20
Spektralna 500 100 6 1.2 ≈3.7 ≈1.7 ≈0.7
efikasnost [b/s/Hz]
Tabela 1. Kapacitet upredenih parica
 Na dijagramu se primeæuje skok koji
odgovara primeni TCM (koja je najpre bila
primenjivana pri istome protoku – 9600 b/s – a
zatim omoguæila i veæe protoke). Telefonski
kanal je danas standardizovan u tolikoj meri da
se može koristiti kao neka standardna jedinica
pri poreðenju razlièitih sistema.
V PRETPLATNIÈKA PRISTUPNA
MREŽA
Kao što je veæ reèeno, kapacitet
pretplatnièkih parica je znatno veæi od
kapaciteta telefonskog kanala. Sada se uveliko
pojavljuje familija xDSL modema kojima se
mogu ostvariti veoma veliki protoci pod
uslovom da su odgovarajuæi podaci dostupni u
komutacionom centru. Posebno su interesantni
veliki protoci ka pretplatniku imajuæi u vidu
Internet. U tabeli 1. date su neke vrednosti
kapaciteta [9]. Neki standardi su veæ doneti, dok
su neki u fazi razmatranja. Ima još prostora za
dostizanje granica.
Izraz za kapacitet pretplatnièkih parica
zavisi od transfer funkcije sistema,
preslušavanja (na bližem i daljem kraju),
impulsnog šuma i aditivnog Gausovog šuma
[10]
fmax
 P
C= ∫ ld1 + N ( f ) H P ( f ) + PI ( f ) + N df , (4)
fmin
gde je P – snaga na ulazu u prijemnik, N(f) –
gustina snage ostalih signala i šuma u
medijumu, HP(f) odgovarajuæa prenosna
funkcija “preslušavanja”, Pi(f) – ekvivalentna
snaga impulsnog šuma i N – snaga aditivnog
belog Gausovog šuma.
VI KOAKSIJALNI I OPTIÈKI KABLOVI
Sledeæi medijumi su veæ postojeæi
koaksijalni kablovi i novopostavljeni optièki
kablovi. Treba oèekivati da se po postojeæim
kablovima za kablovsku televiziju, u ovome
trenutku ostvare brzine od oko 27 Mb/s ka
pretplatniku i 2 Mb/s od pretplatnika [10]
Kapacitet optièkih kablova je mnogo veæi. Može
se smatrati da je kapacitet odreðen raspoloživim
opsegom talasnih dužina i snagom. Za snagu od
oko 1 mW (koja ne stvara velika
intermodulaciona izoblièenja) kapacitet je oko
100 Tb/s. Eksperimentalno je postignuto 6,4
Tb/s. [10]. Prema tome, još ima dosta mesta za
dostizanje kapaciteta, samo treba, naravno,
postaviti i dovoljan broj optièkih kablova.
VII MOBILNE RADIO VEZE
Na osnovu prethodne kratke analize moglo
bi se zakljuèiti da je u nekim sistemima veæ
praktièno dostignut kapacitet, dok u drugima
ima još mesta za napredovanje. Kao što je TCM
kod modema za telefonske kanala poslužila za
zapoèinjanje nove S krive, tako æe turbo
kodovanje i prostorno-vremensko kodovanje
omoguæiti dostizanje kapaciteta u mnogim
sistemima, posebno u mobilnim radio-vezama
[11,12]. Da li to znaèi da nema više posla za
istraživaèe, da treba èekati neku novu
tehnologiju? Interesantno je mišljenje Kupera
[13]. Polazeæi od toga da je poèetkom prošloga
veka postojala praktièno samo jedna radio-veza
u svetu i proraèunavajuæi ekvivalentan broj
telefonskih kanala (dakle taj kanal je ovde
jedinica za merenje!) koji se mogu ostvariti u
upotrebljivom radio-opsegu u datoj oblasti
(površini) došao je do zakljuèka da se ovaj broj
kanala udvostruèava svakih 30 meseci i da æe,
 ako se tako i nastavi (Kuperov zakon,
ekvivalentan Murovom zakonu), za 58 godina
(èlanak je pisan 2000.) biti moguæe “isporuèiti”
celokupan radio-opseg svakom (individualnom)
korisniku.
Kako æe se ovo postiæi? Za sisteme s
jednom antenom napredak u kodovanju i obradi
signala omoguæio je da se veoma bllizu priðe
Šenonovoj granici. Dalje se može iæi primenom
neke vrste prostorno-vremenskog kodovanja i
smanjivanjem velièine odgovarajuæih æelija
(tako da eventualno obuhvate samo jednog
korisnika). Sledeæi korak je oèigledno
poveæavanje broja antena u baznoj stanici i u
mobilnim prijemnicima. I ovde je teorija
informacija, kao “savest” telekomunikacija, išla
ispred prakse. Posle radova Fošinija, Gansa i
Telatara [14,15] publikovanih u toku poslednjih
nekoliko godina o kapacitetu ovakvih sistema
(MIMO – od Multiple Input Multiple Output)
pod razlièitim uslovima, kao i pojave osnovnog
èlanka o prostorno-vremenskom kodovanju [16]
pojavili su se i prvi praktièni sistemi koji su (u
laboratoriji) ostvarili izuzetne spektralne
efikasnosti do oko 40 b/s/Hz [17].
Koliki je teorijski kapacitet jednog MIMO
sistema? Pod idealizovanim uslovima (što je
“normalan” sluèaj u teoriji informacija), za
podjednak broj predajnih i prijemnih antena (n)
i smatrajuæi da je ukupna snaga predajnika P,
koja se ravnomerno raspodeljuje na predajne
antene, dobijen je sledeæi izraz za kapacitet (B je
raspoloživi opseg)
 P 
C = nB ⋅ ld1 + . (5)
 nN 
Ovom prilikom je takoðe smatrano da su
prenošeni simboli nezavisne, identièno
rasporeðene, Gausove sluèajne promenljive
(opet stari trik u teoriji informacija!). Kada se
posmatra granièni proces gde broj antena
neogranièeno raste dobija se sledeæi izraz
P
C MIMO max = lim C = B ⋅ ld e. (6)
n→ ∞ N uskoro biti dostupna, u ovome trenutku izgleda
Ovo je veoma važan rezultat, za link s jednom
antenom kapacitet raste logaritamski s
poveæanjem odnosa signal-šum, kod MIMO
sistema (u graniènom procesu) kapacitet raste
linearno s poveæanjem odnosa signal-šum.
Naravno, stavljajuæi N=BN 0 u prethodni izraz
dobija se isti izraz za kapacitet kao i za
kosmièki kanal – izraz (2), gde kapacitet raste
linearno s porastom snage predajnika. Meðutim,
razlika je suštinska, u izrazu (2) se podrazumeva
da opseg neogranièeno raste, dok je u izrazu (6)
opseg konstantan (i konaèan, èak ne i mnogo
veliki!).
Kao dodatna podrška prethodnom
razmatranju može se izneti i sledeæi argument.
Razlièite sofisticirane metode obrade signala
doprinele su da se pojave sistemi s višestrukim
pristupom koji praktièno koriste celokupni
raspoloživi kapacitet medijuma, te dalje
poveæanje snage nema smisla jer sistem postaje
ogranièen sopstvenom interferencijom [18]. Šta
je onda preostalo? To je prostorna dimenzija –
smanjivanje velièine pojedinih æelija. Moglo bi
se reæi da je u ovome trenutku to poslednja
granica kojoj treba priæi.
VIII ZAKLJUÈAK
Posle sreænog braka (“iz raèuna”)
telekomunikacija i raèunara pojavila su se i
nova “zelena polja” za istraživaèe u oblasti
teorije informacija. Dok je telefonski kanal
danas manje-više i jedna vrsta standarda za
poreðenje, dotle je pretplatnièka pristupna
mreža još uvek nedovoljno iskorišæena. Teško je
oèekivati da æe u skoroj buduænosti optièki kabl
stiæi do svake kuæe, ali æe svakako stiæi “u
susedstvo” ostavljajuæi postojeæe parice
(“poslednju milju”) kao finalni medijum do
svakog pretplatnika. Meðutim, i radio-prenos je
veoma ozbiljan kandidat da “transportuje
kiseonik” (bite) do svake æelije buduæe globalne
telekomunikacione mreže. Ovde treba imati
posebno u vidu MIMO sisteme. Buduæi da je
efikasno korišæenje pretplatnièke pristupne
mreže, kablova i optièkih kablova, samo stvar
odgovarajuæe tehnologije koja je dostupna, ili æe
da je “prostor”, tj. smanjenje velièine æelija,
poslednji smer koji još nije dovoljno istražen (i
iskorišæem) u pokušajima da se naprave efikasni
komunikacioni sistemi.
Na kraju, jedan mali komentar o Murovom
zakonu, Kuperovom zakonu itd. Po svemu
sudeæi, eksponencijalni (logaritamski) zakon
ponašanja se èešæe sreæe u prirodi nego neki
drugi zakon (recimo, linearan). Trebalo bi, tada,
da bude i “prirodno” da u ljudskom društvu,
kada nema ogranièenja (koja vode do zasiæenja),
vrede analogni zakoni. Ovo bi takoðe trebalo da
vredi i u tehnièkim naukama. Moglo bi se
oèekivati da se slièni zakoni mogu pronaæi i za
broj istraživaèa, broj nauènih èlanaka, pa i za
broj simpozijuma – naravno, ako se ne pojave
ogranièavajuæi (ekonomski) faktori!
LITERATURA
[1] C. E. Shannon, “A Mathematical Theory
of Communication”, Bell Syst. Tech. J.,
Vol. 27 (1948), pp. 379-423, 623-656
[2] C. Edelberg, M. Sylla, J. Eisenach, “Is
There a Moor’s Law for Bandwidth?”,
IEEE Communications Magazine, Vol. 37
(1999), No. 10, pp.117-121
[3] J. Meindl, Introduction to “Special Issue
on Limits of Semiconductor Technology”,
Proc. of the IEEE, Vol. 89 (2001), No. 3,
pp. 223-225
[4] J. Davis, R. Venkatesan, A. Kaloyeros, M.
Beylansky, S. Souri, K. Banerjee, K.
Saraswat, A. Rahman, R. Reif, J. Meindl,
“Interconnect Limits on Gigascale
Integration (GSI) in the 21st Century”,
Proc. of the IEEE, Vol. 89 (2001), No. 3,
pp. 305-324
[5] K. Stein, “Noise-induced Error Rate as
Limitting Factor for Energy per Operation
in Digital IC’s”, IEEE Electron Device
Lett., Vol. SC-12 (1977), pp. 527-530
[6] D. Drajiæ, D. Bajiæ, “Communication
System Performances – Achieving the
Ultimate Limits?”, Proc. 5th TELSIKS
Conference, Niš 2001, pp. ??
[7] D. Drajiæ, D. Bajiæ, “Modems for Data
Transmission Over Telephone Network”,
Facta Universitatis, Series Electronics
and Energetics, Vol. 12. (1999), No. 2, pp.
87-101
[8] E. Ayanoglu, N.R. Dagdeviren, G.D.
Golden and J.E. Mazo, “An Equalizer
Design Technique for th PCM Modem: A
New Modem for the Digital Public
Switched Network”, IEEE Trans. on
Comm., Vol. 46, No. 6, pp. 763 - 774,
June 1998
[9] R. Gitlin, J. Hayes, Data Communications
Principles, Plenum Publ. C., New York,
London 1992.
[10] C. Drewes, W. Aicher, J. Hausner, “The
Wireless Art and the Wired Force of
Subscriber Access”, IEEE
Communications Magazine, Vol. 39
(2001), No. 5, pp.118-124
[11] B. Vucetic, J. Yuan, Space-Time Codes,
John Wiley & Sons, to be published in
2002.
[12] S.-Y. Chung, G. Forney, Jr., T.
Richardson, R. Urbanke, “On the Design
of Low-Density Parity-Check Codes
within 0.0045 dB of the Shannon Limit”,
IEEE Communications Letters, Vol. 5.
(2001), No. 2., pp. 58-60
[13] M. Cooper, “The Myth, the Law, and the
Spectrum”, IEEE Spectrum, Vol. 38
(2001), No.1., pp.62-63
[14] G. Foschini, J. Gans, “On Limits of
Wireless Communications in a Fading
Environment when Using Multiple
Antennas”, Wireless Personal
Communications, Vol. 6. (1998), pp. 311-
335
[15] E. Telatar, “Capacity of Multi-Antenna
Gaussian Channels”, Europian
Transactions on Telecommunications,
Vol. 10.(1999), No. 6., pp. 585-595
[16] V. Tarokh, N. Seshardi, A. Calderbank,
“Space-Time Codes for High Data Rate
Wireless Communication: Performance
Criterion and Code Construction”, IEEE
Trans. Inform. Theory, Vol. 44 (1998),
No. 2, pp. 744-765
[17] D. Chiyhik, F. Rashid-Farrokhi, J. Ling,
A. Lozano, “Effect of Antenna Separation
on the Capacity of BLAST in Correlated
Channels”, IEEE Communications
Letters, Vol. 4. (2000), No. 11., pp. 337-
339
[18] A. Lozano, F. Farorokhi, R. Valenzuela,
“Lifting the Limits on High-Speed
Wireless Data Access Using Antenna
Arrays”, IEEE Communications
Magazine, Vol. 39 (2001), No. 9, pp.156-
162
Abstract – In this paper a short historical
account concerning the role of information
theory in communications is presented.
Further, it is underlined that the capacity, the
fundamental notion in information theory,
from a theoretical becomes the practical limit
for modern communication systems. Data
transmission over telephone lines, digital
subscriber lines, cables, optical fibers and
wireless communications are considered.
INFORMATION THEORY AND LIMITS
OF MODERN COMMUNICATIONS
Dušan B. Drajiæ