Од најранијих почетака друштва људи су обављали процес привређивања у
различитим заједницама. Процес развоја је трајао хиљадама година и одвијао се по фазама, од првобитне заједнице до савремене цивилизације. 1.Натурална производња - Код овог типа производње односи између производње и потрошње се успостављају директно. Произвођачи производе добра неопходна за задовољење сопствених потреба. Ово је најстарији вид производње. Присутан је још у првобитној људској заједници, а доминантан је начин производње у робовласништву (робови су производили добра за задовољење потреба робовласника) и феудализму (кметови су производили добра за задовољење потреба феудалаца). 2. Робна производња - Код овог типа производње односи између производње и потрошње се успостављају индиректно, путем размене односно тржишта. Овај тип производње подразумева производњу добара за размену на тржишту, а произведена добра постају роба. Настала је распадом првобитне људске заједнице, а њен настанак су омогућили друштвена подела рада, развој производних снага и појава приватне својине. У свом развоју, робна производња је прошла кроз три облика: 1. Проста (ситна) робна производња, 2. Капиталистичка робна производња, 3. Социјалистичка робна производња. Проста или ситна робна производња настаје распадом пробитне људске заједнице. Присутна је у свим друштвено-економским формацијама, као допунски вид производње (у виду ситне занатске и пољопривредне производње). Основне карактеристике ове производње су: да су произвођачи уједно и власници средстава за производњу и да су производи намењени тржишту. Проста робна производња је омогућила настанак капиталистичке робне производње, а у социјализму се јавља као допунски облик производње, уз доминирајућу социјалистичку робну производњу. Капиталистичка робна производња је облик робне производње који је доминанатан у капитализму. Роба је намењена тржишту, с циљем да се оствари што већи профит, који присваја капиталиста као власник средстава за производњу. У капитализму непосредни произвођачи нису власници средстава за производњу, а радна снага постаје роба, зато што најамни радници продају капиталистима своју радну снагу како би обезбедили себи средства за живот. У том смислу долази до раздвајања класе капиталиста (који не учествују у производњи, већ доносе главне пословне одлуке везане за производњу) и класе радника (који непосредно учествују у производњи, али не учествују у доношењу одлука). При том су односи у друштвеној репродукцији су регулисани тржишним законима и законом вредности. Социјалистичка робна производња подразумева да су средства за производњу у власништву друштва, за разлику од капиталистичке робне производње где су она у приватном власништву. Зато, у социјалистичкој робној производњи непосредни произовђачи нису само извршиоци као у капиталистичкој робној производњи, већ имају активну улогу у доношењу одлука и непосредно управљају друштвеном производњом. Основни циљ социјалистичке робне производње, није максимизирање профита, већ што потпуније задовољење потреба друштва. Односи у друштвеној репродукцији су регулисани планом, путем кога држава утиче на привредне токове
Настанак савременог предузећа условили су следећи фактори:
Проналазак парне машине-индустријска револуција Робна новчана привреда Конкуренција Друштвена подела рада Подела рада по делатностима
У економској теорији постоје различите дефиниције предузећа:
Предузеће је правно лице, које обавља делатност ради стицања добити. Самостална организација економских ресурса која трансформишући уложене ресурсе у резултате, ствара вредност у циљу остварења профита. Предузеће је посебна организација људи у привреди, формирана у циљу обављања одређених делатности у производњи, размени и потрошњи. Без обзира како посматрамо предузеће, да би оно пословало потребно је да се повежу чланови радног колектива и средства за производњу (организациона целина).