samostalnim znaéenjem nazivamo samoznaéne rijed ili samoznaénice, a rijedi s nesamostainim znaéenjem — suznaéne rijed ili suznaénice 150. Sacra je imenic, kao Sto smo rekl,‘predmet’, pridjeva 'svojstvo", glagola "radnja’ 'stanj' ii "zbivanj’,priloga ‘okolnost’,broja “koigina’, zamjeni- ce "zamjena’ prijedloga ‘odnos izmedu sadriaja jedne i sadréaja druge ime- nice’, veznika "veza izmedu sadréaja jedne i sadréja druge retenice’, u2- vika‘osioéaiestice‘nijansa znagena’. 151. Pridjev se prilaze imenic, prilog glagolu, bro} imenici prijedlog imenic, veznik retenici, u2vikrecenici,éestica imenici, pidjevu, prilogu, zarjenic ilieGenici a zamjenica zamjenjuje imenic 152. Prilozima se izraZavaju okolnostiu kojima se ostvaruje radnja, stane il bi- vanje glagola. Te okolnosti mogu biti mjesto, vrijeme, nan, uzrok, uvjet ili namjera, Uz mijesto se postavlaju pitanja gde?, kuda?, kamo?, odakle?, dokle?, wz nag pitanje kako?, uz uzt0k pitanje zaito?, uz uvjetpitanje pod kojim uyjetom?, az naraera pitanje s kojom namyjerom?. 153. Cesticama oe izratavaju nijanse znadenja pridjeva, priloge, zamjenica i na- in ostvarenjasadrtajareGenice. Nijansama znaéenj izazava se pojacanost ili ubestalost mavenja: jako pametan, rijetho bolestan, vlo dobro, uvjek nnasmijan, tho god, bilo tko, ma tho, tho mu drago is, a natin ostvarenja sadr2aja reGenice tvrdnjom (Da. < de li Ivan na tlt?) nijekanjem (Ne. < Ie ti Ivan na iter?) upitom (Zar < Zar Ivan ide na iclet?), wavikora (Gle < Gile, van ide na izlet!) i modalno8éu Zasigurno < Ivan ée, zasigurno, igi na izle. 154, Nesamostalnost zatenja éestice potvrduje se njezinim spojem s pridjevom i prilogom. Uz spo) naime éstica + pridjev postal se jedinstveno pitanje kakav? (Ana je vrlo dobra uéenica < Kakva je Ana uéenica?), a wz spoj 8e- stica ~ prilog jedinstveno pitanje kako? (Ana radi vrlo dobro < Kako radi And?). 155, Takvu ulogu (ulogu éestica) mogu imati i rijeti poput neobicno, azbilno, savrSeno, poredano i s., koje (wz glagole) imaju ulogu priloga. Usp.: On Je neobigno miran (neobigno kao éestica — u znaéenju ‘izvanredno') prema ‘On se ponata neobiéno (neobicno kao prog —u zagenju "na neobigan na- in’) Neke su takve rjeti kao prilozi Zak neobitne w prirodnoj komunikaci- Ji. Usps On je potpuno neuraéuntiv. 156. Uz glagole se moze naci se u ulozi éestice iu ulozi zamjenice. Njome se w uloziéestice tore povratni glagoi. U takvoj je ulozi se sastavni dio i mor- foloskoga i leksickosemantickogs ustojstva glagol. Takvi su glagoli:bo- Jatt se, smijati se, nada se, kajat se, Cut se itd. Med njima nema para- lelnihoblika bez se — popat budi se: buditi(nekoga). Njihovo se znatenje ostvaruje unutar pojedinagnoga subjekta ili unutar vise subjekat, Tipigni su takvi sativn glagoli glagoli kojima se radnja ostvaryje "u dovoljnoj mje 1: najesti se, napiti se, naraiti se, naivati se itd. (Lat. sais znati “do sta’) (O sativnim glagolima v, par. 234.) 157. Takvi su glagoli (s €esticom se) i glagolitipa narjecati se (svadati se, ruko- vail se, sastat se, rastat se itd.) koje karakterizira uzajarmmost (povratnoga) ‘znatenja. Oni pretpostavljaju vezu znatenja jednoga subjekta s drugim sub- jktem ilijednih subjekata s drugim subjektima, 158, Uz treéu skupinu glagola s éesticom se pojavijuju se paralelni glagoli bez estice se. Takvi su glagoli tipa micatt se (buditi se, miriti se, osjeéati se, -zabavljati se itd.) (Paralelni su im glagoli: micat, bud, mri, osjeéati, za- ‘bavljat.) Znavenje se takvih glagola ostvaryje i unutar subjekta (subjekata) edu subjekata. Medu njima ima i glagola koji znate isto i sZesticom se i be2 beste se, npr. Setat se i Setat 189. Cet skupinu glagola dine glagoliukojima se nije desta, nego zamjeni- a (v Kojima oblik se sto nasuprotobliku sebe).Takvi su glagli ips xp 11 se (rial se, odjevai se, oblat se, sola se, obvi se itd) U nih zamjenica se ima ulgu njhova objekta, Sto zai da joj je uloga iklutivo Sint, Osnove glagolskih oblika 160, Svaki glagolski oblik ima svoju osnovu: infinitiv ~ infinitivau osnovu, pre~ zent~ prezentsku osnovu, aorist~ aoristnu osnovu, imperfekt — imperfektnu ‘osnovu, imperativ ~ imperativau osnovu, glagolski pridjev radni ~ osnowu slagolskoga pridjeva radnog, glagolski pridjev trpni ~ osnovu glagolskoga pridjeva trpnog, glagolski prilog sadaSnji ~ osnovu.glagolskoga priloga sa- daSnjeg i glagolski prilog prosli~ osnovu glagolskoga priloga proslog, 161. Polaziéna je osnova za neke glagolske oblike infinitivaa, a za neke prezent- ska, Infinitivna je osnova polazitna za aorist, imperfekt, elagolski pridjev radni, glagolski pridjev trpni i glagolski prilog prosti, a prezentska za im- perativ i glagolski prilog sadagnii 162, Svaki se glagolski oblik tvori samo prema jednoj polazisnoj osnovi. Ni za {edna se osnovu ne moze resi da je jednaka bilo kojoj drugoj osnovi. Isto se tako ne moze resi da je osnova jednaka korijenu i obrnuto, Glagolski je ko- rijen jednomorfemsko, a glagolska osnova dvomorfemsko ustrojstvo, 163. Svaki se glagolski oblik prepoznaje po sufiksalnome morfemu svoje osnove, Po njemu je infinitiv ~ infinity, prezent ~ prezent, aorist ~ aorst, glagolski pridjev radni — glagolski pridjev radni itd. Tako je prezent ~ prezent po su- fiksalnim morfemima svoje osnove d, €,/8 i. 164, Naglsak je sastavni dio osnove, pa i on moze sudjelovati u njezino} pro- jeri: pis-a-t) (infinitivna osnova) ~ piS-é-(m) (prezentska osnova), nés-i- (i) (infinitivna osnova) ~nbs-i-(m) (prezentska osnova) itd165. 166. 167. 168. 168. 170. Sve su takve promjene naglaska uvjetovane morfoloskim zakontostima, pa ih zato smatramo morfoloskim, ane fonoloskim finjenicama. (On dakle u hrvatskome jeziku moze bit razixovan bilo na leksickome (usp: sién- ca ~ umanjenica od sjéna i sjénica ~ ptica) bilo na morfoloskome planu (asp: grdd0 prema grado i evi-O prema cyj-ov-). Tako je is dudi- rom (kvantitetom) (sp: vonit-a~ git jednine i vojuik-d - genitiv mno- ine).) Osnova glagolskoga oblika moze biti altemirana, npr. pée--(m) (prvo lice jednine) i pek-0-() (webs ice mno2ine),eit(m) (pro lice jednine) i ét- ‘(a (ese lice mnoFine) it. (je u morfemu -aj- medusamoglasnigko (i- tervokalno) ). Glagolske vrste Zb0g razligtostinjihove infinitivne i prezentske osnove glagole dijelimo na veste, a viste na razrede. U hevatskome jeziku ima Sest glagolskih vista. Prva vrsta ima osamneest, preporie-a-t, proésiti > proué-vacti i uklji-iti> ukljud-ivat Morfemi -a-, -ava- i -iva- glase i -ja-, -java- i jiva- kad korijenski morfem ispred sufiksalnoga morfema -i- zavrSava na suglasnike i skupove suglas- nik: b, df, m, mp. , tv 2 sl, sm, zn, st, 2d, Tada j zabtijeva njihovu jotaciju: (b) prispodéb-i-ti > prispodébl-a-ti, sukdb-L-ti > sukoblj-dvacti i am. 22, a3, 214, uhis-i-1 se > ucubl vats; (@) prédvid-je-ti> predvieasti, prilaged-i-i se i ugrad-i-ti > ugrad-iva-ti; (f) zaSardf-i-ti > zaia~ “iti se (‘pojaviti sé) > pomalj-a-ti se, isél-i-ti > iselj-dva- tii ostakl-i-ti > ostaklj-iva-ti; (m) pripitom-i-ti > pripitomlj-dva-ti i namam- namamij-iva-ti; (n) zaéin-i-ti > zacinj-a-ti, usitn-i-ti > usitnj-dva-ti i zastein--i > zasiranj-vats (p) skip-rti > skipl-at, zaeep-iti > zacepl- -dvoetiiishlép-ieti> ishlaplj-ivact; (3) oglis-i-ti > oglas-ava-ti i oglis-i-ti > ogles-va-ti; () obrét-i-t se> dbraé-at se, razgélits-t se> razgoliéavati se izipant-i-ti > zapamé-ivat;() pozdrav. > pozdravlnat iskriviti > isleivi-éva-ti i ugléti> uglal-vast (2) Spaz-i-ti> opd-ast, size > _suéiva-tii zaréz-iti se> zarai-iva-ti se; (6) izmisl-i-ti> izmiSlj-a-ti, zapésl 11> zaposlj-dvacti i zapdsl-ieti > zaposlj-iva-ti; (sn) zakdsn-i-ti> zakainj-dva- tivaabjesn-itt> raabjein-tvat; en) ispricn-ti> isprandvatiispréen- sbtl> isprain-ivct; (of) ulést-ti> ubiS-at, upropastiti> ypropast-éva-ti i promést-isti> premaSé.int (2d) ubrézdi-t> ubratd.ivath Jedino glagoli prvoge razreda prve viste ‘wore nesviSeni oblik glagola su- fiksalnim morfemom -i-. Pritom im se samoglasnik korijenskoga morfema ¢ rijenja uo: pré-ves-O-1> pre-vdd-i-t, dé-nes-O-ti> do-nés-i-t itd. (Taki glagoliu suvremenoj razgovorno} komunkaeijirado prelaze u tvorbeni mo- del ipa poréd-i-ti > porid-at,pa glase (i) prevadati, dondsat itd) Ima glagola koji su u jednome obliku i nesvréen i sureni, dakle su dvo- Vidi. Tako npr: véeerat, dbjedovari, druékovari,ri¢at, vidi, srédati itd. Takvi glagola ima najvi8e medu posudenim glagolima na -ira.ti~iz- -ir-a-t: organizirati, sugerirati, dekorirat,ignorirat, aktualizivat, urbani- irri, shematiirat itd. Njihova se nesvréenost, odnosno svienost moze prepoznati samo u kontekstu. Usp.: On snijek tako vedera (nesvri.) i Kad veéeras, dodi, pa éemo porazgovarati (sv). Da bi bili komunikaciki pro- Ziij, joni znadu dobii prefiksalne morfeme koji glagole Sine svrsenima poveéerati, poriéar itd ii nesvrsenima: ruédvat,razminirdvat itd. Sufiksalni morfem -(a- esto zahtjeva duljenje prethodnoga sloga. Zato 62-¢ ispred njoga postati a (dugo o daje a): slomi-ti > slém-a-ti, wrdn-i-t > weinj-ati, poréd-i-ti > pordid-ati it. To je razlog za8to ée pri zamjeni suficsalnoga morfema -a- u svrSenome glagolu pregledati sufiksalnim mor- femom -a- u nesvienome glagolu pregledati dosi do razlike w naglasku jedroga i drugoga glagola: prégledati(svt8. gl.) i preglédati (nesvr. gl.) (Danas se glagol preglédati sve Ge8ée zamjenjuje vidski prozimijim glago- Jom pregledévari.) U gagolima prve vise iu nekim glagolima druge vrste (sa sufiksalnim mor- femom -nu-) morfem -a- te glasovi i skupovi glasova ji, ji ijeu korijensko- :me morfemu izazivaju promjenu suglasnika k,g, hue, 2s (i)tak(Oinu)(t) > (ishticla)i), (e)rek(OV(i) > (shric(a(t), Astek(ON() > (ishieeta)tt, (predsiek(O)(t) > (pre)siiée(a)ti, (preg (Oinu)t)> (s)pré=(a)t),(izhda- (iu)(t) > (e)ais(a(t i sh215, Promjenu g u 2 izaziva i suodnos sufiksalnoga morfema -a- s prethodnim samoglasnim 7: (isrg(O/mu)(t) > (3)t2(a)(t). 216, Sufiksalni se morfemi -G)a-, -(ava- i -()iva- ponekad pojavijyju u istim ‘glagolima: ukist-i-ti> uktt-a-t, ukrSt-dva-t i uleSé-tva-ti U tome se sluts just, kako vidimo, uz sufiksalni morfem -ja-jotacijom mijenja u st. Tako je najSeSée i sa sufiksalnim morfemom -java-: wkrStdvati,iskoriStévatl, upro- ‘paitdvati, uvritévat itd. (Rijetki su oblici sa 5 uz -fa- i -java- ~ usp. proci- ‘Séatl i proci8éévat.) Jedino se wz. sufiksalni morfem -jiva- pojavijuje samo Sé: ukrictvat,iskoriséivati, zamaséivati, upropaséival itd 217. Budui da se na sufiksalnim morfemima -@Java- i -()iva-nalazi (na prvome slogu) dugouzlazni naglasak, ispred ajih su slogovi krathi, pa se ie kao re~ fleks glass jar u glagolima prema kojima se wore pretvara u je ili e (prema pravilu Syie > Sve): primijéniti > primjenjvat, navijéstit > nanjescivat, onesvijésii > onesviesivat,ukliiéstit > ubljeSivat,wejénit > ucjenjiva 1, osliépiti > osljeplivati,docifépti> docjephjiva, nalijépit > naljepli- vari, odjli> odjeljivai, pobiéditi> pobjedlvai, stiiésniti > siesnjdvat, sdlijébiti > wdlebljivai, istrjebti > istrebljivat, otrijéznti > ometnjivat, obrijépti > okrephjivat, nastrijéliti > nastrelfivati, zaprijéeti > zapreciva. 1, poteijépiti> potkrepljvat itd. (Pravopisom su dopusteni i oblic isrje- biivati, onjetnjvat, okrjephifvat, nastjeljivat,zaprieeivati, potrjephiivati ) 218. Glagoliprveidruge vrste ispredsufiksalnih morfema-O-i-mu-je produljuju Ije:nidje(O/nu ti) > nade) (a)ti),(rasjimie(O)() > (razhumiie(o)(a(), (préjhae(O)() > (pro)hie(o)a)() (v je tw medosamoglasnigko) it 219, To se dogada i sa sufiksalnim morfemom e-v glagolima detvrte vrste tipa sogarjet i zastareti koji se ne zamjenjuje sufiksalnim morfemima -()a, -Gjava- i -Gpiva-: sagérje(O)(ti) > sagoriie((a)ti i zastarje(O)(t) > za- starjé(oVa}t. 220. Isto je tako i sa je w korjenskome morfemu glagola éetvite vist tipais- poxjeit: ipovied((t) > ispovitéd(a)(), zapavjed() (a) > zapovijéd(a)(i), propovied(i(t)> propovitéd(a(t) ia. 221. U glagolima sloZenim od leyjeistvorenim sufiksalnim morfemom -a- ese u keorijenskome morfemu mijenja u fe: polerje)(t) > polje(a)(i),léGje)t) > iljé(a(t id. Tako je i sa e i fv glagolima slozenim od 18/fégnut (leg(Oinu)(i)) i fei (i(O)(t): poleg(O/ma)() > poiiéwra)t) i pai(O)(n) > polijewayt. 222. Unnckim glagolima druge vrst ispred sufiksalnoga morfema -nu suglasnici (Korijenskoge morfema) dk (iz suglasnika 5), (izasuglasnike 2), 1b is- ‘adaju, ali se u nesvréenim glagolima sa sufiksalnim morfemom -<- vraéaju prokitna)(ti) (< prékid(nu)(t)) > prekid(a)ti), briz(nu)(t) (< brigginu)t) > briag(ai(i), ststmyi) stisk(mu)t)) > stisk(a(), pokeém)(t) pokrétinu)(i) > pokreta)i) i posite) i) (< pogibfnu) (tl) > pogib(at). 223 U glagolima tipa uskddit, uméeiti i rastOciti suglasnik je é w alternaciji sa suglasnikom k: uskée()(ti) > uskak(a)(t), umd) < wmak(a)() i ras- 13e()() > rastdk(a). 226, Pri vorbi nesvréenoga glagola od glagola tipa zabrimutin se odvaia i Got om) mijenja w nj: zabrin(u)(t) > zabrinj(éva)(i). U sklads time suglasnis- ise kup sm mijenja un: ztism(u) (i) > zeus(évay(i) (Zauinjvati mote last i zgutGivari~ prema modelu zgitst(n)(ti) + jiva(ti) > zeusé(iva)(t).) ajima se dakle (san isn) dogada ono Sto se dowd san ism kad m pripada kkorjenskomu morfemu: razvédn(i)(t) > razvodnj(ava)(t) i zakism(i)() > zakainj(dva)(t. 226. Specifiéne promjene dozivliavaju glagoli prve vrste, posebno u svome ko- sijeskom morfemu. U njima ispred nastavka -i suglasnici d it postaju s: JeradO+ti > kristi i pletOnti > ples, b — ps: greb+ Ott > grépsti, @ keg ti 1~€:rek+O1i> 786i, mog+Oti> maéi i vriet Ot > vie ‘To we dogada i sa d* ru glagola iti (< d+ O+ i) U glagoa tpa rds ispred nastavka i suglasnik fispada: rast OF ti> rast. 225, 227. Privorbi nesvréenih oblika glagola od svrSenih u glagolima prve vrste naj- eke sudjeluje suksalni morfem -()a- (velo rijetko sufiksalni morfemi (Java: i-()iva-) Taj morfem utjeée na ove promjene korijenskoga morfema: 1. dugo & postaje im ili inj: 6A)22(O)(i) > (sa)zim(a)(t) i (ps)e@(ov(n) > @pajeini(ayir); 2.kratko e u glagolima tipa sdzreti postae ie: (sazre(O)(ti) > (6a)zrif&()(a)(t) (v je tu medusamoglasnitko); 3. dugo ¢ u glagolima tipa 2K postaje in 23)RE(O) A) > callin, 4.va u glagolima tipa sdzvati postaje i: (sd)2va(O)(x) > (a)zi(a)a); 5. sla u glagolima tipa sldti postaje Silj: (pd)sla(O)(tl) > (po)silj(a)(tiy, 6.rau glagolima tipa sabrati postaje i: (si)bra(O)(a) > (sabira)()s er glagolima tipa siti postaje ir: (sir(OVt) > (sa ir( at); 8. riféu glagolima tipa iimrifti postaje ir: (A)mrj@(O)t) > (idmir(a)(), (présdriie(OVt) > (prijdira\i) 9.i7u glagotimatipa psi postje ip: (p)si(O)() > (p)sip(ats 10,0 u glagotima tipa pdmodi postaje a: (po)mog(O}(t) > (polmeg(a}(). &Ae~ © : ORM Tn S| sas ESE piisojofiou© Vidskoznaéenjske faze 228. Nesvrieni glagoli imaju nasuprot sebi surSene glagole i, obmuto, svrSeni slagoli - nesvriene glagole. Svrfeni se glagoli tvore od nesvrSenih glagola prefiksalnim morfemima, a nesvrSeni glagoli od svrSenih glagola sufiksal- sim morfemima, 229. U tome smislu postoje tri faze. U prvoj su fazi nesvrseni glagoli, w drugoj svrseni glagoli (stvoreni od nesviSenih glagola prefiksalnim morfemima), 2.4 treéoj nesvrseni glagoli (stvoreni od svrSenih glagola sufiksalnim mor- femima). Usp. (1) sj86i > 2) présjedi > (3) presifécat, (1) Basti > (2) pré- bosti> (3) probeidati, (1) mati > (2) namdéiti> (3) nameikati, (1) Kapati > (2) okdpati > 3) okopevatl, (1) stti! > 2) zaititti > 3) zastcivati, (I) tri- jebiti > (2) isrijebiai> (3) istrebljivat, (1) lifépii > (2) nalipiti > (3) na Vepljvatt id. (Pravopis dopusta i oblik isirjebtjivat.) 230, Ponekad se u prvoj fazi ne nalazi nesvrseni, nego svréeni glagol. Usp.: (1) 186i > (2) izreéi > 3) izricat, (1) ize > 2) odieeti > (3) odizimati, (1) digi > (2) padiét> (3) podizat id Glagolskovidska znagenja 231. Sufiksi i prefiksi pribavliaju glagolima specifigna znaéenja. Ta znaéenja Zovu se glagolskovidska znaenja, Neka od njih pretpostavijaj jednu, a neka tri glagolskovidske faze (prvu, drugu i treéu). Prvu fazu predstavljaju nesurseni, drugu svrseni (stvoreni od nesvrsenih prefiksalnim morfemima) i treéu nesvrseni glagoi (izvedeni od svréenih sufiksalnim morferima -()a-, -()ava-i (iva). Usp.: (1) bisti> 2) prébosti> (3) probidati, (1) mish > Q) razmisii > 3) razmisijati, (1) drati> (2) predrati > (3) preorévat, (1) ail > (2) dsmisliti> (3) osmitlivai, (1) pisati> 2) ispisari > (3) ispisi- ati, (1) Sti > 2) zat > (3) zaiicivar 232. Ima glagola koji se u tetoj fazi mogu tworti dvama i trima sufiksalnim rmorfemima. Usp: (1) kdpati > (2) okipati > 3) okdipat i (1) képati> (2) okdpati > (3) okopavati, (I) eistti > 2) poeistt > (3) poéiseat, podiféévati i pociséivat, Ponekad nema glagolau prvojfazi, npr. (1) (..) > 2) navijé- sti > (3) navijétat, navjestavat i navjeivat 233. Prvu fazu mogu predstavljati i sven glagoli. Usp. (1) kazati> (2) iskézati > (3) iskaziva, (1) réei > 2) poreéi > 3) poricat (1) dist > (2) podiei > @) podiza. 236, Evo tih glagolskovidskih znasenj: 1, Sativno znagenje. Ono se izrte sativnim glagolima, To su glagoli koji- ‘ma se irite dosta radnje (lt. satis = dosta). Tvore se prefiksima na-i i i povratnom desticom se. Takvi glagoli mogu pripadati drugoj i treéoj lagolskovidskoj fazi: najesti se — najédati se, ndpiti se ~ napijati se, amériti se — izmeirat seit, 2. Intenzivno znaBenje. Ono se izrite intenzivnim glagolim (lat. ntendere = napeti, napregmuti). To Su glagoli kojima se izriée radnja do vrhunca valje subjekta, NajteSée se tore prefiksima raz-,uz-iza- i povratnom ée- sticom se. Takvi glagoli mogu pripadati drugoj i te¢oj glagolskovidskoj fai: razijitti se — razljuéivat se, uzbiidii se — uzbudivati se, zaljibiti se ~zaljubljivati seit 3, Inkoativno znavenje. Ono se izrite inkoativnim glagolima (lat. nchoare -apotinjati). To su glagoli kojima se izrite potetni dio radnje. Tvore se prefiksima po- i za-, Takvi glagoli mogu pripadati drugoj i treéoj gla- sgnlskovidskojfazi: poleijeti- polijétatl, zardniti ~zardnjat itd. initivno znatenje. Ono se izrte finitivnim glagolima (lat. fnis = kraj, zavretak). To su glagoli kojima se iziée zavréni dio radnje. Tvore se su- {kom do-. Takvi glagoli mogu pripadati drugoj i treéoj glagolskovidskoj fazis dordditi —doradivati, dovriti— dovrSvat it 5, Deminutivno znagenje. Ono se izrise deminutivnim glagolima (lat. de- ‘minuere = umanjivati). To su glagoli Kojima se izrige radnja manja od bine. Tvore se prefiksima po- i pro- te sufiksima -uc-, -uck-, -ok-, ok, lak, -u-,-usk-i dr. Glagoli s prefiksima mogu pripadati drugoj i treéo} slagolskovidskoj fazi: poigrati se — poigrévati se, prosétatl~ prasetévati itd, Sa sufiksima su jednoglagolskovidski: syjtlicat, pjevickati, grickati (6 ispadnutim 2), Hila, bacdkati se, moljakat, pleviit, julfiskati se dr, Gilagoli pjeviienut (iz aspodjele okn k ispada),Iiljnuti (iz raspodjele Ik ‘ispada) i njima sligni pokazuju da i takvi glagoli mogu podlijegati ela- gpolskovidskim promjenama. 6, Augmentativno magenje (lat. augere = povecati). Ono se izriée aug- rentativnim glagolima, To su glagoli Kojima se izriée previge radnje. ‘Tvore se prefiksom pre-. Takvi glagoli mogu pripadati drugoj i treéoj slagolskovidskoj fazi: préjest se — prejédati se, presélit! — presoljévati, -prezisiit se ~ prezasi¢ivat se it, 7. Fejorativno zna8enje. Ono se izrie pejorativaim glagolima (lat. peior = gor). To su glagoli Kojima se izrite radnja s nijansom pogrdnosti. Tvore se sufiksima -ek-, -car- i -kar-. Usp.: pruféknul se, vucdiratl se, piskaratl in, 8, Majorativno znagenje. Ono se izrite majorativnim glagolima (lat. ma- ior = veéi), To su glagoli kojima se izvite radnja veéa od druge. Tvore se prefiksom nace. Takvi glagoli mogu pripadati drugoj i treéoj glagol- skovidsko fazi: nadj ‘ati ~ nadjadvivati,nadvlddasi~ nadvladaveri, nad- midtriti— nadmudrivat itd. 7ia ee 235, 236, 237. 238, 239. 9. Totivno zagenje. Ono se iziée totivnim glagolima (lt, torus = sav), ‘To su glagoli kojima se izrge sva radnja (od poéetka do kraja). Svi su svrfeni, Sto znati da pripadaju drugoj glagolskovidskoj fazi. Tvore se Prefiksima: i~ izgrddit), po-(posprémit) o- (Sbavit), na- (namémiti), 5- (siti itd 10, Durativno znaéenje. Ono se izrige durativnim glagolima (lat. urabilis = trajan). To su glagoli kojima se izrige radnja Sto traje (neprekidno), Swi su nesvrSeni, Sto znati da pripadaju prvoj i treéoj glagolskovidskoj fai Oni koji se tvore od prefigiranih nesvrsemih glagola tvore se su- fiksima -()a-, (Java-i (iva: mislti—izmitliati, gréditi izgradivati, isati ~ ispisivat itd. 1 Distributivno znagenje. Ono se izrie distributivnim glagolimea (at di- stribuere = raspodijelit). To su glagoli kojima se iztie raspodjela rad- nije. Tvore se prefiksima po-, poiz~ i i- koji se dodaju vee prefigiranim ‘slagolima, Pritom ne mijenjaju njihov vid. Usp.: pordzmjestti — poraz- ‘mjéstati, porazdijélti ~ porazdieljivati, posprémiti ~ posprémati, pois- ‘kékati~ poiskakivat ili ispoiskakivati. Glagolski obli Glagolski se oblici dijele na jednostavne i slodene. Jednostavni su glagol- ‘ki oblici oni koji se wore od jednoga glagola, a sloPeni oni koji se tvore od z0bh-é-m, ©aed: 268, 49. 250. 2st. 282. ‘micati— mic-jém™> mié-&-m, gladati ~ gldd-j@-m> glod-é-m, vigati ~ vig e. -m, mhati — mah jé-m> ma8-E-m, skakati ~ skékJé-m> ska -é-m, hrémati— hrém.jé-m > hramlj-&-m, sipati ~ sip-j@m> sipl-2-m, plsa- m> pil-é-m, métati ~ metjé-m > meé-é-m, pozivati~ pasiv.jé-m > posivlj-e-m, kézati ~ kdzjé-m > kaz-&-m, ‘Sa suglasnitkim se pak skupom sk stapa u Sil Sé: iskan!—Isk-f@-m> Bem 1/%86-8-m, Takvo stapanje glasova s glasom j nazivamo jotacijom, a! izmedu bij, mij,pijte vif umetnuto (epentetsko) Prezentsku osnovu sa sufiksalnim morfemom -jé- imaju i glagoli treée vr ste sa sufiksalnim morfemom infinitivne osnove -ja- i njegovom inagicom wae: grijasti~ grijé-m, Kftevacti~ Kjcfé-m, U éetvrtome razredu trese vrste dijelovi sufiksalnih morfema infinitivne os- nove -om , -ev- iio u prezentskoj osnovi altemiraju sa -u-, pa i u nj- ‘ma prezentska osnova zavrSava sufiksalnim morfemom -jé:: kup-dv-a-ti ~ ip-usjé-m, bié-ev-acti ~ bié-usfém, smanj-ivacti~ smen)-ucjé-m. ‘Medusamoglasnitkim se v (kao v u kij-va-tt) mode nazvati i vu drugome razredu pete viste(takvo je ono po podrietlu), pa se zajedno s prethodnim samoglasnikom a odvaja od sufiksalnoga morfema prezentske osnove -d proué-dv-a-ti~ proié-ai-d-m. U skladu s time mozemo govoritio alteriranoj prezentskoj osnovi kad je rijeb 0 glagolima tipa kdpati: kip-d-m/kip-a-G)i. (J se stavlja u zagrade jer je medusamoglasnigko,) U glagolima jedanaestoga razreda prve vrste suglasnici se (Korijenskoga morfema) k, g i h ispred sufiksalnoga morfema prezentske osnove -@- mi- jenjajuu é, £1 &: pei (< pek-O-1) ~ pek-&-m> pOé-d-m, madi (< mog-Orti) = mog-8-5 > mi2-25i vii (orh-O-ti) ~ vrh-E-m > vis-B-m. Ondje gaje toga sufiksalnog morfema -2- nema (u treéemu licu mnozine svih takvih gla- ‘gola i u prvome licu jednine glagola mid, ti suglasnici ostaju nepromije- neni. Zato i ondje govorimo o altemiranim osnovama: péé-2- // pék-O., ‘mal-&- // még-O- i vi-&-// vih-O-. (Sufiksalni morfem prezentske osnove -O- stoji nasuprot sufiksalnim morfemima prezentske osnove -2- i -i-. Usp ple-&(m) /plet-O-(a), p8e-Em) / pek-O-(a)\ misli(m) / misl-O-@).) Najvece se promijene u ustrojstvu prezentske osnove dogadaju u korijensko- me morfemu glagola prve viste. U odnosu prema korijenskome morfermu inginitivne osnove Korijenski morfem prezentske osnove glas: u glagolima tipa £eti 2¢-O-1) zm (2m-é-m), u glagolima tipa pdt (pi-€8-0-1) én (pd- én-é-m), glagolima tipa 221i (28-0-t)) Zanj (i, rijetko, én) (Zanj-2-m) (i, rijetko, £n-d-m), u glagolima tipa klée (Kl8-O-1) kun (kin-@-m),u glagolima tipa Kitt (da-0-1) kolj (klj-®m),w glagolimetipa 2vati (evd-O-t)zov (zdv- -é-m), uw glagolima tipa s/t (slé-O-) Salj i rijetko, lj) (alj--m) (i ijet- ko, 5f-8-m), u glagolima tip brat (brd-O-t) ber (bér-é-m),w glagolima tipa 170i (6-O-i) tar (tér-B-m), w glagolima tipa mitt (mj—-O-t) mej (mel 253. 254. -m), 1 glagolima tipa drijéti (drjé-O-1) dr (dr-é-m), glagolima tipa dénijatl (dé-nijé-O-ti) nes (do-nés-é-m), w glagolima tipa smjéti (smjé-O-ti) smij {(omiy-é-m) i glagolima tipa pasiti(pd-si-O-ti) sp (po-sp-é-m). (U oblict- ‘ma je Saljem i Zdnjem a nepostojano a (Sliem > Saljem i anjem > Zanjem), ‘Ono je tu fakultativne naravi: i moze se i ne mora umetai.) (J sew smijem ‘mode tumaditi i kao medusamoglasniko J) Korijenski morfem prezentske osnove jednostavnoga glagola i glasi -id-, a Korijenski morfem slodenoga glagola(s prefiksom) id-ili-d~. Tako prezent od iti (id-O-t) plas td-&-m, prezent od naiéi (nanid-O-ti) ~ ndvid-é-m, a pre zent od pai (po-td-O-ti) ~ p6-d- U skladu s time izdvajamo ove tipove prezenta: 1. plet-é-m, plore, plet-é0, ple 6. kapu-jé-m, kipucj@-5, kipu.j@-O, Ripu-jé-mo, kipu-jé-te, kipu-()i: -mo, pode, pod-O-i. Ss J s Ss ~~ is} Sa, oF noel] ortega] oop seer] —ornoureger| ebayT yo | | | Paty] 1] | Imperfekt 3\ Isl lg ai ial ig 2 lis al igi si fal 3) kl 288 Ings je agi ob kaj se itive ol sco wane Hale AW ES 3 ‘yer e prea ining} cov 10 tk ds we ufc morfe ak 5 F at 3) festa, ina eva aon sf RAAB AHMAR | none lg] ig 3] isl |g! gi le a a aa | 4 F fel isl ste, ipa. | | 1 | | | } 257. Sufksalni morfemi imperfektne osnove -dva-, -ivé-, -ova- PRCROMURCCERORE ji eflsloe mori infinitive osnove mibli-a-h, grib-je-ti— “h, sli- Ey zie igi Zig] lg G8d-ti~ (shiek ja-h) > slifee-a-h, Bid-je-ti~ (Bide ja-h) > Hid-d-h, Sardfi- 1 Fy TAR Aer i fi ~ Gérdfjan) > Krdfah, vd ~ Odie) > hola, lon iL] H |e yy ist igh Bimjeti~ (gineJeh) > sila, rin-Ft~ (ro st iS ERR fe fe BR Gl RT RI Bel 13) tay VE Sy AS) St A} 41 (8 ae a] Sl S| 1) > fries, voit ~ (We) > vObteh, mist Bee \§ (Ee) iS} [a] 3} 8] 2 > miiljah, Kismsiti~ (kisnsj-h) > kiin-a-h, prézni-ti ~ (prdz: rf Ig rerery] 14 pratn-a-hi éisti-ti (st ja-h) > 86a, | at tel | | 260, Iso eto dognda isa sufikssnim morfemom inf ee | als! || iit le iitivasossove sme. Te e- © aise val 3) |! safes ge sai svar sp apr sn 2 a sas Tasiiss Seige atom spa v slike skupove Sy 29 etl Hinseh> eslsials/ale| lg Rioja Geomect- cengaeh> cen ()[areteor] oregon] weiter] finitivne osnove -O.-. Pritom se suglasnik ju njemu stapa sa zaveSnim su- glasnicima korijenskoga morfema k, g, hu ¢, %,§: vik-O-ti— vidkjé-h > iksalni morfem imperfekine osnove -/a- zamjenjuje sufiksalni morfem vied, 261. Su 262, Sufiksalni morfem imperfektne osnove -i/2- zamjenjuje sufiksalni mortem 1e osnove -O- i pritom se prethodni suglasnici u korijenskome mor- infin ju U6, 2, s: plee-O-ti > plet-ija-h, pBk-O-ti > pee-ifa-h, femu k, g, h mij Wh-O-n> vis-llah. % a g @ zg 3 i £ j ag SE ; & zauzima manje prostora od adekvatna glagolskog oblika za izrazavanje pro- slagola, U novije se vrijeme potinje rabiti i u slanju poruke e-postom, jer Slosti Mr TTUE TT (Teeted| ented] ouroed] ad] weird] vind] 0 taioad| arm) meme] em aid] —_ouraerd Sees ous phapall ows sey] ovtiet| en] | [neem serine| owe tee rtin| meio] aoa eree| reed [__meee] seer ae (rer casefen] oreo] — ema ether cusp] orem] yoo] pom] na] aioe] our yera| ora cusoiee] worm reed] bk meee] ame cused] ereidal —— ore-ida| woh) [sess [_aeeridria| owen] oe { ‘my 0-fuoe| wep tio] —_ owrp-luos] _ orp-luou] arotuo] wa-tuoa) eee] — are] — ema] — ang] sen] veo AOAorist 266, Aorist je glagolski oblik kojim se izradava proslo svrSeno vrijeme, Tvori se prema infinitivnoj osnovi, ito tako da se sufiksalni morfemi infinitive osnove -: jes om, ava, -iva-,-ova-, -eva- Zamjenjuju sufiksal- nim morfemima aotisine osnove -O-, «a, +, evar, -0- -e- i na njih domeéu (aoristni)nastavei 1-0, -smo, se, 8 265. Te aorisine osnove éesto altemiraju s osnovama drugoga i tregega lica jed- nine tako da im se promijeni i mjesto i karakter naglaska, a morfemi -a, -i-i -ru- postaju dugi. U tim licima postaje dug i zavréni samoglasnik a u sufiks- alnim morfemima -ava-, -iva-, -ova- i -eva Isto tako i zavréni samoglasnici korienskih morfema glagola prve vrste ai i. Dugi samoglasnici 2 iz osta- {ju onakvi kakvi su u Korijenskim morfemima. Isto tako i e, je i je. Zaveéni se suglasnici korijenskih morfema kg, h ispred sufiksalnoga morfema -e- (prvom palatalizacijom) mijenjaju u é % $, a suglasnicki skup sk ue. (V. 0 tome par. 97.) Pritom se je ispred é mijenja u ij. 266. Uzevsi u obzir sve to, tipove bismo aorista mogli prikazati ovako: 1. (nf. dpler-O-t) o-plét-o-h, d-plet-e-O, d-plet-e-0, o-plét-o-smo, orplét-o-ste, o-plet-o-8e; 2. (ink. pd:jed:0-1i) pé-jed-o-h, po-jed-e-O, po-jed-e-O, po.jed-o-smo, porjed-o-ste, pé-jed-o-Ke; 3. ink. d-greb-O-1/) é-greb-o-h, degreb-e-O, d-greb-e-O, é-greb-o-smo, Gegreb-orste, éegrebro-Se; 4, (int, iegriz-O-tl) irgriz-o-h, iegriz-e0, i-grie inegrissoste, iegriz-ose; 5. (inf, dé-nes-O-ti) do-nés-orh, divnes-e-O, di-nes-e-0, do-nés-o-smo, do-nés-o-ste, do-nés-o-8e; -gris-o-smo, 6. (int, i-c¥p-O-1) issofp-o-h, is-cFp-e-O, Is-cFp-e-0, Is-chp-o-smo, is-ctp-o-ste, is-cip-o-fe: 7. (ink. po-si-O-ti) po-sii-O-h, po- Posii-O-ste, posi O- 8. (ink. s8-22-0-11) SGe$0-O-ste, si-26-O-ie; 9. (ink. pd-£e-O-1) po-20-O-h, pi porke-O-ste, po-te-O-5e; 10. (ink. i-pel--11 is-pek-o-h,is-peée-0, is-peé-e-O, is-pek-o-smo, Ispeko-ste, s-pek-o-ie: 0-2-0-0, pi-Fe-0-smo, 11. (ink. pd-stig-O-1) po -stig-o-h, pd-stié-e-O, pi-stié-e-O, po-stig-o-smo, posstig-o-ste, pastig-o-Fe; 267. 12. {inf d-vFh-O-ti) d-vFh-o-h, D-vFE-e0, BvFs-e-0, d-vFh-o-smo, darhe-o-ste, b-vFh-o-5e 13. {inf ists (h-muctis-tisk-o-h,isctif-e-O, is-tisk-o-ste, Is-tisk-o-Se; 14. {inf prd-K12-O-t) pri-klé-O-h, pro précklé-O-smo, pro-klé-O-ste, pro-klé-O-8e; 15. (ink. prd-drja-O1) pro-drij@-O-h, pri-drié-O-0, pri-drije-0-0, pré-drije-O-smo, pro-drije-O-ste, pri-drije-O-se; 16. (ink 28-pi-O-1) 2a-pi-O-h, -pi-O-0, 28-pi-0-0, za-pi-O-smo, rapl-O-ste, 2a-pi-O-Se: £-0, is-tisk-o-smo, , pri-Kle-0-0, 17. (ink. pd-sjek-O-ti) po-sjek-o-h, pd-sif&é-e-0, po-sijee-e-0, o-sfek-o-smo, po-sjek-o-ste, péesjek-o- 18. Gat. po-vik-muti) po-itemuch, pd-vik-ni-O, pO-vik-nit-O, po-vik-nu-smo, po-vik-muste, po-vik-muse; 19, inf, préd-vidje-t) préd-vid:je-h, préd-vid.je-0, préd-vid-je-0, préd-vid.je-smo, préd-vid:je-ste, préd-vid-je-Se po-misl--0, po-misl--0, po-misl-ismo, 20. (inf. pd-mist-i-tt) pd-misl po-misl-i-ste, pO-mislinse: 21. (inf. ot pur-dve-t) o-put-dvah, Bt-pul-ovd-0, dt-put-ovi-0, ‘ot-put-bvacsmo, ot-pul-dva-ste, ot-pul-dva-se; 22. ink. ie-ié-evart) i-bid-eva-h,i-bid-evd-, ix big-evd-0, ie-bid-evarsmo, -bié-eva-ste, i-bid-eva-se; 23. (inf, po-dar-va-ti) po-dar-iva-h, pO-dar-1va-O, pO-dar-ivi-O, po-dar-iva-smo, po-dar-iva-ste, po-dar-iva-Se. U suvremengj se komunikacijiaorist zamjenjuje perfektom svrsenih gla ‘gol, U novije se vrijeme, kao i imperfekt, potinje rabiti pri slanju poruke SMS porukom, jer zauzima manje prostora od adekvaina glagolskog oblika ‘2a iaradavanje prodlosti.Imperativ 268. Imperativ je glagolski oblik kojim se izazava zapovijed, zabrana, molba, Zelja, opomens itd. Tvori se prema prezentskoj osnov, ito tako da se nje- Zinisufiksalni morfemi-é,-i- i ~d- zamijene sulksalnim morfemima nje- ‘gove osnove ate se suiksalne morfeme dodaju nastavei -O- (Ga drugo lice jedhnine),-mo (2a prvo lice mnozine) ite (za drugo lice mn0- Zine). 1. Sufiksalni morfem -i imaju glagoli Kojima prezeniska osnova zavréava sufiksalnim morfemims -2- ir, sufksalni morfem -- glagoli kojima pre- zentska osnova zavrSava sufiksalnim morfemom -é-,@sufiksalni morfem slagoli Kojima prezentska osnova zaveiava sufiksalnim morfemom /--(-af- je inatica morfema ~a- u reéemu lieu mnozine ~ é-a()-i). Ispred sufiksalnoga morfema j- slog je uvijek dug: 1. (prez, pléeé-m — pléti-O, plet-i-mo, plet-ite; 2. (prez. tem-&-m — tzm--0, izm-i-mo, izm-i-te, 3. (prez, pi 4. (prez,) &i 6. (prez) itd-m ~ Gi-dj-0, eitaj-mo, ete IL Od glagola jedanaestoga razreda prve vrste imperativ se tvor tako da se ‘uzme alternirana osnova prezenta u treéemu licu mnoZine i dometne su- fiksalni morfem -i-, koji pritom mijenja prethodne suglasnike k; g. hw 1. (prez.) pek-O-il~ pec-i-O, pe-i-mo, pee--te; 2. (prez) strig-Oni— serz-i-O, strle-i-mo,strz--te; 3. (prez.) vih-Ouit— vis-i-O, vis-I-mo, vis 4, Pritom se je u korijenskome morfemu glagola tipa s/8¢i ( vidi-o-O, vidje-la,vidje-. 1 U glagote jedanaestoga razreda prve vrste izmedu korijena i sufiksalno- ‘ga morfema -/- umeée se a (koje nazivamo nepostojano a). Nakon toga I prelazi uo: 3. (inf. osm, r2k-O-(1) rek-al-O > rék-a0-0, rék-l-a, rékl-0; 4 (it osn. mig-Ot) mog-al- O> migrao-0, mba, me 5. nf. osn, vPl-OXt)) vFh-al-O> vih-a0-0, vi TIL U glagolima prvoga razreda prve vrste suglasni ga morfema -l- ispadaju: 6. (inf. osn, pl&t-O-(t) plet-O > ple-1-0 > ple-o-0, plé-t-a,plé--o; 7. Gif. o8n, krd-O-(t)) krad-l- O > kra-l- O> kri-o-O, kré-a, kris, ‘Ako se pritom ispred sufiksalnoga morfema -0- nade samoglasnik o, udru- Ze ses njime u dugo 6: 8, (inf. osm. tbod-O-(0) ubod- 1-0 > ubo-I-O > ith-0-0-0 > itb-6-0,tbo- La, ibo-L-o. 1 dispred sufiksalno- IV. U glagolima sedmoga razreda prve vrste ije ispred sufiksalnoga morfe- sma --ispads: 9. (ink. osn. iorije-O-(1)) umr-I-0 — iimr-o-O, ima, tpt, V.U glagolima devetoga razreda prve viste i drugoga razreda éetvrte vrste Je 8 ispted sufiksalnoga morfema -o- mijenja ui: 10, (inf. osn, iimje-O-(1) umje-I-O —umje-0-O> itmi-o-0,iumje-t-a, iimje- bo. ‘To se dogada i sa jeu glagolima osmoga razreda prve vist. I ono se ispred sufiksalnoga alomorfa -o- mijenjaw é 11. (inf. osn, dénije-0-() donije-I-0 > donije-o-0 > dani-o-O, dnije-!- -a, donije-Lo. U suvremenome se hrvatskom jeziku to s glagolima tipajést i sjést (u zna- enja 'smjestiti se") ne dogada: 12 (inf. osm. jéc-O-(¢i) jed-1-0 > jel-O > J8-0-0, jé-ba, jé-L-0; 13. (inf. osn. s[8d-0-(t) sjedh1-O > sje. > sf8-0-0, sjé--a, sf-b0. (Netada je j20 glasilo io (ali: j8la, jlo) i sj20 ~sto (ali: sla, sjéto).) U ghgolima osamnacstoga razreda prve vrste¢ ispred sufiksalnoga alomorfa -o- tkoder moze prijei ui, Zato u vezi s njima imamo dvojako rjeSenje: 14. fing. osm, sdzre-O.() sazresLO > sezre-o-0 / sizr-o-O / sizre-La, aizrero Kad je pripada sufiksalnoma morfemu, pravilo Srje > Srene dele, Zat0 se few plagolima tipa pomédret ponaa kao iw ostalim glagoima sa sufik- Stinim morfemom je: 15. (ink on, (po)méj-O-) pomodrje1.0 > pomodrje-o-0 > pomédr- 2-0, pomddrjer-a, pomédre-O-Lo. “Tako seje pona iu glagolimatpascrje:sazriea™ storia (sarelasizrje- Jo) glagolima tpauzivrjeti:weavrjeo > wedurio (uzavrel,uzavrjelo). U Sms glagolima medutim na mest jeu proses pojavlo jedinstveno e, pa ‘oblici o Kojima je rij glse i szrei~ sdzreo (sdzrela,sdzrelo) i wzevreti = wrivreo (ware, wzavreo) U oblicima glagolskoga prijeva radnog tipaiimrla, melo, dari itd. r je samoglasnicko (f):iampla, imylo, impli itd. No w oblicima tipa imro to r ‘mote i ne mora biti samoglasniko: myo i imro._2ro-ean| eroud, eros) nl rows! “—ermete|srmeina| rowed) crm] pa rege] a 4-o00-dey] Freed) orrong-aiy| —epmicye| TOW~ g Glagolski pridjev trpni 272. Glagolski pridjev trpni (zove se joS i particip perfekta pasivnl) wvori se tako da se sufiksalni morfemi infinitivne osnove -a-,-ava, -iva-, -ove, eva zamijene sufiksalnim morfemima ~dn-, -dvin-, iv -oviin, evan, sufiksalni morfemi infinitivne osnove ii je-sufuksalnim morfemom-jen-, sufiksalni morfem infinitivne asnove -ru- sufikselnim morfemom -nit- © sufiksalni morfem -O- suiksalnim morfemima -en-, je vent kofi- rma se dodaju nastavei -O (za muski rod), -a (za Zenski rod), -o (2a srednji rod) 1. (ink. osn. (s)Rép-a(t))— iskopan(O),iskopan(a, opin; 2 (inf, osn,(u)-nistva-(1)) unistavan(O), unittavan(a),unistavan(o), 3. (inf, osn.(is)-pit-inat) igpitivn(@),isptivan(a),ispitivan(oy, 4. (inf. osn. (po kup-dva-(4)) pokupovan(O), pokupovin(a), pokupovanto), 5. (inf. osn, bié-evati)) ~ bidevn(O),bigevan(a), bigeviin(o); Rijetko su glagolski pridjevi tvoreni od takvih glagola sufiksalnim mor- femom -a-: nizgrandi(@) (od razgrinat), iraéundt(@) (od uradinati), pd- ravnai(@) (wz paravnan(O)) (od pordvnati). Glagoli éetmaestoga razreda prve vist tipa znati imaju u glagolskome pridjevu strukturyistoyjetnu sa strukturom glagolas infntivnom osnovorn na -a-. Oni imaju ponekad su- fiks -dn-, ponekad sufiks ~ ividen(Q), irdden(a), irdiden(o}, 7. (ink osn vid-je-() vidhjen-(O) > viden(O), viden(a, video) Kako vidimo, j iz. morfema -jen- zahtijeva jotaciju prethodnih suglasnika. Evo stalin suglasnika i suglasnikih skupova koji su podvrgnuti jotaci- dis ink. osn, réb--(r)) rablien(@), (int. osn, bée-(t)) hdéen O), (int. ost (a)saraf-i)) Saraljen(O), (ink. osn. (2a)-mbli4ti)) zdmoljen(C), (nt. sn, prim-i4@) primljen(O), (ink. osn. (po}tép-i()) patoplien(Q), (int. sn. (u)-rds-i(t)) ukraien(Q), (int. osn. (i2)-mis--(t)) izmisljen(O), (nt. sn. (0B) idsn-i-(1)) dbjasnjen(O), (inf. osn. (6)- as s ial < aie 3 ae = BE au hea Sal io je jst ho een ocemo het j [pie Tig ste? J 7 Tht si/ jet htio Tito sami ste hii | bjaie hie) Bialia egield Dili su als Tal i i als i aa | Dili ste gels ‘iat Tit bie agi | ii smo yl Q i 3 [ili bisma/ Gismo | jl bist ise el hy [it bismo he a | Byaierjete Wii? Bio je tio ho Bi hito io si ho i SS 2 4 } prot Pluskvamperfekt 284, Pluskvamperfekt je glagolski oblik kojim se izra2ava pretprosio nesvrseno ili svfeno vrijeme. Tvori se od imperfekta ili perfekta pomoénoga glagola Did i glagolskoga pridjeva radnog nesvrSenih i svrSenih glagola: (I. . ed.) bijah / bio sam grado icgrédio, bijah / bila sam grédila— izgrddila, bijah / bilo sam grédilo — izgrédilo; (2. |. jed.) Bijake / bio si grédio — tzgrédio, bijate / bila si grddila ~ izgrddila,bijaée / bilo si gradilo — izgrédilo; @. |. Jed.) bijase / bio je grddio — izgridio, bijake / bila je grédila — izgrddil, Dijate/ bilo je gradilo —izgradilo; (1.1. ran.) bijasmo / bili smo gril i ‘grill, bydsmo / bile smo grédile — izgrddile, bifasmo / bila smo grédila ‘sgrddila; (2.1. mn.) bljaste / bili ste grill ~ izgrésdili, bijaste/ Bile ste ‘gridlle ~iegrédile, bijaste/ bila ste grdila~ izgridlila, (3.1, mn.) bij / bilisu grédili~izgradil,bijahi / bile su grédile — iggrdile, bijahia/ bila su _gridila ~ izgradila. (Uz oblike bijah, bijae, bijasmo, bijaste, bijahiz mogu f ‘se rbiti i oblici bh, bjBke, bidsmo, bjéste, bjbhix) Danas se pluskvamperfekt u svakodnevnoj komunikaciji rabi vrlorijetko. Redovito se zamjenjuje (kao i imperfekt i aoris) perfektom: (Kad sam bio grado, pomagali su mi i susjed.) > Kad sam gradio, pomagali su mi i su- sieai. 285. Futur prvi 286, Futur prvi glagolski je oblik kojim se izrazava buduce vrijeme. Tvori se od infinitiva glagola i prezenta pomoénoga glagola fuji, Oblici prezenta po- ‘mocnoga glagola hijéx! mogu biti nenaglaieni: éu, ées, 6e, Cemo, éete, 6 i nagiaSeni: hdéu, MOBS, hb, hiéemo, hOéete, hove. Kad se futur prvi ori od infinitiva i nenaglasenih oblika pomoénoga glagola ijér, nenaglaseni ob- lici pomoénoga glagola hyjéri mogu dolaziti i iza infinitiva i ispred infnitiva, Kaé dolaze izainfinitiva, infiniti se rabi bez zavrénoga i (inf. ctati> citat) Gites éu, Gitat 608, Etat ée, Eat Gemo, Citat éete, état ée. Tada se tispred oblika prezenta pomoénoga glagola iyjéti ne izgovara: [Citaéu), [tases], [Gita], [gitagemo}, (Staéete, [Cta6e]. Kad dolaze ispred infintiva, infni- tiv se rabi sa zaveSnim i: (inf. ctati > éitatl) 6u état, 608 citati, ée citi, emo éitati, éete état 6e état. Kad se futur prvi tvori od naglasenih obli- kka prezenta pomosnoga glagola /jéti,naglaseni oblici pomocnoga glagola ‘ji dolaze ispred infinitiva. Tada se infiniti rabi sa zavrSnim i: (inf. tari > ditatt) hbéu Citati, déek éitat, hdée Citati, hBEEmo citati, hbéete Cita, ‘8c tat, Infiitivi se glagola na éi rabe sa zavrénim 1 i (a) kad su oblici prezenta pomosnoga glagola ft! iza infinitiva i (b) kad su oblici prezen- ‘a pomoénoga glagola hyjét ispred infinitiva: (a) ddét éu, doéi ées, daéi Ge, dééi éemo, déti éete, di Ce; (b) éu d6éi,éex déEt, £e daéi, Gemo daéi, Bete dG, be dod287. Futur pri snaglaienim oblicima pomoénoga glagola fer rabi sew dela 293. Ces se kondicional prvi kojim se izrazavaZelja(usklas time) tvori kon- iskaza koje pod reSeniénim naglaskor. Tako jew ptanjima iu odgovor- dlcinalom prvim od glagola koji zmageZelu i infinitivaglagola ka objekta ‘ma na njih, U tome se sluéaju obigno infinitiv u odgovorima izostavlja: A. ‘elje: Sto biste danas zeljeli jesti? - Danas bismo zeljeli jesti ribu. “Hoées ti sutra éitati? ~B. Hot. Tako jei pri sutelenosti govorih osoba: ATi sutra neées Citat,zar ne? ~ B, Hoéu! Zasto ne? Ja sutra hou iat! U takvim situacijama futur prvi ima stanovito 2elino znaéenje Kondicional drugi 296, Kordicional drugi tvori se od kondicionala prvog pomoénoga glagola 1 glagolskoga pridjeva radnog: (I. I jed.) bih bio / bih bio grddlio ~ iz- Futur drugi ‘gratio, bh bila / bik bila grédila— izgréita, bih bilo /bih bilo grdilo — ize ‘gril; (2. |. jd.) bi bio / bi bio gridio — izgrido, bi bila / bt bila grédia 288. Futur drugi glagolski je oblik kojime se izra2ava predbuduse nesvrSeno vri- ~ izgradlila, bi bilo /bi bilo grédilo—izgrédilo; (3.1. je.) bi bo /bi bio gré- dio — izgrédio, bi bila / bi bila grédita —izgrédila, bi bilo / bi bilo grédito pridjeva radnog nesvrSenoga glagola: (I. jed.) bidém gro, bitdém grd- ~ izgrédil; (1. 1mm.) bismo bili / bismo bili gril izgrddil,bismo bile dita, bem grédilo; (2. |. Jed.) bide grédio, bcd grédila, bidet gridilo; / bismo bile grédile~ izgrédile, bismo bila /bismo bila grédila — iegrddila; GL jed) bide eridio, bide grit, bude grdilo; (1. mn.) bitdemo gr. Q. 1 mm.) biste bili / Bste bili gradi izgréil, iste bile / bist bile gré- Ui, bidemo grédile, bidemo grédila; (2.1. mn.) bite gril, bidéte grci- dite icgrédile, bist bila /biste bila gradila — iggréila; (3.1 mn.) bi bili /| le, itdéte grail; (3.1. mn.) bit gradi, bid gril, bid grdila ‘54 bili gréil izgrdli, bi bile / i bile gre ~izgrddl, bi bila /bi bila 289. SviSeno se vrijeme futura drugog izraéava prezentom svrSenih glagola: (8) ‘srédila~ izgrddila. nesviSeno vrijeme: Ti e mu crepovi dobro dodi kad bude gradio kuéu; (6) 295. Kordicionalom drugim izraZava se uvjet ostvarenja glagolske radnje koji svrSeno vrijeme: O tome ée razmisliti kad izgradi kuéu. prethodi moguénosti ostvarenja glagolske radnje izrazeno} kondicionalom prvim. Taj se uyjet ostvaruje u proslosti: Kad bi bio uéio, nauéio bi. (Na ‘mjestu veznika kad moze biti i veznik ako.) U toj ga ulozi danas sve vise zamenjuje pluskvamperfekt ili perfekt (Ce8ée od pluskvamperfekta) u po- godzenim retenicama s veznikom da: Da si bio uéto, nauéio bi ili: Da si Kondicional prvi 290. Kondicional prvi glagolski je oblik kojim se izrazava naéin vrSenja glagol- ‘cle naucio Bi. Ske rade Vor eof aorta pomognogngagoa bi glagolskogs rite: , va radng neve wenihlagl: (1. Jed) bih/ ik grado gy Optativ (ho, bih/ ih gra gra, bh / ih lo - rails. jo) de bi ih ge are l= iee) 256 Ops spain eta a To seo aston je) b1/b gro ~ eg, I/ i grade era 17 ora prigernradnog paéenogcdgovesom (Zeljom)intonacjom: Ze ~ isgrdilo; (1. enn) bismo /Bsmo gridit igrddil,bismo isn ard. Posebno je wéestao u konstrukeijama tips Dobro doili’, Bog te potivio!, Zvi dile — izgrédile, bismo / bismo grddila — izgrédila; (2. 1. mn.) biste / biste biliva vidjeli!, Da Bog da uspio! i sl. gril ~ ingrédili, bist /biste grail ~isgrdile,biste/ bist grdila~ i- sila (3.1 mn.) bi / 7 grail ~ igri, b1/B1grile~ iegrile,bi/ Bi gridila—iegrédta, Glagolski prilog sadasnji 291. Kao iu perfektu, tako se i Kondicionalu prvom naglaSeni oblici prezenta omoénoga glagola bit rabe v naglasenim polozajima: Biste fi mogl odo ort na postavlena pitanja? ~ Blomo, Wi: Vito sigurno né bist nal rife 297. Glagolski prilog sadabnjitvori se od prezentske osnove treéega lica mno- ine nesvsenihglagola suiksima -i1 ili -i. Ne se izadava glagolska ti — Bismo, bismo, kako da ne!? radnia kao pratnja radnje izaZene predikatnim glagolom: Sve je svoga pri- 292. Kondicionalom prvim irafava se Yelja: Sto bist danas jell? ~ Danas bismo Jateliakrecuct se (prez. osn,kreé-O-) licom, Umorio se nosei (prez. ost. aN Jel ribu.— te uyjet i moguénost (koji idu zajedno — pritom uvjet prethodi 108:0-) sa sobom sve one sine star, Zaavo se igraju se (prez. os. (2 moguénosti): Kad bismo je imali, danas bismo jeli ribu, igrsa-)s njima, (Izmedu -a- i -uéi umeée se medusamoglasnicko j.) er \