Predstavljamo Vam

INTELEKTUALNA SVOJINA

Posetite naš sajt: Demokratska stranka

www.izdavackicentar.ds.org.yu Istraživačko-izdavački centar
 MALA BIBLIOTEKA
SRBIJA 21 – NOVI POČETAK

Predstavljamo Vam

INTELEKTUALNA SVOJINA

Autor
Slobodan Trifković

Beograd, 2007

1
 INTELEKTUALNA SVOJINA

Izdavač
Demokratska stranka / Istraživačko-izdavački centar
Beograd, Nušićeva 6
(011) 3244 511
iic@ds.org.yu
www.izdavackicentar.ds.org.yu

v.d. glavnog i
odgovornog urednika: mr Dušan Obradović

Urednik edicije: Sanja Jovičić

Autor: Slobodan Trifković

Redakcija: Slobodan Gavrilović

Sanja Jovičić
Tanja Milisavljević
mr Dušan Obradović

Tehnički urednik: Vladimir Sivcevič Volođa

Lektor: Zorica Grujičić

Štampa: „Grafostil“, Kragujevac

Tiraž: 1.000

ISBN 978-86-7856-081-1

2
 Genijalan pronalazak
za koji ne zna niko osim pronalazača
za društvo nema nikakvu vrednost!

Sažetak

Genijalni pronalazak za koji ne zna niko osim prona-

lazača za društvenu zajednicu nema nikakav značaj! Ovu
hipotetičku pretpostavku teško je zamisliti u realnosti, jer
je u interesu pronalazača da svoje delo javno oglasi, ali
nam ona na slikovit način ukazuje na to koliki je značaj
dostupnosti informacija u oblasti intelektualne svojine.
Analitičari razvoja ljudskog društva su još pre četvrt
veka u svojim analizama dvadeseti vek označavali kao
vek atrakcije, a u procenama budućnosti često su isticali
da će tekući dvadeset prvi vek biti vek znanja. Te procene
dovode u prvi plan intelektualnu svojinu. I pored toga,
ova oblast je široj populaciji dosta nepoznata ili se shvata
u ograničenom značenju. Još više su nepoznata mesta –
izvori informacija o intelektualnoj svojini. Cilj ove knjižice
jeste da čitaoce dovede do tih izvora. Namenjena je svima
koji se profesionalno ili iz znatiželje bave intelektualnom
svojinom na bilo kom stepenu. Osnovna zamisao autora je
da kroz priručnik–podsetnik pruži informacije o tome gde
se, kada to zatreba, najbržim putem mogu naći određene
informacije iz oblasti intelektualne svojine.
U I glavi su sažeto obrađeni osnovni pojmovi
intelektualne svojine uz prikaz mreže institucionalnih
organizacija po svetu. Brzina u pronalaženju i obradi
informacija je imperativ, pa je kao glavna alatka u tu

3
svrhu korišćen Internet. Mladima, studentima pa i sred-
njoškolcima, želeli smo da damo osnovne informacije o
intelektualnoj svojini u čijem će okruženju neminovno
provesti svoj radni vek. Na kraju, ceneći vreme savremenog
čitaoca, vodili smo računa da knjižica bude što sažetija.

Pledoaje za intelektualnu svojinu

U svakodnevnom govoru, koji nije strogo formali-

zovan, vrlo često se dešava da ljudi koriste isti pojam ali
da pod njim podrazumevaju različite stvari. To se posebno
odnosi na oblasti koje su usko specijalizovane i kojima se
bavi jedan uži krug ljudske populacije u svetu, a upravo
je takva oblast Intelektualne svojine. O tome dr Kamil Idris,
generalni direktor svetske organizacije za intelektualnu
svojinu – WIPO-a (World Intellectual Property Organi-
zation) u knjizi Intelektualna svojina – moćno sredstvo
privrednog rasta kaže:
„Nedovoljna upućenost u važnost uloge intelektualne
svojine je razumljiva jer je u prošlosti ova oblast prava bila
ezoterična i prepuštena tehničkim stručnjacima i pravni-
cima u korporacijama. Međutim, vremena su se promenila:
revolucija informatičke tehnologije i sve brži rast broja
pronalazaka, uticaj i značaj pronalazaštva u sprezi sa
ubrzanom globalizacijom doveli su intelektualnu svojinu
u središte pažnje. Nekada sporedan i nezanimljiv predmet,
danas je ključni činilac u osmišljavanju državne politike,
kao i u strateškom planiranju korporacija.“
U gornjem citatu smo italikom naglasili značaj infor-
matičkih tehnologija koje su višestruko spregnute sa inte-
lektualnom svojinom. S jedne strane munjevit razvoj
informatike je uzrokovan velikim brojem pronalazaka u

4
ovoj oblasti, a sa druge strane savremene informatičke
tehnologije omogućavaju brži protok informacija, brže
i složenije obrade podataka, a sve to omogućava inven-
torima veću produktivnost.
Zbog toga što pojmovi intelektualne svojine nisu
dovoljno prisutni kod šire populacije, koristićemo savet
poljskog filozofa Tadeuša Kotarbinjskog, koji u svojoj
knjizi Traktat o dobrom delanju insistira da se pre bilo kakve
rasprave ili analize moraju pojasniti značenja osnovnih
pojmova koji se koriste. U praksi se pojam intelektualne
svojine najviše vezuje za pojam piraterije CD i DVD disko-
va filmskih, muzičkih i softverskih ostvarenja. Međutim,
pojam Intelektualne svojine ima daleko šire značenje. On
obuhvata oblasti patenata, žigova, modela, uzoraka, geo-
grafskih oznaka porekla, topografije integrisanih kola,
autorsko i srodna prava. Navedene oblasti bez autorskog
i srodnih prava jednim imenom se nazivaju „Industrijska
svojina“. Ne ulazeći u detalje, uz pokušaj da budemo što
racionalniji a da pri tome ne izostavimo ništa od suštine,
definicije osnovnih pojmova intelektualne svojine mogle
bi biti sledeće:

Patent
Patent je pronalazak koji predstavlja novo tehničko
rešenje određenog problema, koje ima inventivni nivo i
koje je primenljivo. Osim patenta postoji i mali patent. On
predstavlja novo tehničko rešenje određenog problema,
koje je primenljivo i koje ima niži inventivni nivo. Patent
važi, najčešće, 20 godina od dana podnošenja prijave, a
mali patent 10 godina. Tehnološke inovacije, konstrukcije,
postupci i sl. obično se štite patentnim pravom.

5
 Žig
Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi
za razlikovanje robe jednog fizičkog ili pravnog lica od
iste ili slične robe drugog fizičkog ili pravnog lica. Žigom
se takođe označavaju i usluge sa ciljem da se učine pre-
poznatljivim, u odnosu na iste ili slične usluge drugih
privrednih subjekata.

Model, Uzorak
Modelom se štiti novi spoljni oblik nekog industrij-
skog ili zanatskog proizvoda, ili njegovog dela. On pred-
stavlja trodimenzionalno delo. Uzorkom se štiti nova slika
ili crtež koji može da se prenese na neki industrijski ili
zanatski proizvod. Uzorak predstavlja dvodimenzionalno
delo.

Geografska oznaka porekla

Geografska oznaka porekla je pravo kojim se obele-
žavaju i štite proizvodi koji se proizvode na određenom
geografskom području. Oznaka porekla je geografski
naziv zemlje, regiona ili mesta kojim se označava proizvod
koji iz njih potiče i čiji su kvalitet i posebna svojstva
isključivo ili pretežno uslovljeni geografskom sredinom.
Proizvodnja, prerada ili dorada takvih proizvoda odvijaju
se na određenom ograničenom području.

Topografija integrisanih kola

Topografija je na bilo koji način prikazan trodimen-
zionalni raspored elemenata, od kojih je najmanje jedan
aktivan i međuveza u integrisanom kolu. Integrisano kolo
jeste gotov proizvod ili međuproizvod u kome se ostvaruje
određena elektronska funkcija i u kome su elementi, od

6
kojih je najmanje jedan aktivan, i međuveze integralno
formirani u komadu materijala ili na njemu.

Autorsko pravo
Autorsko delo je duhovna, naučna, umetnička, stručna
tvorevina ili intelektualna kreacija autora čije su osnovne
pretpostavke originalnost ili inventivnost. Autorsko pravo
obuhvata prava stvaraoca književnih, naučnih i umetničkih
dela i dela iz drugih oblasti stvaralaštva.

Zašto je važna intelektualna svojina?

Danas se dominacija na svetskom nivou ostvaruje
češće legalnim načinom nego ratom. Svesne toga, najra-
zvijenije zemlje sveta sve više ulažu u intelektualni resurs,
čime se borba za globalni prestiž u svetu prenosi na teren
naučno-tehnološkog razvoja. Ko u tom domenu ostvari
prednost, imaće šansu da obezbedi za sebe ekonomsku,
vojnu i političku dominaciju. U takvoj situaciji i zemlje
u razvoju mogu da traže šansu za popravljanje vlastitih
pozicija jer su im intelektualni resursi ipak jači nego
finansijski!
Velike kompanije su oduvek u istraživanje i razvoj
ulagale dosta svojih resursa. Te investicije su im omogu-
ćavale da stvore nove proizvode, da se razviju i postanu
vodeće firme u oblasti u kojoj deluju. Zahvaljujući paten-
tiranim inovacijama svojih osnivača, neke japanske firme
poput Tojote, Micubišija, Sonija i Honde postale su indu-
strijski giganti i stubovi japanske privrede. Slična je bila
i situacija sa korejskim kompanijama, od kojih su neke
postale globalni lideri na tržištu i doveli do transformacije
Koreje od siromašne poljoprivredne zemlje šezdesetih
7
godina XX veka sa dohotkom po glavi stanovnika ma-
njim od 100 US dolara u, danas, visoko industrijalizovanu
zemlju sa dohotkom po glavi stanovnika od 12.000 US
dolara.
Dobar je primer i doajen u razvoju informaciono-
-komunikacionih tehnologija (ICT) – IBM zato što je on
jedan od retkih koji je sve vreme bio u centru događaja,
uprkos ogromnim promenama koje su se desile u ICT
oblasti poslednjih 40 godina. Po njegovim potezima uvek
se mogao naslutiti trend razvoja u informatici, čak i onda
kada proda svoju PC tehnologiju Kinezima i odrekne se
dela tržišta koje se nekad po njemu prepoznavalo kao PC
IBM kompatibilan.
U periodu 1993–2004. godine IBM-u je priznat
29021 U. S. patent! Od 1996. godine IBM je investirao
oko 5 milijardi dolara godišnje u istraživanja, razvoj i
inženjering. On danas ima u vlasništvu oko 40.000 patena-
ta širom sveta. Za bolje shvatanje veličine cifara može da
posluži podatak da Zavod za intelektualnu svojinu Srbije
sada godišnje primi oko 600 patentnih prijava od kojih
u principu jedna trećina, dakle oko 200, postanu patenti.
Slična je situacija i sa žigovima. Na svom sajtu IBM drži
spisak preko 1.000 svojih (samo najznačajnijih) važećih
žigova. Spisak se ažurira svakog prvog u mesecu! Sve je
to rezultat navedenih investicija.
U savremenoj privredi postoji tendencija povećavanja
nematerijalnih investicija. Izveštaj Svetskog ekonomskog
foruma o globalnoj konkurentnosti ukazuje na korelaciju
između zaštite prava na intelektualnu svojinu i nacionalne
konkurentnosti. U 2004. godini dvadeset zemalja za koje
se smatra da imaju najstrožu zaštitu intelektualne svojine
svrstane su među prvih 27 zemalja prema indeksu rasta

8
konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. U privredi
SAD u 2000. godini nematerijalna dobra su predstavljala
70% korporativnih dobara. Kreativne grane privrede,
kao što je izdavaštvo, muzika, film, softver i umetnost su
moćan generator ekonomskog razvoja i zaposlenosti, kako
u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. Ove
grane privrede, koje se mnogo oslanjaju na autorska prava
– doprinele su sa preko 1,2 triliona evra ekonomiji EU,
proizvele dodatnu vrednost od 450 milijardi evra, što čini
5,3% BND-a EU, i zaposlile 5,2 miliona ljudi u 2000.
Ovakve ocene potvrđuju i dva citata koji slede, prvi
iz, danas ekonomski najrazvijenije zemlje sveta – SAD-a, i
drugi iz, verovatno u bliskoj budućnosti, ekonomski naj-
jače zemlje sveta – Kine.

„U poslednjim dekadama, u porastu je deo ukupne

proizvodnje privrede (SAD-a) koji je u suštini nemateri-
jalni. Taj trend je, nužno, premestio akcenat u proceni
dobara sa materijalne svojine na intelektualnu svojinu i
zakonska prava koja pripadaju intelektualnoj svojini.“
Alan Greenspan, predsednik Savezne rezerve SAD

„Ključ je u tome da se razvije kineska nauka i tehno-

logija, da se obezbedi podstrek za privredni rast i socijalni
napredak. Od najveće važnosti je osnivanje i unapređenje
naučne etike, poštovanja i zaštite prava intelektualne
svojine, i usmeravanje naučnog i tehničkog istraživanja
na dobrobit ljudi.“
predsednik Kine, Jiang Zemin

Statistički podaci, naročito ako ih navodimo u veli-

kom broju, mogu biti i kontraproduktivni jer od čitaoca

9
traže da se malo više zadrži na njihovoj analizi. Zbog
toga navodimo i dve ilustracije koje vrlo jasno govore o
tome koliki je danas značaj intelektualne svojine. Reč je
o dva svetska brenda: Coca-Coli i Marlboru i potpuno je
nepotrebno išta više reći o njima – sve je rečeno samo
navođenjem njihovih zaštićenih imenâ. Prema procenama
eksperata, nematerijalna, čisto intelektualna vrednost žiga
Coca-Cola procenjuje se na 67,5 milijardi US dolara, a
vrednost žiga Marlboro na 21,2 milijarde US dolara.

67,5 milijardi US $ 21,2 milijarde US $

Procenjena nematerijalna (čisto intelektualna)

vrednost poznatih žigova

Pitanjem svetskih brendova bavi se firma Interbrand

koja već dve decenije vrši njihovu procenu i rangiranje.
U sledećoj tabeli je data ranglista prvih deset svetskih
brendova po rangiranju firme Interbrand (http://www.
interbrand.com/).

Firma Vrednost u milijardama US $

1. Coca-Cola 67,5
2. Microsoft 59,9
3. IBM 53,4
4. GE 47,0
5. Intel 35,6

10
 6. Nokia 26,5
7. Disney 26,4
8. McDonald’s 26,0
9. Toyota 24,8
10. Marlboro 21,2

Ranglista svetskih brendova po Interbrandu

Intelektualna svojina donosi korist društvu, a naročito

potrošačima, uvećavanjem vrednosti i obezbeđivanjem ga-
rancije kvaliteta. Robni žigovi i geografske oznake omo-
gućavaju potrošačima da naprave diferencijaciju između
roba i usluga raznih proizvođača i da izaberu proizvode
onih proizvođača čijem ugledu najviše veruju. Oni takođe
predstavljaju trajnu vezu između proizvođača i njegovog
proizvoda i podstiču ih da budu odgovorni za efikasnost i
kvalitet proizvoda.

Kako je organizovana intelektualna svojina u svetu?

Intelektualna svojina ima solidnu tradiciju od preko

sto godina, budući da su prve organizacione forme poje-
dinih segmenata intelektualne svojine nastale krajem XIX
veka. U drugoj polovini XX veka dolazi do ekspanzije
organizacija intelektualne svojine na globalnom svetskom
nivou.
Pri UN deluje Svetska organizacija za intelektualnu
svojinu WIPO koja danas ima 183 zemlje članice i čije su
glavne aktivnosti uspostavljanje međunarodnih normi i
standarda na polju u oblasti intelektualne svojine. Svaka
međunarodno priznata zemlja mnogobrojne funkcije inte-
lektualne svojine koordinira, u principu, preko nacionalnog
11
zavoda kome zakonima definiše delatnost. Pored WIPO-a i
nacionalnih organizacija za intelektualnu svojinu postoji
dosta regionalnih organizacija (RIPO) kao što su, na primer,
Evropska patentna organizacija (EPO), Evroazijska orga-
nizacija za patente (EAPO), ili Trilaterala koju čine EPO,
USPTO (Patentna organizacija Sjedinjenih Američkih
Država) i JPO (Japanska patentna organizacija). Ove slo-
žene organizacije nisu organizovane u strogom smislu
nadređeni/podređeni, već se članstvo u takvim organiza-
cijama ostvaruje dobrovoljnim uključivanjem uz ispunje-
nje određenih uslova i prihvatanjem međunarodnih spo-
razuma.
Za našu zemlju najznačajnije su Svetska organizacija
za intelektualnu svojinu – WIPO i Evropska patentna
organizacija – EPO. Podrazumeva se da je tu i domaća
institucija – Zavod za intelektualnu svojinu Srbije u čijoj
je nadležnosti nacionalna strategija intelektualne svojine.

WIPO – Svetska organizacija za intelektualnu svojinu

Važni istorijski datumi u razvoju intelektualne svojine

• 1883 – Pariska konvencija za zaštitu industrijske

svojine;
• 1886 – Bernska konvencija za zaštitu literarnih i
umetničkih dela;
• 1891 – Madridski ugovor koji se bavi međunarod-
nom registracijom žigova;

12
 • 1893 – U Bernu je inaugurisan United International
Bureaux for the Protection of Intellectual Property
(francuski akronim – BIRPI);
• 1925 – Haški ugovor koji se bavi međunarodnim
deponovanjem industrijskog dizajna;
• 1960 – BIRPI premešten iz Berna u Ženevu;
• 1967 – WIPO konvencija (Konvencija za usposta-
vljanje svetske organizacije za intelektualnu svojinu);
• 1970 – WIPO ustanovljen;
• 1970 – PCT (Patent Cooperation Treaty);
• 1989 – Protokol za Madridski ugovor;
• 1996 – WIPO Copyright Treaty;
• 2000 – Patent Law Treaty, WIPO – Ženeva;
• 2002 – WCT (WIPO Copyright sporazum) & WPPT
(WIPO Performances and Phonograms Treaty spo-
razum ugovor) Treaties entered into force.
U 1898. BIRPI je administrirao samo četiri među-
narodna ugovora. Danas njegov sukcesor, WIPO, admini-
strira 23 ugovora (dva od njih zajedno sa drugim među-
narodnim organizacijama) i nosilac je bogatog programa
različitih poslova, preko svojih zemalja članica i sekre-
tarijata, koji se ogledaju u sledećem:
• harmonizuje nacionalna zakonodavstva i procedure
intelektualne svojine;
• obezbeđuje servisiranje međunarodnih potreba u
oblasti prava industrijske svojine;
• razmenjuje informacije o intelektualnoj svojini;
• obezbeđuje zakonsku i tehničku podršku za zemlje u
razvoju i ostale zemlje članice;
• arbitrira u rešavanju sporova u intelektualnoj svojini i

13
 • afirmiše informacione tehnologije kao alat za me-
morisanje, pristup i korišćenje važnih informacija
intelektualne svojine.

EPO – Evropska patentna organizacija

EPO koji je osnovan 1973. godine predstavlja veoma

snažnu organizaciju što se može videti i po tome što je
lociran u Minhenu u četiri monumentalna objekta, zatim
u Haškom ogranku u četiri slična objekta, u Berlinskom
podofisu u jednom objektu, u Bečkom podofisu u jednom
objektu i jednom objektu – birou u Briselu.
Broj patentnih dokumenata koji su raspoloživi za
elektronsko pretraživanje popeo se u 2005. godini na
53,2 miliona; broj digitalizovanih dokumenata patentne i
nepatentne literature narastao je na 62 miliona, što pred-
stavlja porast od 6,7 miliona za godinu dana; iz EPO baza
skinuto je (downloaded) 48 terabajta informacija preko
Interneta od strane eksternih korisnika, a broj dokumenata
u bibliografskoj glavnoj bazi narastao je na 3,4 miliona
jedinica! Ove i slične cifre najbolje govore o monumental-
nosti ove organizacije. Ona takođe zapošljava izuzetno
edukovane kadrove, veliki broj doktora nauka i za veliki
broj radnih mesta uslov je tečno poznavanje tri svetska
jezika.

14
Važniji datumi u istoriji EPO-a

1973 Diplomatska konferencija za uspostavljanje

evropskog sistema zaštite patenata označena kao
European Patent Convention (EPC) – Minhen
1977 Belgija, Švajcarska, SR Nemačka, Francuska,
Engleska, Luksemburg i Holandija pristupaju EPC.

1978 Primljena je prva Evropska patentna prijava.

1979 Primljeno preko 10.000 evropskih patentnih prijava.

1980 Priznat je prvi Evropski patent.

1991 Integrisan Međunarodni patentni dokumentacioni

centar (International Patent Documentation Center
– INPADOC) u Evropsku patentnu organizaciju
(EPO) i otvoren novi podofis EPO-a u Beču.

1992 Odobren 200.000. Evropski patent i publikovana

500.000. Evropska patentna prijava.
2000 Objavljena 1.000.000. Evropska patentna prijava.
Diplomatska konferencija za reviziju Evropske
patentne konvencije
2002 Bugarska, Češka Republika, Estonija, Slovenija i
Slovačka pristupile EPC (prve zemlje iz Istočne i
Centralne Evrope).
2004 Evropska patentna organizacija ima 28 zemalja
članica.

Obilje informacija o Evropskoj patentnoj organizaciji

moguće je naći na sajtu ove organizacije.

15
Intelektualna svojina kod nas

Kraljevina Srbija je bila jedna od 11 zemalja osni-

vača Pariske unije (1883). Međutim, Uprava za zaštitu
industrijske svojine, preteča današnjeg Zavoda za inte-
lektualnu svojinu, osnovana je tek 1920. godine. Institucija
je od tada do danas više puta menjala naziv:

• Uprava za zaštitu industrijske svojine (1920),

• Savezna uprava za pronalazaštvo (1948),
• Savezni ured za patente (1953),
• Savezna uprava za patente (1956),
• Uprava za patente (1958),
• Savezni zavod za patente (1967),
• Savezni zavod za intelektualnu svojinu (od 1994.
godine),
• Zavod za intelektualnu svojinu (od 2003. godine).

Sadašnja zgrada Zavoda

Zavod se u svojoj istoriji bavio poslovima industrij-

ske svojine (patenti, žigovi, modeli i uzorci) a od 1981.
godine i geografskim oznakama porekla. Od 1994. godine
institucija je dobila u nadležnost i poslove koji se odnose
16
na autorsko i srodna prava, kada je shodno proširenju
delatnosti promenila naziv u Savezni zavod za intelektu-
alnu svojinu. Krajem 2007. godine završava se nacionalni
CARDS (Community Assistance for Reconstruction, De-
velopment and Stabilization) program kojim je, uz pomoć
Evropske patentne organizacije, iz temelja rekonstruisana
računarska infrastruktura. Time će Zavod za intelektu-
alnu svojinu Srbije, po prvi put u svojoj ne maloj istoriji
(87 godina), imati savremeni informacioni sistem, pa će
i diseminacija (širenje) informacija biti znatno efikasnija.
Zbog velikih problema koji često prate ovakve projekte,
potrebno je naglasiti da je ovaj projekat od strane EPO-a
ocenjen kao najuspešniji u regionu.
Zavod izdaje službeno glasilo – Glasnik intelektualne
svojine, koji izlazi dvomesečno i u njemu se objavljuju
podaci o prijavama pronalazaka i priznatim pravima
svojine. Uz naplatu propisane takse Zavod zainteresova-
nim pravnim i fizičkim licima daje informacije – vrši
rešerš (stručni izveštaj) o stanju tehnike za traženi tehnički
problem.

Intelektualna svojina u bivšim republikama SFRJ

Burni događaji koji su se dešavali poslednjih 15 go-

dina na Balkanu neminovno su se odrazili i na oblast in-
telektualne svojine. Odmah po nastanku, nove države, u
okviru njihovog institucionalnog uspostavljanja, formirale
su i svoje zavode za intelektualnu svojinu. U skladu sa
razvijenošću drugih, primarnijih oblika državnosti razvi-
jala se i oblast intelektualne svojine. U tom smislu danas
su najrazvijeniji Slovenački ured za intelektualnu svojinu
i Državni zavod za intelektualno vlasništvo Republike
17
Hrvatske. Makedonski Biro za zaštitu industrijske svojine
je imao neuspeli pokušaj sa implementacijom Ollivetti-
jevog softvera i sada koriste WIPO-ov softver za patente i
žigove – IPAS. Institut za intelektualnu svojinu BiH prate
unutrašnji složeni međuentitetski problemi, tako da će,
verovatno, biti preseljen iz Sarajeva u Mostar. Poslednja
republika iz nekadašnje SFRJ koja se osamostalila jeste
Crna Gora i ona je ove godine formirala svoj zavod. U
međuvremenu su formirali instituciju PAM (Prava autora
muzike) koja se bavi jednim specifičnim delom intelektu-
alne svojine i već u prvoj godini postojanja ostvarili za-
vidne rezultate.
Kao i WIPO, Evropska unija putem programa pruža
veliku materijalnu i stručnu pomoć novonastalim balkan-
skim državama. Pomoć koju daju ove institucije drago-
cena je, ali nikada pomoć nije dala efekat ukoliko onaj
kome se pomaže ne preuzme najveći teret promena na
sebe. Tu upravo leži jedan od glavnih razloga zbog čega,
i nakon desetak godina kako međunarodna zajednica
u raznim vidovima pruža pomoć, nema previše razloga
za zadovoljstvo. Jer računarska oprema jeste važna, ali
su kadrovi ipak najvažniji. Nema te savremene opreme
koju nestručni i nekompetentni kadrovi, naročito ako su
na rukovodećim mestima, ne mogu da upropaste! Po svoj
prilici treba da prođe još dosta vremena da se na Balkanu
kadrovsko pitanje prebaci iz domena politike u domen
struke i profesionalizma.
Poklonu se ne zamera, najblaže rečeno nije korek-
tno. Ali, pomoć Evropske zajednice je uvek precizno is-
planirana. Pri nabavci opreme daje se izvesna prednost
evropskim proizvođačima, što je razumljivo. Zatim ve-
liki deo pomoći odlazi u ruke instruktorima iz Evropske

18
unije, čiji učinak nije uvek na visini honorara koji za to
primaju. Na taj način dešava se da se veći deo pomoći
vrati darodavcu, što samo po sebi nije loše ako je osnovni
cilj – napredak zavoda kome se pomoć daje – očigledan.
Međutim, to baš nije uvek ostvareno. Postavlja se pitanje
zašto o tome više ne brine rukovodstvo zavoda primaoca
pomoći? Uže rukovodstvo, koje pregovara i potpisuje
ugovore o donaciji, u poziciji je da često službeno putuje
u inostranstvo na sastanke i seminare, što za njih pred-
stavlja kvalitet više u poslu, tako da su i oni u procepu
između ličnih i interesa organizacije koju zastupaju. Ovo
prvo je, svakako, daleko lakše ispuniti. U zemljama u
tranziciji mentalitet naroda, pa time i rukovodilaca, takav
je da često ne mogu da odole materijalnim iskušenjima
koja se pred njih postavljaju, te je i rezultat lako pred-
vidljiv. S obzirom na to da se radi o delikatnoj temi, kada
bi se uveo princip da se nakon završetka programa
donacije obavezno javno prikaže struktura utroška sred-
stava, slika bi bila dovoljno jasna.

Važniji sajtovi oficijelnih organizacija za

intelektualnu svojinu

Organizacija Zvanični sajt

WIPO (World Intellectual
Property Organisation) http://www.wipo.int

EPO (European Patent Office) http://www.epo.org

EAPO (Eurasian Patent

http://www.eapo.org
Organization)

19
 US Copyright (United States
http://www.copyright.gov
Copyright Office)
BSA (Business Software
http://www.bsa.org
Alliance)
Međunarodne organizacije za intelektualnu svojinu

Organizacija Zvanični sajt

Zavod za intelektualnu svojinu
http://www.yupat.sv.gov.yu
Srbije
Zavod za standardizaciju,
mjeriteljstvo i patente http://www.basmp.gov.ba
Bosne i Hercegovine
Državni zavod za intelektualno http://www.dziv.hr
vlasništvo Republike Hrvatske
Industrial Property protection http://www.ippo.gov.mk
Office FRY of Macedonia
Slovenian Intellectual http://www.uil-sipo.si
Property Office
Bliže okruženje  

Značaj ICT infrastrukture

Još jednom ćemo, ne bez razloga, da podsetimo

čitaoca na citat generalnog direktora WIPO-a, dr Kamila
Idrisa, u kome on ističe značaj savremenih informacio-
nih tehnologija za razvoj intelektualne svojine. Ogromne
baze podataka nije moguće efikasno pretraživati bez brzih
kompjutera – pa vrednost i značaj intelektualne svojine u
20
svetu postaje direktno proporcionalna kvalitetu infor-
maciono komunikacionih tehnologija (ICT). S razvojem
savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija,
posebno Interneta, stvoreni su preduslovi za objedinja-
vanje mnogobrojnih informacionih ostrva intelektualne
svojine rasutih širom sveta u jedan jedinstven resurs
dostupan svima na bilo kom kraju sveta.

ICT infrastruktura WIPO-a

WIPO, kao i zemlje članice, raspolažu ogromnim

količinama informacija koje se mere stotinama hiljada i
milionima zapisa kompjuterskih baza podataka. Da bi
dohvat informacija bio brz i efikasan, neophodna je savre-
mena kompjuterska oprema kao podrška. Problem je što
jedan broj zemalja članica WIPO-a nije imao / nema takvu
opremu, pa se diseminacija informacija u nekim slučaje-
vima vršila na primitivan način sekvencijalnim pretraži-
vanjem papirnih dokumenata. Zbog svega toga WIPO
je 1998. godine pokrenuo projekat računarske mreže
WIPOnet sa ciljem unificiranog informacionog razvoja
svetske zajednice za intelektualnu svojinu. Planirano je
da glavna funkcija WIPOnet-a bude ostvarenje elektron-
ske veze sa zavodima za intelektualnu svojinu širom sveta
i brza razmena informacija sa njima. Međutim, kako se
vidi na crtežu, WIPOnet nije samo zatvoren za oficijalne
nacionalne zavode za intelektualnu svojinu. Jedan njegov
deo, nešto ograničeniji, dostupan je preko Interneta sva-
kom građaninu sveta!

21
 Šema WIPOnet-a

Cilj je da pojmovi intelektualne svojine prodru

bukvalno u svaki kutak sveta, da se postigne neophodna
masovnost iz koje će se kasnije stvarati novi kvalitet.
Tehničke karakteristike mreže su u skladu sa najnovijim
tehnološkim standardima, a mreži WIPOnet-a može se
pristupiti preko sajta WIPO-a ili direktno.

Ostale mreže intelektualne svojine

Pored WIPO-a i nacionalnih organizacija za in-

telektualnu svojinu postoji dosta regionalnih organizacija
(RIPO) kao što su, na primer, Evroazijska organizacija za
patente (EAPO), Evropska patentna organizacija (EPO)
ili Trilaterala koju čine EPO, USPTO (Patentna organi-
zacija Sjedinjenih Država) i JPO (Japanska patentna or-
ganizacija).
22
 U planu je da se mreža WIPOnet poveže sa drugim
mrežama kao što su mreže TriNet i Patnet. TriNET pred-
stavlja interkonekciju trilaterale: European Patent Office
(EPO), Japonese Patent Office (JPO) Canadian Intelec-
tual Property Office (CIPO) i Korean Intelectual Property
Office (KIPO). Patnet je mreža koja obezbeđuje sigurnu
interkonekciju između evropskih nacionalnih zavoda za
intelektualnu svojinu.
Iz navedenih aktivnosti jasno se nazire dalji trend
integracije parcijalnih računarskih mreža intelektualne
svojine u svetu, što treba u bliskoj budućnosti da dovede,
praktično, do jedne jedinstvene svetske mreže intelektu-
alne svojine. Sasvim je sigurno da će, između ostalog, to
biti i jedna od važnih karika Globalnog svetskog poretka
koji se izgrađuje.

Baze podataka Intelektualne svojine

Intelektualna svojina je svoj procvat i širenje poseb-

no dostigla u zadnjim decenijama XX veka kada su kom-
pletirane značajne kolekcije informacija iz ove oblasti. To
su najpre bili dokumenti u papirnom obliku, zatim zapisi
na mikrofiševima i u poslednjih desetak godina baze na
CD ROM/DVD mediju. Pored toga, većina zemalja članica
WIPO-a poseduje svoje lokalne (najčešće relacione) baze
podataka na računarskim sistemima. Međutim, budućnost,
po svim trendovima koji se dešavaju poslednjih godina,
ipak će pripasti velikim računarskim bazama podataka,
povezanim međusobno mrežama intelektualne svojine
kojima će se pristupati putem Interneta.

23
Baze kojima administrira WIPO

PCT. Baza podataka sadrži prvu stranu (bibliografske

podatke, apstrakt i crtež) objavljenih PCT prijava. Dostupna
je za pretraživanje preko Interneta besplatno i nalazi se na
adresi: http://www.wipo.int/pctdb/en/search-adv.jsp.
JOPAL. Baza podataka sadrži bibliografske podatke
članaka objavljenih u vodećim naučnim i tehničkim časo-
pisima, počevši od 1981. godine do danas. Pristup putem
Interneta preko WIPO sajta besplatan je (http://www.wipo.
int/scit/en/jopal/jopal.htm).
MADRID EXPRESS. Baza podataka uključuje podat-
ke koji se odnose na međunarodne prijave žigova i naknad-
na naznačenja koje je primio Međunarodni biro, ali koja još
nisu upisana u međunarodni registar žigova. Dostupna je
preko Interneta svima bez plaćanja (http://www.wipo.int/
madrid/en/services/madrid_express.htm)
HAGUE Express. Haška baza podataka omogućava
pristup podacima koji se odnose na depozite upisane na os-
novu Haškog aranžmana. Baza se ažurira mesečno i nalazi
se na Internet adresi: http://www.wipo.int/ipdl/en/search/
hague/search-struct.jsp.
DOPALES. Baza patenata sadrži prve strane patent-
nih dokumenata iz 18 država Južne Amerike, objavljenih
od 1991. do 1995. godine. Nalazi se na 5 diskova (1 disk po
godini) i cena joj je 420 švajcarskih franaka.
KINESKA intelektualna svojina. Na sajtu WIPO-a se
nalazi odličan propagandni materijal na engleskom jeziku
o kineskim bazama podataka, koji je urađen u pdf formatu
i može se preuzeti. Interesantan je za upoznavanje sa, kod
nas nedovoljno poznatom, kineskom produkcijom u oblasti
intelektualne svojine.
24
Baze kojima administrira EPO

ESPACE. Baza Evropske patentne organizacije „Es-

pace“ na CD/DVD medijima je u poslednjih desetak go-
dina veoma masovno korišćena. Zavod za intelektualnu
svojinu Srbije je koristio ovu bazu kao jedan od osnovnih
izvora informacija pri rešerširanju.
EPOQUE. EPOQUE-net je profesionalni sistem
koji integriše veliki broj baza i namenjen je uglavnom
oficijelnim zavodima za intelektualnu svojinu. Upotreba
EPOQUE sistema se plaća na bazi broja klijenata koji su
priključeni na mrežu.
Pod okriljem EPO-a razvijena je i baza podataka
„PRECES“ na CD diskovima koja sadrži patentne pri-
jave/patente iz zemalja bivšeg socijalističkog bloka:
Mađarske, Rumunije, Bugarske, Češke i Slovačke. Centar
produkcije se nalazi u Budimpešti.

Baze podataka kojima raspolaže Zavod za

intelektualnu svojinu Srbije
Zavod za intelektualnu svojinu Srbije poseduje na-
cionalne baze podataka „Žigovi“, „Modeli“ i „Uzorci“.
Ove baze funkcionišu sa softverom IPAS koji je donirao
WIPO. U toku su pripreme za uvođenje istog softvera za
obradu patenata. Baza patenata je bibliografska baza sa
relativno dugim periodom koji obuhvata do 30 godina
unazad.
Zavod u svojoj kolekciji poseduje solidnu zbirku CD
baza evropskih i svetskih patenata i patentnih prijava. Ove
baze se mogu pretraživati u prostorijama Zavoda i, u prin-
cipu, radi očuvanja kolekcije, nije dozvoljeno iznošenje
25
diskova izvan objekta Zavoda. Zavod poseduje oficijelni
sajt i može mu se pristupiti na Internet adresi: http://www.
yupat.gov.yu.

Ostale značajnije oficijelne baze u svetu

USPTO (američki zavod za patente i žigove) – biblio-

grafska baza. Baza obezbeđuje pristup i pretraživanje
američkih patenata sa apstraktima. Baza se ažurira ne-
deljno.
USPTO (baza patenata – puni tekst). Baza patenata
sadrži puni tekst i kompletne slike objavljenih američkih
patenata. Baza se ažurira nedeljno.
USPTO (baza žigova). Baza omogućava pristup i
pretraživanje bibliografskih tekstualnih podataka i slika
neregistrovanih i registrovanih žigova. Baza se ažurira
mesečno.
Canadian Intellectual Property Office (baza patenata).
Ova baza obezbeđuje pristup i pregled kanadskih podataka
o patentima. Podaci su bibliografski, tekstualni (naslovi,
apstrakti i zahtevi) i slike patentnih dokumenata.
Canadian Intellectual Property Office (baza žigova).
Baza omogućava pristup svim registrovanim i neregistro-
vanim žigovima u Kanadi. Informacije uključuju dizajn,
robu, ime vlasnika i druge.

Komercijalne baze podataka intelektualne svojine

Komercijalne baze podataka su, uglavnom, na-

menjene za profesionalnu upotrebu i najčešće ih koriste
poslovne korporacije i naučni instituti za potrebe svojih

26
projekata. Svetskog lidera u ovoj oblasti predstavlja
Thompson korporacija (http://www.thompson.com/pub-
lic/). Njegove usluge koristi više od 20 miliona korisnika.
Preko Thompson korporacije omogućen je pristup u tri gi-
gantske baze podataka – sisteme za rešerširanje: Dialog,
Delphion i Derwent World Patents.
Kada je reč o Autorskom i srodnim pravima, zbog
velike razuđenosti ove oblasti, informacije se, kako smo
već ranije naveli, retko mogu naći u nekoj klasičnoj strogo
formalizovanoj bazi podataka. Sa druge strane, informacije
o Autorskom i srodnim pravima nalaze se svuda oko nas u
neformalizovanim, odnosno nestandardizovanim oblicima.
Svakodnevno se susrećemo sa njima u časopisima (kao na
sledećoj slici WIPO magazina), dnevnim novinama, TV
emisijama, izveštajima sa sudskih procesa gde je predmet
povreda autorskih prava, iz policijskih hronika o zapleni
piratizovanih muzičkih, filmskih ili softverskih dela, na
seminarima, predavanjima i slično. Dakle, još jednom,
ovih informacija ima verovatno i najviše od svih oblasti
intelektualne svojine, samo što su zbog svoje strukture
nepogodni za formalizovano uređenje i time za rešeršno
pretraživanje.

27
 Jedna stranica iz elektronskog časopisa „WIPO magazine“

Rešerš baze podataka

U prethodnoj glavi smo videli koliko veliki broj baza

podataka pokriva oblast intelektualne svojine. Pri tome,
naglasili smo, ipak je reč o samo jednom delu, iako naj-
značajnijem od skupa svih baza koje u svetu postoje. Sve
te baze podataka nisu, naravno, same sebi cilj, one samo
predstavljaju skladište podataka koje je organizovano na
način koji je najpogodniji za pribavljanje informacija.
Diseminacija (širenje) informacija predstavlja skup
postupaka kojima oficijelni zavodi za intelektualnu svojinu
obezbeđuju dostupnost relevantnih informacija. U centru
sistema diseminacije nalazi se rešerš. Rešerš predstavlja
stručni izveštaj o određenom tehničkom pitanju, odnosno
stanju tehnike koje je zasnovano na izvršenim pretragama
relevantnih baza podataka. Iako danas postoji sve veći
28
broj baza podataka koje su putem Interneta dostupne
besplatno svakome, iako je u stalnom porastu informati-
čka pismenost stanovništva, preporuka je da se za slučaj
ozbiljnih rešerša treba obratiti zvaničnim zavodima za in-
telektualnu svojinu. Jer rešeršer je dosta retko zanimanje i
podrazumeva stručnjaka za određenu oblast tehnike (elek-
tro, hemijskog, farmaceutskog, mašinskog i dr. smera) uz
poznavanje rada na računaru, Bulove algebre i tehnika
rešerširanja. Takođe, vrednost jednog rešeršera raste sa
godinama njegovog iskustva kao i sa veličinom baze
rešeršnih izveštaja koje rešeršer u svojoj karijeri pravi.
Savremeno društvo karakteriše eksponencijalni rast
komunikacija i podataka koji se u komunikaciji koriste.
Zbog toga sve veći problem postaje selektovanje validnih
informacija iz „šume“ podataka i zatim vršenje njihove
komparativne analize. Za to je neizbežna pomoć savre-
menih informaciono komunikacionih tehnologija (ICT).
Kada se govori o rešeršu, najčešće se implicitno pod
njim podrazumeva rešerš patentne dokumentacije jer je
u toj oblasti izrada rešerša najsloženija, ali rešerš se ko-
risti i u žigovima kao i u ostalim oblastima intelektualne
svojine. Naravno da se oni međusobno razlikuju jer nose
specifičnosti svojih oblasti. Patentna dokumentacija se
pretražuje i analizira u zavisnosti od potreba korisnika
patentnih informacija. Prema definiciji Svetske organi-
zacije za intelektualnu svojinu (WIPO) glavne kategorije
rešerša, u zavisnosti od svrhe za koju se radi, jesu:
Rešerš na novost. Pretraživanje baza se radi u cilju
određivanja novosti kod izuma za koji se traži zaštita u
patentnoj prijavi ili patentu koji je odobren, ili čak izuma
za koji prijava nije podneta. Neophodno je da se otkrije
suštinsko stanje tehnike kako bi se utvrdilo da li je izum

29
već bio ranije otkriven. Ovim rešeršom se isključivo obu-
hvataju patentni zahtevi iz prijave.
Rešerš na patentibilnost ili opravdanost. Pretraži-
vanje se vrši u cilju pronalaženja dokumenata bitnih za
određivanje ne samo novosti, nego i drugih kriterijuma
patentibilnosti, npr. prisustvo ili odsustvo potrebnog ste-
pena inventivnosti. Ova kategorija rešerša mora da pokrije
sve relevantne oblasti tehnike.
Rešerš za narušeno pravo industrijske svojine. Pre-
traživanje se radi sa ciljem da se nađu patenti i publiko-
vane patentne prijave čija bi prava industrijske svojine
mogla biti narušena datom industrijskom aktivnošću.
Kod ovog tipa rešerša cilj je utvrditi da li postojeći pa-
tent daje ekskluzivna prava koja pokrivaju tu industrijsku
aktivnost. Ovaj rešerš može biti ograničen na patentna
dokumenta u određenoj zemlji ili zemljama za koje po-
stoji interes. Ovo pretraživanje treba izvršiti i u patentnoj
dokumentaciji zemlje u koju se planira izvoz, kao i pre
sklapanja licencnog ugovora.
Rešerš za stanje tehnike. Ova vrsta rešerširanja se
često naziva i „informativni“ rešerš, koji se radi da bi se
istraživač upoznao sa stanjem tehnike u određenoj oblasti
tehnologije. Rezultati rešerša treba da pruže osnovne in-
formacije za razvojne delatnosti i da ukažu da li u spe-
cifičnoj oblasti tehnike postoje patentna ili ne-patentna
dokumenta.

30
Prilozi

1. Internet adrese organizacija za intelektualnu svojinu

Međunarodne organizacije za intelektualnu svojinu:
WIPO – World Intellectual Property Organisation http://
www.wipo.int/
EPO – European Patent Office http://ep.espacenet.com/
OHIM – Office for Harmonization in the Internal Market
(Trade Marks and Designs) http://www.oami.eu.int/
EAPO – Eurasian Patent Organization http://www.eapo.org/

Nacionalni zavodi za intelektualnu svojinu:

Australija – Department of Industry, Science and Tourism
IP Australia http://www.ipaustralia.gov.au/
Аustrija – Austrian Patent Office http://www.patentamt.at/
Grčka – Greek Industrial Property Organisation http://www.
obi.gr/
Velika Britanija – United Kigdom Patent Office http://www.
patent.gov.uk/
Japan – Japanese Patent Office http://www.jpo.go.jp/
Nemačka – German Patent and Trademark Office http://
www.dpma.de/
Italija – Italian Patent and Trademark Office http://www.
dpma.de/
Rusija – Russian Agency for Patents and Trademarks http://
www.rupto.ru
SAD – United States Department of Commerce Patent and
Trademark Office http://www.uspto.gov/
Turska – Turkish Patent Institute http://www.uspto.gov/
Ukrajina – Ukraine Industrial Property Office http://www.
sdip.gov.ua/

31
Francuska – Institut National de la Propriete Industrielle
http://www.inpi.fr/
Češka – Czesh Republic Industrial Property Office http://
www.inpi.fr/
Švajcarska – Swiss Federal Institute of Intellectual Property
Office http://www.ige.ch/
Španija – Oficina Espanola de Patentes y Marcas http://
www.oepm.es/

Zavodi susednih zemalja:

Bosna i Hercegovina, Zavod za standardizaciju, mjeritelj-
stvo i patente Bosne i Hercegovine: http://www.basmp.gov.ba
Bugarska, Patent Office of the Republic of Bulgaria: http://
www.bpo.bg/
Hrvatska, Državni zavod za intelektualno vlasništvo Re-
publike Hrvatske: http://www.dziv.hr/
Mađarska, Hungarian Patent Office http://www.hpo.hu/
Makedonija, Industrial Property protection Office (FRY of
Macedonia) http://www.ippo.gov.mk/
Rumunija, State Office for Inventions and Trademarks –
Romania http://www.osim.ro/
Slovenija, Slovenian Intellectual Property Office (SIPO)
http://www.uil-sipo.si

Autorsko i srodna prava:

CISAC – Međunarodna konfederacija društava autora i
kompozitora: http://www.cisac.org
IFPI – Međunarodna federacija proizvođača fonograma:
http://www.ifpi.org
MPA – Asocijacija filmskih producenata: http://www.mpaa.org

32
IFRRO – Međunarodna federacija reprografskih kolek-
tivnih organizacija: http://www.ifrro.org
FIM – Međunarodna federacija interpretatora muzike:
http://www.fim-musicians.com
BSA – Međunarodna alijansa proizvođača poslovnog
softvera: http://www.bsa.org
AGICOA – Međunarodna asocijacija za kolektivno upra-
vljanje u oblasti audiovizuelnih dela: http://www.agicoa.org
UNESCO – Organizacija UN za nauku i kulturu: http://
www.unesco.org/culture/copyright

Ostali značajni linkovi:

SCEPP – Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja:
http://www.plac-yu.org
USAID WTO – Projekat pristupanja WTO u SCG: http://
www.fry-wto.com

2. Zemlje članice WIPO-a

Sledeće 183 zemlje su članice Svetske organizacije

za intelektualnu svojinu:

Afghanistan Albania Algeria

Andorra Angola Antigua and Barbuda
Argentina Armenia Australia
Austria Azerbaijan Bahamas
Bahrain Bangladesh Barbados
Belarus Belgium Belize
Benin Bhutan Bolivia

33
 Bosnia and Botswana Brazil
Herzegovina
Brunei Darussalam Bulgaria Burkina Faso
Burundi Cambodia Cameroon
Canada Cape Verde Central African
Republic
Chad Chile China
Colombia Comoros Congo
Costa Rica Côte d’Ivoire Croatia
Cuba Cyprus Czech Republic
Democratic People’s Democratic Republic Denmark
Republic of Korea of the Congo
Djibouti Dominica Dominican Republic
Ecuador Egypt El Salvador
Equatorial Guinea Eritrea Estonia
Ethiopia Fiji Finland
France Gabon Gambia
Georgia Germany Ghana
Greece Grenada Guatemala
Guinea Guinea-Bissau Guyana
Haiti Holy See Honduras
Hungary Iceland India
Indonesia Iran Iraq
Ireland Israel Italy
Jamaica Japan Jordan
Kazakhstan Kenya Kuwait

34
Kyrgyzstan Lao People’s Latvia
Democratic Republic
Lebanon Lesotho Liberia
Libyan Arab Liechtenstein Lithuania
Jamahiriya
Luxembourg Madagascar Malawi
Malaysia Maldives Mali
Malta Mauritania Mauritius
Mexico Monaco Mongolia
Morocco Mozambique Myanmar
Namibia Nepal Netherlands
New Zealand Nicaragua Niger
Nigeria Norway Oman
Pakistan Panama Papua New Guinea
Paraguay Peru Philippines
Poland Portugal Qatar
Republic of Korea Republic of Moldova Romania
Russian Federation Rwanda Saint Kitts and
Nevis
Saint Lucia Saint Vincent and Samoa
the Grenadines
San Marino Sao Tome and Saudi Arabia
Principe
Senegal Serbia and Seychelles
Montenegro
Sierra Leone Singapore Slovakia
Slovenia Somalia South Africa

35
 Spain Sri Lanka Sudan
Suriname Swaziland Sweden
Switzerland Syrian Arab Republic Tajikistan
Thailand The former Yugoslav Togo
Republic of
Macedonia
Tonga Trinidad and Tobago Tunisia
Turkey Turkmenistan Uganda
Ukraine United Arab Emirates United Kingdom
United Republic of United States of Uruguay
Tanzania America
Uzbekistan Venezuela Vietnam
Yemen Zambia Zimbabwe

3. Zemlje članice EPO-a

Sledeća 31 zemlja je članica EPO-a:
Kod Naziv zemlje Kod Naziv zemlje
AT Austria IS Iceland
BE Belgium IT Italy
BG Bulgaria LI Liechtenstein
CH Switzerland LT Lithuania
CY Cyprus LU Luxembourg
CZ Czech Republic LV Latvia
DE Germany MC Monaco
DK Denmark NL Netherlands
EE Estonia PL Poland

36
 ES Spain PT Portugal
FI Finland RO Romania
FR France SE Sweden
GB United Kingdom SI Slovenia
GR Hellenic Republic SK Slovakia
HU Hungary TR Turkey
IE Ireland

4. Evropska mreža patentnih baza podataka

Sledeći spisak sajtova predlaže EPO kao veoma ko-

risne u domenu patentnih informacija:
• South East England Development Agency, http://www.seeda.
co.uk/
• East Midlands Development Agency, http://www.emda.org.
uk/main/
• Derbyshire business support, http://www.derbyshirechamber.
com/
• Northhants Business Link Branch, http://www.businesslink.
gov.uk/bdotg/action/home? site=32&furlname=northampto
nshire&furlparam=northamptonshire&ref=&domain=www.
businesslinknorthants.org
• East of England Development Agency, http://www.eeda.org.
uk/
• Business Link for Cambridgeshire, http://www.emda.org.uk/
main/

37
• Business Link for Essex Ltd, http://www.businesslink.gov.uk/
bdotg/action/home? site=38&furlname=essex&furlparam=esse
x&ref=&domain=www.bl4e.co.uk
• London Development Agency, http://www.lda.gov.uk/
• One NorthEast, http://www.onenortheast.co.uk/page/index.cfm
• Made in Northumberland, http://www.made-in-
northumberland.co.uk/
• Northwest Regional Development Agency, http://www.nwda.
co.uk/
• Chamber Link, http://www.chamber-link.co.uk/default.aspx?
page=5
• Business Link Surrey Branch, http://www.businesslink.gov.uk/
bdotg/action/home?site=42&furlname=surrey&furlparam=sur
rey&ref=&domain=www.businesslinksurrey.co.uk
• SWDA, http://www.southwestrda.org.uk/
• Business Link for Devon & Cornwall, http://www.bldc.co.uk/
• Business Link Gloucestershire, http://www.glos.businesslink.
co.uk/
• Advantage West Midlands, http://www.advantagewm.co.uk
/index.html
• Birmingham chamber of commerce, http://www.birmingham-
chamber.com/
• Coventry & Warwickshire Chamber of Commerce, http://
www.cw-chamber.co.uk/chamber/index.asp
• Yorkshire Forward, http://www.yorkshire-forward.com/www/
index.asp
• Small Business Advice, http://www.smallbusinessadvice.org.
uk/sbas.asp

38
• is4profit. com, http://www.is4profit.com/
• Startups. co. uk, http://www.startups.co.uk/
• Institute Of Directors, http://www.iod.com/is-bin/
INTERSHOP.enfinity/eCS/Store/en/-/GBP/IODContent
Manager-Start? TemplateName=homePage.isml
• Small Business Advice, http://www.howtostartup.com/
• Start In Business, http://www.startinbusiness.co.uk/contactus.
htm
• Small Business Advice, http://www.smallbusiness.co.uk/
• Acro Logic, http://www.acrologic.co.uk/
• New Civil Enginee, http://www.nceplus.co.uk/
• New Scientist, http://www.newscientist.com/home.ns
• Apple Gat Directory, http://www.applegate.co.uk/
• Invent Help (UK/USA), http://www.inventhelp.com/inventor-
resources.asp
• Institute Of Patentess And Inventors, http://www.invent.org.
uk/
• Just Imagine, http://www.justimagineuk.com/6th_links.htm
• Persevere Engineering Solutions, http://www.workingmodel.
co.uk/
• Hyphen design, http://www.hyphendesign. com/resources/
inventors/inventorlinks.htm
• Design Links, http://www.betterproductdesign.net/links.htm
• Ideas 21, http://www.ideas21.co.uk/
• How Stuff Works, http://www.howstuffworks.com/
• Chem Find It, http://www.chemfindit.co.uk/

39
• Chemical House, http://www.chemicalhouse.com/
• Chemicals Northwest, http://www.chemicalsnorthwest.org.uk/
main/home.asp
• BUBL LINK, http://bubl.ac.uk/link/e/europeanbusiness.htm
• The Coopeco Network, http://ec.europa.eu/enterprise/
networks/index.htm
• Eureka, http://www.eureka.be/home.do

Abstract

Any brilliant invention, unknown to people, except to

the inventor, is of no importance for the social community!
This hypothetical assumption is difficult to imagine in real-
ity, because it is important for the inventor to advertise his
work in public, but it shows very clearly how important is
to achieve information in the field of Intelectual property.
The alalysts working on the development of the hu-
man society, marked the 20th century as a century of at-
traction even 25 years ago, and in their evaluations of the
future, they often emphasized that the current 21st century
would be the century of knowledge. These evaluations put
up an Intelectual property in the first place. Beside that,
this field is still unknown to the majority of the popula-
tion or it is understood in the limited meaning. Even more
the places are unknown – the sources of information about
Intelectual property. The aim of this booklet is to lead the
readers to these sources. It is dedicated to those who are
professionally or only curiously interested in Intelectual
property at any level. The basic idea of the author is that,

40
through the guide book, one can get unformation in the
quickest way about specific informationin the field of int-
electual property.
In the 1st chapter the principal ideas about intelectual
property are given abridged, as well as the network of the
institutional organizations throughout the world. It is im-
portant to be quick to find and to work out information, and
for that pupose Internet is used. To all young people, uni-
versity students and secondary-school students, we wished
to give basic information about intelectual property, as they
would inevitable spend their future work in this area. In the
end, wishing to appreciate time of modern readers, we had
in mind to summarize this booklet.

Literatura

• Dr Milenko Manigodić, Industrijska svojina u Evropskoj

uniji, Intelektualna privreda, Beograd, 2007.
• Dr Milenko Manigodić, Patenti, Nou-hau i tehnička unapre-
đenja, Intelektualna privreda, Beograd, 2007.
• Dr Milenko Manigodić, Brendovi – Poslovno ime, robni i
uslužni žigovi, nesumnjivo poznati zanci razlikovanja
i geografske oznake porekla, Intelektualna privreda, Beograd,
2007.
• Dr Milenko Manigodić, Zbirka propisa iz oblasti intelektu-
alne svojine, Intelektualna privreda, Beograd, 2007.
• M. Radosavljević, O. Ocić, R. Vorkapić, Reciklovanje otpadne
gume do reciklovane industrijske čađi i lakog gasnog ulja,
strana 140–145, Objavljen u časopisu Energija, broj 1–2,
Zbornik radova sa Međunarodnog savetovanja ENERGE-
TIKA 2007, Zlatibor, mart 2007.

41
• Slobodan Trifković, Autorska zaštita kao virtuelna potvrda
kvaliteta – primer iz sudske prakse, časopis Intelektualna
svojina, Beograd, 04. 2007.
• Slobodan Trifković, Sukob Interneta i intelektualne svojine,
časopis Intelektualna svojina, Beograd, 04. 2007.
• Slobodan Trifković, Diseminacija informacija u intelektual-
noj svojini, časopis Intelektualna svojina, Beograd, 01. 2007.
• Mr Bogdan Todorov, Odobreni patenti iz oblasti paraener-
getskih fenomena kao kvalitativno nov pristup rešavanju
podnetih prijava patenata, Glasnik intelektualne svojine,
2/2006, Beograd, 2006.
• Slobodan Trifković, Sukob Interneta i Intelektualne svojine,
zbornik ZITEH 06, Tara, 11. 2006.
• Slobodan Trifković, Pometnja u Intelektualnoj svojini I, II deo,
časopis E-Magazin, Beograd, 11, 12. 2006.
• Nikolić D. Jasna, Kompjuterski kriminal i intelektualna
svojina, ZITEH, Tara, maj 2004.
• M. Radosavljević, R. Mulić, R. Vorkapić, Biodizel i patentna
zaštita, strana 74–78, objavljen u časopisu Energija, broj 3–4,
decembar 2006.
• Marija Radosavljević, Patentne informacije i njihov značaj
za istraživanja i razvoj u farmaceutskoj industriji, strana 9, 12,
predavanje objavljeno u nastavcima u Hemofarm Press-u,
br.168, decembar 2003; Hemofarm Press, br.169, mart 2004.
• M. Radosavljević, Metode prevencije kriminala u domenu
intelektualne svojine, Zbornik radova ZITEH 2004; Tara, maj
2004.
• Nikolić D. Jasna, Muzeji i audio-vizuelni licencni ugovori,
ZITEH, Tara, maj 2004.
• Mr Ljiljana Rudi-Dimić, Tradicija, artikulacija i uloga državnih
organa i ustanova kulture u ostvarivanju prava intelektualne
svojine, ZITEH, Tara, maj 2004.
• Mr Bogdan Todorov, (Ne)Mogućnosti zaštite softvera
prijavom patenta, ZITEH, Tara, maj 2004.

42
• Marija Radosavljević, Metode prevencije kriminala u domenu
intelektualne svojine, ZITEH, Tara, maj 2004.
• Mr Snežana Šarboh, Zaštita softvera patentima – regula-
tiva i iskustva SAD i zemalja EU, ZITEH, Tara, maj 2004.
• Slobodan Trifković, Globalna računarska mreža intelektualne
svojine u svetu, ZITEH, Tara, maj 2004.
• Dr Kamil Idris, Intelektualna svojina – moćno sredstvo
ekonomskog rasta, Zavod za intelektualnu svojinu, Balkan
Kult, Beograd, 2003.
• Jelena Radojević, Kompjuterska tehnologija i zaštita autor-
skog i srodnih prava intelektualne svojine, XV naučno-
stručni skup Info-Teh, Vrnjačka Banja, 2000.
• Snežana Ilić-Stojanović, Slobodanka Jovanović, Siniša Đorđe-
vić, Tehnološki aspekat zaštite intelektualne svojine za farma-
ceutske proizvode i postupke, Tehnološki fakultet u Les-
kovcu, Leskovac, Beograd, 2005.
• Marija Radosavljević, Patentne informacije i njihov značaj
za istraživanje i razvoj u farmaceutskoj industriji, Hemofarm
Press, br. 168, mart 2004.
• Nikolaus Thumm, Prava intelektualne svojine kao faktor
investicija – Transfer tehnologije, direktna strana ulaganja
i trgovina u vezi sa pravima intelektualne svojine, Međuna-
rodni seminar, Beograd, 27. 03. 2003.
• Slobodan Trifković, Senke Interneta, NIC Vojska, Beograd,
2003.
• Ljiljana Kovačević, Zaštita pronalazaka sa predlozima izmena
i dopuna Zakona o patentima, Seminar Zaštita industrijske
svojine u Jugoslaviji, Beograd, 05.12.2002.

43
 CIP − Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
CIP − Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
347.77/.78

000.0(000)
ТРИФКОВИЋ, Слободан
000.0(000)
Intelektualna svojina / autor Slobodan
Trifković. – Beograd : Demokratska stranka,
КУЗМАНОВИЋ,
Istraživačko-izdavačkiДушан
centar, 2007
(Kragujevac
Београдска тврђава–−43
: Grafostil). Наслеђе за будућност / Душан Кузмановић
str. : ilustr.
−
; 15 cm. – (Mala bibliotekaстранка,
Београд : Демократска Srbija 21Истраживачко-издавачки
– центар,
2006 (Београд
novi početak. : Evro Giunti).
Predstavljamo Vam)− 20 стр. ; 20 cm − (Мала библиотека
Србије 21 − нови почетак)
Tiraž 1.000. – Bibliografija: str. 41–43. –
Тираж 10.000 − Abstract.
Abstract.

ISBN
ISBN 00-0000-000-0
978-86-7856-081-1
а) Предузетништво − Приручници б) Запошљавање − Приручници
a) Интелектуална својина
COBISS.SR-ID
COBISS. SR-ID0000000000
145173516

44
 Solidarnost na delu

ALTERNATIVNI MODELI
ZA[TITE OSOBA SA
INVALIDITETOM

Posetite na{ sajt: Demokratska stranka

www.izdavackicentar.ds.org.yu Istra`iva~ko-izdava~ki centar