VIŠA TURISTIČKA ŠKOLA

Novi BEOGRAD

SEMINARSKI RAD
iz predmeta
OSNOVI EKONOMIKE PREDUZEĆA

ODNOS TROŠKA I PRIHOD

PROFESOR STUDENTI
Prof. dr Mirjana Marković Maja Petrović
Anastasija Jovanović
BEOGRAD
Avgust, 2019.

1
 3. ODNOS RIZIKA I PRINOSA

,,Međuzavisnost zahtevane stope prinosa na ulaganje i rizika, da se taj prinos ostvari, možemo
razmatrati korišćenjem velikog broja modela, koji se klasifikuju primenom različitih kriterijuma.
Jedna od klasifikacija je na jednofaktorske i višefaktorske modele.Razmatraćemo dva modela:
Model procenjivanja kapitalnih ulaganja (CAPM);
Arbitražni model procenjivamja (APM).
Najpoznatiji jednofaktorski (jednoindeksni) model je Capital Asset Pricing Model, koji pokušava
da ustanovi zavisnost između prinosa i sistematskog rizika na tržištu kapitala. Jedan jedini faktor
u ovom modelu je tržišni portfolio (market portfolio).β koeficijent je najčešće korišćena mera
sistematske komponente ukupnog rizika.Beta koeficijent meri relativnu osetljivost prinosa
konkretnog instrumenta (ili portfolia) na promene prinosa tržišnog portfolia, tj. meri relativno
odstupanje cena hartija od vrednosti u odnosu na neki tržišni prosek.
Teoriju arbitražnog vrednovanja (The Arbitrage Theory of Capital Asset Pricing, APT) je razvio
Stephen A. Ross 1976. godine. Reč je o višefaktorskom modelu.Ova teorija govori da cene i
stope prinosa kapitalne aktive zavise od kretanja više faktora, ali preovladava efikasnost
arbitraže.Arbitražni model procenjivanja (The Arbitrage Pricing Model) se zasniva na ideji da
identična sredstva (ili identična portfolia ulaganja) sa istim stepenom izloženosti riziku, na
različitim tržištima, treba da imaju istu očekivanu stopu prinosa.Ukoliko to nije slučaj, tj.ukoliko
se pojavi razlika u stopama prinosa na različitim tržištima, otvoriće se manevarski prostor za
arbitražu. Investitori će kupovati aktivu, koja ima višu stopu prinosa, a nižu cenu, a prodavati
aktivu sa nižom stopom prinosa i višom cenom. Proces arbitraže će trajati sve dok tržišne snage
ponude i tražnje ne uspostave stanje ravnoteže, tj. sve dok mogućnost zarade putem arbitraže ne
nestane, a to je uglavnom veoma kratak rok.”1
,,U ekonomiji postoji jasno izražen trade-off između rizika i prinosa. Tržišni akteri očekuju veći
prinos od rizičnijih poslova, što je elementarna logika premije na rizik (ili riziko premije), ali to
nije pravilo. Međutim, obrnuto uvek važi – nizak rizik rezultira niskim prinosom.”2

1
Međuzavisnost prinosa I rizika na ulaganje u hartije od vrednosti, “Ekonomski fakultet”, Beograd,
14.12.2019,

www.ekof.bg.ac.rs › wp-content › uploads › 2014/05.

2
Milenković, Osnovi Ekonomije , 59.

2
Slika 3. Merila rizika investiranja