Шаљиве народне приче

Кратка и једноставна прича која често приказује само један догађај из свакодневног
живота. Радња се не препричава већ се представља кроз разговор или дијалог ликова.
Долази до неочекиваних обрта у радњи.

Најприсутнији ликови у шаљивим народним приповеткама: сељак, Турчин, кадија,

поп, ђак, калуђер...

Еро је један од типичних јунака наших народних шаљивих приповедака. Приказан

је као врло довитљив и способан човек који се снађе у свакој ситуацији. Ведрог је духа,
спреман за шалу и често се подсмева вишевековној турској власти.

„Еро с онога свијета“

Књижевни род: епика

Књижевна врста: шаљива народна приповетка
Тема: Како је Ера преваром (мудрошћу, лукавошћу) стекао новац и коња.
Поруке:
1. Ум царује, снага кладе ваља.
2. Ко умије, њему двије.
3. Добра памет, готово господство.
4. Мудрост светом влада.
5. Ко код куће чучи, мало научи.

Ера – симбол читавог народа: његов дух је израз животне снаге (због тешког
живота); шаљивџија, мудар, досетљив, промућуран, лукав, сналажљив, духовит, сталожен,
окретан, смео, храбар, интелигентан, паметан, брз, хитар, досетљив.
Када: наивна, лакомислена, лаковерна, необразована, сујеверна, брижна,
широкогруда, радознала, брзоплета, пажљива, доброћудна, причљива, сиромашна, вредна.
Воденичар: није пуки сиромах, лаковеран, плашљив, брзоплет, ропског духа,
кукавица.
Турчин: паметан, осион, нагао, лако плане, тешко контролише бес, насилан, ипак
толерантан и спреман да учи на својим грешкама и да се насмеје сâм себи.