1. KARAKTERISTIKE RACUNARA I GENERACIJE?

Upotreba vakuumskih cevi kao aktivnih komponenti u izradi elektronskih racunara

definise racunare prve generacije.Za nastanak racunara prve generacije uzima se pocetak
pedesetih godina 20.veka.Memorije koje su se kkoristile za cuvanje progama I podataka u
racunarima prve generacije su magnete trake I dobosi. Pronalaskom poluprovodnickih
tranzistora od germanijuma otpocela je nova era modern elektronike I racunarstva. U
odnosu na elektronske cevi,tranzistori su zatno manjih dimenzija sa manjom potrosnjim
elektricne energije I dužim životnim vekom.
2. Karakteristike racunara II generacije:

Racunari druge generacije su se odlikovali većim stepenom integracije poluprovodnickih

komponenata, manjom dimenzijom I potrosnjom elektricne energije kao I nižom cenom
od racunara prve generacije. U racunare druge generacije ugradjivalo se u proseku oko
10000 pojedinacnih tranzistora.
3. Karakteristike racunara III generacije:

Tokom sedamdesetih godina 20 veka razvile su se sledeće klase integrisanih kola: SSI (sa
malim stepenom integacije (logicka kola)), MSI (sa srednjim stepenom integracije
(registri)),LSI (sa velikim stepenom integracije (memorije, centralni procesori)), VLSI
(sa veoma velikim stepenom integracije (mikroprocesori)). Primenom SSI,MSI,LSI
tehnologije integrisanih kola projektovani su I proizvedeni racunari treće generacije.
Odlikuje ih niža cena, veća pouzdanost, manje dimenzije, manja potrosnja I veća brzina
rada u odnosu na racunare druge generacije. Racunari treće generacije su prilicno
glomazn, nemodularni, spori I imaju veliku potrosnju elektricne energije.Za potrebe
skladistenja programa I podataka, racunari treće generacije su umesto magnetne trake
koristili magnetni disk kao brzi I pouzdan medijum.
4. Karakteristike racunara IV generacije:

Primenom VLSI tehnologije integrisanih kola projektovani su I proizvedeni racunari

cetvrte generacije. Zahvaljujući VLSI tehnologiji po prvi put u istori racunarstva za
potrebe projektovanja racunara korisćeni su tzv. Mikroprocesori koji predstavljaju
specijalizovane elektronske cipove sa vrlo visokim stepenom integracija I velikim brojem
razlicitih funkcija koje mogu da se izvrse. Većina funkcija koje obavlja mikroprocesor
realizovane su softverski uz pomoć odgovarajućih programa smestenih unutar
mikroprocesora. U kombinaciji sa memorijom I ulazno-izlaznim jedinicama
mikroprocesori su definisali dve nove klase racunarskih sistema koje nazivamo mini I
mikroracunari.
5. Navesti komponente analognih racunara:

To su racunari koji izvode matematicke operacije nad podacima datim u obliku

kontinuiranih elektricnih napona. Analogni racunari su izgradjeni od analognih
elektronskih blokova koji obavljaju specijalizovane matematicke operacije kao sto su:
sabiranje,oduzimanje,množenje,deljenje,inverziju I integraciju.

6. Kako se vrsi programiranje analognih racunara?

Povezivanjem blokova na odgovarajući nacin formira se analogni elektrici simulacioni
model nekog objekta ili procesa koji je opisan sistemom diferencijalnih jednacina.
7. Navesti osnovne odlike digitalnih racunara:

Svoj rad zasnivaju da cifarskoj aritmetici tj. Rade iskljucivo sa brojevima pa se zato cesto
nazivaju I cifarski racunari. Ovi racunari su dobili ime digitalni zato sto su realizovani
pomoću digitalnih elektronskih kola (cipova) I sto raitmeticko logicke operacije obavljaju
iskljucivo u binarnom sistemu nad ciframa 0 I 1. Digitalni racunari su programabilni jer
prihvataju, obradjuju I distribuiraju podatke na bazi odgovarajuće softverske
podrske.Jedan digitalni racunar može se koristiti za obavljanje vise razlicitih poslova.
8. Definisati hardver I softver racunara:

Pod hardverom racunara podrazumevamo sve njegove fizicke komponente zajedno sa

svim njegovim ulazno izlaznim uredjajima.Skup programa koji je instaliran na jednom
racunaru predstavlja softver racunara.
9. Podela racunara prema broju naredbi koje se izvrsavaju:

Prema broj instrukcija koje racunar može da izvrsi u jednom trenutku vremeracunari se
dele na serijske racunare,paralelne (super racunare) I ultraracunare. Serijski racunari u
jednom trenutku vremena izvrsavaju jednu programsku instrukciju nad samo jednim
podatkom u memoriji. Paralelni racunari u jednom trenutku vremena izvrsavaju jednu
programsku instrukciju nad vise podataka u memoriji , dok ultraracunari u jednom
trenutku vremena izvrsavaju vise programskih instrukcija nad vise podataka u memoriji
racunara.
10. Mikroracunari:

Mikro racunarske sisteme cini siroka lepeza racunara opremljenih za samostalan rad
jednog ili vise korisnika. U ovu grupu racunara spadaju personalni (PC racunari) I
profesionalni mikro racunari.PC racunari su namenjeni za licnu upotrebu krajnih
korisnika, dok su profesionalni mikro racunari kao pouzdaniji I kvalitetniji racunari
specijalizovani za odredjenu vrstu poslova. Prave se kao jednokorisnicki (klijent) I
visekorisnicki (server) racunari I mogu da opsluže do desetak korisnika u racunarskoj
mreži. Mikro racunarski system održava sam korisnik.
11. Mini racunari:

Mini (srednji) racunarski sistemi poseduju veću procesorsku moć I memoriju od

mikroracunara. Namenjeni su specijalizovanim korisnicima koje se sa njima povezuju ili
terminalom ili samostalnim PC racunarom. Obicno su medjusobno povezani u racunarsku
mrežu. Omogućavaju simulativni rad vise desetina korisnika I nude podrsku za rad sa
bazama podataka. Ne zahtevaju profesionalno osoblje za upravljanje.
12. Superracunari:

Mainframe (veliki) racunarski sistemi, su racunarski sisitemi sa jednim centralnim

racunarom velike procesorske moći I memorijskog kapaciteta koji se smesta u posebnu
prostoriju sa gotovo idealnim klimatskim uslovima. Njima upravljaju profesionalno
obucena lic. Centralnom racunaru se pristupa pomogu ,,Glupih” terminal male
procesorske moći, koji su opremljeni tastaturom I monitorom. Danas se mainframe
racunarski sistemi koriste za skladistenje I opsluživanje ogromne kolicine podataka ili
kao ekstremno moćni (superracunari) u naucne svrhe ili neke druge svrhe.
13. Nacrtati arhitekturu digitalnog racunara I obeležiti detaljno pojedine blokove:

14. Definisati podatak I informaciju:

Podatak je cinjenica koju smo spoznali opažanjem tj. Registrovali culima.POdaci se

mogu opisati pomoću razlicitih siimbola odnosno formi kao sto su:
slova,brojevi,zvuci,slike, crteži ili njihove kombinacije. Informacija je skup podataka
(cinjenica)tako organizovanih I određenih da daju neko obavestenje.
15. Osnovne organizacione jedinice podataka:

Osnovne jedinice podataka su: bit,bajt,polurec,rec I dvostruka rec.Bit je najmanja

jedinica podataka koja predstavlja pojedinacni zapis nule I jedinice. Bajt predstavlja
najmanju kolicinu podataka u racuunarskom sistemu koja se može adresirati I kojoj se
može pristupiti. Veće kolicine podataka koje su umnožci bajta su polurec,rec I dvostruka
rec.
16. Predstavljanje numerickih karakte

U osnovne numerice podatke spadaju: slova,cifre (0….9),znakovi

interpukcije,matematicki znakovi, speciajlni znakovi, graficki I kontrolni
znaci.Numericki podaci se u racunaru zapisuju pomoću binarnih kodova pri cemu se
svaki karakter numerickog skupa podataka kodira nizovima binarnih cifara 7,8 ili 16.
Najpoznatiji kodovi su ASCII,EBCDIC,ISO-8,IMB-PC,UNIKODE.
17. Navesti osnovne komponente maticne ploce:

Maticna poloca je osnovna komponenta racunarskog sistema koja objedinjuje sve ostale
njgove vitalne elemente. To je elektronska stampana ploca na kojoj se nalaze
mnogobrojni cipovi koji kontrolisu rad racunara, razne magistrale za prenos podataka,
kao I konektori (slotovi) za povezivanje racunara sa procesorom, memorijom, hard I flopi
diskovima, grafickom karticom I drugim karticama koje sluze za povezivanje racunara sa
ulazni izlaznim uredjajima. Oblik, tip I funkcionalnost maticne ploce odredjuje koje ce se
vrste ostalih komponenti racunarskog sistema koristiti.

18. Procesor:namena i vrste

Centralna procesorska jedinica (CPJ) ili kraće processor je srce sveko racunarskog
sistema, njegov najvažniji deo . On se ne isporucuje zajedno sa maticnom plocom, već se
na njoj nalaze konektori za njegovo prikljucivanje. U toku rada processor se zagreva pa
se sa njegove gornje strane postavlja hladnjak (kuler) sa dodatnim ventilatorom. CPJ je
zadužen za obavljanje aritmeticko logickih operacija pristup memoriji I ulazno izlaznim
uredjajima.On upravlja odredjenim magistralama I stara se o prekidima u sistemu.
Procesor se sastoji iz upravljacke jedinicei(UJ) I aritmeticko logicke jedinice(ALJ) sa
registrima.
 19. Karakteristike procesora:

Isto sto I 18.

20. Upravljacka jedinica procesora:

Pribavlja instrukcije iz memorije , zatim ih definise u oblik razumljiv za processor u

obliku binarnog koda.Zadaci upravljacke jedinice kao de CPJ su brojni, a najvažniji su:
upravljanje I koordinacija U/I jedinica, upravljanje seldom instrukcija I podataka,
upravljanje adresama, kontrola izvrsavanja aritmeticko logickih operacija.
21. Aritmeticko logicka jedinica procesora:

Služi za izvrsavanje logickih I aritmetickih operacija u racunaru. U osnovne aritmeticke

operacije spadaju: sabiranje sa I bez prenosa I oduzimanje sa I bez pozajmljivanje.
22. Kes memorija procesora:

Kes memorija je ultra brza RAM memorija malog kapaciteta koja ima funkciju da
privremeno skladisti podatke I instrukcije koji su upravo doneti iz RAM (glavne)
memorijeili se u nju salju. Na taj nacin vrsi se dvojako ubrzavanje rada procesora.
Jednom kada se kesiraju podaci koji se upisuju u glavnu memoriju, a drugi put kada se
kesiraju podaci koji se citaju. Kes memorija se izvodi kao integralni deo procesora (L1 i
L2 kes) ili kao nesto sporija ali veća kes memorija na maticnoj ploci (L3 kes). L1 kes
memorija locirana u procesoru i radi na frekveciji jezgra procesora. Izrađuje se u SRAM
tehnologiji i ima kapacitet koji se kreće od nekoliko desetina KB do nekoliko MB. L3 kes
se nalazi van procesora na maticnoj ploci racunara i izrađuje se u SRAM i DRAM
tehnologiji. Kapiacitet je znatno veći od L2 kes.
23. Namena i podela magistrala:

Magistrala je komunikacioni put kojim se razmenjuju iinformacije između komponenata

racunarskog sistema. Razlikujemo tri tipa magistrala:magistrale podataka, adresne
magistrale i kontrolne magistral. Adresna prenosi adrese koje generise procesor.
Kontrolna služi za prenos upravljackih i kontrolnih signala od procesora ka memoriji.

24. Unutrasnje i spoljasnje magistrale:

U odnosu na svoju namenu,brzinu i mesto u racunarskom sistemu magistrale se dele na:

unutrasnje magistrale,spoljsnje brze magistrale i spoljasnje sporije magistrale.
Unutrasnje magistrale su najbrže magistrale u racunaru koje služe za komunikaciju
između komponenti samog procesora. Spoljasnje brze magistrale su magistrale
namenjene za direktnu vezu procesora sa brzim komponentama racunarskog sistema kao
sto su RAM i ROM memorije,graficka kartica,kontroler diska. Spoljsnje sporije
magistrale su magistrale sa manje vodova, namenjene za sporije i jednostavnije uređaje
kao sto su tastatura,mis, i sl. Spoljasnje magistrale poseduju posebne prikljcke (slotove)
pomoću kojih se one povezuju sa odgovarajućim karticama ili uređajima.
25. Uporedi PLC,AGP,PLCe magistrale:

PLC magistrala je napredni standard koji definise racunarsku magistralu za prikljucivanje

perifernih uređaja na maticnu plocu racunara. PLC konektori su mali i tanki i u
potpunosti su kompaktibilni sa intelovom Plug i Play standradom za jednostavno
povezivanje uređaja. PLC-X je poboljsana verzija PLC magistrale. Ona ima dvostruko
veću brzinu prenosa podataka i koristi osnovne parametre PLC magistrale. AGP
magistrala je brza magistrala namenjena iskljucivo za graficke kartice. Omogućava
direktnu komunikaciju između kartice i memorije. Danas se AGP magistrala zamenjuje
brzo PLC-E (express) magistralom.PLC-E je najnoviji standard komunikacije između
perifernih racunarskih komponenti i maticne ploce u racunaru.
26. Osnovne odlike cipseta maticne ploce:

Za usklađivanje brzina magistrala brine se posebno projektovani skup cipova

(elektronskih sklopova) koje nazivamo cipset. Zadatak cipseta je upravljanje i razmena
podataka duž razlićitih magistrala koje uspostavljaju vezu ka spoljasnjim uređajima. U
osnovi cipset se sastoji od integisanih kola smestenih u dva osnovna cipa: severni i
južni.Severni cipset radi na većoj brzini i spaja FSB magistralu koja prolazi od procesora
sa magistralama koje vode prema memoriji i grafickoj kartici. Južni cipset spaja i
povezuje magistralu koja dolazi od severnog cipseta sa magistralama:PCL,PLCE,USB i
dr.
27. Vrste memorija:

Memorija je komponenta racunarskog sistema koja služi za skladistenje informacija u

binarnom obliku. Osnovna svojstva memorije su:vreme pristupa i kapacitet memorije. U
odnosu na vremensku postojanost memorije se dele na:nepostojane i postojane memorije.
Kod nepostojanih memorija sadržaj unutar memkorije ostaje sacuvan sve dok se
memorija nalazi pod napajanjem. Kod postojanih memorija sadržaj memorije ostaje
trajno zapisan i po prestanku napajanja. Zavisno od medijuma na kome se informacija
skladisti memorije se dele na:poluprovodnicke,magnetne i opticke memorije.
Poluprovodnicke memorije se izrađuju u poluprovodnickoj tehnici kao nepostojane i
postojane memorije. Njih odlikuje velika brzina i relativno mali kapacitet. Mafnetne i
opticke memoije pripadaju klasi postojanih memorija. Njihova brzina je manja od
poluprovodnickih memorija ali im je kapacitet znatno veći. Uglavnom se koriste za
masovno skladistenje podataka.
28. Navesti karakteristike RAM memorije:

RAM memorija je poluprovodnicka memorija sa slucajnim pristupom sto znaci da je

vreme potrebno za citanje ili upis podataka nezavisno od adrese sa koje se citanje ili upis
vrsi. To je memorija u koju se informacija može i upisati i iz nje procitati u proizvodnom
trenutku. Ram memorija je nepostojana memorija posto se njen sadržaj gubi po
iskljucenju napajanja. Služi za privremeno skladistenje podataka za vreme rada racunara i
predstavlja najveći deo poluprovodnicke memorije u racunaru. U RAM-u se za vreme
rada racunara nalaze programi i podaci sa kojima racinar radi. Kapacitet RAM memorije
danasnjih PC racunara se kreće od 1GB do nekoliko GB (najcesće 2-4GB).
29. SRAM memorija:

SRAM memorije su manjeg kapaciteta po jednom cipu od DRAM i koriste se u

sistemima gde se zahteva veća brzina pristupa memoriji i manja potrpsnja struje iz izvora
napajanja. Verovatnoća greske upisa i citanja kod SRAM memorije je manji nego kod
DRAM memorije, tako da se SRAM koristi u racunarskim sistemima gde se zahteva
visoka pouzdanost rada.
 30. DRAM memorija:

DRAM memorija je unutrasnja memorija racunara. Razlikuju se sledeći tipovi DRAM

memorije:SDRAM,DDRAM,DDR2 iDDR3.
31. Memorijski modul:

Memorijski modul je stampana plocica na koju su zalemljeni memorijski cipovi DRAM-a

i na cijem se jednom rubu nalaze konektori.NA maticnoj ploci postoje odgovarajući
konektori u koje je moguće utaknuti memorijski modul. U zavisnosti od tipa maticne
ploce na nju se ugrađuju 2 ili vise konektora za memorijske module. Postoji nekoliko
razlicitih memorijskih modula:SIMM,DIMM i SODIMM. SIMM ima RAM cipove sa
jedne strane kartice. DIMM ima RAM cipove sa obe strane kartice. SODIMM su
memorijski moduli namenjeni prenosivim racunarima pa su manjih dimenzija. CMOS
RAM nalazi se na osnovnoj ploci PC racunara i služi za cuvanje podataka o ko figuracije.
32. Video RAM:

Video RAM se nalazi na grafickoj kartici i iskljucivo se koristi za memorisanje slike koja
se pokazuje na monitoru.
33. Kes memorija Isto sto i 6
34. Osnovne odlike ROM memorije:

ROM memorija predstavlja postojanu memoriju koja može samo da se cita. ROM
memorija se puni podacima i programima jos u fazi procesa proizvodnje. Korisnik ne
može da promenin njen sadržaj, koji se uz to ne brise nakon iskljucivanja racunara. ROM
memorija se najcesće koristi za skladistenje tzv. Ugrađenih programa koji se najcesće
automatski izvrsavaju nakon ukljucivanja racunara ili uređaja. Svi danasnji PC racunari
poseduju tzv. BIOS ROM memoriju u koju se skladisti BIOS program koji se automatski
izvrsava po ukljucenju racunara. Velicina ROM memorije je mala i iznosi svega nekoliko
KB do vise stotina KB.
35. Vrte ROM memorije:

Razlikujemo sledeće vrste ROM memorije:ROM,PROM,EPROM,EEPROM i FLES

ROM memorija.
36. Osnovne komponente hard diska:

Hard disk (HD) je spoljasnja postojana memorija koja dopusta direktan pristup podacima.
Glavni delovi cvrstog diska su: kružne ploce, glava za citanje i pisanje, kontroler HD.
37. Fizicka organizacija podataka na plocama hard diska:

Pri upisu podataka na HD glava se najpre pozicionira iznad datog sektora na kome se
nalaze namagnetisani dipoli koje nazivamo magnetni bitovi. Magnetni bitovi u namotaju
glave indukuju elektromotornu silu koja po obliku odgovara magnetnim bitovima sa
datog sektora. Elektromotorna sila se onda prevodi u digitalne signale koji se smestaju u
memoriju racunara. U slucaju upisivanja podataka na HD u namotajima glave se dovode
elektricni impulsi koji odgovaraju logickim bitovima iz memorije racunara.
38. Osnovne odlike hard diska:
HD diskovi imaju sledeće karakteristike: kapacitet HD se kreće od nekoliko stotina GB
do 1000 GB.Brzina obrtaja HD iznosi od 5400 do 7200 ob/min. Dimenzije HD, broj
ploca HD najcesće iznosi od 1 do 4, pristup podacima je direktan.
39. Vrte optickih diskova:

U opticke memorije spadaju:CD,DVD i dr.

40. Uporedne karakteristike CD,DVD BD diskova:

Precnik diska DVD je 120mm,a CD je 120mm,debljina diska DVD je 0,6mmx2,a CD

1,2mm.sirina udubljenja DVD je 0,2um,a CD 0,5um,najmanja dužina udubljenja DVD je
0,4um,a CD je 0,834 um,talasna dužina svetlosti DVD je 640 nm, CD je 780nm,kapacitet
diska DVD je 4,7 do 17 GB,a CD je 650-800Mb.BD DVD je naslednik DVD diskova.
Svoj rad zasniva na korisćenje tehnike promene faze svetlosti. Koristi plavo ljubicasti
laser talasne dužine od 405 nm. Kapacitet BD diskova se kreće od 27 Gb (jednoslojni) do
54 Gb (dvoslojni).
41. Navesti ulazne elemente PC racunara:

Ulazni uređaji služe za unos podataka u racunar. U ove uređaje

spadaju:tastatura,mis,dzojstik,tacpad,graficka tabla,mikrofon,video kamera,citaci
memorijskih kartica.

42. Tastatura:

Tastatura je ulazni uređaj koji služi za unos razlicitih karaktera (slova,cifre,specijalni

znakovi) i izdavanje komandi unutar nekog programa. Sastoji se od velikog broja tastera
standardno 101.
43. Mis:

Mis je uređaj za pokazivanje i izbor objekata na ekranu kao i njihovu kontrolu. Sastoji se
od 2-3 tastera koji se nalaze sa gornje strane uredjaja kojima se vrsi takozvani levo,
desno, indvostruko levo okidanje. Levo okidanje na neki objekat na monitoru rezultuje u
njegov izvor( selekciju) , desno okidanje na objekat daje padajuci meni objekta, dok
dvostruko levo okidanje na ikonu programa pokrece izvrsenje programa. Kao rezultat
merenja misa vrsi se pomeranjem pokazivaca na monitoru. Postoje u osnovi dve vrste
miseva: mis sa kuglicom( elektro mehanicki i opticki mis). Eletromehanicki mis se
sastoji iz kucista sa tasterima i gumenom kuglicom koja sa donje srane misa naleze na
podlogu po kojoj se mis krece. Opticki mis svoj rad zasniva na refleksiji svetlosti od
podloge po kojoj se mis krece i odredjenim tehnikama kodiranja.
44. Skener

Skener je ulazni uredjaj koji cita tekst, fotografiju ili rukopis sa papira i prevodi ih u
digitalne podatke razumljive racunaru tj u digitalnu sliku. Princip rada skenera je
sledeci: iz pocetnog svetlosnog izvora skenera emituje se svetlost koja se reflektuje
od povrsine dokumenta ka optickom detektoru skenera, koji reaguje intenzitete i boje
pixela na slici dokumenta. Slika se u racunaru dobija u digitalnom obliku, a posebnim
programima moze da se dalje obradjuje ili pretvara u znakovne ili numericke podatke
 koristeci neki od algoritama za prepoznavanje teksta. Rezolucija skenera se
uobicaeno meri u tackama po incu ili pikselima po incu.
45. Podloga osetljiva na dodir

Tacped je uredjaj sa plocom osetljivom na dodir koji ima slicnu namenu kao i mis.
Sastavni deo tacpeda su i tastei za levi i desni klik kao i klizac za skrolovanje prozora.
Tacped je standardna komponenta laptopa racunara ali se proizvodi i kao zasebni uredjaj
koji se pomocu kabla povezuje na neki od portova racunara.
46. Ekran osetljiv na dodir

Taskrin je ekran osetljiv na dodir koji , pored toga sto standardno sluzi za prikaz slike ,
istoremeno i prihvata informacije sa ekrana dobijene pritiskom ekrana prstima ili
specijalnom olovkom. Na taj nacim racunari koji poseduju ovaj tip ekrana nemaju
potrebe za misem, a pnekad i za tastaturom
47. Graficke table

Sastoje se od ravne povrsine osetljive na dodir na koju korisnik moze da crta slike
koristeci specijalnu olovku pri cemu se slika pojavljuje na monitoru racnara sa kojima je
raficka tabla povezana.

48. Mikrofon

Mikrofon je ulazni uredjaj koji je neophodan za snimanje zvuka ali moze da sluzi i za
komuniciranje preko interneta. To je analogni ulazni uredjaj koji pomocu membrane
registruje zvuce talase i prevodi ih u kontinalni elektricni signal koji se dalje vodi na
zvucnu karticu ili integrisani audio cip racunara. U zvucnoj katrici ili audio cipu se vrsi
dalja obrada zvunog signala.
49. Digitalni fotoaparat i kamera

Digitalna video kamera ne elektronski digitalni uredjaj koji se koristi za digitalno

snimanje fotograija i video zapisa. Ovi uredjaji generisu sliku pomocu specijalizovanog
mikro cipa tima CMOS ili CCD. Web manera je vrsta digitalne video aere koja je
direktno spojena na racunar sa ciljem snimanja i prenosenja video signala preko
racunarske mreze- interneta.
50. Citac memorijskih kartica

Citac memorijskih kartica je uredjaj koji se koristi za citanje memorijskih kartica koje
danas predstavljaju ubicajene memorijske module gotovo svih digitalnih uredjaja.
Dovoljno je samo ubaciti memorijsku karticu u citac koji je prethodno povezan sa
racunarom i prenos podataka sa kartice na racunar je omogucen. Citaci memorijskih
kartica mogu biti integrisani u kuciste racunara a mogu se izradjivati i kao zasebne
komponente koje se pomocu USB prikljucka povezuju na racunar.
51. Osnovne karakteristike monitora

Osnovne karakteristike racunara su: velician ekrana rezolucija i dubina boje. Velicina
racunara se iskazuje kao duzina dijagonale monitora merena u incima. Rezolucija ekrana
predstavlja proizvod broja horzntalnih i vertikalnih piksela. Dubina boja predstavlja broj
boja pomocu kojih se moze predstaviti jedan piksel i izraunava se u bitovima. Danasnji
monitori imaju standardnu 32 bitnu dubinu boja.
52. Monitori sa katodnom cevi

CRT monitori su monitori sa katodnom cevi. U zadnjem delu katodne evi postavljena su
3 elektronska topa koji odasilju po jedan mlaz elektrona snopovi elektrona prolaze kroz
magnetska sociva koja ih usmeravaju horizontalno i vetikalno , zatim kroz masku sa
malim otvorima i na kraju udaraju u jedan piksel na prednjem delu monitora, koji je
premazan fosforesentnim materijalom. Svaki piksel na monitoru sastoji se od 3 odvojene
ali veoma bliske fosforescentne tackice (R,G,B) . pri tome svaki od tackca jednog piksela
, pod dejstvom 3 elektronska mlaza zasvetli u odredjenoj nijansi crvene(R) zelene (G) ili
plave (B) boje. Kombinovanjem intenziteta crvene, zelene i plave boje jednog piksela
dobija se njegova rezultujuca boja.
53. Princip rada LCD monitora

Monitori sa tecnim kristalom (LCD) svoj rad zasnivaju na materijalu od tecnog kristala
koji se postavlja izmedju staklenih ploca kojia ga drze na okupu. Tecni kristal se po
osobinama nalazi izmedju cvrstog i tecnog agregatnog stanja i ima osobinu da moze da
menja ravam polarizacije svetlosti koja prolazi kroz njega.
54. LCD monitori sa pasivnom matricom
Monitor sa pasivnom matricom sadrze 2 naspravna sloja svetlosno providnih, pasivnih
elektricnih elektroda, koji se nalaze sa dve strane tecnog kristala. Linije elektroda iz
naspramnih slojeva elektroda su uzajamno postavljene pod uglom od 90 stepeni tako da
formiraju matricu elektroda sa vrstama i kolonama.
55. LCD moniori sa aktivnom matricom

Ovi monitori se nazivaju TFT monitori zato sto je matrica umesto pasivnih elektricnih
vodova kao sto je to slucaj kod LCD monitora , sacinjena od aktivnih
elemenata( tranzistora) . za prikazivanje slika u boj umesto jednog tranzistora po pikselu
koriste se tri tranzistora po jedan za R, G i B boju. TFT monitori sadrze obavezno
pozadinsko osveljenje( zuta svetlost), vertikalni polarizujuci filter , sloj stakla, film sa
tranzistorima, sloj od tecnog kristala, RGB filter, horizontalni polarizujuci filter i prednji
panel.
56. LED i OLED monitori

Led monitori se sastoje od velokog broja vrlo malih LeD dioda porejanih u obloku mreze
na ekran. U zavisnosti od primljenog signala svaka dioda zasvetli odgovarajucom bojom i
intenzitetom cime se formira slika na ekranu.
57. Osnovne komponente graficke kartice

Grafika ili vido kartia je sklop koji generise i kontrolise signale koje racunar salje na
monitor. Rafcki procesor je najvazniji deo kartice. Njegov zadatak je da generise sliku na
zahtev nekog sistemskog ili aplikativnog softvera upucenog preko AGP ili PCIE
magistrale i da istu posalje u vdeo memoriju. Video memorija je dodatna memorija
grafike kartice u kojoj su smestene informacije o slici koja se salje na monitor.
Digitalno0analogni pretvarac je elektronska komponentgraficke kartice sacinjena odmale
kolicine SRAM memorije a potrebu sladistenja palete boja i 3 brza digitalno-analogna
konvertera ciji je zadatak da generisu analogne signale za analogni monitor. Graficke
kartice obavezno poseduju u sistem za hladjenje u obliku pasivnog hladnjaka sa
ventlatorom.
58. Osnovne karakteristike graficke kartice

Vazna svojstva kod grafike kartice su rezolucija, broj boja i frekfencija osvezavanja.
Rezolucija predstavlja broj piksela slike po vertikali i horizontali koje generise graficka
kartica i direktno zavisi od kolicine video memorija instalirane na kartici posto se u noj
smesta slika. Broj boja koje video kartica moze da prikaze meri se brojem bitova
potrebnih za prikaz boja. Danasnje graficke kartice mogu da podrze 160-bitnu i 32- bitnu
paletu boja. Frekfencija osvezavanja predstavlja broj generisanih slika u jednoj sekundi
meri se u Hz i uobicajeno se krecu u granicama od 60Hz do 85Hz.

59. Zvucnici

Zvucnici su izlazni uredjaji pomocu kojeg se reprodukuje zvuk. Oni se povezuju na

zvucnu kartcu i najcesce imaju sopstveni pojacivac tako da mogu da reprodukuju zvuk u
prostoru. Unutar zvucnika postoje membrana koja vibrira pod uticajem magnetnog polja
elektro magneta koji se napaja elektricnom strujom iz pojacivaca.
60. Projektor

Projektor j uredjaj koji reprodukuje slike sa graficke kartice pomocu svetlosnog snopa na
platu ili nekom drugom zaslonu. Projektor konvertuje naponski signal sa raficke kartice u
svetlosni signal koji se sistem optickih sociva uvecava i projetuje na platno . projektor se
upotrebljava za potrebu prezentacije ili za kucni bioskop. U osnov svakog projektora je
lampa koja emituje svetlost.
61. Matricni stampac

Matricni stampaci rade na principu ostavljanja mehanickog otiska na papiru koristeci

mastilo sa trake za stampanje koja se nalazi odma iznad papira. Otisak pojedinih slova ili
gtafikih elemenata na papieu ostvaruje se pomocu posebno napravljene glave za
stampanje koja se krece levo desno iznad papira i trake dok se papir sinhronizovano
pomera napred pod dejstvom koracnog motora i zupcastog motora kaisa. Stampanje se
vrsi znak po znak duz jednog reda na papiru pri cemu se papir sinhronizovano pomera
radi stampanja jednog reda.
62. Osnovne karakterstike inkjet stampaca

Koristi tehnologiju izbacivanja sitnih kapljica mastila odredjenih boja na papiru kapljice
se izbacuju iz ketridza za rnu boju i tri kolor boje, kroz vrlo uzane mlaznice na glavi
stampaca. Zbog toga se ovi stampaci nazivaju „pljuckavi'' . izbaene kapljice mastila upija
papir pri cemu dolazi do tackastog mesanja boja susednih kapljica astila i na taj nacim se
na papiru formira slika dokupemta u boji. Sto su izbacene kapljice mastila anje i mlaznice
gusce stampa je kvalitetnija.
63. Osnovne komponente laserskog stampaca
Laserski stampaci rade na principu nanosenja i ocvrscivanja stamparskog tonera u
praskaso obliku na papir uz pomoc fotoosetljiog valjka na glave stampaca i izvora
laserske svetlosti.
64. Princip rada laserskog stampaca

Princim rada laserskih stampaca identican je radu obicnih fotokopir uredjaja. Stranica
dokumenta koja se stampa salje se u internu memoriju stampaca kao digitalna slika
stranica. Na osnovu ovakvo ucitanje digitalne slike elektronika stampaca vrsi upravljanje
laserskim zrakom, koji na foto osetljivom valjku kreira virtualnu sliku dokumenta. Deo
povrsine valjda neposredno isred mesta gde se iscrtava slika laserskim zrakom negativno
se poarise pomocu elektrisujuceg elementa, a svaka tacka ove povrsine koja se osvetli
laserskim zrakom menja negativno naelektrisanje u pozitivno tako se stvara negativ
vrtualne slike u obliku naelektrisanih tacaka valjaka.
65. Zvucna kartica

Zvucna kartica je ulazno izlazna komponenta racunarskog sistema koja obezbedjuje

generisanje i reprodukciju audio signapa. Ona sadrzi cipove za obradu zvuka koji
pomocu mikrofona pretvaraju analogne zvucne signale u digitalne audio signale, a
koristeci zvunike, digtalne audio signale pretvaraju u zvuk.
66. Mrezna kartica

Mrezna karica je ulazno izlazna racunarska komponenta koja omogucava racunaru da

komuniira preko racunarske mreze sa drugim racunarima.
67. Dial-up modem

Analogni mode kodira digitalne podatke iz racunara u analogne elektricne siglane i salje
ih ka modemu svog provajdera kristeci standardnu telefonsku pretplatnicku liniju u javnu
telekomunikacionu mrezu.
68. DSL modem

DSL je komunikacioni uredjaj koji korsiti telefonsku pretplatnicku liniju za povezivanje

na internet. DSL modemi ne vrse kodiranje i dekodiranje vec ostvaruju potpuno digitalni
prenos podataka sa jednog kraja veze na drugi kraj veze.
69. Kablovski modem

Kablovski modem je mrezni uredjaj koji koristi infra strukturu kablovske TV mreze za
povezivanje na internet.

1. Definicija I podela softvera

Softver je skupina raznovrsnih racunarskih programa koji obavljaju razlicite
zadatke u raunaru. Prema funkciji koju obavlja softver se deli na sistemski I
aplikativni.
1) Sistemski :
a) Drjveri uredjaja
b) Operativni sistemi
 c) Kompajleri I interpreter
d) Linkeri
e) Editori
f) Uslozni program za serviranje racunarskog sistema

2) Aplikativni :
a) Obrada teksta
b) Rad sa tabelama
c) Baze podataka
d) Crtanje
e) Naucno tehnicki problem
f) Razonoda I slicno.

2. Programska instrukcija
Svaki program je sacinjen je iz niza programskih instrukcija (naredbi ) koje su
napisane sa ciljem izvrsavanja odredjenog problema . Svaka instrukcija se sastoji
iz koda instrukcije , jednog ili vise argumenata instrukcije ..

3. Navesti korake koje se odvijaju u procesoru tokom izvrsavanja jedne

programske instrukcije
a) Prijavljivanje instrukcija - na osnovu izracunate ili unapred definisane
adrese, processor adresira memorijsku lokaciju na kojoj se nlazi naredna
instrukcija datog programa , koju treba da izvrsi i occitava je u neki od
specijalizovanih memorijskih registara procesora.
b) Interpretiranje instrukcije - Posebna dekoderska mreza u upravljackoj
jedinici procesora dekoduje instrukciju kako bi odredjena elektronska
kola u aritmeticko logickoj jedinici mogla da izvrsi.
c) Prijavljivanje podataka –ukoliko instrukcija ima argumente vrsi se
adresiranjem I ucitavanjem podataka sa datih memorijskih lokacija na
koje ukazuju argument.
d) Obrada podataka –Aritmeticko logicka jedinica izvrsava operaciju na koju
ukazuje instrukcija .
e) Upis podataka – Na kraju, processor salje sadrzaj registra sa rezultatom
na datu memorijsku lokaciju.

4. Sta je operativni sistem ?

Operativni sistem (OS) je kompleksan programski sistem sastavljen
od skupa programa koji treba da obezbedi lako I efikasno koriscenje
racunara od strane korisnika. Bez njega racunar ne bi mogao da radi.
5.Klasifikacija operativnih sistema
a) Sa stanovista broja programa koji mogu istovremno da budu u memoriji,
operativni sistemi se dele na : monogramse I multi programske
b) Sa stanovista broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste racunar OS se dele
na – jednokorisnicke I visekorisnicke.
c) Sa stanovista nacina zadavanja komandi OS se deli na operativne sisteme
komandnog tipa I graficke operativne sisteme
d) Sa stanovista prenosivosti na razlicite platform racunara OS se deli na prenosive I
neprenosive

6.Razlika izmedju monoprogramskih I multiprogramskih operativnih sistema

M0nografski operativni sistemi omogucavaju da racunar drzi u memoriji samo jedan
program izvrsava ga unutar procesora I starijeg su datuma.
Multiprogramski operativni sistemi omogucavaju da se u centralnoj memoriji racunara
nalazi istovremeno vise programa od kojih u svakom trenutku moze da radi samo jedan .

7.Razlika izmedju jednokorisnickih I visekorisnickih operativnih sistema

Kod jednokorisnickih operativnih sistema racunar moze da koristi samo jedan korisnik.
Kod visekorisnih moze biti prikljuceno istovremeno vise korisnika.

8.Odlike komandnih operativnih sistema

Kod operativnih sistema komandnog tipa veza izmedju korisnika I racunara ostvaruje se
zadavanjem komandi sa komandne linije iza komandnog prompta.

9.Odlike operativnih sistema grafickog tipa

Kod operativnog sistema grafickog tipa veza izmedju korisnika I racunara ostavruje se
pomocu odredjenih grafickih objekata koji omogucavaju da se komande operativnog
sistema biraju iz spiska ponudjenih komandi .

10. Jezgro I ljuska operativnog sistema

Jezgro predstavlja skup programa operativnog sistema koji kontrolise :
-upravljanjem procesorom
-upravljanjem memorijom
-upravljanjem ulazno izlaznim uredjajima
-upravljanjem podacima
*Ljuska predstavlja komandni interfejs koji interpretira ulazne komande korisnika I / ili
njihovog programa I aktivira odgovarajuce sistemske programe koji izvrsavaju ove
komande .
11. Stanje procesora u toku izvrsavanja
Svaki process u toku izvrsavanja moze da se nadje u jedno od tri osnovna stanja koja se
mogu medjusobno smanjivati:
-stanje spremnosti za izvodjenje (ready)
-stanje izvrsavanja(run)
-stanje cekanja (wait)

12. Nacrtati semu izvrsavanja procesora

13. Navesti funkcije koje obavlja sistem za upravljanjem memorijom

Obavlja 3 osnovne funkcije:
a) Vodi racuna o slobodnim I zauzetim delovima memorije
b) Donosi odluke vezane za sledeca pitanja : - kom program treba dodeliti memoriju
, koji deo I koliko memorije treba dodeliti procesori ?
U kom trenutku vremena treba izvrsiti dodelu memorije?
c) Alocira I dealocira memoriju koristeci podesne tehnike

14.Definisati simbolicke i logicke adrese programa kao i fizicke adrese procesa

Adrese koje se koriste u izvornom programu nazivaju se simbolicke adrese . Nakon
prevodjenja I povezivanja programa dobija se izvrsni program koji sadrzi logicke
adrese.Tokom punjenja tj ucitavanja program u memoriju racunara I njegovog
izvrsavanja sistem za upravljanje memorijom transformise logicke adrese u fizicke
adrese.

15. Kontinualna alokacija memorije sa fiksnim brojem particija

Kontinualna alokacija memorije se fiksira brojem paticija, primenjuje se kod
multiprogramskih OS. Memorija se deli na fiksni broj razlicitih po velicini particije.
Broj particija I njihove velicine se unapred odredjuju od strane OS I ne mogu se
menjati. U svaku particiju moze da se ucita samo jedan proces, koji se nakom
zavrsetka rada izbacuje I particije, a na njihovo mesto se ucitava sledeci process koji
ceka na ucitavanje u takozvanom redu cekanja za datu particiju.

16.Kontinualna alokacija memorije sa promenljivim brojem particija

Na pocetku , po ukljucenju racunara , ceo memorijski proctor RAM-a tretira kao
jedna particija. Prvi proces koji se posalje na izvrsavanje ucitava se u ovaj prostor I
smesta se odmah iznad prostora rezervisanog za operativni sistem. Memorijski
prostor zauzet od strane ovog procesa operativnog sistema se oznacava zauzetim.
Prihvatanjem sledeceg procesa operativnog sistema ispituje da li je raspoloziv
 slobodni prostor dodeljen za njega. Ako jeste, novom procesu se dodeljuje
memorijski process odma iza prvog procesa ovaj postupak se nastavlja sve dok se
mogu zadovoljiti zhtevi dolazecih procesa u pogledu njhove potrebe za memorijom.

17. Fragmentacija memorija

Fragentacijom nastaju mali prazni delovi memorije koji su medjusobno razdvojeni
te se ne mogu dodeliti procesima koji cekaju u redu za dodelu particija.

18. Osnovne karakteristike diskontinalne alokacije memorije

Kod ove lokacije memorija se deli na manje blokove (particije ) fiksne velicine kji se
nazivaju okviri (frames). Posto izmedju okvira nema slobodnog prostora kod ovog
nacina lokacije memorije javlja se samo unutrasnja fregmentacija.

20. Alokacija memorije sa deljenjem stranica:privatni i deljeni programski kod i

podaci
U slucaju kada dva ili vise procesa sa proizvoljnim brojem stanica poseduju po jednu
stranicu sa potpuno istim sadrzajem , moguce je ovim identicnim stranicama
dodeliti isti okvir u memoriji, bez obzira sto one pripadaju razlicitim procesima.
Privatni kod I podaci jednog pograma s onaj deo procesa koji samo njemu propada.
Deljeni programski kod I podaci su onaj deo programskog koda I podataka koji se
koristi od strane vise programa.
22.Namena virtualne memorije pri alokaciji memorije
Kada je velicina jednog programa koji treba da se ocita u memoriji da bi se izvrsio
veca od trenutno slobodne memorije racunara ovaj problem se razresava tzv
virtualne memorije koja dozvoljava da se u radnoj memoriji mogu izvrsiti I program
koji su jednim delom ucitani u memoriji, dok se njihov drugi deo nalazi na hard
disku, u tyv virtuelnoj memoriji.
24. Drajveri uredjaja
Namenjen je za upravljenje odrdjenom klasom uredjaja . Jedan drajver moze da
opsluzi vise uredjaja iste klase .
25.Osnovni principi tehnike bezuslovnog koriscenja U/I prenosa podataka
Kod bezuslovnog prenosa, U/I uredjaj mora biti spreman za prenos u bilo koje vreme a
sam prenos se obavlja sinhrono sa procesorom .

26.Osnovni principi tehnike uslovnog (programiranog) U/I prenosa podataka

On se zasniva na uvodjenju dodatnog registra u kontroleru uredjaja tzv registra stanja , u
kome se izmedju ostalog upisuje i tekuci status bafera podataka pomocu jednog bita
(zastavica ).
 27.Osnovni principi tehike U/I prenosa podaka zasnovanog na prekidu
Ukoliko aktivan proces zahteva upis ili citanje podataaka u / sa U/I uredjaja procesor
prekida izvodjenje tekuceg procesa i prelazi na izvodjenje tzv procedure prekida za datu
ulazno izlaznu operaciju.

28.Osnovni principi tehnike U/I prenosa podataka zasnovanom na direktnom

pristupu memoriji
Diskretan pristup memoriji je tehnika kojom se minimizira uloga CPJ-a pri prenosu
podataka izmedju memorija i U/I uredjaja .DMA zahteva dodatni modul prikljucen na
sistemsku magistralu koji se naziva DMA kontroler.
29.Fizicko formatiranje hard diska:namena, sektori
Prostor namejen podacima popunjava besmislenim vrednostima ili posebnom semom za
testiranje.
Svaki sektor nakon fizickog formatiranja sadrzi :
a) Zaglavlje na pocetku sektora koji oznacavaju redni broj ili adresu sektora na disku
b) Deo kojei je rezervisan za podatke u iznosu od 512bajta
c) Zaglavlje na kraju sektora koje obezbedjuje detekciju i ispravljanje gresaka unutar
sektora.

30.Primarna i prosirena particija

*Primarna particija je particija u kojoj se moze instalirati operativni sistem . Broj
primarnih particija moze biti najvise 4, pri cemu samo jedna primarna particija moze biti
trenutno aktivna.
*Prosirena particija je produzetak primarnih particija do punog kapaciteta hard diska
pricemu samo jedna prosirena particija moze da postoji na hard disku.

31.Particionisanje hard diska:pojam I namena

Izrada particija potrebno je kada disk treba da se koristi iz vise operativnih sistema.
Izrada particija omogucava da se jedan disk koristi iz vise operativnih sistema , kao i da
jedan operativni sistem koristi disk kao da ih ima nekoliko - to su logicki diskovi .Particije
hard diska dele se na : -primarene i prosirene particije.

32.Tabela primarnih particija: lokacija i sadrzaj tabele

Tabela primarnih particija sadrzi cetri elementa pri cemu svaki element opisuje po jednu
od cetri maximalno dozvoljene primarne particije:
a) Status
b) Tip particija
c) Adresa prvog sektora particija
d) Adresa poslednjeg sektora particija
e) Duzina particije u sektorima

33.Logicko formatiranje diska: namena, oblast podataka na primarnoj particiji

Tokom logickog formatiranja operativni sistem opisuje na disk strukture podataka koje
su potrebne za upravljanje datotekama i podacima.
Logickim formatiranjem primarnih particija dobijaju se tzv volumeni,a formatiranjem
delova prosirene particije dobijaju se logicki drajvovi.

35.Sistem datoteka:definicija i elementi

On predstavlja sistem za skladistanje i pristup podacima i programima koji pripadaju ili
korisnicima ili OS.
U opstem slucaju sistem datoteka sastoji se iz:
a) Datoteka (files ) i
b) Direktorijuma

36.Datoteka: definicija, vrste datoteka prema tipu podataka

Pod pojmom datoteke podrazumeva se skup povezanih informacija uskladistenih na
spoljasnjoj memoriji.Podaci mogu biti :
a) Numericki
b) Tekstalni
c) Alfa numericki
d) Binarni

37.Atributi datoteke:nazivi i kratko objasnjenje

Datoteci se dodeljuje ime na osnovu koga se onda vrsi pristup njenom sadrzaju.Kada se
datoteci dodeli ime ona postaje nezavisna od procesa, korisnika pa cak i racunara koji je
stvorio.

38.Operacija nad datotekama:naziv i kratko objasnjenj

a) Kreriranje datoteke - imamo dva koraka , prvi korak- mora se pronaci mesto za
datoteku u sistemu datoteka, drugo- mora se napraviti zapis o datoteci u sistemu
direktorijuma.Taj zapis sadrzi ime i lokaciju datoteke.
b) Upis u datoteku- upis u datoteku izvodi s epomocu posebnog sistemskog poziva kome
se zadnje ime datoteke kao i podaci koji se u datoteku opisuju.
c) Citanje datoteke - citanje datoteke takodje se ostvaruje pomocu sistematskog poziva
kome se zadnje ime datoteke kao i lokacije gde se u radnu memoriju upisuje sledeci
blok datoteke.
d) Pozicioniranje unutar datoteke - sistem pretrazuje sistem direktorijuma kako bi
pronasao lokaciju datoteke i pokazivac tekuce pozicije datoteke koji se postavlja na
odredjenu zadatu vrednost.
e) Brisanje datoteke - za brisanje datoteke pretrazuje se direktorijum i pronalazi
datoteka.

39. Tip datoteke

Uobicajeno resenje za razlikovanje tipova datoteka jeste ukljucivanje tipova datoteke
kao sastavni deo imena datoteka.Tako se ime datoteke deli na dva dela:
a) Ime datoteke i
b) Tip ( prosirenje, ekstenzija) koji su obicno odvojeni tackom.Os na osnovu tipa
datoteke odredjuje dopustive operacije koje moguce izvoditi nad datim tipovima
datoteke.

40. Nacin pristupa datotekama

Da bi se datoteka mogla koristiti , ona se mora upisati u radnu memoriju. Postoje razliciti
nacini pristupa podacima u datotekama.Neki sistemi podrzavaju samo jedan nacin, dok
drugi vise nacina pristupa.Postoje :
a) Sekvencijalni
b) Direktni pristupi

41. Sistem datoteka:namena i tipovi sistema datoteka

Svakom logi;kom disku pridruzuje se po jedan tip sisitema datoteka (fajl sistema) kojim
se definise ncin zapisa i vodjenje evidencije o datotekama na hard disku od strane
opertaivnog sistema.
a) FAT
b) FAT32
c) NTFS
42. Struktura direktorijuma:koreni direktorijuma i poddirektorijumi
Svaka partcija zapisuje informacije o datotekama koje su smestene u njoj.Ona se za to
koristi direktorijum particije ( koreni direktorijuma, tabla sadrzaja).
*Direktorijum je jednostavna baza podataka koja zapisuje sve informacije potrebne za
rad sa datotekama u odredjenoj partciji kao sto je naziv datoteke, tip, velicina, datum
nastajanja, datum poslednje izmene, lokacij na disku i sl.U direktorijumu se smestaju
skoro sve informacije koje operativni sistem zna o nekoj datoteci.
*Poddirektorijumi su datoteke na koje pokazje odredjene stavke u korenom
direktorijumu ili nekog drugogo poddiretorijuma.

43. Direktorijumi sa jednim ili dva nivoa

Najjednostavnija organizacija je direktorijuma jeste sa jednim nivoom. Sve datotek se
opisuje u jednom direktorijumu cija struktura se jednostavno podrzava i
relizuje.Poseban problem se javlja ukoliko vise korisnika koristi istu particiju.
Ovakva organizacija je direktorijuma je krajnje neprakticna i ne koristi se .
* Ukoliko vise korisnika koristi racunarski sistem moze se svakom korisniku odrediti
vlastiti direktorijum u koji on skladiste svoje datoteke. Ova organizacija vodi ka
sistemima irektorijma sa dva nivoa.

44. Direktorijumi u obliku stabla:struktura i veze izmedju direktorijuma roditelj-dete

Svaki poddirektorijum(poddirektorijum roditelja) moze da sadrzi jedan ili vise svojih
poddirektorijuma(poddirektorijuma dece).Poddirektorijum pored spiska fajlova i
njihovih svojstva moze da sadrzi i spisak poddirektorijuma dece tj onih poddirektorijuma
na koje on pokazuje.Poddirektorijumi deca se izvode iz roditeljskih poddirektorijuma.

45.Programi za rukovanje direktorijumima

Za kreriranje , brisanje, azuiranje i organizaciju direktorijuma na disku, operativni sistemi
poseduju odgovarajuci skup komandi.U komandi za rad sa direktorijumima spadaju:
a) Kreriranje i brisanje kataloga
b) Promena kataloga
c) Prikazivanje sadrzaja kataloga i
d) Prikazivanje i brisanje stabla.

46.Operacije nad direktorijumima naziv i kratko objasnjenje

U komande za rad sa direktorijumima spadaju:kreiranje I brisanje kataloga, promena
kataloga, prikazivanje sadrzaja kataloga I prikaivanje I brisanje stable.

47. MS-DOS operativni sistem

MS - DOS je u pocetnom periodu periodu koriscenja personalnih racunara bio najvise
koriscen operativni sistem.Danas se DOS visie ne koristi
DOS je operativni sistem komandnog tipa.
*Kljucna rec je obicna rec od nekoliko slova koja oznacava sta treba da uradi operativni
sistem.
*Parametri pokazuju nad cime se komada izvrsava .
*Opcije dodatno ukazuju na nacin izvrsenja komande.

48. Ms -Windows operativni sistem:princip rada, izvrsavanje aplikacija i nacin

zadavanja komandi
U Windows komande se zadaju pomocu :
Misa ( biranjem odredjenih stavki iz postojecih listi ili dvotrukom klikom na precicu
neke aplikacije zadate u obliku ikone)
Tastature ( unosenjem odgovarajucih vrednosti u odredjena tekstalna polja ) ili
Nekog drugog ulaznog uredjaja.
Ovaj OS predstavlja objektno orjentisan skup programa (OOP) koji svoj rad zasnivaju na
velikom broju objekata koji se izvode iz samo nekoliko klasa.
*Komunikacija korisnika sa ekranskim grafickim objektima Windowsa ostvaruje se kroz
tehnologiju poruka i dogadjaja.

49. Zajednicke karakteristike Windows operativnih sistema

To su :
Zajednicki izgled
Nezavisnost od uredjaja
Multiprogramski rad
Upravljanje memorijom
Podrska postojecim DOS aplikacijama
Deljenje podataka
Izvrsavanje aplikacijama
50. Osnovni elementi I alatke Windows operativnih sistema
Na ekranu se pojavljuje radna povrsina (desktop ), Na njoj se nalaze precice u obliku
slicica - ikoa koje nas podsecaju na njihovu uobicajnu funkciju u svakodnevnom zivotu .
Primer :
Korpa za otpatke (Recycle Bin ) u koju bacamo nepotrebna dokumenta, racunar (My
Computer ). Na dnu radne povrsine je traka sa zadacima na kojoj se sa leve strane nalazi
i Start dugme.

51. Osnovni elementi prozora u Windows-u

Na vrhu svakog prozora nalazi se linija naslova (Title bar ) , a na dnu linija stanja (Status
bar).Vecina prozora poseduje meni (menu) sa okvirima za djalog (dialog boxes).
* Komande su ispisane na ekranu : File , Edit, View
52. Algoritam:definicija i namena
Potpuni skup instrukcija se u informatici naziva algoritam.On se najcesce predstavlja
graficki pod imenom dijagram toga programa.U ovom dijagramu pojedine akcije
( ucitavanje, obrada i stampanje podataka ) , predstavljene su tacno odredjenim
grafickim simbolima, cime se obezbedjuje jednostavnost, pregledanost i jednoznacnost
algoritma.

53.Programski jezici:namena, definiija i vrste

Programski jezici su vestacki jezici , ali kao i prirodni jezici oni imaj svoju :
Abecedu
Reci
Sintaksu( skup pravila kako se formiraju vece organizacione celine - naredbi ) i
Semantiku ( znacenje svake naredbe )
U osovne programske jezike se ubrajaju :
FORTRAN
BASIC
ALGOL
PASCAL I
C.
*Postoje i problemski orijentisani jezici ( POJ ) .
Ovi programski jezici su namenjeni za resavanje specijalizovanih problema iz odredjene
oblasti.
*Programi napisani na nekom od pomenutih programskih jezika nazivaju se izvorni
programi ili krace programi.

54.Programski jezici:editori , prevodioci i linkeri

*Editori mogu biti prostiji , poput NotePad-a , ali mogu biti i namenski pisani od strane
proizvodjaca programskog jezika.
*Da bi program napisan na nekom od prograskih jezika mogao da se izvrsava, potrebno
je da s eprevede u binarni oblik. Ovo prevodjenje obavlja poseban program koji
nazivamo prevodilac (komplajer) .
*Nakon prevodjenja razlicitih loggickih i fizickih delova izvornog programa potrebno je
da ove delove povezati u jedan jedinstven modul. To se postize pomocu programa za
povezivanje (linker ) koji prevedene delove programa i delove odredjenih sistematskih
biblioteka spajaju u jedan jedinstveni izvrsi modul,

55.Vrste aplikativnih programa

U ovu grupu programa spadaju programi:
Za obradu teksta
Rad sa tabelama
Crtanje
Rad sa bazama podataka
Obradu slika
Animacije
Komponovanje i obradau zvucnih zapisa
Proracuni u nauci i tehnici
Igre.
56.Racunarski virusi:namena i vrste
Kompijuterski virusi su mali programi, od svega nekoliko kilobajta, koji su napravljeni sa
iskljucivo jednm ciljem da nanesu stetu na zarazenom racunaru.
*U osnovne vrste spadaju:
Klasicni virusi
Crvi
I trojanski konj

60. Program kao proizvod i vrste programa u odnosu na vlasnistvo

Programi se danas tretiraju kao i svaki drugi proizvod. Oni moraju da imaju garanciju za
ono sto se pomocu njih radi , upustvo za koriscenje , rok upotrebe, podrsku korisniku i
obuku.
Vrste programa :
Vlasnistvo proizvodjaca
Deljeni
Javni