građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu nauka + praksa 12.

1 / 2009

KOGENERACIJA - EFIKASNIJE DO ENERGIJE

Vasić Milanka 1

Rezime: Globalni problemi sa kojima se čovečanstvo XXI veku suočava, jesu: zagađena životna sredina,
energetske krize, nedostatak pijaće vode. Jedno od glavnih pitanja u borbi za očuvanje životne sredine
postaje i to: kako se preorjentisati na obnovljive izvore energije, i koji sve izvori mogu da se koriste u tu
svrhu. Komunalni otpad javlja se kao jedan od izvora. Energija se može sačuvati kroz korišćenje
komunalnog otpada kao sirovine za dobijanje toplotne i električne energije. Prva karika bila bi adekvatno
regulisano upravljanje otpadom, zatim njegova selekcija i potom u kombinaciji sa biomasom, korišćenje
za stvaranje toplotne i električne energije. Ostvarivanje ove ideje počelo je da pokazuje pozitivne rezultate
u nekim evropskim zemljama, naročito uz korišćenje u kogeneratorima, koji stvaraju toplotnu i električnu
energiju u isto vreme. Na taj način se postiže daleko efikasnije korišćenje energije, nego u starim
postrojenjima U Srbiji se radi na tome kako bi korišćenje komunalnog otpada u cilju dobijanja električne i
toplotne energije počelo što pre. Podršku predstavljaju primeri iz zemalja u Evropi, njihova dobra
iskustva i razvoj ove nove tehnologije za kombinovano dobijanje električne i toplotne energije .

Ključne reči: energija, otpad, kogeneracija energije

Abstract: Some of global problems that XXI century brought to light are: environmental pollution,
energetic crisis, lack of drinking water. Some countries and unions of countries which have already done
some necessary changes in positive legislation are giving example to other non developed regions or
countries through different roof-documents. Among other, there are some agendas that give all kinds of
new ideas and advices how to do such a change. Changing to renewal and alternative fuels, and using
waste for making energy, is one way to solve more problems with one action. Waste management, its
selection and in combination with biomass using for energy making (heat, and electric-power) in co-
generators – is one way to make it work. Serbia recently has been doing some efforts to use waste for
making energy, and some positive examples from European countries are helping in that process.
Especially their good results, and developing this new technology for heat and electric energy production.

Key words: energy, waste, cogenerated energy

1
Diplomirani inženjer arhitekture, asistent- pripravnik na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu

238
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu
1. UVOD
Jedan od globalnih problema sa kojima se
čovečanstvo u ovom XXI veku suočava, jeste
alarmantno ugrožen kvalitet životne sredine.
Zagađenost zemljišta, vode i vazduha jesu posledice
koje je doneo sadašnji stepen razvoja civilizacije.
Oštećenje biosfere i njenih ekosistema, skoro da
poprima razmere ekološke katastrofe. Problem jesu
sve manje rezerve fosilnih goriva i sve izvesnija
energetska kriza. Postoji podatak da se na našoj
planeti susrećemo i sa problemom prenaseljenosti
(preko 6 milijardi stanovnika, sa prognozom
udvostručavanja do 2020.godine). Koncentracija
stanovništva u velikim gradovima uzrok je još jednog
problema koji je potrebno rešavati na adekvatan
Akcije koje se preduzimaju u svrhu rešavanja
problema sve veće zagađenosti životne sredine,
razičite su u zavisnosti od stepena ekonomske
razvijenosti, ali i ekološke svesti određene
zajednice. Negde su instrumenti i mehanizmi
zaštite životne sredine regulisani
zakonodavstvom, u skoro svim pojedinostima.
Dok se u onim manje razvijenim sredinama i
zajednicama ova pitanja još tretiraju kao
sekundarni problemi, a propisi i zakonodavstvo se
tek sada ozbiljnije hvataju u koštac sa tim. Ove
zemlje, među kojima i Srbija, uglavnom koriste
preporuke, kao što su direktive EU (Blagojevic et
al. 2005), ili agende iz kojih proizilaze smernice
za uređenje sistema zaštite. Jedno od glavnih
pitanja u borbi za očuvanje životne sredine
postaje i to: kako se što efikasnije preorjentisati
na obnovljive izvore energije i koji sve izvori
mogu da se koriste u tu svrhu. Komunalni otpad
kao jedan od alternativnih izvora energije,
nepravedno je bio do sada zapostavljen.
Razvijene evropske zemlje su već preduzele
različita istraživanja u oblasti ekologije i prevashodno
u oblasti energetike, ispitujući mogućnosti prelaska na
obnovljive izvore energije, manje agresivne
tehnologije i naravno uštedu na svim nivoima. Sa tim
u vezi 2004. godine donet je važan dokument
evropskog energetskog zakonodavstva - Direktiva
2004/8/EC Evropskog parlamenta i Vieća o
promociji kogeneracije na osnovu potrošnje
korisne energije na unutrašnjem tržištu energije.
nauka + praksa 12.1 / 2009
način. Reč je o sve većoj količini komunalnog otpada
(Trajkovic 2006). Činjenica da živimo u doba
ekstremno razvijenog potrošačkog društva, koje
akcenat ipak stavlja na profit. Potrošačko društvo =
tržište, reklame, novi proizvodi, ambalaža i ne
sistematsko odlaganje otpada = deponije na sve
strane.
Ovo je scenario koji prepoznajemo i u svojoj
sredini, i on ne nagoveštava ništa dobro ako se
sistemski i na više nivoa ozbiljno ne pristupi
rešavanju ovog problema. Jasno je da čovek nije bio
u stanju da stvori jedan idealan sistem civilizacije i
da ga učini ODRŽIVIM, bez negativnih aspekata tog
sistema na kvalitet sredine u kojoj živi. Može se reći
da smo sada u situaciji da plaćamo visoku cenu za
udobnost kojom nas je razvoj civilizacije nagradio,
za udobnost koje ne želimo da se odreknemo
(Brankovic and Trajkovic 2007).
Svrha ove Direktive jeste, pre svega promocija
kogeneracije efikasnim korišćenjem toplotne energije
(ušteda primarne energije najmanje 10 % u odnosu na
odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije),
zatim značajno smanjenje gubitaka u mreži, i na kraju
smanjenje emisije štetnih gasova (Duić et al. 2003). U
skladu sa ovim preporukama, i dokumentima, puno
toga se radi i u Srbiji u poslednje vreme. Formiranje
Agencije za upravljanje otpadom, i njena intenzivna
aktivnost govori u prilog tome. Kao nedvosmisleno
opredeljenje da se ovaj način korišćenja komunalnog
otpada i kod nas razvije, pretstavlja nedavno završena
Studija mogućnosti korišćenja komunalnog otpada
u energetske svrhe na teritoriji Autonomne
pokrajine Vojvodine i Republike Srbije.
Prelaskom na obnovljive izvore energije učinio bi
se jedan veliki korak u racionalnom raspolaganju
energentima uopšte, ali i smanjila bi se štetna dejstva
na životnu sredinu. Veliki uspeh je i reciklaža sirovina
koje se mogu na određeni način tretirati, a zatim opet
upotrebiti u lancu proizvodnje, i na taj način je veoma
značajna ušteda kako energije tako i materijalnih
sretstava. Smatra se međutim da bi korišćenje otpada
za stvaranje energije, bio jedan od načina da se više
problema reši jednom akcijom.
Važno je predstaviti ulogu komunalnog otpada, i
drugih sirovina koje se ne mogu na drugi način
iskoristiti, u stvaranju električne i toplotne energije,
kao novih energenata. Međutim, ključna je ušteda
energije, pre svega. Ovo je naročito moguće ostvariti
sagorevanjem komunalnog otpada u kogeneratorima .
239
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu
2. ENERGETSKO KORIŠĆENJE
OTPADA
2.1. OSNOVNI POSTUPCI KORIŠĆENJA
OTPADA U ENERGETSKE SVRHE
Komunalni čvrsti otpad ima komponente
organskog, ali i neorganskog porekla. Energetski
potencijal ove dve materije može da se iskoristi na
različit način. Proizvodnjom energije iz komunalnog
otpada može se ostvariti dodatna korist za zajednicu u
celini, a to je :
1. Ukupna količina otpada redukuje se 60- 90% u
zavisnosti od sastava otpada ali i primenjenih
tehnologija za tretman.
2. Smanjuje se veličina parcele za deponiju, a
provršina za te namene inače je sve manje.
3. Dobrim tehnologijama za ovu svrhu, smanjuje se
zaganenje životne sredine.
Iz ovoga se nameće zaključak da treba učiniti korak
ka pre svega smanjenju stvaranja otpadnih materijala,
a kad već nastane onda se treba potruditi da se ostvari
što celishodnija reciklaža. Tamo gde postoji opcija
proizvodnje energije iz komunalnog otpada, potrebna
je stručno orkestrirana aktivnost, u svim fazama. Kao
prvo, sve mora krenuti od adekvatnog upravljanja
otpadom, a onda je važno izabrati takvu tehnologiju
daljeg tretmana otpada, koja će dati više koristi nego
štete u daljoj eksploataciji.
2.2. METODE I TEHNOLOGIJE KORIŠĆENJA
OTPADA U ENERGETSKE SVRHE
Postoje dva osnovna metoda da se energija dobije
ili iz organskog otpada, biorazgradivog ali i
nebiorazgradivog:
a)Termohemijska konverzija, koja predstavlja
termičku dekompoziciju organske materije, a kao
rezultat dobija se toplotna energija ili gorivo,
gasovito, tečno ili čvrsto;
b) Biohemijska konverzija; proces se zasniva na
enzimatskoj dekompoziciji organskih materija
pomoću mikroorganizama, a kao rezultat dobija se
metan.
Procesi termohemijske konverzije su pogodni kada
je u reč o otpadu koji sadrži visok udeo organskih
materija koji nisu biorazgradivi, a sadržaj vlage je
relativno nizak. Najznačajniji postupci su insineracija
i piroliza/gasifikacija. Dok su procesi biohemijske
konverzije, s druge strane, pogodniji za otpad koji
sadrži visoki udeo organskih biorazgradljivih materija
i visok sadržaj vlage.
Postoje različite tehnologije za energetsko
korišćenje otpada, a koja je najpogodnija za dati
240
nauka + praksa 12.1 / 2009
region zavisi od brojnih faktora, uključujući i lokalne
metode sakupljanja i odlaganja komunalnog čvrstog
otpada, kao i lokalnih propisa vezanih za životnu
sredinu. Postoje nekoliko načina dostupnih za
iskoršćavanje otpada u vidu energije:
1. Insineracija, proces kontrolisanog sagorevanja;
2. Sagorevanje, termohemijska konverzija uz
oslobađanje hemijske en. goriva, toplotne en.;
3. Piroliza, postupak termičke dekompozicije, pri
kojoj se materijal zagreva spoljašnjim izvorom
toplote bez prisustva vazduha;
4. Gasifikacija, postupak termičke dekompozicije
odvija se slično kao i sagorevanje, ali s
koeficijentom viška vazduha manjem od jedan;
5. Plasma proces, komunalni čvrsti otpad zagreva
se na visoku temperaturu, 3.000 i 10.000° C,
pomoću plazma arc (piroliza plazmom u luku);
Svaka tehnologija zahteva različite količine ulaznih
sirovina, emituje različite količine ugljendioksida, ima
različite outpute, i različite je efikasnosti.
3. ŠTA SU KOGENERATORI?
Slika 1 – Postrojenja za kogeneraciju energije
Kogeneracija (često se koristi i izraz kombinovana
proizvodnja toplotne i električne energije - na
engleskom Combined Heat and Power, CHP)
predstavlja proizvodnju električne energije sa
korišćenjem otpadne toplote koja se inače gubi. Ovaj
princip kogeneracije poznat je od ranije, a tehnologija
se razvija duže vreme (Mesarović i Đajić 2004).
Savremeni kogeneracioni sistemi postižu efikasnost i
do 90%. Kogeneracija nudi veliku fleksibilnost;
najčešće postoji kombinacija postrojenja i goriva koja
zadovoljava većinu individualnih zahteva.
Reč je o postrojenjima (slika 1 i 2) koja bi mogla
Srbiji da donese tri puta veću proizvodnju energije za
grejanje, čime bi sa postojećih približno 450.000
korisnika na centralno grejanje moglo da se priključi
više od milion stanova. Prelazak na takav režim rada
mogao bi da se ostvari rekonstrukcijom postojećih
postrojenja termoelektrana i toplana kod nas.
Kogeneracija istovremenom proizvodnju toplotne i
električne energije, uštedi 52 % primarne energije,
dok emisiju štetnih materija smanjuje za 72%, u
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu
odnosu na proizvodnju struje iz termoelektrana i
toplote iz kotlova (Kozak i Majchrzycka 2009).
Slika 2 – Postrojenja za kogeneraciju energije, osnovni
modul za 100kw
Kogeneracija koristi otpadnu toplotu, koja uvek
nastaje prilikom dobijanja električne energije, čime se
sprečava njeno ispuštanje u atmosferu. Prilikom
konvencionalnih načina dobijanja električne energije,
gotovo dve trećine energetskog inputa se gubi na ovaj
način. Kogeneracija može da iskoristi većinu te (inače
izgubljene) toplotne energije, čime se dobija znatno
bolja iskorišćenost goriva i značajne uštede, što sve
rezultira u energetskoj uštedi od 20 do 40%. Svi izvori
zagađenja prirodne sredine mogu se iskoristiti kao
energenti. Onda se takve materije ne bi slivale u reke,
odlazile u atmosferu i zagađivale čovekovu sredinu,
već se u energetskim centralama pretvaraju u energiju.
Ovakav način dobijanja struje je tri-četiri puta
efikasniji, profitabilniji i ekološki čistiji od
proizvodnje u termoelektranama i toplanama.
Naročito se isplati korišćenje ovako proizvedene
energije u industriji. Primer ovakvog postrojenja je i
fabrika Nestle, u Himejiu, Japan, koja primenjuje ovaj
vid snabdevanja energijom još od 2004.god.(slika 3).
Slika 3 –Šematski prikaz načina dobijanja energije iz
kogeneratora za potrebe fabrika
nauka + praksa 12.1 / 2009
4. EVROPSKI PRIMER IZ OVE
OBLASTI- DANSKA
Danska je svoju „energetsku politiku“ usmerila pre
svega na efikasne i za životnu sredinu bezbedne
energetske sisteme. Kompanija I/S Vestkraft, kao
pionir u ovom poslu dobila je nagradu 1994 godine
kao čista tehnologija, od EU- EBEAFI, za projekat
kombinovane termoelektrane.
Toplota je iskorišćena za daljinsko grejanje u
pokrajini Jutland, a snaga ove termoelektrane od 67
MW daje mogućnost da se zadovolje potrebe 20.000
domaćinstava. Dok energija proizvedena u drugoj
elektrani (Mobjergurket), od 28 MW, dovoljna je za
prosečne potrebe 40.000 domaćinstava. Komunalni
otpad i slama jesu osnovni energenti, i ova elektrana
izgori 135.000 t takvog „goriva“ svake godine. Otpad
čini 56% goriva, dok se sa 27% dopunjava
slamom(50.000t) i opiljcima od drveta 6 %
(oko17.000t). Fosilno gorivo u ovom slučaju zemni
gas, u čitavom bilansu učestvuje samo sa 11 %.
Zaštita životne sredine je maksimalna jer dim je u
ovoj elektrani otstranjen od štetnih gasova, ugrađeni
su filteri kako bi štetni elemenati, bili otstranjeni iz
emanata. Specifično za taj sistem proizvodnje
energije, jeste i korišćenje sporednih proizvoda, koji
se takođe recikliraju, odnosno postaju sirovine u nekoj
daljoj proizvodnji. Primer elektrane BLOK 3, koja
koristi ugalj kao gorivo. Dim nastao sagorevanjem
prolazi kroz dimnjake 250m visoke, gde se efikasno
filtrira. Elektro-filteri otklanjaju 99 % dima i pepela,
koji se izdvaja i kasnije koristi za proizvodnju
cementa. Još se javlja i gips kao jedan od sporednih
proizvoda, on se koristi za proivodnju fasadnog
maltera u građevinarstvu. Vestkraft je jedna od
danskih kompanija koja se i dalje razvija i udružuje se
za zemljama iz regiona i produžava istraživanja u
daljem usavršavanju sistema za kombinovanu
proizvodnju energije, iz različitih alternativnih
energenata.
5. ZAKLJUČAK
U Srbiji se pokazalo da u poslednje vreme raste
ekološka svest cele zajednice. Naročito u poslednjih
desetak godina, kada su se različitim
transformacijama u sferi upravljanja i nadležnosti u
republici, počeli da stiču uslovi za realizaciju
projekata iz ove oblasti.
241
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu nauka + praksa 12.1 / 2009

Tu se misli na pripremu neophodnih tehničkih Sve zemlje Evropske unije danas koriste ovakve
uslova za uspostavljanje sistemskog rešavanja sisteme i spremne su na velika ulaganja, sa ciljem da
problema upravljanja otpadom, i upotrebom se kogeneracija koristi širom sveta. Plan postoji da u
komunalnog otpada u svrhu dobijanja energije. nekoliko narednih godina proizvodnja energije
Proizvodnjom energije iz komunalnog otpada se kogeneracijom dostigne 75% ukupne proizvodnje, na
ostvaruje dodatna korist, jer se ukupna količina nivou cele Evrope. U Italiji, ekološka energija čini
otpada redukuje, smanjuje se zagađenje životne 30% ukupne potrošnje, u Holandiji 33%, a u Danskoj i
sredine. To znači da upravljanje otpadom i reciklaža Velikoj Britaniji gotovo je potpuno zastupljena.
osim ekonomskog potencijala imaju i ekološku korist. Razlog više da dobre primere sledimo, i
Dodatna korist bi se ostvarila upotrebom doprinesemo sami svojoj zemlji ekonomski ali i
kogeneracije, njenom širokom primenom, jer postroje zajednici uopšte ekološki.
različiti kapaciteti ovakvih elektrana. Njihova
upotrteba moguća je kako za manje individualne
korisnike, domaćinstva, tako i za velike potrošače,
kakvi su industrijski kompleksi.
Štitimo životnu sredinu i na taj način što se može
uštedeti energija. Primenom kogeneracije u Srbiji,
kako smatraju stručnjaci, proizvodnja toplotne
energije bi se mogla uvećati tri puta.

LITERATURA

Blagojević, B., Trajković, S., Potić, O. i Prohaska, S. (2005), Hidrološke analize i proračuni za kompleks deponije ''NIŠ '97'' u
svetlu EU Direktive o deponijama otpada, Nauka+Praksa 8, 117-124.
Branković, S. and Trajković, S. (2007), The Nišava River water quality as the indicator of the sustainable development of the
city of Niš, Spatium 15 – 16, 80 -84.
Duić, N., Lipošćak, M., Žilić, T., Raguzin, I., Lončar, D., Petrić, H., Bogdan, Ž. (2003) Kogeneracija u evropskom
energetskom zakonodavstvu i modeli primjene na nacionalnom nivou, Termotehnika, 29(1-4), 65-105.
Kozak, T., Majchrzycka, A. (2009) Primena biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u ruralnom
regionu, Energetske tehnologije, 6(1), 25-26.
Mesarović, M., Đajić, N. (2004) Spregnuta proizvodnja toplotne i električne energije, Istraživanja i projektovanja za privredu,
2(4-5), 33-40.
Trajkovic, S. (2006). Održivo upravljanje gradjevinskim otpadom, Zbornik radova Gradjevinsko-arhitektonskog fakulteta 21,
115-122.

242