Zoran Stojiljković

CIVILNO DRUŠTVO, SINDIKATI I POLITIKA

( SKRIPTA , 2013.)
 SADRŢAJ

TRANZICIJA KA DEMOKRATIJI

Tranzicija i demokratija
„Mapiranje „ demokratije
Pretpostavke ukotvljavanja demokratije
Srbija na testu demokratije

CIVILNO DRUŠTVO I KONSOLIDOVANJE DEMOKRATIJE

Tranzicija ka demokratiji
Civilno društvo i demokratija u Srbiji
Civilni angaţman graĊana u Srbiji

PROCES I AKTERI POLITIĈKOG ODLUĈIVANJA

Faze i akteri politiĉkog procesa

Drţava kao polje politiĉkog odluĉivanja
Civilne i politiĉke strategije promena
Lobiranje i demokratija

SOCIJALNI RASCEPI I POLJE POLITIKE

Karakter i intenzitet veze : socijalno tlo – politiĉki spektar

Socijalni rascepi i postkomunistiĉka društva
Oblikovanje socijalne strukture
Dobitnici i gubitnici tranzicije
Politiĉki korelati socijalnih podela
Prostorno-poziciono tumaĉenje polja politike

PRIVATIZACIJA KAO IGRA INTERESA I MOĆI

Privatizacija – pristupi i modeli

Akteri i tok privatizacije u Srbiji
Privatizacija i korupcija
Privatizacija : šta dalje ?

PUTEVI I STRANPUTICE SRPSKE TRANZICIJE

1.Gde smo sada

Srbija i planetarna kriza
Ruinirana ekonomija
Aktuelni socijalni kontekst
Politiĉko-kulturne posledice
2. Šta da se radi : U potrazi za novim odgovorima
Kriza i konstelacije moći
Ekonomske politike
Politiĉke promene : Konsolidovanje demokratije
Redistributivne, socijalne politike : Drţava, socijalna kohezija i solidarnost
Nova uloga drţave
3. Pogled u budućnost
Umesto zakljuĉka

BORBA PROTIV KORUPCIJE I USPOSTAVLJANJE DOBRE VLADAVINE

OdreĊenje korupcije
Pojavni oblici, vrste i tipologije korupcije
Uzroci korupcije
Strategija borbe protiv korupcije
Poţeljan epilog : Dobra uprava i konsolidovana demokratija kao okvir redukovanja
korupcije

SINDIKATI U LAVIRINTU PROMENA

Nastanak i razvoj sindikata

Globalizacija i sindikati: jedna do kraja neispriĉana priĉa
Strategija sindikalnog delovanja
Sindikati i zaposleniu Srbiji u raljama tranzicije i krize

ALISA U ZEMLJI ĈUDA ILITI SINDIKATI U MINSKOM POLJU POLITIKE

Politiĉke strategije i modeli uticaja sindikata

Sindikati i polje politike u Srbiji
Aktuelni kontekst i dilemma : sindikati i izbori

SOCIJALNI DIJALOG I PARTICIPATIVNA DEMOKRATIJA

Pojam, uloga i funkcije socijalnog dijaloga

Socijalni dijalog u Srbiji : razlozi (pre)skromnih dosadašnjih uĉinaka
Budućnost socijalnog dijaloga
 TRANZICIJA KA DEMOKRATIJI

Tranzicija iz monoorganizacionih, ideoloških i autoritarnih reţima u pluralne,

kompetitivne i demokratske poretke se pokazala daleko sloţenijim i neizvesnijim
procesom, sa daleko većom socijalnom cenom nego što su to analitiĉari i, posebno,
graĊani zemalja u tranziciji oĉekivali i ţeleli. U ovom tekstu autor, polazeći od razliĉitih,
kvalitativnih i kvantitativnih kriterija i indikatora za “merenje demokratije”, formuliše i
argumentuje ocenu da je nakon dve decenije tranzicionog tumaranja Srbija tek
“manjkava”, polukonsolidovana demokratija .

1. Tranzicija i demokratija

U poslednje dve-tri decenije, tranzicija, kao i njoj komplementarni fenomen

globalizacije, predstavlja “in” temu, ĉak neku vrstu pomalo pomodnog pristupa u
društvenim naukama. Gotovo da se svaki autor koji drţi do sebe smatra obaveznim i
prozvanim da nešto napiše o brojnim aspektima tranzicionih promena.
U gotovo nepreglednoj literaturi (“tranzitologiji”), tranzicija se u osnovi definiše
kao proces transformisanja zatvorenih, autoritarnih politiĉkih reţima u otvorena, manje ili
više stabilizovana demokratska društva i poretke, koje karakterišu pluralizam i
nepristrasna pravila trţišne i politiĉke izborne utakmice.
Tranziciju u Srbji pri tom odlikuju tri osnovne karakteristike.
Pre svega, radi se, kao i u svim postkomunistiĉkim društvima, o zahtevnoj
dualnoj ili dvostrukoj tranziciji, koja, pored politiĉke pluralizacije i dokidanja
politiĉkog monopola, ukljuĉuje i ukidanje dirigovane ekonomije.
Kao i u preteţnom broju postkomunistiĉkih zemalja u okruţenju, tranzicija u
Srbiji je dvofazna ili dvostepena. Naime, tranziciju u prvoj fazi odlikuje dominacija
(ne)reformisanih snaga starog reţima. One poloviĉnim reformama nastoje da kontrolišu i
usmeravaju tranzicioni proces i zadrţe stvorene privilegije, oslanjajući ih na delimiĉno
izmenjen legitimacijski obrazac. Jedan, klasni kolektivistiĉki obrazac zamenjuje se
drugim, nacionalnim, isto tako kolektivistiĉkim obrascem, pri ĉemu se pozicija politiĉke
vlasti osnaţuje i konvertuje u ekonomsku moć. Najzad, u tom okviru, specifi ĉnost Srbije
je stanje u kome se usporena tranzicija, u okviru rata na eksjugoslovenskom prostoru i
izolacije, pretvara u blokiranu i odloţenu. Zapravo, u Srbiji tranzicija u pravom smislu
zapoĉinje sa decenijom zakašnjenja, promenom reţima 5. oktobra2000. godine.
Treću karakteristiku tranzicionih promena ĉini, kao i u svim “socijalistiĉkim
federacijama”, raspad prethodnog i stvaranje novog drţavnopolitiĉkog okvira i
identiteta. On je, meĊutim, u sluĉaju Srbije i eks-Jugoslavije krajnje nasilan i razvojno
skup. Imajući u vidu “referendumsko osamostaljivanje” Crne Gore i jednostrano
proglašenu nezavisnost Kosova, on u Srbiji traje i nakon 2000. godine, i praktiĉno još
nije završen. Nije teško zakljuĉiti u kojoj meri je dvodecenijski tranzicioni proces u Srbiji
sloţeno polje i arena u kojoj se uzajamno osnaţuju i kulminiraju ili uravnoteţuju i
blokiraju krizne tendencije.
 Procesi, akteri i arene demokratizacije

Srbija je zapravo paradigmatiĉan primer za sloţen, ĉesto involutivan, višefazni i

multiakterski, karakter tranzicionih promena sa u velikoj meri nepredvidljivim i
neizvesnim efektima.
Brojne dileme oko tranzicije imale su istovremeno za posledicu da, od sredine
devedesetih godina 20. veka, pojmovi tranzicija i demokratija se u tranzitološkoj literaturi
pojavljuju zajedno sa pojmom demokratske konsolidacije.
“Tranzicija je interval izmeĊu jednog politiĉkog reţima i onog koji sledi iza
njega”. (Schmitter and O Donell , 1986:3). Taj interval moţe, meĊutim, biti jako dug i
rezultirati razliĉitim “tranzicionim troškovima”, odnosno modelima i institucionalnim
aranţmanima, što otvara problem skrupulozne analize procesa transformacije – njenih
aktera i faza i rezultata.
Primera radi, po Adamu Pševorskom, na svom putu ka demokratiji, koji nije
pravolinijski, autoritarna društva moraju proći kroz tri kljuĉne faze: liberalizaciju, koja se
u manjoj ili većoj meri odvija još unutar starog poretka, demokratizaciju, odnosno
institucionalizaciju demokratije kao taĉku preloma i napuštanja starog poretka i,
pokazaće se dug i neizvestan, proces konsolidacije demokratije (Przeworski, 1999:14).
Tok, troškovi i efekti tranzicionih promena u velikoj meri zavise od igre moći i
meĊusobnih odnosa i uticaja razliĉitih grupa akera u okviru vladajućeg i opozicionog
bloka. Hantigton, polazeći od (ne) sklonosti promenama i kompromisima kao kriterija,
unutar vladajuće koalicije razlikuje dve grupe aktera: protivnike promena i liberalne i
demokratske reformiste a unutar opozicije takoĊe dve grupe: demokratske umerenjake i
revolucionarne ekstremiste. Tranzicioni proces ne odreĊuje samo (1) interakcija izmeĊu
vlasti i opozicije već i karakter odnosa (2) izmeĊu dogmata i reformatora u vladajućoj,
kao i uspostavljeni odnos snaga (3) izmeĊu umerenjaka i ekstremista unutar opozicije.
Uspostavljene (prećutne) koalicije i rezultirajući odnos snaga uslovljavaju
postojanje 3 ideal-tipska obrasca ili modela tranzicionih promena.
Transformacije predstavljaju model u kome, kroz razliĉite konkretne faze i
naĉine, od uspona reformatora, nadjaĉavanja protivnika promena do kooptiranja dela
opozicije, predstavnici vlasti igraju kljuĉnu ulogu u demokratskoj transformaciji
(Hantington, 2004:125-127).
Zamenjivanje je model u kome je opozicija jedini akter demokratskih promena.
Po pravilu zamenjivanje ima 3 svoje kljuĉne faze (1) borbu ujedinjene opozicije za
smenu vlasti, (2) scenarije obaranja vlasti i (3) konflikte unutar novih vlasti oko prirode
budućih koraka i rasopodele dobiti i udela u vlasti. Pokazaće se, i na primeru Srbije, da je
moguće da nakon promena doĊe do povratka “reformisanih” snaga starog poretka i
delimiĉne njegove restauracije.
Izmeštanje je treći ideal – tipski model promena koji se odvija, prvenstveno u
momentu uspostavljene ravnoteţe snaga, odnosno pat-pozicije, kroz proces pregovaranja
izmeu reformatora u vlasti i umerenjaka u opoziciji, koji istovremeno imaju interes da
marginalizuju ekstremiste u sopstvenim redovima (Hanntigton, 2004:150).
Tranzicija sa prefiksom demokratska podrazumeva uvoĊenje demokratskih
institucija i otvoren pristup njima, pre svega kroz slobodu udruţivanja i politiĉkog
organizovanja i nezavisno sudstvo. No, glavna tranziciona dilema nije u tome da se
uvedu ustanove koje će omogućiti promenu vlasti, već dilema u pogledu toga da li će
nakon narednih izbora nekome pasti na pamet da te ustanove ukine i poĉne da obnavlja
ustanove starog reţima. Problem sa okonĉanjem tranzicije dolazi odatle, smatrao je
Hantington, što nakon njenog poĉetka, po pravilu, sledi razoĉaranje u demokratiju koje
moţe da rezultira obrtom u politici vlade i pokušajem restitucije nedemokratskog poretka.
“Demokratija ne znaĉi da će problemi biti rešeni; ona znaĉi da ljudi na vladajućim
poloţajima mogu biti promenjeni; a njihova promena kad probleme ne reše predstavlja
suštinu demokratskog ponašanja. Demokratije postaju uĉvršćene (tranzicija se
okonĉava) kad ljudi shvate da demokratija predstavlja rešenje za problem tiranije,
ali ne obavezno i za druge stvari”(Hantington, 2004:251).
Da bi se još preciznije moglo reći kada se tranzicija okonĉava, Hantington uvodi
koncept konsolidacije. Tranzicija ka demokratiji je okonĉana kada se demokratija
konsoliduje. Jedan kriterijum za konsolidaciju moţe da bude test dve smene elita (the
two-turnover test). Po tom testu, demokratija je konsolidovana kada politiĉka grupa koja
je preuzela vlast nakon sloma nedemokratskog reţima izgubi na izborima i preda vlast
mirnim putem, a potom se na vlast vrate snage starog (nedemokratskog) reţima, pa i one
izgube vlast i predaju je mirnim putem (Hantington, 2004: 255).
U svojoj studiji o demokratskoj tranziciji i konsolidaciji Huan Linc i Alfred
Stepan istiĉu da je postojanje suverene drţave suštinski preduslov za demokratski
razvoj. “Demokratija je oblik upravljanja modernom drţavom. Na taj naĉin, bez drţave
nije moguća moderna demokratija”. (Linc i Stepan,1998:32).
Da bi se demokratija uĉvrstila, Linc i Stepan smatraju da, pored delotvorne
drţave, mora da postoji i pet interaktivnih arena koje utiĉu pozitivno jedna na drugu:
(1) slobodno i aktivno graĊansko društvo; (2) relativno autonomno i cenjeno politiĉko
društvo; (3) vladavina prava, ĉime se garantuju graĊanske slobode i sloboda udruţivanja;
(4) drţavni administrativni aparat koji nova demokratska vlada moţe valjano upotrebiti i
(5) institucionalizovano ekonomsko društvo.
“Civilnog društva nema bez prethodne, ili bar paralelne emancipacije podanika u
samosvesnog i odgovornog graĊanina, osetljivog na uzurpaciju svojih prava, ali i
spremnog na ispunjenje svojih graĊanskih obaveza. Korpus prihvaćenih i upraţnjavanih
prava i obaveza graĊane jasno razlikuje od podanika, odnosno od bahatih primitivaca ili
od infantilnih osoba nespremnih da prihvate odgovornost i brigu o sebi”. (Stojiljković,
2007: 24).
Na osnovu toga moţemo zakljuĉiti da je polazna taĉka koncepta civilnog
društva graĊanin sa svojim individualnim civilnim pravima, a da su u njegovom središtu
graĊanske organizacije i udruţenja (nevladine neprofitne organizacije, mediji, crkvene
organizacije i religijske grupe, sindikati, kao i brojne lokalne inicijative za razvoj
zajednice). Dakle, unutar graĊanskog društva mogu se razlikovati tri nivoa: “graĊani
kao pojedinci, individue; udruţenja odnosno asocijacije graĊana, društveni pokreti i
graĊanske ustanove; i javnost” (Pavlović, 2006:58).
Moderna demokratija i moderna demokratska društva nastaju odvajanjem
privatnog i javnog, drţave i društva, i opstaju kroz sinergiju i simbiozu ta dva polja.
Jedino robusno civilno društvo, sa svojom sposobnošću da raĊa politiĉke alternative i
nadzire vladu i drţavu, moţe pomoći da tranzicija otpoĉne, pomoći u pruţanju otpora
povratku na staro i u dovršenju procesa tranzicije, kao i uĉvršćenju i produbljenju
demokratije. U svim fazama demokratskog procesa, prema tome, aktivno i nezavisno
graĊansko društvo je od neprocenjive koristi.
 Drugu arenu ĉini uspostavljanje autonomnog, legalnog i legitimnog, pluralnog
politiĉkog društva. Za demokratsko politiĉko društvo od kljuĉnog znaĉaja su: politiĉke
stranke, izbori, odgovarajuća izborna pravila, politiĉka voĊstva, meĊustranaĉki savezi i
zakonodavstvo. To su sve elementi koji omogućuju da se odabere demokratska vlada i da
se nad njom vrši odgovarajući nadzor. Dakle, politiĉko društvo je snabdeveno i ureĊeno
demokratskim politiĉkim i izbornim zakonodavstvom – “pravilima igre” koja reguliše
finansiranje, odvijanje i tok politiĉke i izborne utakmice na takav naĉin da se, bar
principijelno, borba za upraţnjeno mesto vlasti odvija pod jednakim uslovima.
Da bi se odgovarajući stepen autonomije i nezavisnosti graĊanskog i politiĉkog
društva razvio, a samim tim i demokratija uĉvrstila, potrebno je obezbediti vladavinu
prava koja predstavlja treću arenu. Vladavina prava podrazumeva, pre svega, (1)
legitimnost vlasti. Drţavna vlast treba da izraţava stvarnu volju graĊana, tj. treba da
bude izraz pristanka naroda (consensus populi) dobijenog na slobodnim i neposrednim
izborima u politiĉkoj konkurenciji u kojoj su sve politiĉke snage imale jednake
mogućnosti za pridobijanje glasova biraĉa. TakoĊe, vlast ne sme biti koncentrisana kod
jednog jedinog drţavnog organa, već mora biti rasporeĊena na više nosilaca, ĉime se
postiţe (2) ravnoteţa vlasti i uspostavlja vladavina zakona. Vladavina prava
podrazumeva i ustavnost i zakonitost, odnosno vladavinu objektivne volje izraţene u
ustavu i zakonima, koji unapred propisujući pravila ponašanja nosilaca vlasti iskljuĉuju
samovolju pojedinca i voluntarizam. Ustav mora jemĉiti (3) ljudska i graĊanska prava,
a zakone mora da tumaĉi jedan (4) nezavisan sistem pravosuĊa, a sve to treba da
podrţava (5) jedna izrazita pravna kultura u civilnom društvu. Dakle, da bi se uopšte
moglo govoriti o vladavini prava, vlast mora biti ograniĉena pravom. Svi znaĉajni akteri,
a naroĉito demokratska vlada i drţava, moraju poštovati i podrţavati primat prava.
Ĉetvrtu arenu konsolidovanja demokratskih procesa i institucija ĉini
uspostavljanje “dobre uprave i dobre vladavine”. “Ona podrazumeva stvaranje
profesionalne, kompetentne, odgovorne (i na dnevne politiĉke pritiske rezistentne) javne
uprave, sposobne da usmerava realizovanje usvojene ekonomske i socijalne politike”
(Stojiljković, 2007:24).
Dakle, potrebno je da postoji drţava koja funkcioniše i drţavni administrativni
aparat koji demokratska vlast moţe da upotrebljava.
Najzad, institucionalizovano i pluralno ekonomsko društvo predstavlja petu
arenu koja je neophodna da bi se demokratija uĉvrstila. S jedne strane, Linc i Stepan
smatraju da ne moţe biti uĉvršćene demokratije ako je reĉ o dirigovanoj privredi, ako se
sva imovina nalazi u rukama drţave i ako iskljuĉivo ona donosi odluke o svim cenama,
radnoj snazi, snabdevanju i raspodeli.
S druge strane, oni tvrde da moderne konsolidovane demokratije ne moţe biti i
ako je u pitanju ĉisto trţišna privreda, jer se ona ne moţe odrţati bez odreĊenog
stepena drţavne regulacije. Trţištu su, naime, potrebni: propisi o kompanijama,
regulisanje berze, standardi za mere, a takoĊe i mere za zaštitu svojine, kako javne tako i,
privatne, a sve to zahteva intervenciju drţave u privredi. Dakle, moderni konsolidovani
demokratski reţimi zahtevaju niz normi ponašanja, institucija i propisa koje Linc i Stepan
nazivaju ekonomsko društvo.
Konaĉno, “Demokratska tranzicija je završena kada je postignuta dovoljna
saglasnost o politiĉkim postupcima za dolaţenje do jedne izabrane vlade, kada vlada
dolazi na vlast na osnovu slobodnih i sveopštih izbora, kada takva vlada ima faktiĉku
vlast da stvara novu politiku i kad izvršna, zakonodavna i sudska vlast ne mora da de jure
deli vlast sa drugim organima” ( (Linc, Stepan, 1998:15).

2. “Mapiranje” demokratije

Na drugoj strani, kljuĉni formativni pojam - demokratija pripada kategoriji

velikih, vrednosno i simboliĉki “prenapregnutih”, pojmova koji se opiru saţetim i
jednostavnim definicijskim odreĊenjima. Sastavni deo svakog koncepta demokratije
predstavljaju, meĊutim, ĉetiri kljuĉna kriterijuma pomoću kojih je moguće razlikovati
demokratske od nedemokratskih poredaka. To su:
1. formativni, izvorni kriterijum – koji podrazumeva da vrhovnu vlast mora da
ima narod (demos), da je on “izvor i utoka vlasti “.
2. otvorenost – demokratija podrazumeva da je reţim otvoren za takmiĉare
(politiĉare) i sudije (graĊane koji uĉestvuju na izborima), da su propozicije takmiĉenja
poštene, da ne postoje prepreke u politiĉkoj komunikaciji, da je rad izvršne vlasti otvoren
za javnost. Dihotomija otvoreno/zatvoreno je veoma vaţna za razgraniĉenje bilo kog tipa
demokratskog poretka od bilo kog tipa nedemokratskog poretka;
3. odrţavanje izbora – izbori su vaţni jer se u demokratiji pravo na vladanje
izvodi iz izbora. Nedemokratski reţimi ne odrţavaju izbore. Oba osnovna oblika
nedemokratskih reţima, totalitarni i autoritarni, ostavljaju istina nešto prostora za
politiĉki ili socijalni pluralizam, ali ne postoji nedemokratski reţim koji bi podrazumevao
slobodne i fer izbore i koji bi omogućio smenu vlasti na izborima (Linz, 2000:80);
4. postojanje institucionalizovane neizvesnosti – demokratija je reţim u kome
je ishod izbora neizvestan. Procedure su unapred poznate i sigurne, ali, upravo zbog toga,
njihovi ishodi nisu. U tom smislu moţemo reći da donošenje odluka u demokratiji
generiše sistem pravila, a ne ljudi. Na drugoj strani, “reţim moţemo smatrati
(nedemokratskim) ukoliko on poseduje odreĊen aparat moći sposoban za menjanje ishoda
institucionalizovanih politiĉkih procesa”. (Przeworski, 1988:60);
Bez pretenzije da preciznije definišemo sam, sloţen i razvojan, pojam demokratije
i odredimo operacionalno aktuelne modalitete demokratskih reţima, kao metodsko
uporište posluţila nam je podela politiĉkih poredaka Andreasa Šedlera na autoritarne
reţime i elektoralne (izborne), liberalne i razvojne (napredne) demokratije, odnosno
razvojno i procesualno shvatanje demokratije (Schedler, 2001:149-152).
Izbornu demokratiju, u oslonu na Lipseta, moţemo odrediti kao “institucionalni
aranţman” u kome sve odrasle osobe imaju moć da glasaju na slobodnim i poštenim
kompetitivnim izborima, za svoju glavnu izvršnu vlast i za nacionalnu zakonodavnu vlast
(Lipset;2006:39).
Naredni, “viši” nivo predstavlja koncept liberalne demokratije. Pored izborne
demokratije, on po Dajmondu ukljuĉuje još tri principa: a) ne postoji “rezervni” domen
vlasti koji nije potĉinjen izabranim organima vlasti (misli se pre svega na tajne sluţbe,
vojsku i policiju); b) postoji horizontalna odgovornost i meĊusobno ograniĉavanje tri
grane vlasti; c) postojanje efektivnih garancija za ostvarivanje individualnih i kolektivnih
graĊanskih, ekonomskih, socijalnih i politiĉkih prava (Diamond, 1999: 11-13).
Koncept ustavne demokratije podrazumeva da, osim širokog spektra politiĉkih
sloboda, slobode politiĉkog organizovanja i aktivnog graĊanstva, postoji i sistem
uzajamne kontrole i ograniĉenja: jedna vlast mora da ograniĉi drugu (checks and
balances). Ograniĉenja moraju da budu ustavna, što znaĉi da ne smeju da budu predmet
svakodnevne politiĉke rasprave.
Koncept politiĉke odgovornosti koji iziskuje model ustavne demokratije jeste
dvodimenzionalan.
Prvo, on podrazumeva obavezu sluţbenika da odgovaraju javnosti za sve što
rade.
Na drugoj strani, koncept odgovornosti podrazumeva da regulatorna tela i
agencije imaju zadatak da sluţbenicima i graĊanima nametnu sankcije ukoliko se
ispostavi da su prekršili zakon. U listu delatnika odgovornosti spadaju stalna izborna
komisija, agencije za finansijsku kontrolu (drţavni revizor), antikorpuciona tela, zaštitnik
ljudskih prava, kao i administrativni i ustavni sudovi.

Konsolidovane – “ukotvljene” i “manjkave” demokratije

Naravno, izmeĊu elektoralne i stabilizovane, konsolidovane ili “ukotvljene”

liberalne demokratije (Merkel) postoji u zemljama u tranziciji ĉitav niz prelaznih oblika
koje Merkel naziva “manjkavim demokratijama” poput:
- ekskluzivnih demokratija koje odreĊene skupine iskljuĉuju iz efektivne
participacije;
- neliberalne demokratije bez dovoljno razvijene pravne drţave;
- delegativne demokratije koja vlast koncentriše u rukama izvršne vlasti ili
- demokratije enklava u kojima je stvarna moć u rukama neizbornih organa i
sluţbi, odnosno spoljnih veto - igraĉa (Merkel i dr. 2003:69 - 72).
Polazno Merkel konstatuje da ukotvljene (embedded) demokratije zavise od pet
parcijalnih reţima: demokratski izborni reţim, politiĉka prava participacije, graĊanska
prava, horizontalna odgovornost i garancije da je stvarna moć vladanje u rukama onih
koji su legitimno izabrani (Merkel,2005:4).
Merkel oĉito uzima u obzir institucionalne garancije koje treba da obezbede
pravilno funkcionisanje sistema koji demokratsku proceduru neće svoditi samo na ĉin
glasanja. Idući korak dalje, Merkel smatra da su neophodne kako unutrašnja ukotvljenost,
koja podrazumeva sklad svih pomenutih pet parcijalnih reţima u smislu da jedan drugog
podrţavaju, tako i spoljašnju ukotvljenost, na koju znaĉajno utiĉu socioekonomski
kontekst, civilno društvo i meĊunarodne i regionalne integracije ( Merkel, 2009: 24-29).
Posebno znaĉajnim, meĊutim, smatramo Merkelovu konnstataciju da manjkave
demokratije nisu nuţno tranzicioni reţimi, već u zavisnosti od specifiĉnih uslova
mogu trajati i duţe vreme. (Merkel, 2005:18).
Drugi naziv za Merkelove demokratije enklava su “demokratije niskog
intenziteta”, gde je graĊanin slobodan da bira, ali je njegova sudbina odluĉena na
drugom mestu, najĉešće na trţištu.
Sliĉnu poruku, ovoga puta namenjenu politiĉkim akterima na Balkanu, Ivan
Krastev će definisati konstatacijom da sve partije i koalicije u vreme izborne trke uĊu u
strasnu ljubavnu vezu sa biraĉima, a nakon izbora u brak sa meĊunarodnim finansijskim
organizacijama, odnosno da moţete lako menjati vlade ali ne i politike. Poslediĉno,
nastaju dve komplementarne tendencije: populistiĉki maţoritizam i rastuća
manipulativnost politiĉke elite. Za demokratiju je podjednako opasna i populistiĉka
tiranija većine, kao i spreĉavanje “opasne i neodgovorne većine” da formuliše svoju
volju, tako što se graĊanima prilikom glasanja, suţava realna mogućnost izbora, odnosno
prinuĊeni su da biraju isti proizvod u razliĉitim pakovanjima (Krastev, NIN,
10.01.2008.str 62-64).
Tezu o relativnoj trajnosti manjkavih demokratija još je radikalnije argumentovao
Tomas Karoters. On je je u svojoj analizi pod indikativnim nazivom “Kraj tranzicione
paradigme” ukazao na mogućnost da tranziciona paradigma kao takva moţe poĉivati na
pogrešnim pretpostavkama i da mnoge drţave za koje se veruje da neumitno napreduju u
fazama konsolidacije, u stvari ostaju zaglavljene u nepotpunim demokratskim formama
koje se mogu nazivati razliĉitim imenima od fasadne demokratije, neliberalne
demokratije, pseudo-demokratije.
Karoters ove oblike naziva politiĉkom sivom zonom. Za sivu zonu su
karakteristiĉni odreĊeni nedostaci kao što su zloupotreba zakona i korupcija, nizak nivo
poverenja u institucije, samim tim i deficit legitimiteta, loše upravljanje drţavom,
svoĊenje uloge graĊana i civilnog društva na ĉin glasanja.
Ono što je karakteristiĉno za drţave u sivoj zoni jeste da takvo stanje nije
nuţno ograniĉenog trajanja, moţe se ustaliti i kao dominantni politiĉki obrazac.
Dva osnovna obrasca karakteristiĉna za sivu zonu Karoters naziva nesigurni
pluralizam i politika dominantne sile. Kao politiĉki obrasci koji ostvaruju privid
demokratije, oni odreĊenim mehanizmima uspevaju da odrţe stabilnost, u prvom sluĉaju
prenošenjem vlasti izmeĊu elita koje su izolovane od graĊana, u drugom, drţeći opoziciju
pod odreĊenom vrstom kontrole (Teokarević, Sekelj,2004).

Postliberalne demokratije

Na drugoj strani, osnovno polazište Dajamonda, kao i Šedlera, je da je

demokratija u procesu promena i razvoja, odnosno da se ona moţe unaprediti i produbiti
tako da politiĉka kompeticija moţe biti otvorenija i poštenija, socijalna i politiĉka
participacija graĊana moţe biti veća, izabrani funkcioneri odgovornijim graĊanima a
graĊanske slobode još zaštićenije i vladavina prava bolja i efikasnija (Diamond,1999:10 -
18).
U tom okviru postoje mnogi normativni modeli i tipovi postliberalnih demokratija
koji nastaju na kritici liberalne demokratije i njenih inherentnih ograniĉenja, pre svega
svoĊenja na “demokratsku metodu” takmiĉenja izmeĊu politiĉkih elita (Šumpeter).
Prema tipologiji Klausa Bajmea (Beyme,2007:23) u ovu široku grupu spadaju:
- participativna demokratija (Pateman, Barber) ;
- republikanizam (Pacock) koji u svim svojim strujama polazi od suvereniteta
graĊana;
- deliberativna demokratija (Habermas) ;
- dijaloška demokratija (Gidens) i
- kosmopolitska ili transnacionalna demokratija (Held)

3.Pretpostavke “ukotvljavanja” demokratije

U “tranzitologiji” teorijskoj i, posebno, istraţivaĉkoj produkciji o demokratskim

tranzicionim promenama i uslovima za ukorenjivanje i stabilizaciju demokratije, ukazuje
se na mnoštvo razliĉitih konkretnih okolnosti i faktora koji pogoduju tim procesima ili ih
pak oteţavaju. Ovom redu pristupa pripadaju i već komentarisani Hantingtonovi modeli
tranzicionih promena ili Linc- Stepanove arene demokratizacije. Merkel takoĊe kao
faktore koji utiĉu na uspostavljenu dinamiku i efekte promena navodi: put i nivo
modernizacije, privrednu (de)konjukturu, socijalni kapital i civilno društvo, proces
stvaranja drţave i nacije, tip prethodnog reţima, naĉin tranzicionih promena, politiĉke
institucije, kao i okvirne (ne) povoljne meĊunarodne odnose (Merkel,2009:35).
Operativno najupotrebljivijim pristupom ĉini nam se Biĉemovih deset hipoteza o
procesu tranzicije i uslovima za demokratsku konsolidaciju, koje ćemo testirati na
primeru demokratske tranzicije u Srbiji, i zemljama regiona.
Prve dve od njih se odnose na neposredni kontekst promena – na karakter
prethodnog reţima i sam metod i naĉin preuzimanja vlasti kao limitirajuće ili pak
pospešujuće faktore za demokratsku konsolidaciju. Širi društveni okvir i determinantu
efekata tranzicije ĉine i kljuĉni, istorijski formirani kulturni i etniĉki rascepi i njihove
aktuelne reperkusije. Neposrednih, daljih šest indikatora (ne)uspešnosti tranzicije vezani
su za ostvarene ekonomske i socijalne uĉinke nakon promena, kao i odabir, okolnostima
primerenog politiĉko-institucionalnog dizajna (Beetham, 1999).
Prva hipoteza: Karakter prethodnog reţima bitno utiĉe na izglede za
prihvatanje i konsolidaciju demokratskih promena.
Sinonim Balkana kao regiona, odnosno sadrţaj pojma “balkanizacija” ĉine slabi,
fragmentirani, meĊusobno suprostavljeni, nestabilni i autoritarni reţimi sa tek krhkim,
diskontinuiranim natruhama demokratskog nasleĊa. Ĉitavom regionu zajedniĉko je i
prethodno autoritarno real-socijalstiĉko iskustvo. Neka vrsta cinizma istorije je da se
upravo njegova najmekša, “socijalistiĉko-samoupravna” karika raspukla na
najdramatiĉniji i najkrvaviji naĉin na prostoru eks-Jugoslavije koja se praktiĉno raspala, i
raspada se još uvek, po nacionalnim šavovima.
Nakon toga, primera radi, u Srbiji je došlo do promena tek kada je većina graĊana
shvatila da se više ne moţe ni preţiveti pod prethodnim reţimom. MeĊutim, ni danas
veliki broj ljudi ne uviĊa direktnu vezu izmeĊu autoritarnog i nacionalistiĉkog i
izolacionistiĉkog reţima i nasleĊa i realne teţine sopstvene situacije. Višegodišnje
ispiranje mozga putem kontrolisanih medija, neprijateljski stav prema regionalnom i
meĊunarodnom okruţenju, ali i nejedinstvo unutar “nove” politiĉke elite i, moţda pre
svega, kratko politiĉko pamćenje masa, omogućili su da snage otpora demokratskim
promenama preţive i da nacionalni i socijalni populizam imaju politiĉku snagu i deceniju
nakon zapoĉetih promena.
Druga hipoteza: Naĉin prelaza ka demokratiji utiĉe na njenu potonju
stabilizaciju i konsolidaciju.
Vrednost osnovnog postulata ovde zapravo ima stav da mirno i nenasilno
preuzimanje vlasti, predstavlja pozitivnu i olakšavajuću okolnost za konsolidaciju
demokratskih promena i stepen prihvaćenosti demokratije.
Tako su, recimo, imajući u vidu teţinu situacije, politiĉke promene u Srbiji iz
oktobra 2000-te godine ostvarene na najbolji mogući naĉin po samu mogućnost
demokratskih promena, odnosno pobedom na izborima i mirnim preuzimanjem vlasti.
Mirna “oktobarska revolucija” je, meĊutim, plod kombinovanja (1) slabosti i promašaja
Miloševićevog reţima, (2) izborne pobede, ranije posloviĉno gubitniĉke i podeljene
opozicije, koja je u velikoj meri rezultat (3)spoljneg pritiska i (4) ogromnog unutrašnjeg
nezadovoljstva, ali i (5) dogovora o neintervenciji i uspostavljanja kompromisa sa
delovima Miloševićevog vojnog i policijskog aparata.
MeĊutim, upravo ono što je omogućilo i olakšalo promene – sama širina
uspostavljenog kompromisa, se postavlja kao problem za konsolidaciju demokratije
koje nema bez reza i jasnog diskontinuiteta sa prethodnim reţimom, njegovim
direktnim eksponentima i, još pre, autoritarnom i koruptivnom praksom.
Treća hipoteza: Trţišna ekonomija i na njoj baziran socijalno ekonomski
pluralizam, ĉine nuţan ali ne i dovoljan uslov za demokratiju.
Trţišna ekonomija zapravo ima tri osnovna pozitivna i takoĊe tri negativna
dejstva na demokratske procese. Pozitivna dejstva trţišne ekonomije na stvaranje
“demokratskog sentimenta” se manifestuju u tome što ona:
a) bar indirektno vodi nastanku politiĉke kompeticije i trţišta. Ona u znatnoj meri,
izjednaĉava glasaĉe i potrošaĉe i tako stimuliše graĊane da procene šta je od “politiĉke
ponude” najviše u njihovom interesu, odnosno vodi ka stvaranju racionalnog biraĉa.
b) pospešuje autonomiju i emancipaciju nepolitiĉkih sfera od polja politike,
umanjujući tako moć birokratskog aparata.
c) trţište, i direktno i indirektno, utiĉe na ograniĉavanje politiĉke moći pre svega
tako što odvaja utakmicu za ekonomsku i politiĉku moć u dve, bar relativno razliĉite
sfere i arene.
Negativna dejstva trţišne logike i prakse na odrţivost demokratije se ogledaju u
tome što:
a) rastući, posebno drastiĉni (novobogataški-tajkunski) oblici nejednakosti
bogatstva, koji nastaju pod dejstvom “slobodnog trţišta” mogu da ugroze samu
efektivnost politiĉke jednakosti.
b) rasprostranjena nezaposlenost, siromaštvo i socijalna izolovanost i iskljuĉenost,
nastali usled oscilacija u trţišnoj ekonomiji, mogu da ugroze demokratiju i usmere
podršku masa ka autoritarnim formama politike, odnosno vode uspostavljanju razorne
veze populistiĉke politiĉke demagogije voĊa i kulture zavisnosti masa.
c) generalizacija trţišnih privatnih interesa, takoĊe moţe da dovede do erozije
etosa javnog interesa, posebno u javnim sluţbama, od kojih zavisi integritet javnog
sektora i vodi, gotovo epidemijskom širenju politiĉke korupcije.
Protivreĉno dejstvo poĉetnih koraka neinstitucionalizovane trţišne ekonomije na
demokratski razvitak Srbije i svih zemalja regiona je izrazito veliko.
Poslediĉno, neuviĊanje potrebe i neuspeh u nastojanju da se istovremeno gradi ofazivna
razvojna strategija, skladno uvezana sa formiranjem ĉvrstih, trţišnih pravila igre,
antikorupcionim zakonodavstvom i aktivnom socijalnom politikom doveli su do erozije
poverenja u politiĉke aktere i institucije i pojave nostalgiĉnog ţala (pre svega tranzicionih
gubitnika i starijih generacija) “za starim dobrim vremenima” sigurnosti, zbrinutosti i
(privida) jednakosti u socijalizmu.
Ĉetvrta hipoteza: Šanse za demokratsku konsolidaciju se uvećavaju sa
uspehom u ekonomskom razvoju.
Ovde je zapravo ponovo reĉ o, više puta konstatovanoj i gotovo dramatiĉnoj,
potrebi da demokratski poredak u nastajanju demonstrira svoje sposobnosti, makar i
postepenog ali stabilnog i izvesnog ekonomskog razvoja. Ĉini se nespornim uverenje da
od uspeha i brzine ekonomskog oporavka, u velikoj meri zavise i sam kvalitet i dometi
demokratizacije i prihvaćenost demokratije kao vrednosti.
 Stabilizovanje i konsolidovanje demokratije je naime izrazito teško u uslovima
rastućeg siromaštva, nejednakosti i paralelne politiĉke nestabilnosti i postojanja snaga
koje zagovaraju promenu reţima. Karakter odnosa izmeĊu (rastućeg) nivoa ekonomskog
razvoja i uspostavljanja i stabilizovanja demokratskih institucija nije pravolinijski
odnosno uzroĉno-poslediĉan. Autori koji su se bavili ovim pitanjem poput Lipseta, Dala
ili Pševorskog konstatuju da ekonomski rast jeste nuţan, ali ne i dovoljan uslov za
stabilizovanje demokratije. Ekonomski rast posredno doprinosi stabilizovanju
demokratije tako što postoji prag razvoja koji garantuje opstanak, odnosno
“preţivljavanje” demokratije. Pševorski istiĉe da se nijedna demokratija nije urušila
ukoliko je dostigla prihod po glavi stanovnika veći od 6055 dolara, odnosno nivo
Argentine iz 1975. godine (Przeworski, 2004:9-12).
Na drugoj strani, razvijen i poodmakli proces globalizacije donosi jasne
limite ekonomskim politikama nacionalnih drţava i uvećanu ulogu meĊunarodnih
ekonomskih i finansijskih institucija i aktera. Oni svojim potezima mogu stimulisati ili
destimulisati ekonomski i socijalni razvoj i uslovljavati proces ekonomskih i politiĉkih
reformi u zemljama u tranziciji. Otvoren proces pridruţivanja i teţnja postkomunistiĉkih
evropskih zemalja da ispune uslove i postanu ĉlanice EU predstavljaju u ovom pogledu
gotovo paradigmatiĉan primer.
Peta hipoteza: Specifiĉne forme delovanja i ponašanja klasa utiĉu na šanse za
konsolidaciju demokratije – demokratske tranzicije nema bez stvaranja i odrţanja
široke, bar relativno većinske, proreformske socijalne i politiĉke koalicije.
U Srbiji i ĉitavom regionu je tokom devedesetih došlo do jake socijalne
polarizacije i masovnog osiromašenja koje je, pored niţih, pogodilio i srednje slojeve koji
su inaĉe masovna socijalna osnova demokratije. Tom procesu su na prostoru eks-
Jugoslavije dodatno doprineli i ratni sukobi i razaranja ili, u sluĉaju Srbije, mere koje je
meĊunarodna zajednica preduzimala (od sankcija i izolacije do bombardovanja).
Iako su srednji slojevi, kao i obrazovaniji i kvalifikovaniji delovi radništva,
iskazali svoju ţivotnu zainteresovanost za demokratske promene, njihova realna
društvena teţina je ne samo još uvek slaba, već se moţe oĉekivati da će im ekonomska
pozicija biti, bar srednjoroĉno i nadalje ugroţena u procesu restruktuiranja privrede i
“društvenih delatnosti” (Pavlović, 2003:82).
Socijalni dijalog i dogovor vlade, poslodavaca i sindikata o sadrţajima,
dinamici i “ceni” tranzicionih, ekonomskih i socijalnih promena koji rezultira paktom o
razvoju, konkurentnosti i zapošljavanju, je teško ali nuţno rešenje. Ono podrazumeva
zrelost i odgovornost svih aktera. Istovremeno, to je jedini pouzdani put koji vodi ka
stabilizaciji demokratskog poretka (Stojiljković, Mihailović,2010:7-30).
Šesta hipoteza: Društva podeljena na jasno definisane i istorijski
antagonistiĉke kulturne grupe imaće velike, dodatne teškoće u odrţavanju
demokratije.
Ova hipoteza je na tragiĉan naĉin demonstrirana na prostoru druge Jugoslavije. U
postkomunistiĉkim zemljama, iako se gotovo svuda teţilo kulturnoj a pre svega etniĉkoj
homogenizaciji, kulturni diverzitet moţe, bar principijelno da ima dvostruko,
ambivalentno dejstvo na demokratiju. S jedne strane on oĉito moţe da vodi konfliktu pa i
graĊanskom ratu. Na drugoj strani, oĉuvanje kulturne razliĉitosti podrazumeva jaĉanje
demokratskih ustanova i (konsensualnih) procedura odluĉivanja, kao i postojanje na
kompromis i dogovor usmerene, kompetentne i odgovorne, nacionalne politiĉke elite
(Liphart, 2003).
Sedma hipoteza bavi se razliĉitim demokratskim kapacitetima, odnosno
spojivošću vodećih religija i religijskih doktrina sa liberalno-demokratskim
institucijama i njihovim konsolidovanjem. Još od Veberovog rada Duh kapitalizma i
protestantska etika vaţi uverenje da, za razliku od protestantskog duha naglašenog
individualizma i odvojenosti crkve i drţave, druge totalizirajuće religije imaju
ambivalentan odnos prema demokratskim institucijama. Posebno su na prostoru eks
Jugoslavije bile raširene teze o demokratskim limitima autokefalnog i sabornog i
prodrţavnog pravoslavlja i politiĉkom teokratijom impregniranog islama. Crkve i verske
organizacije su ne retko bile, unutar krize i raspada multinacionalne i multikonfesionalne
Jugoslavije, poseban predmet ideološke prerade i manipulacije. Ratu, odnosno sukobu
suprostavljenih nacionalnih politiĉkih platformi i oligarhija, dodavan je atribut verskog
rata.
Verske institucije i dostojanstvenici su bar indirektno stali iza formiranja “svojih”
nacionalnih drţava. Iskustva postkomunistiĉkih evropskih zemalja pokazuju da
religijske zajednice manje ili više (Poljska) aktivno pomaţu obaranje ateistiĉkog
reţima i uspostavljanje izborne demokratije. Ostaje otvoreno pitanje kakvu će
poziciju praktiĉno zauzeti kada proces liberalizovanja i produbljivanja demokratije
na dnevni red postavi pitanje antidiskriminativne politike, tolerancije prema
svetonazornim, verskim, seksualnim manjinama i rodne jednakosti.
Dalje slede tri hipoteze koje se odnose na preuzeti politiĉko-institucionalni dizajn
i prihvatljivost i primenjivost i kvalitet uspostavljenih politiĉkih procedura i institucija.
Osma hipoteza: Predsedniĉki sistemi su manje trajni i “upotrebljivi” nego
parlamentarni.
U ovoj hipotezi nije reĉ samo o komparaciji dva politiĉka sistema po kriterijumu
njihove trajnosti, već i o tome da većina autora smatra da su parlamentarni sistemi
stabilniji, kao i da imaju mnogo veće kapacitete za politiĉke kompromise od
predsedniĉkih. Parlamentarni sistemi, po pravilu, ublaţavaju a predsedniĉki sistemi
najĉešće jaĉaju dualnu politiĉku polarizaciju. Pored toga, predsedniĉki sistemi su
nefleksibilni i, po pravilu, teţe se prilagoĊavaju izmenjenom socijalnom i politiĉkom
kontekstu. No, ovde se radi tek o naĉelnoj, idealtipskoj raspravi i argumentaciji.
Primera radi, u Srbiji nakon promena iz 2000-te, rasprave o odnosu
parlamentarizma i prezidencijalizma, odvijaju se u vrlo specifiĉnim, konkretnim
politiĉkim interesima impregniranim okvirima i okolnostima. Prvo je, duţe od dve godine
na predsedniĉkoj funkciji tako opstajao ĉovek prethodnog reţima Milan Milutinović, koji
se “nije mešao u svoj posao” što je svakako vodilo delegitimiranju funkcije predsednika.
Zatim, predsedniĉki izbori, zbog visokog izlaznog cenzusa ili “tihog” bojkota relevantnih
stranaka više puta nisu uspeli. Objašnjenje za takav ishod treba, meĊutim, traţiti u
rigidnosti izbornog zakonodavstva, odnosno sukobu unutar demokratskog politiĉkog
bloka, pre nego u ograniĉenjima polu-predsedniĉkog sistema.
Onoga trenutka kada je uklanjanjem izbornog cenzusa od 50%+1 izašlih graĊana
otklonjena manipulacija bojkotom izbora i sve relevantne opcije izašle, sa “jakom
kandidatima” izbori za Predsednika Srbije su ponovo zadobili smisao i kredibilitet.
Na drugoj strani, u gotovo svim zemljama regiona, parlament je slab i podeljen,
stranke su nedovoljno profilirane, stranaĉki sistem slab i nerazvijen a izvršna vlast, u
odnosu na njih prejaka. Potrebnom se pokazala stabilizirajuća funkcija predsednika koji
se bira na neposrednim izborima ali uz jasan i ograniĉen krug njegovih ovlašćenja,
odnosno sistem podeljene bikefalne – “dvoglave” izvršne vlasti.
Deveta hipoteza: Proporcionalni izborni sistemi u sloţenim i podeljenim
društvima dovode do manje violentnih politiĉkih raskola od razliĉitih varijanti
većinskog sistema. Iskustvo i praksa dosadašnjih izbora pokazuje, meĊutim, da je
najoptimalnije rešenje razumna i odmerena kombinacija ova dva izborna modela. Sami
graĊani, zbog sve veće otuĊenosti stranaĉke politike i izbornih kombinatorika lidera,
pokazuju, naime, i po nalazima istraţivanja opredeljenje ka prihvatanju personalizovanog
izbora pojedinaĉnog “kandidata sa imenom i prezimenom”.
Deseta hipoteza: Odrţivost demokratije se uvećava primenom sistema
razvijene regionalne i lokalne samouprave.
Dejvid Biĉam akcenat stavlja na potrebu razvoja regionalne i lokalne samouprave,
kao jednog od vaţnih uslova demokratske konsolidacije. Praktiĉno, radi se o primeni
principa vertikalne i horizontalne supsidijarnosti, odnosno pravila da je najbolje
proces odluĉivanja spustiti, kad god je to moguće i optimalno, na nivo lokalnih zajednica
i sredina (vertikalna supsidijarnost), odnosno prepustiti da probleme rešavaju, u dogovoru
sa lokalnim vlastima, sami graĊani i njihove asocijacije i inicijative (horizontalna
supsidijarnost). Lokalna samouprava u Srbiji ima dugu tradiciju i uţiva podršku, ali je
centralizacijom resursa praktiĉno lišena efektivne moći. Na drugoj strani regionalne
autonomije izazivaju razliĉite reakcije i stavove i sem, na teritoriji Vojvodine i Sandţaka,
nemaju ĉvršće utemeljenje, niti predstavljaju prioritetno pitanje

4.Srbija na testu demokratije

Svakom mogućem odgovoru na pitanje kuda ide Srbija prethodi logiĉno pitanje
gde je ona sada, odnosno testiranje 3 argumenta ili kriterija mere razvoja demokratije i
takoĊe 3 indikatora za procenu aktuelnog „stanja zdravlja“ aktera, procesa i institucija u
Srbiji.
Prvi kriterijum propituje elementarne, poĉetne pretpostavke liberalno-
demokratskog politiĉkog dizajna – postojanje kompetitivne, višepartijske utakmice za
poziciju vlasti koja se odvija pod unapred poznatim i (relativno) ravnopravnim uslovima.
U tom okviru, polazeći od razlikovanja izbornog autoritarizma – sistema u kome, je zbog
neravnopravnih uslova, opozicija “osuĊena” na stalno gubljenje izbora i izborne
demokratije u kojoj je smena na vlasti moguća i prisutna praksa (Andreas Šedler) mogli
bi konstatovati da se Srbija svrstala u red izbornih demokratija. Naravno, izborni sistem i
zakonodavstvo, i posebno prateća izborna praksa, su daleko od perfekcije, ali su u
granicama korektnog o ĉemu moţda najbolje govori, odsustvo oštrih postizbornih sukoba
i osporavanja izbornih procedura i rezultata. Ipak, nepostojanje stalne, profesionalno
obuĉene i na (direktne) partijske uticaje rezistentne izborne administracije govore da je
stanje daleko od idealnog. I tokovi novca u politici, pre svega u finansiranju redovnih
stranaĉkih aktivnosti i izbornih kampanja, su ostali skriveni od oĉiju javnosti.
Nedovoljno razvijena medijska regulativa izbora i bujica “zakupljenih termina” i
plaćenog politiĉkog oglašavanja prete da potope ravnopravan pristup medijima kao
pretpostavku fer izbora.
 Drugi kriterijum ĉini sistem i praksa odgovorne vlade i vlasti. Osnovni smisao
politiĉke odgovornosti je da vlast „odgovara“ na potrebe i oĉekivanja graĊana – glasaĉa.
Suoĉena sa rizikom gubitka vlasti i “anticipiranim reakcijama biraĉa” (Fridrih) ona se,
bar pred izbore mora svojski truditi da pokaţe da je “poloţila ispit pred graĊanima”.
Pored periodiĉnih demokratskih izbora, kanale i instrumente za utvrĊivanje
politiĉke odgovornosti ĉine i postojanje samokonstituisane i pluralizovane politiĉke
javnosti, kao i sama vertikalna i horizontalna kontrola i podela vlasti, nadopunjena
principom subsidijarnosti.
U situaciji postojanja partijski impregniranog i disciplinovanog parlamenta –
parlamentarne većine, pre svega, dominantna izvršna vlast je već izvan zone efektivne
odgovornosti. Slabu, ĉetvrtu vrstu ograniĉenja predstavljaju, za sada i institucije i
instrumenti „ĉetvrte grane vlasti“, poput ombudsmana, poverenika za informacije od
javnog znaĉaja, ili antikoruptivnih tela i agencija. Naţalost nije veća uloga ni tripartitnih
tela, u kojima predstavnici civilnog društva – sindikata i preduzetniĉkih unija kroz
socijalni dijalog sa odgovornom vladom kreiraju i polje širokog socijalnog konsenzusa o
sadrţaju, dinamici i “ceni” promena
Srbija je pti tome na uskom putu izmeĊu Scile nezadovoljavajućeg stanja
ekonomije i Haridbe velikih socijalnih izdataka za ostarelo stanovništvo, nezaposlene i
raseljena lica.
Treći kriterij mere razvijenosti demokratije predstavljaju sadrţaji i širina i
kvalitet graĊanske participacije, odnosno postojanje aktivnog i robusnog civilnog
društva, sa graĊanskim institucijama i pokretima i politiĉki pismenim graĊaninom
“uspravnog hoda” kao svojim izvorištem i utokom. U kriznim tranzicionim društvima
branu razornoj smeši politiĉke neodgovornosti i socijalne demagogije i populizma ĉine
korpus praktikovaih graĊanskih individualnih i kolektivnih prava i demokratska politiĉka
kultura.
Razorni virus netolerancije i nespremnosti na dijalog, provincijalne ksenofobije i
uskogrudog nacionalizma, naizmeniĉnog zapadanja u stanja nacionalistiĉke agresivne,
ĉak povremeno paranoiĉne euforije i letargije i pada u nacionalni mazohizam i frustracije
mogu se leĉiti samo demokratskom graĊanskom politiĉkom participacijom i kulturom.
Pokojni Zoran ĐinĊić konstatuje da ni politiĉke elite, ni politiĉke institucije već
samo male civilne mreţe kroz koje participiraju milioni graĊana mogu obezbediti da se
demokratski politiĉki projekat u svakodnevnom ţivotu realizuje i ţivi.
Ako se, pored projekta i institucija, ne desi taj treći deo, ako demokratija ne
postane kultura, ako u vrednosnom sistemu jednog društva ne postoji norma da se
demokratija ţivi kao neki oblik svakodnevnog ţivota, onda malo vrede institucije a
demokratija će zavisiti od odnosa politiĉkih snaga, a ne od ţelje i konsenzusa u samom
društvu (ĐinĊić, 2007:10).
Bez dovoljno operativnog, socijalnog i politiĉkog konsenzusa, dve decenije nakon
zapoĉinjanja demokratskih promena reţim u Srbiji pripada još uvek “demokratijama
niskog intenziteta” (Dajmond).
Suoĉena sa teškim bremenom autoritarnog nasleĊa i brojnim izazovima koje nosi proces
postratnog odreĊenja drţavnog okvira i identiteta, Srbija kao da je zaglavljena u
“drugoj tranziciji” (Pševorski) odnosno u kontroverznom procesu prenosa vlasti sa
grupa ljudi na pravila i institucije. 1
Procesu konsolidovanja i stabilizovanja demokratije snaţno se suprostavljaju i
personalizovana politiĉka kultura i rašireni duh netolerancije, odnosno “ratniĉki” politiĉki
stil i doţivljaj politiĉkog suparnika kao neprijatelja.
Rašireno siromaštvo i subjetivni osećaj tranzicionog gubitništva, prisutan kod
trećine stanovništva, kombinovan sa frustracijama koje stvara proglašenje nezavisnosti
Kosova dalje delegitimira aktere demokratskih promena. Dodatni problem predstavlja
rašireno uverenje o prisutnoj endemskoj, sistemskoj i politiĉkoj korupciji koja razjeda
krhke institucije.
Ne ĉudi zato ĉinjenica da kod nas još uvek “demokratija nije jedina igra u gradu”
(Linc i Stepan). Potvrdu ove ocene pruţaju predloţeni testovi “stanja zdravlja”
demokratije u Srbiji.
1.Prvi, praktiĉni indikator predstavlja mera raširenosti demokratskog
sentimenta, odnosno prihvaćenosti demokratije kao najboljeg mogućeg poretka i
uverenja o (ne)uspešnom funkcionisanju demokratskih institucija. U siromašnim
postratnim društvima odnos prema demokratiji uslovljen je u velikoj meri uverenjima
graĊana o razvojnim, ekonomskim uĉincima reţima. Socijalni konsenzus oko koncepta
razvoja, a to znaĉi cene tranzicije, mora ići paralelno sa saglasnošću oko
demokratske konstitucije društva. Odsustvo jasnog i koherentnog koncepta razvoja
logiĉno je dovelo do već konstatovanog, jedva natpoloviĉnog prihvatanja demokratije i
većinskog nezadovoljstva funkcionisanjem demokratskih institucija i nepoverenja u
politiĉke aktere.
2.Drugi pokazatelj ĉini dominantna legitimacijska formula reţima. Moguća,
legitimacijska osnova poretka se kroz istoriju Srbije traţi u oštroj konkurenciji izmeĊu
populistiĉkog i participativnog obrasca. Zbog siromaštva nijedna vlada nije mogla da
raĉuna na treći, kompenzacioni model legitimnosti, odnosno na podršku baziranu na
ostvarenom materijalnom blagostanju.
Da bi Srbija bila i opstala na dobrom putu nedostaju nam jasna strategija
modernizacije i demokratizacije i kondicija za njenu realizaciju. Našem nacionalnom
mentalitetu svojstvene su velike oscilacije povremenih erupcija energije kojima sledi
praţnjenje i malodušnost, ĉak defetizam.
3.Najzad, treći indikator u “zdravstvenom kartonu” Srbije ĉini provera da li su
legitimno birani nosioci vlasti, to i faktiĉki a ne samo formalno ili su na delu “rezervni
domeni vlasti” – tajkuni, oligarsi, polu-javne policijske i bezbednjaĉke strukture? Nisu li
to pre moţda “spoljni veto-igraĉi” (Sartori) – kljuĉni meĊunarodni politiĉki akteri,
multinacionalne korporacije i njihovi domaći eksponenti ili pak politizovani kriminal,
odnosno kriminalizovana politika?
Po Cesidovim istraţivanjima, “trijumvirat na vlasti” po mišljenju graĊana Srbije
ĉine politiĉke liderske strukture, meĊunarodni predstavnici i pre svih najbogatiji
pojedinci, prepoznati kao “lopovi i kriminalci”.

1
Radi se zapravo o neobavljenom poslu transfera iz (pluri)partijske drţave u drţavu vladavine prava,
odnosno o produţenom stanju provizorijuma u kome vladajući politiĉki kartel poseduje drţavu i
raspodeljuje, po principu politiĉke lojalnosti, kroz sistem deobe politiĉkog plena, na desetine hiljada
unosnih pozicija, sinekura i tantijema.
Konsolidovanje demokratije

Rekonbinujući razliĉite indikatore i indekse mapiranja i merenja demokratije

mogli bi zakljuĉiti da, dve decenije nakon urušavanja jednopartijskih sistema Srbija kao
da je zaglavljena u ravni polukonsolidovane,”manjkave” ili “defektne”demokratije.
Defektne ili polukonsolidovane demokratije (Merkel) su zapravo nestabilne i
politiĉkim krizama sklone demokratije koje odlikuje: (1) partokratija i rezultirajuće (2)
slabe strukture (parlamentarne) reprezentacije; (3) nepotpuna decentralizacija vlasti; (4)
ograniĉeni, od stranih izvora zavisni potencijali civilnog društva; (5) uticaj “moćnika”-
posebnih ekonomskih i politiĉkih interesnih grupa na medije; (6) spori, nekonsistentni i
na pritiske neotporni sudski procesi i (7) slabi kapaciteti za suzbijanje raširene korupcije.
Posredan dokaz dosegnutog, tek manjkavog i defektnog karaktera demokratije,
predstavljaju i kritiĉke sugestije sadrţane u izveštajima Evropske komisije.
Sticanje statusa kandidata za prijem u EU u velikoj meri zavisiće, pored “tega Kosova”,
od prihvatanja kritika vezanih upravo za “krhko zdravlje demokratije”.
Vlasti Srbije moraju dokazati sistemski napredak u stvaranju uslova za efikasan
rad formiranih regulatornih i kontrolnih organa i daleko efektniju borbu protiv raširene
sistemske korupcije u javnom sektoru, po ĉemu smo na dnu evropske liste.
Svojevrsnu blamaţu predstavlja i “popravni ispit” iz reforme pravosuĊa. Pompezno
najavljivana reforma pravosuĊa je, zbog nezakonitih procedura i netransparentnog
postupka izbora i reizbora sudija i tuţilaca, odnosno sumnji u upliv politiĉkih kriterija i
razloga pri izborima, veoma kompromitovana.
Prvi, strateški pravac promena upravo je vezan za stabilizovanje i
konsolidovanje demokratije i nesmetano funkcionisanje demokratskih institucija.
Vlast treba da zaista stanuje na svojoj ustavno definisanoj adresi a ne da boravi u
neformalnim sklopovima moći i u “rezervnim domenima vlasti” (Dajmond) meĊu
unutrašnjim i spoljnim veto igraĉima koji izvan javne scene i definisane odgovornosti
utiĉu na donošenje kljuĉnih odluka, uslovljavajući, ucenjujući ili ĉak korumpirajući
oficijelne nosioce vlasti.
Uloga organizacija civilnog društva je da”guraju” i kontrolišu polje politike
razvojem i primenom 4 komplementarne strategije širenja uticaja: (1) kroz mreţe
graĊanskih i zakonodavnih inicijativa, (2) partnerstvo i saradnju sa organima drţave u
formulisanju i realizovanju javnih politika i razvojnih strategija, ali i kroz (3) lobiranje i
javno zastupanje i (4) primenu razliĉitih oblika radniĉkih protesta i graĊanske
neposlušnosti.
LITERATURA

Beetham,David, 1999, Democracy and Human Rights, Cambridge, Polity Press

Beyme, Klaus , 2oo7, Suvremeni oblici predstavniĉke demokracije , Anali Hrvatskog

politološkog društva , Zagreb

Blue Bird, 2004, Zamka nefleksibilnosti , Fond za politiĉku izuzetnost, Beograd

Diamond, Larry, Developing Democracy, Baltimore, The Johns Hopkins University

Press, 1999.

ĐinĊić. Zoran ,2007, Uloga nevladinih organizacija u demokratskom društvu, u :

Budućnost civilnog društva u Srbiji,(ur. Ţarko Paunović), " Milenium ", Niš .

Cesid (2005 - 2010) Politiĉke piodele i podizanje kapaciteta demo0kratskih ustanova

Enciklopedija političke kulture, Beograd, Savremena administracija, 1993.

Hantington, Semjuel, Treći talas, Beograd, Stubovi kulture, 2004.

Keane, John , 2007, Prijedlog za pravno promišljanje podrijetla i budućnosti

predstavniĉke vladavine , Anali Hrvatskog politološkog društva, Zagreb

Linz, Juan, Totalitarian and Authoritarian Regimes, Boulder, Colorado, Lynne Rienner
Publishers, 2000.

Linc, Huan i Alfred Stepan, Demokratska tranzicija i konsolidacija, Beograd, „Filip

Višnjić“, 1998.

Liphart., Arend, 2003, Modeli demokratije , Suţbeni list SCG, Beograd - CID Podgorica

Merkel, Wolfang , 2003 , Defekte Demokratie, sv. 1 : Theorie , Opladen

Migdal, Joel , 1988 , Strong Society and Weak States : State - Society Relation and State
Capabilities in Third World, Princeton , Princeton University Press

Pavlović, Vukašin, Civilno društvo i demokratija, Beograd, Sluţbeni glasnik, 2006.

Pavlović, Dušan i Slobodan Antonić, Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle

2000. godine, Beograd, Sluţbeni glasnik, 2007.

Przeworski, Adam, „Democracy as a Contigent Outcome of Conflict”, u: Elster, Jon &

Slagstad, Rune [eds.], Constitution and Democracy, Cambridge, Cambridge University
Press, 1988.
Przeworsky, Adam , 2004 , Demokracy and economic development , in : Political
Science and Political Interests, Ohio State University ,Press Columbus

Schedler , A., 2001, What is Democratic Consolidation ? in: The Global Divergence of
Democracy, The John Hopkins University Press,Columbus

Schmitter, Carl & Guillermo O’Donnell, Transition from Authoritarian Rule. Tentative
Conclusion About Uncertain Democracies, Baltimore, The Johns Hopkins University
Press, 1986.

Stojiljković, Zoran, 2007, „Civilno društvo i konsolidovanje demokratije“, u: Paunović,

Ţarko, (ur.), Budućnost civilnig društva u Srbiji, Beograd, MilenijuM, Centar za razvoj
graĊanskog društva.

Stojiljković, Zoran, Mihailović , Srećko , 2010, Stanje socijalnog dijaloga u Srbiji posle
dvadeset godina tranzicije, SLA,Beograd

Vujaĉić, Ilija, „Dokle smo stigli u konsolidaciji demokratije?“, u: Fokus: kvartalni

izveštaj o institucionalnim reformama, Beograd, Centar za liberalno-demokratske studije,
april 2009, str. 10–14.
CIVILNO DRUŠTVO I KONSOLIDOVANJE DEMOKRATIJE U SRBIJI

Ambicija ovog rada posvećenog razmatranju procesa transformisanja poslušnog

politiĉkog podanika u aktivnog graĊanina “uspravnog hoda”, odnosno postupnog širenja i
obnove («uskrsnuća») «potisnutog» civilnog društva svodi se u granice analize
dosadašnjih efekata i uĉinaka tranzicionih promena u Srbiji, u ĉijem je fokusu pozicija i
uloga civilnog društva.Nakon razmatranja razliĉitih dimenzija i znaĉenja civilnog
društva, sledi kratka istorija civilnog organizovanja u Srbiji. Potencijal za promene OCD
propituje se kroz analizu stavova graĊana o poverenju u njih, i doprinosu civilnog društva
izlasku iz krize. Razmatranju civilnog aktivizma graĊana sledi završna analiza relacije:
civilne - politiĉke strategije promena.
Kljuĉne reĉi: drţava, demokratija ,civilno društvo,graĊani, socijalni kapital

1. Tranzicija ka demokratiji

U poslednje dve-tri decenije tranzicija, kao i njoj komplementarni fenomen

globalizacije, predstavlja „in“ temu, ĉak neku vrstu pomalo pomodnog pristupa u
društvenim naukama. Gotovo da se svaki autor koji drţi do sebe smatra obaveznim i
prozvanim da nešto napiše o brojnim aspektima tranzicionih promena.
U gotovo nepreglednoj literaturi o njoj („tranzitologiji“) tranzicija se u osnovi
definiše kao proces transformisanja zatvorenih, autoritarnih politiĉkih reţima u otvorena,
manje ili više stabilizovana demokratska društva i poretke koje karakterišu pluralizam i
nepristrasna pravila trţišne i politiĉke izborne utakmice.
Unutar tranzicionog okvira i kljuĉa centralno polje analize ĉine priroda i intenzitet
uspostavljenih odnosa izmeĊu civilnog i politiĉkog polja i njihovih kljuĉnih aktera –
politiĉkih partija i organizacija civilnog društva. Kljuĉno pitanje je kakve i koliko jake
impulse iz civilne sfere dobijaju politiĉki akteri, odnosno u kojoj meri su prisutni u njoj i
suoĉeni sa razuĊenom i profiliranom, “zahtevnom” civilnom scenom, a u kojoj deluju bez
socijalnog sidra, u nekoj vrsti “asocijacione pustare” (Ofe) u kojoj, gotovo bez
ograniĉenja, kreiraju politiĉku agendu.
Osnovne polazne elemente za odgovor na ovo, da li treba reći sloţeno i teško,
pitanje pruţa empirijski proverljiva ocena da su na delu tek povremeni, nestrukturirani
odnosi slabog intenziteta izmeĊu i inaĉe nedovoljno kredibilnih i socijalno ukorenjenih i
civilnih i politiĉkih aktera. Na jednoj strani, civilni akteri – graĊanske inicijative,
sindikati, interesna udruţenja i pokreti, nisu u dovoljnoj meri ukorenjeni, snaţni i
meĊusobno povezani – “umreţeni” da bi u koliko-toliko konstituisanom, pluralnom
prostoru javnosti, odreĊivali i zastupali parcijalne i opšte – “privatne i javne”, interese
graĊana (ne)sklonih samoorganizovanju. To socijalno polje ĉini nedovoljno stabilnim i
nastanjenim, odnosno tako “slabost interesnih grupa lišava politiĉke partije neophodnog
partnera u procesu artikulacije, agregacije i selekcije društvenih
interesa”(Goati,2004:314-315).
Na drugoj strani, i sama nestabilizovana, u ovom sluĉaju i prenaseljena i internim
linijama podela i sukoba dodatno izmrvljena, fragmentirana partijska scena dodatno
oteţava interesnim asocijacijama izbor, trajnog i pouzdanog politiĉkog partnera.
 Poslediĉno, u praksi onda ima mnogo “bala pod maskama” – zamene uloga,
prelaţenja iz jednog tabora u drugi ili dvostrukog statusa i pokušaja da se naizmeniĉno
deluje i kao NVO i kao politiĉka stranka. U uzajamnoj razmeni optuţbi partije, po
pravilu, optuţuju kljuĉne igraĉe u NVO sektoru da “tuĊim novcem i bez izborne provere
poverenja graĊana hoće da vladaju Srbijom”. Nevladin sektor, na drugoj strani, drţi
politiĉku scenu samozabavljenom i socijalno autistiĉnom, odnosno partije optuţuje za
jeftinu predizbornu socijalnu demagogiju.
Polazno hipotetiĉko objašnjenje aktuelnog stanja ĉini stav da je prethodna
decenijska praksa autoritarnog socijalizma, i u njegovoj primenjenoj mekoj,
folklorno-balkanskoj, samoupravnoj varijanti, gotovo do kraja istanjila –
“potisnula” i svela na retke oaze, i onako slabe i tanke tradicije autonomnog
civilnog, ali i pluralnog, demokratskog politiĉkog organizovanja.
Narednu, polaznu hipotezu ĉini i stav da, bar na prostorima Srbije, kao i Crne
Gore, BiH, Albanije i Makedonije, tranzicija, nakon gotovo dve decenije još nije izašla iz
svoje poĉetne kritiĉne faze demokratizacije. Krhka ekonomija i civilno društvo oĉito nisu
pogodan i dovoljan okvir za «uozbiljenje» politiĉkih aktera i stabilizovanje politiĉke
scene, odnosno za stvaranje pluralnih interesnih i ĉvrstih, konstitucionalnih limita za
moguća arbitrarna preterivanja i involutivna kretanja unutar izborne, kompetitivne
demokratije. Kriza, rat i raspad ex-Jugoslavije su, naţalost, paradigmatiĉan primer
involucije i deformisane tranzicije pod, paralelno stvorenim, bar formalno, demokratskim
politiĉkim plaštom.
Uz sve razlike, Srbiji i zemljama Balkana zajedniĉko je odsustvo kontinuirane i
dugotrajne demokratske tradicije, ukljuĉiv autonomno socijalno i politiĉko
organizovanje. Sve njih karakteriše paralelno postojanje – «suţivot» predindustrijskih,
industrijskih i postindustrijskih struktura i njihovih socijalnih agenata. U svima njima
liberalizacija i privatizacija unutar, bar srednjoroĉno, stagnantne privrede proizvode
rastuće socijalne nejednakosti i veći broj gubitnika nego dobitnika tranzicije. Zajedniĉko
svim ovim društvima je rezultirajući dominantni osećaj nesigurnosti i, sa izuzetkom
Albanaca, većinski pesimistiĉki odnos prema (neposrednoj) budućnosti. Najzad, sve one
dele cilj i ţelju da se naĊu u okviru EU (Blue Bird, Zamka nefleksibilnosti, 2004:13).
Put ka evropskim integracijama zahteva, meĊutim, razvijenu strategiju
tranzicionih promena i sabiranje svih rasutih emancipatorskih energija i potencijala
usmerenih na njeno oţivotvorenje. Pri tom, stabilizovanje i konsolidovanje demokratije
nije moguće bez nastanka «aktivnog i robusnog civilnog društva» (Linc i Stepan).

Znaĉaj i znaĉenja civilnog društva

Robusno i aktivno civilno društvo ĉini samogenerišuća, od drţave i logike profita

autonomna, mreţa civilnih asocijacija i graĊanskih ustanova (Linc i Stepan, 1998:20-31).
Ralf Darendorf takoĊe smatra, s pravom, da je (ponovno) uspostavljanje aktivnog
i razvijenog, robusnog civilnog društva jedan od kljuĉnih i temeljnih tranzicijskih
problema.
Civilnog društva nema bez prethodne, ili bar paralelne, emancipacije podanika u
samosvenog i odgovornog graĊanina, osetljivog na uzurpaciju svojih prava ali i spremnog
na ispunjenje svojih graĊanskih obaveza. Korpus prihvaćenih i upraţnjavanih prava i
obaveza graĊane jasno razlikuje od podanika, odnosno od bahatih primitivaca ili od
infantilnih osoba nespremnih da prihvate odgovornost i brigu o sebi. Za izgradnju
civilnog društva, vaţne su dve osnovne graĊanske vrline: uljudnost, pristojnost i
oslanjanje na sopstvene snage.
Kod Darendorfa, meĊutim, bez civilnih organizacija i institucija sam graĊanin sa
svojim pravima, ostaje usamljen, ĉesto i nemoćan. GraĊanin sa korpusom zagarantovanih
civilnih prava predstavlja polaznu taĉku, ali nema civilnog društva ako nema povezivanja
i udruţivanja graĊana. Bez izlaska pojedinaĉnog graĊanina u javni društveni prostor, bez
sinergetskog efekta udruţene civilne akcije, bez društvenog aktiviranja graĊanskih prava,
nema stvarnog graĊanskog društva. Zbog toga su graĊanska prava potencija civilnog
društva, a civilne organizacije i institucije njegova emanacija. Na civilno društvo on
gleda kao na kreativni haos organizacija, asocijacija i institucija, u kome mediji moraju
biti slobodni i pluralistiĉki, partije poštene i nezavisne od drţave, pri ĉemu društvene
institucije, poput univerziteta i kulturnih ustanova, same sobom upravljaju nezavisno od
drţave, uz postojanje razliĉitih modela solidarne pomoći i subvencija (Pavlović, 2003:72)
Darendorf zapravo smatra da se mora pokušati izgradnja civilnog društva, u smislu
sidrišta slobode. «Civilna politika i socijalna prava moraju postati deo tkiva društvene i
politiĉke zajednice» (Dahrendorf,1990:77-106).

Normativno- mobilizirajući pristup civilnom društvu

Data, preteţno normativna odreĊenja i koncepti civilnog društva pripadaju krugu

idealnih, normativno-mobilizirajućih i vrednosnih viĊenja njegove potencijalne uloge i
funkcija u demokratskoj tranziciji i konsolidaciji. Ona su, posebno 80-ih i 90-ih godina
20 veka u zemljama real-socijalizma odigrala znaĉajnu mobilizacijsku i propagandnu
ulogu u prilog promena. O njima Meri Kaldor govori kao o osnovi za razvoj
postamarksistiĉkog, utopijskog koncepta civilnog društva (Pavlović,2004:73-74).
Nesporno vaţnu ulogu civilnog društva u iniciranju i stabilizovanju demokratskih
promena ne treba ni precenjivati ali ni potcenjivati. Ĉini se najrealnijim stav da civilno ili
graĊansko društvo doprinosi konsolidaciji i trajnosti demokratije, ali je samo ne uzrokuje,
niti stvara. Po mišljenju Šmitera i O'Donela, tranzicija je skoro uvek praćena procesom
koji su oni nazvali «uskrsnuće civilnog društva». Ovo oţivljavanje civilnog društva
pojavljuje se nakon, a ne pre poĉetka tranzicije (Pavlović,2003:77).
Civilno društvo na prostorima eks-Jugoslavije probudilo se, meĊutim, još na
prelazu iz osamdesetih u devedesete godine, dakle na poĉetku uspostavljanja «novih»
nacional-autoritarnih reţima. Civilno društvo, preciznije njegovi demokratski segmenti i
akteri, je uz uspone i padove, uspelo da preţivi ĉitavu tu deceniju, ali ne i da zaustavi
nacionalistiĉku euforiju i ludilo. Na drugoj strani, bez snaţne podrške civilnog društva
poĉetkom 2000-te, teško je zamisliti da bi demokratske promene u Srbiji uopšte bile
moguće.
Polazeći od kontroverzi o ulozi civilnog društva Volfgang Merkel je ponudio
teorijski model, koji sadrţi pet razliĉitih teorijskih paradigmi na osnovu kojih se mogu
razumeti i objasniti i osnovne funkcije i dometi civilnog društva u procesima
demokratskih promena (Merkel,2001:97-110).
Prva teorijska paradigma je Lokova funkcija: civilno društvo kao zaštita
graĊana od arbitrarne drţave.
 Postojanje nezavisne društvene sfere naspram drţave, kao i insistiranje na zaštiti
individualnih i kolektivnih prava graĊana, predstavlja vaţan zadatak civilnog društva u
postkomunistiĉkom periodu. Primer delovanja mnogih nevladinih organizacija za zaštitu i
promociju ljudskih prava pokazuje vaţnost, ĉak nuţnost oĉuvanja tzv. negativne slobode.
Jasno uspostavljanje granica drţavnih intervencija i ljubomorno ĉuvanje i
proširivanje seta osvojenih prava, ali i aktivno zagovaranje principa afirmativne akcije u
prilog podvlašćenih i subsidijarnosti, koja omogućuje podelu ovlašćenja izmeĊu
(lokalnih) vlasti i samoorganizovanih graĊana su razlog postojanja civilnog društva. Uz
paralelno stvaranje kulture dijaloga i nenasilja, to su ujedno osnovne pretpostavke za
realizovanje misije demokratskih društvenih aktera – stvaranja robusnog, aktivnog,
samogenerišućeg i samoodrţivog civilnog društva i njegovog komplementa – pravne,
demokratske, socijalno odgovorne i efikasne drţave.
Otvoreno i pluralno civilno društvo koje štite javno odgovorne drţavne institucije
predstavlja, kako to istiĉe Dţon Kin, logiĉan uslov demokratije. Pri tome Kin posebno
apostrofira znaĉaj postojanja trţišta: “tamo gde ne postoje trţišta, civilna društva ne
mogu da preţive… i u obrnutom smeru: tamo gde nema civilnog društva, ne mogu
postojati ni trţišta” (Kin,2003:29).
Druga teorijska paradigma je Monteskijeva funkcija ravnoteţe izmeĊu drţave i
civilnog društva.Monteskijeov model podele vlasti, raĉuna sa ravnoteţom izmeĊu
centralne politiĉke vlasti i društvene mreţe «posredujućih tela». Ova tela su sastojci
civilnog društva, koji su istovremeno u, i izvan drţavnog kruga vlasti.Ova paradigma se
kontinuirano potvrĊuje, jer u savremenim društvima, nema velikih izgleda za realizaciju
principa vladavine prava i primenu autoriteta zakona, ako nema istovremeno društvene
podrške koju pruţaju civilne asocijacije, stvarajući pravnu kulturu i negujući duh
tolerancije i prava na razliku.«Upravo takva interesna funkcija civilnog društva najviše
nedostaje danas. To je jedan od razloga zašto ne postoje jasne veze izmeĊu parlamenta,
politiĉkih partija i drugih institucija, na jednoj, i njihove interesne osnove koju treba da
reprezentuju, na drugoj strani» (Pavlović, 2002:122).
Upravo je uloga interesne reprezentacije – artikulisanja, protekcije i promocije
specifiĉnih i opštih interesa i vrednosti, njihova odbrana i zastupanje u dijalogu sa
politiĉkim akterima i u javnosti, kljuĉna funkcija civilnih aktera. Ona se ne moţe svesti
na povremene kampanje ili zakonodavne inicijative i, uglavnom predizborno, politiĉko
lobiranje i zastupništvo. Ovu funkciju ĉini mogućom i uspešnom praktikovanje i
koordiniranje ĉitavog seta modela i formi aktivnosti (i njihovih institucionalnih okvira)
koje ĉine individualno-grupne inicijative, interesno udruţivanje, ali i korišćenje razliĉitih
formi graĊanske neposlušnosti ili (in)direktnog politiĉkog nastupa
Tabela : Aktivizam graĊana

MODELI FORME INSTITUCIONALNI

OKVIRI
Individualne-apelacione Prestavke, pisma, tuţbe, Komisije za prestavke i
egalistiĉke aktivnosti ţalbe informisanje;sluţbe pravne
pomoći
Individualno-grupne GraĊanske inicijative, “Prazna stolica”;skupštinski
aktivnosti peticije i referendumi Odbori; ombudsman
 Socijalni dijalog na Rasprave; kolektivno
Interesno udruţivanje nacionalnoj, pregovaranje;tripartitni
regionalnoj i lokalnoj ravni organi; tela za mirenje i
arbitraţu
Zakonska regulativa;
GraĊanska neposlušnost Protesti, štrajkovi,blokade “pravila ponašanja”
Kontrola izbora; Izborna pravila i
Izborne aktivnosti Nestranaĉke kampanje zakonodavstvo
Ugovori o saradnji;
Indirektan politiĉki pristup Kampanje podrške zajedniĉke programske
platforme
Koalicioni aranţmani; civilne Politiĉko i izborno
Direktan politiĉki nastup liste zakonodavstvo
Samostalni izborni nastup
(Stojiljković,2002:76).

Time se praktiĉno ostvarivom ĉini i treća teorijska paradigma, odnosno

Tokvilova funkcija: civilno društvo kao škola demokratije. Slobodna udruţenja
graĊana su naime najšira škola demokratije, u kojoj se demokratsko mišljenje i civilno
ponašanje praktiĉno uĉe i ustanovljavaju kroz svakodnevnu praksu i putem neposredne
komunikacije.
Ĉetvrta teorijska paradigma je Habermasova funkcija: civilno društvo kao
aktivni kreator javne sfere, posebno u njenoj nuţnoj operativnoj dimenziji
diversifikacije i pluraliteta medija i izvora i subjekata informisanja. Glavni cilj ove
funkcije je uspostavljanje demokratskog javnog mnjenja i kritiĉke javne sfere, kao brane
arkanskoj dimenziji politike i koruptivnom delovanju novca u politici i javnom ţivotu.
Dţon Kin smatra, meĊutim, da se danas u javnom ţivotu odvija proces fragmentacije na
niz meĊusobno isprepletanih javnih sfera razliĉite veliĉine – mikro, mezo i makro javne
sfere. Zato se mora odbaciti ideal jedinstvene, prostorno objedinjene javne sfere u kojoj
se autonomno definiše javni interes i javno mnjenje, kao i njeno vezivanje samo za
medije u javnoj sluţbi. Pluralnost javnih sfera je pri tome od kljuĉnog znaĉaja za samo
postojanje zdravog demokratskog reţima (Kin, 1995:96).
Peta teorijska paradigma je Patnamova funkcija: uloga pluralnog civilnog
društva u produkciji socijalnog kapitala.Pluralizam društvenih interesa, demokratski
dizajniran i institucionalno uobliĉen, premošćuje duboke društvene rascepe, prekrivajući
ih ĉlanstvom graĊana u razliĉitim interesnim grupama i civilnim asocijacijama. Formirani
"premošćujući " socijalni kapital vodi, kroz formiranje višestrukih i promenljivih
pluralnih identiteta, i ublaţavanju konflikata i društvenoj koheziji. Pritom, savremene
pluralistiĉke teorije, a u okviru njih i teorije o civilnom društvu, sve više karakteriše
teorijska debata o društvenom kapitalu. Socijalni kapital, interpretiran i shvaćen u smislu
spremnosti na civilni angaţman ljudi, na uspostavljanje poverenja u društvo (trust in
society), kao i meĊusobno poverenje i uzajamnu kooperaciju, je nešto što se ne moţe
postići u kratkom vremenskom periodu. Zato je funkcija civilnog društva u proizvodnji i
uvećanju društvenog kapitala, pre svega kroz razliĉite forme samoorganizovanja graĊana
i kritiĉku civilnu i politiĉku participaciju, jedna od vaţnih pretpostavki demokratske
konsolidacije (Putnam, Robert, 1993; Pavlović, 2004:162-166).
Naţalost, nakon više od decenije propadanja zemlje, ali i izneverenih oĉekivanja u
deceniji posle preloma iz 2000-te, suoĉeni smo i sa urušavanjem poverenja u gotovo sve
javne i politiĉke institucije i još ozbiljnijom krizom solidarnosti i poverenja u druge ljude
– time i u samu mogućnost i svrhu samoorganizovanja. Analizirajući poraţavajući
nasleĊeni saldo prethodnog reţima, Ljubomir Madţar posebni znaĉaj pridaje i razornom
delovanju koji ima poguban prekid procesa uĉenja i erozija znanja i radnih veština, ali, u
još većoj meri, razaranje “nevidljivog kapitala” – radne i preduzetniĉke etike i klime
poverenja u poredak, sudove i drţavu, njihov urušeni kredibilitet (Madţar,2003:34-35).
Operetivniji i razvijeniji od Merkelovog modela uloga civilnog društva je
Dajmondov model funkcija civilnog društva. Dajmond navodi sledećih 8 funkcija
civilnog društva : (1) kontrola i ograniĉavanje moći drţave; (2) stimulisanje
participacije graĊana; (3) osnaţivanje kulture tolerancije i dijaloga; (4)
formulisanje i predstavljanje/ zastupanje interesa; (5) poboljšanje funkcionisanja
istitucija; (6) regrutacija lidera; (7) širenje protoka informacija i (8) proizvoĊenje
proreformskih koalicija (Diamond,1994).

Teorijsko - analtiĉki koncept civilnog društva

Na drugoj strani, teorijsko-analitiĉki koncept i razumevanje civilnog društva je,

meĊutim, daleko analitiĉniji i vrednosno neutralniji pristup koji se bavi realnom
strukturom, aktivnostima, porukama i efektivnim uticajem aktera civilnog društva.
Civilno društvo se polazno moţe odrediti kao podruĉje dobrovoljnog, od drţave
autonomnog, samogenerišućeg i (uglavnom) samoodrţavanog organizovanja
društvenog ţivota u okviru legalnog poretka i skupa zajedniĉkih pravila
(Diamond,1994:5).
Civilno društvo zauzima prostor (samo)organizovanja izmeĊu zone najuţe
privatnosti i porodiĉnog ţivota, na jednoj, zone drţave i aktivnosti (para)drţavnih organa,
na drugoj i prostora trţišnog privreĊivanja, na trećoj strani. Granice izmeĊu zona i njih
prema civilnom polju su krajnje porozne. Primera radi, prostor drţavnog delovanja se širi
i u sferu privrednog delovanja, kao i regulisanja privatnih i porodiĉnih relacija. Politiĉke
partije su takoĊe sve više u zoni drţave i drţavnih aparata, odnosno u sluţbi njihove
ekspanzije i kolonizacije civilnog polja, nego što obavljaju funkciju posredovanja izmeĊu
njih – vršeći funkciju sinteze i politiĉkog oblikovanja i reprezentovanja interesa
društvenih grupa. Na drugoj strani, prostor privreĊivanja je istovremeno delom i prostor
autonomnog, ugovornog ureĊivanja odnosa koji nastaju u procesu rada izmeĊu
poslodavaca i zaposlenih i njihovih asocijacija – znaĉi i civilno-društvena relacija.
Naravno, u eri globalizacije, civilno društvo i drţava organizovani na nacionalnoj
ravni, u velikoj meri su "umreţeni" i pod uticajem onoga što nazivamo i radno
definišemo kao globalna ekonomija, globalno civilno društvo, kao i regionalizovani i
globalizovani set meĊunarodnih politiĉkih institucija i integracija.
Civilno društvo je oĉito sloţen, kompozitan pojam i prostor koji ĉine: a) graĊani sa
njihovim interesima, vrednostima i saznajnim i organizacijskim resursima i kapacitetima,
b) mreţa njihovih autonomnih, dobrovoljnih socijalnih komunikacija i veza koja
obuhvata razliĉite graĊanske inicijative i , NVO , pokrete ali i sindikate, poslodavaĉke
unije i interesna udruţenja, kao i (c) graĊanske ustanove poput privatnih dobrotvornih
udruţenja i fondova, obrazovnih ustanova, crkve i mas- medija.
Civilno – društveno organizovanje zasniva se na tri noseća principa – legalnosti
(zasnovanoj na jednakim graĊanskim, politiĉkim i kulturnim pravima), pluralitetu formi
autonomnog organizovanja i javnosti organizovanja i delovanja (Cohen,1982)

Kulturno - vrednosni aspekti i praksa civilnog društva

Realni demokratski dometi i "ulog" civilnog društva zavise, meĊutim, dominantno

od tradicijom formiranih vrednosti i politiĉko - kulturnih nanosa u pojedinim društvima ,
odnosno od stepena razvijenosti graĊanske samosvesti, tolerancije i demokratskog
senzibiliteta.
Zato, osnovno vrednosno usmerenje, ciljevi i ostvareni efekti svakog oblika
civilnog organizovanja ne moraju sadrţati demokratski i emancipatorski predznak. Majkl
Volcer istiĉe da civilno društvo moţe biti škola civilnosti, odnosno kompetitivne
koegzistencije i tolerancije ali i škola neprijateljstva i fanatiĉnosti
(Pavlović,2004:143).
Civilni akteri i akcije ĉesto imaju i partikularistiĉke i regresivne ciljeve i
iskljuĉujući uĉinak. U tom smislu oni su reakcija konzervativnog, retrogradnog dela
društva na “uznemiravajuće i radikalne zahteve ekstremista koji vreĊaju duh i vrednosti
obiĉnih ljudi odanih porodici, naciji veri i tradiciji”, odnosno ĉine osnov za sukobe i
delovanje “civilnog društva protiv civilnog društva” (Tomaţ Mastnak). U tom smislu
jedan broj autora govori o lošem, rĊavom (Sajmon Ĉembers) ili necivilnom (agresivnom,
netolerantnom, ĉak militarnom) civilnom društvu (Dţon Kin).
Dţon Kin odreĊuje civilno društvo kao “idealtipsku kategoriju koja i opisuje i
zamišlja sloţenu i dinamiĉnu celinu zakonom zaštićenih nevladinih institucija, koje
su obiĉno okrenute nenasilju, samoorganizaciji i samorefleksiji i neprestano pod
tenzijom u meĊusobnim odnosima i odnosima sa drţavnim institucijama koje
oblikuju, ograniĉavaju i omogućavaju njihove aktivnosti” (Kin,2003:14).
I pored toga što Kin potencira da su civilni akteri uglavnom okrenuti nenasilju, on
skreće paţnju na problem necivilnosti i nasilja u civilnom društvu, odnosno mogućnosti
postojanja, u ekstremnim sluĉajevima, necivilnog društva. Izvore necivilnosti – grubosti i
nasilja, on vidi u hroniĉnoj neizvesnosti u pogledu kljuĉnih aspekata ţivota, ali i drţavnoj
represiji, zalaţući se za novu “civilizujuću politiku”, koja će redukovati i eliminisati
razne oblike nasilja, ukljuĉiv i drţavno nasilje. U suprotnom, u ekstremno zaoštrenim
uslovima, moţe doći do deficita civilnosti i “necivilnog rata” (Kin,2003:167-172).
Posebno je to ĉesto sluĉaj sa civilnim akterima i organizovanjem u autoritarnim,
netolerantnim društvima i reţimima koje karakteriše odsustvo znaĉajnije demokratske
tradicije. Srbija (i prostor ex-Jugoslavije) sa bujajućim etno-nacionalizmom i
rezultirajućom krizom, ratom i raspadom prethodne drţavne zajednice, kao i pratećim
procesom širenja gotovo endemske korupcije, (uz siromašenje i egzistencijalnu iznudicu
većine, praćeno osećajem (samo)izolovanosti, su gotovo školski primer (privremene)
dominacije retrogradnih nad emancipatorkim sadrţajima i društvenim akterima.
U tom kontekstu, Vukašin Pavlović u knjizi Demokratija i civilno društvo kao
neprijatelje civilnog društva navodi despotizam, rat, siromaštvo i korupciju .
Istovremeno, politiĉko- kulturne korelate necivilnosti predstavljaju zatvoreno,
tradicionalistiĉko društvo sa centralizmom i podeljenim kulturama ozraĉenim
kolektivizmima razliĉitih vrsta , pre svega etno- nacionalizmom. Protivnik civilnog
društva je i ekstremni individualizam i posesivna , narcistiĉka vizura ţivota u beskrajnom
procesu zadovoljavanja egoistiĉnih interesa i hranjenja sopstvenog ego-tripa (Pavlović,
2004:144-148)

Civilno društvo , socijalni kapital graĊana i demokratija

Priroda odnosa : socijalni kapital graĊana - civilno društvo - demokratija

predstavlja najkompleksnije podruĉje prouĉavanja delovanja društvenih odnosa na
politiĉke pojave. Karakteristika Putnamovog pristupa u prouĉavanju ovog odnosa, jeste
kombinacija strukturalne i kulturalne dimenzije. Koristeći obilje empirijske graĊe, on u
svom delu Kuglati sam, razmatra pet elemenata socijalnog kapitala kao faktora razvoja
demokratije: nivo organizovanog ţivota u zajednici, nivo ukljuĉenosti u javna dogaĊanja,
nivo volontiranja u zajednici , nivo neformalne društvenosti i nivo socijalnog uopštenog
poverenja . Sumirajući rezultate, Putnam dolazi do jedinstvenog indeksa razvijenosti
socijalnog kapitala, time i do razlika u objašnjenju funkcionisanja demokratije meĊu
ameriĉkim drţavama. Osnovno obeleţje koje objedinjava ovih pet pokazatelja jeste
aktivnost graĊana u kreiranju društvenog ţivota i donošenju kolektivnih odluka
koji su od interesa za pojedince, grupe i celu zajednicu. Na tom osnovu Putnam i
izvodi zakljuĉak po kojem „to da demokratska samouprava zahteva aktivno angaţovanje
graĊanstva, već vekovima je opštepoznata istina“(Putnam, 2008:441).
Odnos socijalnog kapitala i demokratije odvija se u dva vida. Sa jedne strane,
zdrava demokratija zahteva od graĊana da obavljaju javne duţnosti. Sa druge strane,
zdrave javne institucije zavise od raširenog graĊanskog uĉešća i angaţovanja. Na taj
naĉin, kroz ovaj simultani proces, dolazi se do objedinjavanja privatnog i javnog interesa.
Kada su u pitanju mreţe graĊanskog društva i volonterske asocijacije, njihov uticaj na
razvoj demokratije je takoĊe dvodimenzionalan i deli se na „spoljašnji“- koji je usmeren
ka drţavi i „unutrašnji“- koji je usmeren na uĉesnike društvenih interakcija. „Spoljašnji“
efekti se ogledaju u tome što pojedinci i grupe ukljuĉeni u razliĉite socijalne mreţe lakše
i efikasnije izkazuju svoje stavove prema vladi, protok informacija od javnog politiĉkog
interesa je brţi, kroz društvene mreţe se diskutuje o javnom ţivotu i bitnim politiĉkim
pitanjima a socijalni stavovi multipliciraju. „Unutrašnji“ efekti manifestuju se tako što
povezivanje jaĉa društvenost, saradnju, pozitivne crte liĉnosti i karaktera kod pojedinaca,
stvarajući od njih odgovorne i angaţovane graĊane (Putnam,2008:443-445).
Drugi autori uglavnom slede Putnamov naĉin intepretiranja odnosa socijalnog
kapitala i demokratije.Tako na primer, Pippa Norris, na osnovu sprovedenih istraţivanja,
ustanovljava da je razvoj socijalnog kapitala, a naroĉito njegove kulturne dimenzije,
povezan sa razvojem demokratske politiĉke kulture i socijalno-ekonomskim napretkom.
Ronald Inglehart, na osnovu komparativnog ispitivanja u razliĉitim drţavama, došao je
do zakljuĉka kako su viši nivoi uopštenog poverenja pozitivno povezani sa stabilnošću
demokratije. Jan Van Deth ustanovljava vezu izmeĊu višeg stepena uopštenog poverenja
i višeg stepena politiĉkog interesa, a Anirudh Krishna, na primeru Indije, vezu izmeĊu
spoja socijalnog poverenja i mreţa povezanosti i politiĉke participacije. Stephen Knack
kao rezultat razvijenog socijalnog povjerenja vidi kvalitetno funkcionisanje vlasti
(Šalaj,2007:66-68).
 Ako se uzme u obzir ĉinjenica da se kao konstitutivni element socijalnog kapitala
pojavljuje razvijeno civilno društvo, naravno pod uslovom da ono nema destruktivne
tendencije, onda dolazimo do definisanja meĊusobnog odnosa civilnog društva i
demokratije. Ipak, potrebno je naglasiti da je ovaj odnos koncepcijski i normativno sloţen
zato što postojanje jednog segmenta automatski ne podrazumeva i postojanje drugog.To
zapravo znaĉi da je civilno društvo vrlo bitan, ali ne i dovoljan uslov za postojanje
demokratije. Naime, civilno društvo moţe da postoji i bez demokratije, što vodi do
zakljuĉka da postojanje civilnog društva ne vodi automatski ka demokratskoj politici
(Pavlović,2006:98).
Sva protivreĉja demokratskih tranzicija pokazala su nekoliko nespornih
ĉinjenica.UvoĊenje formalnih demokratskih institucija i instituta (opšte pravo glasa,
kompetitivni izbori, višestranaĉki sistem, parlament sa predstavnicima koje su izabrali
graĊani) samo po sebi nije dovoljno za stabilan društveni i politiĉki razvoj. Pored tih
uslova, neophodno je da postoji konsenzus oko postojanja suverene drţave, kao i
vrednosti, stavovi i ponašanje graĊana koje će biti orijentisano ka izgradnji demokratskih
ideala.
Moţe se zakljuĉiti da u objašnjavanju meĊusobnog osnaţujućeg odnosa
socijalnog kapitala i demokratije, pored poverenja u institucije, kao faktore takoĊe treba
ubrojati i mreţe povezanosti, politiĉku participaciju, politiĉku kulturu, ali i istorijat
razvoja socijalnog kapitala odreĊenog društva, kao i psihološku osnovu razvoja
individualnih i kolektivnih socijalno-politiĉkih stavova i identiteta.

Drţava, graĊani i civilno društvo

Na osnovu brojnih istraţivanja došlo se i do zakljuĉka da delovanje drţavne vlasti

i institucija moţe da doprinese razvoju kapaciteta civilnog društva i socijalnog kapitala.
Kritiĉki reintepretirajući karakter relacije : civilno društvo - drţava mogli bi poći
od hipoteze da je prethodni socijalistiĉki period, kao i period blokirane tranzicije i
nacional-populistiĉke involucije i (para)militarne regresije – vreme Miloševićevog
reţima, obeleţila relacija dominantne, sveregulišuće drţave sa kolonizatorskim i na
kraju ovog perioda ĉak grabeţljivim, nastupom prema slabom i «potisnutom» civilnom
društvu.
Aktuelni okvir ĉini odnos i nadalje dominantne, ĉak povremeno agresivne, ali u
suštini konfuzne i (selektivno) slabe drţave, sa legitimnim ali još uvek relativno slabim,
nestabilizovanim i nesigurnim, uz to i fragmentiranim i podeljenim, civilnim društvom.
Aktuelno, postoje tri moguća modela odnosa drţave i civilnog društva, koji
mogu biti prisutni na ovom, tranzicionom terenu. Taĉnije, radi se više o tri tipa odnošenja
drţave prema civilnom društvu i civilno-društvenim organizacijama.
Prvi je klasiĉni, neoliberalni. Govorimo o «minimalnoj» ili «neutralnoj» drţavi
koja samo utvrdi pravila igre, uvede trţište i povuĉe se iz ove sfere i ostavi civilnom
sektoru i njegovom volontarijatu da koliko moţe interveniše u socijalno tlo. Mislim da
ovaj model društveno razorenoj i ekonomski ruiniranoj Srbiji ne odgovara i da joj nije
primeren, odnosno praktiĉno nije odrţiv.
Drugi model je, uslovno reĉeno socijaldemokratski i on kombinuje elemente
liberalno-predstavniĉke demokratije sa republikanskom tradicijom samoodreĊenja i
samoorganizovanja i pratećim deliberativnim praksama horizontalne komunikacije, koja
nije direktno usmerena na politiĉko polje. Radi se o modelu socijalnog partnerstva i
delimiĉnog, uzajamnog preklapanja i podrške, odnosno o relaciji: jaka drţava – jako
civilno društvo. Ovo je model koji bi liĉno podrţao ali za koji još uvek nema realnih
pretpostavki.
Treći model, model alternacije, koji se kod nas izgleda u velikoj meri nastavlja
i posle promena iz 2000-te, je model civilno-društvenog organizovanja kao alternative
oficijelnom polju politike. Zato što se ne komunicira dovoljno iskreno i uspešno, civilni
akteri stvaraju alternativne zakonodavne i razvojne projekte pa ih potom – oblicima
graĊanskog i sindikalnog protesta i neposlušnosti, uvode u polje politike. Tvrdi
zagovornici ovog modela, krajnje skeptiĉni prema akterima oficijelne politike, odreĊuju
ga kao poţeljni model rediferencijacije, umesto neokorporativne fuzije civilnog društva i
drţave
U kontekstu tumaĉenja , primera radi, veoma izraţenog nepoverenja graĊana
Srbije u socijalne i politiĉke aktere i institucije, vrlo zanimljivo razmišljanje o odnosu
drţave i socijalnog kapitala, a posebno socijalnog poverenja kao, po njemu, njegovog
najbitnijeg dela, daje nam Eric Uslaner. On odbija da prizna ulogu institucija na razvoj
poverenja, već smatra da nivo socijalnog poverenja zavisi od naĉina na koji je
rasporeĊeno ukupno bogatstvo u nekoj zajednici. Sa porastom ekonomske nejednakosti
meĊu ljudima dolazi do veće erozije socijalnog poverenja. Suprotno, što je raspodela
bogatstva u društvu egalitarnija, to je i veći stepen socijalnog povjerenja. Kao primjer
drţava sa visokim stopama socijalnog poverenja, Uslaner navodi skandinavske drţave.
Presudni faktori koji su zasluţni za takvo stanje , po ovom autoru, su visok nivo etniĉke
homogenosti, većina stanovništva protestantske vere, i kao najvaţnije, izrazito egalitarna
raspodela bogatstva (Šalaj, 2007:97-99).
Tezu po kojoj drţavna politika svojim delovanjem prvenstveno utiĉe na razvoj
udruţenja civilnog društva,a time i socijalnog kapitala u celini,zastupa Mark Warren.Po
njegovom mišljenju, u savremenim liberalno-demokratskim društvima postoji nekoliko
naĉina na koji drţava pozitivno moţe da utiĉe na razvoj civilnog društva.
Pre svega, drţava putem svojih zakonskih normi je garant slobode govora i
udruţivanja kao glavnih pretpostavki delovanja udruţenja. Uz to, ona svojom
zakonskom regulativom spreĉava pojavu i egzistenciju udruţenja koja su
antidemokratski nastrojena. Drugi vaţan aspekt uticaja drţave na civilno društvo je
finansijske prirode, a tiĉe se poreskih olakšica i finansijske pomoći za delovanje
odreĊenog tipa organizacija. Sliĉan znaĉaj drţave po socijalni kapital, naglašava i
Francisko Herreros. Kako ovaj autor smatra, za razvoj i omasovljavanje udruţenja
civilnog društva, kljuĉno je ulaganje drţave. On na osnovu istraţivanja ustanovljava
pozitivnu korelaciju izmeĊu širine drţave blagostanja i širine razvijenosti socijalnog
kapitala (Šalaj,2007:96-97)
Na primeru Srbije bi mogli zakljuĉiti da za razvoj civilnog sektora nije dovoljno
doneti samo statusne zakone poput Zakona o udruţenjima, usvojenog tek 2009.godine, ili
Zakona o zaduţbinama , fondacijama i fondovima Republike Srbije. Makar u istoj meri je
potrebno uneti i brojne izmene i dodatne odredbe u već postojeće zakone, posebno
poreske (Zakon o PDV-u, Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći, Zakon o porezu
na imovinu, Zakon o porezu na dohodak graĊana), kao i u Zakon o radu i Zakon o porezu
na dobit preduzeća, kako bi NVO imale povoljniji materijalni i finansijski status i postale
samoodrţive.
 Da bi se u narednom periodu civilni sektor odrţao i razvijao potrebna je veća
podrška drţavnih organa,pre svega kroz razvoj institucionalnih oblika i mehanizama
partnerstva drţave i NVO.Dobar primer je Kancelarija za pridruţivanje EU, koje je sa
brojnim NVO potpisala Memorandum o saradnji u procesu evropskih integracija
(Paunović,2006:127-129).
Pozitivan uticaj drţave na razvoj socijalnog kapitala manifestuje se i kroz
sprovoĊenje brojnih javnih politika.Tu je pre svega reĉ o pitanju kako se odreĊenim
sredstvima moţe doći do boljih rezultata u postizanju većih nivoa drušvenog povezivanja,
poverenja i angaţmana. Kao primeri, uglavnom se navode reforme u sistemu
obrazovanja, promocija znaĉaja socijalnog kapitala u zajednici, afirmacija umetnosti i
kulture, kao i zalaganje za uvoĊenje fleksibilnijeg radnog vremena koje bi dozvolilo veći
obim zajedniĉkih kontakata ljudi u porodici i lokalnoj zajednici.
"Praoblik"institucionalizacije saradnje i uspostavljanja partnerstva drţave i
civilnog društva u Srbiji nastao je tokom 2003. godine u procesu izrade Strategije za
smanjenje siromaštva u kome je uĉešće uzelo preko 250 OCD (organizacija civilnog
društva).
Pored toga pojedina ministarstva i drţavne agencije potpisuju sporazume o saradnji
sa OCD i osnivaju savetodavna tela i forme za saradnju , tako da su poslediĉno OCD
uĉestvovale u izradi preko 40 posebnih strategija namenjenih pojedinim socijalnim
grupama.
Aprila 2010. godine uredbom Vlade formirano je, sa velikim zakašnjenjem, i prvi
institucionalni oblik saradnje - Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim
društvom(Lonĉar, 2010 : 6-9)
No, dok se na jednoj strani OCD sve više ukljuĉuju u konsultativni proces
donošenja odluka , pre svega formulisanja javnih politika, na drugoj strani drţava
ignoriše ĉesto one civilne inicijative i trudi se da marginalizuje njihove nosioce kada su
njihove aktivnosti usmerene na kritiku vlasti i fomulisanje predloga koji ne odgovaraju
predstavnicima vlasti. Delatnost autonomnih sindikata, rad OCD za zaštitu i promociju
ljudskih prava su primeri teškog i sporog privikavanja na praksu (konfliktnog) socijalnog
partnerstva.

2.CIVILNO DRUŠTVO I DEMOKRATIJA U SRBIJI

2.1. Razvoj i evolucija civilnog društva u Srbiji

Istorijski uslovi za stvaranje civilnog,neprofitnog sektora u Srbiji formirani su

već na prelazu iz 19 u 20 vek, i mogu se naći u tradicionalnim formama seoske
solidarnosti, uticaju Srpske pravoslavne crkve i njenog razumevanja dobroĉinstva, kao i u
aktivnostima brojnih humanitarnih,obrazovnih i drugih društava koja su delovala u
Jugoslaviji od poĉetka 20 veka do drugog svetskog rata (Stanisavljević,1995:98).
Razvoj nevladinog,neprofitnog sektora u Srbiji moţe se podeliti u tri faze:
(1)poĉetak osnivanja nevladinih organizacija u periodu pre drugog svetskog rata;
(2) "vladine" nevladine organizacije, u periodu komunistiĉkog reţima od 1945 do
1990.godine, uz zabranu brojnih starih organizacija i formiranje novih pod
kontrolom drţave i (3)"nove" nevladine organizacije stvorene u periodu formalnog
uvoĊenja politiĉkog pluralizma i stvaranja autonomnih NVO.
 Prvu fazu su karakterisale tradicionalne forme solidarnosti, posebno u seoskim
zajednicama. Tokom tog perioda, SPC i kraljevska porodica igrale su znaĉajnu ulogu u
stvaranju i radu ovih organizacija jer su mnoge og njih delovale pod njihovim
pokroviteljstvom,pri ĉemu su zaduţbine prethodile osnivanju nevladinih organizacija.
Praktiĉno, NVO su delovale i pre uvoĊenja Zakona o slobodi udruţivanja iz
1881.godine. Sam termin "nevladine organizacije" , prvi put je upotrebljen 1874.godine u
listu "Glas javnosti". Pored ovog termina u upotrebi su bili i izrazi-udruţenje, grupa,
savez ili društvo. Pri tome je još Esnafski dekret iz 1847. godine regulisao pravni status
zanatlija i njihovih esnafa, dok je principe rada Saveza radnika, stvorenog 1903.godine
odobrilo Ministarstvo za privredu u skladu sa Zakonom o privrednim organizacijama
Druga faza zapoĉinje nakon 1945. godine i karakteriše je nacionalizacija svih
privatnih zaduţbina, zaveštanja i fondova, uz konfiskaciju njihove imovine i ograniĉenje
njihove delatnosti. Od tada pa sve do kraja osamdesetih godina 20 veka, slobodno
udruţivanje graĊana nije bilo dozvoljeno. Organizacije su mogle da deluju samo u okviru
striktnih ograniĉenja drţave i pod uslovom da kao udruţenja graĊana i tzv. "društvene
organizacije"deluju unutar vladajuće ideologije. Istovremeno, nije bilo prepreka za
osnivanje sportskih, rekreativnih, profesionalnih ili hobi udruţenja. Zato što nisu imale
politiĉke aspiracije i nisu zahtevale promene, ove organizacije su mogle da deluju i izvan
formalnih okvira sluţbenih drţavnih organizacija poput Socijalistiĉkog saveza, Saveza
omladine ili Saveza sindikata. Ovakvih "polu-nevladinih organizacija " bilo je u ovom
periodu oko 18 000 (Paunović,2006:41-42).
Primer specifiĉnog i u uslovima politiĉkog monizma i dominacije društvene
svojine ideološki motivisanog i krajnje neautonomnog vida organizovanja sindikata
predstavljalo je, unutar koncepta "udruţenog rada", i ukljuĉivanje predstavnika sindikata
u društveno-politiĉka veća skupština u eks-jugoslovenskom sistemu "pluralizma
samoupravnih interesa". Sindikat je u ovom sistemu mlaĊi, poslušni partner Saveza
komunista, odnosno jedna od organizacija - trabanata ukljuĉenih u SSRN -"jedinstven
front socijalistiĉkih snaga", lišena programske, kadrovske i akcione autonomije.
Treću fazu, nakon 1990.godine, karakterišu legalizacija pluralizma, slobodno
udruţivanje graĊana i razvoj i raznolikost formiranih NVO. U uslovima rata i raspada
SFRJ, priliva izbeglica i raseljenih lica, kao i drastiĉnog pada ţivotnog standarda, jedan
broj NVO je nastao sa ciljem da se suprostavi govoru mrţnje, nasilju i ratu, odnosno da
zaštite elementarna ljudska prava i pomognu ţrtvama rata. Pored njih autonoman karakter
imale su i neke ranije formirane alternativne, pre svega ekološke organizacije. Broj NVO
je u stalnom porastu, posebno nakon promena iz 2000.godine. Krajem 2006.godine je
bilo registovano više od 10 500 novih NVO. Na drugoj strani, postoji i oko 25 000 "starih
NVO" , odnosno društvenih organizacija i udruţenja graĊana, od kojih su polovina
sportska i rekreativna društva.(Paunović,2006:49).

Sukobi i rasplet 1990-2000

A ko su periodi,prvo sa poĉetka devedesetih,pa zatim oko1996/97 i 1998 ostali

upamćeni kao talasi stvaranja većeg broja NVO, 1999.godina biće upamćena po najvećoj
represiji nad njima, ali i po sve većoj efikasnosti celokupnog civilnog sektora. Drţava je
u meĊuvremenu mnogo jasnije locirala "subverzivne" taĉke po sam reţim i krenula u
sistematsku borbu protiv njih .Godine 1998. stvara se i "legalan" okvir za borbu:prvo je
to bio Zakon o informisanju,kojim su uvedene drakonske novĉane kazne za svaku
procenjenu uvredu reţima. Cilj je bio da se autonomni mediji finansijski iscrpu i na kraju
ugase. Univerzitet je bio druga taĉka podrivanja reţima tokom ranijih protesta pa je, maja
1998.godine, donešen i Zakon o Univerzitetu u ĉijoj pozadini stoje dve, već i sprobane
tehnike-ne menjati ništa sem mehanizama ,sve ĉvršće,kontrole nad ljudima na ĉelu
organizacije.
Slobodni gradovi iz 1997.godine i "prevelika sloboda" delanja u njima, treća su
taĉka otpora neometanom vladanju. Doneti novi Zakon o lokalnoj samoupravi imao je
istu logiku kao dva prethodna - suţavao je kadrovsku i finansijsku autonomiju opština.Na
drugoj strani, po zakonu reakcije, svi ljudi pogoĊeni merama drţave stvarali su paralelne
organizacije civilnog društva i tako bar pojaĉavali svoj glas otpora mnoštvom sliĉnih.
Tako će 1991. reakcija na rat biti antiratna i humanitarna udruţenja, organizacije za
pravnu pomoć ugroţenima,alternativna udruţenja postojeĉim poput sindikata
Nezavisnost(1991) ili Asocijacije nezavisnih elektronskih medija - ANEM (1993).
Godine 1996. u militarizovanom društvu stvaraju se NVO naglašeno evropske i
antireţimsake orijentacije a 1998/1999 godine, kao reakcija akdemske zajednive na
doneti Zakon o univerzitetu, doći će do stvaranja Otpora i Alternativne akademske
obrazovne mreţe(AAOM). No, tek će vojna intervencija NATO i prenošenje ratnih
sukoba na teritoriju Srbije i SR Jugoslavije zgusnuti postojeće podele i biti uvod u
konaĉni rasplet i promenu reţima Još za vreme bombardovanja i proglašenog ratnog
stanja dolazi do formiranja Jugoslovenske akcije. Jugoslovensku akciju, kao asocijaciju
NVO, osnovali su UGS Nezavisnost i 71 NVO, a njoj će se pridruţiti i 11 graĊanskih
parlamenata i nekoliko nezavisnih medija. Jugoslovenska akcija traţiće istinito
obaveštavanje o dogaĊajima na Kosovu a nakon bombardovanja jedan od zahteva biće i
amnestija za lica koja su odbila da uĉestviju u ratu.
Ubrzo nakon bombardovanja predstavnici graĊanskih parlamenata formiraju
sopstvenu asocijaciju - GraĊanski parlament Srbije. U oktobru 1999.godine, Fondacija za
mir i rešavanje kriza i UGS Nezavisnost organizuju skup "Kako do promena". Na tom
skupu će uĉestvovati predstavnici opozicionih stranaka, NVO, sindikata i nezavisnih
medija, što je predstavljalo inicijalnu kapislu za stvaranje "Partnerstva za demokratske
promene", odnosno koncepta partnerstva kao novog modela odnosa demokratskih i
opozicionih stranaka (DOS) i aktera civilnog društva. Cilj je bio da se okupi celokupna
"društvena opozicija", da joj se da okvir u kome bi mogla da saraĊujje i realizuje
jedinstvenu strategiju borbe za promenu reţima.
Od oktobra 1999. do avgusta 2000. kada su raspisani izbori kampanja civilnog
sektora je bila u svojoj pripremnoj fazi. Dogovoreno je da ĉitava kampanja ide na dva
koloseka: kroz pojedinaĉne akcije pojedinih NVO i zajedniĉki "potpis" svih kampanja
više od 100 NVO pod nazivom "Izlaz 2000". Definisani su i ciljevi kampanje :
animiranje što većeg broja biraĉa da izaĊu na izbore, odnosno borba protiv raširenog
defetizma; postizanje boljeg razumevanja izbornog procesa; kontrola izborne procedure u
svim fazama. Nezavisna kampanja pod zajedniĉkim nazivom "Vreme je" bila je pre
svega usmerena na aktiviranje mladih,kao i pojedinaĉne kampanje poput "Glasam da
talasam" EPUS-a ili kampanja Studentske unije Srbije. Ciljna grupa kampanje bile su i
ţene - kampanja "Tvoj glas- glas razlike" Grupe za promociju ţenskih politiĉkih prava.
Trebalo je takoĊe motivisati i radnike, penzionere, kao i pripadnike nacionalnih manjina -
kampanjom "Gledaj svojim oĉima,misli svojom glavom i izaĊi na izbore"njih je
animiralo Partnerstvo za demokratske promene- UGS Nezvisnost.Fondacija za mir i
rešavanje kriza i još šezdesetak NVO. Opštoj populaciji bili su namenjeni Forumi
kandidata koje su organizovale GraĊanske inicijative.
Pored ovih kampanja postojale su i tri kampanje koje su formalno bile izvan
zajedniĉkog Izlaza 2000 : kampanje G 17 i Otpora("Gotov je") zbog izrazito
jasnih,eksplicitnih poruka biraĉkom telu, ali i CeSID-a zbog nuţne neutralnosti.
Krajem septembra 2000,kada su lideri DOS-a pozvali graĊane na odbranu svojih prava
zbog nepriznavanja izbornih rezultata, hajka vlasti na NVO samo je dobila na
intenzitetu.No, upornošću i rešenošću graĊana, politiĉke promene su izvojevane 5
oktobra 2000. godine zajedniĉkom strategijom graĊanske neposlušnosti i podelom posla
unutar društvene opozicije izmeĊu NVO i politiĉkih partija.
Nakon postrevolucionarne euforije i kratkog medenog meseca izmeĊu novih
demokratskih vlasti,kljuĉnih aktera meĊunarodne zajednice i graĊana i stvorene
atmosfere u kojoj je većina poverovala u brzi, gotovo pravolinijski hod od izolacije ka
meĊunarodnim integracijama, zadovoljstvo obaranjem reţima trebalo je zameniti
osetljivim i teškim poslom njegove potpune demontaţe i graĊenja i pararelnog
stabilizovanja demokratskog poretka.

2.2 GraĊani i organizacije civilnog društva(OCD) u Srbiji

Poverenje u organizacije civilnog društva

Već smo ustanovili da razuĊena mreţa graĊanskih inicijativa, pokreta, interesnih

asocijacija i graĊanskih ustanova koja ĉini civilno društvo, po svoj logici predstavlja
prostor autonomije i samooraganizovanja graĊana, relativno nezavisan od drţave, ali i
trţišno – privrednih organizacija. Njihova uloga se prvenstveno sastoji u kreiranju,
širenju ili odbrani autonomnih vrednosti i kulture, definisanju i zastupanju interesa i
stimulisanju graĊanske odgovornosti i aktivizma ,usmernog delom i ka pokretanju
inicijativa prema strukturama vlasti i njihovoj kontroli i kritici.
U ravni analize pojedinih društava otvaraju se, meĊutim, ne samo pitanja
razvijenosti civilnog i politiĉkog polja i aktera već i pitanja saznajnih kapaciteta graĊana -
njihovog razumevanja sloţenog procesa promena, stava prema civilnim akterima i svetu
politike i (ne) spremnosti da se ukljuĉi u aktivnosti OCD i politiĉkih aktera.
Prehodno, sa stanovišta raspolaganja poverenjem, kao jednim od temeljnih
organizacijskih resursa, analizirane organizacije civilnog društva mogu se podeliti u tri
grupe.
Grafikon : Poverenje u organizacije civilnog društva i stranke (Cesid,2005)
 Poverenje u institucije civilnog društva i političke i privredne
aktere

Privatna preduzeća 29% 58% 13%

Političke partije 30% 63% 7%

NVO 34% 48% 19% Ima poverenja

Nema poverenja
Državna preduzeća 34% 55% 11%
Ne zna

Sindikati 34% 48% 18%

Štampa 40% 53% 7%

TV 42% 54% 4%

Zdravstvo 53% 44% 3%

Škole i fakulteti 63% 30% 7%

Crkva 72% 22% 6%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Prvu, ĉine posebno crkvene organizacije, pre svega SPC, koje uţivaju puno
(41%) ili bar delimiĉno poverenje (30%) izmeĊu dve trećine i tri ĉetvrtine graĊana Srbije.
Crkva je godinama već ustanova od najvećeg, gotovo nespornog moralnog i,
istovremeno, nepolitiĉkog ili nadpolitiĉkog ugleda i autoriteta meĊu graĊanima Srbije. Ni
povremene, sporne «ekskurzije u politiku» nisu bitnije ugrozile visok rejting i tretman
crkve kao nacionalne institucije.
Prvoj grupi graĊanskih ustanova u koje graĊani imaju veliki stepen poverenja
pripadaju i obrazovne institucije – škole i fakulteti. Obrazovnim ustanovama veruje dve
trećine graĊana, odnosno poverenje u njih je dvostruko veće od nepoverenja.
Drugu grupu ĉine mediji, štampani i elektronski, koji uţivaju poverenje pribliţno
dve petine graĊana, odnosno spadaju, zajedno sa zdravstvom, kao i vojskom i policijom,
u organizacije i institucije prema kojima je odnos poverenja i nepoverenja relativno
uravnoteţen. Pri tom, udeo onih koji u medije imaju puno poverenje je samo 6%, što
predstavlja jedan od najniţih zabeleţenih procenata punog poverenja u sve analizirane
organizacije i institucije. Na drugoj strani, apsolutno nepoverenje prema medijima
iskazuje ĉak petina graĊana. Svoj, nešto povoljniji rejting, u odnosu na sindikate i NVO,
mediji mogu da zahvale daleko većem broju graĊana (35%) koji u njih imaju osrednje,
delimiĉno poverenje.
Oĉito, relativno visoko poverenje i, u još većoj meri, oĉekivanja od medija,
rezultat su uverenja da njihov pluralizam – brojnost i konkurencija, jesu pretpostavka i
garant kritiĉke informisanosti i smislenog angaţovanja, daleko pre nego što se veruje u
njihov pojedinaĉni profesionalizam i nepristrasnost.
Najzad, sindikati i NVO spadaju, zajedno sa politiĉkim i privrednim
akterima – parlamentom, Vladom, strankama i drţavnim i privatnim preduzećima,
odnosno njihovim upravljaĉima i vlasnicima, u red organizacija i institucija prema
kojima je nepoverenje osetno izraţenije nego poverenje. Njima ne veruje, ili ne
poznaje njihov rad gotovo polovina anketiranih. Njima treba prikljuĉiti gotovo petinu
anketiranih (18%), daleko više nego kod drugih organizacija i institucija, koja nema ni
definisan stav o njima. Na drugoj strani, puno (9%) ili delimiĉno i malo poverenje (25%)
prema sindikatima i NVO iskazuje trećina graĊana, što je ĉak iznad vrednosti dobijenih
drugim istraţivanjima. Naime, nakon oktobarskih promena 2000-te, kada je poverenje u
NVO nadmašilo nepoverenje, odnosno obuhvatilo više od trećine graĊana, ono se, nakon
pada u 2001. godini, od sredine 2002 stabilizovalo na podršci ĉetvrtine graĊana (CPIJM
IDN,2004:19-20).
Ĉini se da je nešto uvećan broj onih koji, nakon 2005. godine i do manifestovanja
krize 2009.godine, povremeno iskazuju malo i delimiĉno poverenje u NVO sektor
regrutovan iz kruga graĊana koji o NVO nemaju do kraja definisan stav, a da stabilno
poverenje u ove organizacije pokazuje tek petina graĊana.
Pet godina kasnije, 2010. godine u sred ekonomske i socijalne krize, oĉekivano je
kljuĉna moneta poverenja graĊana i dalje oskudno raspodeljena na socijalne i politiĉke
aktere i institucije. U ovom rangiranju nakon decenije od promena iz 2000-te, najgore su
prošle politiĉke institucije i akteri. Politiĉke institucije suoĉavaju se oĉito sa dubokom
krizom legitimiteta budući da je prema svima njima bez izuzetaka nepoverenje graĊana
daleko izraţenije nego poverenje, pa se stanje moţe uporediti jedino sa drugom
polovinom devedesetih godina prošlog veka, odnosno sa vremenom potpune
delegitimizacije Miloševićevog reţima.

Rang institucija porema ponderu (ne)poverenja građana *)

Školstvo 3,05
Vojska 2,99
Policija 2,92
Predsednik Republike 2,72
Sudstvo 2,67
Mediji 2,52
Vlada 2,48
Sindikati 2,46
Skupština 2,35
Politicke partije 2,17

Prosek 2,63
1 2 3 4 5

Sliĉna situacija je i sa institucijama civilnog društva, budući da velika većina

graĊana uopšte ne uoĉava aktivnost NVO i da nepoverenje u ĉitav niz konkretnih NVO, u
sindikate ili medije daleko prevazilazi poverenje (Slavujević,2010: 24-27).
Mogli bi zakljuĉiti , kada je o OCD reĉ, sa izuzetkom crkve i obrazovnih institucija,
da poverenje manje od petine graĊana, govori o oskudnom osnovnom resursu
kojim raspolaţu NVO i sindikati. Zabrinjavajući je i nizak nivo, posebno u sluĉaju
NVO, njihovog poznavanja i razumevanja prirode njihovih aktivnosti.
Pred sindikatima i NVO oĉito stoje otvorene tri grupe problema: a) preciziranja
svoje pozicije i uloge – svoje misije uĉešća u deblokiranju tranzicije u osiromašenom,
traumatizovanom, postratnom društvu, b) ofanzivnijeg nastupa i akcionog objedinjavanja
i umreţavanja, ali i c) medijske i marketinške aktivnosti na poboljšanju imidţa i izmeni
negativnih klišea i stereotipa koji o njima postoje u javnosti poput onog o «antiratnim
profiterima» i zgrtanju novca od pomoći i donacija.
 Sindikati svojim pristalicama, ali i oponentima, moraju na delu pokazati ozbiljan,
odgovoran i nedemagoški pristup pri formulisanju zahteva, kao i sposobnost i moć
njihovog argumentovanja i realizovanja.

NVO sektor

NVO, pre svega moraju izaći iz zabrana oslanjanja na podršku stranih donatora i
podrške ograniĉene na obrazovano, urbano i mlaĊe stanovništvo.
Opšte mesto svih analiza i rasprava unutar nevladinog sektora ĉini potreba i nuţnost
samoodrţivog razvoja, odnosno diversifikovanje izvora donacija i prihoda, pri ĉemu bi
smanjenje stranih donacija bilo kompenzirano uvećanim prihodima od pruţanja usluga
korisnicima, saradnje sa privredom, drţavnih dotacija i donacija od domaćih fiziĉkih i
pravnih lica. Ujedno, time bi se projekti i programi NVO, do sada preteţno uslovljeni
prioritetima stranih donatora, u većoj meri vezali za prioritete samih korisnika usluga
NVO sektora (NVO sektor,2005:59-62;80-82).
Nesporna potreba je da se aktivnosti NVO sektora sve više izvode i uz podršku
drţavnog finansiranja,odnosno projektnih konkursa pojedinih ministarstava, gradova i
opština, u meri u kojoj su programi NVO usklaĊeni sa nacionalnim strategijama ili
novom koncepcijom socijalne politike društva u transformaciji.To, u uslovima opšteg
siromaštva, odsustva odgovarajuće pravne regulative i stimulativne ekonomske politike i
politike poreskih olakšica i oslobaĊanja, neće biti nimalo lak i izvestan posao.
Iako je, posebno nakon 2000-te, nevladin sektor uveliko demetropolizovan i
decentralizovan, odnosno uspeo je da se proširi i na manja urbana središta i da se,
taktikom širenja mrlja mastila, iz velikih gradova – polaznih uporišta proširi na gotovo
ĉitavu teritoriju, on je još u velikoj meri socijalno getoiziran. Po rezultatima svih
istraţivanja, vršenih nakon 1999. godine (Institut društvenih nauka, CPA, CESID),
pristalice i aktivisti NVO sektora dolaze iz redova struĉnjaka, uĉenika i studenata,
odnosno mlaĊih od 30-40 godina, koji se osećaju dobitnicima tranzicije. Indikativno je
pri tom da se ne radi o najimućnijima već o osobama proseĉnih prihoda
Socijalno uska i relativno malobrojna osnovica ( izmeĊu 1% i najviše 5% aktvista i
povremenih volontera prema nalazima istraţivanja ), kao i slabo prisustvo , sem u
incidntnim situacijama, u medijima povratno osnaţuju i odrţavaju nisko poverenje u
NVO sektor.
I po nalazima istraţivanja efekata tranzicije, iz 2010.godine, nepoznavanje
rada NVO i nizak stepen graĊanskog aktivizma odraţavaju se i nisko poverenje
graĊana – ono se kreće u rasponu od 9% do 25%prema razliĉitim vrstama NVO.
Najveći stepen poverenja graĊani imaju u NVO koje se bave zaštitom ţivotne sredine
(25% graĊana ispoljava poverenje prema radu ovih organizacija) i NVO koje razvijaju
programe za invalidna lica (24% ispoljava poverenje prema radu ovih organizacija).
Znatno manje poverenje graĊani ispoljavaju prema drugim tipovima NVO kao što su
organizacije koje se bave promocijom ljudskih prava i razvojem demokratije. Samo po
13% ispitanika pokazuje poverenje u Helsinški odboru za ljudska prava i u Fond za
humanitarno pravo kao NVO koje podstiĉu demokratsku tranziciju javnog ţivota i
suoĉavanje sa prošlošću. GraĊani imaju još manje poverenja u udruţenja koja ulaze u tzv.
„patriotski blok“, odnosno u one koje se zalaţu za odbranu haških optuţenika i
relativizaciju odgovornosti za ratne zloĉine. Samo 9% graĊana iskazuje poverenje u
„Obraz“ kao tipiĉnom primeru ovih organizacija, dok u udruţenja za odbranu haških
optuţenika poverenje ima 13% graĊana.(Kolin,2010:44-46)
Tabela Poverenje i nepoverenje u udruţenja graĊana (u%)

Ima Neod- Nema Ne moţe Uku-

poverenja luĉan poverenja da oceni pno
udruţenja koja se bave zaštitom ţivotne 25 20 19 36 100
sredine
udruţenja koja okupljaju, štite i 24 18 18 40 100
zapošljavaju invalide
udruţenja za odbranu haških optuţenika 13 19 26 42 100
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji 13 17 27 43 100
Fond za humanitarno pravo 13 17 29 41 100
„Obraz“ 9 16 28 47 100

Linije politiĉkih podela dakle prolaze kroz civilni sektor, pre svega kada se radi o
onim NVO koje se bave pitanjima koja se nalaze na politiĉkoj agendi i izazivaju politiĉka
sporenja. Najveće razlike, u odnosu na stranaĉku pripadnost, postoje u pogledu
(ne)poverenja prema Helsinškom odboru, Centru za ljudska prava ili YUKOM-u, na
jednoj, odnosno Obrazu ili Udruţenju za odbranu Haških optuţenika, na drugoj strani.
Moglo bi se zakljuĉiti da organizacije i ustanove civilnog društva, uz izuzetak crkve, kao
i obrazovnih institucija, i delom medija u velikoj meri «pate» od deficita legitimnosti i
poverenja. To svakako predstavlja znaĉajno ograniĉenje njihovoj pretenziji da u
tranzicionim promenama odigraju znaĉajnu ulogu.
.
Civilni sektor i izlazak iz društvene krize

U tom kontekstu,moć proizvoĊenja promena – bar potencijalnu društvenu moć i

prateći, relevantan politiĉki uticaj, organizacija civilnog društva procenjivali smo,u
istraţivanjimaCeSID-a vršenim u periodu 2005-2007, na osnovu procene intenziteta
njihovog doprinosa izlasku iz krize. Ako graĊani procenjuju da je doprinos odreĊene
organizacije znaĉajan i po svom obimu i po svom intenzitetu, onda se moţe zakljuĉiti i da
postoji uverenje da ona moţe efektivno pozitivno delovati, odnosno da poseduje znatnu
društvenu moć.
Po mišljenju samih graĊana Srbije, u istraţivanju iz 2005.godine, meĊu civilno-
društvenim akterima i ustanovama, najveći doprinos izlasku iz krize (samo)izolacije i
ubrzanom hodu ka evropskim integracijama mogu dati mediji.
Da mediji mogu mnogo (26%) ili bar donekle (40%) da doprinesu izlasku društva
iz krize, smatra ĉak dve trećine graĊana. Većina graĊana oĉito poseduje svest o bar
potencijalno znaĉajnoj saznajnoj, informativnoj, kritiĉkoj i mobilizacijskoj ulozi medija
kao otvorenog kanala društvene komunikacije. Kvalitetno informisanje i, posebno,
izloţenost nosilaca vlasti i odluĉivanja kritiĉkom sudu javnosti su za graĊane postali
temeljna pretpostavka uspešnih tranzicionih reformi.

Grafikon
 Procena doprinosa izlaska iz krize

Strukovna udruženja 12% 33% 55%

Crkva 15% 35% 50%

16% 31% 53% veliki doprinos

NVO
delimični doprinos
Sindikati 16% 38% 46%
Nema
doprinosa,ne zna
Udruženja 17% 35% 48%
poslodavaca

Mediji 26% 40% 35%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Svi drugi akteri i institucije civilnog društva – sindikati (54%), udruţenja

poslodavaca (52%), crkva (50%), NVO (47%) i strukovna udruţenja (45%), mogu tek za
pribliţnu polovinu graĊana odigrati manju ili veću pozitivnu ulogu pri izlasku iz krize.
Pri tom je njihova procenjena uloga velika tek za svakog sedmog ili osmog ispitanika. Da
civilni sektor moţe igrati tek delimiĉnu, dopunsku i korektivnu, pozitivnu ulogu smatra
trećina, odnosno, u sluĉaju sindikata dve petine ispitanika, pri ĉemu su oĉekivanja od
sindikata, najveća meĊu zaposlenima u drţavnom sektoru i nezaposlenima.
Ipak, znaĉajna razlika koja postoji izmeĊu relativno malog, aktuelno iskazanog i
mogućeg većeg poverenja, koja u proseku iznosi 15-20 posto, govori u prilog stavu da
postoji znatan prostor da civilni sektor, pod uslovom da se opredeli za odgovorniji,
ofanzivan, kritiĉki i koordinirani javni nastup, moţe odigrati relevantnu ulogu u
društvenim promenama.
U istraţivanju nevladinog sektora, koje je poĉetkom 2005. godine sprovela
agencija Stratedţik marketing, sami akteri – ĉak njih 87 posto konstatuju da je uticaj
sektora na drţavnu politiku premali. Većinsku podršku ima i ocena da je ukupna politiĉka
klima u društvu nepovoljna za razvoj civilnog sektora (54 %) kako zbog politiĉke
nestabilnosti i retrogradnih tendencija, tako i zbog nasleĊenog animoziteta prema NVO
sektoru. Povećanje svoga uticaja civilni akteri, kao i graĊani, vide u jedinstvenom,
koordiniranom delovanju i nastupu prema vlasti, uvećanoj efikasnosti i
rezultirajućem popravljanju imidţa u javnosti (NVO sektor u Srbiji, 2005:25-27).
I u pogledu odnosa izmeĊu stranaĉke pripadnosti i razliĉitog viĊenja mogućeg,
relevantnog i pozitivnog, udela organizacija civilnog društva u razrešenju krize postoji
statistiĉki znaĉajna veza (Ck=0,3). Pri tom, ĉlanstvo i pristalice stranaka bivšeg reţima,
kao i, u još većoj meri politiĉki neaktivni, veću skepsu iskazuju prema pozitivnoj ulozi
NVO, poslodavaĉkih i strukovnih udruţenja, pa i, uz izuzetak pristalica SPS, sindikata.
Na drugoj strani, posebno NVO i mediji uţivaju natproseĉno poverenje pristalica DS i
manjih stranaka graĊansko-demokratske opcije.
Istovremeno, u sluĉaju crkve, iskazano veće aktuelno poverenje od procenjenog
manjeg, ali još uvek znaĉajnog, doprinosa izlasku iz krize, rezultat je pre svega prirode
delovanja i «misije» verskih ustanova, koje se vide kao najudaljenije od «ovozemaljskih»
problema i sukoba.

GraĊani i civilno društvo u borbi protiv korupcije

Najzad, kada je o poziciji i ulozi graĊana i organizacija civilnog društva

(OCD) u borbi protiv korupcije reĉ, uloga koju igraju, ali i potencijalna uloga, vide se
kao krajnje skromna (NVO) , ili, kao u sluĉaju graĊanskog samoorganizovanja, tek kao
dopunska i korektivna.

Grafikon – Nosioci borbe protiv korupcije (CeSID, decembar 2012)

( Izveštaj o korupciji u Srbiji, (2013.) UNDP Srbija i Centar za slobodne izbore I

demokratiju, Beograd. <dostupno na:
http://www.undp.org.rs/index.cfm?event=public.publicationsDetails&revid=81783917-
E287-7FC6-11F5464E4DBC9DF0>, [pristupljeno 02.02.2013).

Ako se ţeli znaĉajnija pregovaraĉka pozicija i transformativna moć civilnog

društva ĉini se da pet preporuka ima dugoroĉni znaĉaj i vaţenje: (1) permanentna
kampanja podizanja svesti graĊana o štetnosti korupcije i naĉinima borbe protiv nje; (2)
uvoĊenje edukacije o korupciji u obrazovne institucije; (3) potpuna transparentnost
finansijskog poslovanja OCD; (4) unapreĊivanje rada profesionalnih udruţenja u borbi
protiv korupcije; i (5) njihovo ukljuĉivanje u antikoruptivne aktivnosti drţavnih organa
(Lutovac, Barać, 2006 : 174-186).
Naţalost, ni nakon promena 2000-te civilno društvo nije dobilo adekvatnu
ulogu u daljem procesu demokratizacije društva.
Razloge za to treba traţiti i u ĉinjenici da organizacije civilnog društva koje se
zalaţu za unapredjenje poštovanja ljudskih prava, posebno prava ranjivih grupa i dalje su
na meti nasilja. Postoji odredjena doza netolerancije, ĉak neprijateljstva u delu društva
prema nevladinim organizacijama za zaštitu ljudskih prava, ĉiji lideri se doţivljavaju kao
neprijatelji srpskih tradicionalnih vrednosti, a ĉesto kao i „izdajnici i strani plaćenici”.
Duţnost drţave jeste stvaranje podsticajnog okruţenja za rad organizacija
civilnog sektora. Ova duţnost, svakako proistiĉe iz vaţećih medjunarodnih standarda
ljudskih i manjinskih prava, kao i prakse medjunarodnih institucija koje nadziru njihovo
sprovodjenje.16
U stratategijama i akcionim planovima za borbu protiv korupcije preporuĉuje
se stvaranje strateškog okvira civilnog društva za uĉešće u borbi protiv korupcije i
izgradnji integriteta, i u okviru toga:
- Usvajanje Antikorupcijske civilne agende;
- Usvajanje Plana integriteta za civilno društvo;
- Iniciranje donošenja Zakona o profesionalnom udruţivanju;
- Usvojanje kodeksa koji ima antikorupcijske sadrţaje i formiranje tela za
njegovu implementaciju;
Posebno se pritom preporuĉuje uĉešće civilnog društva u monitoringu i
evaluaciji korupcije i borbe protiv korupcije, i u okviru toga:
- Formiranje baze realizovanih projekata u oblasti borbe protiv korupcije;
- Alternativni izveštaj OCD o stanju borbe protiv korupcije
Preporuĉuje se i meĊunarodna saradnja i transfer znanja u oblasti borbe
protiv korupcije, i u okviru toga:
- Ĉlanstvo u regionalnim i EU mreţama;
- Usvajanje i promocija uspešnih primera borbe protiv korupcije.
Preporuĉuje se promocija i podrška borbi protiv korupcije, i u okviru toga:
- Medijska, struĉna i aktivistiĉka podrška;
- Edukacija za borbu protiv korupcije

CIVILNI ANGAŢMAN GRAĐANA SRBIJE

Stanje civilnog društva u Srbiji

Politiĉke i društvene promene, koje su se dogodile u zemljama bivšeg

realsocijalizma, inicirane su i nastale upravo iz razliĉitih vidova graĊanskog
samoorganizovanja. Druge postkomunistiĉke zemlje regiona su poĉetkom devedesetih,
sa manje ili više uspeha, uspele da izvedu preokrete u tranziciji ka demokratiji i trţišnoj
privredi, meĊutim, situacija u Srbiji je bila mnogo teţa. Ona se suoĉavala sa nizom

16 Zakon o udruţenjima donet je tek 2009. godine. Zakonski okvir za delovanje civilnog društva još uvek
nije upotpunjen, poreski poloţaj im je nepovoljan, netransparentan je naĉin finansiranja civilnog društva,
nedostaju efikasni mehanizmi gradjanskog ukljuĉivanja i nedostaju zajedniĉki standardi i procedure izbora
predstavnika civilnog društva za saradnju sa institucijama drţave.
negativnih promena u svim sferama društva – politiĉkoj, ekonomskoj, kulturnoj i u
celokupnoj društvenoj sferi i sve ove promene dovele su do opšte degradacije društva, sa
nejasnim vizijama za oporavak. Razmatrajući razloge ovakvog stanja Zoran ĐinĊić kon-
statuje da je naše društvo, za razliku od većine evropskih društava, propustilo fazu
prosvetiteljstva i suzbijanja apsolutne drţave, fazu formiranja demokratske javnosti ranih
graĊanskih društava. “Odvajanje privatnog i javnog, liĉnog i javnog, nije uspostavljeno,
nego je kod nas javnost još uvek jedna pozornica privatnih egoizama, a u privatnom
domenu još ima mnogo delova onog javnog diskursa koji remeti neku intimnost i neke
liĉne vrednosti” (ĐinĊić, u :Paunović, 2007a:10).
GraĊansko samooslobaĊanje i pozitivna energija, kao revolt iskazan prema
totalitarnom reţimu i beznadeţnom ţivotu, proistekli iz studentskih i graĊanskih protesta
1996/1997 godine, bili su usmereni na stvaranje graĊanskih asocijacija i novih programa
kao novom talasu samoorganizovanja, naroĉito studentskih i omladinskih udruţenja.
Civilni sektor u Srbiji se ubrzano kvantitativno razvijao nakon demokratskih promena
2000-te godine.
Prema istraţivanju „Stanje u sektoru organizacija civilnog društva" koje je
radila NVO GraĊanske inicijative 20011. godine, u Srbiji ima oko 15 600 udruţenja od
kojih je njih polovina (52%) osnovana posle 2000-te. Najviše NVO je registrovano u
Vojvodini (37%) I Beogradu (30%).
Primarne oblasti njihovog delovanja u Srbiji su pruţanje socijalnih usluga
(27%), kultura, mediji i rekreacija (23%) i ţivotna sredina (16%). Obrazovanjem i
istraţivanjem bavi se 10%, a zakonima, javnim zastupanjem i politikom samo 9% OCD.
Problem je u tome što je, istovremeno sa rastom broja organizacija, sve manje
fondova koji su nam na raspolaganju.
S jedne strane, drţavni donatori (ministarstva, pokrajinske opštinske vlasti) sa
produbljavanjem krize , imaju sve manje novca. Na drugoj strani, meĊunarodni donatori
smatraju da su manje –više završili svoj posao u Srbiji u pogledu demokratizacije, u
pogledu obezbeĊenja prava nacionalnih manjina i inkluzije marginalizovanih grupa, kao I
demokratizacije i konsolidacije politiĉkih institucija... Vidljiv je trend postepenog
povlaĉenja njihovih predstavnika u Srbiji kroz smanjenje broja programa koji se
finansiraju. Poslediĉno, veoma je prisutan jedan zaošteni, konkurentski odnos meĊu
nevladinim organizacijama što dovodi do razjedinjenosti i nemogućnosti pokretanja
zajedniĉkih akcija.
Moţemo zakljuĉiti da je broj organizacija progresivno uvećan, ali sa druge
strane, mnogi problemi sa kojima se suoĉava ovaj sektor onemogućuju njegov veći uticaj
i ulogu u društvu. Broj, struktura i umreţenost postojećih civilnih udruţenja ne
omogućava društvu da se strukturira i koordinira svoje aktivnosti, a još manje
moţe bitno da utiĉe na drţavnu politiku. Organizacije civilnog društva su i dalje slabe,
nesigurne, usitnjene, fragmentirane, a ĉesto i u konfliktima. Pritom, mali broj
organizacija meĊusobno saraĊuje i komunicira, a to, svakako, predstavlja prepreku za
stvaranje velikog broja isprepletenih mreţa na svim horizontalnim nivoima društva. *

Obaveštenost o civilnom društvu i njegovim organizacijama

Poznavanje civilnog društva predstavlja osnovnu pretpostavku graĊanskog

aktivizma u njegovim organizacijama. Istraţivaĉki tim CeSID-a 2005. godine analizirao
je koliko graĊani uopšte poznaju pojam civilnog društva, a koliko nevladine organizacije
kao bitan njegov segment. Na osnovu rezultata ovih istraţivanja, moţe se konstatovati da
je obim samoocene poznavanja civilnog društva opao, sa polovine u 2001. godini, na
trećinu ispitanika u 2005. godini. Pomenuto istraţivanje pokazalo je da sami ispitanici
ocenjuju veoma nisko svoje poznavanje civilnog društva. Velika većina graĊana ne zna,
niti je upoznata sa time šta je civilno društvo i organizacije koje ga ĉine (Mihailović,
Stojiljković, Vuković, Paunović, Mojsilović, Ivković, 2005: 11).

Grafikon : Znanje o civilnom društvu i NVO

40
35
30
25
20 Civilno društvo
15 Nevladine organizacije
10
5
0
Zna dosta Osrednje Malo Ni malo

Izvor: CeSID, 2005.

Trećina izjavljuje da o tome ne zna ništa, trećina da zna malo, a preostala trećina
uglavnom svoje poznavanje civilnog društva ocenjuje kao osrednje ili kao dobro. Samo 7
% ispitanika izjavilo je da zna dosta o civilnom društvu. Ako bi one koji su svoje
poznavanje civilnog društva ocenili kao dobro ili osrednje svrstali u one koji znaju šta je
to civilno društvo, a one koji su rekli da znaju malo ili da ne znaju ništa, u one koji ne

____________________________________________________________________________________

*Rezultati istraţivanja koje su sprovele GraĊanske inicijative uz podršku Kancelarije za saradnju sa

civilnim društvom o stanju u sektoru organizacija civilnog društva (OCD) u periodu od jula do septembra
2011. godine, pokazuju da aktivnosti koje najviše preduzimaju su vaninstitucionalno obrazovanje
(seminari, treninzi, itd) i akcije u lokalnoj zajednici, znatno manje su zastupljene aktivnosti istraţivanja i
lobiranja, odnosno javnog zastupanja, dok je najmanje aktivnosti posvećeno monitoringu zakona, javnih
politika i rada institucija. TakoĊe, njihov najveći broj nalazi se u Vojvodini (37%) i Beogradu (30%), a
većina je osnovana posle 2000. godine (52%). Budţet kojima su OCD raspolagale u 2010. godini više
varira meĊu pojedinaĉnim organizacijama nego izmeĊu osnovnih oblasti kojima se bave. Velika većina je
imala budţet ispod 20.000 EUR, dok je svaka deseta imala budţet preko 100.000 EUR. U proseku,
procenat broja odobrenih u odnosu na broj podnetih projekata u 2011. se smanjio u odnosu na 2010.
godinu. Oko polovine OCD ili nije upoznato, ili je samo delimiĉno upoznato s pravnom regulativom koja
se odnosi na organizacije civilnog društva, a u pogledu nje najveće nezadovoljstvo u ovom sektoru izaziva
poreska politika. Više od 40% OCD ocenjuje da je politiĉka klima u zemlji nepogodna za razvoj ovog
sektora, najĉešća ocena Vladi Srbije za saradnju s OCD sektorom je u proseku 3 (na skali od 1 do 5), dok
su nepovoljne ocene znatno ĉešće nego povoljne. Većina OCD ocenjuje da je uticaj sektora na kreiranje
drţavne politike previše mali, što je naroĉito izraţeno u sferi zakona, javnog zastupanja i politike.
znaju šta se podrazumeva pod ovim pojmom, dolazimo do zakljuĉka da je onih koji ne
poznaju civilno društvo gotovo dva puta više od onih koji ga poznaju. Ovakvo stanje,
svakako, ne predstavlja pozitivnu pretpostavku za veći stepen uĉešća graĊana u radu
organizacija civilnog društva.
TakoĊe, istraţivanja su pokazala da postoji povezanost izmeĊu stranaĉke
opredeljenosti i stepena poznavanja pojma civilno društvo i njegovih organizacija. Nešto
bolje poznavanje civilnog društva iskazuju graĊani koji su pristalice neke od stranaka
nego oni koji imaju distancu prema strankama. Civilno društvo najbolje poznaju
pristalice Demokratske stranke - gotovo tri petine svoje poznavanje civilnog društva
ocenjuje kao dobro ili osrednje. Potom sledi polovina pristalica malih stranaka i isto
toliko pristalica DSS. Najmanje poznavanje po sopstvenom priznanju ispoljavaju
pristalice SPS i SRS. Na primer, jedna petina pristalica SPS poznaje civilno društvo
dobro ili osrednje, a ĉetiri petine malo ili nimalo.
Pored toga što je samoocena poznavanja civilnog društva i njegovih organizacija
politiĉki obojena, mogu se zapaziti odreĊene pravilnosti i kada je u pitanju obrazovanje
ispitanika i njihova starost. Opšte je pravilo da su manje obrazovani istovremeno i manje
obavešteni o mnogim pojavama, pa tako i o civilnom društvu. Tako na primer, ispitanici
sa osnovnom školom ili bez nje ĉak šest puta manje znaju da navedu neku nevladinu
organizaciju u odnosu na visoko obrazovane. TakoĊe, deset puta je više onih koji svoje
poznavanje pojma “civilno društvo” ocenjuju kao veliko meĊu visoko obrazovanim, nego
meĊu onima sa osnovnom školom ili bez nje. Primetno je da se oni sa višom i visokom
školskom spremom posebno izdavajaju kada je u pitanju poznavanje ovih pojmova, dok
su razlike izmeĊu ostalih obrazovnih grupa relativno manje.
Pritom, obaveštenost o civilnom društvu i njegovim organizacijama ima i
generacijski karakter. Jednostavno, sa starošću opada poznavanje civilnog društva i
nevladinih organizacija. Ova ocena je najvidljivija pri poreĊenju ekstremnih grupa, tj.
onih koji imaju manje od 30 godina i onih koji imaju više od 60 godina.Primera radi,
najmlaĊa generacija je tri puta više obaveštena o nevladinim organizacijama, nego oni
koji su stariji od 60 godina.
Nalaze prethodnih istraţivanja, na ţalost u još akutnijoj meri potvrĊuje i
israţivanje tranzicionih promena iz 2010.godine Preliminarni rezultati istraţivanja
koji se odnose na stavove graĊana prema NVO pre svega ukazuju na nizak stepen
obaveštenosti o delovanju i programima ovog sektora. Prema prvim pokazateljima
istraţivanja gotovo dve trećine - 63% ispitanika izjavilo je da nije upoznato sa radom
NVO. Istovremeno, jedna trećina odnosno 31% izjavljuje da donekle poznaje rad NVO,
dok samo 5% ispitanika izjavljuje da dobro poznaje rad ovog sektora,a njima se moţe
pridruţiti i tek 1% ispitivanih graĊana koji uĉestvuju u radu neke NVO.
U odnosu na poznavanje rada NVO najveći stepen poznavanja, kao i u ranijim
istraţivanjima, pokazuju ispitanici sa fakultetski obrazovanjem (54% donekle poznaje, a
13% dobro poznaje rad NVO), kao i graĊani koji ţive u uţim gradskom jezgrima
( 42% donekle, a 7% dobro poznaje rad NVO).

Grafikon : Poznavanje rada udruţenja graĊana ( Fes 2010.)

 Civilni aktivizam

Tezu o spoju i delovanju, po socijalni i politiĉki kapital razorne smeše,

demokratski neuverljivih politiĉara i, istovremeno, politiĉki impotentnih graĊana
potvrĊuju i nalazi o socijalnom aktivizmu graĊana
Deset ponuĊenih civilnih i politiĉkih aktera, organizacija i institucija moţemo, sa
stanovišta obima i intenziteta angaţovanja graĊana u njima, podeliti u tri grupe.
Prvu grupu , u kojoj ĉlanstvo i tvrdi simpatizeri ĉine znatnih 15-17%, a
aktivistiĉko jezgro (osrednje i veoma aktivni) nezamenljivih 6-9% svih graĊana, ĉine
sportski klubovi i organizacije, hobi udruţenja poput ribolovaca i numizmatiĉara, i
politiĉke stranke. Sport, hobi i politika predstavljaju, dakle neku vrstu rekreacijskog
svetog trojstva naših graĊana.

Grafikon :Socijalni i politiĉki aktivizam graĊana (Cesid, 2007)

18

16 17
16
14 15

12 13
11 11
10 10
Članstvo
8 9
8 7 8 Aktivisti
6
6
4 5
4 4
2 3 3 3
2 2

0
Sportske Hobi Političke Crkva, crkveni Sindikalna Organizacije Profesionalne MZ (savet MZ, Rad kućnog Nevladine
organizacije organizacije stranke odbor... organizacija kulture i organizacije zborovi saveta organizacije
umetnosti gradana...)
 Daleko iznad proseka (17%) u sportskim organizacijama su angaţovani
oĉekivano mladi – uĉenici i studenti – njih svih 44%, ali i pripadnici nacionalnih manjina
(35%), pa i pristalice LDP (25%) I DS i DSS (23%).
U najuţoj orbiti partija je 15% graĊana, pri ĉemu je njih 6%, u znatnoj meri
(osrednje i mnogo) aktivno. “Gustina partijskog ĉlanstva”, odnosno udeo ĉlanstva u broju
glasaĉa je oĉekivano najveći kod malih partija – ĉlanstvo ĉini ĉak tri ĉetvrtine glasaĉa
partija nacionalnih manjina, 40% glasaĉa SPS i donosi 30% glasova Nove Srbije i LDP.
Nadproseĉno prisutni u partijama su pritom sluţbenici (25%) i struĉnjaci (20%), odnosno
privatnici i zaposleni u drţavnom sektoru – svaki ĉetvrti od njih.
Narednu, drugu grupu sa respektabilnih 10-13% ĉlanstva i jezgrom od samo 2-
4% aktivista ĉine crkveni odbori i opštine (13%), sindikati (11%) KUD i organizacije iz
oblasti kulture (11%) profesionalna udruţenja i proizvodne asocijacije i zadruge (10%).
Praktiĉno, na nivou Srbije radi se o po 600 000 – 700 000 graĊana i graĊanki.
Posebno je taj broj znaĉajan kada se radi o sindikatima, jer oni, po pravilu,
okupljaju samo zaposlene, koji inaĉe ĉine oko trećine ukupnog uzorka (31%). Stopa
sindikalizovanosti, odnosno udeo sindikalnog ĉlanstva u ukupnom broju zaposlenih, iako
konstantno opada, je dakle još uvek na zavidnoj trećini. U ĉlanstvu sindikata je, meĊutim,
gotovo polovina (46%) zaposlenih u drţavnom i tek 11% zaposlenih u privatnom sektoru,
dakle odnos je 4:1 u korist koncentrisanja u neperspektivnom ili bar dalje suţavanom,
drţavnom sektoru. U sindikatima je, meĊutim, i 6% samozaposlenih i po 4%
nezaposlenih i penzionera – znaĉi ukupno još nekih 100 000 graĊana.
MeĊu ĉlanovima profesionalnih udruţenja i proizvodnih i zadruţnih organizacija
(10%) su oĉekivano iznad proseka struĉnjaci (30%), vlasnici (30%) i zaposleni u
drţavnom sektoru (25%), odnosno simpatizeri LDP (25%), pa i DS (15%). I ovoga puta,
meĊutim, kao i u sluĉaju sindikata i crkvenih odbora, daleko najviše je simpatizera
manjinskih stranaka – njih ĉak 40% što reĉito govori o relativno visokoj spremnosti na
civilno-politiĉki angaţman. „Manjinci“ su procentualno gledano nadproseĉno prisutni
(31%), uz uĉenike i studente (21%) i pristalice DSS (22%) i u organizacijama iz oblasti
kulture.
Treću grupu, institucija i organizacija u kojima je u ĉlanstvu manje od deset
odsto, a ĉije aktivistiĉko jezgro ne prelazi 2-4% graĊana ĉine mesne zajednice i njihovi
organi (9%), skupovi stanara i kućni saveti (8%) i još uvek relativno usko prihvaćene
NVO (5%).
NVO su pak, uz profesionalna udruţenja, oblik civilnog samoorganizovanja kome
nadproseĉno teţe pristalice stranaka reformsko-demokratskog bloka – LDP I DS pre
svega. Na drugoj strani, meĊu ĉlanovima i aktivistima NVO gotovo da nema prstalica
radikala, ali ni Nove Srbije i njenog lidera Velje Ilića, ĉija uporišta i okupljališta su
crkveni odbori i (seoske) mesne zajednice.
Ĉinjenica da je gotovo dve petine pristalica stranaka nacionalnih manjina bar
povremeno ukljuĉuje i u aktivnost NVO govori da su oni u daleko najvećoj meri skloni
da u razliĉitim oblicima kolektivnog civilnog samoorganizovanja vide naĉin odrţanja i
uvećanja socijalnog kapitala.
Moţemo zakljuĉiti da znaĉajni socijalni i politiĉki kapital poseduje tek 5-6%
politiĉki uticajnih i socijalno i politiĉki trajno angaţovanih a kakav-takav potencijal i
resurse dalja ĉetvrtina ili petina graĊana koji razumeju smisao politiĉkih procesa,
povremeno se angaţuju i poseduju svest „da je liĉno istovremeno i politiĉko“. Jaz izmeĊu
tek ĉetvrtine koja poseduje kakve-takve resurse i polovine koja je spremna, bar na
individualnom planu, na postignuća i promene moţe se, na osnovu iskaza samih
ispitanika na organizovanim fokus grupama, objasniti nezadovoljstvom politikom i
politiĉarima. Oni se vide kao „polje prljavih igara u koje ulaze ljudi bez mnogo morala i
obzira – koji menjaju partije i obećavaju bez namere da ispune data obećanja“. Civilne
organizacije se pritom vide kao nemoćni, do kraja nereformisani i u javnosti nedovoljno
prisutni akteri.
Tokom devedesetih godina 20.veka nevladin sektor postojao je u Srbiji u obliku
„underground“ pokreta i kao politiĉka opozicija, dok se posle 2000. godine, u skladu sa
izmenjenim zahtevima i novim društvenim okolnostima, preorjentisao na nove programe.
To su uglavnom bili razni socijalni programi, implementacije dugoroĉnih reformskih
projekata, pruţanje usluga i saradnja sa drţavom.
Ĉinjenica da pribliţna ĉetvrtina graĊana ima pozitivan odnos prema NVO i nije
tako loš nalaz, meĊutim, tu sliku kvare brojne predrasude koje postoje o njima. „Razlozi
ovakvih predrasuda leţe u nedovoljnoj obaveštenosti graĊana o tome šta su NVO, u
niskom nivou politiĉke kulture u našem društvu i politiĉkoj propagandi koja je
devedesetih godina koristila ovu neinformisanost i neznanje graĊana, a NVO
proglašavala za antidrţavne organizacije“ (Paunović, 2007b: 9). U javnosti o NVO
postoje brojne predrasude, a meĊu najĉešćim su one koje govore o tome da su to
„antidrţavne“ organizacije, da njih vode ljudi koji su „strani plaćenici“, da su pune para...
Pokušavajući da afirmiše rad NVO sektora u Srbiji, Ţarko Paunović na pitanje „da li su
NVO antidrţavne organizacije?“, odgovara da u svakom demokratskom poretku mogu
postojati antivladine, nevladine ili provladine, ali nikako antidrţavne NVO, jer je takvo
delovanje ustavima zabranjeno u ovim drţavama. Zahvaljujući našoj politiĉkoj nekulturi,
veliko je nepoverenje struktura koje su na vlasti u udruţenja graĊana i njihov strah da će
NVO zloupotrebiti svoj poloţaj. TakoĊe, ne postoji dovoljna svest o tome da sami
graĊani moraju da brinu o tome kakva će biti zajednica u kojoj ţive (Paunović,2007b:9).
Na angaţman graĊana u ovim organizacijama u velikoj meri utiĉe i njihova
procena društvene moći NVO i njihovoj ulozi u izlasku iz krize. Logiĉno je da će
graĊani, ako smatraju da je uticaj NVO veliki, više biti zainteresovani za uĉešće u
njihovom radu. Istraţivanja, meĊutim, pokazuju da graĊani misle da civilni sektor moţe
da igra tek dopunsku i korektivnu pozitivnu ulogu (Mihailović, Stojiljković, Vuković,
Mojsilović, Ivković, 2005: 19).

Umesto zakljuĉka : Civilno društvo i drţava u Srbiji u Srbiji : od sukoba ka

(konfliktnoj) saradnji

Moţemo zakljuĉiti da je aktivnost civilnog društva u opadanju posle 2000. godine,

u poreĊenju sa razgranatom mreţom graĊanskog otpora bivšem reţimu. Sada se kao
kljuĉno pitanje postavlja šta je delovalo na graĊane posle petooktobarskog prevrata da se
povuku "u privatnost". Zašto je nezadovoljstvo politikom demokratskih stranaka na vlasti
dovelo baš do ovakve reakcije, tj. do pasivizacije, a ne do buĊenja nove pozitivne
energije i osećanja potrebe da se vlastitim aktiviranjem pokuša delovati na "pogrešne
poteze" vladajuće politiĉke elite?
Svakako, jedna od osnovnih prepreka za razvoj civilnog sektora jeste istorijsko
nasleĊe. Naime, reĉ je o posledici dugoroĉne istorijske krize koja je zahvatala naše
prostore i koja je vodila prirodnoj sklonosti ljudi da u drţavi vide rešenje. Ljudi su se više
okretali drţavi, jer su smatrali da je drţava tu najodgovornija i da je to najbolji i
najefikasniji instrument da se ozbiljni konflikti rešavaju. O tome govori i Zagorka
Golubović konstatujući da je i danas „u graĊanstvu, i pored vidnog sazrevanja društvene
svesti, još uvek jak uticaj nasleĊa paternalistiĉkog shvatanja, ĉiji je rezultat oĉekivanje
graĊana da se sve rešava odozgo, u strukturama vlasti“(Golubović,u :Lutovac, 2007: 72).
Ono što karakteriše graĊane Srbije i danas jesu nedovoljno usvojene norme civilnog
ponašanja, graĊanske svesti i kulture meĊusobnog poverenja i solidarnosti.
MeĊutim, slabost civilnog društva ima više negativnih posledica po drţavu u
postkomunistiĉkim društvima. Pre svega, nerazvijeno civilno društvo loša je osnova za
stvaranje sposobnih i kompetentnih politiĉkih elita u ovim društvima koja se suoĉavaju sa
krizom rukovoĊenja. Zatim, ako civilno društvo ne ostvaruje svoju kritiĉku funkciju
prema vlasti, dolazi do centralizacije drţavnog aparata i etatizacije društva. S druge
strane, Vukašin Pavlović smatra da drţava radi protiv sebe ako potiskuje civilno društvo,
jer „temelji svakoj vlasti su utoliko stabilniji i trajniji ukoliko je njihova socijalna osnova
šira, odnosno, ukoliko se drţava pored politiĉkih, oslanja i na nepolitiĉke stubove
poretka“(Pavlović, u : Godišnjak, FPN, 2007).
U raljama tranzicije i krize Srbiji danas oĉito nedostaju i preduzetniĉka znanja i
veštine i finansijski kapital i investicije za ekonomski oporavak. Uveliko naĉeti i usitnjeni
društveni kapital i energija nam još stoje na raspolaganju, ali i koliĉina tog kapitala i
naĉin njegovog korišćenja, u velikoj meri zavise od razvoja civilnog društva i zrelosti
politiĉkog polja i drţave. Politiĉki kapital novih elita se, meĊutim, ubrzano i
neproduktivno troši i rasipa. Do erozije politiĉkog kapitala dolazi kad god i gde god se,
izvan jasno uspostavljene zone odgovornosti, politiĉka vlast doţivljava kao individualni i
grupni interesni kalkulus i tehnologija sticanja i odbrane pozicija koje se mogu prevesti u
liĉni posed i unovĉiti. Drugo lice takve politike ĉine odsustvo svake vizije, nastojanje da
se izbegne svaki razvojni rizik i vlast odrţi proizvodnjom polureformi i paktiranjem i
koruptivnim kupovanjem uzajamne podrške sa uticajnim interesnim grupama – pre svega
lobijem moćnih biznismena novobogataša. Pri tome, rizici rastućeg socijalnog
nezadovoljstva su se, do sada, dosta uspešno preusmeravali ka ranijim reţimima i
garniturama ili, kad god je to bilo moguće, u proizvodnju ksenofobije i meĊunacionalnih
netrpeljivosti i sukoba.
Izlaz iz ovog zaĉaranog kruga predstavlja samo razvijena i operativna strategija
reformi oslonjena na široko socijalno i politiĉko partnerstvo i bar minimalni konsenzus
oko sadrţaja demokratskih promena. Civilno polje i akteri u ovom partnerstvu imaju
mobilizirajuću, kontrolnu i integrativnu ulogu ali i znaĉajnu inicijativnu funkciju.
Društveni pokreti, a ne tek fragmentirana, nepovezana i ĉesto na pseudopartijske
aranţmane i angaţmane spremna nevladina scena, mogu biti medijator promena, akter
nosilac dinamike društva – sredstvo ostvarivanja (poţeljne) budućnosti.
Elementarnu pretpostavku emancipatorske uloge civilnih projekata i inicijativa
ĉini, meĊutim, i njihova sopstvena programska i organizaciona evolucija i emancipovanje
od svojevrsnog elitizma i ekskluzivizma, odnosno vezanosti iskljuĉivo za projekte i
prioritete stranih donatora.
Samoodrţivog civilnog sektora nema ni bez odgovarajućih institucionalnih i
materijanih predpostavki za njegovo delovanje formiranih unutar, kritiĉkog i konfliktnog
partnerstva civilnog sektora sa drţavom i profitnim sektorom.
 Drugu stranu ovog procesa ĉini nuţna paralelna evolucija politiĉkog polja –
njegova institucionalizacija, praćena i povezana sa stabilizovanjem politiĉkog tla i
legitimiranjem politiĉkih aktera. Uvećanje propusne moći za signale koji dolaze iz
društva i povećanje upravljaĉkih kapaciteta dovešće do veće kompleksnosti stranaĉke
organizacije i nuţnog rasta profesionalizacije rada unutar politiĉkih partija. Time će
ujedno konaĉno biti prevaziĊene specifiĉne tvorevine poĉetne faze politiĉke tranzicije
poput proto-partija, odnosno partija–maketa ili partija–foruma, odnosno nestrukturiranih
partija – pokreta, na jednoj, i kombi-stranaka na drugoj strani.
Ipak, i potencijali civilnog i politiĉkog društva i sudbina reformi u krajnjoj liniji
vezani su za masovno transformisanje podanika – njihove strukture svesti i mentaliteta, i
nastanak «punoletnih i uspravnih» graĊana. Mi se ne raĊamo kao graĊani. GraĊanin se
naime, postaje upornim radom na sebi (Fuko). GraĊani i graĊanke poseduju svest ne
samo o svojim pravima već i o sopstvenim duţnostima i odgovornostima.
Samopoštovanje, osećaj kompetentnosti za javno delovanje, samosvest o pravima koja
drţava mora poštovati ali i razvijena svest o potrebi uravnoteţenja privatnih motiva i
interesa sa osećanjem zajedništva i solidarnosti, praktiĉno razlikuju graĊane od podanika
(Golubović,2003:9-14).
Tek društvo odgovornih i kompetentnih elita i aktivnih, u dobrovoljne asocijacije
udruţenih, graĊana moţe na «smetlište istorije» (Marks) poslati svoju autoritarnu
prošlost.

LITERATURA

Blue Bird – program za civilno društvo u Jugoistoĉnoj Evropi: U potrazi za odgovornom

vladom, Beogradski fond za politiĉku izuzetnost, Beograd 2004
Diamond, Larry, (1994), Toward Democratic Consolidation, Journal of Democracy,
Volume 5, Number3
Evropeizacija Srbije : GraĊansko društvo (ur. Jadranka Jelinĉić, SrĊan Đurović) ,
FOD,Beograd
Golubović, Zagorka (1995) Tradicionalizam i autoritarizam kao prepreke za razvoj
civilnog društva,u: Potisnuto civilno društvo (ed.V.Pavlović), Beograd, Eko-centar
Lonĉar, Jelena(2010) Odnosi civilnog društva i drţave nakon 5. oktobra 2000.,
seminarski rad na doktorskim studijama FPN u Beogradu.
Kin, Dţon, (1995) Mediji i demokratija, Beograd, Filip Višnjić
Kin, Dţon, (2003) Civilno društvo, Filip Višnjić, Beograd
Kolin, Marija,(2010)Obaveštenost o udruţenjima graĊana i poverenje u njih, u: Dvadest
godina tranzicije, Fes,Beograd
Linc, Huan – Stepan, Alfred (1998) Demokratska tranzicija i konsolidacija, Filip Višnjić,
Beograd
Madţar, Ljubomir (2003) Srbija pred novim poĉetkom: ekonomska stvarnost i razvojni
izgledi, u: Promene vrednosti i tranzicija u Srbiji: pogled u budućnost, IDN-FES,
Beograd
Merkel, Wolfgang, (2001), Civil Society and Democratic Consolidation in East-Centrale
Europe in: Prospects for Democratic Consolidation in East-Centrale Europe (Geoffrey
Pridham and Attila Agh), Manchester and New York, Manchester University Press
Migdal, Joel, 1988, Strong Societies and Weak States: State-Society Relation and State
Capabilities in Third World, Princeton, Princeton University Press
Molnar, Aleksandar (2003), Civilno društvo, u: Kritiĉki pojmovnik civilnog društva (I),
(ur. ĐorĊe Vukadinovi, Pred rag Krstić), Grupa 484, Beograd
Offe,Claus , 1999,Modernost i drţava ,Filip Višnjić,Beograd
NVO sektor u Srbiji, (2005), GraĊanske inicijative, Beograd
Pavlović, Vukašin, 2002, Konsolidacija demokratije i civilnog društva, U:
Postkomunizam i demokratske promene (ur. V.Vasović i V. Pavlović) FPN, Beograd
Pavlović, Vukašin, 2003, Demokratija i društvene promene, Ĉigoja štampa, Beograd
Pavlović, Vukašin, 2004, Civilno društvo i demokratija, Ĉigoja štampa, Beograd
Paunović, Ţarko,2006,Nevladine organizacije,Sluţbeni Glasnik,Beograd
Ţarko Paunović, urednik, 2007a, Budućnost civilnog društva u Srbiji, MilenijuM, Centar
za razvoj graĊanskog društva, Beograd
Ţarko Paunović,2007b, Nevladine organizacije – potreba ili zavera, Demokratska
stranka, Istraţivaĉko-izdavaĉki centar, Beograd
Podunavac Milan, urednik, Godišnjak 2007, Fakultet politiĉkih nauka,Beograd,
Putnam, Robert, 1993, Making Democracy work – Civic Traditions in Modern Italy,
Princeton University Press, Princeton and New Jersey
Putnam, Robert 2008. Kuglati sam:Slom i obnova ameriĉke zajednice,Mediteran
Publishing,Novi Sad.
Slavujević, Zoran,2010, O poverenju u institucije, u, Dve decenije tranzicije u
Srbiji,FES,Beograd
Stanisavljević,Nevena,1995,The Profile of the Voluntary Sector in Post-Communist
Countries: Case of Yougoslvia,Druţbenoslovne rasprave,tom 11 Ljubljana
Stojiljković, Zoran, 2002, Civilno društvo i drţava u tranzicionom kljuĉu, u: Nevladine
organizacije u demokratskom društvu, CRNPS, Beograd
Stojiljković, Zoran , 2008, Partijski sistem Srbije,Sluţbeni glasnik,Beograd.
Stojiljković, Zoran ,2008a, Konflikt i/ili dijalog, Fakultet politiĉkih nauka, Swiss Labour
Assistance (SLA), Beograd
Šalaj, Berto, 2007,. Socijalni kapital u Bosni i Hercegovini,FES,Sarajevo.

ISTRAŢIVANJA

Srećko Mihailović, Zoran Stojiljković, ĐorĊe Vuković, Ţarko Paunović, Miloš Mojsilović i
Marko Ivković, Politićke podele u Srbiji u kontekstu civilnog društva, CeSID, Beograd,
2005.
Srećko Mihailović, Zoran Stojiljković, ĐorĊe Vuković, Miloš Mojsilović i Marko
Ivković, Političke podele u Srbiji – pet godina posle, CeSID, Beograd, 2005.
Srećko Mihailović, Zoran Stojiljković, ĐorĊe Vuković, Dragan Popadić, Zoran Luĉić,
Marko Blagojević, Miloš Mojsilović i Marko Ivković, Izgradnja proevropske
demokratske kulture kroz jačanje kapaciteta kreatora javnog mnenja, CeSID, Beograd,
2006.
Srećko Mihailović, urednik, Oko izbora, CeSID, Beograd, 2007.
Srećko Mihailović, Zoran Stojiljković, ĐorĊe Vuković i Miloš Mojsilović,
Identifikacijom problema do njihovog rešenja – jačanje kapaciteta javnih institucija za
prevenciju potencijalnih sukoba, CeSID, Beograd, 2007.
Srećko Mihailović, Zoran Stojiljković, ĐorĊe Vuković i Miloš Mojsilović, Socijalni i
politički milje predsedničkih izbora, CeSID, Beograd, 2008.
Srećko Mihailović, Miloš Mojsilović, Siromaštvo i socijalna izolovanost, CeSID,2009.
Srećko Mihailović i drugi,Vrednosti i identiteti graĊana Srbije u kontekstu evropskih
integracija,1,2 i 3 - oktobar 2009-februar 2010.godine.
 PROCES I AKTERI POLITIĈKOG ODLUĈIVANJA

Osnovna uloga aktera politike, pre svih politiĉkih partija, je uloga konstituensa ili
kontrolora vlasti i medijatora izmeĊu drţave i društva.
Partije izraţavaju i posreduju zahteve koji dolaze iz sfere civilnog društva –
društveni input. U tom pogledu nastanak i mene u razvoju partija strukturalno su
uslovljeni dubokim socijalnim promenama, pri ĉemu posebnu kopĉu i vezu stranke imaju
sa razvojem i transformacijom, tradicionalnih i novih društvenih pokreta. Specifiĉna
prednost i kljuĉna uloga partija ostaje da brojne linije socijalnih i politiĉkih podela
svode na nekoliko osnovnih i tako omogućuju organizovanje i strukturiranje
politiĉke javnosti, odnosno oblikovanje većinskog mišljenja. Bez politiĉkih partija,
posebno u modernim, visokodiferenciranim društvima teško je zamislivo formiranje
politiĉkog mnjenja o kljuĉnim pitanjima i utvrĊivanje liste prioriteta – politiĉke agende
društva.
Na drugoj strani, one su forma politiĉkog autputa – obezbeĊenja podrške
realizovanju donetih drţavnih odluka. Opozicione partije su, po pravilu, sklonije prvoj,
kontrolnoj a vladajuće drugoj, usmeravajućoj roli u podeli politiĉkih uloga. Partije danas
u mnogome kolonizuju politiĉke institucije, odnosno “upravljaju izborima i gospodare
parlamentom” (Slobodan Jovanović) pa su vrlo raširene kritike partokratije i teze o
partijskoj, odnosno od partije – partija zaposednutoj drţavi. U svakom sluĉaju, bez
njihovog poznavanja ne moţe se razumeti organizacija vlasti.
Dejvid Iston pak u svojim radovima polazi od troĉlane šeme: (1) i z društva prvo
dolaze zahtevi i podrška sistemu (input); (2) sistem ih obraĊuje (throughput) i (3) donosi
kolektivno obavezujuće odluke (output).
Osnovna društvena uloga stranaka sadrţi se u tome da prvo poopšte i poveţu
zahteve pojedinih društvenih grupa, zatim predloţe odreĊena rešenja i stave ih na
diskusiju i izbor i najzad, obezbede ostvarivanje usvojenih programa i projekata. U tom
smislu partije su ĉinilac racionalnog i efikasnog uobliĉavanja politiĉkog procesa (Hans
Dieter Klingemann,1996).

1. Faze i akteri politiĉkog procesa

Sloţenu prirodu i promenljivu konstelaciju interesa i sam multiakterski i višefazni

karakter politiĉkog procesa najbolje izraţava fazni model politiĉkog procesa koji
razlikuje 3 grupe aktera: (1) udruţenja i druge ad hoc ili trajno organizovane interesne i
lobi grupe; (2) partije kao kljuĉne aktere interesne agregacije i (3) parlament, Vladu i
drţavnu upravu kao kljuĉne aktere realizacije i evaluacije interesa.
Tri grupe aktera uĉestvuju, sa nejednakom moći i intenzitetom u 6 faza politiĉkog
procesa.
Slika 1: Fazni model politiĉkog procesa

Akteri artikulacije Akteri interesne Akteri realizacije interesa

interesa agregacije (parlament, vlada)
(udruţenja, društveni (partije)
pokreti)

artikulisanje definisanjepr definisanje razvoj implemen- evaluacija

problema oblema politike programa tacija

izuzetno veliki veliki uticaj, u veliki uticaj, u slab uticaj, u Vrlo slab
uticaj zavisnosti od zavisnosti od zavisnosti od uticaj, u
reakcija socijalne baze i politiĉkih aktera zavisnosti od
politiĉkih aktera adresata

prestiţni
mediji

pod uticajem
populistiĉki mediji

Izvor: Jarren/Donges 2006: 212

Posebno je otvorena faza artikulacije problema, koja se nalazi na poĉetku

politiĉkih procesa. U njoj akteri artikulacije interesa - udruţenja, savezi ili graĊanske
inicijative, iznose svoje zahteve u javnost, s ciljem da se za njih pronaĊu rešenja u
politiĉkom sistemu. Na javni znaĉaj i širenje takvih interesa u prostoru već
„medijalizovane politike“ znaĉajno utiĉu masovni mediji. Naime, oni kao
„gatekeeperi“ odluĉuju da li će te interese tematizovati u javnosti ili ne („agenda-
setting“), i time deluju kao pojaĉivaĉi ili filteri zahteva. Moglo bi se zakljuĉiti da mediji
nisu samo platforma ili alatka za voĊenje politike već i njen sukonstituens.
U narednoj fazi definisanja problema organizovani interesi ţele da obrazloţe
društvenu relevantnost svog zahteva. Pritom, nosioci agregacije interesa (politiĉke
partije) moraju biti ubeĊeni da je reĉ o politiĉki relevantnoj temi koja je „politiĉki
atraktivna i naplativa„ i poklapa sa interesima biraĉa. i u ovoj fazi masovni mediji igraju
centralnu ulogu, jer se politiĉke stranke, prilikom ocene neke teme rukovode javnim
mnjenjem.
U fazi definisanja politike problem prelazi iz opšte javnosti u ruke politiĉke,
struĉne javnosti. Politiĉke stranke, drţavna administracija i udruţenja interno se bave
prihvaćenom temom. No, zbog kompleksnosti društvenih problema oni se konsultuju i sa
ekspertima i nauĉnicima. U zavisnosti od toga koliko tema izaziva emocije i paţnju
paralelno moţe da se povede i javna diskusija. U ovom delu procesa treba izdvojiti
nekoliko mogućih rešenja postojećeg problema. Da bi osmislili moguće alternative, treba
imati u vidu šta je do sada uraĊeno po tom pitanju, kao i koja su rješenja ranije ponuĊena.
U toku izdvajanja mogućih alternativa, potrebno je da se ona meĊusobno iskljuĉuju
kako bi iskljuĉili opcije koje su samo verzija neke druge opcije. Svaka alternativa
mora biti detaljno razvijena kako bi se procenile posledice i troškovi njene primene.
U sledećoj, ĉetvrtoj fazi razvijanja programa, politiĉke stranke, parlament i vlada
sa nadleţnim ministarstvima kreiraju strategije za rešavanje problema (na primer, zakone,
uredbe ili programe podrške), i na kraju ih usvajaju. Na ovaj proces mogu naroĉito da utiĉu
oni akteri artikulisanja interesa koji imaju privilegovan pristup donosiocima politiĉkih
odluka (npr. znaĉajna lobistiĉka udruţenja) ili, recimo, poput poslodavaĉkih udruţenja i
sindikata mogu da koriste postojeće institucionalne kanale stalne komunikacije sa drţavnim
strukturama – mehanizmi i institucije socijalnog dijaloga. Odluke se donose uglavnom kroz
pravno propisanu proceduru, posle dobijanja ekspertiza i konsultovanja stuĉnjaka. Nakon
formulisanja razliĉitih alternativa, na osnovu procene raspoloţivih alternativa, njihovih
posledica i razlika, potrebno je izdvojiti najbolje rešenje - rešenje koje je najrealistiĉnije,
najisplativije i najprihvatljivije u datim okolnostima.
Opšteprihvaćeni kriterijumi za procenu najboljeg rešenja su njegova: (1)
delotvornost, (2) pravednost, (3) sprovodljivost i (4) fleksibilnost (Oin Jang i Lisa Kvin,
2002:19).
Kada, u petoj fazi, akteri sprovoĊenja interesa (vlada, parlament) donesu program,
ulazi se u fazu politiĉke implementacije koju administrativno sprovodi drţavna uprava.
Ova faza se medijski retko prati, osim ako se u procesu realizacije pojave teškoće.
Ako se tokom poslednje šeste faze - faze politiĉke evaluacije ustanove problemi,
po pravilu se otvora nova faza artikulacije problema.
Pošto politiĉke odluke uvek dovode do manje ili veće društvene promene,
politiĉki procesi se, u stvari, nikada ne završavaju već stalno pokreću nove faze
artikulacije problema. Usled njihove mnogobrojnosti, ovi procesi odvijaju se ĉesto
paralelno, odnosno, utiĉući meĊusobno jedni na druge.( Zerfas, Oehsen, 2011:13-14).
Na kraju, mogli bismo zakljuĉiti da je priroda ciklusa praktiĉne politike
kruţna i ponavljajuća. Naime, na osnovu dobijenih rezultata u evaluaciji iznova se
moţe razmotriti svaki preduzeti korak. Takva priroda ciklusa praktiĉne politike moţe se
prikazati i grafiĉki, kao što su to uradili Eoin Young i LisaQuinn (Young,
Quinn,2002:199)

Grafik 1. Ciklus praktiĉne politike

 2.Drţava kao polje politiĉkog odluĉivanja

Ekonomske i socijalne funkcije drţave

U društvima, koja su zasnovana na dominaciji trţišne koordinacije, pored

neuspeha na trţištu – trţišne neravnoteţe, postoje i takve nepoţeljne pojave
koje takoĊe proizvode mešanje drţave.
1. Ni u sluĉaju savršenog funkcionisanja trţišnog mehanizma nije obezbeĊena
ni socijalna sigurnost a kamoli praviĉna raspodela dohotka. U sluĉaju trţišne
koordinacije osnove primarne podele dohotka ĉine vlasniĉka podela razliĉitih
proizvodnih ĉinilaca, i uspostavljene cene na trţištima faktora, a sve to ni izbliza ne
obezbeĊuje najpotrebnije za ţivot svim ĉlanovima društva.
2. Potrebe za korigovanjem raspodele dohotka jaĉaju razliĉiti oblici
nezaposlenosti.
3. Pored rešavanja problema nezaposlenosti, koja proizlazi iz kolebanja
konjunkture, drţava ima zadatak, da razreši i probleme, koji su strukturne prirode,
odnosno proizlaze iz regionalnih razlika.
Korekcija ovakve situacije se vrši stvaranjem razliĉitih sistema egzistencijalnog
minimuma, odnosno takvim transferima dohotka, kao i naturalnim davanjima, na koja
svi imaju podjednako pravo, a tu su još i aktivna sredstva rešavanja nezaposlenosti
(prekvalifikacija, razvoj preduzetništva, pospešivanje ulaganja, itd.).
4. Rast proseĉnog ţivotnog veka ljudi i prateći fenomeni (promena starosne
strukture populacije, velika teţina udela radno neaktivnog stanovništva), koje su se desile
usled modernizacije takoĊe zahtevaju pregrupisanje stvorenog dohotka meĊu
generacijama, odnosno razastiranje finansijskog tereta investiranja u neke opšte ciljeve.
Poslediĉno, opšteprihvaćeno, (ekonomsko) shvatanje najvaţnije ekonomske i
socojalne funkcije drţave razvrstava u ĉetiri grupe:

Regulaciona funkcija drţave

Regulaciona funkcija drţave, institucionalizovanje normi društvenog ţivljenja,

sankcionisanje kršenja ovih normi je nesumnjivo drţavna funkcija
„par exelence”.
Regulacija moţe biti normativna, diskreciona i pojedinaĉna.
Normativna regulacija znaĉi stvaranje okvira ekonomske saradnje i razradu
opštih pravila igre. Ugovorni odnosi, koji su neophodni za funkcionisanje trţišta,
kao i razmene, ne mogu postojati bez zaštite i pravne strukture, koje
obezbeĊuje drţava.

Funkcija alokacije

Suština ove funkcije je da – u odreĊenom segmentu potreba – drţava preuzima

od trţišta funkciju podele resursa, i korišćenjem mehanizama administrativne
koordinacije obezbeĊuje resurse za postizanje primarnih ciljeva.
Pritom razlikujemo alokaciju, koja koriguje funkcionisanje trţišta, od one
koja nadomešćuje funkcije trţišta.
U prvom sluĉaju drţavni budţet se meša u teritorijalne vode usko uzetog
sektora trţišta, i time koriguje razlike resursa i dohotka, koje nastanu
usled funkcionisanja trţišnog mehanizma. Ovaj aspekt alokacije obiĉno
nazivaju i strukturnom politikom.
Drugi aspekt – i deo preovlaĊujućih (neoliberalnih) ekonomskih shvatanja
samo u ovome smatra opravdanom mešanje drţave – nastaje kada se drţavna alokacija
resursa ostvaruje u onim sferama, u kojima trţište ne funkcioniše. U ovom sluĉaju drţava
u nekom vidu obezbeĊuje proizvodnju takozvanih opštih, javnih dobara.
Zbog širenja društvene podele rada i ubrzanog tehniĉkog razvoja, kao i prodora
privatnog sektora u zonu obavljanja javnih usluga razdvajanje ova dva podruĉja sve
manje je moguće.
Drugi izvor alokacije jeste alokacija na makro i mikro nivou. Na makro nivou
vrši se podela resursa izmeĊu razliĉitih ciljeva krajnje potrošnje (potrošnja, ulaganje,
kupovina od strane drţave i izvoz), odnosno razliĉitih programa drţavnih rashoda (npr.
vojska, zdravstvo, obrazovanje, itd.). U mikro sferi vrši se podela resursa u vezi
ostvarivanja nekog konkretnog drţavnog programa rashoda.

Funkcija ekonomske stabilizacije

Drţava nastoji da ublaţi negativne posledice promena, kolebanja

u ekonomskim procesima, kao i da obezbedi finansijsku ravnoteţu.
Opšta 4 cilja ekonomske stabilizacije su (1) stanje pribliţno potpune
zaposlenosti, (2) obezbeĊivanje uravnoteţenog i odrţivog razvoja, (3) drţanje pod
kontrolom rasta nivoa cena, i (4) odrţavanje unutrašnje (budţet) i spoljne (tekući platni
bilans) finansijske ravnoteţe.
U sluţbi ostvarivanja ovih ciljeve se fiskalni i monetarni sistem, odnosno
politika. Ovu funkciju – u njenom izvornom keynesijanskom
znaĉenju – ne moţemo objasniti bez razmatranja monetarnog sek-
tora, odnosno monetarne politike. U „Opštoj teoriji” argumentujući proširivanje drţavnih
funkcija Keynes istiĉe da to „meĊusobno usaglašava volju potrošaĉa
i namere ulagaĉa, odnosno da: „Drţava mora imati upravljaĉki uticaj na volju potrošaĉa
delimiĉno putem poreskog sistema, delimiĉno utvrĊivanjem kamatnih stopa, a delimiĉno
moţda i drugim naĉinima.”18
Milton Fridman, kljuĉna liĉnost t monetaristiĉke škole, koji se podrobno bavio
pitanjima ekonomske stabilizacije, poricao je, da monetarna politika ima
stabilizirajuću ulogu. Po njegovom shvatanju, tretiranje raznih kolebanja treba
prepustiti budţetskoj politici.19 Ovaj predlog polazi od ĉinjenice da budţet
preko svojih rashoda i prihoda automatski ispoljava anticikliĉni uticaj.
Budţetski rashodi, koji ne zavise od dohotka na makro nivou su klasiĉne
kupovine od strane drţave. MeĊu prihodima progresivni porezi na dohodak ponašaju se
anticikliĉno. Friedman je razmišljao o jednom automatskom sistemu, u kojem treba
odrediti i to u jednom iznosu drţavne izdatke, kao i pravila isplate transfera.
Prihodnu stranu, putem poreskih stopa, tako treba odrediti, da one, u
sluĉaju pune zaposlenosti, obezbede ravnoteţu budţeta. U sluĉaju konjunkture
suficit, u sluĉaju recesije deficit bi obezbeĊivao anticikliĉni uticaj. Ovo
shvatanje je, znaĉi, polazilo od toga, da je budţet sliĉno trţištu, samoregulirajući
mehanizam, i odbacio je diskrecionu fiskalnu politiku. Ovakva formulacija
ove funkcije se svodi na korekciju neţeljenih posledica funkcionisanja trţišnog
mehanizma.
No, zapravo sadrţaj stabilizujuće uloge je mnogo širi, jer pored ublaţavanja
posledica promena u konjunkturi, drţava brojnim sredstvima utiĉe i
formira : strukturu individualnog sektora, pospešuje tehniĉko-tehnološki razvoj,
upravlja ekonomskim tokovima, utiĉe na neravnomernosti grana i podruĉja,
koje su posledice funkcionisanja trţišta, i na taj naĉin pomaţe trajan
ekonomski rast.

Funkcija raspodele (redistribucije)

Raspodela ima svoja dva osnovna znaĉenja – šire i uţe.Redistribucija u širem

smislu je raspodela dohotka ostvarenog na makroekonomskom planu kroz celinu
drţavnog budţeta. U ovakvom pristupu, drţavni budţet, putem svojih prihoda, oduzima
deo primarnog dohotka, stvorenog od strane privrednih subjekata (centralizacija), a
putem svojih rashoda ih vraća za odreĊene ciljeve (preraspodela).
Pored preraspodele meĊu sektorima makroekonomije, moramo ukazati i
na uţe znaĉenje pojma. Ono se odnosi na mešanje drţave sa ciljem, da ublaţi razlike,
koje su posledice funkcionisanja trţišnog mehanizma, i uticaja trţišta na
razlike u prihodima i imovini.
U ovom pogledu mogu se razlikovati razliĉite dimenzije
ove preraspodele, ĉije institucionalne osnove obezbeĊuje : (1) odrţavanje i
funkcionisanje raznih sistema blagostanja (obrazovanje, zdravstvo), (2) socijalne
politike i (3) obaveznog socijalnog osiguranja.
Takvom tipiĉnom dimenzijom se moţe smatrati vertikalna raspodela unutar
odreĊenih generacija, kada se na osnovu razliĉitih pokazatelja (dohodak, demografski
podaci, mesto stanovanja, krug zaposlenih, itd.) vrši preraspodela ubranih prihoda
(prvenstveno poreza).
Druga tipiĉna dimenzija jeste preraspodela dohotka meĊu razliĉitim
generacijama i/ili unutar ţivotnih ciklusa. Ovo se najĉešće ostvaruje unutar razliĉitih
sistema obaveznog osiguranja. Ovi sistemi funkcionišu na taj naĉin, što se centralizovani
dohodak, ubran putem razliĉitih doprinosa, prerasporeĊuje, a to znaĉi isplatu
odreĊenih naknada (renti).
Moguća sredstva, odnosno mogući vidovi ostvarivanja ovih drţavnih funkcija su:

1.Proizvodnja usluga (reĊe proizvoda) putem drţavnog, odnosno javnog sektora,

2. Otkupljivanje proizvoda, usluga privatnog sektora, i preprodaja po subvencioniranim
cenama, ili besplatna distribucija.
3. ObezbeĊivanje transfera dohotka za razne ekonomske subjekte (domaćinstva,
preduzeća).
4. Drţavna regulativa privatnog i javnog sektora.

Kontroverze oko drţave : deficiti “ politiĉkog trţišta “

Uĉešće drţave u mešovitom ekonomskom sistemu ne moţe se, meĊutim , smatrati

pojavom bez protivreĉnosti. Pored trţišnih neuspeha treba analizirati i neuspehe
vlasti/drţave.
1. U ĉemu se razlikuju trţišne odluke i demokratske politiĉke odluke? Stigler
je razlike izmeĊu ova dva mehanizma odluĉivanja formulisao na sledeći
naĉin: za razliku od trţišnih u procesu donošenja politiĉkih odluka uĉestvuju i oni koje
odluke neposredno ne pogaĊaju. Procesi politiĉkog odluĉivanja ne omogućavaju
adekvatno izraţavanje interesa i saznanja. Zbog toga, ovaj mehanizam se moţe
zloupotrebiti. Trţište individualnog potrošaĉa primorava na bolju informisanost.1
2. U mehanizmu politiĉkog odluĉivanja karakteristiĉna je racionalna
neinformisanost. To znaĉi da uticaj pojedinog biraĉa na ishod izbora, njegova
zainteresovanost u datoj situaciji nije u srazmeri sa troškovima pribavljanja potrebnih
informacija za donošenje dobre odluke. Zbog toga biraĉ neće ĉiniti napore radi
pribavljanja informacije.
Negativne posledice ovog obeleţja politiĉkog odluĉivanja, bar delimice ublaţava
razdvajanje razliĉitih nivoa vlasti.
3. Pored već iznesenih napomena, vaţno pitanje jeste: koji interesi pokreću
nosioce politiĉkih odluka. Starija ekonomska shvatanja polazila su od toga,
da je meĊu motivacijama nosilaca politiĉkih odluka najvaţniji altruizam.
To je shvatanje koje smatra da politiĉare graĊani biraju radi zastupanja i
sprovoĊenja opšteg dobra/interesa. Pred predstavnikom, koji je izabrani otvara se,
meĊutim. praktiĉna dilema šta da podrţava: da li da zastupa partiju/stranku, od koje je
dobio mandat, i/ili preferencijale, koje je izrazila centralna vlast, ili zajedniĉke ciljeve
svog izbornog okruga, ili samouprave ? Dodatno, alokacija centralne podrške
raznoraznim nivoima subnacionalne vlasti ĉesto je izvor sukoba interesa i
loših odluka.
____________________________________________________________
1. Dţordţ J. Stigler (George J. Stigler, 1911–1990), ameriĉki ekonomista. Sa dva svoja prijatelja,
Fridmanom (Friedmann) i Velisom (Wallis) osnovao je ĉikašku ekonomsku školu.
U toj školi nasuprot metodološkom individualizmu austrijskog liberalizma, vladalo je empirijasko-
pozitivistiĉko gledište.
U njegovom radu veliku paţnju je posvetio analizi veza izmeĊu funkcionisanja trţišta i informisanosti
uĉesnika na trţištu. Ova istraţivanja su kasnije imali ulogu i u stvaranju teorije o kolektivnom odluĉivanju.
U njegovom radu igrala je veliku ulogu i analiza uplitanja drţave. Prema njegovom mišljenju, iza velikog
uplitanja drţave kriju se velike privredne interesne grupe. Na ovome su se zasnivali njegovi radovi u vezi
drţavne regulative

Tokom šestdesetih godina prošlog veka formiran je markantan pravac u ekonomiji,

koji polazi od pretpostavke da pojmovi koji se koriste za opisivanje ponašanja preduzeća
i potrošaĉa, se mogu primeniti i na analizu mehanizma politiĉkog odluĉivanja.
Ovo je „teorija kolektivnog odluĉivanja.”
Kljuĉno pitanje je ko su nosioci interesa, koji uĉestvuju u politiĉkom odluĉivanju?
Biraĉi, izabrani politiĉari, javni ĉinovnici, struĉnjaci u upravnom sistemu i razliĉite
uticajno-interesne grupe (lobiji). Ovi nosioci interesa, kada odluĉuju, ponašaju se kao
homo oeconomicus, trude se da sebi obezbede maksimalno blagostanje.
GraĊanin, kada bira, u telo za odluĉivanje dovodi onog predstavnika, ĉiji se
program podudara sa njegovim individualnim preferencijalima.
Aktivnost poslanika, motiviše nastavak politiĉke karijere, ili šanse njegovog
reizbora. Njegova pozicija se manifestuje u dohotku, uticaju, prestiţu. Profesionalni
politiĉari, politiĉke partije vode pravo nadmetanje za svoj reizbor. Sredstvo ovog
nadmetanja je politiĉki marketing koji koristi sredstva tradicionalnog marketinga
(proizvoda i usluga) isto tako kao i preraspodelu dohotka, ili obećanja.
U poslovanju javnog sektora (kao i samouprava), u ekonomskim tokovima zbog
ovoga imaju vaţnu ulogu takozvani politiĉki ciklusi. Suština je u tome da politiĉke
snage koje su došle na vlast nakon izbora, u prvom delu svog mandata
skupljaju budţetske i druge rezerve; ako je neophodno sprovode nepopularne
mere, ispravke. Kako se pribliţava vreme sledećih izbora, oţivljavaju
se investicione aktivnosti, rastu tekući izdaci budţeta (zarade, transferi, itd.).
Ova cikliĉnost, s jedne strane znaĉi, da se formiraju investicioni bumovi, izdaci
i podrške u kampanjama. U kampanjskom poslovanju sa jedne strane
moţe doći do rasipanja resursa. Sa druge strane, ova cikliĉnost ugroţava
programe prihoda i rashoda (poreski sistem, penzijski sistem), koji prelaze
izborne cikluse, ostvarivanje velikih investicionih, razvojnih programa.
Promene, kolebanja u velikim programima javnih rashoda su prirodno
skopĉani sa ovakvim sistemom odluĉivanja.
Javnog ĉinovnika, u aktivnostima na pripremanju odluka i u toku vršenja
uticaja na odluke motiviše ţelja za saĉuvanjem statusa, zadrţavanjem uticaja.
Ova grupa nosioca interesa relativno dobro zna iskoristiti višak informacija koji proizlazi
iz njihove struĉnosti i poznavanja stvari. Informacijska asimetrija dovodi javne
ĉinovnike do izuzetno velikih pogodnosti.
 Lobiste motiviše materijalni interes (narudţbe, pogodnosti u trţišnom
nadmetanju, potiskivanje konkurencije u nadmetanju, eksplicitne ili implicitne
podrške, itd.) one interesne grupe, ĉiji su zastupnici.
Teorija kolektivnog odluĉivanja oznaĉava dva vaţna društvena troška,
koji nastaju funkcionisanjem mehanizma politiĉkog odluĉivanja:
1. Jedni su negativni eksternalni troškovi loših odluka. Ovi troškovi se
mogu smanjiti širenjem kruga donosioca odluka, primenom konsenzusa
u odluĉivanju, obezbeĊivanjem uslova za korišćenje struĉnosti.
2. Drugi element društvenih troškova jesu transakcijski troškovi odluĉivanja
(troškovi saglasnosti), koji je srazmeran broju uĉesnika u odluĉivanju. Optimalni troškovi
su na secištu kriva ovih troškova. Iz toga proizlazi i to, da optimalno rešenje nije u
neposrednoj demokratiji (troškovi stvaranja konsenzusa nadmašuju negativne eksterne
troškove loših odluka). Naravno ta optimalna taĉka bi bila razliĉita kod svake odluke.
Većinsko odluĉivanje – delom zbog troškova struĉnosti, a delom zbog troškova
funkcionisanja politiĉkog sistema –uglavnom karakteriše predstavniĉke demokratije.
Sistem odluĉivanja, koji se primenjuje u graĊanskim demokratijama, a koji se
zasniva na posrednom i na većinskom odluĉivanju (odluĉivanje izabranih tela po
većinskom principu), ne moţe jednoznaĉno utvrditi redosled preferencijala. Razliĉiti
postupci i redosledi pregovaranja i odluĉivanja doprinose da konaĉni rezultati budu
proizvod razliĉitih uticaja i manipulacija.
U tom kontekstu, sredinom prošlog veka Graham Alison je postavio tri osnovna
modela donošenja (drţavnih) odluka:

1. Model racionalnog izbora , koji polazi od pretpostavke da odluku donosi

homogeni i racionalni akter ,
2. Model organizacijskog procesa, koji polazi od pretpostavke da su vlade
konglomerat polufeudalnih, slabo povezanih organizacija koje imaju sopstvene
interese i ţivot i
3. Model birokratske politike po kome su odluke rezultat nagodbi pojedinaca koji
stoje na vrhovima razliĉitih departmana vlasti (Stojiljković, Ana, 2010: 118-119).

Efikasnost funkcionisanja javnog sektora, u ovakvom krugu razmišljanja,

obezbeĊuje politiĉko nadmetanje, odnosno to, što se pokretaĉi predstavniĉke
demokratije izlaţu proveri biraĉa, i to s vremena na vreme, i prema odreĊenim
pravilima igre. Teorija kolektivnog odluĉivanja ovaj mehanizam odluĉivanja
naziva politiĉkim trţištem.
Mogli bismo zakljuĉiti da sliĉno trţišnoj koordinaciji i birokratska koordinacija
ima teška nesavršenstva. Razlozi su sledeći:
1. Nesavršenstvo politiĉkog nadmetanja, koje proizlazi delom iz
funkcionisanja mehanizma izbora, a delom iz nakaznog uticaja interesa na preferencijale,
koji su vezani za odrţavanje politiĉke konkurentnosti. Istovremeno,uslov za savršenstvo
politiĉkog nadmetanja bi bio da biraĉi budu upoznati sa sposobnostima, programima i
stvarnim aktivnostima politiĉara. Za proseĉnog biraĉa postizanje ovog idealnog stanja
zahtevalo bi isuviše visoke troškove, i zbog toga ne ĉine korake da se stvarno informišu.
Biraĉi uporeĊuju troškove informisanja sa uticajem njihovog glasa na procese,
pa im je racionalan izbor – da izaberu neinformisanosti. Ova pojava je racionalna
neinformisanost.
Poslediĉno, zbog specifiĉnosti mehanizma politiĉkog odluĉivanja, koristi se
postupak odluĉivanja većinom, a to pomaţe ostvarivanju preferencijala odreĊenih grupa
(takozvanih medijalnih biraĉa). Ujedno i razliĉite tehnike i razliĉiti postupci glasanja
dovode do inkonzistentnih odluka. Primera radi , zbog visokih troškova referenduma
biraĉi uglavnom, najĉešće ne glasaju o pojedinaĉnim pitanjima (nivoima razliĉitih
konkretnih dobara, usluga), već o paketima politiĉkih programa.
2. U budţetu drţave, koji ĉini preteţni deo javnog sektora, razdvajaju se prihodi i
rashodi. Vrednost outputa, produkovana od strane budţeta drţave, se razdvaja od
troškova njegovog koštanja. Ova razdvojenost povećava verovatnoću neadekvatne
alokacije resursa, i umanjuje spremnost za iskorišćavanje mogućnosti, koja su data za
smanjivanje troškova pri datim tehniĉkim uslovima (poboljšanje ekonomiĉnosti,
povećanje produktivnosti…).
3. U jedinicama privreĊivanja, koja funkcionišu u drţavnom budţetu, nisu
prisutni oni pokazatelji uĉinka, koji stoje na raspolaganju poslovnim organizacijama
(profit, trţišni udeo, vrednost deonica), i koji su na neki naĉin generisani funkcionisanje
trţišta. Organizacije budţeta same moraju razraditi svoje ciljeve i pokazatelje uĉinka.
4. Nema dovoljno informacija, koje su neophodne za odluĉivanje. U toku
odluĉivanja prisutan je veliki broj nosilaca interesa. Povrh svega, jedan
deo ne pripada datoj nacionalnoj ekonomiji (lokalnoj samoupravi). I u sluĉaju donošenja
odluke od strane vlasti, postoje takve okolnosti, koje u znaĉajnoj meri utiĉu na
nameravane i stvarne rezultate odluĉivanja. Nedovoljnost informacija dakle potiĉe iz
informacione asimetrije razliĉitih nosilaca interesa (stakeholder), a delom iz
nesigurnosti privrednih tokova, a unutar toga i od rizika.
5. Nedovoljna kontrolisanost struĉnog aparata. Vaţan izvor već spomenute
informacione asimetrije jeste ostvarivanje interesa struĉnog aparata, koja se ogleda u
zadrţavanju informacija, ili u iskrivljavanju i tajenju informacija. Birokratija moţe i
spreĉiti sprovoĊenje razliĉitih politiĉkih odluka. Naroĉito je to tako, kada mere (na primer
skresanje budţeta) ugroţavaju njihovu egzistenciju. Kod postojećih institucija, sluţbi
vaţna pojava je motivacija za stalno samopotvrĊivanje, koja se ogleda u
stalnim stremljenjima za proširivanje zadataka, ili u prividnim aktivnostima.
6. Jednostranost u ostvarivanju politiĉkih interesa pojedinih interesnih grupa.
Za ovu pojavu u mikroekonomiji postoji izraz „lov na rentu” U ovom sluĉaju pojam
„renta” oznaĉava tako visoke prinose, dohotke ili prihode, koje neće biti smanjene ili
ukinute trţišnim nadmetanjem. Vlast, pri drţavnoj regulativi (bilo normativnoj, bilo
diskrecionoj) i javnim nabavkama, htela, ne htela, obezbeĊuje rentu razliĉitim grupama
privrednih subjekata (dohodovnim slojevima, stanovništvu regije, preduzeće u datoj
grani), ili individualnim uĉesnicima (npr. dobitnik na drţavnom tenderu). Lobiranje (lov
na rente) je skupa stvar, pa na ovaj naĉin steĉene pozicije mogu iskriviti i funkcionisanje
politiĉkog trţišta.
7. Neproraĉunljiva reakcija individualnog sektora na sprovedene mere. Ove
neproraĉunljive „nuspojave” nazivaju i proizvedenim eksternalijama.
Kako je to definisao Charles Wolf, Jr., ameriĉki ekonomista, koji se bavio teorijom
neuspeha drţave.
Neproraĉunljivost reakcija postaje sve izraţenija usled širenja meĊunarodnih ekonomskih
odnosa, i preteće deregulacije. Primera radi, na ukidanje poreskih olakšica globalnim
preduzećima, ili na pooštravanje regulative u vezi ekologije ova preduzeća
mogu reagovati povlaĉenjem kapitala. Povećanje akciza u krugu potrošaĉa moţe izazvati
reakciju supstitucije (umesto vina pivo, umesto domaće kupovine nabavka u inostranstvu.

Nezavisna kontrola i principi dobre uprave

Nesavršenstvo vlasti/drţave moţe prouzrokovati dramatiĉne razlike izmeĊu

nameravanih rezultata i stvarnih efekata.
U rešavanju nesavršenstva drţave/vlasti istaknutu ulogu imaju finansijska
kontrola i kontrolisanje uĉinka. Kontrola postaje sve vaţnija institucija korekcije kako
javnog , tako i privatnog sektora. U drţavnim finansijama kljuĉnu ulogu ima institucija
nezavisne kontrole. U većini trţišnih ekonomija postoje revizorske organizacije, koje s
vremena na vreme, nezavisno od politiĉke izvršne vlasti, kontrolišu pravilnost i
efikasnost trošenja javnih prihoda, ublaţavajući time nesavršenstva u funkcionisanju
drţave/vlasti.
Nesavršenstvo vlasti, odnosno pojavu negativnih posledica politiĉkog nadmetanja
mogu spreĉiti sledeći faktori: ustavni poredak, institucija slobodnih izbora;
ograde koje proizlaze iz ekonomskih uslova, konaĉnost dohotka koji se moţe
centralizovati, determinante budţeta i moralna besprekornost i ubeĊenje politiĉara ojaĉani
i “garantovani” radom nezavisnih drţavnih organa – “ĉetvrte grane vlasti “

3.Civilne i politiĉke strategije promena

Kao što opisane faze pokazuju, politikom, shvaćenom kao kreiranje i sprovoĊenje
kolektivno obavezujućih odluka, hijerarhijski ne upravljaju samo drţavni akteri ili
politiĉke partije. Tradicionalni drţavni (parlament, vlada) i mnogobrojni drugi akteri
(udruţenja, graĊanske inicijative, nauĉno-politiĉki savetnici, mediji ili meĊunarodne
organizacije), ukljuĉeni su u ove kompleksne regulativne procese usled povećane
društvene diferencijacije, pluralizacije i globalizacije.
U ovom pogledu je veoma ilustrativan dijagram Marka Hauarda koji pokazuje
zone preklapanja ili „ulanĉavanja“ inaĉe već u velikoj meri globalizovana 3 sektora:
politike, ekonomije i civilnog sektora .
Dijagram – Socijalni i politiĉki akteri (Hauard,2008:52)
 Iz dijagrama se jasno vide zone meĊuuticaja i rezultirajuća 3 lica politiĉkih
stranaka: (1) partija u civilnom društvu, odnosno na velikom politiĉkom trţištu gde se
susreće sa (ne) organizovanim graĊanskim interesima; (2) partija na srednjem,
meĊupartijskom trţištu u relacijama (koalicijskog) konflikta ili konsensusa i (3) partija
u drţavi - u Vladi i politiĉkim institucijama. Najzad, moglo bi se govoriti i o ĉetvrtom,
skrivenom licu - unutarpartijskom trţištu koje obeleţavaju interne grupe, klanovi, struje i
fracije.
Na drugoj strani, pitanje je kakva bi mogla i trebala da bude relacija graĊana i
njihovih udruţenja sa politikom i politiĉkim organizacijama, kao kljuĉnim kanalima i
instrumentima promena. Njihova uloga se prvenstveno sastoji u kreiranju, širenju ili
odbrani autonomnih vrednosti i kulture, definisanju i zastupanju interesa i stimulisanju
graĊanske odgovornosti i aktivizma – usmerenog delom i ka pokretanju inicijativa prema
strukturama vlasti i njihovoj kontroli i kritici. U tom okviru, organizacije civilnog društva
se i vide kao «pas ĉuvar demokratije», «škola demokratije», ili bar kao reprezenti
odreĊenih interesa i interesnih grupa.
Na ovoj osnovi polazeći od 10 kriterija, Vukašin Pavlović analitiĉki razlikuje
politiĉku i civilnu strategiju promena:

1. Karakter i smer promena : Politika strategija ponude - Civilna strategija traţnje

2. Društveni akter : Politiĉka elita - GraĊani
3. Nivo nastanka : Centralna vlast - Lokalne inicijative
4. Predstavnici : Politiĉke partije i lideri - NVO i društveni pokreti
5. Polje delovanja : Institucije - Vrednosti i politiĉka kultura
6. Sredstva regulacije : Poredak i zakoni - Pravna kultura
7. Naĉin usvajanja: Izmena “pravila igre” - Demokratska javnost
8. Razvojne mogućnosti : Rast i trţišne reforme - Preduzetništvo
9. Osnovni resurs: Politiĉka moć - Socijalni kapital
10. Glavni cilj: Dobra vladavina - Razvijeno civilno društvo
(Pavlović, 2004: 90).

Strategije aktera civilnog društva usmerene su dakle ka (samo)oblikovanju

vrednosti, ukljuĉiv participativnu politiĉku i odgovarajuću pravnu kulturu, i
identiteta i stvaranju autonomne javnosti – znaĉi tek posredno i preteţno
odbrambeno prema polju i akterima politike. Radi se ĉesto o odbrambenim
reakcijama pred «kolonizatorskim nasrtajima» drţave (Habermas) i nastojanjima da se
«do tanĉina» (pre)regulišu društveni odnosi i ponašanja. Aktivno graĊanstvo – kroz
civilne asocijacije, graĊanske inicijative i proteste ograniĉava i kontroliše polje politike, i
pokušava da ga uĉini transparentnim istovremeno stvarajući i uvećavajući društveni
kapital – mreţu znanja, poverenja i solidarnosti kao svoj osnovni resurs. (Pavlović,
2004:288-294).
Na drugoj strani, svaka graĊanska inicijativa i asocijacija, pogotovo u društvima
sa autoritarnom tradicijom i kulturom, ne mora imati demokratski predznak i biti izraţena
u tolerantnom i prihvatljivom obliku i tonu. Povratno, civilno društvo tada treba i traţi
«prijateljsku ruku» demokratske i pravne drţave (Majkl Volcer) i definisana
«pravila igre i ponašanja», koja garantuju standarde nediskriminacije, pristojnosti i
poštovanja ugovorno utvrĊenih prava i obaveza.
 Pored civilnog polja i ka njemu usmerenih (civilnih) strategija, akteri civilnog
društva se moraju zato odrediti i definisati svoj odnos i prema polju politike i strategiji
(politiĉkog) nastupa prema njenim kljuĉnim akterima – drţavi i politiĉkim partijama, pre
svega

Organizacije civilnog društva (OCD) i politiĉki proces

Već smo konstatovali da samo autonomno, dinamiĉno i otvoreno i pluralno

civilno društvo, sposobno da artikuliše vrednosti, stvara koalicije za promene i promoviše
opšte i posebne interese jeste prostor u kome OCD mogu da pokreću inicijative i uĉine
participaciju graĊana delatnom. Time se istovremeno obezbeĊuje da javni interesi utiĉu,
kroz otvorene kanale politiĉke komunikacije, na oblikovanje javnih politika.
Najsaţetije, model uticaja OCD na proces kreiranja javnih politika moţe se
ilustrovati taksativnim navoĊenjem i sumarnom intepretacijom tri svoja konstitutivna
elementa: (1) politiĉkog procesa i njegovih kljuĉnih faza i kruţnog toka; (2) taktika i
metoda delovanja OCD prema polju politike i (3) razliĉitim formama, nivoima i
intenzitetom uĉešća u formulisanju javnih politika.
(2) Repertoar metoda delovanja OCD na prostor politiĉkih institucija ĉini narednih
osam, u većoj ili manjoj meri konfliktnih ili kooperativnih metoda, taktika i njima
primerenih sredstava :
(1) straţarenje (hvatanje na delu – watchdog), praćeno brukanjem (blame and shame),
(2) nadgledanje (monitoring) praćeno zastupanjem,
(3) implementacija politika ( servise providing) i pruţanje usluga podizanja
kapaciteta ili apsorpcionih moći ,
(4) sprovoĊenje politika i otklanjanja štete (harm duction),
(5) informisanje i jaĉanje kritiĉkog stava graĊana (wareness raising),
(6) uĉešće u javnim konsultacijama ,
(7) zagovaranje odreĊenih politika i legislativnih rešenja ( advocacy) i
(8) pisanje predloga javnih (praktiĉnih) politika ( policy paper) , odnosno
angaţovanje u funkcijama istraţivaĉa i analitiĉara praktiĉne politike ( policy
researcher, policy analyst) a ne tek pukih komentatora politike (FOD,2011:42)
(3) Najzad, OCD se pritom mogu naći u ĉetiri tipa relacija razliĉitog nivoa i
intenziteta sa akterima politike od (1) otvorenog pristupa informacijama, ukljuĉiv
kampanje i lobiranje, preko (2) procesa konsultacija (peticije, rasprave), i (3)
uspostavljenog (konfliktnog) dijaloga – seminari, forumi, radne grupe, sve do (4) veza
(konfliktnog) socijalnog i politiĉkog partnerstva - radne grupe, strateško partnerstvo
(FOD,2011:98).
Kritiĉki reintepretirajući karakter u Srbiji uspostavljene relacije: civilno društvo -
drţava mogli bi poći od hipoteze da je prethodni socijalistiĉki period, kao i period
blokirane tranzicije i nacional-populistiĉke involucije i (para)militarne regresije – vreme
Miloševićevog reţima, obeleţila relacija dominantne, sveregulišuće drţave sa
kolonizatorskim i na kraju ovog perioda ĉak grabeţljivim, nastupom prema slabom i
«potisnutom» civilnom društvu. Aktuelni okvir ĉini odnos i nadalje dominantne, ĉak
povremeno agresivne, ali u suštini konfuzne i (selektivno) slabe drţave, sa legitimnim ali
još uvek relativno slabim, nestabilizovanim i nesigurnim, uz to i fragmentiranim i
podeljenim, civilnim društvom.
 Aktuelno, postoje tri moguća modela odnosa drţave i civilnog društva, koji
mogu biti prisutni na ovom, tranzicionom terenu. Taĉnije, radi se više o tri tipa odnošenja
drţave prema civilnom društvu i civilno-društvenim organizacijama.
Prvi je klasiĉni, neoliberalni. Govorimo o, «minimalnoj», ili «neutralnoj» drţavi
koja samo utvrdi pravila igre, uvede trţište i povuĉe se iz ove sfere i ostavi civilnom
sektoru i njegovom volontarijatu da koliko moţe interveniše u socijalno tlo. Mislim da
ovaj model društveno razorenoj i ekonomski ruiniranoj Srbiji ne odgovara i da joj nije
primeren, odnosno praktiĉno nije odrţiv.
Drugi model je, uslovno reĉeno socijaldemokratski i on kombinuje elemente
liberalno-predstavniĉke demokratije sa republikanskom tradicijom samoodreĊenja i
samoorganizovanja i pratećim deliberativnim praksama horizontalne komunikacije, koja
nije direktno usmerena na politiĉko polje. Radi se o modelu socijalnog partnerstva i
delimiĉnog, uzajamnog preklapanja i podrške, odnosno o relaciji: jaka drţava – jako
civilno društvo. Ovo je model koji bi liĉno podrţao ali za koji još uvek nema realnih
pretpostavki.
Treći model, model alternacije, koji se kod nas izgleda u velikoj meri nastavlja i
posle promena iz 2000-te, je model civilno-društvenog organizovanja kao alternative
oficijelnom polju politike. Zato što se ne komunicira dovoljno iskreno i uspešno, civilni
akteri stvaraju alternativne zakonodavne i razvojne projekte pa ih potom – oblicima
graĊanskog i sindikalnog protesta i neposlušnosti, uvode u polje politike. Tvrdi
zagovornici ovog modela, krajnje skeptiĉni prema akterima oficijelne politike, odreĊuju
ga kao poţeljni model rediferencijacije, umesto neokorporativne fuzije civilnog društva i
drţave

4. Sredstva i aktivnosti aktera politike

Bogatstvo formi uĉešća u politici, njihova povezanost i promenljiva i razliĉita

specifiĉna vrednost i znaĉaj ukazuju na potrebu, barem sumarne klasifikacije oblika
politiĉke participacije.
Osnovna su dva polazna kriterijuma klasifikovanja oblika politiĉke participacije
na: (a) uţi, srednji i opšti (makro) nivo politiĉke participacije; i (b) institucionalni i
spontani, odnosno konvencionalne ili protestne oblike politiĉke participacije.
Prostor politiĉke participacije moţe biti preteţno ili iskljuĉivo vezan za
formulisanje i razrešavanje globalnih problema, odnosno za nacionalnu i internacionalnu
ravan, ili pak sveden u lokalne ili regionalne okvire i orijentisan na oblike kooperativne
aktivnosti artikulacije i ostvarivanja interesa lokalne zajednice.
Uslovnu i relativnu vrednost i karakter ovog osnova klasifikacije, meĊutim,
najbolje ilustruje praksa novih društvenih pokreta koji objedinjuju lokalne kampanje i
inicijative, sa zajedniĉkim opštim vrednostima i internacionalnom mreţom i oblicima
povezivanja i solidarnosti. To najsaţetije iskazuje njihov slogan - „Misli globalno, deluj
lokalno“.
Dalji osnov podele polazi od procene u kojoj meri je konkretan oblik politiĉkog
uĉešća okrenut strukturama vlasti i/ili javnosti, i orijentisan na voĊenje i usmeravanje
(drţavne) politike ili tek na posredan uticaj na nju.
Prvoj grupi konvencionalnih (institucionalnih) oblika politiĉke participacije
preteţno pripadaju politiĉke peticije i inicijative, glasanje i izborne aktivnosti, kao i
delovanje politiĉkih stranaka, sindikata, udruţenja, interesnih i grupa za pritisak vezano
za funkcionisanje i delokrug rada parlamenta, izvršnih organa i drţavne uprave.
Konvencionalna, preteţno visoko institucionalizovana participacija moţe se dalje
razvrstati na svoja ĉetiri konkretna oblika. Prvi, individualan, povremen i nisko
intenzivan ĉini uĉešće na izborima i referendumima. Drugi, takoĊe povremen ali
intenzivan, individualno-kolektivni oblik predstavljaju oblici apelaciono-legalistiĉke
aktivnosti (peticije, graĊanske inicijative, obraćanja organima vlasti, poslanicima i
medijima). Treći, relativno trajan i kolektivni oblik „rovovske politiĉke aktivnosti“
predstavlja angaţman u politiĉkim strankama. Ĉetvrti oblik, relativno trajne kolektivne
participacije ĉini civilno-društveno angaţovanje (NVO, sindikati, društveni pokreti).
Legalne, ali preteţno vaninstitucionalne, protestne i alternativne oblike
politiĉke participacije (i kulture) ĉine razliĉite vrste direktne društvene akcije i
protestnih aktivnosti (mitinzi, demonstracije, protestni marševi, okupacije prostora
sa velikim simboliĉnim znaĉajem, štrajkovi) i drugi, nenasilni, oblici graĊanske
neposlušnosti. Njima se osvešćuje i produbljuje razumevanje jaza izmeĊu legalnog
(zakonskog) i legitimnog, od većine graĊana kao praviĉnog priznatog zahteva. Rastuća
spremnost na uĉešće u protestima i štrajkovima sa širim socijalnim i politiĉkim
zahtevima, pouzdani su pokazatelj smanjene podrške, odnosno gubitka legitimnosti
odreĊene vlade i vlasti. Mirne, „baršunaste revolucije“ u Srednjoj i Istoĉnoj Evropi, kao i
serija graĊanskih protesta u Srbiji 1991-2000. godine, predstavljaju u ovom pogledu
gotovo paradigmatske primere (Popović, Milivojević, Đinović, 2007:162-170).
Granice izmeĊu pojedinih oblika participacije otkrivaju razlike u trajnosti i
intenzitetu delovanja, prirodi (violentnosti) korišćenih sredstava i drugim
karakteristikama uĉešća u politici.
Izborni proces, na primer, pretpostavlja tek povremeni i preteţno mali energetski
naboj i stepen zainteresovanosti graĊana koji se, istina, ne iscrpljuje samo u gledanju,
aplaudiranju i glasanju. Participativni sadrţaji nisu samo neposredni, već se vide i u
njihovoj medijskoj prezentaciji (npr. u formi praćenja intervjua i TV duela marketinški
obraĊenih i argumentacijski usmerenih na formiranje pozitivnog lika „imidţa“ kandidata
i stranaka). Uĉešće na izborima je najmasovniji oblik politiĉke participacije koji, po
pravilu, praktikuje nadpoloviĉna većina punoletnih graĊana.
Intenzivnija izborna aktivnost podrazumeva pak, relevantan stupanj
interesovanja za politiku i politiĉke informisanosti, i formiranu, relativno razvijenu i
koherentnu, politiĉku orijentaciju šire publike. Ona, pored prisustvovanja stranaĉkim
tribinama i propagandnim manifestacijama, obuhvata kontaktiranje stranaĉkih aktivista i
lidera i aktivno zalaganje za odreĊenu politiĉku opciju, ukljuĉiv uticaj na neopredeljene i
neistomišljenike, da glasaju u prilog odreĊene stranke ili kandidata.
Za razliku od izborne aktivnosti, pripadanje politiĉkim strankama obuhvata
ĉvršći, organizacijskim pravilima i „partijskom disciplinom“ ureĊen i regulisan proces
permanentne politiĉke participacije promenljivog i nejednakog intenziteta.
Partijsko-politiĉkom participacijom (sa izuzetkom većine nordijskih zemalja i
realsocijalistiĉkih jednopartijskih sistema u kojima je ĉlanstvom u vladajućoj partiji bilo
obuhvaćeno ĉak 10-15% punoletnog stanovništva) po pravilu je obuhvaćeno tek nekoliko
procenata odraslog stanovništva.
Objašnjenje za ovako relativno suţeno uĉešće pruţa višestruko potvrĊen nalaz da
stranaĉku formu politiĉke participacije znatno ograniĉava birokratizacija organa i njihova
hiperaktivnost koja zapravo spreĉava autonomno oblikovanje aktivnosti ĉlanstva. Partija
ĉesto deluje kao mašina koja posreduje, podreĊuje i podvodi interese ĉlanstva i pristalica,
pod logiku interesa svog aparata i optiku taktiĉkih nagodbi i kalkulacija u borbi za
osvajanje ili odrţanje vlasti.
Protestna okupljanja, civilni pokreti i kampanje i drugi alternativni, na
konkretne probleme usmereni, tek povremeni, ali visoko intenzivni oblici politiĉke
participacije, delom su i reakcija na ograniĉenja partijsko-politiĉke participacije.
Istovremeno, oni upravo svojom otvorenošću, širinom i difuznošću uticaja pokazuju da
su (za sada) stranke nezamenljive samo u funkciji sinteze interesnih konstelacija na
glavne linije politiĉkih podela i njihovo efektivno usmeravanje i korišćenje u borbi za
vlast.

Civilno društvo i politiĉke stranke

Posebno je pritom delikatan a nezaobilazan odnos prema politiĉkim strankama

koje nastoje da posreduju izmeĊu javne vlasti i civilnog društva, odnosno da brojne
zahteve i linije socijalnih podela prevedu u nekoliko alternativnih konkurirajućih politika
i da ih realizuju sa pozicije vlasti.
Potpun otklon od politike vodi u marginalizaciju i samoizolovanje organizacija
civilnog društva. Uostalom, veće poverenje od nepoverenja u NVO i druge aktere
civilnog društva je postojalo samo tokom 2000-te kada su one ĉinile deo široke
«društvene opozicije» i odigrale znaĉajnu ulogu u obaranju Miloševićevog reţima.
Na drugoj strani, prevelika blizina strankama i politici unosi rizik politiĉke
instrumentalizacije i podele na «njihove i naše» NVO i sindikate, odnosno rizik preterane
fragmentacije i slabljenja organizacija civilnog društva.
U poslednjoj deceniji u Srbiji u igri je bilo pet oblika, tipova ili modela odnosa
organizacija civilnog društva prema politiĉkim partijama.
Prvi ĉini model imitacije, udvajanja i stvaranja surogata – praksa kreiranja
PONGO-a – politiĉko-nevladinih organizacija, odnosno - polustranaka – polusindikata,
partijskih NVO ili kvazi partija u formalnom obliĉju NVO. Isto poreklo i prirodu imaju i
GONGO – vladino – nevladine organizacije, kreacija i predmet posebne naklonosti ljudi
iz vlasti.
Drugi model i praksu ĉini transformacija i prelaz lobija, interesnih (i
ekspertskih) grupa i pokreta u zonu stranaĉke politike. Najpoznatiji (neuspešni) primeri
su G17 plus i Otpor. Oba modela ĉine zapravo kvazi-modele, jer se njima ukida svaka, ili
bar svaka autonomna, relacija izmeĊu organizacija civilnog društva i politiĉkih stranaka.
I treći oblik i praksu – model rediferencijacije i voĊenja nestranaĉke i ĉak
antistranaĉke «antipolitike», pre svega vaninstitucionalnim pritiscima i
(pre)oblikovanjem javnosti, karakteriše odsustvo znaĉajnijih meĊusobnih veza, odnosno
njihova negacija. Na jednoj strani, na temelju iskustava sa autoritarnim vlastima deo
OCD odbija da uĊe u komunikaciju sa novim vlastima ili, suoĉene sa problemima lako
posegnu za kvalifikacijama i već uveţbanom tehnikom brukanja ( blame and shame).
Na drugoj strani, nove politiĉke elite imaju, nakon promena, sumnjiĉav odnos
prema OCD, posebno onima koje se bave eminentno politiĉkim pitanjima poput onih o
razliĉitim pitanjima drţavnosti, konstitucionalnog dizajna ili tranzicione pravde. Politiĉari
manje ili više prikriveno ili javno zastupaju tezu da je civilno društvo odigralo svoju
istorijsku ulogu i da treba da se demobiliše , odnosno da dopusti razvoj “normalne
politike”(Linc, Stepan,1998).
Praktiĉno, postoje samo dva modela meĊusobne produktivne veze. Prvi ĉini
model nesigurnog partnerstva, uslovne i oroĉene podrške civilnog sektora akterima
politike, izraţen kroz uĉešće (i eventualnu podršku) u radu tripartitnih i multipartitnih
organa koji za cilj imaju uspostavljanje socijalnog i politiĉkog dijaloga i konsenzusa, kao
i kroz zajedniĉko realizovanje razvojnih projekata. Dijalog i (konfliktno) partnerstvo i
saradnja civilnog sektora i politiĉkih vlasti imaju ovde naĉelan i principijelan, na podršku
pojedinim politiĉkim akterima nesvodiv karakter. Radi se zapravo o indirektnom
politiĉkom uticaju ostvarenom kroz primenu dve strategije posrednog nastupa: a) kroz
uĉešće u radu institucija socijalnog dijaloga, od lokalnih razvojnih koalicija do uĉešća u
usvajanju i implementaciji nacionalnih razvojnih strategija, i b) na medije i oblikovanje
javnosti usmerenih kampanja i aktivnosti.
Drugi model – model koalicije, podrazumeva razvoj trajnijih, partnerskih odnosa
saradnje i koordinacije delovanja izmeĊu pojedinih aktera civilnog društva i politiĉkih
stranaka.
Prvi, «praprimer» ovog tipa odnosa predstavloja stvaranje, pred kljuĉne, prelomne
izbore septembra 2000-te, šire «društvene opozicije», koju pored politiĉkog dela –
stranaka DOS-a, ĉine i autonomni sindikati, NVO, i ekspertske grupe i pokreti poput G17
i Otpora. Nepartijski deo je obavio ogroman posao cementiranja hibridne i nesigurne
politiĉke koalicije i voĊenja proizborne «nestranaĉke» kampanje u prilog izlaska na
izbore i (manje ili više prikrivenog) pozivanja da se glasa za reforme, promene i DOS. U
tom okviru je, primera radi, sindikat «Nezavisnost» svim strankama demokratske opcije
ponudio potpisivanje Ugovora o demokratskoj socijalno-pravednoj Srbiji. I nakon
promena oktobra 2000-te ova sindikalna centrala je nastavila sa praksom potpisivanja
sporazuma i ugovora sa strankama demokratskog bloka, nastojeći da time, bar posredno,
doprinese i smanjivanju tenzija izmeĊu njih. Predmet ovih ugovora (ĉiji je smisao
razmena «glasovi za podršku zahtevima»), otvorenih i za druge aktere, su obaveza
razvoja i institucionalizacije socijalnog dijaloga i sklapanje socijalnog pakta (ugovori sa
DSS i G17 plus) ili razvoj meĊusobne saradnje na realizaciji zajedniĉkih vrednosti koja
ukljuĉuje i saradnju sindikalnih organa sa resornim odborima i poslaniĉkim klubovima
stranaka (sporazumi sa DS i SDP). Veoma ograniĉeni dosadašnji efekti potpisanih
sporazuma posledica su podela na politiĉkoj, ali i sindikalnoj sceni, odnosno
nespremnosti i nezainteresovanosti stranaka za ravnopravnu, otvorenu saradnju.
Kljuĉno pitanje prito je vide li danas graĊani Srbije organizacije civilnog društva i
u polju politike i kroz koje modalitete prisustva u njoj i da li, u tom pogledu, prave
razliku izmeĊu njih?
Grafikon (Cesid, 2005)
Mišljenje o poželjnosti veze organizacija civilnog društva sa
politikom

Sindikati 32% 51% 17%

Udruženja 33% 46% 21%

poslodovaca

Strukovna udruženja 33% 43% 25%

Ne treba da imaju
nikakvu vezu sa
46% 39% 16% politikom
Mediji Treba da imaju vezu
sa politikom

NVO 48% 31% 21% Ne zna

Crkva 57% 28% 15%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Po mišljenju većine graĊana – njih tri petine, nikakvu vezu sa politikom

(operativnom, stranaĉkom) ne treba da ima crkva. Oko polovine graĊana takav stav ima i
prema politiĉkoj (zlo)upotrebi NVO i medija. Oĉito, politiĉka instrumentalizacija crkve i
medija i pretvaranje NVO u kvazi-partije nemaju podršku graĊana Srbije.
Kada je o uticaju crkve na donošenje politiĉkih odluka reĉ, komparativno
posmatrano, Srbija bi se, sa nešto više od ĉetvrtine graĊana (27%) koji podrţavaju ovaj
uticaj našla, po anketi IPSOS-a iz 2005. godine, negde na sredini lestvice na ĉijem vrhu
su «teokratski usmereni» Amerikanci – njih gotovo dve petine (37%) i Italijani (30%), a
na dnu Britanci i Nemci (20%), Španci (17%) i posebno uplivu crkve na politiku neskloni
Francuzi – njih samo 12% (Politika,7.06.2005).
Ĉinjenica da pri tome samo 4% graĊana Srbije vidi crkvu i u odnosima
partnerstva sa pojedinim politiĉkim strankama i koalicijama, govori u prilog oceni da i
velika većina graĊana koji podrţavaju uticaj crkve na politiku, ne prihvata direktne forme
politiĉke instrumentalizacije crkve i manipulacije njome od strane pojedinih politiĉkih
aktera, ali i pojedinih crkvenih velikodostojnika.
Na drugoj strani, udeo onih koji smatraju da organizacije treba da, politiĉkim
zastupanjem i lobiranjem, utiĉu na vaţne društvene odluke preteţe nad brojem onih
koji su za potpuno nemešanje u politiku, u sluĉaju strukovnih udruţenja
(43%:33%), asocijacija poslodavaca (48%:34%) i posebno sindikata (51%:33%).
Istovremeno, direktno uĉešće u politici i trajni, partnerski odnos sa politiĉkim
strankama nemaju podršku graĊana. Takvu strategiju podrţava – u sluĉaju sindikata svaki
deveti, udruţenja poslodavaca svaki jedanaesti, strukovnih udruţenja, medija i NVO ni
svaki dvanaesti, a u sluĉaju crkve tek svaki dvadesetpeti graĊanin. Dakle, i meĊu onim
graĊanima, koji organizacije civilnog društva i vide u polju politike pet puta je u proseku
veći udeo onih koji to uĉešće i uticaj vide kao indirektan, na javnost i razliĉite oblike i
forme socijalnog i politiĉkog dijaloga usmereno delovanje, od broja onih koji su za
direktne forme njihovog uĉešća u politici poput saradnje i partnerstva sa politiĉkim
strankama.
5.Lobiranje i demokratija

Preduzeća, neprofitne organizacije, poslodavaĉka udruţenja, profesionalna

udruţenja, sindikati i ostali akteri treba da svoje pojedinaĉne interese ciljano ukljuĉe u
politiĉki proces – da ih izlobiraju.1
Kada je o samom lobiranju reĉ kljuĉno prethodno pitanje ĉini demokratska,
odnosno Medisonova dilema, koju je Medison otvorio još u Federalistiĉkim spisima:
kako demokratski dizajnirati i regulisati razliĉite i mešajuće interese koji ukljuĉuju duh
stranaka i frakcija? Dodali bismo i partikularnost, distributivne koalicije i korupciju.
Kljuĉni argument u prilog demokratskog potencijala prakse lobiranja nudi teorija
nadoknade, koja polazi od stava o racionalnom utrošku vremena i energije i optimalnosti
rešenja do kojih se dolazi kada se saslušaju sve zainteresovane strane. Pitanje je,
meĊutim, kako doći do institucionalnog okvira i mehanizama odluĉivanja koji dovode do
takvog, ţeljenog efekta. Suština odgovora leţi u demokratskom politiĉkom i izbornom
zakonodavstvu i takoĊe demokratskim navikama i kondiciji politiĉkih i civilnih aktera-
svemu onome ĉega u Srbiji još uvek nema.
Za razliku od zemalja koje imaju razvijenu praksu lobiranja, poput SAD, Srbija
ima zatvoren proporcionalni izborni sistem u kome izabrani poslanici zavise daleko više
od volje partijskih oligarhija, kojima su i faktiĉki odgovorni, nego od volje biraĉa.
Poslediĉno, u Srbiji predominantnu poziciju ima izvršna vlast – Predsednik i
Vlada koja je, po pravilu kartelsko – koalicionog tipa. Srbijanske, postpetooktobarske
vlade su gotovo paradigmatiĉan primer za propagiranje primene Alisonovog modela
organizacijskog procesa u analizi procesa politiĉkog odluĉivanja. Po njemu Vlada je
konglomerat polufeudalnih, slabo povezanih ministarstava, organizacija i agencija koje
imaju sopstveni ţivot, pa je poslediĉno rezultat voĊenja nekoordiniranih javnih politika
ispregovarani kompromis. (Stojiljković, Ana, 2010:119).

Lobiranje i lobisti

Lobiranje se moţe polazno odrediti kao svaki organizovani uticaj na donosioce

odluka u smislu interesno orijentisanog i komunikacijskog uticanja na politiĉki proces od
strane aktera koji sâmi ne uĉestvuju u njihovom donošenju. Lobiranje, pritom,
predstavlja legitiman i za demokratski sistem funkcionalno nuţan instrument.
Od ovog šireg, kolokvijalnog razumevanja lobiranja koje lobiranje vezuje za
svaki organizovani uticaj na donosioce odluka, ĉak i posrednim uticajem na medije i
javnost kreiranjem kampanja zastupanja i javnog zagovaranja odreĊenih predloga i
rešenja, treba razlikovati operativne, uţe definicije.
Uţe definicije polaze od dve vrste preciziranja.

1
Reĉ lobiranje potiĉe od engleske reĉi lobby i na naš jezik najpravilnije bi se prevela kao predsoblje ili
hol. Najpoznatije tumaĉenje o poreklu termina vezano je za Vilard Hotel koji se nalazi na Pensilvanija
aveniji, Vašington, u kome je boravio ameriĉki predsednik Grant (Ulysses S. Grant, osamnaesti predsednik
SAD u periodu 1869–1877) jer je Bela kuća izgorela u poţaru. Smatra se da reĉ lobiranje vodi poreklo od
lobija (predvorja, hola) ovog hotela gde su tadašnji predstavnici
ţeleznice i proizvoĊaĉi pamuka ĉekali predsednika Granta i pokušavali da obezbede odreĊene subvencije
za svoju industriju.
 Prvo, ĉini odreĊenje aktera lobiranja , pri ĉemu se razlikuju tri vrste aktera: (1)
sami lobisti, kao i (2) njihovi klijenti, odnosno naruĉioci i (3) mete lobiranja -
predstavnici institucija vlasti.
Drugo, bazira na odreĊenju tipa (ne) javne komunikacije koje onda lobiranje u
uţem smislu, za razliku od zastupanja i zagovaranja, svodi na nejavnu, odnosno tek
posredno javnu komunikaciju.2
Bar posredno, lobiranje se moţe definisati i preko svojih ciljeva, odnosno ţeljenih
rezultata koji se, pored donošenja odreĊenih zakona i odluka, mogu sadrţati i u
distribuciji sredstava i programa, kao i u donošenju traţenih kadrovskih rešenja.
Primera radi, u Sloveniji lobiranje je ureĊeno odredbama Zakona o integritetu i
spreĉavanju korupcije iz 2011. Godine. Ĉlan 4. stav 14. Zakona o integritetu i
spreĉavanju korupcije koji se odnosi na odreĊenje lobiranja glasi: ''Lobiranje je delovanje
lobista koji za zainteresovane organizacije na nejavni naĉin utiĉu na odluke drţavnih
organa, organa lokalne samouprave i nosioce javne vlasti u razmatranju i usvajanju
propisa i drugih opštih akata, kao i na odluke drţavnih organa, organa lokalne
samouprave, i nosioce javne vlasti. Lobiranjem se smatra svaki kontakt koji nije javni
lobiste sa licem kod koga se lobira, koji ima za cilj da utiĉe na suštinu ili proces
donošenja pomenutih odluka.'' (Zakon o integriteti in prepreĉevanju korupcije, Uradni list
RS, št. 69/2011).3

Modeli i taktike lobiranja

Kada je praksi lobiranja reĉ, instrumenti i strategije koje koriste lobisti pripisuju
se direktnom ili indirektnom lobiranju. Pod direktnim lobiranjem podrazumevamo
neposredan uticaj na donosioce politiĉkih odluka, na primer u lobistiĉkim kontaktima -
liĉnim razgovorima, na tematskim parlamentarnim raspravama, kroz pozicione
dokumente, kao i kroz iznošenje stavova na parlamentarnim slušanjima.
Indirektno lobiranje, u smislu korišćenja PR kampanje ili iniciranja protestnih
akcija, više se koristi kako bi se preko uticaja na javno mnjenje povećao pritisak na
donosioce politiĉkih odluka. Deo zastupnika interesa, posebno neprofitne organizacije,
koriste strategiju Grassroot-lobiranja, u okviru koje se graĊani i biraĉi pridobijaju za
direktno obraćanje donosiocima politiĉkih odluka i tako se koriste kao „sredstvo
politiĉkog pritiska“. Ukoliko jedna tema nailazi na odobravanje kod mnoštva graĊana,
ona će naravno brzo doći na politiĉki dnevni red. Tako ove organizacije ciljano
pokušavaju da interese graĊana iskoriste i usmere ih u svoju korist. (Stojiljković, Ana,
2011).
Sa stanovišta prirode odnosa sa svojim klijentima i „metama„ lobiranja lobisti
preduzeća razlikuju se od ostalih lobista po transparentnosti zastupanja interesa. Oni
nastupaju neposredno i njihovi klijenti su, pritom, jasno prepoznatljivi. Po tome se
______________________________________________________________

2Javno zagovaranje – se odnosi na promociju i zaštitu odreĊenih interesa I vrednosti, sprovoĊenjem

razliĉitih graĊanskih inicijativa i aktivnosti kojima se prevashodno utiĉe na oblikovanje javne svesti i
pridobijanje podrške javnosti . Javno zagovaranje ne mora imati elemente lobiranja (nije mu nuţan cilj
promena kroz uticaj na zakonodavnu ili izvršnu vlast), dok lobiranje gotovo uvek ima elemente
javnog zagovaranja
3 Internet adresa: http://www.uradni-list.si/1/objava.jsp?urlid=201169&stevilka=3056
razlikuju od zastupnika udruţenja, poput poslodavaĉkih ili sindikalnih, koji ĉesto
govore u ime velikog broja ĉlanova, ali razlikuju se i od agencija ili društava za
konsalting koje usluge lobiranja pruţaju po nalogu. Doduše, dešava se da i privredna
udruţenja koriste usluge agencija, advokatskih kancelarija ili konsultanata da bi povećala
sopstvene resurse.
Lobisti neprofitnih organizacija prate realizovanje specifiĉnih vrednosti u
politiĉkom sistemu. Tako, u politiĉkom procesu dobijaju na znaĉaju jer se ĉesto bave
zapostavljenim temama, stavljajući ih na politiĉki dnevni red i na taj naĉin im obezbeĊuju
poĉetni demokratski legitimitet. Neprofitne organizacije nadoknaĊuju nedostatak resursa
i direktnih pristupa politici svojim potencijalom za mobilisanje podrške i uticanjem na
potencijalne biraĉe.
Pošto je poslednjih godina došlo do obimnih prenošenja nadleţnosti iz većine
politiĉkih oblasti sa nacionalnih drţava na Evropsku uniju, EU-lobiranje sve više dobija
na znaĉaju. Stoga, skoro sve znaĉajnije organizacije imaju u Briselu svoj lobistiĉki biro.
Umreţavanjem nacionalne i EU-politike proširuju se i lobistiĉke aktivnosti, tako da
nacionalni lobisti, ukljuĉiv i politiĉke partije i institucije, moraju da poseduju znanja i o
zakonodavnom postupku, kao i o neformalnim praksama i rutinskim postupcima u okviru
Evropske unije (Stojiljković,A, 2011) .

Lobiranje i rizici korupcije

Protivnici ozakonjenja lobiranja kao kljuĉni argument istiĉu bar potencijalnu

visoku koruptivnost lobistiĉke prakse. Strukturalnu sliĉnost i „afinitet“ korupcije i
lobiranja ĉini zajedniĉko nastojanje da se u skladu sa parcijalnim interesima pojedinaca i
grupa utiĉe na drţavnu politiku.
No dok je korupcija uvek prikrivena i direktna u transferu protivkoristi, odnosno
razmene i trgovine uslugama i uticajem, to je u sluĉaju lobiranja tek ekstremna posledica.
Bar u demokratskim društvima lobiranje je javna, legalna i i zakonski regulisana
delatnost u kojoj se registrovani lobisti sluţe, pored uspostavljanja kontakata sa
donosiocima odluka i krugom njihovih savetnika, i indirektnim lobiranjem poput
kampanja zagovaranja i zastupanja, ukljuĉiv i formulisanje strategija i zakonskih
projekata. Time se ujedno uticaj na donošenje javnih odluka premešta iz sive zone ka
transparentnom odluĉivanju što je i kljuĉna pretpostavka i garancija integriteta u javnom
sektoru. Moglo bi se zakljuĉiti da lobiranje prevladava i potiskuje korupciju u meri u
kojoj jaĉa vladavina prava.
Kljuĉni znaĉaj ima normativna regulacija lobistiĉkih kontakata i širih lobistiĉkih
aktivnosti ( priprema, planiranja i istraţivanja). Komparativno posmatrano, minimum
regulacije podrazumeva uvoĊenje registara lobista - fiziĉkih i pravnih lica koja se bave
lobiranjem i evidentiranje, pri parlamentima, ministarstvima ili antikoruptivnim telima,
njihovih klijenata, kontakata i ostvarenih prihoda, ali i rashoda i uĉinjenih poklona. Zbog
toga što istovremeno raspolaţu registrima fukcionera i njihove imovine i primljenih
poklona prednost, po mome mišljenju, imaju antikoruptivne komisije i agencije.
Zapravo, zalog transparentnosti procesa je obostrana obaveza – i lobista i
politiĉara i njihovih savetnika, da prijave sadrţaj, uĉesnike i prirodu ostvarenog
kontakta. U tom smislu, primera radi, Komisija za spreĉavanje korupcije Slovenije je
pripremila Proceduralni vodiĉ - uputstva za drţavne sluţbenike i zvaniĉnike parlamenta o
tome kako postupiti u kontaktima sa lobistima.
Redukovanju korupcije u praksi lobiranja i podizanju inaĉe niskog rejtinga lobista
bar posredno bi moglo doprineti i ograniĉavanje polja lobiranja. Lobiranje se, po pravilu,
zabranjuje oko pitanja koja su predmet sudskih i administrativnih procesa, procedura
sprovedenih u skladu sa propisima koji regulišu javne nabavke, kao i onih kojima se
donose odluke o pravima ili obavezama pojedinaca.

(Ne) isplativost lobiranja

U Srbiji, dosadašnje inicijative i zakonske projekte usmerene na zagovaranje

zakonskog regulisanja lobiranja i, posebno registracije i licenciranja ovlašćenih lobista,
karakteriše preterana sklonost tvrdim formulacijama. One su, pre svega, vezane za
obavezno, a ne dobrovoljno komorsko organizovanje i ĉlanstvo lobista u njima, kao i za
eksluzivno pravo udruţenja lobista na izdavanje sertifikata i licenci.
Ĉini se da razloge takvom opredeljenju treba traţiti u trenutnoj neisplativosti rada
profesionalnih lobista, odnosno organizacijskom haosu u kome se lobiranjem bave
bukvalno svi – konsultanti, PR menadţeri, direktori korporativnih poslova, pa i
diplomate, politiĉari i novinari.
Samo »treniranjem strogoće« i ekskluzivizmom teško da se stvari, bez promene
politiĉkog dizajna i ponašanja, mogu bitnije promeniti.
Poseban problem predstavlja odreĊenje i sprovoĊenje sankcija za kršenje
zakonskih odredbi o lobiranju kojima bi trebalo sankcionisati nedozvoljene aktivnosti
lobista, ali i njihovih klijenata i „meta„.4

___________________________________________________________

4
Sankcije u odredbama zakona o lobiranju odnose se na novĉane kazne, zabranu obavljanja aktivnosti
lobiranja na odreĊeno vrijeme i brisanje iz Registra lobista.Sankcije se izriĉu za kršenje odredbi Zakona u
slijedećim sluĉajevima: ako se lobistiĉkim aktivnostima bavi osoba koja nije upisana u Registar lobista, ako
lobist ne dostavi Izvješće u propisanom roku ili ga uopće ne dostavi, te ako su podaci u Izvješću krivi,ako
lobist zapoĉne postupak lobiranja prije potpisivanja ugovora o lobiranju sa naruĉiocem lobiranja, lobist
obavlja djelatnost lobiranja koje se smatraju nezakonitim aktivnostima, lobist pribavlja informacije na
nedozvoljeni naĉin, ako ne obavijesti nadleţno tijelo u Zakonski predviĊenom roku o svakoj promjeni
podataka koje se unose u Registar. MeĊutim, mogućnost izricanja sankcija ovisi i o vrsti tijela koje vrši
nadzor tj. moţe li ono samostalno izricati sankcije, pogotovo novĉane kazne ili moţe samo pokrenuti
postupak pred nadleţnim sudom( Ministarstvo pravosuĊa Republike Hrvatske , Samostalni sektor za
suzbijanje korupcije).
LITERATURA

Andraš Vigvari, Boţidar Raiĉević, Zvonko Brnjas, (2003),Osnovi teorije drţavnog

budţeta i finansijski poslovi samouprava , EPUS, Beograd
Friedman, M., A Monetary and Fiscal Framework for Economic Stability. The American
Economic Review Volume XXXVIII 245-263, old, 1948.
Grdešić, I., (1995), Političko odlučivanje, NIP “Alinea”, Zagreb.
Grdešić, I. (2006), Osnove analize javnih politika, Fakultet politiĉkih znanosti Sveuĉilišta
u Zagrebu, Zagreb.
Hauard,M. M., (2008), Slabost civilnog društva u postkomunističkoj Evropi, GraĊanske
inicijative, Beograd, <dostupno na:
www.gradjanske.org/admin/download/files/cms/attach?id=84>, [pristupljeno 25.01.2013].
Hejvud, E., (2004), Politika, Clio, Beograd.
Held, D., (1997), Demokratija i globalni poredak, Filip Višnjić, Beograd.
Stojiljković, A., (2011), Politiĉko lobiranje u Evropskoj Uniji, Pilipović, G., Stojiljković,
Z., ur.,Političke grupacije u Evropi, Beograd: Konrad Adenauer Stiftung, str. 47-68.
<dostupno na: http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/Politicke-grupacije-u-Evropi.pdf>,
[pristupljeno 25.01.2013].
Stojiljković, A., (2010), Donošenje odluka u savremenoj drţavi, Pavlović, V. i
Z.Stojiljković, Z.,
Savremena država: struktura i socijalne funkcije, Konrad Adenauer Stiftung i Fakultet
politiĉkih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 113-140. <dostupno na:
http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2010/03/Savremena-drzava-struktura-i-
socijalne-funkcije.pdf >, [pristupljeno 25.01.2013].
Zerfaß, A. i Oehsen, H.von O., (2011), Menadţment komunikacija u politici: Osnove,
procesi i dimenzije, Zerfaß, A., i Radojković, M., ur., Menadžment političke
komunikacije, Konrad Adenauer Stiftung, str. 11-26, <dostupno na:
http://www.kas.de/wf/doc/kas_29600-1522-14-30.pdf?111202124708>, [pristupljeno
25.01.2013].
 SOCIJALNI RASCEPI I POLJE POLITIKE

Dugo, već dvodecenijsko trajanje tranzicije u Srbiji, njen spiralni, na momente ĉak
involutivni tok zahteva da se analiziraju osnovne, dubinske linije unutrašnjih podela i
rascepa, ali i set spoljnih faktora koji odreĊuje u znatnoj meri, kako tok i efekte
prethodnih podela i sukoba, tako i budući razvoj.Pri tome centralna, regulativna uloga
sfere politike u tranzicionim društvima prosto nameće pitanje naĉina transfera i prerade
kljuĉnih socijalnih podela i razlika u politiĉke projekte, sporove i konflikte. Za politiĉko-
sociološki pristup kljuĉnu dilemu i izazov predstavlja odgovor na pitanje u kakvoj su
meĊusobnoj vezi socijalni status i pripadnost graĊana , set temeljnih politiĉko-kulturnih
vrednosti koje dele i njihova politiĉka i partijska identifikacija.Visok stepen korelacije
izmeĊu ovih dimenzija grupnih identiteta išao bi u prilog tvrdnji da su partije i partijski
sistem u velikoj meri institucionalizovani i stabilizovani. Autor ponuĊeni hipotetiĉki
okvir testira na primeru socijalnih i politiĉkih (ne) prilika u Srbiji u poslednje dve
decenije.

1. Karakter i intenzitet veze : socijalno tlo - politiĉki spektar

Osnovno metodološko uporište u analizi odnosa socijalnog i politiĉkog polja,

uticaja strukture socijalnih na politiĉke odnose i podele, ĉini hipotetiĉki stav da su
partijski sklopovi i rascepi – mera njihove segmentiranosti i polarizovanosti,
uslovljeni, pre svega dubinom i zaoštrenošću temeljnih socijalnih rascepa(clevages).
Polje politike formira se, uz sve svoje specifiĉnosti, na osnovnim linijama
socijalnih rascepa. Socijalni rascepi su ne bilo koje, već samo najdublje, strukturalne
linije socijalnih razlika oko kojih se organizuju sistematske i trajne podele.
Središnje polje politiĉko-sociološkog pristupa analizi partija i partijskog sistema upravo i
ĉini priroda i karakter veze koja se uspostavlja izmeĊu socijalnog tla i njegovog
(modifikovanog) partijsko-politiĉkog izraza. Visok stepen saglasnosti postoji oko polazne
ocene o relevantnom, ali višestruko posredovanom, delovanju strukture društva, pre
svega kljuĉnih linija socijalnih podela i rascepa, na oblikovanje politiĉkog prostora.
Sloţena (i dekomponovana) društva, po pravilu, će imati i sloţenu i dinamiĉnu partijsku
scenu. Kljuĉno pitanje je, meĊutim, da li će svaka, pa i brojna i relevantna, društvena
grupa biti u poziciji i stanju da artikuliše i izrazi svoje interese i iznaĊe svog politiĉkog
reprezenta. Pogotovo što su i same brojne linije socijalnih podela – klasnih, slojnih,
nacionalnih, rodnih ili generacijskih, meĊusobno izukrštane, dinamiĉne i daju vrlo
razliĉite konstelacije odnosa. Na njih se dalje oslanjaju i razliĉite interesne matrice i
vrednosni sklopovi.
Povratno, jednom iskazani socijalni impulsi, najĉešće nedovoljno
kristalizovani, prolaze kroz «politiĉki filter» i vraćaju se kao politiĉka ponuda u
koju su uraĉunati i ugraĊeni i specifiĉni interesi i motivi politiĉkih poslenika. Ne
mora pritom biti reĉ samo o oportunoj, logikom i razlozima politiĉke utakmice
uslovljenoj, raĉunici vezanoj za maksimiranje glasova i podrške. Politiĉka kompeticija
prosto tera partije da permanentno otvaraju stara i nameću nova pitanja, problematizuju,
pa i potenciraju i stvaraju, razlike i oko pitanja oko kojih većina biraĉkog tela nema
definisan stav ili ĉak nema za njih gotovo nikakav interes. U tom okviru legitimno je i
vaţno pitanje u kojoj meri partije izraţavaju, a u kojoj meri reinterpretiraju i ĉak,
kreiraju, socijalnu i politiĉku agendu i stavove graĊana? Ako već politiĉki i izborni
procesi imaju svoju autonomnu logiku i zakonomernost, u koju graĊani glasanjem tek
povremeno (posredno) mogu da se umešaju, šta je sa samom politiĉkom i izbornom
ponudom? U kojoj meri graĊani i civilno-društveni akteri mogu bar na nju da utiĉu?
Odgovor nije ni lak, ni jednostavan a ni jednosmeran. Elemente za odgovor moţe
ponuditi analiza odnosa izmeĊu socijalne pripadnosti graĊana, na jednoj, partijskog
opredeljenja, na drugoj i njihovog prihvatanja odreĊenog seta (politiĉkih) stavova i
vrednosti, na trećoj strani. Ako postoji znaĉajna meĊusobna veza moglo bi se zakljuĉiti
da, bar posredno, linije socijalnih podela uslovljavaju partijsko-politiĉku podelu.
Znaĉajan, ĉak diskriminatorni uticaj partijske pripadnosti i identifikacije na usvajanje
odreĊenih stavova, govori pak o snaţnom, povratnom delovanju partija, ĉak nekoj vrsti
stvorenog partijskog samoidentiteta.
Pritom, ova veza, po pravilu, nije na razliĉitim osama politiĉkih podela istog
intenziteta, pa ni usmerenja, proizvodeći poslediĉno politiĉke podele i kombinacije, poput
nacionalistiĉke i graĊanske, ili liberalne i konzervativne levice i desnice.
Sloţena «liĉna jednaĉina biraĉa» moţe za efekat imati da pripadnici iste socijalne
grupe razliĉito, primera radi, rangirajući svoj nacionalni, klasni ili regionalni interes,
razliĉito i glasaju. Na drugoj strani, isti politiĉki izbor moţe biti uslovljen razliĉitim
interesima i motivima – procenom realizovanja grupnog interesa, vrednosnim afinitetom,
pozitivnom predstavom i poverenjem u stranku i njenog lidera ili kandidata, uticajem
najbliţeg okruţenja ili pak procenom sopstvene liĉne koristi. Konaĉno, znaĉajan broj
graĊana iz razliĉitih pobuda, od nepoverenja u politiku i politiĉare, do ravnodušnosti
prema njima, pripada grupi politiĉkih i izbornih apstinenata.

Razlike, podele i rascepi

U nastojanju da doprinese boljem razumevanju sloţene prirode odnosa izmeĊu

socijalnog statusa, stavova i vrednosti i politiĉkih opredeljenja Kevin Digan Krauz
(2007:539) uvodi trostepenu podelu na razlike (difference), podele (division) i rascepe
(cleavage).
Kod razlika (difference) postoji samo jedan od elemenata potpunog rascepa –
strukturalni (socio-demografski), institucionalni (ili organizacioni), ili stavovski (u vezi
sa razliĉitim uverenjima, ideologijama i vrednosnim sistemima).
Podela (division) nastaje kada istovremeno postoje dva elementa potpunog
socijalnog rascepa u interakciji. Kako postoje tri elementa (tri razlike), moguće je imati i
tri razliĉita para:
(1) strukturalni i stavovski –poziciona podela (position division) odnosi se na
situaciju u kojoj postoji socio-demografska i stavovska osnova, ali ne i politiĉka
artikulacija podele, pa se ovakva situacija naziva i „nepolitizovani rascep“,
(2) strukturalni i organizacioni – podela „po popisu“ (cenzus divide) – primer
ovakve podele bi bila situacija u kojoj bi pripadnici jedne etniĉke zajednice glasali za
„svoje“, nacionalne partije, bez obzira na njihove individualne interese ili ideološku
orijentaciju; U krajnjoj instanci to podrazumeva da je izborni rezultat adekvatan
društvenoj strukturi, odnosno rezultatima popisa (pa otuda i ime modela).
(3) stavovski i organizacioni – „tematska podela“ (issue divide) je najrasprostranjenija
situacija, u kojoj vrednosne podele i politiĉko organizovanje oko njih nemaju jasno
izraţenu socio-demografsku osnovu.
Kada sva tri elementa deluju u koordinaciji, dobija se potpun socijalni rascep
(Degan-Krause,2007:539, prema Spasojević,2008:15-17).
Prethodno, meĊutim, treba odgvoriti na polazna pitanja: Šta su kljuĉne linije
socijalnih rascepa? Kako se one meĊusobno preklapaju i presecaju? Kako i pod kojim
uslovima, se odvija transformacija socijalnih rascepa u partijski sistem?
Koncept rascepa je posredujući (intermedijaran) koncept izmeĊu koncepta
socijalne stratifikacije, i njenog uticaja na politiĉko grupisanje i politiĉke institucije, i
politiĉkih koncepata koji akcenat stavljaju na (povratni) uticaj politiĉkih institucija i
odluka na promene socijalne strukture. Dakle, kljuĉne linije razlikovanja i podela u
socijalnoj strukturi i kulturnim sistemima, njihov razvoj i dominantno, bipolarni ili
segmentarni karakter, preko promena u formama i širini interesnog i politiĉkog
organizovanja, utiĉu na politiĉke opcije i podele i na formiranje «politiĉkih rascepa»
(Dal,1994:84-85).
Politiĉko polje, naravno nije tek puki refleks socijalnih podela. Linije politiĉkih podela se
preklapaju sa socijalnim podelama ali ih i presecaju tako da više socijalnih grupa moţe da
koegzistira unutar istog partijsko-politiĉkog okvira - nacionalnog, liberalnog ili
konzervativnog.
Pritom su aktuelne podele uslovljene prethodnim socijalnim i politiĉkim
podelama i tradicijom tako da i politiĉke i kulturne organizacije i obrasci pokazuju
tendenciju da traju i da ĉesto, po zakonu inercije, i nadţive povode, pa i razloge i svrhu
svoga nastanka.
Primera radi, svoju ĉuvenu «hipotezu zamrzavanja» Stejn Rokan i Sejmur
Lipset su formulisali, polazeći od stava da su aktuelne politiĉke podele efekat
«zamrznutih» socijalnih rascepa, nastalih još sa verskom, nacionalno-politiĉkom i
industrijskom revolucijom. Ove revolucije proizvele su ĉetiri osnovne linije rascepa:
drţava-crkva, centar-periferija, selo-grad, i rad-kapital.
Ovim rascepima treba, od 80-tih godina 20 veka, pridodati podelu:
materijalizam-postmaterijalizam, odnosno pitanja kvaliteta ţivota, samoodreĊenja i
socijalno i ekološki odrţivog razvoja. Njih donose novi društveni pokreti, unutar «tihe
revolucije», koju preteţno nose postindustrijski «servisni» srednji slojevi i o kojoj piše
Ronald Inglhart.
Naime, buntovne generacije iz 60-ih i 70-ih godina 20. veka su, na osnovu
posleratnog privrednog buma i prosperiteta i zadovoljenih baziĉnih potreba za fiziĉkom
bezbednošću i ekonomskom i politiĉkom stabilnošću, razvile set post-materijalistiĉkih
vrednosti koji ĉine solidarnost, visoki obrazovni, zdravstveni i ekološki standardi, ali i
rodna i generacijska jednakost i zahtevi za antinuklearnom politikom i razoruţavanjem.
Društvena struktura se zapravo formira na ovim rascepima izraţavajući njihov razliĉit
raspored, meĊuodnose i hijerarhiju. Strukturu konkretnog društva, i njegovu
dinamiku, odreĊuju meĊusobna preklapanja i presecanja imovinskih, statusnih,
klasno-slojnih i rezidencijalnih (selo-grad) podela sa formiranim nacionalnim,
konfesionalnim ili regionalnim kulturama.
 Socijalni rascepi i demokratski politiĉki dizajn

Specifiĉan set i kombinacija i promenljiva hijerarhija socijalnih rascepa i

izvednih partijsko-politiĉkih konstelacija, ĉesto po sloţenosti i promenljivosti podseća na
ĉuvenu Rubikovu kocku. Socijalni rascepi i politiĉke podele se, meĊutim, mogu
principijelno naći u tri tipa meĊusobnih odnosa. Prvi, najpovoljniji po stabilizovanje i
konsolidovanje demokratije, predstavlja prisustvo i dominacija ukrštenih, meĊusobno
slabo povezanih linija podela i rascepa koje vodi ka uspostavljanju pluralizovanih.
„razdeljenih“ identiteta, odnosno malom riziku od globalne polarizacije i konfrontacije.
Sasvim suprotno, meĊusobno sabiranje, kumuliranje i osnaţivanje i koncentracije
linija podela i rascepa (socijalno-klasnih, nacionalnih i kulturno-vrednosnih) vodi
podeljenom, dualnom društvu. Duboko podeljeno društvo, po stabilno funkcionisanje
demokratskih institucija ĉini, bar naĉelno, najnepovoljniji društveni okvir.
Treći tip odnosa, preklapanja autonomnih linija rascepa, je bez direktne veze i
konsekvenci po razvoj i širenje demokratije.
Konstatujući, sa pravom, da nisu sve socijalne razlike, podele i rascepi i njihova
politiĉka operacionalizacija u „prijateljskom odnosu“ sa demokratijom Kevin-Digen-
Krauz postavlja dve polazne plauzibilne hipoteze. Prvu, da su po demokratiju
„bolji“interesno-racionalni nego identitetno-ideološki sukobi i rascepi. Drugu,
komplementarnu da se demokratija lakše nosi sa ukrštenim, time i fragmentarnim,
nego sa preklopljenim i posebno kumuliranim i osnaţenim sukobima koji vode
politiĉkoj polarizaciji.
Prethodno, on razlikuje i gradira tri stepena konfliktnosti društvenih odnosa: od
polaznih, interesno nedovoljno osvešćenih, socijalnih razlika, preko socijalnih i
politiĉkih podela, koje prate razvijena samosvest i uverenja, do rascepa, koje karakteriše
i prisustvo trećeg organizacionog i akcionog momenta. Najzad, Kevin Digan Krauz kao
društveno poţeljan i po šanse upravljanja konfliktima povoljan pravac sugeriše evoluciju
od rascepa ka podelama i interesnim razlikama, odnosno od ideološkog ka interesnom
sporu (Deegan-Krause,2007:539)
Kljuĉno pitanje je kako se vrši transformacija strukture društvenih rascepa u
partijski i politiĉki sistem, odnosno kakva je veza izmeĊu strukture rascepa i konstelacije
partijskih odnosa u odreĊenom društvu (Lipset, Rokan,1967:112).
Lipset i Rokan prevoĊenje socijalnih u politiĉke podele vezuju prvo za postojanje
normativnih preduslova za reprezentovanje interesa i izraţavanje protesta, a onda i za
grupni proraĉun o troškovima i koristima – isplativosti autonomnog reprezentovanja u
sistemu.
Radi se praktiĉno o širini izbornog prava, slobodi štampe, politiĉkog udruţivanja i
organizovanja protesta, odnosno postojanju autoritarnih ili koncilijarnih procedura vlasti.
U sluĉaju otvorenih mogućnosti, ne samo za protest, pritisak ili lobiranje, već i za,
legalno i legitimno, pluralno višestranaĉko organizovanje troškovi politiĉke
reprezentacije se izraĉunavaju zavisno od prirode (većinski-proporcionalni-mešoviti)
izbornog sistema i formiranih odnosa politiĉkih većina i manjina, odnosno zateĉene
strukture politiĉke arene i rasporeda snaga u njoj.
 2. Socijalni rascepi i postkomunistiĉka društva

Postavlja se pitanje u kojoj meri se ovaj Lipset-Rokanov analitiĉki obrazac,

formulisan još šezdesetih godina 20 veka, moţe, i uz koje dalje specifikacije, primeniti na
analizu politiĉkog grupisanja u zemljama postkomunistiĉke tranzicije.
Jedan, manji broj autora, poput maĊarskog politikologa Atile Aga ima krajnje
rezerve prema efektima primene modela socijalnih rascepa na politiĉko grupisanje u
postkomunistiĉkim zemljama. Osnovni argument je da postsocijalistiĉke stranke, kao
uostalom i ranija tradicija politiĉkog organizovanja u ovim, preteţno nerazvijenim i
siromašnim društvima, ne izrastaju iz dubokih interesnih rascepa i na njima formiranih
društvenih pokreta, nego nastaju kao projekti uskih politiĉkih elita. Poslediĉno, stranaĉka
utakmica je rezultat konkurirajućih politiĉkih i ideoloških projekata unutar elita a ne
dubljih strukturalnih podela u društvu. Pritom se, uglavnom radi o buĊenju, «renesansi»
starih politiĉko-kulturnih podela na tradicionaliste i moderniste, etnocentriĉne,
«nacionalistvujušĉe» populiste i liberalne, prozapadnjaĉke modernizatore, koja ne
korenspodira previše sa interesima šireg biraĉkog tela.
Relativno dugo nakon prvih slobodnih izbora, u Srbiji gotovo ĉitavu deceniju,
strankama, sa izuzetkom partija naslednica komunistiĉkih partija, nedostaju infrastruktura
i mehanizmi komunikacije sa organizovanim društvenim grupama i njihovim interesnim
reprezentima. Poslediĉno, plitka i nestabilna partijska identifikacija nije strukturalno
interesno zasnovana, već je više odraz površnih preferencija formiranih na osnovu
harizme politiĉkih lidera ili privlaĉno dizajniranog imidţa stranke.
Inspirativna, i empirijski potkrepljiva, Agova kritika ima, meĊutim, dva sopstvena
ograniĉenja. Prvo, ĉini njegovo praktiĉno svoĊenje socijalnih na socijalno-ekonomske
rascepe, odnosno klasno-socijalne podele, ĉije je rudimentarne oblike organizovanja,
prethodni socijalistiĉki reţim, ukinuo (vlasnici) ili, u sluĉaju sindikata, lišio svake
autonomije i podredio partijskoj drţavi. Kulturne i nacionalne podele su, meĊutim, ništa
manje vaţne ako ne i prisutnije i znaĉajnije u ovim zemljama. Na kulturnim, nacionalnim
i konfesionalnim podelama i sećanju – «istorijskoj, kolektivnoj memoriji» na nasleĊe
verskih i nacionalnih sukoba i rascepa, njihovoj politiĉkoj mobilizaciji (i
instrumentalizaciji), veoma brzo su, posebno u multikulturnim i multinacionalnim
društvima, formirani masovni politiĉki pokreti i partije. U tom okviru, teško je odrţiva i
osnovna Egova teza, da su, sa stanovišta pozicije i interesa biraĉa, podele unutar
politiĉkih elita artificijelne. Izvan ovih ograniĉenja, ova analiza dobro detektuje
dominantne pravce politiĉkog razvrstavanja i, delimiĉno, njegove razloge i nosioce
(Zakošek,1998:14-15).

Pristupi i modeli strukturiranja politiĉkog prostora

Zapravo, razliĉiti pristupi i interpretacije odnosa: socijalni rascepi-politiĉke

podele u zemljama u tranziciji, baziraju na razliĉitim procenama karaktera socijalne
strukture postkomunistiĉkih društava. Agova ocena o nepostojanju dublje socijalne
ukorenjenosti politiĉkih podela u postkomunistiĉkim društvima pripada tzv. pristupu
nedostajuće sredine. Pristup nedostajuće sredine insistira na polaznoj tezi da real-
socijalistiĉkim društvima nedostaju autonomne i polarizovane mezo-strukture poput
profesionalnih udruţenja, sindikata i partija ili crkvenih organizacija, koje posreduju
izmeĊu drţave i pojedinca i praktiĉno kreiraju povoljnu sredinu za socijalnu i politiĉku
kompeticiju.
Nasuprot pristupu nedostajuće sredine, konkurentni modernizacijski pristup
konstatuje da su se u ovim društvima, na osnovu procesa industrijalizacije i skolarizacije,
odnosno profesionalizacije i urbanizacije formirali bar proto-rascepi. Time su i stvorene,
na bazi formiranih razliĉitih ţivotnih šansi i raspoloţivog socijalnog kapitala, i
pretpostavke za temeljne politiĉke podele.
Treći, komparativni pristup, na bazi na modernizacijskim procesima
uspostavljenih bar elementarnih kanala vertikalne socijalne mobilnosti, preciznije
odreĊuje koje su „mezo-strukture“ – crkva i sindikati (Poljska), elementi trţišne
ekonomije (eks-Jugoslavija, MaĊarska), federalne drţavno-partijske strukture (bivše
socijalistiĉke federacije SSSR, Jugoslavija, Ĉehoslovaĉka), odigrale baziĉnu ulogu u
uspostavljanju politiĉkih podela i raskola (Evans-Writefild, 1993:526-532).
Tako, primenjujući Lipset-Rokanovu šemu na postkomunistiĉku MaĊarsku ĐerĊ
Markuš, govori o tri linije rascepa koje se, bar po analogiji, mogu primeniti i na druga
postkomunistiĉka društva. Prvu, kontekstualnu i privremenu, ĉini polazna politiĉka
podela na komuniste i antikomuniste, odnosno reţimske i antireţimske stranke koja je u
Srbiji potrajala, bez promena na vlasti, ĉitavu deceniju. Drugu, ĉine obnovljene nasleĊene
podele na populistiĉki (re)tradicionalizam ( u višenacionalnim sredinama nacional-
populizme) i (graĊanski) modernizatorski oksidentalizam (zapadnjaštvo). Treću, koja tek
dobija na znaĉaju sa sprovoĊenjem radikalnih liberalnih trţišnih reformi, kao generatoru
staro-novih socijalno-ekonomskih rascepa, Markuš naziva rascepom komodifikacija-
dekomodifikacija (Zakošek,1998:28-29).
Herbert Kiĉel takoĊe smatra da se partijski sistemi (evropskih postkomunistiĉkih
zemalja) formiraju oko tri linije rascepa. Prva, odgovara na pitanje ko ima pristup
institucijama, tiĉe se širine odreĊenja statusa graĊana i deli se na univerzalna,
kosmopolitska i partikularna shvatanja, koja status graĊana uslovljavaju uţim (etniĉkim,
verskim, rasnim) obeleţjima. Politiĉka konsekvenca je podela na graĊansko-demokratski
i nacionalistiĉki blok. Druga dimenzija pravila igre koja pojedinci treba da poštuju, tiĉe
se (a) uţeg ili šireg delokruga politiĉkog odluĉivanja i (b) demokratskog ili hijerarhijskog
naĉina donošenja tih odluka. Po ovoj dimenziji akteri bi se, po pravilu, grupisali na
pripadnike autoritarnog (usko hijerarhijskog) i libertetskog (široko demokratskog)
politiĉkog modela. Treća dimenzija – resursi koje igrači unose u igru, odnosi se na
opredeljenje aktera za trţišnu alokaciju ili politiĉku redistribuciju resursa, odnosno
optiranje za (neoliberalnu) desnicu ili (socijaldemokratsku) levicu (Kitschelt,1995:462).
Na nivou opšteg teorijskog modela Kiĉel izdvaja dakle tri rascepa: 1)
univerzalizam-partikularizam (status graĊanstva), 2) liberalizam-autoritarizam
(opseg i pravila odluĉivanja) i 3) trţišna alokacija – politiĉka redistribucija
(raspodela resursa). Pritom, sa pravom analitiĉki razlikujući dve dimenzije politiĉkog
prostora – dimenziju partijske konkurencije i dimenziju biraĉke identifikacije Kiĉel
politiĉki rascep definiše kao «rascep obeleţen strankama koje nude konkurirajuće poruke
i obraćaju se grupama biraĉa podeljenim svojim poloţajem u društvenoj strukturi, svojim
ideološkim shvatanjem i svojom spremnošću da se ukljuĉe u politiĉko delovanje
(Kitchelt,1992:11).
 Pogled na partijsku scenu i sistem iz subjektivnog ugla i vizure biraĉa, Kiĉel je dakle
rašĉlanio na analizu njihovog strukturalno uslovljenog poloţaja, vrednosnog profila i
nivoa (i uzroka) politiĉke i izborne motivacije.
Opšti model Kiĉel je nastojao da konkretizuje i primeni na socijalnu i politiĉku
zbilju postkomunistiĉkih, tranzicionih društava, konkretno Ĉeške, MaĊarske, Poljske i
Bugarske. Politiĉki kontekst je operacionalizovan i preciziran sa ĉetiri kontekstualne
karakteristike: 1) tip ranijeg socijalizma-birokratski, nacionalni (konsesualni),
patrimonijalni socijalizam; 2) tip njegove promene – implozija (urušavanje), dogovorna
tranzicija ili preventivne (pseudo)reforme; 3) nacionalno preteţno homogena ili
nehomogena društva i 4) vrsta dominantnog sukoba – politiĉki (pro et contra starog
reţima), kulturni ili socio-ekonomski rascep (Kitchelt, 1995:466-467).
Idealtipski, implozija birokratskog reţima, u relativno nacionalno i kulturno
homogenim društvima, i uz dominaciju socio-ekonomskog rascepa daje osnovnu
politiĉku podelu na levicu i desnicu, odnosno socijaldemokrate i trţišne liberale. Ovom
modelu najbliţa je Ĉeška. U uslovima dogovornih promena nacionalnog komunizma
(«gulaš–komunizma» - MaĊarska) i dominacije kulturnih raskola, kljuĉna je trostrana
podela na kulturne (i verske) tradicionaliste i populiste i sekularne, leve i desne,
protrţišne liberale. Patrimonijalni, prethodni socijalizam, njegove preventivne polu-
reforme i dominantan rascep za i protiv reţima daju osnovnu politiĉku podelu na
postkomuniste i široke, labave i heterogene antikomunistiĉke, opozicione forume,
(«politiĉke kišobrane») poput prakse u Bugarskoj i na eks-jugoslovenskom prostoru,
ukljuĉiv i Srbiju i Crnu Goru. Najzad, još bliţi našim prilikama je model oštrog etniĉkog
raskola u uslovima preventivne «reforme» nasleĊenog patrimonijalnog socijalizma u
kome, pored liberalnih, trţišnih kosmopolita na partijskoj sceni, na njenom politiĉko-
redistributivnom delu, imamo ĉesto oštro meĊusobno suprostavljene, postkomuniste i
većinske i manjinske nacionaliste.
Klaus Bayme takoĊe konstatuje da za analizu, kao i za konsolidovanje
postkomunistiĉkih sistema, nisu dovoljne ĉetiri ose sukoba iz Lipset-Rokanove tipologije,
kao i dodatna Inglhartova da bi se objasnile sve moguće podele unutar partijsko-
politiĉkog spektra. Nastalo je ĉak osam crta ili parova sukoba koji naravno nisu jednake
vaţnosti i trajnosti i ne rezultiraju stvaranjem 16 posebnih relevantnih stranaka
(Beume,2002:164).
RAD
socijldemokratske i
komunističke stranke

Grad Ancien regime

većina stari komunisti i neki
reformski komunisti

Svetovno Centralizam
leve i graĎanske stranke komunisti i nacionalisti

''Zapadnjaci'' Materijalizam
socijaldemokrati, liberali stara levica, stranke
novih srednjih klasa

CENTAR
PERIFERIJA
leve i većina
etničke i regionalne stranke
graĎanskih stranaka

Postmaterijalisti Nacionalisti
ekološke stranke, idigenistički šovinisti,
delovi forumske stranke neki komunisti

Decentralizam Versko
ekološke, regionalne, hrišćanski demokrati
etničke i neke
funkcionalne skupine

Posttransformacijksi režim Selo

graĎanske stranke, agrarne stranke
socijaldemokrati

KAPITAL
liberali i hrišćanski demokrati,
delovi forumske stranke
 Primera radi „novi“sukob: stari reţim-posttransformacijski reţim, je sa
protokom vremena gubio na vaţnosti i bivao zamenjen novim osama podela i to onim
ritmom kojim je dolazilo do transformacije (neo)komunista. Na drugoj strani, polazno
slab rascep izmeĊu rada i kapitala je, sa širenjem liberalno-trţišnih reformi i, posebno sa
izmenom vlasniĉke strukture – privatizacijom i dekomodifikacijom odnosa na trţištu
rada, odnosno liberalizacijom radnog zakonodavstva, u meĊuvremenu dobio na znaĉaju i
stekao svoje prepoznatljive politiĉke aktere i nosioce. Etniĉki sukobi, odnosno sukobi na
Lipset-Rokanovoj osi: centar-periferija, koji u sloţenim društvima imaju najĉešće
odluĉujuću ulogu, ukljuĉuju i sadrţaje i linije podela: versko-sekularna i centralizam-
decentralizacija. Na saţimanje «luka relevantnih stranaka» uticala je i slaba
postmaterijalistiĉka pozicija, ukljuĉiv ĉak i relevantnu, prepoznatljivu i prisutnu ekološku
orijentaciju.
Redefinišući sve pristupe, koji pri istraţivanju rascepa u postkomunistiĉkim,
tranzicionim društvima polaze od Lipset-Rokanove šeme, Nenad Zakošek predlaţe
reducirani trostrani model sa jasno odreĊenim polovima rascepe: 1) teritorijalno-
kulturni (centar-periferija); 2) ideološko-kulturni i 3) funkcionalni (socijalno-
ekonomski) rascepi (Zakošek,1998:21).
Nešto preciznije odreĊenje Lipset-Rokanovu prvu liniju rascepa: centar-periferija
definiše kao konflikt oko drţavnih granica i identiteta odnosno obima prihvatljive
decentralizacije.
Ideološko-kulturni rascep se odreĊuje kao konflikt oko razumevanja i tumaĉenja
socijalnog i politiĉkog liberalizma ili konzervativizma, odnosno stava o rodnoj
ravnopravnosti, manjinama, crkvi, civilnom društvu, politiĉko-institucionalnom dizajnu
ili domenima primene trţišne logike.
Treću liniju podela i rascepa ĉine socijalno-ekonomski konflikti oko (re)distrucije
proizvedenih vrednosti.
Korisno metodološko uporište za analizu i razumevanje aktuelnih linija socijalnih
i politiĉkih podela i konflikata u Srbiji mogu predstavljati dve polazne hipoteze.
Prva, bazira na stavu da u osnovi visoko konfliktnih društvenih relacija leţe
karakteristike Srbije kao relativno nerazvijenog, nehomogenog društva bez kritiĉki
osvešćenih graĊana, demokratske tradicije i kulture, sa slabim civilnim društvom i
nerazvijenim demokratskim institucijama, istovremeno lišenog i jasne meĊunarodne
podršle podizanju demokratskih kapaciteta.
Druga, polazi od pretpostavke da u Srbiji, posebno nakon 2000-te, dominiraju
politiĉki rascepi oko dve grupe pitanja: karaktera, obima i brzine i radikalnosti promena,
odnosno njihovih aktera i svedoka, kao i stepena ostvarenja nacionalnih interesa.
Slobodan Antonić i Dušan Pavlović, oslanjajući se na Diverţeovu skalu odnosa
prema promeni reţima, predlaţu podelu na reformsko-graĊanske, ali i nacionalno-
konzervativne umerenjake i radikale (Antonić-Pavlović, 2007:255-259).

3. Oblikovanje socijalne strukture

Širi interpretativni okvir komparativne analize socijalno-ekonomskih, kulturno-

vrednosnih i ideoloških podela i sukoba ĉini analiza dinamike promena socijalne
strukture. Unutar dominantnog, klasno-stratifikacijskog pristupa analizi socijalnog
osnova politiĉkog grupisanja, konkurentni, ali i komplementarni koncept elita (i podelu
društva na elite i mase) koristiću, pre svega, u analizi «starih i novih» politiĉkih elita i
«njihovih partijskih narodnih masa». Pritom, elite se polazno definišu kao društvene
grupe koje, poseduju koncentrisanu vlast i kontrolu nad akumuliranim resursima
(proizvodnim sredstvima, finansijskim kapitalom, kulturnim i socijalnim kapitalom,
politiĉkom moći ili aparatom prinude) koji su neophodni za stvaranje i
reprodukovanje baziĉnih društvenih odnosa.
Karakter i dinamiku promena socijalne strukture, Srbije i eks-Jugoslavije posebno
mehanizme unutar i meĊugeneracijske (uzlazne i silazne) socijalne pokretljivosti, njihovu
vezu sa klasno-socijalnim identifikacijama graĊana, Mladen Lazić i saradnici, istraţivali
su unutar tri sukcesivne etape razvoja.

Socijalistiĉki poredak i struktura

Prvi, socijalistiĉki period obeleţava dominacija «klase kolektivnih vlasnika» -

nosioca privrednih i posebno, politiĉkih upravljaĉkih funkcija, nad posrednom klasom i
manuelnim radnicima i seljaštvom. «Socijalistiĉka elita» je preteţno otvorena
društvena grupa i u nju se, kanalima politiĉke (i prateće obrazovno-profesionalne)
promocije, moţe ući iz svih društvenih grupa, zahvaljujući, pre svega, poštovanju logike
kadrovskih kljuĉeva kojima je obezbeĊivano prisustvo odreĊenog udela, recimo, radnika,
ţena i mladih u širim rukovodstvima. Istovremeno, sve do sredine 80-ih, eks-Jugoslavija
je bila i društvo neujednaĉenog, ali relativno dinamiĉnog razvoja, u kome je dominirala
uzlazna, vertikalna socijalna pokretljivost (Lazić, Cvejić,2004:40-42).
Poslediĉno, to je u «zlatne dve decenije razvoja» izmeĊu 60-ih i 80-ih godina 20
veka, društvo lišeno prakse autonomnog interesno-grupnog organizovanja i masovnijih i
intenzivnijih socijalnih protesta i konflikata. Socijalistiĉka elita, ili kako su to uĉesnici
studentskog protesta iz 1968 definisali – «crvena burţoazija», je imala i uţivala brojne
povlastice i sinekure, ali razlike nisu, u vreme opšteg rasta standarda, opservirane kao
dramatiĉne, ni kao trajne (klasne) razlike i privilegije. Pojedini pripadnici kolektivno-
vlasniĉke klase su ih uţivali samo dok su okupirali odreĊene poloţaje, odnosno nisu ih do
kraja mogli kapitalizovali, iz jasnih ideoloških razloga.
Baziĉna legitimacijska formula real-socijalistiĉkih društava o klasnoj
jednakosti, odnosno vladavini radniĉke klase, ĉinila je osnovni princip i razlog ove
otvorenosti politiĉke elite. Tokom 80-ih, paralelno sa javljanjem simptoma temeljne
ekonomske i politiĉke krize, stvaraju se postupno sve izrazitije sistemske prepreke za
prodor pripadnika niţih slojeva u redove elite. Univerzitetsko obrazovanje postaje
neophodni preduslov, naravno uz pripadanje SKJ, za regrutaciju u redove ekonomskog
dela nomenklature. Politiĉki njen deo, uz oĉuvanu kljuĉnu ulogu partijske politiĉke
biografije, takoĊe sve poţeljnijim tretira posedovanje visokoškolske diplome, uz prateće
ritualno i retoriĉko pozivanje na radniĉko iskustvo i poreklo.
Sa uvoĊenjem pluralizma i višestranaĉja, politiĉka elita postaje zatvorena
grupa koja se gotovo iskljuĉivo regrutuje iz srednjih slojeva. Bez obzira na svoju
partijsko-politiĉku fragmentaciju, ona u, socijalnom smislu postaje homogena
grupa sa obeleţjima zasebnog sloja.
 Društvo "blokirane" tranzicije (1990 - 2000)

Poĉetkom 90-ih, u okruţenju rata i izolacije, formira se pod vladavinom SPS-a i

Miloševića, društvo deformisane i u velikoj meri «blokirane tranzicije». Paralelno sa
procesom brze i radikalne devastacije privrede i «razaranja društva»(Lazić,1994;
Bolĉić,1994) koje karakteriše siromašenje niţih i «topljenje» srednjih slojeva – silazna,
regresivna društvena mobilnost većine, uspostavlja se «elita blokirane tranzicije». Pošto,
za razliku od drugih postkomunistiĉkih društava, nije došlo do promene reţima, unutar
politiĉke elite je dominantan proces (samo)reprodukovanja ranijeg njenog sastava, uz
ukljuĉivanje u njene redove i jednog broja pripadnika rukovodstava opozicionih
parlamentarnih stranaka.
I ekonomska elita je tada preteţno regrutovana, kapitalizovanjem poslovnih i
politiĉkih veza i poznanstava, iz šireg kruga pripadnika bivše socijalistiĉke nomenklature
– njihovih roĊaka, potomaka i bliskih prijatelja.
Praktiĉno, ispod formalno manje-više neizmenjene, preteţno podrţavljene
svojinske strukture i blokirane tranzicije – «dok traju blokada i sankcije», izvršen je
proces deformisane «divlje privatizacije». Topljenjem i obezvreĊivanjem društveno-
drţavne svojine i njenim (skrivenim) prelivanjem u privatne ruke, praktiĉno je
(neformalno) obavljen proces konvertovanja politiĉke i ekonomske moći u privatno
vlasništvo.
Miloševićeva Srbija je gotovo paradigmatiĉan primer Veberovog koncepta
politiĉkog kapitalizma, odnosno politiĉki nadziranog i sponzorisanog stvaranja
elekonomske elite – «bogaćenja uz prisustvo vlasti». Velika, brzo steĉena bogatstva
postsocijalistiĉkih tajkuna – nacionalnih patriota, nastala su ne unutar racionalnih
kalkulacija i trţišnih strategija, već putem renti i subvencija – drţavnih monopola,
sistemskih povlastica, uvozno-izvoznih kvota, spekulacija višestrukim deviznim
kursevima, kao i švercom deficitarnim robama unutar «sive» i «crne» ekonomije
(trgovima oruţjem, ljudima i drogom). Umesto profitne orijentacije, dominira borba za
subvencije, umesto nadmetanja na trţištu, pripadnici «ekonomske elite» se za milost i
poverenje nadmeću u «politiĉkim kuhinjama i kuloarima» (Antonić,2002:137).
Koruptivno rastakanje politike ogleda se u tome što se za dobijenu rentu, protivusluga
plaća u velikodušnom liĉnom prilogu (ili ugraĊenom procentu) darodavcu i pratećem
prilogu («reketu») vladajućoj partiji.
U periodu do 2000-te sama politiĉka elita je, uz povremene sluĉajeve kratkoroĉne (i
prikrivane) saradnje, oštro podeljena i polarizovana na svoj vladajući i opozicioni deo.
Vladajuću elitu cementira ideologija oficijelnog «nacionalnog patriotizma»,
kao i etatizam i razvoj klijentelistiĉkih mreţa bogaćenja unutar logike prikrivanja i
ĉak iznalaţenja prednosti od stanja blokade i izolacije. Zemlja i poredak se pri tome
propagandno vide kao brana meĊunarodnoj zaveri, globalizaciji i nasilju.
Na drugoj strani, nehomogenu opozicionu politiĉku elitu obeleţava alternativna
demokratska politiĉka kultura promocije i širenja ljudskih prava, izgradnje demokratskih
ustanova, uspostavljanja trţišne privrede, kao i orijentacija na saradnju sa Zapadom.
Istovremeno, preteţni deo ove elite inficiran je virusom nacionalizma, ili pak
pragmatiĉno smatra da se borba sa reţimom za izbornu podršku graĊana moţe dobiti
jedino pozivanjem na bolje performanse i garantije i (meĊunarodnu) podršku za
ostvarivanje drţavnih i nacionalnih interesa. Time se, ujedno skida i nepoţeljna etiketa
«nacionalnih izdajnika». Unutar opozicione elite, još od vremena
neinstitucionalizovanog «divljeg pluralizma» sa kraja osamdesetih, postoji manje-
više neskrivena podela na njen nacionalni (nacionalistiĉki) i liberalno-demokratski
deo – naravno uz brojne prelazne sluĉajeve i varijacije.
Polazno, pre nego što su joj se pridruţili i brojni otpadnici od prethodnog reţima,
opozicionu elitu ĉine disidenti, ili bar kritiĉari reţima ĉija reputacija, u odsustvu
znaĉajnih politiĉkih i ekonomskih resursa, se bazira na intelektualnom i
(pretpostavljenom) moralnom autoritetu.

Društvo u reţimu nekonsolidovane demokratije (2000 - ?)

No, sa dobijanjem lokalnih izbora 1996. godine, posebno nakon promena 2000-te,
otvorio se problem transponovanja opozicione u vladajuću politiĉku elitu, odnosno
pitanje transfera ili izmene obrasca regrutovanja i akreditacije u redove elite. Nova vlast i
njeni kljuĉni predstavnici, regrutovani preteţno iz kruga nauĉnih radnika, advokata,
novinara i pisaca, suoĉila se sa izazovom i rizikom posedovanja poluga politiĉke vlasti i
ekonomske moći i uspostavljanja kontrole nad nasleĊenim vojno-policijskim aparatom.
Prelaz iz «zarobljenog društva i kriminalizovane anarhije» (Migdal,1988), u otvoreno
društvo trţišne ekonomije i demokratije je od teorijskog, postao praktiĉan problem i
izazov. U uslovima meĊusobne ţestoke utakmice za zaposedanje pozicija vlasti, voĊene
unutar DOS-a, prihvatane su i preuzimane stare i stvarane nove klijentelistiĉke mreţe -
stari «nasleĊeni» i sopstveni «tajkuni» i odrţani stari sklopovi i veze policije, kriminala i
politike.
Delimiĉno, i to preteţno na samom vrhu, izmenjene patrimonijalne mreţe su, u
prvih godinu-dve vlasti, stabilizovane i ojaĉane preuzimanjem upravnih odbora
preduzeća, lojalnog ešalona politiĉko-upravnog aparata i steĉenim pozicijama u
privatizovanim preduzećima.
Efekat nedovoljne spremnosti i neuspeha u nameri da se planirani i najavljeni
diskontinuitet sa strukturama i mehanizmima reprodukovanja prethodnog reţima i realno
ostvari, je i ubistvo premijera ĐinĊića, marta 2003. godine, kao i ograniĉeni efekti akcije
«Sablja» voĊene nakon ĐinĊićevog ubistva.
U uslovima nedovršene konstitucionalizacije poretka, dominacije egzekutive nad
legislativom i postojanja nesamostalnog, neefikasnog i politiĉki (pre)oblikovanog
pravosuĊa opstala je i, od javnosti nedovoljno kontrolisana i (ne)odgovorna dualna i
piramidalna struktura moći i vlasti.
U svom istraţivanju, raĊenom septembra 2003. godine, Srbobran Branković vrh
socijalne piramide grafiĉki prikazuje kao tri romboida koji oznaĉavaju tri elite: politiĉku,
poslovnu i vojno-policijsku. Svaki romboid se sastoji iz dva trougla. Jedan oznaĉava
legalnu strukturu moći – njen deo zasnovan na zakonskim ovlašćenjima i legalnim
procedurama i pravilima igre. Drugi trougao predstavlja «sivu zonu moći» - njen
ekstraelagalan deo, koji je izvan zakona i formalnog politiĉkog procesa.
Prvo, politiĉku elitu Branković deli na njen transparentan i skriveni deo. Prvi deo
politiĉke elite ĉine oni pojedinci ĉija faktiĉka moć odgovara njihovom formalnom
poloţaju (funkciji koju obavljaju). Skriveni, moćniji deo te elite ĉine dve grupe – oni koji
imaju formalne politiĉke funkcije, ali ĉija stvarna moć nadilazi formalna ovlašćenja, a
potom i oni koji nemaju formalne funkcije, ali imaju faktiĉku moć da utiĉu na vaţne
politiĉke odluke.
U okviru poslovne elite takoĊe se manje-više jasno razlikuju ljudi koji su svoje
poslovne pozicije stekli na legalan naĉin i obavljaju legalan biznis od onih koji su svoje
ekonomsko bogatstvo sticali i stiĉu na politiĉkoj povlašćenosti, ili na privilegijama
ostvarenim raznim oblicima korupcije.

Grafik. Struktura moći

TROUGAO FAKTIČKE MOĆI

Vojno-policijska elita Politička elita

Trensparentan deo Trensparentan deo

Pod civilnom kontrolom Stvarna moć odgovara
formalnoj funkciji

Skriveni (polu-kriminalni)
• Nema formalnu
Kriminalno podzemlje funkciju, ali ima faktičku
moć, ili
• faktička moć nadilazi
formalna ovlašćenja

Siva ekonomija:
• Privilegije zasnovane na
korupciji
• Politička povlašćenost
Legalan biznis
Poslovna elita

Konaĉno, i struktura koja raspolaţe realnom fiziĉkom silom (vojno-policijska

elita) takoĊe se deli na transparentan deo, koji se nalazi u odgovarajućim institucijama i
pod civilnom kontrolom, i na onaj sivi deo koji je ili van legalnih institucija, ili je unutar
institucija, ali van civilne kontrole. Jednom reĉju, radi se o ljudima i grupama koje imaju
faktiĉku moć da nametnu svoju volju mimo demokratskih institucija i oni se prostiru od
moćnih ljudi unutar sistema do ordinarnih kriminalaca koji su ĉesto, kako su martovski
dogaĊaji 2003. godine pokazali, organizovani kao prave vojne jedinice, sa najmodernijim
naoruţanjem, komandnom hijerarhijom i sistemom veza.
Ovo, razume se, znaĉi da drţava nema potpuni monopol fiziĉke sile, što je
jedno od kljuĉnih obeleţja suvereniteta. Tom monopolu se meko ili tvrdo otrţu razne
grupe: bogati pojedinci koji novcem plaćaju svoju nedodirljivost, pojedine strukture iz
starih i novih sluţbi bezbednosti koje raspolaţu kompromitujućim informacijama o
donosiocima vaţnih odluka, kriminalne organizacije koje u svoj «biznis» ukljuĉuju ljude
iz vlasti, ili ih na druge naĉine ucenjuju, ali koji u svojoj ponudi imaju i likvidacije
nepodobnih, oruţane pljaĉke, otmice.
U ĉemu je onda razlika u odnosu na Miloševićevu eru? Najpre u stepenu
koncentrisanosti i homogenosti te moći, a potom i u njenoj prirodi. U Miloševićevo
vreme u središtu je bila samo jedna liĉnost i njena moć i kontrola su, upravo zbog
koncentrisanosti i «gustine», bili mnogo veći. Sledstveno tome, i moć onih u drugom i
trećem krugu bila je mnogo manja po intenzitetu i po svojoj prirodi. Ta moć je faktiĉki
bila delegirana iz samog centra i lako je mogla biti opozvana ukoliko bi izostala
propisana lojalnost (Branković, Media Galup, 2003).
Danas je autonomija ljudi i grupa iz šireg prstena moći znatno veća, samim
tim što je ona u (epi)centru pluralnije i konfliktnije raspodeljena.
Nesigurni sizereni moraju ulaziti u kompromise i koalicije sa svojim
(nepouzdanim) vazalima.
Nakon 2000-te, otvorenim procesom trţišnih reformi, liberalizacije,
restrukturiranja i privatizacije, došlo je do rasta nezaposlenosti i, generalno posmatrano,
do daljeg uvećanja razlika izmeĊu elite i ostalih delova društva. No, ovoga puta, u odnosu
na razliĉito raspolaganje kapitalom, upotrebljivim znanjima i veštinama i mreţom
socijalnih veza, dolazi, i unutar drugih društvenih grupa, do diferenciranja i raslojavanja
na privremene i trajne tranzicione dobitnike i gubitnike.
Sa zakašnjenjem od 15-ak godina, i uz sve prateće negativne vidove, ukljuĉiv
raširene pojave korupcije i «politizacije kriminala i kriminalizacije politike», odnosno sa
serijom, uglavnom sudskih neprocesuirnih ili do kraja nerasvetljenih, afera, ucena i
politiĉki motiviranih ubistava, Srbija je konaĉno ušla u fazu «deblokirane tranzicije».
Politiĉka elita, uz malobrojne preostale profesionalne politiĉare iz ranijeg
perioda, se regrutuje od obrazovanih struĉnjaka iz srednje klase, koji se sve više
opredeljuju za politiku kao definitivnu, profesionalnu i ţivotnu karijeru.
Polovinu ekonomske elite ĉine bivši direktori i politiĉari, odnosno «politiĉki
preduzetnici» koji su uspešno transferisali politiĉku moć u ekonomsku i postali vlasnici.
Druga polovina ekonomske elite se regrutuje iz dve osnovne grupe: struĉnjaka koji su
pokazali preduzetniĉko umeće i uspeli da osnuju prvatne firme, kao i sitnih zanatlija i
preduzetnika koji su uspeli da se obogate (Lazić, Cvejić,2004:54-56).
Većina pripadnika staro-nove politiĉke i ekonomske elite podrţava osnovne
vrednosti i institucije liberalno-predstavniĉke demokratije i trţišnu privredu.
Na drugoj strani, meĊu pripadnicima baziĉnih društvenih slojeva, posebno onim
starijim i manje obrazovanim, raširenije su prosocijalistiĉke vrednosti, posebno
prihvatanje znaĉajne regulativne uloge drţave u domenu socijalne politike i zaštite
siromašnih i nezaposlenih.
Inaĉe, u istraţivanju CeSID-a iz jula 2005, sa pripadništvom višoj klasi se
samoidentifikuje tek svaki stoti ispitanik (1%). Gotovo dve petine graĊana se
svrstava u heterogene grupe srednje klase (30%) i sluţbenika (9%). Svaki treći
graĊanin sebe identifikuje sa radniĉkom klasom (31%). U seljaštvo sebe svrstava
16% ispitanika. Na socijalnom dnu je, po sopstvenoj proceni, svaki deseti ispitanik
koji se identifikuje sa niţom klasom. Interesantno je da je i, prema konzervativnoj
metodologiji Svetske banke, primenjenoj pri izradi nacionalne Strategije za smanjenje
siromaštva (iz 2003.godine) u društvenoj potklasi – socijalno iskljuĉenim grupama koje
ţive ispod granice siromaštva (Gidens,2003:321-328), takoĊe svaki deseti stanovnik
Srbije (Strategija za smanjenje siromaštva,2003:20-26; Izveštaj o tranziciji u Srbiji i
Crnoj Gori,2003:243-247).
 4.Dobitnici i gubitnici tranzicije

Podela na dobitnike i gubitnike tranzicije i razliĉiti scenariji i odnosi unutar i

izmeĊu njih u osnovi su brojnih latentnih i manifestnih podela i sukoba. U poslednjih
deceniju-dve postoji veliki broj teoretskih i empirijskih istraţivanja o (potencijalnim)
dobitnicima i gubitnicima u tranziciji.
Prema Svetskoj banci (World Bank (2002): „Transition-The First Ten Years)
identifikovana su tri kljuĉna dela populacije koji se mogu okarakterisati kao dobitnici i
gubitnici tranzicionih promena:
zaposleni u drţavnom sektoru;
potencijalno zaposleni u novom privatnom sektoru;
insajderi i oligarsi;
U skladu sa ovom klasifikacijom dobitnici i gubitnici se razlikuju u zavisnosti od
vremenske dimenzije na privremene i relativno trajne gubitnike i dobitnike tranzicionog
procesa. Tako, u poĉetnoj fazi tranzicije najveći dobitnici su insajderi i oligarsi, koji
koristeći kontrolu nad drţavnom imovinom i bliske, pre svega, politiĉke veze sa
vladajućom strukturom, prisvajaju veliku dobit. Sa druge strane, privatni sektor još uvek
nije dovoljno razvijen tako da nema velikog priliva u ovaj sektor privrede, pa samim tim
ni kritiĉne mase dobitnika. Najveće promene se dešavaju u drţavnom sektoru koji se
znatno smanjuje, što podrazumeva znaĉajno smanjenje zaposlenosti i samim tim
gubitništvo je u ovom sektoru najveće. Stoga, najveći otpor reformama dolazi upravo iz
ovog sektora.
U nastupajućim narednim fazama tranzicije smanjuje se renta insajdera i oligarha,
jer su oni, pod pretpostavkom uspostavljanja trţišne discipline i konkurencije, prinuĊeni
da poštuju novouspostavljena pravila igre tako da nema prostora za njihovo bogaćenje.
U tom okviru, bilo bi inspirativno primeniti na polje analize socijalnih i politiĉkih
podela u zemljama u tranziciji, model poloţaja kljuĉnih društvenih grupa duţ ose stava
prema reformama. Ovaj analitiĉki model, preuzet iz politiĉke ekonomije, bazira na
Perotijevoj i Helmanovoj identifikaciji tipova društvenih aktera, odnosno na njihovoj
podeli na (tranzicione) gubitnike, dugoroĉne dobitnike i delimiĉne dobitnike –
predatorske elite, koje su korisnici delimiĉno realizovanih reformi ali se protive njihovoj
potpunoj realizaciji (Krastev,2004:30-31).
Nije li, recimo, vladavina SPS i Miloševića interesni spoj tranzicionih gubitnika i
predatorskih elita amalgiran kvazileviĉarskom frazeologijom i usijanom nacionalnom
retorikom, koje prekrivaju «divlju privatizaciju» i bogaćenje «uz pomoć i prisustvo
vlasti» u nelegalnom (i opravdavajućem) ratnom okruţenju i izolaciji? Nije li to na
poĉetku bio «socijalni brak iz raĉuna» izmeĊu vrha i dna socijalne piramide zasnovan na
obostranom strahu od stvarnih promena – otporu da se u njih ozbiljnije uĊe? Je li u
osnovi svakog populizma spoj gubitnika i predatora? Ne obnavlja li se i nakon 2000-te,
na strahu od reformi ista matrica? Koliko joj korumpiranost dela «reformatora» ide u
prilog?
Pored studije Svetske banke postoje i studije drugih autora u vezi sa
identifikacijom dobitnika i gubitnika. Tako, Tucker i saradnici izdvajaju tri osnovne linije
na kojima se zasnivaju podele na dobitnike i gubitnike:
nivo obuĉenosti i profesionalne kompetentnosti;
kognitivne sposobnosti; i
 ukupan ţivotni standard, odnosno raspoloţivi socijalni i ekonomski kapital.
Nakon inicijalne faze tranzicije ovi autori dodatno rašĉlanjuju navedene kategorije
tvrdeći da se u gubitnike ĉesto svrstavaju: penzioneri, radnici u drţavnom sektoru i ţene,
dok se status dobitnika pripisuje mladima, bolje obrazovanima i onima koji su zaposleni
u privatnom sektoru (Mihailović, 2006, www.republika.co.yu/tranzicija/

Dobitnici tranzicije

Prethodno prezentirane strukturalne osnove za klasifikaciju dobitnika i gubitnika,

iako se odnose ukupno na zemlje u tranziciji, mogu posluţiti kao polazna osnova za
klasifikovanje dobitnika i gubitnika tranzicije u Srbiji. U naĉelu posmatrano glavni
dobitnici tranzicije u Srbiji su oni: (1) koji su na izvoru informacija; (2) koji imaju novca
pa mogu lako da koriste one koji imaju informacije, kao i da koriste institucionalni
vakuum koji evidentno postoji u prvim godinama tranzicije; (3) strane kompanije koje
dolaze na domaća trţišta; odnosno (4) svi oni koji na vreme shvate šta tranzicija i, u
krajnjoj instanci, globalizacija nose sa sobom i zbog toga poĉnu da prilagoĊavaju sebe
novim okolnostima.
Ukoliko ovu klasifikaciju dobitnika srpske tranzicije konkretizujemo kao glavne
dobitnike moţemo istaći:
Oligarhe iz Miloševićevog perioda – Poslovni ljudi prethodnog reţima su se
pasivizovali, ĉekajući da proĊe, revolucionarna buka, trudeći se da saĉuvaju sumnjivo
steĉena bogastva. MeĊutim, vremenom je došlo do povezivanja tajkuna iz prethodnog
reţima sa politikom i politiĉarima koji su došli na vlast nakon petooktobarskih promena.
Sklapanje mira izmeĊu nove vlasti i ljudi iz vremena prethodne vlasti, zbilo se, moţda
paradoksalno zvuĉi, kroz porez na ekstraprofit. Naime, nova vlast predstavila je ovaj
porez kao moralni potez koji će obezbediti socijalnu pravdu, jer će morati da ga plate oni
koji su zloupotrebili svoje veze sa ondašnjom vlašću i obogatili se na nefer naĉin tokom
devedesetih godina (Mijatović, 2005:28). Tokom sprovoĊenja došlo je do „teškoća“, pa
nova vlast nije pokrenula nijednu istragu za ustanovljavanje (ne)legitimnosti sticanja
bogatstva iz devedesetih godina. Veliki broj tih ljudi su i dalje bitni igraĉi u novim
okolnostima pri ĉemu su mnogi od njih svoje bogatstvo još više uvećali.
Oligarhe iz tranzicionog perioda – Pored tajkuna iz Miloševićevog reţima, od
otpoĉinjanja novog talasa tranzicije formirala se nova grupa bogataša i moćnika, koja je
svoje bogatstvo stekla zahvaljujući bliskim vezama sa novim vlastima. Ovi ljudi utiĉu na
politiku vlasti ukljuĉujući i zakonodavne poslove. Pri tom postoje ĉetiri grupe lobija koji
se mešaju u politiku: 1. finansijski, 2. energetski, 3. proizvodni i 4. medijski
(Mijatović,2005:29). Tako se sa dolaskom nove vlasti, kada je reĉ o oligarsima ponovilo
isto što i u prethodnoj vlasti, tj. oni igraju bitnu ulogu. Sami igraĉi bar delom su razliĉiti
ali uloge su im ostale iste.
Nova politiĉka elita – Uprkos tome što se u istraţivanjima koja se bave
tranzicionim dobitašima i gubitašima malo paţnje posvećuje novoj politiĉkoj eliti koja se
formirala nakon pada starog reţima, ĉinjenica je da ona spada u red tranzicionih
dobitnika, i to po nekoliko osnova. Najpre, sa slomom starog reţima nova politiĉka elita
postaje relevantna snaga na politiĉkoj sceni, prisvajajući istovremeno veliku dobit od
politiĉkog angaţmana. Pored toga iskustva su pokazala da u poĉetnoj fazi tranzicije
dolazi do prvobitne akumulacije kapitala, a jedan deo tog kapitala pripada i politiĉkoj eliti
na bazi koruptivne sprege sa krupnim kapitalom.
Pored ovih stvarnih, velikih dobitnika, u benificijare (korisnike) tranzicije
spadaju :
Radnici u novom privatnom sektoru – U Srbiji novi privatni sektor raste, iako
ne predstavlja onoliku pokretaĉku snagu kakvu je predstavljao u nekim drugim zemljama
u tranziciji (npr. u Poljskoj). Zaposleni u ovom sektoru privrede mogu se svrstati u
kategoriju dobitnika, pre svega, zbog novih radnih mesta. Dakle, privatni sektor ima
pozitivnu dinamiku zapošljavanja. MeĊutim, u okviru samog privatnog sektora dolazi do
diferencijacije dobitnika, te se sam karakter dobitnik-gubitnik ĉini diskutabilnim. Primera
radi, zaposleni u duvanskoj industriji i proizvodnji cementa, koja je potpuno
privatizovana, imaju znatno veće zarade od ostatka privrede, što njihov poloţaj ĉini
znatno povoljnijim (Mijatović, 2005:30).
Menadţment i zaposleni u javnim preduzećima – Iako su za sedam godina
tranzicije u Srbiji delom restruktuirana, ipak se usled drţavne politike u ovoj sferi
privrede zaposleni u realnom javnom sektoru mogu svrstati u tranzicione dobitnike.
Postoje dve grupe razloga zbog kojih se oni nalaze u grupi dobitnika: 1) U većini
sluĉajeva ova preduzeća su monopoli, tj. ostvaruju poslovanje bez domaće ili strane
konkurencije, ostvarujući na taj naĉin znaĉajnu rentu iz koje se dalje finansiraju plate
rukovodstva i zaposlenih, bez znaĉajnijih investicija u dalji razvoj preduzeća. 2) Proseĉna
zarada zaposlenih u javnim preduzećima znatno je veća od istih u privatnom sektoru.
Civilno društvo – Sa demokratizacijom društva nakon 2000. godine, ma kako
nedovoljno, jaĉa civilno društvo. Od otpoĉinjanja tranzicije jaĉa uloga medija,
nevladinih organizacija, univerziteta i drugih elemenata civilnog društva, pa se ove
organizacije i zaposleni u njima ipak mogu svrstati u grupu tranzicionih dobitnika.
Strana preduzeća – Sa većom otvorenošću Srbije prema svetu, a pre svega,
preko procesa privatizacije bivših drţavnih preduzeća strana ulaganja imaju sve veću
ulogu u našoj zemlji, pa su samim tim dobitnici tranzicije u Srbiji. Dobitak stranih
kompanija od tranzicionog procesa ide na dva naĉina: 1. Strane direktne investicije su
identifikovane kao kljuĉan faktor razvoja tako da zemlje na razne naĉine nastoje da
stimulišu njihove dolaske. Tako mnoge zemlje ĉak favorizuju strane investicije u odnosu
na domaće. 2. Strani investitori koriste lošu ekonomsku situaciju u tranzicionim
zemljama, kao i slabu drţavu pa po tom osnovu prisvajaju dodatne koristi. U prilog tome
govori primer privatizacije Duvanske industrije Niš (DIN). Naime, Filip Moris, kupac
DIN-a, ponudio je 2004. godine prema socijalnom programu, otpremnine zaposlenima iz
DIN-a. Menadţment je procenio da je to jeftinije, nego drţati veliki višak zaposlenih još
ĉetiri godine na platnom spisku i isplaćivati priliĉne plate. Prodajom DIN-a naša drţava
je izgubila 100 miliona dolara (Mijatović, 2005:31).

Gubitnici tranzicije

Na drugoj strani kriterijumi gubitništva mogu biti mnogobrojni: stanje efektivne

zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, visina zarade, ali i osećaj „subjektivnog
blagostanja“ u odnosu na poĉetak tranzicije. Izraziti gubitnici u tranziciji su oni koji se ne
mogu prilagoditi novim okolnostima u Srbiji. No, pored ovih subjektivnih nemogućnosti
prilagoĊavanja promenama u ovu grupu spadaju i oni koji ne uspevaju iz objektivnih
razloga, kao što su to stara lica na primer.
Niskoobrazovani - Populacija niskoobrazovanih predstavlja odluĉujući
rezervoar tranzicionih gubitnika u Srbiji. Oni nisu dovoljno fleksibilni te se ne mogu lako
i brzo prilagoditi izmenjenom stanju u našem društvu. U ovu grupu spadaju oni koji su
imali stalno zaposlenje na poĉetku tranzicije i oni koji su u tom vremenskom periodu bili
nezaposleni. Naime, znanja zaposlenih i nezaposlenih su ĉesto zastarela, jer se odnose na
stare tehnologije, što je posledica stagnacije srpske privrede, obuka odraslih je na niskom
nivou i ne obezbeĊuje potrebnu inovaciju znanja već zaposlenih ili nezapsolenih.
(Dugoroĉno) nezaposleni – Obiĉno se tranziciono gubitništvo izjednaĉava sa
brojem nezaposlenih. Ako ovu pretpostavku primenimo na sluĉaj Srbije, moţemo
zakljuĉiti da postoji izuzetno veliki broj nezaposlenih, a po tom osnovu tranzicionih
gubitnika. Po stepenu nezaposlenosti, Srbija spada u najnepovoljniju grupu meĊu
zemljama u tranziciji ( sa Makedonijom, Poljskom i Slovaĉkom), dok daleko prevazilazi
zemlje OECD-a i Evropske unije. Osim toga, trţište radne snage karakteriše visoko
uĉešće dugoroĉne nezaposlenosti. Prema Anketi o radnoj snazi, u 2006. godini visoko
uĉešće dugoroĉne nezaposlenosti iznosilo je 80,6% ukupnog broja nezaposlenih, ĉime se
pojaĉava argument o tranzicionom gubitništvu znaĉajnog dela populacije u Srbiji.
Penzioneri – Većina penzionera je u znatno gorem poloţaju u odnosu na
predtranziciono stanje. Time su u velikoj meri doprinele izmene i dopune Zakona o PIO
iz 2005. godine, kojim se penzije usklaĊuju sa troškovima ţivota, a ne sa švajcarskom
formulom. Ovakav obraĉun smanjuje ionako niske penzije, bez obzira na to što je
obezbeĊena redovitost u isplati penzija.
Zaposleni u tradicionalnim industrijama – Neuspeh tranzicije u Srbiji moţe se
uvideti u njenoj nesposobnosti da oţivi i privatizuje tradicionalne grane industrije –
tekstilnu, drvnu, mašinsku... Radnici u ovim sektorima privrede se mogu smatrati
gubitnicima po više osnova. Primera radi oni nemaju perspektivu u postojećim
preduzećima, njihove radne sposobnosti im onemogućavaju prelazak na profitabilnije
poslove, već su primorani da ostaju u starim preduzećima, dok se ona ne „ugase“.
Moţe se zakljuĉiti da je osećaj tranzicionog gubitništva nadproseĉno raširen meĊu oko
1,5 miliona penzionera, milion, formalno ili neformalno, nezaposlenih i pribliţno toliko
poljoprivrednika i domaćica na selu. Subjektivni osećaj gubitništva se u velikoj meri
poklapa sa objektivno utvrĊenim – selektivnim crtama siromaštva. Siromašniji od drugih
su – nezaposleni, penzioneri, zaposleni u sivoj ekonomiji, mnogoĉlane porodice, stari i
deca izmeĊu 7 i 14 godina, ruralna podruĉja Juţne i Zapadne Srbije (Strategija za
smanjenje siromaštva,2003:7-14).
Pritom je,na nivou (neravnomerne) rapodele uĉinaka tranzicije, uz polovinu
koja sebe ne moţe da do kraja svrsta u jednu od kategorija, tri puta više onih koji sebe
vide kao gubitnike, od onih koji se smatraju tranzicionim dobitnicima
(30%:11%).Nekoliko godina kasnije,2010.godine (Cesid - FES), u sred planetarne
ekonomske krize , oĉekivano je , uz nepromenjeni udeo gubitnika,opao na manje od
desetine udeo dobitnika
Subjektivni osećaj gubitništva gotovo trećine graĊana u kulturi u kojoj se
siromaštvo i gubitništvo prikrivaju govori o razmerama krize.Svakodnevno suoĉavanje sa
problemom preţivljavanja oteţano je prisutnim sećanjem na sigurnost i standard iz
vremena Titovog socijalizma što ţivotnu svakodnevicu dovodi u vezu sa poznatom
kletvom " Dabog da imao pa nemao".

Tabela: Gubitnici i dobitnici tranzicije

5. Politiĉki korelati socijalnih podela

U narednom koraku,nakon analize socijalnog polja, partijsko-politiĉku scenu

Srbije – dinamiĉan i promenljiv raspored snaga na njoj treba, na osnovu manje-više jasno
datih programsko-politiĉkih profila i ideološkog samoodreĊenja partija, odnosno
njihovog razvrstavanja u odreĊene politiĉke familije i blokove, komparirati sa
pozicioniranjem njihovih pristalica na odabrane tri osnovne ose socijalnih rascepa u
društvu. Visoka mera njihovog preklapanja govorila bi u prilog izgleda da se, bar na
srednji i duţi rok, partijska scena stabilizuje i institucionalizuje, odnosno zadobije logici
socijalnih podela primeren oblik. Time bi posredno došlo i do uĉvršćivanja i širenja
partijske identifikacije graĊana i smanjivanja zone politiĉke neizvesnoti i stabilizovanja
politiĉkih institucija. Istovremeno, znaĉajna korelacija izmeĊu partijske pripadnosti,
prihvatanja odreĊenog seta vrednosti, koje partije promovišu i socijalnog statusa
biraĉa išla bi u prilog oceni i o rastućoj socijalnoj ukorenjenosti partija. Dodatno,
tako bi stranaĉka arena postupno gubila izgled i karakter haotiĉnosti, provizornosti i
prenaseljenosti.
Podela politiĉkog prostora

Istovremeno, otvara se polazno pitanje metodskog uporišta i intepretativnog

osnova za grupisanje partija Srbije u odgovarajuće politiĉke familije. Grupisanja koje iza
samoproklamovanih odreĊenja, detektuje razloge i logiku programske i praktiĉne
evolucije stranaka.
Najprimerenijom ĉini nam se petoĉlana klasifikacija Herberta Kiĉela bazirana na
kombinovanju klasiĉne politiĉke dimenzije: levica-desnica sa osom podela:
autoritarno-libertetsko.
 Elemente klasifikacije, odnosno politiĉke familije ĉine: 1) levo-liberalne partije;
2) socijaldemokrate; 3) hrišćansko-demokratske i nacionalno-sekularne partije; 4)
trţišno-liberalne partije; 5) desniĉarske-autoritarne partije (Kitschelt,2003:9).
Klasifikaciji primerenoj većini postindustrijskih zemalja Evrope, dodali bi, u
sluĉaju Srbije i društava „teške“ tranzicije, i elementi 6 i 7, odnosno regionalne i etniĉke
stranke i politiĉku familiju tradicionalne, autoritarne i ne retko nacionalistiĉke levice.
Njoj, u znatnoj meri još uvek u Srbiji pripada SPS.

Tabela: Programska orijentacija partija

Sadašnja situacija (2008)
GS GJ O
Liberalne G17 plus LDP
Konzervativne SPO DSS-NS SNS
Nacionalistiĉke SRS
Socijal-liberalne DS
Leve autoritarne SPS
Etniĉke/Regionalne Lista za Sandţak, SVM,
Partija Albanaca
Legenda: GS - kljuĉna stranka; GJ - partner u vlasti; O - opozicija;

Prazno je, za sad, socijaldemokratsko polje a aspiranti na ovu poziciju nalaze se

na levo-libertetskoj ili socijal-liberalnoj (DS), odnosno levo-autoritarnoj poziciji (SPS).
Na poziciji proevropskih trţišnih liberala nalaze se G17 plus i LDP.
I dok partije koje se pozicioniraju levo od centra mogu, pre svega DS, da raĉunaju i na
preko trećine glasova, pozicija graĊanske, trţišno-liberalne orijentacije i stranke koje joj
pripadaju, moţe da raĉuna tek na desetinu biraĉkog tela.
Perspektivno i, u velikoj meri prenaseljeno, politiĉko polje ĉini hrišćansko-
demokratska ili konzervativna, nacionalno naglašena pozicija desnog centra. Politiĉkoj
familiji narodnih i konzervativnih partija pripadaju DSS i NS, ali i evrointuzijastiĉni
SPO. I nacionalno-tvrde pozicije nekadašnjih radikala koje i nazivima svojih novih
stranaka – Napredna (Toma Nikolić) ili Narodna (Maja Gojković) iskazuju svoju
pretenziju na (pre)pozicioniranje na poziciju desnog centra.
Na poziciji autoritarne desnice nalazi se, i pored izvesnog redizajniranja poruka i
ulaţenja u „ustavni luk parlamentarnih stranaka“ 2006. godine Srpska radikalna stranka.

Socijalni rascepi i politiĉki izbori

U svojoj analizi relacije socijalnih i politiĉkih podela u Srbiji, Slavujević, Pantić i

Komšić su pri razvrstavanju izbornog tela i pozicioniranju relevantnih stranaka koristili
pet indikatora: 1) samopozicioniranje biraĉa, odnosno pristalica relevantnih stranaka na
liniji politiĉkih podela (levica-desnica); 2) indeks njihove stavovske diferencijacije; 3)
pozicioniranje relevantnih stranaka od strane njihovih pristalica, kao i (4) oficijelno
samopozicioniranje i 5) programsko pozicioniranje samih stranaka.
Pritom, Zoran Slavujević, konstatuje da je u ovom istraţivanju (2003. godine)
udeo biraĉa koji su spremni i sposobni da se svrstavaju na osi levica-desnica manji od
(nadpoloviĉnog) segmenta partijski opredeljenih graĊana (Slavujević,2003:132).
 Sliĉan nalaz dobijen je i brojnim drugim istraţivanjima (CPA,2002; Mihailović i
dr. 2003; Cesid,2004).
Rezultati istraţivanja potvrĊuju tezu o još uvek dominantno slaboj raširenosti,
privremenosti i «artificijelnosti» podele levica-desnica u Srbiji, odnosno vode
zakljuĉku o izglednom prerazvrstavanju partija na ovoj osi podela, koja bi
korenspodirala sa njenim oĉekivanimn rastućim znaĉajem. Indirektan argument u
prilog ovoj tezi predstavlja i prisustvo svojevrsnog politiĉkog paradoksa – većina
biraĉkog tela iskazuje stavovski «leviĉarski sentiment» istovremeno glasajući za partije
centra i desnice. Primera radi, u Cesidovom istraţivanju (maj 2004) unutar nešto više od
polovine graĊana koji se identifikuju na skali: levica-desnica, odnos snaga je 2(desnica):
1,5: 1 (levica), pri ĉemu su ĉak polarne pozicije na levici i desnici, prihvaćenije od
njihovih umerenih krila.
Deblokiranje i „zahuktavanje“ tranzicije i privatizacije, kao i vremenski otklon od
Miloševićevog, kvazileviĉarskog reţima donosi dve znaĉajne promene na ovom planu.
Prvo, istraţivanja iz 2006. godine pokazuju da za razliku od ranijeg dominiranja
pozicije desnog centra, sada imamo potpuno izbalansirani odnos snaga, pri ĉemu su
umerene pozicije i na levici i na desnici daleko snaţnije da njihovih krajnjih polova.
Radikalnim levim ili desnim sebe smatra manje od desetine graĊana. Pritom, u jednakoj
meri levici i desnici su skloni kljuĉni društveni slojevi: KV i VKV radnici, tehniĉari,
sluţbenici, struĉnjaci, kao i domaćice. Levici, prednost daju poljoprivrednici i
penzioneri, dok, tek nešto više od proseka su desnici skloni uĉenici i studenti, nezaposleni
i, oĉekivano, vlasnici (Mihailović, oktobar 2006).
Dakle, prividno neoĉekivano, socijalna pripadnost u uţem, profesionalno -
klasnom smislu ne odreĊuje u znaĉajnijoj meri opredeljenje za levicu ili desnicu ,
jer je ono relativno kasno formirano i dugo prepokrivano , sa njim nedovoljno
povezanim , nacionalnim i politiĉko- kulturnim podelama
Na opredeljenje za levicu, centar ili desnicu najviše, oĉekivano, utiĉe partijsko
opredeljenje (Ck=0,42). Najviše leviĉara i najmanje desniĉara je meĊu pristalicama SPS
(64:8). Na drugom polu su biraĉi radikala sa polovinom desniĉara, ali i nezanemarljivom
ĉetvrtinom leviĉara. U sredini su pristalice DS, sa nešto više leviĉara (36:23) i
dominacijom „centrista“, i DSS-a, kod kojih na 4 centriste, 4 desniĉara, doĊu i 2
(umerena) leviĉara. Globalno posmatrano, leviĉari su najĉešće bez ĉvrste stranaĉke
identifikacije (35%), zatim dolaze simpatizeri DS (22%), a onda pristalice stranaka starog
reţima radikala (15%) i socijalista (13%). Sliĉnu, paradoksalnu sa stanovišta aktuelnih
politiĉkih podela, strukturu ima i podrška desnici – najviše je stranaĉkih neopredeljnih
(37%), pa radikala (26%) a odmah zatim pristalica DS (13%) i DSS (11%).

Politiĉke vrednosti i partijska pripadnost

Još indikativniji su nalazi o meri prihvatanja konkurirajućih politiĉkih

ideologija – socijaldemokratske , demohrišćanske, konzervativne, liberalne, kao i
nacionalizma i komunizma. Unutar pribliţne polovine graĊana koji uspevaju da se
odrede, ubedljivo najviše njih – dve petine preferira socijaldemokratiju. Najviši udeo
socijaldemokrata u ukupnom broju pristalica ima DS – 32%, a za njima slede, pomalo
neoĉekivano, DSS i G17 plus sa po 29%. Druga, „rezervna“ ideologija pristalica DS i
G17 plus je liberalizam (10-14%), a simpatizeri DSS demohrišćanstvo (12%). Pristalice
SPS su gotovo potpuno podeljene izmeĊu prihvatanja komunizma i socijaldemokratije,
uz nešto ipak veći udeo neokomunista (27%:24%). Pristalice SPO su „na ravne ĉasti“ –
po petina, podeljene izmeĊu liberalizma, socjaldemokratije i demohrišćana. Unutar tek
polovine radikalskih glasaĉa koji mogu da formulišu stav izjednaĉen je udeo (po 15%)
pristalica socijaldemokratije i nacionalista. Jedino u sluĉaju pristalica LDP
socijaldemokratija je drugorangirana ideologija. Unutar LDP liberalizam je dva puta više
prihvaćen od socijaldemokratskog koncepta (47%:23%) (Cesid, decembar 2006).
Kljuĉnu ulogu u razvrstavanju partija, pa i biraĉkog tela, imaju , meĊutim,
podele na osnovu istorijsko-etniĉkih i kulturno-vrednosnih rascepa. Na osnovu njih
partije se mogu razvrstati na nacionalno-konzervativnu i graĊansko-modernistiĉku
grupaciju. Korelacija izmeĊu osa nacionalno-graĊansko (istorijsko-etniĉki) i
tradicionalizam-modernizam (kulturno-vrednosni rascep) je naime izrazito visoka
(C=0,7), pri ĉemu se nacionalno preklapa sa tradicionalnim a graĊansko sa modernim,
tako da se, uz izvesno uprošćavanje, moţe govoriti o jedinstvenoj osi: tradicionalni
(konzervativni) nacionalizam – graĊanski modernizam (reformizam). Sinergijski
efekat ovih osa mogao bi doprineti ukrupnjavanju politiĉke ponude i pojednostavljanju
partijske scene (Slavujević, Komšić, Pantić,2003:176).
Pritom, raširenost tradicionalizma i modernizma je najviše vezana sa partijskim
opredeljenjem, odnosno izbornom orijentacijom (C=0,55). Pristalice DS u kvalifikovanoj
većini iskazuju modernistiĉku vrednosnu orijentaciju. Takvu orijentaciju iskazuje i
polovina pristalica G17 plus i relativna većina pristaša malih stranaka iz DOS-a.
Pristalice DSS su ravnomerno podeljene na tradicionaliste i moderniste. Na drugoj strani,
pristalice SPO i posebno stranaka bivšeg reţima, radikala i socijalista, su
tradicionalistiĉki usmereni. Prema ovom istraţivanju, u celini gledano, sredinom 2003.
godine, tradicionalizam preovlaĊuje nad modernizmom (41%:27%), dok svaki treći
ispitanik pripada «mešovitom» tipu (Pantić,2003:110).
Moglo bi se zakljuĉiti da bi stabilna (demokratska i reformska) vlast morala,
pored modernista, zadobiti podršku i razvojno neutralnih («mešovitih»), pa i
jednog, manjeg dela tradicionalno usmerenih, koji se uglavnom regrutuju iz redova
poljoprivrednika, domaćica, penzionera i (nekvalifikovanog) radništva.
Još razvojno nepovoljnija distribucija dobija se na politiĉki naglašenijoj
dihotomiji liberalizam-konzervativizam. Nadpoloviĉna većina (56%) je konzervativna,
liberalno je nastrojen svaki šesti-sedmi (15%), dok 29% pripada mešovitom tipu.
Liberalno proreformski nastrojenih je nadproseĉno meĊu mlaĊim, urbanim i obrazovanim
delom stanovništva, koje je proevropski nastrojeno i vezano za reformsko-demokratske
stranke (LDP,DS).
Tek nešto po reforme povoljniju , no i dalje izrazito sloţenu politiĉko- kulturnu mapu
Srbije pokazuje i Cesidovo istraţivanje iz februara 2010. godine.
Prvi korak u analizi predstavljala je analiza prihvaćenosti 6 vrednosti iz sva 3
kljuĉna socijalna rascepa : odnosa prema nacionalnim manjinama i decentralizaciji (
istorijsko - etniĉki rascep), odnos prema tradicionalizmu, seksualnim manjinama i
ĉlanstvu u EU ( politiĉko-kulturni rascep), kao i stav prema trţišnoj privredi
(funkcionalni, interesno-klasni rascep).
Proseĉni graĊanin Srbije je nacionalno tolerantni (71%) tradicionalista (64%), koji
je pre za decentralizaciju ( 39% : 27%) i EU (39% : 25%) nego protiv njih,pri ĉemu
ima ozbiljne dileme oko prihvaranja trţišne privrede (31% za i 21% protiv uz
gotovo polovinu uzdrţanih) i homofobiĉan je (49% uz petinu tolerantnih i trećinu
neodluĉnih).
Sledeći, drugi korak predstavljalo je smeštanje datih odgovora u 5 klastera (
vrednosnih struktura) na osnovu kojih bi se graĊani Srbije mogli podeliti na moderniste
(19%), konzervativce koji se modernizuju-"moderne " konzervativce (19%) , koji su
oslonac, promenama i reformama, autokrate (21%) i nacionaliste (15%) koji im se
objektivno suprostavljaju i neodluĉne (26%). Još jedanput se potvrĊuje zakljuĉak da su u
Srbiji svi aranţmani mogući, odnosno da je kljuĉ u rukama neodluĉnih , odnosno u
umeću njihovog prevlaĉenja na svoju poziciju.
Najzad, u trećem koraku analize 4 vrednosna profila (klastera) su poreĊena sa
partijskom identifikacijom ispitanika.
Došlo se do nalaza koji pokazuju da DS temelji na podršci graĊana modernista i
modernih konzervativaca - oni ĉine ĉetiri petine izbornog rezervoara ove
stranke.Podška LDP dolazi dominantno iz redova modernista , a SPS iz redova
autokrata. Pristalice SRS dolaze gotovo iskljuĉivo iz redova nacionalista i autokrata.
Pristalice SNS i DSS su u punoj meri raspolućene ,pri ĉemu su ipak autokrate i
nacionalisti brojniji od modernista i modernih konzervativaca (Cesid, februar 2010:
17-18).
Socijalna ukorenjenost politiĉkih partija

Sumirajući nalaze o prirodi veze izmeĊu linija socijalnih rascepa i partijske

identifikacije moţemo zakljuĉiti da i ideološka linija rascepa levica-desnica je u
korelaciji, istina slabijeg intenziteta, sa druge dve prethodno analizirane ose politiĉkih
podela.
Prividno neoĉekivano, na «levici» se, meĊutim, nadproseĉno koncentrišu biraĉi
pronacionalne i tradicionalne orijentacije – «tradicionalni socijal-nacionalisti», koji
dolaze iz niţih društvenih slojeva i starijeg dela stanovništva, dok su na centru i desnici,
(centro-desnici), mlaĊi biraĉi graĊanske i modernistiĉke orijentacije. Primera radi, u
istraţivanju Cecida iz aprila 2005 «leviĉarski nastrojeni» su nadpoloviĉno pripadnici niţe
klase (58%), proseĉno – «osrednje», pripadnici srednje klase, (42%) a daleko ispod
proseka leviĉara ima unutar pripadnika višeg društvenog sloja (13%).
Istovremeno, nizak društveni poloţaj (i starost), odnosno pripadanje grupama
poljoprivrednika, NK radnika, domaćica, ljudi bez obrazovanja su socijalni korelat
odrţanja dominantnog konzervativizma. Podela u biraĉkom telu Srbije na levicu, centar i
desnicu pokazuje, kao i u drugim zemljama zakasnele, deformisane, prethodno
«blokirane» (Mladen Lazić) tranzicije, potpunu inverziju, u odnosu na uobiĉajene
vrednosne orijentacije koje se vezuju uz ovu (zapadnoevropsku) ideološku podelu
(Slavujević, Komšić, Pantić,2003:176).

Tabela. Klasna samoidentifikacija i partijsko opredeljenje (Cesid – jul 2005)

U koju od sledećih
društvenih grupa
biste svrstali sebe i
svoju porodicu DS DSS PSS SPS SRS Ostali Nestran.opredeljeni Ukupno
Srednja klasa 25% 8% 4% 2% 9% 6% 46% 100%
Sluţbenici 31% 8% 2% 2% 7% 3% 47% 100%
Radnici 13% 5% 6% 3% 19% 4% 50% 100%
Seljaci 5% 6% 35% 6% 30% 4% 46% 100%
Niţa klasa 5% 3% 1% 8% 26% 3% 54% 100%
Ne zna 6% 4% 6% 3% 4% 6% 71% 100%
Prosek 15% 6% 4% 3% 17% 5% 50% 100%

Uz sva pojednostavljivanja moglo bi se zakljuĉiti da se pristalice stranaka bivšeg

reţima regrutuju - na bazi dominantno raširenih vrednosti tradicionalizma, nacionalizma i
etatizma, preteţno iz niţih društvenih slojeva, a da se stranke demokratskog bloka
oslanjaju na pripadnike srednjih slojeva. Vododelnicu izmeĊu ova dva bloka ĉini
kvalifikovano radništvo, koje je raspolućeno izmeĊu njih i od ĉijeg opredeljenja na jednu
ili drugu stranu, u velikoj meri, zavisi njihov budući odnos snaga (CESID, leto 2005.)
Nakon 2008. godine i izbijanja krize planetarnih razmera koja oštro pogaĊa i Srbiju
, ĉini se da i dalje slabi funkcionalna podela slabljenjem, zbog trenda siromašenja, njenog
(neo) liberalnog , ali i vladajućeg - oficijelno "socijalno odgovornog " politiĉkog pola.
Kada je o socijalnom profilu i socijalnoj ukorenjenosti pojedinih partija reĉ, iako
empirijski nalazi o socio-demografskim obeleţjima pristalica relevantnih politiĉkih
stranaka u Srbiji od 1990. godine potvrĊuju prisutnost nedovoljne interesne
profilizacije stranaka, veliku socijalnu heterogenost njihovih pristalica, kao i
postojanje znaĉajnih meĊupartijskih transfera, pojedine stranke na srpskoj politiĉkoj
sceni pokušavaju da profilišu svoje svoje interesne identitete i time se utemelje u
odreĊene socijalne grupe.
N a drugoj strani, procesi - kao što su meĊupartijski transferi pristalica, naglo
omasovljavanje ili smanjivanje podrške nekim politiĉkim opcijama, kao i raskoli u
pojedinim partijama, rezultiraju „lutanjima“ politiĉkih stranaka za svojim identitetom na
politiĉkoj areni Srbije. Tako, neke od njih koje su na poĉetku pluralistiĉkog perioda
uspele da se profilišu i ukorene u odreĊene socijalne grupe, vremenom su usled tih
procesa gubile svoje identitete. Svakako je karakteristika svih partija u Srbiji i to da
nemaju naglašen socijalni profill, posebno mainstream stranke koje su zahvaćene
procesom omasovljavanja.
Ipak, bar za "male" stranke, kao i stranke nacionalnih manjina, moţe se reći da
imaju naglašeniji socijalni profil.Primera radi,LDP je nadproseĉno stranka mladih,
obrazovanih i urbanih slojeva.
Iz razliĉitih istraţivanja javnog mnenja moţe se izvući opšti zakljuĉak da graĊani
koji sebe smtraju tranzicionim gubitnicima i pripadaju niţim socijalnim slojevima u
većoj meri poverenje daju strankama bivšeg reţima
Iako su poslednjih godina primetne odreĊene promene socijlnih profila i ĉini se da
je prevaziĊena uobiĉajena podela da stanovnici gradova u obrazovaniji graĊani glasaju
za DS i druge stranke demokratke opcije, a da za radikale glasaju stanovnici seoskih
sredina, neobrazovani i stariji, moţe se zakljuĉiit da postoji veza izmeĊu stranaka bivšeg
reţima i biraĉa koji pripadaju niţim društvenim slojevima. S druge strane, demokratski
blok se nadproseĉno oslanja na pripadnike srednjih slojeva.
 Socijalni profil politiĉkih stranaka

Radno-svojinski status DS LDP G 17 SPS DSS NS SNS SRS

plus
Privatnik, vlasnik 6,3 12,7 5,8 7,6 3,5 3,6 4,7 3,9
Zaposlen kod 18 16,3 23,3 16,7 14,6 16,9 16,5 19
privatnika
Zaposlen u drţavnom 15 17,2 27,9 14,4 27,9 16,9 11,9 11,7
sektoru
Nezaposlen 15,6 11,3 5,8 13,6 16,8 14,5 19,2 16,5
Penzioner 23,3 17,6 11,6 37,1 28,3 16,9 27,3 26,4
Poljoprivrednik 2,9 2,7 3,5 2,3 2,7 8,4 4 7,4
Domaćica 7,7 8,6 8,1 8,3 2,7 12 8,6 7,8
Uĉenik, student 10,5 13,6 14 - 3,5 10,8 7,7 7,4

Izvor, CeSid, oktobar 2008.

Demokratska stranka, stoţer vladajuće koalicije, primer je stranke koja je na

poĉetku svog politiĉkog ţivota bila partija mladih, intelektualaca i struĉnjaka, da bi je
kasnije zahvatio proces „deintelektualizacije“. Usled toga, kao i usled povećanja broja
pristalica nakon oktobarskih promena, ali i transfera dela pristalica prema G17 Plus i
LDP-u stranka ima širu socijalnu osnovu. Istraţivanja u poslednje tri godine govore da se
socijalna struktura te stranke donekle ustalila, jer su dominantni graĊani srednje dobi sa
završenom srednjom školom, koji ţive u urbanim sredinama. Ipak, DS još uvek ima više
pristalica iz redova obrazovanih graĊana i onih sa boljim socijalnim statusom nego
socijalisti i "naprednjaci".
Socijalnom profilu demokrata najsliĉniji su profili G 17 Plus i LDP-a.
G 17 Plus je nakon transformacije iz ekspertske grupe u politiĉku stranku privukla
pristalice DS-a i profilisala se kao stranka urbane i najmlaĊe populacije, srednje i visoko
obrazovanih biraĉa. MeĊutim, krajem 2005 kao posledica „boravka“ na vlasti i ĉinjenice
da se biraĉko telo G 17 poklapa sa telom DS dolazi do smanjenja podrške stranci G17.
To vodi osipanju najmlaĊih i biraĉa sa srednjom struĉnom spremom. Ipak, i posle svih tih
promena G 17 Plus ostaje atraktivna za radno-aktivne struĉnjake.
U socijalnoj strukturi Liberalno demokratske partije dominiraju mladi, srednje i
visoko obrazovani biraĉi.
Srpska radikalna stranka se do 2000. godine profilisala kao partija uglavnom
urbanih i muških biraĉa, u poĉetku mladih a kasnije sve starijih, većinom niţeg i srednjeg
obrazovanja, koji i sada dominantno reprezentuju socijalni profil radikala.
Još uvek nema pouzdanih podataka na osnovu kojih bi se mogli izvući zakljuĉci o
socijalnom profilu Srpske napredne stranke, mada se na prvi pogled ĉini da dominiraju
graĊani srednje dobi. Ako se ipak naprave neka uopštavanja moglo bi se reći da meĊu
naprednjacima ima veliki broj penzionera, nezaposlenih kao i kod radikala, a znaĉajan je
i procenat domaćica.
Demokratska stranka Srbije, kao i DS suoĉila se nakon promena sa procesom
„deintelektualizacije“ i radikalnom promenom socijalne strukture. Najveće promene
desile su se nakon 2000. godine.,kada je ova stranka imala naglo povećanje broja
pristalica. Do promena u suprotnom pravcu- svojevrsnog povratka na staro, dolazi nakon
2003. godine usled osipanja njenih pristalica. I posle svih promena DSS ostaje atraktivna
za sve grupe biraĉa, mada je nešto privlaĉnija za urbano,obrazovanije, starije i radno
neaktivno stanovništvo.
Nova Srbija ima sliĉan profil pristalica sa DSS uz veći udeo poljoprivrednika,
domaćica i studenata.
Od izrazito radniĉke, Socijalistiĉka partija Srbije se transformiše u ruralnu
stranku, u kojoj su najviše zastupljeni poljoprivrednici, a potom u partiju neaktivnog dela
biraĉkog tela, u kome su dominantni penzioneri i domaćice. Ujedno, SPS je stranka
najstarijih, najmanje obrazovanih i siromašnih graĊana

6. Prostorno- poziciono tumaĉenje polja politike

Priĉa o prirodi i intenzitetu odnosa uspostavljenog izmeĊu socijalnih i politiĉkih

linija podela i rascepa , moţe se reintepretirati i tumaĉiti polazeći i iz ugla specifiĉnog i
autonomnog prostora politike i interesne matrice aktera politike.U metodskom oslonu na
trţišnu teoriju politike politiĉki prostor se moţe prikazati i analizirati kao koncentiĉni
krug - niz od tri meĊusobno povezena politiĉka trţišta.
Najšire trţište i spoljni krug politike ĉini mesto susreta politke ponude i
potraţnje.
Trţište, preciznije politiĉka traţnja je nerazvijeno, "plitko", ali ne i bez razvojnog
potencijala i "obećavajuće". Sudeći po nalazima istraţivanja tek polovina biraĉa -
"potrošaĉa" ima kakvu- takvu partijsku i politiĉku identifikaciju i orijentaciju u levo -
desnom dimenzioniranju politiĉkog prostora.Pri tome veliki transferi i unutar i izmeĊu
politiĉkih blokova , kao i sama dvodecenijska mladost trţišta govore o njegovim
potencijalima i otvorenosti. Na interesnoj osi podela levo - desno potraţnja većinski
siromašnog biraĉkog tela koncentriše se u prostoru umerene redistributivne politike i
politiĉke igraĉe koji pretenduju na centralnu ulogu gura ka (levom ) centru.
No, sloţenost politiĉke mape i dominacija istorijsko - etniĉkih i vrednosnih podela
na osi: tradicionalizam - modernizam, ĉini trţište raznovrsnim i otvorenim, poput
Rubikove kocke, za sve moguće rekonbinacije. Ujedno prepokrivenost podele levo -
desno nanosima etniĉkih i politiĉko- kulturnih podela, poput one Kosovo i/ili Evropa,
pruţa moguće objašnjenje za slab i višestruko posredovan odnos izmeĊu socijalno -
profesionalne i i partijsko - politiĉke pripadnosti.
Središnji krug ĉini meĊupartijsko trţište koje oblikuje odnose na politiĉkoj
sceni i utvrĊuje asortiman politiĉke ponude. Potencijalni politiĉki preduzetnici suoĉeni su
sa rasporedom postojećih uĉesnika na trţištu i moraju svoj proizvod pozicionirati i uĉiniti
svoju ponudu prepoznatljivom i poţeljnom. Logika borbe za trţište ĉini da su odnosi
aktera zainteresovanih za isti deo potrošaĉke publike najdelikatniji - pretendenti su u
situaciji ili da potisnu i marginalizuju najbliţu konkurenciju ili da se sa njom udruţe.
Poput tendencije stvaranja ekonomskih postoji i tendencija stvaranja politiĉkih kartela .
Njih ĉine na logici koalicionih (post)izbornih strategija formirani blokovi vlasti
sastavljeni od aktera sa razliĉitih delova politiĉkog spektra , ujedinjenih na logici
konbinovanja nacionalne demagogije, socijalne retorike i proevropskih politiĉkih mantri
koja ĉini dobitnu trţišnu kombinaciju - neku vrstu politiĉkog evergrina.
 Ne treba , kada se radi o politiĉkoj ponudi zanemariti ni uticaj spoljnjeg okruţenja ,
odnosno veto-igraĉa koji obitavaju u back- stagu , odnosno kljuĉne igraĉe iza politiĉkih
kulisa.Komandni toranj iliti pijaĉnu upravu , koja u velikoj meri usmerava odnose, uloge
i cene na politiĉkoj pijaci ĉine akteri poput velikih sila i njihovih ovdašnjih reprezenata ,
moćnih ekonomskih grupacija i interesa, ali i crkvenih i intelektualnih krugova, kao i
reprezenata velikih i organizovanih grupa , poput penzionera i zaposlenih, koje su kao
velike distribucione koalicije interesantne , bar u vreme izborne utakmice.
Nazad , najuţi krug ĉini malo, interno unutarpartijsko, trţište sa svojom
dodatnom , specifiĉnom logikom podela, sukoba i udruţivanja zasnovanom na
rekonbinovanju personalnih, pragmatskih , ali i programatskih i strateških unutrašnjih
razlika.Rascep u SRS- u, odlazak Nikolića i Vuĉića i formiranje SRS- a predstavljaju
primer konbinovanja internih razloga i eksternih podsticaja , odnosno personalnih sukoba
i frustracija zbog "veĉitog" ostajanja u predvorju vlasti,osnaţenih i opravdanih taktiĉkom
a potom i programskom evolucijom.
Moglo bi se zakljuĉiti da postojeće politiĉke (ne)prilike u Srbiji u sve većoj meri
obeleţava rastuće nepoverenje potrošaĉa - politiĉke publike prema akterima politiĉke
ponude . U Srbiji danas kao da je došlo do prekida veza izmeĊu graĊana i politiĉke
elite.Aktuelna kriza samo dodatno uvećava prisutan, gotovo dramatiĉan deficit
legitimnosti politiĉkih, ali i većine civilnih, aktera i institucija.
Poslediĉno, realno je oĉekivati dalja pomeranja i pregrupisavanja i
prepozicioniranja na strani politiĉke ponude, i to kako na prostornoj dimenziji :
regionalizam - centralizam, tako i na njenoj razvojnoj, socijalnoj i integracijskoj
(evropskoj ) osi. Sve relevantne stranke će nastojati da uĊu u zonu baziĉnog konsenzusa
koju ĉini opredeljenje za Srbiju kao pravnu, demokratsku, evropsku, socijalno odgovornu
drţavu i društvo.
Perspektive

Rezultati istraţivanja otvaraju mogućnost za formulisanje nekoliko radnih

hipoteza. Prvo, zbog rastućeg znaĉaja socijalno-ekonomskih tema,kao i njihovog
kljuĉnog uticaja na operedeljenja biraĉa , gotovo sve stranke se, na ovoj dimenziji,
realno pozicioniraju na prostor oko centra, ĉak ulevo od njega. Borba za puko
preţivljavanje širokih i brojnih socijalnih slojeva ih tera da, na suţenom manevarskom
prostoru, radi podrške biraĉa, (pre)naglašavaju elemente solidarnosti, socijalne kohezije i
pravde u svojim programima. To dovodi do konfuzije u pozicioniranju na osi: levica-
desnica, koju prati konfuzija u samoodreĊenju biraĉa i partijskih pristalica.
Ona je dodatno indukovana otporom dela biraĉa da se identifikuje sa, efektima
vlasti prethodnog «leviĉarskog reţima», stigmatizovanim samim pojmom levice.
Poslediĉno , u Srbiji na politiĉkom spektru u velikoj meri postoji upraţnjen
prostor za pojavu relevantne stranke centro-levice, odnosno socijaldemokratske
orijentacije. Istovremeno, za nju, iz brojnih ekonomskih, socijalnih, kulturno-tradicijskih
razloga, za sada nema dovoljno šansi i pored nastojanja i DS i SPS da zauzmu ovaj
prostor.
Deo potencijalne, tradicionalne klijentele koju ĉine siromašni, niţi slojevi je
«inficiran» konzervativnim i autoritarnim populizmom i etatizmom, odnosno «socijal-
nacionalizmom». MlaĊi, obrazovaniji, reformski nastrojeni deo populacije se (ne)svesno
vezao za stranke centro-desnice. Najveću statusnu inkonzistentnost i nesigurnost, praćenu
najvećom politiĉkom raspolućenošću, pokazuju niţi srednji slojevi – kvalifikovani
radnici, tehniĉari i sluţbenici, kao i struĉnjaci iz sfere društvenih (javnih) usluga –
grupacije koje bi, pre svih, mogle biti «društvena klijentela» socijaldemokratske stranke.
Istovremeno, na drugoj strani, i prostor desnog centra je u znatnoj meri razmrvljen
podelama na tradicionaliste i moderniste, nacional-demokrate, i evropejce, liberale i
konzervativce, regionaliste i centraliste i brojne druge osnove podela 2.
Realno je oĉekivati da će na ovom delu spektra doći do borbe za status kljuĉne
stoţerne stranke, kako na njenom graĊansko- modernizacijskom , tako i na nacionalno -
tradicionalistiĉkom polu.
Poslediĉno, Srbija će još relativno dugo uz 2-3 "velike stranke" i njihove
povremene partnere i/ili takmace, zbog svoje sloţene nacionalne i regionalne mape imati
i relativno brojne , koaliciono relevantne stranke nacionalnih manjina , kao i stranke sa
regionalnim predznakom i dometom.

2
Prekretnicu na partijsko-politiĉkoj sceni Srbije moţe doneti proglašenje Vlade Republike Srbje, 7. jula
2008. godine, koja zapravo predstavlja koaliciju grupacija oko DS i SPS. Nekadašnji ţestoki politiĉki
protivnici DS i SPS našli su se u istoj Vladi da bi 18. oktobra 2008. godine, potpisali “Deklaraciju o
politiĉkom pomirenju i zajedniĉkoj odgovornosti za ostvarivanje vizije Srbije kao demokratske, slobodne,
celovite, ekonomski i kulturno razvijene i socijalno pravedne zemlje”.
Kao strateško opredeljenje Srbije navodi se ĉlanstvo u EU. Sama Evropa posmatra se u
socijaldemokratskoj vizuri. Zajedniĉku evropsku kuću vidimo kao socijaldemokratski projekat „drţave
blagostanja“, odgovorne i solidarne socijalne drţave i društva (str.3). Obaveza takve drţave je da obezbedi
ljudsko dostojanstvo i posao za sve.
Isticanjem da će Srbija zadrţati stratešku kontrolu nad najvaţnijim infrastrukturnim i javnim preduzećima
bar delimiĉno se zadrţava klasiĉnoj socjaldemokratiji omiljeni koncept „mešovite privrede“ (str.4).
Deklaracija sadrţi i opredeljenja za: socijalnu sigurnost i solidarnost, smanjenje drastiĉnih socijalnih
razlika, socijalnu pravdu kao jednakost izgleda i afirmativnu akciju u korist marginalizovanih slojeva i
etniĉkih i drugih manjinskih grupa.
Kljuĉno polazište predstavlja uverenje da se samo socijalnom pravdom stiţe do socijalno odgovornog
društva, odnosno da bez solidarnosti nema humanog društva.
. Potpisana Deklaracija, ukoliko nije akt pukog politiĉkog marketinga, moţe imati konstruktivan uticaj ne
samo za meĊusobne odnose demokrata i socijalista , već i za relaksiranje odnosa na ukupnoj partijsko -
politiĉkoj sceni Srbije.
Sliĉan efekat, na desnom delu politiĉkog spektra,ima rascep u SRS i formiranje SNS koji teţi da postane
kljuĉna stranka desnog centra koja se ne protivi evrointegracijama.
LITERATURA

1. Antonić, Slobodan (2002), Politiĉki sistem i elite u Srbiji pre i posle 5 oktobra,Nova
srpska politiĉka misao,1 - 2
2. Antonić, Slobodan, Pavlović, Dušan (2007), Konsolidovanje demokratskih ustanovau
Srbiji posle 2ooo.godine, Sluţbeni glasnik,Beograd
3. Beyme,Klaus (2002) Transformacija politiĉkih stranaka,Fakultet politiĉkih
znanosti,Zagreb
4. Branković,Srbobran(2003), distribucija moći u postmiloševićevskoj Srbiji,
Istraţivanja, Media Galup,Beograd
5. Bolĉić, Silvano (1994), Tegobe prelaza u preduzetniĉko društvo, Sociologija tranzicije
u Srbiji devedesetih,Institut za sociološka istraţivanja, Filozofski fakultet,Beograd
6. Dal, Robert (1994), dileme pluralistiĉke demokratije,BIGZ,Beograd
7. DeeganKrause Kevin (2007), New Dimension of Political Cleavages, Dalton and
Kligemann, The Oxford Handbook of Political Behaviour,Oxford
8.Evans,G.- Whitefields, S.(1993), Identifying the Bases of Party Competitions in Eastern
Europe, British Journal of Political Science, 23,4
9. Gidens,Entoni (2003), Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd
10. Kitshelt,Herbert (1995), The Formation of Party Cleavages in Postkommunist
Democraties, Partz Politics, 1 / 4
11. Kitshelt,Herbert (2003), Diversification and Reconfiguration of Party Sistem in
Postindustrial Democracies, Fridrich Ebert Stiftung
12. Krastev, Ivan (2004), Zamka nefleksibilnosti, Beogradski fond za politiĉku
izuzetnost,Beograd
13. Lazić, Mladen (1994), urednik, Razaranje društva, Filip Višnjić,Beograd
14. Lazić,Mladen,Cvejić,Slobodan(2004), Promene društvene strukture u Srbiji. Sluĉaj
blokirane post-socijalistiĉke transformacije, u: Društvena transformacija i strategije
društvenih grupa, ISI,Filozofski fakultet,Beograd.
15.Lipset,S.M and Stein Rokkan(1967),Party Sistem and Voter Aligments, Cross-
National Perspektives, The Free Press, New York
16. Migdal,Joel (1988), Strong Societies and Weak States: State - Society Relation in
State Capability in Third World,Princeton, Princeton University Press
17.Mijatović,Boško (2005), Opšti pregled tranzicije u Srbiji, u: Ĉetiri godine tranzicije u
Srbiji,CLDS,Beograd
18. Slavujević,Zoran,Komšić,Jovan,Pantić,Dragomir (2003), Osnovne linije partijskih
podela i mogući pravci politiĉkog pregrupisavanja u Srbiji,FES-IDN,Beograd
19. Spasojević,Dušan (2008), Socijalni rascepi i njihov uticaj na konsolidovanje
demokratije u Srbiji 2000 - 2007, magistaqrski rad,FPN,Beograd
20.Stojiljković,Zoran (2008), Partijski sistem Srbije, Sluţbeni glasnik,Beograd
21.Zakošek,Nenad, Šiber ,Ivan, Kasapović,Mirjana (1998), Biraĉi i demokracija,
Alinea,Zagreb
22. CeSid, Istraţivanja 2005- 2010
 PRIVATIZACIJA KAO (VIŠEDECENIJSKA) IGRA INTERESA I MOĆI

Strateški sadrţaj tranzicionih reformi ĉine svojinske promene-proces privatizacije

koji rezultira stvaranjem dominantnog, dinamiĉnog i otvorenog privatnog sektora koji, u
drugoj fazi tranzicije, obuhvata i (delimiĉnu) privatizaciju velikih infrastrukturalnih
sistema.
Prethodne garantije oĉuvanja javnog interesa i kombinovanje razvojnog i
socijalnog momenta privatizacije – izraţenog kroz prateće socijalne programe za viškove
zaposlenih i manjinski paket akcija za zaposlene (i graĊane), trebali su da obezbede
socijalnu podršku za veliku – tektonsku preraspodelu vlasništva i moći koju donosi
privatizacija.
Dosadašnji efekti privatizacije su, meĊutim, krajnje ograniĉeni i kontroverzni.
Narasli privatni sektor nije uspeo da obezbedi stabilan rast niti da apsorbuje višak
zaposlenih iz društvenog sektora.Poslediĉno, za poslednju deceniju bez posla je ostalo
gotovo pola miliona ljudi ili ĉetvrtina aktuelno zaposlenih.
O razmerama neregularnosti, neispunjavanja obaveza od strane novih vlasnika i
korišćenih politiĉkih veza i pritisaka reĉito govori ĉinjenica da je, po pravilu, tek nakon
protesta i štrajkova zaposlenih, ĉetvrtina kupoprodajnih ugovora i fomalno poništena, dok
je ukupan udeo razvojno neuspešnih privatizacija znatno veći.
Proces privatizacije društvene svojine je manje- više okonĉan,ali je zato proces
privatizacije javnog sektora još u toku. Još nema dogovora oko izbora dominantnog
modela pune ili delimiĉne privatizacije, koncesionih aranţmana ili javno-privatnih
aranţmama i partnerstava i njihove primene na javna preduzeća.

1.Privatizacija - pristupi i modeli

Privatizacija – proces prevoĊenja drţavne i "svaĉije i niĉije" društvene (ne)svojine

u reţim privatnog vlasništva predstavlja, bez sumnje, kljuĉni proces i osnovni sadrţaj
ekonomske i socijalne tranzicije u postkomunistiĉkim društvima. Ako prihvatimo
ĉinjenicu da bez svojinskog nema ni, stabilnog i trajnog, socijalnog i politiĉkog
pluralizma i transparentnih odnosa moći mogli bi konstatovati da je privatizacija zapravo
osnovni tranzitorni proces. Moţe se ĉak formulisati poĉetna hipoteza da je tek zamašan,
poodmakli proces privatizacije ozbiljna pretpostavka i garantija da se društvo nalazi na
dobrom putu ka otvorenom – demokratskom i prosperitetnom društvu.
No, nikako ne treba preuranjeno zakljuĉiti da je privatizacija relativno lak,
jednostavan i opšte prihvatljiv proces. Pre svega, zato što, pored svog osnovnog –
ekonomskog i razvojnog, ona ima i sloţena i brojna – pravna, socijalna, politiĉka, ĉak i
moralna i filozofska znaĉenja i konsekvence.
U njihovoj osnovi je ĉinjenica da svaka vlasniĉka transformacija, time i
privatizacija, direktno zadire u postojeće interese i odnose moći, odnosno ide u prilog
jednih i istovremeno pogaĊa/destimuliše interese drugih društvenih grupa. U
veberijanskoj tradiciji konfliktnog odreĊenja odnosa moći, moć se i definiše kao
sposobnost da se proizvede promena saglasna sopstvenom interesu - ĉesto nasuprot
interesima, pa i volji drugih.
Za razmatranje procesa privatizacije kroz ugao i prizmu analize igre interesa i
moći, odnosno stvaranja interesnih koalicija za i protiv privatizacije, konfliktna teorija
moći nudi dva dalja korisna, polazna metodska uporišta. Prvo, da se igre moći igraju u
uslovima ograniĉenih resursa, odnosno da, bar kratkoroĉno, postoji socijalna cena
privatizacije – da njome niko ne moţe dobiti, a da istovremeno neko ne izgubi. Drugo, da
postoje razliĉita sredstva za obezbeĊenje (nad)moći – da se, pored uveravanja,
materijalnog stimulisanja, odnosno manipulativnog nagoveštavanja nagrada za podršku i
poslušnost ili pretnji za suprostavljanje, primenjuju i pravna i politiĉka prinuda, pa i
ogoljeni teror (Veber, 1976).
Konfliktne, ili distribucione teorije moći odgovaraju dakle, na pitanja ko, kako i
protiv koga poseduje moć. No, one gotovo ništa ne govore o ukupnom kvantumu
društvene moći, njenom rastu ili opadanju, odnosno (ne)produktivnom karakteru
sklopljenog socijalnog aranţmana oko njene preraspodele u privatizacionim procesima.
Pitanje je, recimo, da li je svaka privatizacija ekonomski efikasna i socijalno poţeljna?
Moţe li se tako desiti da i trenutno prihvatljiva ("pravedna") promena u interesu većine,
bude dugoroĉno razvojno nedelotvorna? Kako, na drugoj strani stimulisati na podršku
promenama interesno rezervisanu većinu? Da li su trenutne olakšice, ili nagoveštaj
dugoroĉnog dobitka dovoljni argument i izazov?
Na pitanja koliĉine i produktivne upotrebe, "rasta" moći delimiĉno odgovara
funkcionalistiĉka (koncesualna i integraciona) teorija moći. Ona moć odreĊuje kao
upotrebu, legitimnih i autoritativnih, odluka usmerenih ka unapreĊivanju "kolektivnih
ciljeva". Ovo stanovište prevelik akcenat stavlja na poverenje i verovanje, odnosno
preuzimanje legitimno utvrĊenih obaveza i odgovornosti kao osnov društveno rastuće
moći. Ona moć tretira, po analogiji sa kreditnom podrškom, kao dostupno, opticajno
sredstvo u interesu svih ili gotovo svih, svesno zanemarujući njenu hijerarhijsku strukturu
i interesne podele i sukobe oko raspodele moći (Giddens, 1980:172-186).
Celovit uvid u, unutar procesa privatizacije delujuću, "anatomiju moći" (Galbrajt)
oĉito zahteva primenu i kombinovanje oba navedena pristupa. Saglasno koncesualnoj
teoriji moći prvo treba dokazati da je privatizacija delotvorna i legitimna – da doprinosi
rastu ukupnog društvenog bogatstva/moći i da, bar dugoroĉno, ima razvojne prednosti
nad drţavno/društvenom svojinom.
Ako pak privatizacija, pored svog poţeljnog lika, ima i svoje naliĉje i moguće
deformisane, ĉak nakazne vidove i efekte, što praksa u zemljama u tranziciji uveliko
potvrĊuje, sledi potreba da se navedu i njeni izazovi i ograniĉenja. Za aktere, pristalice
privatizacije to ukljuĉuje i obavezu preciznijeg odreĊenja naĉela, kriterija i modela
prihvatljive, poţeljne privatizacije.

Prednosti privatne svojine

U društveno-nauĉnoj, pre svega ekonomskoj literaturi najĉešće se u prilog

privatnog vlasništva navodi sledećih šest argumenata/razloga.
Prvi argument bazira na ĉinjenici da privatno vlasništvo mnogo direktnije
stimuliše na racionalno upravljanje (gazdovanje) imovinom. Za razliku od
drţavne/društvene svojine gde se promašaji mogu "socijalizovati" i odloţiti, što svakako
slabi motivaciju za uvećanje vlasništva, posledice "nedomaćinskog" ponašanja direktno
pogaĊaju privatne vlasnike.
 Aktuelna kriza i praksa socijalizacije dugova i riziĉnih plasmana privatnih
korporacija i banaka, kao i postojanja kako javnih, tako i privatnih monopola, pokazuju,
meĊutim, da ni privatni sektor nije imun od neracionalnosti.
Drugo, privatno vlasništvo neposredno motiviše ljude da razvijaju i
produktivno koriste svoja znanja i sposobnosti, odnosno da "vrednije i pametnije"
obavljaju svoj posao. Drugim reĉima, u reţimu privatne svojine praktiĉno je nezamislivo
rezonovanje i ponašanje u skladu sa kod nas raširenom "samoupravnom" krilaticom –
"kako volim ovaj reţim, plata ide a ja leţim".
Treće, nasuprot uverenju da su privatni vlasnici društveno neodgovorni, odnosno
da mogu sa svojom imovinom ĉiniti šta hoće, oni su, da bi opstali, faktiĉki prinuĊeni da
vode raĉuna o potrebama i ukusima korisnika svojih usluga. Naravno, pod uslovom
da postoje pravila igre i trţište i konkurencija, odnosno da drţavni monopoli nisu
zamenjeni na politiĉki uticaj oslonjenim, privatnim monopolom.
Ĉetvrto, suprotno raširenom predubeĊenju o neracionalnosti i sebiĉluku privatnih
"samo na proizvodnju radi sticanja profita" orijentisanih privatnih vlasnika, upravo
raĉunica tera ove vlasnike na ekonomisanje resursima i njihovo oĉuvanje za budućnost.
Racionalnost i konkurencija su u osnovi tehnoloških promena i unapreĊenja
organizacije rada i poslovanja. Na drugoj strani, opravdane kritike rastućeg zagaĊenja i
ekološkog rizika, posebno proizvodnje radi razaranja i uništenja, barem u istoj meri
pogaĊaju i kolektivistiĉke privrede. To samo znaĉi da su mogućnosti njihovog otklanjanja
izvan i iznad svojinske strukture – u zoni javnih izbora i prioriteta (Gwartney, Stroup,
1996:33-39).
Pored ovih standardnih, funkcionisanje i nevesela sudbina kolektivistiĉkih
društava i privreda osnaţuju i naredni, peti argument koji govori u prilog privatizaciji.
Privatno vlasništvo i trţišna privreda, naoko paradoksalno, u većoj meri omogućuju
decentralizaciju moći i šire polje aktivnosti koje se zasnivaju na dobrovoljnom
pristanku. Privatno vlasništvo, recimo, u najmanju ruku nije nespojivo, naravno pod
pretpostavkama prethodnog uspešnog razvoja i postojanja organizovanih, moćnih
sindikata, sa razvijenim, pluralistiĉkim industrijskim odnosima i konfliktnim
partnerstvom rada i kapitala.
Najzad, ono ne iskljuĉuje ni mogućnost paralelnog postojanja, racionalno
organizovanog i konkurentnog, drţavnog i javnog sektora, kao ni javno-privatno
partnerstvo ili uzajamno takmiĉenje za dodelu sredstava namenjenih razvoju sluţbi
zaduţenih da osnovna dobra i usluge uĉine dostupnim svima.
Zvuĉi jeretiĉki, ali stvarna, racionalna i celishodna socijalizacija je moguća tek
kao prethodna (pravno ureĊena, ravnopravna) privatizacija.
Moţe se, s pravom, zakljuĉiti i da je široko rasprostranjeno privatno vlasništvo
neophodna, ĉak nuţna, ali svakako ne i jedina i dovoljna, brana tiraniji i zloupotrebi
moći.

Ciljevi, pretpostavke i ograniĉenja privatizacije

Argumenti u prilog dominacije privatnog vlasništva jasno pokazuju da

privatizacija nije cilj po sebi već optimalno sredstvo da se doĊe do cilja: uvećanja
proizvodnje i produktivnosti, stvaranja trţišno konkurentne, efikasne privrede i bogatijeg
i demokratskijeg društva.
 U postkomunistiĉkim zemljama u tranziciji ona treba i da olakša pristup novim
tehnologijama i trţištima, pre svega kroz privatizaciona strana ulaganja i
investicije. Uspešan izlazak iz ekstenzivne i stagnantne komandne, ili pak "dogovorne"
ekonomije za pretpostavku ima i paralelno odvijanje, privatizaciji komplementarnih,
procesa rekonstrukcije privrede i makroekonomske stabilizacije.
Stvaranje prateće normativne regulative i trţišne infrastrukture, pre svega
razvijenog trţišta novca, finansijskih i berzanskih institucija, imaju funkciju i znaĉaj
kreiranja prirodnog ambijenta za privatizaciju. Sliĉnu ulogu imaju i liberalizacija cena i
spoljne trgovine. U suprotnom, privatizacija neizbeţno ima zlehudu sudbinu
transplantiranog organa u neprijateljskom okruţenju. Ili je pak na delu "divlja",
spekulativna privatizacija praćena raširenom korupcijom koja rezultira uspostavljanjem
"novih", ovoga puta privatnih monopola nad lukrativnim delatnostima.
Stabilnost politiĉkih prilika, odnosno odsustvo politiĉkog rizika za strana
ulaganja, kao i poverenje sopstvenog stanovništva i razvijena domaća štednja su,
takoĊe, nuţni preduslovi uspešne privatizacije.
Poštovanje naĉela i osnovnih principa privatizacije, poput obaveznosti,
oroĉenosti, normativne ureĊenosti i kontrolisanosti – posebno postizanje optimalnog
balansa izmeĊu njene ekonomske efikasnosti i socijalne pravednosti, predstavlja
jasan kriterij razlikovanja uspešne od neuspešne i deformisane privatizacije.
U tom okviru izbor konkretnih modela i tehnika privatizacije je bez sumnje
znaĉajno, ali ipak izvedeno pitanje. Najbolje rezultate daje, praksa zemalja u tranziciji to
najbolje potvrĊuje, uspešno kombinovanje modela usmerenih na ekonomsku efikasnost i
priliv kapitila (prodaja, dokapitalizacija, koncesije) sa modelima ĉija je svrha
obezbeĊenje što šire podrške – socijalne prihvatljivosti privatizacije (vauĉerska i
insajderska privatizacija, radniĉko akcionarstvo). Krhka, lako narušiva ravnoteţa
efikasnosti i praviĉnosti se meĊutim a priori onemogućuje ako se istovremeno
propagiraju i kombinuju nespojiva rešenja poput dokapitalizacije i većinskog radniĉkog
akcionarstva.
Naţalost, Srbija je ĉitavu deceniju bila školski primer nepostojanja ni
elementarnih preduslova za relativno uspešnu privatizaciju. Kriza, rat i raspad prethodne i
sankcije i meĊunarodna izolacija "nove, treće" SR Jugoslavije ĉine globalni, ekstremno
nepovoljni okvir odvijanja tranzicionog procesa. Projekti razgradnje zajedniĉke i
formiranja sopstvenih nacionalnih drţava su, gotovo zakonomerno vodili etatizaciji i
centralizaciji, a ne potrebnoj liberalizaciji, pluralizaciji i demokratizaciji, što je prvo
poništilo startne komparativne prednosti u odnosu na druge zemlje u tranziciji.
U meĊuvremenu ruinirani, sve zastareliji i disfunkcionalniji privredni kapaciteti
vape za rekonstrukcijom i ulaganjima bez kojih nema ni uspešne privatizacije, ni
znaĉajnijeg obnavljanja proizvodnje. U isti mah, ne postoji, sa izuzetkom "novih"
ekonomskih moćnika, znaĉajnija domaća traţnja jer je osiromašeno, višestruko
(hiperinflacijama, Jezdama, Dafinama) "ekspropriisano", bolje reći opljaĉkano
stanovništvo lišeno sredstava i za elementarno preţivljavanje. To svakako ne ide u prilog
promenama.
Istovremeno, i dve decenije nakon zapoĉetih promena, zemlja je još uvek u zoni
visokog politiĉkog rizika za ulaganja a privreda suoĉena sa oteţanim uslovima pristupa,
sve ograniĉenijim, trţištima.
2. Akteri i tok privatizacije u Srbiji

2.1. Prva faza (1990-2000) : Privatizacija ili podrţavljenje ?

Na startu procesa, dve su kljuĉne karakteristike obleţile proces privatizacije.

Prvo, u okviru rata i sankcija društvo i privreda su sve zavisniji, siromašniji i
nemoćniji, odnosno i trenutna i potencijalna (prinosna) vrednost imovine i dobara
"interesantnih" za privatizaciona ulaganja su sve manja. Time se faktiĉki proces
privatizacije unapred svodi na primenu metoda koji menjaju postojeću svojinsku
strukturu – na promenu vlasnika bez, bar kratkoroĉnih, opipljivih ekonomskih uĉinaka.
Drugo, odsustvo "prave" privatizacije i pratećih socijalnih i ekonomskih
efekata uopšte ne znaĉi da nije došlo do suštinskih promena. Naprotiv, unutar procesa
slabljenja, "razaranja društva"(Bolĉić, 1994) izvršena je obimna "restratifikacija" (Lazić,
1994; 1997), odnosno došlo je do bitne izmene odnosa moći. Iako primena, ĉak tri
doneta, Zakona o privatizaciji nije ni otpoĉela odnos snaga, pozicija i izgledi socijalnih
aktera privatizacije su radikalno izmenjeni. Moglo bi se pomalo ciniĉno, konstatovati da
su, i pre nego što su utvrĊena pravila igre, karte i ulozi već rasporeĊeni.
Poslediĉno, Srbija se, od brojnih mogućih opredelila za model "plitke",
dobrovoljne i autonomne privatizacije sa mogućnošću zaposlenih da, osim besplatnih, uz
popust i na otplatu kupe dodatni deo akcija "svog" preduzeća i principijelno neograniĉenu
eksternu kupovinu preostalog dela akcija (Mijatović,1993:23-38; Vujadinović, 1995:107-
114).
Izbor neobavezne privatizacije je sve samo ne sluĉajan. Ona upravljaĉkoj strukturi
ostavlja dovoljno prostora za dalju direktnu (podrţavljeni sektor) ili indirektnu
(nereformisani "društveni" i poluprivatizovani sektor) kontrolu nad ekonomijom.
Zaposlenima se paralelno nudi iluzija o dobrovoljnosti i pravednosti procesa
privatizacije u kome se uvaţavaju dostignuća njihovog "minulog rada" iz samoupravnih
vremena. Istovremeno, u uslovima zapoĉetih ratnih igara, neobaveznog karaktera
privatizacije kao i snaţne pozicije patriotskih i ideoloških dušebriţnika koji su protiv
većinskog udela stranog kapitala, nije ni bilo realno oĉekivati njegov, iole znaĉajniji,
interes i uĉešće u politiĉki strogo kontrolisanoj, usmeravanoj i doziranoj privatizaciji.
Formirana većinska "koalicija za promene", kojima se sve menja da se suštinski
ništa ne bi promenilo, predstavlja primer neproduktivnog, organskog socijalnog
koncenzusa, iliti socijalnog braka iz raĉuna. Njime su zaposleni, zarad kratkoroĉnog
dobitka – odlaganja steĉaja nad gubitašima (primenjivanih uglavnom samo u sluĉajevima
"nepodobnih", zaposlenih i sindikata) i zadrţavanja u kakvom-takvom radnom odnosu i
realno postojećih znaĉajnih viškova zaposlenih – pristali na podreĊenu ulogu i politiĉku
patronaţu. U uslovima rata i sankcija ovaj prećutni ugovor je osnaţen, višestruko
produţavanim, vaţenjem zakona kojim se, dok traju blokade i sankcije, garantuje
oĉuvanje radnih mesta. Time je patentiran još jedan, specifiĉno naš izum – prikrivena
nezaposlenost u formi "prinudnih odmora".
Naravno, to nikako ne znaĉi da su tek poloviĉnim, pseudopromenama svi
podjednako izgubili – neki su ĉak znaĉajno dobili. U meĊuvremenu su, u uslovima
neregularnosti i raširene, gotovo endemske korupcije, brojnim mehanizmima
(preuzimanjem poslova i klijentele, štetnim ugovorima, fiktivnim zajedniĉkim
ulaganjima), dobra u reţimu društvene svojine "ispumpavana" i preusmeravana na raĉune
i u vlasništvo privatnika iz orbite tadašnje nomenklature.
U primeni je i proradniĉki, model interne privatizacije omogućio bivšim
socijalistiĉkim direktorima i ĉlanovima njihovih porodica da, u uslovima gotovo
nemerljive inflacije, skoro u bescenje pokupuju "svoja" preduzeća. Pritom se prodaja
akcija sa popustom zaposlenima koristila kao okvir za kompenziranje njihovog
nezadovoljstva. Istovremeno je šireno uverenje da će oni koji kupe akcije i saĉuvati posao
u firmi.
Brojni primeri ostvarivanja inflatorne dobiti (uz prethodno obezvreĊivanje i
neadekvatnu procenu vrednosti kapitala) doveli su do talasa kritika usvojenih rešenja sa
stanovišta njihove socijalne nepravednosti, ali i ekonomske neracionalnosti. Inflatorni
dobici su se mogli sankcionisati i fiskalnim merama, ali su kritike "pljaĉke društvene
imovine" dovele (1994 godine na predlog opozicione, Demokratske stranke) do usvajanja
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pretvaranju društvene u druge oblike svojine.
Ovim zakonom je meĊutim, ojaĉana pravna nesigurnost, a proces kakve-takve
privatizacije vraćen unazad. Drţava, osnovni generator inflacije, bila je najveći dobitnik
revalorizacije, jer se pojavila kao zastupnik višestruko uvećanog dela netransformisane
svojine.1
Tako su, kombinovanjem u meĊuvremenu donetih, relativno prihvatljivih i u
trţišnim ekonomijama uobiĉajenih rešenja u oblasti privrednog i radnog zakonodavstva i
istovremenog „reinkarniranja „ drţavne svojine "socijalistiĉki menadţeri" postali faktiĉki
neodgovorni. Oni se rado javljaju kao kritiĉari preţivele samoupravne prakse i zalaţu, na
reĉima, za preduzetništvo. Redukcija prava radnika i širenje kruga njihovih ovlašćenja ih
praktiĉno pretvara u vlasnike, odnosno poverenike drţave kao vlasnika. U isti mah oni
svoje promašaje pokrivaju plaštom samoupravnih odluka ili drţavnih mera.
Konaĉni etapni rezultat pseudopromena i pseudoprivatizacije je da nereformisana
ekonomija u takvom okruţenju deluje u nekoj vrsti zone sumraka – obraĉuna lobija i
klanova bliskih vlasti oko raspodele monopolskih renti i uvozno–izvoznih kontigenata.
Ona je, uz noseću politiĉku patronaţu i u uslovima divlje, i po efektima parcijalne i
parazitske privatizacije, nuţno direktivno–koruptivna ekonomija– balkanska
varijanta Veberovog politiĉkog kapitalizma i konvertovanja politiĉke u ekonomsku
moć. Ali i obratnog procesa, politiĉki koruptivnog, ĉak kriminalizovanog delovanja
"novih" ekonomskih moćnika.
Sa stanovišta razvojnih efekata ona je, s pravom, definisana kao "ekonomija
destrukcije" (Dinkić:1995). Uticaj politike pri tom je bio odluĉujući, ĉesto krajnje
arbitraran i ekstralegalan, usko stranaĉki motivisan na odrţanje vlasti. Neuspešna
ekonomska tranzicija odvijala se dakle u meĊunarodnoj izolaciji, ratnom okruţenju i
uslovima sveopšte (ekonomske, pravne, politiĉke i svake druge) nesigurnosti.
Na društvenoj pozornici sve vreme glavne role igraju reprezenti drţavne vlasti
i mali broj krupnih "sposobnih" privatnika u njihovoj milosti. Statisti i gubitnici su

1Krajem 1994 godine, podrţavljeni sektor raspolagao je sa 26,1%, društveni sa 34,5%, mešoviti sa 27,9%,
zadruţni sa 2% a privatni sa svega 9,5% ukupne privredne aktive. Istovremeno, 200 000 privatnih
preduzeća (90% ukupnog broja preduzeća) raspolaţući tek sa 9,5% aktive, stvaralo je gotovo trećinu
(32,2%) društvenog proizvoda. (Ekonomski institut, 1996:62).
svi ostali – velika većina stanovništva, zaposleni i sindikati, ali i trţišno orijentisani
privatni preduzetnici i njihova udruţenja.

2.2. Privatizacija po ĉetvrti put meĊu graĊanima Srbije

(efekti aukcijske i tenderske privatizacije nakon 2000.godine)

Razmatrajući prvu etapu privatizacije (1990-2000) konstatovali smo da

privatizacija – proces prevoĊenja drţavne i “svaĉije i niĉije” društvene (ne)svojine u
reţim za trţišne impulse otvorenog i odgovornog privatnog vlasništva predstavlja kljuĉni
proces i osnovni sadrţaj ekonomske tranzicije u postkomunistiĉkim društvima.

Polazni modeli i hipoteze

Polazno metodsko uporište i imperativnu osnovu analize procesa privatizacije

predstavlja Blanchardov ĉetvoroĉlani model oĉekivanog ponašanja insajdera koji je kod
nas prvi (još 1998) uveo Mihail Arandarenko (Arandarenko, 1999:143-146).
Po ovom modelu insajderi (zaposleni i menadţeri) suoĉeni sa nuţnošću
restruktuiranja i privatizacije, odnosno angaţovanja spoljnjeg vlasništva, svoju strategiju
delovanja grade na osnovu:
Procene o “velikodušnosti” ponuĊenih privatizacionih pravila, odnosno
ponašanja u skladu sa maksimom: što povoljnija ponuda – to manji otpori
privatizacionim promenama;
Veliĉine postojećih prihoda, odnosno racionalne raĉunice da opadajući prihodi i
sve manje, komparativno posmatrano, privilegije ĉine sve slabiji razlog i sve porozniju
branu promenama, sve dok ne nastane stanje i uverenje da se promenama nema šta
izgubiti;
Oĉekivanih, trajnih efekata restruktuiranja i privatizacije, pri ĉemu pozitivna
oĉekivanja, makar i krajnje difuzna i vremenski udaljena, mogu bar delimiĉno,
kompenzirati trenutne i konkretne gubitke;
Procene o sopstvenim šansama na trţištu rada – unutar koje veoma prisutan
strah od (dugotrajnog) gubitka posla deluje na jedan, jasno limitirajući, a obećanja o
zadrţavanju posla, ili bar svest o njegovom relativno lakom nalaţenju na sasvim drugi
naĉin – kroz podršku ili bar odusustvo aktivnog suprostavljanja privatizaciji.
Blanchardovom ĉetvoroĉlanom modelu interpretacije interesno uslovljene matrice
ponašanja zaposlenih dodali smo i peti, racionalizirajući, interesno-vrednosni element:
stav zaposlenih prema opštoj, naĉelnoj, “moralnoj” prihvatljivosti privatizacije –
njenoj praviĉnosti.
Razlog i opravdanje za uvoĊenje petog elementa leţi u ĉinjenici da je liĉni saldo
troškova i dobiti najĉešće poduprt i grupnom procenom o (ne)pravedno steĉenom statusu
tranzicionih gubitnika ili dobitnika, odnosno rezultirajućim ponašanjem i socijalnim i
politiĉkim izborima.
Prvu, polaznu hipotezu ĉini stav o preteţno neutralnom – ni stimulativnom ni
destimulativnom efektu nakon 2000-te dominantnog aktuelnog privatizacionog
modela prodaje, i postupaka i pravila koji ga prate, na opredeljenje zaposlenih prema
privatizaciji.
 Raniji, daleko stimulativniji i “velikodušniji” model većinskog, insajderskog,
“radniĉkog akcionarstva” koji je većinsko vlasništvo ostavljao u rukama zaposlenih
(ĉitaj: politiĉkih ĉinovnika na mestima direktora i ĉlanova upravnih odbora), a
potencijalne ulagaĉe svodio na poziciju njihovih “manjinskih” talaca, pretrpeo je fijasko.
Imajući u vidu dobrovoljnost i neoroĉenost privatizacionih promena unutar ovog
modela, oĉigledno se tu radilo o “koaliciji za stvaranje privida o sprovoĊenju
privatizacionih promena”.
Odrţanje statusa quo, je meĊutim, kroz razliĉite mehanizme prelivanja kapitala iz
društvenog u privatni sektor, unutar izolovane i opadajuće ekonomije, dovelo do ubrzane,
ali nelegalne “divlje” privatizacije. Naoko paradoksalno, unutar dobrovoljnog
kvazimodela veĉinskog radniĉkog akcionarstva, izvršena je faktiĉka eksproprijacija
zaposlenih. Bilo je, meĊutim, potrebno da proĊe više od decenije primene prethodna tri
privatizaciona zakona da bi došlo do ideološke dekontaminacije i napuštanja laţnog
koncepta “radniĉke drţave”.
Nakon 2001. godine aktuelni model tenderske i aukcijske prodaje,
kombinovan sa manjinskim akcionarstvom insajdera, principijelno omogućuje
balans interesa i formiranje ka razvoju okrenute interesne koalicije – naţalost, sa
velikim zakašnjenjem i u uslovima krajnje nepovoljne neravnoteţe ponude i traţnje.
No, rastuća neizvesnost u pogledu zadrţavanja radnog mesta – polovina
zaposlenih ima strah od gubitka posla, uz realnu procenu o, bar kratkoroĉno
gledano, malim šansama na trţištu rada, postaju glavni motiv za iskazivanje rezervi,
pa i otpora privatizaciji. Posebno kada ona nije praćena razvijenim socijalnim
programima i oţivljavanjem proizvodnje.
Slabu utehu i kompenzaciju ĉini, pri tom, pretpostavljeno dominantno uverenje
da, na srednji i duţi rok, privatizacija odbacuje preteţno pozitivne efekte.
Peti element, odnosno preteţno negativna ocena pravednosti privatizacije,
uslovljena raširenim utiskom o brojnosti sluĉajeva zloupotrebe i korupcije u procesu
privatizacije, svakako ne ide u prilog podršci zaposlenih privatizaciji.
Ova uslovna podrška moţe lako preći u otpor, istina parcijalni i nekoordinirani,
kad god se ne izbalansiraju prisutni motivi i interesi vezani za cenu firme (drţavne
vlasti), ulaganje u firmu (deo menadţmenta i zaposlenih) i, posebno, u socijalne
programe (viškovi zaposlenih) kao dominantne kriterije za odreĊene cene i efekata
privatizacije.
Na osnovu sopstvenih analiza i istraţivanja drugih autora formulisali smo i
pretpostavku da, za veliku većinu zaposlenih, privatizacija ne predstavlja kljuĉni liĉni
interes i snaţan motiv, odnosno visoko rangiran prioritet na “listi vaţnih pitanja”.
Logiĉno, dojuĉerašnji samoupravljaĉi – lišeni realnih šansi da postanu (krupni)
poslodavci, privatizaciju vide, i kad je podrţavaju, pre svega kao nuţno zlo ili opori lek
za neefikasnu privredu, odnosno kao sredstvo za podsticanje razvoja i rasta standarda, a
ne kao cilj po sebi.
Pri tom, stepen energetskog potencijala za angaţovanje u prilog privatizaciji raste
sa statusom, odnosno nivoom kvalifikacija i obrazovanja zaposlenih. Pojednostavljeno
reĉeno, oĉiti tranzicioni gubitnici su protiv, relativno malobrojni aktuelni dobitnici
odluĉno za, dok “sredinu” karakteriše mešavina preteţnog, aktuelnog nezadovoljstva i
odloţenog optimizma u pogledu trajnih efekata privatizacije.
Stavovi zaposlenih o privatizaciji

Nalazi istraţivanja vršenih nakon promena 2000. godine potvrĊuju iznete

pretpostavke. Da je privatizacija nuţan reformski potez misli pribliţno polovina
zaposlenih. No, relacija izmeĊu onih koji su nezadovoljni (tj. onih koji smatraju da se ona
sprovodi na pogrešan naĉin) i onih koji misle da se ona uglavnom uspešno sprovodi se
kreće izmeĊu 2:1 (2002 i 2007) i ĉak 3:1 (2003) u korist nezadovoljnih. Da se radi o
ĉistoj pljaĉki u interesu novobogataša smatra ĉak više od trećine zaposlenih. Najzad,
logiĉno opada sa ĉetvrtine (2002), na sedminu (2007) udeo onih koji ne mogu da procene
dosadašnje efekte privatizacije. Radi se, pre svega, o zaposlenima sa niţim
kvalifikacijama i iz sredina još “nedirnutih”privatizacijom.

Tabela Procena kljuĉnih efekata privatizacije (u %)

SB2-2002 SB3-2003 SLA 2007

To je nuţan reformski proces koji se
uglavnom dobro sprovodi 12 12 16
To je ĉista pljaĉka 39 31 36
Ona je nuţna, ali se sprovodi na pogrešan
naĉin 23 35 33
Ne zna, ne moţe da oceni 26 22 15
Ukupno 100 100 100

Pribliţno dve trećine zaposlenih je dakle nezadovoljno dosadašnjim efektima

privatizazije. Na drugoj strani, ĉvrstu podršku i zadovoljstvo postignutim iskazuje tek
svaki osmi zaposleni, (2002 i 2003) odnosno svaki sedmi zaposleni (2007).
No, do prave erupcije nezadovoljstva privatizacijom i ukupnom
ekonomskom situacijom dolazi sa manifestovanjem svetske ekonomske i finansijske
krize, od kraja 2009.godine, i na tlu Srbije. Zvuĉi u najmanju ruku alarmantno da se
2010 godine, broj onih koji izmeĊu privatizacije i pljaĉke stavljaju znak jednakosti
pribliţio polovini ispitanika.
Na drugoj strani, udeo onih koji smatraju da je privatizavija nuţan reformski
proces koji se uglavnom uspešno sprovodi pao je na gotovo simboliĉnih 3%. IzmeĊu ovih
polarnih grupa su oni koji istina drţe da je privatizacija nuţna, ali da se sprovodi na
uveliko pogrešan (i neuspešan) naĉin, kao i oni koji ne mogu da ocene njene efekte –
jednih i drugih je pribliţno po ĉetvrtina. Oĉito, dve decenije eksperimentisanja sa
razliĉitim modelima privatizacije zadovoljne njenim tokom i efektima ĉini samo
uzak krug njenih kreatora i beneficijara.

Grafikon : Šta mislite o dosadašnjem toku privatizacije?

Izvor, CeSID - FES, 2010

Zvuĉi ciniĉno da danas ni politiĉke elite ne spore da je i dominantni model

tenderske i, posebno, aukcijske prodaje bio sve samo ne transparentan i socijalno, pa ni
razvojno uspešan. Prvo se govorilo da je svaki investitor dobro došao da bi se tek pred
kraj privatizacije, kad su karte podeljene, poĉelo da govori o poreklu novca i bonitetu
"strateških partnera".
Na stav zaposlenih o aktuelnim efektima privatizacije, pored konjukturnih
ekonomskih faktora, u relativno znaĉajnoj meri utiĉe njihov radni i obrazovni status
(C=0,36).
Oĉekivano, najširu podršku privatizacija ima u redovima struĉnjaka – podrţava je
tri ĉetvrtine. No, i meĊu njima je (2007.godine) samo ĉetvrtina zadovoljna dosadašnjim
efektima, odnosno broj nezadovoljnih je gotovo dvostruko veći od broja onih koji
smatraju da se privatizacija uglavnom uspešno sprovodi – 46:25%. Natpoloviĉnu podršku
privatizaciji pruţaju i sluţbenici.
Na drugoj strani, da se radi o ĉistoj pljaĉki misli polovina NK i PK radnika (47%),
dve petine tehniĉara i, na nivou preseka, trećina KV i VKV radnika.

Analiza toka i efekata privatizacije

Praktiĉno uspostavljeni odnosi moći i konflikti unutar ĉetiri puta, a ako se u obzir
uzmu i izmene Zakona o privatizaciji iz 2005. godine ĉak pet puta ponavljane i
obnavljane i revidirane prakse privatizacije u Srbiji su, na prvi pogled iznenaĊujuće, ĉak i
zbunjujuće retko bili predmet celovitije i sistematiĉne analize.
Izuzetak u ovom pogledu predstavlja uporno nastojanje Verice Barać i Saveta za
borbu protiv korupcije da se istraţe sluĉajevi sistemske korupcije u fazama pripreme i
sprovoĊenja postupka privatizacije, koje je na kraju rezultiralo (2011.godine) zahtevom
Evropske komisije da se preispitaju sluĉajevi 24 sporne privatizacije.
Opredeljujući se za sprovoĊenje istraţivanja samog toka i efekata privatizacije, u
okviru Centra za privatizaciju UGS Nezavisnost, upravo se u vidu imala ova slabost i
nedostatak. Istraţivanje je zamišljeno i izvedeno 2005. godine kao polazno, preliminarno
i kvalitativno istraţivanje stavova subjekata privatizacije na planiranom uzorku od 50
preduzeća u kojima je obavljena privatizacija.
Istraţivanjem se, izmeĊu ostalog, nastojalo da doĊe do informacija o tome šta se
stvarno dogodilo i šta se dalje dogaĊa u preduzećima koja su privatizovana, odnosno do
odgovora na brojna pitanja: da li su nastavila da rade i u kojem obimu, da li je investirano
u njih, šta se dogodilo za zaposlenima i kako i pod kojim uslovima rade danas. Da li su
sindikati uĉestvovali u procesu privatizacije i kako funkcioniše njihov odnos sa novim
vlasnicima. Da li se poštuju potpisani ugovori o prodaji društvenog kapitala i da li su se
novi akcionari organizovali i kako funkcionišu njihova udruţenja – reĉju, da li je
privatizacija sprovedena zakonito ili ne.2
Ocena, koju toku i efektima privatizacije, vršene po Zakonu iz 2001. godine, daju
povereništva UGS Nezavisnost se kreće od poloviĉnog zadovoljstva, odnosno
nezadovoljstva postupkom njenog sprovoĊenja i ostvarenim efektima po efikasnost
organizacije rada do kvalifikovane većine nezadovoljnih njenim ostvarenim
ukupnim efektima i (ne)poštovanjem ugovornih obaveza u pogledu zaposlenosti,
plata i uslova rada i investicija.
Najveći, dramatiĉan stepen nezadovoljstva sindikalni aktivisti i zaposleni
pokazuju, meĊutim, u odnosu na poziciju i prava manjinskih akcionara. Ĉetiri petine
anketiranih je nezadovoljno stepenom poštovanja prava manjinskih akcionara u praksi a
zakonskom zaštitom njihova prava je zadovoljno svako deseto sindikalno povereništvo u
privatizovanim preduzećima.
Gorak ukus privatizacije na spski naĉin pokazuju i rezultati analize koju je 6
godina kasnije – 2011.godine uradio Socijalno-ekonomski savet republike Srbije (SES).
Dobijeni podaci naime pokazuju zabrinjavajući trend smanjenja broja i udela sklopljenih
kolektivnih ugovora nakon privatizacije – sa 78% na 58%.

(Ne)poštovanje Ugovora o prodaji

U odnosu na tri petine sredina u kojima povereništva Nezavisnosti misle da kupac

ne poštuje ugovor, u manje od petine njih je pokrenut postupak za raskid ugovora.
Podaci dobijeni 2005. godine ovim istraţivanjem poklapaju se u velikoj meri sa
ukupnim uvidom koji poseduje Agencija za privatizaciju. Naime, od ukupnog broja
preduzeća privatizovanih metodom javne aukcije i tendera ili na trţištu kapitala (2493 sa
krajem 2009. godine) u nešto više od trećine uoĉeni su problemi u izvršenju ugovornih
obaveza. Agencija je, zbog nepoštovanja ugovornih odredbi u pribliţno svakom petom
privatizovanom preduzeća pred nadleţnim trgovinskim sudovima, podnela tuţbu za
raskid ugovora. Svaka peta privatizacija je dakle i formalno neuspešna.

Najĉešći razlozi za pokretanje, od strane Agencije, postupka za raskid ugovora

bili su:

2U istraţivanju smo, pored sindikalnih poverenika, ukljuĉili i većinske vlasnike u posmatranim

preduzećima, kao i Agenciju za privatizaciju, kao najodgovorniju za postupak i proces privatizacije. U
okviru Centra za privatizaciju je uraĊen celovit, logiĉki i problemski povezan upitnik sastavljen iz tri,
posebna autonomna dela prilagoĊena zakonskoj ulozi svakoj od ova tri uĉesnika u procesu privatizacije.
Upitnik sadrţi u celini gotovo 200 pitanja na koja su uĉesnici istraţivanja trebali da odgovore.
 nedostavljanje bankarske garancije za izvršenje obaveze investiranja;
neizvršene investicione obaveze;
neplaćanje preostalih rata kupoprodajne cene;
neodrţavanje kontinuiteta poslovanja.

I dok sindikalisti i zaposleni za nepoštovanje ugovora odgovornim ĉine lakome i

beskrupulozne poslodavce i slabu drţavu i neefikasan pravni sistem konstatujući da su
“drţava i lopovi uzeli svoje a radnici neka se snalaze”, vlasnici, oĉekivano, sasvim
drugaĉije vide formirane odnose.
Oni najĉešće istiĉu da su zapravo oni prevareni jer podaci iz prospekta ne
odgovaraju stvarnom stanju, odnosno da nisu imali pravu sliku šta kupuju. Dešavalo im
se i da “u ţaru nadmetanja” precene svoju plateţnu sposobnost. Na kritike sindikata, oni
koji su uopšte pristali na uĉešće u istraţivanju, konstatuju da im je jasna nuţnost
postojanja snaţnih sindikata koji štite svoje ĉlanove i zaposlene , ali i da bi sindikati
trebali da se zalaţu i za kvalitet rada i odgovorniji pristup radu, kao i da reaguju i osude
sluĉajeve povrede radne obaveze od strane zaposlenih.

Postprivatizacioni efekti

Iistraţivanjem smo nastojali da analiziramo i stavove o efektima privatizacije na

kretanje zaposlenosti, plate i uslove rada i investiciona ulaganja.
Iako je do novog zapošljavanja došlo u dve petine privatizovanih firmi, ali u
obimu od tek 1-10 posto broja zaposlenih, ĉinjenica da je u ĉetvrtini firmi došlo do
dodatnog otpuštanja i do 30 posto zaposlenih, za posledicu ima da je ukupan dosadašnji
efekat privatizacije smanjenje broja zaposlenih za nešto manje od petine.
Pri tome su zaposleni odlazili kroz dobrovoljni raskid radnog odnosa uz
otpremninu ili kroz penzionisanje, ali i utvrĊivanjem tehnološkog viška i sprovoĊenjem
disciplinskog postupka. Alarmantna je ĉinjenica da je, po iskazu sindikata, polovina onih
koji su ostali bez posla ostala i bez nadoknade.
U polovini anketiranih sredina privatizacijom su sa boljim radom došle i pristojne
zarade, a u nešto manje – dve petine, su isplaćene i zaostale zarade. Na drugoj strani,
plate se iz ostvarenih prihoda ne isplaćuju u 30 posto (14) sluĉajeva.
I dok je u polovini preduzeća stvarno došlo do investiranja – nešto više iz
vlasnikovih nego iz sredstava preduzeća (13:8), druga polovina “ţivotari” prodajom
zateĉenih zaliha roba ili rentiranjem poslovnog prostora.
Moglo bi se zakljuĉiti da su, u proseku gledano, dosadašnji efekti privatizacije,
najblaţe reĉeno, krajnje skromni.
Evidentan jaz izmeĊu poloviĉnog (ne)zadovoljstva, ispoljenog kroz odgovore na
konkretna pitanja vezana za proces i efekte privatizacije i kvalifikovane, dvotrećinske
negativne ukupne ocene privatizacije traţi temeljnija istraţivanja i dubinske intervjue.
Poĉetno, ĉini nam se plodnom, polazna radna hipoteza da se radi o dejstvu šireg
nezadovoljstva ukupnim društvenim stanjem i nepoverenjem u institucije sistema, kao i
neverice u mogućnost osetnijeg poboljšanja poloţaja u neposrednoj budućnosti, na
konkretne stavove o aktuelnom toku i efektima privatizacije.
Pri tome, dve trećine poverenika u preduzećima iz uzorka istraţivanja misli da je
ipak moglo drugaĉije i bolje da je:
 pronaĊen strani, strateški partner;
pre kupovine proveren bonitet i poslovni moral kupca;
izboren bolji socijalni program i veće otpremnine;
na vreme formiran sopstveni Konzorcijum.

Trenutni saldo privatizacije

PoreĊenjem ukupnog broja prodatih preduzeća u periodu 2001-2011.godina

(2381) sa ukupnim brojem ponuĊenih (3606), dolazi se do nivoa uspešnosti od 66%.
U 2381 preduzeću bilo je 356 221 zaposlenih, a ukupna prodajna njihova cena od
samo 2,5 milijardi evra je, poreĊenja radi tek jedva nešto veća od vrednosti fudbalskog
kluba Real iz Madrida.

Tabela Rezultati privatizacije od 2002. do septembra 2011.3

Pri tome je privatizacija imala krajnje neujednaĉen ritami faktiĉki je zamrla sa

manifestovanjem krize 2009.godine

Grafikon inteziteta privatizacije 2001.-2011.4

3
Tabela preuzeta iz dokumenata Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja
4 Grafikon preuzet iz istraţivanja Socijalno–ekonomskog saveta republike Srbije 2011.
 Pokušavajući na kraju da ponudimo jednu celovitu i uravnoteţenu ocenu ukupnih
efekata privatizacije, mogli bi konstatovati da je njeno preterano dugo trajanje
redukovalo i umanjilo pozitivne razvojno-ekonomske i uvećalo i oteţalo njene
dominantno negativne efekte po zaposlenost i prava i zarade zaposlenih. Pored
gotovo ĉetrtine i formalno neuspešnih privatizacija, neuspešne su razvojno svakako
i sve one u kojima, nasuprot obećanjima, nije došlo do uspostavljanja kapaciteta i
novih investicija.
Brojni primeri preduzeća poput zrenjaninske Jugoremedije i Šinvoza,
smederevskog Ţelvoza, kraljevaĉkog Magnohroma, kruševaĉke Ţupe, mlekara u
Kragujevcu i Nišu, turistiĉkog preduzeća Putnik, govore o neravnopravnoj borbi radnika i
sindikata da se višemeseĉnim protestima izbore za elementarno poštovanje zakonitosti i
spreĉe, naţalost ĉesto tek privremeno, (izmanipulisanu) agoniju i steĉajeve svojih
preduzeća.

Pozicija i ovlašćenja Agencije za privatizaciju

U kritiĉkoj analizi, ali i procesuiranju korupcije u procesu privatitizacije moţe se

konstatovati, na osnovu, izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije i analize predstavki
koje su podnete Agenciji za borbu protiv korupcije, da su problemi u procesu
privatizacije u velikoj meri uslovljeni samim normativnim i institucionalnim okvirom u
kome je vršena privatizacija, odnosno da se radi o njenim sistemski proizvedenim
korenima.
(1) Prvi i osnovni problem nalazi se u pravnom okviru koji se odnosi na proces
privatizacije. Osnovu privatizacionog procesa u Srbiji ĉini Zakon o privatizaciji iz 2001.
godine. Samim Zakonom i pratećim aktima, pre svega uredbama i unutrašnjim aktima
Agencije za privatizaciju, stvoren je okvir koji je omogućio da se rukovodioci u Agenciji
za privatizaciju postavljaju bez unapred utvrĊenih i propisanih kriterijuma. TakoĊe,
sistematizacija radnih mesta u Agenciji omogućava zapošljavanje koje se odvija bez
zakonom propisanih pravila i jasno utvrĊene procedure.5

5 U ovom okviru krajnje indikativan je sluĉaj Branka Pavlovića koji je je bio direktor Agencije svega 3
 (2) Postojeći pravni okvir nije propisao nikakvu zabranu sukoba interesa
zaposlenih u Agenciji za privatizaciju, pa su bili zabeleţeni sluĉajevi da su rukovodioci
Agencije, kao i zaposleni, osnivali privatne konsultantske firme koje su radile procenu
kapitala društvenih preduzeća za raĉun potencijalnih kupaca.
(3) Kontrolu nad radom Agencije za privatizaciju vrši nadleţno ministarstvo koje
uĉestvuje u postavljanju rukovodilaca na ĉelna mesta u Agenciji. TakoĊe, isto
ministarstvo koje vrši kontrolu i nadzor nad radom Agencije i uĉestvuje u postavljanju
rukovodećeg kadra, predlaţe zakone koji regulišu proces privatizacije.
(4) Sam postupak privatizacije, rokovi, naĉin privatizacije (aukcijska ili
tenderska), oglašavanje, bitni elementi ugovora o privatizaciji, predmet kontrole i
postupak kontrole ugovora nisu precizno zakonski regulisani tako da se onemogući
diskreciono i arbitrerno odluĉivanje aktera u postupku privatizacije. Pojedine nejasnoće i
nepreciznosti u Zakonu otklanjane su kroz uredbe i interne akte koje donosi sama
Agencija za privatizaciju, ali sve ovo nije dovoljno da se obezbedi puna transparentnost i
pravna sigurnost svim uĉesnicima.
(5) Pored privatizacije, Agencija ima znaĉajnu ulogu u (a) postupcima
restrukturiranja preduzeća sa drţavnim i društvenim kapitalom, (b) upravljanja ukupnim
akcijskim kapitalom preostalim u procesu svojinske transformacije, (c) u postupku
steĉaja kod privrednih društava koji posluju sa društvenim kapitalom ili koja su bila
prodata, pa je ugovor sa kupcima raskinut, (d) nadzoru nad poslovanjem preduzeća kod
kojih je ugovor o prodaji raskinut putem postavljenja privremenih zastupnika kapitala.
Većina ovih procesa nije precizno regulisana zakonom. Primera radi, postavljanje
privremenih zastupnika kapitala vrši se samo na osnovu internih kriterijuma koje
odreĊuje sama Agencija za privatizaciju (http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/sr-Cyrl-
CS/pitanja-koja-su-ostala-bez-odgovora/cid1013/index/ “Godišnji izveštaj o radu
Agencije za borbu protiv korupcije za 2010. godinu”, Agencija za borbu protiv korupcije,
Beograd, 2011. godina, strana 85).

3. Privatizacija i korupcija

Oĉito, u zemljama u tranziciji, poput Srbije i znatan broj neuspelih privatizacija, u

kojima su, primera radi, prethodno sistematski ruinirana preduzeća prodavana u bescenje
da bi se novi vlasnici domogli atraktivnih lokacija ili pak lišili konkurencije, obavljan je
unutar sloţenih i raširenih lanaca korupcije.
Gotovo deceniju stari sluĉajevi korupcije aktuelizovani su u Srbiji u (post)
izbornom kontekstu 2012-godine tek kad je Evropska Komisija ultimativno zahtevala da
se konaĉno ispitaju 24 sporna sluĉaja privatizacije, i zloupotreba i kršenja zakona
povodom nje, na koje je već ukazao Savet za borbu protiv korupcije. No, trebalo je da

meseca. Insistirao je na poništenju tendera za prodaju subotiĉkog preduzeća „Sever“, tako što je poništio
sumnjiv izveštaj konsultantskog tima ĉiji je proraĉun tvrdio da je firma u minisu od 12 miliona evra, ne bi li
bila prodata za što manju cenu. Izveštaj koji su napravili Societe Generale i Deloite, prvobitno je bio
potpisan kao uredan od strane tadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju Mirka Cvetkovića. Ubrzo
nakon toga Pavlović je razrešen duţnosti.
njihovo preispitivanje kao preduslov za dalje kretanje »na mapi puta ka EU« zatraţe
kljuĉne evropske institucije pa da lanac koruptivnih šema poĉne da popušta.6

6 U paketu spornih privatizacija se nalaze:

1. Sartid: Akteri: Aleksandar Vlahović, ministar privrede; Nemanja Kolesar; Goran Kljajević,
predsednik Trgovinskog suda; Dušan Marĉićević, sudija Trgovinskog suda; Ţivomir Novaković, direktor
“Sartida”. „Sartid” je prodat iz steĉaja neposrednom pogodbom za 23 miliona evra „Ju-Es stilu”, dok su
dugovi koji su se procenjivali na 1,7 milijardi dolara preneti na drţavu.
2. Jugoremedija
Akteri: Jovica Stefanović, vlasnik makedonske firme “Jaka 80”; Zlatko Marković, bivši director
“Jugoremedije”; Olga Antić, direktorka “Nini”
- Privatizacija „Jugoremedije” koju je 2002. na aukciji kupio Stefanović, a koji se u tom
trenutku bio na Interpolovoj poternici, raskinuta je i preduzeće su preuzeli akcionari. Preduzeće je danas na
ivici steĉaja.
3. Mobtel.
Akteri: Bogoljub Karić, vlasnik “Mobtela” - Savet za borbu protiv korupcije sumnja da je
„Mobtel” osnovan uz ozbiljno kršenje zakona, kao i da je Karić većinsko vlasništvo stekao pod sumnjivim
okolnostima. Sporno je, prema Savetu, i kako je Vlada oduzela frekvenciju i preduzeće od prvih vlasnika,
porodice Karić, pa formirala „Mobi 63”, a zatim ga prodala „Telenoru” za 1,5 milijardi evra.
4. C market
Akteri: Slobodan Radulović; Milan Beko; Miroslav Mišković; Danko Đunić
- Dogovor o prodaji akcija “C marketa” Miškoviću i Beku, umesto na berzi, postignut je u
kabinetu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, u prisustvu Danka Đunića. Oni su 75 odsto akcija kupili
za 53 miliona dolara.
5. ATP Vojvodina
Akteri: Ilija Dević, vlasnik ATP Vojvodina; Maja Gojković, eksgradonaĉelnica Novog Sada;
Aleksandar Jeftić, direktor JP “Urbanizam”
- Preduzeće je privatizovano 2004, a kupac Ilija Dević uloţio je 30 miliona evra u izgradnju
nove autobuske stanice. Gradske vlasti Novog Sada, meĊutim nisu ispoštovale dogovor da zatvore staru
autobusku stanicu.
6. Luka Beograd
Akteri: Milan Beko; Predrag Bubalo, ministar privrede; Miodrag ĐorĊević, direktor Agencije za
privatizaciju; Milko Štimac, Komisija za hartije od vrednosti
- Savet je 2010. podneo kriviĉne prijave protiv 17 osoba. Spor izmeĊu grada Beograda i Luke
Beograd još traje, a mali akcionari tvrde da su pogrešno uraĊene procene vrednosti kapitala Luke.
7. Nacionalna štedionica
Akteri: Vuk Hamović; Vojin Lazarević; MlaĊan Dinkić, guverner NBJ
- Savet tvrdi da je tadašnji guverner omogućio Nacionalnoj štedionici, privatnoj banci koju su kontrolisali
Vuk Hamović i Vojin Lazarević, da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg ZOP-a i dodelio joj
je bez konkursa isplatu velikog dela stare devizne štednje.
8. Veĉernje novosti
Akteri: Milan Beko
- Problem je netransparentnost vlasništva u medijima, pa je tako Beko tek 2011. priznao da je
vlasnik lista. Savet je podneo kriviĉnu prijavu protiv sedam osoba osumnjiĉenih za nezakonit upis
akcionarskog društva NIP „Kompanija Novosti” a.d. u Registar Trgovinskog suda 2002. i za kršenje
zakona u postupku preuzimanja akcija tokom 2005. i 2006.
9. Veterinarski zavod
Akteri: Dragan Đurić, vlasnik “Zekstre”
- Sumnja se da konzorcijum „Bankoma” i „Zekstre” nije postojao u trenutku kada se prijavio na
tender. Vrhovni sud je dva puta poništio rešenja doneta na osnovu odluke tenderske komisije. Agencija za
privatizaciju je ipak 28. januara 2005. treći put procenila da je ponuda ispravna.
10. Zastava elektro Raĉa
Akteri: Ranko Dejanović, suprug ministarke Slavice Đukić Dejanović
 - Preduzeće je u steĉaju, a Savet ukazuje na propuste Agencije za privatizaciju pri kontroli
izvršenja ugovora o privatizaciji, koji je 2006. zakljuĉen s Dejanovićem. Dokumentacija koju je Savet
analizirao ukazuje i na nenamensko trošenje sredstava koja je „Zastavi elektro” odobrio Fond za razvoj.
11. Tehnohemija
Akteri: Veljko Ţiţić; Milan Beko
- Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor s kupcem „Tehnohemije”, zbog neizmirenih
obaveza. Savet je ukazao Vladi da se veći deo nekretnina „Tehnohemije” nalazi na lokaciji obuhvaćenoj
promenama urbanistiĉkog plana kojima je promenjena namena dela zemljišta u Luci Beograd.
12. Srbolek
Akteri: Jovica Stefanović Nini
- Komisija za hartije od vrednosti je 2007. utvrdila da su Stefanovićeva preduzeća preuzela
kontrolu nad fabrikom lekova „Srbolek”, a da nisu dala ponudu za preuzimanje akcija i naloţila mu da
proda akcije ili da podnese ponudu. Stefanović je formalno izvršio ovaj nalog, ali je zadrţao faktiĉku
kontrolu nad „Srbolekom”, koji je 2011. bankrotirao.
13. Šinvoz
Akteri: Nebojša Ivković
- Preduzeće je u steĉaju od novembra 2007. Agencija za privatizaciju je tri godine omogućavala
kupcu da kršenjem zakona i ugovora namerno vodi firmu u steĉaj, iako joj je bilo poznato da Nebojša
Ivković nije izvršio investicionu obavezu iz ugovora u kupoprodaji kapitala. Tek posle ulaska u steĉaj,
Agencija je 31. januara 2008. raskinula ugovor.
14. Keramika, Kanjiţa
Akteri: Milan Lukić; Ţivorad Vojinović
- Sukob dvojice vlasnika oko kontrole nad firmom doveo je do toga da preduzeće skoro
bankrotira, a šteta je procenjena na 15 miliona evra. Policija šest puta opstruirala sprovoĊenje sudske
odluke i uvoĊenje većinskih vlasnika i legalnih organa „Keramike” u preduzeće.
15. Prosveta
Akteri: “Media II” d.o.o. (Dejan Pantović, Teodora Pantović)
- Savet je ukazao da su kupac i Agencija za privatizaciju kršili zakon i ugovor o privatizaciji
nekadašnje najveće izdavaĉke kuće na Balkanu, jer kupac firma „Media II” ne samo da nije izvršila
ugovorne obaveze, već je u meĊuvremenu prodao deo imovine „Prosvete” i novac zadrţao za sebe.
16. Poslovi Azotare Panĉevo
Akteri: Radosav Vujaĉić, predstavnik „Srbijagasa”; „Vikorija logistik“; „Ju point“ Zorana
Drakulića; „Invej“ Predraga Rankovića Peconija
- Azotara pretrpela štetu od 17 miliona evra. Preduzeću „Viktorija logistik” pozajmljuje pšenicu
za 12 dinara po kilogramu, da bi je prodala preduzeću „Ju point”, po ceni od devet dinara za kilogram.
17.Trudbenik gradnja
Akteri: Dragan Kopĉalić, vlasnik “Montere”
- Savet ukazuje na propuste Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije u kontroli
izvršenja ugovora o prodaji “Trudbenika” preduzeću „Montera” Dragana Kopĉalića, nekadašnjeg
predsednika beogradskog odbora DS. Kontrola Agencije potvrdila je navode Saveta, ali je Agencija odbila
da raskine ugovor.
18. Konverzija Del Real
Akteri: Miroslav Mišković
- Miškovićeva kompanija “Del Real”, posle više od dve godine, odustala je od pokušaja da
konverzijom stekne pravo vlasništva nad 16 hektara zemljišta u novobeogradskom bloku 53. Ova
kompanija podneće Beogradu zahtev za prestanak i prava korišćenja ove parcele.
19. Nuba
Akteri: Oliver Dulić, eksministar; Zoran Drobnjak, direktor “Puteva Srbije”
- Optuţnica protiv Dulića vraćena je na doradu. On se sumnjiĉi da je izdao dozvolu za izgradnju
optiĉkog kabla duţ koridora 10 preduzeću „Nuba invest”, što je posao vredan pet miliona evra, bez tendera.
Neobiĉno je da je posao dobilo nepoznato preduzeće.
20. Koncesija autoput
Akteri: Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije
- Ugovor o koncesiji je pod nejasnim okolnostima sklopila tehniĉka vlada, a raskinut je zbog
dodatnog uslovljavanja koncesionara, koji je od drţave traţio da preuzme garancije da će godišnji promet
 Suština koruptivne veze pripadnika politiĉke elite i potencijalnih kupaca drţavnog
kapitala je u tome što kupci ostvaruju uštedu, plaćajući kapital po niţoj ceni, dok
politiĉka elita koja kontroliše proces privatizacije, stiĉe saveznike i pomagaĉe u
odrţavanju na vlasti.Poseban sluĉaj je kada i sami pripadnici politiĉke nomenklature
(in)direktno uĉestvuju u privatizaciji.
Na drugoj strani, korupcija u privatizaciji predstavlja neku vrstu neformalnog
poreza koji opterećuje privatni sektor i investitore. Da bi zemlja privukla strane
investicije, ona mora da smanji korupciju, odnosno eliminiše neformalni porez na
investicije.
Kada je o metodama i taktikama izvoĊenja prevara u procesu privatizacije reĉ,
korumpirani delovi poslovne i politiĉke elite pokazali su zavidan stepen imaginacije i
praktiĉnih umeća, odnosno zadivljujući stepen bahatosti i nedodirljivosti.
Sklapanje štetnih ugovora, primera radi, raširena praksa guranja firmi u
steĉaj, odnosno pojava “steĉajne mafije” osnovu ima u nastojanju da se preduzeća
prodaju po što niţoj ceni, pri ĉemu se i obaveze prema zaposlenima redukuju na
najmanju moguću meru.
Rašireni manir znatnog broja poslodavaca je i da pri “normalnim privatizacijama”
izbegava obaveze vezane za socijalne i investicione programe prihvaćene u
kupoprodajnim ugovorima, posebno one vezane za zbrinjavanje viška zaposlenih.
Kupoprodajni ugovori i socijalni ugovori, najĉešće tipski uraĊeni i ponuĊeni od
Agencije za privatizaciju, po pravilu predviĊaju da u roku od najmanje godinu dana neće
biti otpuštanja. U praksi se, meĊutim, neretko preprodaju ĉitavi delovi preduzeća i menja
poslovna delatnost posebno ako je iza privatizacije stajala namera samo da se doĊe do
atraktivnih lokacija.
Sliĉnu osnovu ima i postprivatizaciono kršenje prava malih akcionara.

biti bar 200 miliona evra, da se rok gradnje produţi na ĉetiri, a koncesija sa 25 na 30 godina. U toku je
meĊunarodna arbitraţa.
21. Izvoz šećera
Akteri:“MK komerc”; Miroljub Labus, ekspotpredsednik Vlade
- Savet smatra da još nije do kraja okonĉana istraga o tome ko je u Srbiji uvozio jeftiniji šećer
od šećerne trske, prepakivao ga i kao skuplji, domaći šećer od šećerne repe, izvozio ga u EU, koja je
poĉetkom 2003. našoj zemlji uvela sankcije na izvoz šećera.
22. Putnik
Akteri: Srba Ilić, vlasnik “Univorld holdings limited”
- „Putnik” je privatizovan metodom javnog tendera u maju 2003. izmeĊu ATD „Putnik” kao
prodavca, Agencije za privatizaciju i „Univorld holdings limited” (UHL) kao kupca. Agencija za
privatizaciju je ugovor kasnije raskinula, pa je UHL je pokrenuo postupak pred MeĊunarodnim arbitraţnim
sudom koji je rešen u korist ove firme.
23.Srbijaturist
Akteri: Srba Ilić, vlasnik “Univorld holdings limited - UHL je 2003. s preduzećem „Srbija
turist” a. d. iz Niša i Agencijom za privatizaciju zakljuĉio ugovor o prodaji i kupovini društvenog kapitala
„Srbija turista”. Kao i u sluĉaju „Putnika”, Agencija je 2006. raskinula ugovor, iako je ugovor zakljuĉen
dve godine pre nego što su nove odredbe stupile na snagu.
24. Galenika
I ovaj sluĉaj imao je epilog pred MeĊunarodnim arbitraţnim sudom. U postupku „Valeant
farmasutikals internešnal” (SAD) protiv drţave sud je 2004. doneo odluku kojom je ICN je ovlašćen da
povrati osnovni novĉani ulog u „ICN Galeniku” do iznosa od 50 miliona ameriĉkih dolara i da ovo pravo
ICN-a treba da se obezbedi putem likvidacije te kompanije. (Blic, 17,12.2012)
 U Srbiji je politiĉki kreirana, i nakon 2000-te ojaĉana grupa, “velikih uspešnih
privrednika” koja je postala direktno ili indirektno vlasnik ogromnog broja srpskih firmi,
kao i poljoprivrednog i graĊevinskog zemljišta. Time su ujedno oni sebi stvarali, kroz
mehanizme finansiranja stranaka i stranaĉkih kampanja, prostor za dalje širenje uticaja i
moći. Ova praksa dobila je i svoj, primereni kolokvijalni naziv ”sprega politike i tajkuna”
Oni, poput, recimo Miškovića i Beka, imaju direktan pristup strukturama
vlasti i do kupovine velikih sistema (sluĉaj C marketa) dolaze uz “logistiĉku” podršku
politiĉke elite, pozivajući se, ne retko, na “patriotski razlog” i traţeći da se pri prodaji
velikih sistema primeni (prikriveni) protekcionizam. Na primedbe i kritike zaposlenih i
sindikata “baroni srpske privatizacije” uglavnom javno ne reaguju i praktiĉno su, sve do
kraja 2012.godine, bili nedodirljivi.
Jedan deo privatizacija bio je i politiĉki motivisan i obavljen uz pomoć velikih
drţavnih otpusta dugova, ali se, bar kratkoroĉno, pokazao ekonomski i razvojno veoma
uspešnim – poput prodaje Sartida US Steelu. Ţeljezara je prodata ”direktnom
pogodbom”, bez tendera i uz optuţbe stranih poverilaca ĉija su se potraţivanja
procenjivala na stotine miliona evra. Nakon povlaĉenja US Steela, govori se o (još
nepoznatom) velikom ruskom kupcu. Sliĉan scenario biće primenjen i u sluĉaju NIS-a,
kada je drţava domaćeg naftnog giganta prodala ruskoj naftnoj kompaniji GAZPROM. I
u ovom sluĉaju to je uradjeno daleko od oĉiju javnosti, internim dogovorom van
tenderske procedure.
Ne retko, poput sluĉaja Nacionalne štedionice, pojedini drţavni organi i
funkcioneri su , pod nerasvetljenim okolnostima, prepuštali većinsko vlasništvo nad (
privilegovanim i povlašćenim) , javnim preduzećima i institucijama da bi ga oni pod
višestruko uvećanim cenama preprodali.
Indicije postojanja direktnog kršenja zakona postoje, recimo, u sluĉajevima
prodaje Vteterinarskog zavoda Zemun, Keramike iz Kanjiţe ili neuspelog pokušaja
prodaje većinskog paketa akcija Telekoma. ”Biser” u ovom pogledu predstavlja i
svojevremeno, meĊunarodnom aferom i sancijama po Srbiju praćeno, prepakivanje i
prodaja jeftinijeg, uvoznog šećera po višoj ceni domaćeg.
Rizik korupcije nose i sporni ugovori o koncesijama, poput ugovora o koncesiji
za izgradnju autoputa Horgoš – Poţega, raskinutog zbog dodatnog uslovljavanja od
strane koncesionara, uz dodatnu opasnost da se izgubi spor pred meĊunarodnom
arbitraţom.
Istovremeno, iza brojnih “uspešnih” privatizacija, stoje ili krajnje redukovanje
(banke, osiguravajuća društva, veliki trgovaĉki lanci) ili gotovo potpuno ukidanje prava
zaposlenih, uz praksu njihovog “zapošljavanja” i premeštaja na udaljena radna mesta i
vršenja pritisaka na isĉlanjivanje iz ĉlanstva sindikata. U ovom pogledu paradigmatiĉni
su primeri Vitala, Albusa, Milana Blagojevića i drugih firmi ĉiji je vlasnik postao Milan
Ranković Peconi.
Na drugoj strani, nije mali broj ni sredina, poput gornjemilanovaĉkog Metalca ili
Zdravlja u Leskovcu, u kojima novi vlasnici poštuju ugovorne obaveze i ulaţu u socijalni
standard zaposlenih, uvaţavaju ekološke standarde i saraĊuju sa lokalnom samoupravom
u rešavanju komunalnih problema, praktiĉno reprezentujući principe i vrednosti
društveno odgovornog poslovanja (DOP).
4. Privatizacija: šta dalje?

Bez privatizacije, i prihoda od nje, ne moţe se, ali se ona mora uĉiniti
istovremeno i efikasnijom i socijalno privlaĉnijom, ili bar izdrţljivijom. Svakako, to je,
pre svega, zona odgovornosti (demokratske) vlasti, ali i njenog dijaloga i dogovora sa
socijalnim partnerima.
U tom pogledu sindikati s pravom insistiraju na konaĉnom donošenju operativne
nacionalne strategije ekonomskog i socijalnog razvoja, skladno povezanom i sa
strategijom zapošljavanja i razvoja malog i srednjeg preduzetništva. Poseban znaĉaj ima i
jedinstven nacionalni socijalni program, odnosno borba protiv nove nezaposlenosti i
siromaštva kao jedan od prioriteta unutar strategije za smanjenje siromaštva, odnosno
ostvarivanja socijalne kohezije.
Naime, zaposleni, pre svega oni koji bez posla ostanu usled restruktuiranja,
steĉaja i likvidacije, ĉesto nisu u mogućnosti da naĊu drugo zaposlenje, pogotovo ako
pripadaju “riziĉnim” starosnim grupama od preko 45-50 godina.
Konkretno se, meĊutim, postavlja pitanje mogu li se sindikati i izboriti, i kojim
sve sredstvima, za efikasne garancije osnovnih radnih i sindikalnih prava, stvaranje
sigurnosne socijalne mreţe i politiku (re)upošljavanja kao pretpostavke zaposlenima
prihvatljive privatizacije.
Ĉak i nesporno nemoćni zaposleni i sindikati, poput naših, imaju i dalje šta da
izgube privatizacijom u kojoj igraju ulogu pasivnog objekta.

Restrukturiranje i privatizacija javnog sektora

Tek će, meĊutim, otklanjanje prekomernog protekcionizma i zaštite brojnih

monopola koji se moraju izloţiti globalizaciji i konkurenciji, za rezultat imati dalje
smanjivanje broja zaposlenih.
Izvan zahvata privatizacije je, još uvek, stotinak hiljada zaposlenih od kojih
mnogi rade u firmama u steĉaju ili koje pre (delimiĉne) privatizacije treba prvo
restruktuirati. Ostaje i oko 580 preduzeća u nadleţnosti drţave i lokalne samouprave,
koja se moraju uĉiniti konkurentnim i ući u privatno-javno partnerstvo u pruţanju usluga
graĊanima.
Kada se radi o infrastrukturalnim sistemima i sferi javnih usluga i socijalnih
servisa, pored interesa zaposlenih, mora se voditi raĉuna i o kvalitetu i dostupnosti usluga
i standardima kvaliteta ţivota graĊana, odnosno oĉuvanju, unutar procesa privatizacije,
strateških nacionalnih interesa i dobara.
Inaĉe smisao i logika restruktuiranja, odnosno statusnih, organizacionih i
ekonomskih promena je u povećanju proizvodnih kapaciteta i smanjenu dugova i
prekomernog broja zaposlenih, posebno onih u reţiji i pratećim delatnostima, ĉime se i
firma ĉini atraktivnom za (delimiĉnu) privatizaciju. Osposobljeni infrastrukturni sistemi,
pored dinamiziranja izvoza ili substitucije uvoza, mogu, aktiviranjem kooperativnih
malih i srednjih preduzeća, dati multiplikatorski efekat po privredni rast i konaĉno po
sam rast zaposlenosti. Naţalost, prihodi od privatizacije su dominantno usmeravani u
budţetsku potrošnju a ne u jaĉanje infrastrukture i proizvodnih resursa.
Svest o znaĉaju strateških, nacionalnih interesa u kljuĉnim, infrastrukturnim
sistemima razlog je i da se većina anketiranih u našem istraţivanju (SLA, 2007)
izjasni protiv privatizacije svih javnih preduzeća. Uz nešto više od trećine neodluĉnih
(35%) dvostruko je veći udeo (43%:22%) onih koji su za zadrţavanje redukovanog
drţavnog uĉešća u upravljaĉkim pravima, od udela onih koji su za potpunu privatizaciju,
ukljuĉiv sisteme poput EPS-a, i ţeleznica. Naravno, pod uslovom da drţavno upravljanje
i kontrola ne znaĉe i većinsku prodaju netrţišnom politiĉkom pogodbom poput
svojevremene prodaje Telekom -a ili sluĉaja NIS-a.
Borba za dostupnost svih relevantnih informacija, adekvatnu procenu vrednosti
kapitala i poštovanje privatizacionih pravila, kao i zahtev za ograniĉavanje gotovo
“imperijalnih” ovlašćenja Agencije za privatizaciju i resornog ministarstva, jesu, takoĊe,
deo paketa zahteva usmerenih ka povoljnijim pravilima igre i jaĉoj poziciji zaposlenih i
sindikata u procesu privatizacije.
Naravno, otvorena su i mnoga druga pitanja. Privatizacija je tako, pored ostalog i
znaĉajno moralno pitanje. Opravdan je zahtev za povraćaj imovine prethodnih
vlasnika, ali i zahtev za reviziju spornih sluĉajeva i oduzimanje nezakonito steĉene
dobiti u njenom dosadašnjem pred i postprivatizacionom toku. U tom okviru
neophodno je, kroz donošenje zakona o poreklu kapitala, makar i na kraju gotovo dve
decenije dugog procesa privatizacije, proveriti bonitet i poslovni moral kupca.
Moralnim razlozima i zadovoljenjem principa socijalne pravde argumentovano je
i usvajanje, krajem 2007. godine Zakona o pravu na besplatne akcije i novĉanu
nadoknadu koju graĊani ostvaruju u postupku privatizacije. U promociji i javnom
zastupanju predloţenih rešenja kljuĉni argument predstavljalo je obećanje da će Zakon
omogućiti da svi punoletni graĊani koji nisu ostvarili pravo na akcije, njih oko 4 miliona,
prodajom veĉinskog (NIS, JAT) ili manjinskog udela (EPS, Telekom, Galenika,
Aerodrom) u šest velikih javnih preduzeća, do kraja 2010. godine doći do kvalitetnih
akcija.
Tadašnji ministar finansija MlaĊan Dinkić izašao je sa procenom da se radi o
sumi oko 25 milijardi evra – 10 puta većoj od ukupne vrednosti svih privatizacija vršenih
u periodu od 2001-2007. godine. Neku vrstu politiĉkog mamca ĉinila je kalkulacija da će,
u okviru 15% predviĊenih za besplatnu podelu akcija graĊanima, svako od 4 miliona
graĊana dobiti “poklon” od hiljadu evra.
“Apetiti” oko sto hiljada zaposlenih u ovim sistemima bi se zadovoljili sa
“mrvicama” vrednim više stotina miliona evra.
Izvan i iznad rasprava i sukoba oko toga ko je i u kojoj meri odgovoran za to što
su ova, kao i brojna druga obećanja, ostala u zoni izbornog politiĉkog marketinga, ostaju
kljuĉna pitanja modela i kriterija (delimiĉne) privatizacije velikih sistema i monitoringa i
evaluacije procesa “(ras)prodaje porodiĉnog nakita Srbije”.
Prvi red kriterija ĉine ekonomski razlozi uvećavanja konkurentnosti i efikasnosti,
odnosno indikatori oĉekivanog rasta stope produktivnosti i rasta proizvodnje.
Dalje benefite treba da ĉine i sredstava dobijena privatizacijom usmerena u
izgradnju kapitalnih, infrastrukturalnih objekata.
Ekonomske razloge i indikatore treba uvezati u paket sa tri kljuĉna socijalna
cilja: (1) odrţanjem nivoa zaposlenosti; (2) podelom kroz socijalne programe i
otpremnine, sredstava koja omogućuju egzistenciju (i traganje za novim poslom)
onima koji ostanu bez posla, kao i (3) odgovarajuće zarade, standard i kvalitet
radne zaštite i pravo na obuku i usavršavanje za one koji ostanu u radnom procesu.
 To neće biti ni malo lako jer, primera radi, samo uvoĊenje mogućnosti izbora
snabdevaĉa za (krajnje) potrošaĉe dovodi do pada zaposlenosti i do 10-12% (Privatizacija
javnog sektora u Srbiji, FES, 2007:46:52).
Komparativna praksa i iskustva drugih zemalja u tranziciji, ali i razvijenih
evropskih zemalja, govore u prilog formulisanja 4 prioriteta:

1. Zadrţati stratešku kontrolu nad kljuĉnim nacionalnim resursima;

2. Nezavisnim regulatornim telima, formulisati i braniti javni interes i usvojena
“pravila igre” i kvalitet usluga;
3. Promovisati i graditi javno-privatno partnerstvo u oblasti javnih dobara i
usluga;
4. Liberalizacija i uvećana konkurencija kao kljuĉni kriterijum na kraju mogu
imati i niţe cene usluga za potrošaĉe.
Samo uporno harmonizovanje i optimalizacija komplementarnih interesa proces
privatizacije, uz otvoreno prethodno zastupanje i odbranu interesa svih aktera, ĉini
razvojno efikasnim i istovremeno socijalno prihvatljivim.

Literatura

Arandarenko, Mihail, „Industrijski odnosi i trţište rada“, u: Uloga sindikata u tranziciji,

CPA, Beograd, 1999
Giddens, Anthony, „Moć u novijim radovima Talcotta Parsonsa“, Marksizam u svetu,
Gidens, Entoni, Sociologija, Beograd, Ekonomski fakultet, 2003
Grupa 17, Program radikalnih ekonomskih reformi, Radio B 92, Beograd, 1997
Gwortney, James, Stroup Richard, Ekonomija i prosperitet – šta svako treba da zna o
trţišnoj privredi, Institut ekonomskih nauka, Beograd 1996.
Institut G17, Izveštaj o tranziciji u Srbiji i Crnoj Gori, Sluţbeni list SCG, Beograd, 2003
Kuzmanović, Bora, „Stav prema participativnom upravljanju“, u: IzmeĎu osporavanja
i podrške: Javno mnjenje o legitimitetu treće Jugoslavije, Institut društvenih nauka,
Beograd, 1997
Madţar, Ljubomir, „Razvojni potencijal i socijalna cena privatizacije“, u: Sindikati u
društvu u tranziciji, CPA, Beograd, 1998
Mijatović, Boško, „Reforma radnih odnosa i trţište rada“, u: Četiri godine tranzicije u
Srbiji, CLDS, Beograd, 2005
Mijatović, Boško, „Mogućnosti privatizacije“, Sociologija br 1, Beograd, 1993
Mijatović, Boško, „Opšti pregled tranzicije u Srbiji“, u: Četiri godine tranzicije u Srbiji,
CLDS, Beograd, 2005
Privatizacija javnog sektora u Srbiji, FES, Beograd, 2007
Stojiljković, Zoran, Konfl ikt i/ili dijalog, FPN–SLA, Beograd, 2008
(http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/sr-Cyrl-CS/pitanja-koja-su-ostala-bez-
odgovora/cid1013/index/ “Godišnji izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za
2010. godinu”, Agencija za borbu protiv korupcije, Beograd, 2011. godina)
 PUTEVI I STRANPUTICE SRPSKE TRANZICIJE

Tranzicija iz monoorganizacionih, ideoloških i autoritarnih reţima u pluralne,

kompetitivne i demokratske poretke se pokazala mnogo sloţenijim i neizvesnijim
procesom, sa mnogo višom socijalnom cenom nego što su to analitiĉari i, posebno,
graĊani zemalja u tranziciji oĉekivali i ţeleli. U ovom radu polazom od šireg
razumevanja tranzicije, po kome se, u poslednjih nekoliko poslednjih decenija, uporedo
sa tranzicijom postkomunistiĉkih društava u pluralistiĉka trţišna društva, odvija daleko
znaĉajniji i obuhvatniji prelazak( tranzicija) iz nacionalnih kapitalizama, baziranih na
saradnji rada i kapitala i drţavi socijalnog staranja ka globalnom neoliberalnom
kapitalizmu i neoliberalnoj drţavi (Vuletić:2012:21).
Srbija je danas, na poĉetku druge decenije 21. veka, kada su u pitanju njen
drţavno- politiĉki okvir i identitet, nedovršena i još uvek slaba, preciznije, selektivno
slaba, interesima bogatih i moćnih dominantno okrenuta poluperiferijska drţava i
društvo. Aktuelno stanje i ĉinjenica da društveni proizvod po stanovniku iznosi tri
ĉetvrtine onog koji je ostvaren još pre više od dve decenije u velikoj meri je rezultat
istorijskih lutanja i promašaja u poslednje dve-tri decenije. Poslednje dve decenije 20.
veka obeleţile su, prvo, agonija – sukob suprostavljenih nacionalizama, a onda i krvavi
rat i raspad – smrt Jugoslavije. Umesto da se urušavanje realsocijalizma i otvaranje
portala istorije za nove mogućnosti i odnose iskoriste za ubrzanu demokratizaciju i
prikljuĉivanje evropskim integracijama, politiĉke elite su, uz podršku dela inteligencije i
pasivno prihvatanje znatnog dela stanovništva, uvele eks-jugoslovenski prostor u
konfrontaciju i obraĉun ĉija su cena ogromne ljudske ţrtve i traume te materijalni i
razvojni gubici.
Ĉitavu poslednju deceniju 20. veka Evropska unija (EU) i Srbija su se kretale
po sve udaljenijim putanjama. Jaĉanjem integrativnih procesa Ugovorom u Mastrihtu
(1991), Evropska zajednica (EZ) prerasta u EU – politiĉku, ekonomsku i monetarnu
uniju, koja će se proširivanjem u 2007. godini formirati kao zajednica 27 drţava. Na
drugoj strani, Srbija „ponovo stiĉe svoju drţavnost“, prvo kroz dezintegraciju i krvavi rat
i raspad bivše Jugoslavije, a zatim mirni, referendumski izlazak Crne Gore iz drţavne
zajednice sa Srbijom.
Nakon promena 5. oktobra 2000. godine, Srbiji su se evropski okvir i
perspektiva (ponovo) otvorili. Savet EU je još 1993. godine Kopenhaškim kriterijumima
definisao opšte uslove za prijem u ĉlanstvo. Stabilnost i funkcionisanje demokratskih
institucija, vladavina prava i zaštita ljudskih prava, posebno marginalizovanih grupa, uz
funkcionisanje trţišne ekonomije i njen kapacitet da se nosi sa konkurencijom i
takmiĉarskim pritiskom unutar zajednice – ĉini polazne kriterije za sve potencijalne
ĉlanice. Dodatne uslove za zemlje Jugoistoĉne Evrope predstavljaju i regionalna saradnja
i dostizanje dovoljnih administrativnih kapaciteta. U ugovorima EU, kao i u izjavama
Saveta Evrope, polazi se i od stava da je evropski socijalni model vaţan element procesa
evropskih integracija.
Na drugoj strani, u Srbiji, nakon „postrevolucionarne euforije” i kratkog
medenog meseca izmeĊu novih demokratskih vlasti, kljuĉnih aktera meĊunarodne
zajednice i graĊanstva, stvorena je atmosfera u kojoj je većina poverovala u brzi, gotovo
pravolinijski hod od izolacije ka meĊunarodnim, pre svega, evropskim integracijama.
Demokratski politiĉki i civilni akteri suoĉili su se brzo sa brojnim unutrašnjim
iskušenjima i izazovima, ali i obnovljenim spoljnim pritiscima, koji su, poslediĉno, otkrili
svu dubinu razlika unutar „demokratskog bloka”.
U meĊuvremenu, (optimistiĉke) prognoze vezane za prijem Srbije u EU su pomerene na
narednu deceniju.

1. GDE SMO SADA

1.Srbija i planetarna kriza

Pored neobavljenog radikalnog raskida sa autoritarnom i nacional-

populistiĉkom prošlošću kljuĉnu prepreku i izazov ĉine razmere siromaštva i
nezaposlenosti u Srbiji. Stanje oteţavaju i dodatni zahtevi koje pred vladu, posebno
nakon izbijanja planetarne finansijske krize (2008) koja prerasta (2011) u krizu javnih
dugova, odnosno, krizu opšte prezaduţenosti od koje nisu imune ni ekonomije poput
italijanske i španske izruĉuju meĊunarodne finansijske organizacije. Od vlasti u Srbiji se
opravdano traţi da redukuje već enormni spoljni deficit, kao i da budţetski deficit odrţi u
dogovorenim granicama. Od nje se oĉekuje i da redukuje, po procentualnom udelu u
društvenom proizvodu, visoku, a po realnim iznosima i potrebama nedovoljnu javnu
potrošnju. Slede zahtevi za racionalizaciju i reformu javne uprave, obrazovanja,
zdravstva i penzionog sistema, ali i dalja privatizacija i restrukturiranje privrede, pre
svega, velikih infrastrukturnih sistema.
Razdirane borbom za vlast, internim sukobima i aferama, nove vlasti nisu,
meĊutim, uspele da stvore operativnu strategiju privrednog i socijalnog razvoja, ali ni da
efektivno reformišu drţavni aparat. Prethodno izloţene velikim probuĊenim
oĉekivanjima graĊanstva, one su se suoĉile sa brzo istanjenim poĉetnim poverenjem i
kredibilitetom.
Krajnji efekat je, poput prakse u drugim zemljama u tranziciji, postizanje na
niskom ostvarenom nivou (low level) ekvilibrijuma parcijalnih reformi, odnosno,
ostvareni „balans nepotpunosti“. Posmatrano iz ugla cinika, nepotpune ili krajnje
usporene trţišne reforme, uz istovremeno tek delimiĉno konsolidovanje demokratije i
brojne autokratske deformacije, sluţe da onemoguće masi tranzicionih gubitnika da u
recesivnoj fazi promena demokratskim sredstvima iznudi povratak na staro.
Podrška stanovništva, ili bar odsustvo aktivnog suprostavljanja, obezbeĊuje se sporim i
nedoslednim sprovoĊenjem reformi, kupovinom socijalnog mira odrţanjem zarada iznad
nivoa koji omogućuje proizvodnja i novim zaduţivanjem.
Poslediĉno, u pet kljuĉnih elemenata socijalne i ekonomske „domaće“ krize
spadaju: (1) rašireno siromaštvo i visoka i stagnantna nezaposlenost koje su krajnje
neravnomerno regionalno rasporeĊene, (2) nepodnošljivo visok nivo deficita
spoljnotrgovinske razmene, (3) za slabu privredu relativno visok udeo javne potrošnje i
(4) predimenzionirana drţava, kao i (5) nadolazeća prateća kriza spoljnog duga, nastala
ponovnim ubrzanim zaduţivanjem u poslednje tri godine.
Problem Srbije su, i pored više puta zapoĉinjane „giljotine propisa”, loše
poslovno okruţenje, siva ekonomija, korumpirana administracija, slabi konkurentski
obrasci i javni i privatni monopoli, razvijene koruptivne sheme i partokratska vladavina
nad javnim sektorom. U takvom sistemu nema adekvatne kontrole nad racionalnošću
javnih nabavki i efektima poslovanja. Primera radi, stanje putne infrastrukture i tempo
izgradnje kljuĉnih saobraćajnih koridora, za koje su inaĉe obezbeĊeni meĊunarodni
krediti, predstavljaju vid (neskrivene) nacionalne blamaţe.
Poslediĉno, privreda se nalazi u pretkomatoznom stanju opšte nelikvidnosti, u kojoj
ni drţava ne plaća svoje dugove i raširene poreske nediscipline.
U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu konstatuje se da je zbir
spoljnjeg i unutrašnjeg javnog duga prešao iznos od 23 milijarde evra, odnosno, pribliţio se
vrednosti od ĉak 80% projektovanog bruto-društvenog proizvoda (BDP), diplomatskim
ţargonom reĉeno, „visoka i rastuća zaduţenost izaziva zabrinutost”.
Unutar ovog iznosa, rastući javni dug dostigao je 36% BDP-a. Budţetski deficit, pri tome,
nije oĉekivano rezultat antikriznog povećanja javnih rashoda, već smanjenih prihoda nastalih
zbog pada dohodaka stanovništva. Fiskalno prilagoĊavanje izvedeno je u 2010. godini pod
pritiskom misije MMF-a, daljim zamrzavanjem penzija i plata u javnom sektoru, kao i
obustavljanjem daljeg zapošljavanja i smanjenjem kapitalnih rashoda. Radi se o palijativnim
merama ĉiji je efekat na srednji i duţi rok razvojno poguban.
Nova razvojna politika mora se, za razliku od prethodne zasnovane na zaduţivanju i
prenaduvanoj i privatnoj i javnoj potrošnji, bazirati na geslu: investirati i izvoziti ili potonuti.
Njena realizacija ima, meĊutim, jasnu socijalnu cenu koju pre svega treba da plate moćni i
privilegovani javni i privatni monopli – prezaštićeni „tajkuni” i partijski komesari postavljeni
da, bez dovoljne kontrole racionalnosti troškova i distribucije prihoda, upravljaju javnim
preduzećima i ustanovama. To, naravno, neće ići bez velikog otpora pa su odlaganje promena
i dalje zaduţivanje vrlo realni.
Dijalog, ali ne bilo kakav, već dijalog zasnovan na snazi argumenata, a ne
argumentu sile i moći, okrenut dugoroĉnom razvoju, a ne trenutnom interesnom kalkulusu,
baziran i na sposobnosti empatije u poziciju, interese i strahove drugih uĉesnika zaista, ako
ţelimo da izaĊemo iz krize, nema alternativu.

2.Ruinirana ekonomija

Srbija više od 20 godina u vrtlogu tranzicije i raspada zemlje neuspešno

pokušava da izadje iz krize, a njeno zaostajanje za razvijenim svetom se povećava iz
godine u godinu.Sa raspadom SFRJ Srbija je prvo znatno izgubila na geostrateškom
znaĉaju.Nakon toga, postpetooktobarske vlade su odgovorne za potpuno nekritiĉko
sprovoĊenje neoliberalne ekonomske politike, dodatno deformisano formiranim
monopolima, bujanjem administracije i javnog sektora i prevelikim zaduţivanjem Srbije
Vlasti su posebno odgovorne što nisu završile proces denacionalizacije, i to pre
privatizacije, jer će sada to biti dodatno opterećenje za poreske obveznike i povećanje
javnog duga. Istovremeno, u Srbiji, zemlji koja je medju najsiromašnijima u Evropi,
prema zvaniĉnim izveštajima Svetske banke, se godišnje kroz korupcije u sistemu javnih
nabavki godišnje izgubi 750 miliona eura. Srbija će biti i pred ozbiljnim izazovima
urednog finansiranja obaveza.
Dodatno se Srbiji komplikuje ekonomska situacija i sa ĉinjenicom da je visina
javnog duga dobrano prešla svoj zakonski maksimum od 45% bruto domaćeg proizvoda.
Zbog visine javnog duga Srbiji je dodatno opao i kreditni rejting što će još više poskupeti
kredite i udaljiti inostrane investitore od Srbije.
Uzroci

Koreni ovakvog stanja su, pre svega u nedovršenim reformama i kljuĉnim

disproporcijama , odnosno ĉinjenici da su baziĉna ekonomska , socijalna i politiĉka
pitanja otvorena već šest decenija
Po Miodragu Zecu postoji 10 takvih disproporcija. (1) Sistemska neravnoteţa
izmeĊu proizvodnje i rastuće potrošnje je kljuĉni problem Srbije . Disproporcija se
pokriva donacijama , doznakama , privatizacionim prihodima , novim zaduţivanjem
drţave, privatnih i javnih preduzeća, stanovništva i inflacijom. Opasnost duţniĉkog
ropstva je postala planetarni problem. Umesto robe već 50 godina izvozimo stanovništvo
i to ono sa najvećim struĉnim i radnim sposobnostima.(2) Drugi kljuĉni problem ĉini
disproporcija izmeĊu domaće akumulacije i nivoa neophodnih investicija , odnosno
hroniĉna nesklonost produktivnoj štednji Rezultirajuću posledicu ĉini sklonost da se
dobici privatizuju a gubici socijalizuju , odnosno krediti obezvrede Naredne probleme
predstavljaju (3). disproporcija izmeĊu uvoza i izvoza , kao i (4) regionalne
disproporcije
Pored ovih trajnih , postoje i disbalansi koji se aktuelnom krizom produbljuju :
(5). disprporcija izmeĊu aktivnog i izdrţavanog stanovništva , iako se ukupno
stanovništvo smanjuje. U tom kontekstu kljuĉnu ulogu igraju (6) disproporcija izmeĊu
broja zaposlenih ( posebno u realnom sektoru) i broja penzionera i (7) disproporcija
izmeĊu zaposleniih i nezaposlenih , odnosno razmere nezaposlenosti koje su u velikoj
meri uslovljene krizom obrazovanja Najzad, slede dva disbalansa unutar samih
zaposlenih: (8) disproporcija izmeĊu zaposlenih u proizvodnom sektoru i
administraciji i (9) neravnoteţa izmeĊu zaposlenih u nerazmenskom sektoru (
banke, trgovina , usluge) i realnoj ekonomiji. Sve to za posledicu ima i (10)
dramatiĉne razmere razlika izmeĊu ultrabogatih i ultrasiromašnih , odnosno
razmere siromaštva koje mogu destabilizovati odrţivi razvoj (Zec, 2012:69-74).
Pritom, u poslednje dve decenije., obim stranih direktnih investicija u Srbiji i u
zemljama zapadnog Balkana po glavi stanovnika iznosi tek jednu trećinu onih u
Centralnoj Evropi. Najveći broj investicija finansirano je kroz privatizaciju.
Privatizacije, meĊutim, nisu kao u Centralnoj Evropi otvorile vrata grinfild
investicijama; novi proizvodni kapaciteti nisu otvoreni, uz malobrojne izuzetke, već su
kao posledica privatizacije znaĉajno smanjeni postojeći kapaciteti i broj radnih mesta.
Cilj privatizacije u mnogim sluĉajevima nije bilo odrţanje ili proširenje proizvodnih
kapaciteta već kratkoroĉno povećanje drţavnih prihoda, ali i nelegalno sticanje privatne
dobiti.Pored toga , veoma je mali broj izvoznih projekata koje nose strane investicije;
većina stranih investicija finansirala je proizvodnju roba i usluga kojima nije moguće
trgovati, dakle telekomunikacije, trţište nekretnina, medije ili finansijski sistem. 1
Oĉigledno je potencijalna konkurentnost privreda na zapadnom Balkanu procenjena kao
suviše mala da bi opravdala rizik izvozno orijentisanih investicija

1
U periodu 2001 – 2011. godine ukupne strane direktne investicije (SDI) u Srbiji iznosile su oko 17
milijardi evra, od ĉega je oko 40% investirano u procesu privatizacije i sektora finansija. To nije bilo
dovoljno za oporavak privrede jer je oko 35% ukupnog priliva SDI bilo usmereno u sektore nerazmenljivih
dobara i usluga, a samo oko 15% ukupnih SDI su grinfild investicije( Pregled, 1,2012:49)
 Sa današnje taĉke gledišta radilo se o rastu bez industrije, bez izvoza i bez
zapošljavanja. Nastavljena je deindustrijalizacija Srbije Rast je, ukratko, bio praćen
preuranjenom tercijarizacijom privrede i bio je baziran na snaţnom uvozu i privatnoj
potrošnji srednjih slojeva stanovništva.
To je bilo moguće, jer je meĊunarodna ekonomija bila obeleţena masovnim
raspolaganjem povoljnim kreditima Šema rasta, koja je bila zasnovana na privatnoj
potrošnji finansiranoj iz kredita sa velikim udelom uvoza, sa izbijanjem krize više ne
funkcioniše. Kao što je Janoš Kornai za komunizam rekao da predstavlja preuranjenu
drţavu blagostanja (premature welfare state), ĉija ponuda socijalne sigurnosti i javnih
usluga nije imala pokriće u rezultatima privrede, tako je i u nekadašnjim komunistiĉkim
drţavama nakon preokreta došlo do preranog stvaranja potrošaĉkog društva (premature
consumer society) koje je obeleţeno neravnoteţom izmeĊu preovlaĊujućih potrošaĉkih
standarda i rezultata privrede (Erke,2012:77-78).
U Srbiji i u ostalim drţavama zapadnog Balkana postoje još dva faktora koji
utiĉu na visoku orijentaciju ka uvozu. Prvi faktor leţi u ĉinjenici da veliki deo
nekadašnjeg jugoslovenskog stanovništva ţivi i radi u Zapadnoj Evropi. Nekadašnji
gastarbajteri ne donose, meĊutim, samo novac u svoju staru otadţbinu već sa novcem već
decenijama „uvoze“ i svoj potrošaĉki stil, koji odgovara standardu njihove nove
domovine. Ukoliko se moţe reći da taj novac uopšte finansira investicije, onda su to male
investicije u oblasti usluga kao što su kiosci sa hranom ili male radionice koje nemaju
mogućnost da povećaju izvozne kapacitete drţave.
Drugi faktor koji utiĉe na porast sklonosti ka potrošnji u Srbiji jeste struktura
privredne elite. Njom dominiraju takozvani tajkuni- preduzetnici koji su se obogatili u
prvim fazama privatizacije za vreme Miloševića i koji su u poreĊenju sa ekonomskom
snagom svojih drţava uspeli da izgrade ogromna bogatstva. Kao nagradu za politiĉku
podršku od vlastodrţaca su dobili privredne privilegije kao što su prava na monopol i
uvozne licence. Pojednostavljeno bi se moglo reći da u Srbiji u privredi dominira
koalicija koja se sastoji od srednjeg sloja društva, od kojih je veći deo zaposlen u
javnom sektoru, i od tajkuna, pri ĉemu ovi drugi zadovoljavaju evropeizovane
potrošaĉke potrebe onih prvih. Potencijalni protagonisti izvozne privrede, industrijski
preduzetnici i industrijski radnici, marginalizovani su u odnosu na preovlaĊujuću uvoznu
koaliciju (Erke,2012: 76-77).

3. Aktuelni socijalni kontekst

Sve uĉestaliji protesti su jedan od pouzdanih pokazatelja da se Srbija, sem u krizi,

nalazi i u stanju gotovo permanentne predizborne politiĉke groznice.
Zajedniĉko svim ovim protestima je to što njihovi uĉesnici upućuju svoje zahteve Vladi
Srbije i resornim ministarstvima procenjujući da oni još imaju moći i razloga da im bar
delimiĉno izaĊu u susret. U situaciji raširenog politiĉkog cinizma i nepoverenja, razumljivo
je nastojanje da se, kada se već dijalogom nije došlo do zadovoljavajućih rešenja, pritiskom
iznude ustupci i ranije data obećanja. Iza ove logike stoji nauĉena lekcija da su politiĉari pred
izbore, vodeći raĉuna o rejtinzima, skloniji da prihvate zahteve.
U prilog im idu i neporecive ĉinjenice da je zaposlenost dramatiĉno niska, da su i
inaĉe preskrome plate i penzije na silaznoj putanji, da ponovo raste siromaštvo.
Od oko pet miliona radno sposobnih, ekonomski nije aktivna ni polovina. Oficijelna stopa
nezaposlenosti je prešla 25%, ali ako armiji od 720.000 ljudi prikljuĉimo one koji su,
izgubivši nadu, prestali da tragaju za poslom, kao i desetinu zaposlenih koji odlaze na posao
u firme u steĉaju a da za to ne primaju platu, radi se faktiĉki o gotovo milion nezaposlenih.
Istovremeno, meĊu gotovo 600.000 onih koji egzistenciju odrţavaju radom u neformalnom
sektoru najviše je upravo zaposlenih, pre svega, onih preko 600.000 koji neredovno primaju
platu i tako dopunjuju svoje nedovoljne zarade.
Poslediĉno, broj penzionera (1,7 miliona) gotovo se izjednaĉio sa brojem
(formalno) zaposlenih (1,75 miliona). Ako se ostvare prognoze Unije poslodavaca Srbije da
će u narednom periodu bez posla ostati još 100.000 zaposlenih, ovi brojevi će se i izjednaĉti,
što dovoljno ilustruje dubinu izazova sa kojima je suoĉena Srbija.
Unutar zaposlenih, njih oko 450.000 radi kod privatnih lica, pri ĉemu 200.000 vlasnika
zapošljava tek neznatno veći broj radnika. Od 1 360 000 onih koji rade kod pravnih lica,
gotovo pola miliona (470.000) radi za drţavu, a njih oko 900.000 u privatnom sektoru
(Musić, 2010: 44–46)
Poslednju deceniju suštinski odreĊuju dva procesa: deindustrijalizacija i rast
usluţnog sektora i trasfer zaposlenih iz javnog u privatni sektor.
Pri tome, privatni sektor nije imao kapacitete da primi ni polovinu onih koji su izgubili posao
u javnom sektoru, što je za posledicu imalo pad broja zaposlenih sa 2,2 miliona na 1,75
miliona.Završetak privatizacije velikih sistema i lokalnih preduzeća nosi realnu opasnost
daljeg otpuštanja. Dodatno, mala preduzeća, izuzetno osetljiva na oscilacije na trţištu i
neoslonjena na saradnju sa velikim sistemima su u znatnoj meri koncentrisana na nekada
propulzivne delatnosti poput poslova sa nekretninama, osiguranja i pruţanja liĉnih usluga
oštro pogoĊenih krizom.
Ako, dalje, od 2,2 miliona radno aktivnih oduzmemo poljoprivrednike, vlasnike i
(loše i nekvalitetno) samozaposlene, potencijalnu sindikalnu klijentelu ĉini tek 1,3 miliona
zaposlenih. U najteţem poloţaju u pogledu uslova rada, sigurnosti posla i isplata zarada su
zaposleni kod malih preduzetnika, kao i angaţovani u neformalnom sektoru i firmama pod
steĉajem. Društvena kontramoć zaposlenih i sindikata dodatno je limitirana preteranom
deindustrijalizacijom, kao i partijskom kontrolom i patronatom nad zapošljavanjem u javnom
sektoru. U situaciji deinvestiranja i rada na tehnološki izraubovanim mašinama te
rezultirajuće niske produktivnosti i profitabilnosti, i sami zaposleni i industrijski sindikati
samoograniĉavaju svoje zahteve na minimalne standarde jer znaju da nemaju dovoljno
argumentacijski zasnovanu pregovaraĉku poziciju.
Njihovi protesti, ma kako bili radikalni i uporni, ukljuĉujući i štrajk glaĊu, nisu ofanzivni,
odnosno klasiĉni štrajkovi kojima se, prekidom rada, ţeli proširiti prostor sloboda i prava,
već tek defanzivna odbrana i apel za oĉuvanje egzistencijalnog minimuma.
Dugo, dvodecenijsko posrtanje privrede, uz ratnu avanturu i sankcije i frustrirajuća iskustva
rezultirali su i padom stope sindikalizovanosti na trećinu zaposlenih i niskim poverenjem u
sindikate. Razjedinjeni ili bar nedovoljno koordinirani sindikati, lišeni tradicije autonomnih
borbi jednostavno nisu uspeli da urade ni ono što se moglo (Stojiljković, 2011: 442–445).
U poreĊenju sa širinom i radikalnošću protesta u okruţenju, graĊanstvo i njegove
asocijacije i zaposleni i sindikati u Srbiji teško da bi se mogli optuţiti za odsustvo svesti o
teţini situacije. Zaĉeci njihovog autonomnog, ali nedovoljno profilisanog i koordiniranog
protesta i otpora znaĉe za sada tek da oni ne mogu i neće više da plaćaju cenu decenijskog
tranzicionog tumaranja i propuštanja prilika.
Radi se i o efektu i uticaju talasa radniĉkih i graĊanskih protesta širom Evrope i
raširenoj svesti da je unutar poslednje tri decenije razvoja neoliberalnog koncepta
globalizacije došlo do visokog rasta nejednakosti. Svaka kriza, ukljuĉujući i poslednju krizu
hipotekarnih dugova i bankarskih plasmana, korišćena je za preraspodelu u korist
najbogatijih. Brojni ekonomisti, poput Petera Bofingera, smatraju da u osnovi aktuelne krize
stoji nastojanje drţave da izgladi posledice krize na trţištu nekretnina i novca, što je
preambicioznim programima spasavanja banaka i podsticanja konjukture dovelo do opšte
duţniĉke krize.2

Strategija vlasti

Ako su motivi zaposlenih i sindikata jasni, šta je bila logika i strategija vlasti?
Prethodna Vlada (2008-2012) u uskom manevarskom prostoru izmeĊu meĊunarodnih
institucija i sopstvenih graĊana, suoĉena sa socijalnim nezadovoljstvom, je pokušavala da
oĉuva sigurnosnu socijalnu mreţu kroz koju se ne propada u vrtlog beznaĊa i socijalne
izolacije. Pred izazovom inflacije, ona nastoji da stabilizuje cene osnovnih ţivotnih
namirnica i energenata. Isti smisao i namenu imali su i povećanje minimalne zarade,
povezivanje staţa osiguranja i overa zdravstvenih knjiţica svim zaposlenim licima, kao i
dodatna socijalna zaštita svih ranjivih grupa stanovništva.
Potpisujući Socijalno-ekonomski sporazum sa sindikatima i poslodavcima Vlada je ţelela da
stvori utisak da je nauĉila lekciju i da deli uverenje da su socijalni dijalog i podela
odgovornosti put da se izaĊe iz socijalne i ekonomske krize.
Sindikatima i zaposlenima se, po već viĊenom scenariju, nudi uĉešće u donošenju
zakona i poštovanje zakljuĉenih i sklapanje novih granskih kolektivnih ugovora, kao i
efikasnija zaštita prava, dakle, sve ono što već podrazumeva okvir delovanja socijalno
odgovorne vlasti. Na drugoj strani, od njih se traţi da se obaveţu na „socijalno odgovorno
ponašanje” i uzdrţe od „preuzimanja bilo kog vida socijalnih akcija”.
Utisak o nameravanom dirigovanom predizbornom socijalnom miru u kome neko
(sindikati i zaposleni) daje ustupke odmah da bi mu (eventualno) naknadno bila realizovana
data obećanja neodoljivo se nameće.Garanciju da se ovoga puta neće ponovo odigrati već
viĊena predstava ĉini (nerealizovana ) ponuda da se na reanimiranom Socijalno-ekonomskom
savetu jednom meseĉno proveravaju efekti usvojenih mera i menja potpisani sporazum.

4. Politiĉko-kulturne posledice

Poslediĉno, Srbija je „demokratija niskog intenziteta „ - graĊanin je slobodan da

bira , ali mu je sudbina odluĉena na drugom mestu, odnosno limitirane su mogućnosti
izbora. Sasvim suprotno, demokratska tranzicija nije samo promena institucija i vlasti već
kvalitativni preokret u pravcu ostvarenja novog naĉina ţivota i promocije autonomije ,
slobode i odgovornosti graĊanki i graĊana u donošenju konstitutivnih ţivotnih odluka

2
Prateća privredna recesija pogaĊa, meĊutim, pre svega omladinu .Primera radi, u Španiji se širi protesni pokret
Indignados (OzlojeĊeni) koji pre svega okuplja mlade besne zbog krize, nezaposlenosti i rigidnih mera štednje
vlade koja ih ostavlja i bez već steĉenih prava. Nezadovoljni u Španiji, Italiji ili Grĉkoj traţe korenite reforme,
ali ih (zavisne) vlade zemalja upućenih na intervencije evropskih finansijskih institucija, naravno, ne mogu
preduzeti. Postavljanje novih tehnokratskih vlada bez izbora u Grĉkoj i Italiji je dovoljna ilustracija.
Nova strategija moţe biti stvar odluke bar na nivou institucija EU.
Na drugoj strani, inverzni i neproduktivni odgovor na krizu predstavlja rast ksenofobije i jaĉanje ekstremne
desnice ili provale huliganizma poput onih u Velikoj Britaniji. (NIN, 11. 8. 2011, str. 25–27).
 Demokratska tranzicija u Srbiji zapravo je tek zapoĉela – nema radikalnog
raskida sa nedemokratskim nasleĊem , korupcijpm , kriminalom . U prilog ovoj tezi
govori uticaj novobogataša, kao i nejasna, tek naĉelna orijentacija ka evropskim
vrednostima i EU integracijama (Golubović,2012:26-27)
Srpsko društvo pati i od nedostatka poverenja, premošćujućeg
(meĊugrupnog) socijalnog kapitala i kulture dijaloga i tolerancije . Primera radi, ako
je, po jednoj ciniĉnoj definiciji, »porodica skup ljudi koji se mrze jer moraju da ţive
zajedno onda je politiĉki i društveno nekorektna grupa - pripadnici neonacistiĉkih,
neošovinistiĉkih grupa, skinhedsa, skup ljudi koji su zajedno jer moraju da
mrze«(Mićunović,2012 :65 )
I pored prihvatanja nacionalne solidarnosti i socijalnog dijaloga kao stubova
izlaska iz krize sadašnje antikrizne aktivnosti su namenjene oporavku bogate manjine.
Drugim reĉima, filozofija New Deal-a su ulaganja, subvencije, podsticaji, dok je
neoliberalni odgovor na aktuelnu krizu štednja, kako materijalna, tako i nematerijalna.
Najopasniji deo korpusa nematerijalne štednje je svakako štednja na steĉenim pravima
zaposlenih. U ime štednje, trţište rada bi trebalo tako da se prekomponuje, da nezaposleni
i zaposleni budu izjedaĉeni ne po pravima, ĉemu, inaĉe tradicionalno teţe sindikati, već u
obespravljenosti i jednih i drugih. Bez tih prava kao klasne odrednice, sindikati postaju
besmislena organizacija .
Poloţaj sindikata u srpskoj tranziciji nepovoljan je zbog tri kljuĉna elementa
koji obuhvataju elemente nasleĊa i savremenog politiĉkog konteksta: (1) odustvo
razvojnih efekata tranzicije, (2) odustvo tradicije autonomne borbe i kritiĉke pozicije
prema vlasti i (3) nespremnosti sindikalnih lidera za meĊusobnu saradnju Kumulativno,
sve ovo pokazuje brojne slabosti sindikata i nemogućnost da nametnu agendu koju
zagovaraju(Stojiljković,2011).
Civilno društvo se u poslednje dve decenije posvetilo pre svega pitanjima
zaštite ljudskih prava i uspostavljanja demokratije i demokratskih institucija. Znaĉajne su
i funkcija predstavljanja, odnosno zastupanja interesa razliĉitih grupa, vršenja pritiska na
vladu i stimulisanja javnih rasprava, kao i javne i kvazi javne funkcije koje
podrazumevaju pomaganje siromašnima, hendikepiranima i marginalizovanim
društvenim grupama Naţalost socijalno-ekonomska pitanja nisu prioritetna za civilno
društvo u Srbiji. Štaviše, OCD se „najmanje bave pitanjima uspostavljanja ekonomskog
društva (Spasojević, Lonĉar,2012:226-227)

2. ŠTA DA SE RADI : U POTRAZI ZA NOVIM ODGOVORIMA

1. Kriza i konstelacije moći

Nakon krize od 2008, dolazi do krize suverenih dugova zemalja EU, pada
kreditnog rejtinga mnogih zemalja Zapada, krize evra i usporavanja kineskog rasta.
Dodatni problem predstavljaju: opadanje rasta produktivnosti, stagnacija industrije i pad
zaposlenosti.Ostaje otvoreno, meĊutim, kljuĉno pitanje da li se unutar aktuelne
planetarne krize i oĉitih insuficijencija neoliberalnog modela pomalja nova, globalna
altermativa.3

3
Svet se od kraja osamdestih godina menja dramatiĉnom brzinom.Rušenje berlinskog zida je oznaĉilo
globalnu prekompoziciju drţava, naroĉito u Evropi, a raspad Sovjetskog Saveza u Evroaziji.Istovremeno,
jedan od kljuĉnih procesa - demokratizacija znanja i svekolike svetske baštine svakodnevno se dogadja
 Sasvim sigurno, globalna kriza menja konstelaciju globalne ekonomske moći.
Procena je da bi u narednih deset godina ameriĉka dominacija, uz laganu disperziju
globalne moći, mogla opstati, iako je ekonomska supremacija razvijenih ekonomija
znaĉajno umanjena u odnosu na zemlje u razvoju, posebno Kinu. Kapitalistiĉki trţišni
model,sada sa povećanom ulogom drţave za sada nastavlja da dominira. Kao glavni
uzrok krize neretko se navodi krah trţišta hipotekarnih kredita u SAD i duţniĉka kriza
perifernih zemalja evrozone. MeĊutim, finansijska i ekonomska kriza dominantno je
posledica pogoršanja stanja u realnom sektoru ekonomija razvijenih zemalja, što govori
da ona neće lako proći. Treba naglasiti i da su u krizi razvijene zemlje, dok zemlje u
razvoju beleţe dinamiĉan, samo blago usporeni, rast. Preraspodela ekonomske moći je
uzela i politiĉku formu kroz G20 (najvećih 19 ekonomija sveta, plus EU) i BRIKS, koje
delimiĉno preuzimaju ulogu G7, kao foruma za globalno kreiranje politike. Ohrabrujuće
je da brzo rastuće zemlje u razvoju (ZUR), budući da intenzivno koriste prednosti
globalizacije, imaju snaţan interes u obezbeĊivanju uslova da tranzicija ka multi-
polarnom sistemu ne bude praćena finansijskom nestabilnošću ili oteţavanjem
meĊunarodne trgovine, meĊunarodnih tokova kapitala i investicija.(Nikolić,2012:86)

Kako će se kriza reperkutovati na Srbiju?

Efekti krize se u Srbiju prelivaju preko zapadne Evrope. Naravno, glavni

problem je kriza evrozone. Usporavanje uvozne traţnje već usporava srpski robni izvoz.
Priliv stranihinvesticija će izvesno biti manji Sumarno, moţe se oĉekivati da će manjak
deviza dovesti do trošenja deviznih rezervi i pada potrošnje, poslediĉno i ţivotnog
standarda, kroz obaranje uvoza. U svakom sluĉaju, Srbija mora da problem likvidnosti
ublaţi, kao i da dodatno podstakne investicije. Kriza u EU moţe da utiĉe na Srbiju i
preko finansijskog sektora, pošto u zemlji više od 75% bankarske aktive ĉine strane
banke. Srpski bankarski sistem je istina mnogo manje izloţen riziku refinansiranja
kratkoroĉnih kreditnih linija. Moţe se, meĊutim, oĉekivati i rast odbojnosti investitora
prema trţištima u razvoju, što bi ugrozilo stabilnost dinara.
Na drugoj strani, ĉini se da postoji znaĉajan prostor za rast izvoza u Rusiju.
Potpisani strateški meĊudrţavni ugovor Srbije sa Kinom trebalo bi da omogući
povećanje, inaĉe minornog, izvoza u najmogoljudniju zemlju sveta. Srbija pokušava,
dakle , da balansiranjem svoje politike, davajući znatno veći znaĉaj dvema zemljama
grupacije BRIKS (Rusija i Kina), nego što to ĉine zemlje regiona, pojaĉa svoju
pregovaraĉku poziciju prema Zapadu po nekim strateškim politiĉkim pitanjima. Dakle,
rastući geoekonomski znaĉaj BRIKS zemalja nije bez uticaja na Srbiju, ali EU i dalje
dominira kao strateški prioritet naše zemlje (Nikolić,2012:106-107).

putem interneta. Danas, svakodnevno internet koristi preko 2 milijarde ljudi širom sveta. Mi danas ţivimo u
eksponencijalnom vremenu.Facebook, Youtube, Twiter, Myspace nisu postojali pre sedam- osam
godina.Na Guglu se meseĉno obavi preko 31 milijarda pretraga.U toku 2009.godine postojalo je ĉak 1,4
milijarde e- mail naloga Na univerzitetima se izuĉavaju kursevi koji nisu postojali pre 10 godina, kao što su
naprimer E business, Nanotechnology ili Supply chain management.Najtraţenija i najbrţe rastuća
zanimanja su ona koja su usmerena na kompjutere i online mreţe. Druga grupa zanimanja vezana je za
zdravlje, produţenje ţivotnog veka, za razvoj medicine i biotehnologije. Poslediĉno, danas školujemo
kadrove za zanimanja i poslove za koje ne znamo kako će izgledati, da koriste tehnologije koje još nisu
izmišljene i da rešavaju probleme za koje ne znamo kakvi će biti i u kom obliku će se pojavljivati(Krstić,
,2012 :106-107).
 Po mišljenju Dušana Vujovića, Srbija neće moći da se izbori sa odlivom
kapitala, dubokom recesijom i kombinovanom fiskalnom, duţniĉkom i finansijskom
krizom. Zemlja koja se pribliţava statusu kandidata za EU je prema listi Svetskog
ekonomskog foruma u 12 vaţnih pokazatelja poslovanja meĊu poslednjih pet drţava na
svetu.4
U kombinaciji sa sve nestabilnijim makroekonomskim okruţenjem,
nerazvijenim i skupim finansijskim posredovanjem, i lošim kvalitetom kljuĉne fiziĉke
infrastrukture, ovo daje dosta crnu sliku o stanju institucionalnih reformi i kvalitetu
ekonomske politike u Srbiji posle globalne finansijske krize.
Sumirajući date kritiĉke uvide, mogli bismo konstatovati da postoje sledeći
kljuĉni razlozi za uzbunu (Vujović, 2012) :
1. Realni efektivni devizni kurs (REDK) predstavlja stvarno ograniĉenje rasta
pošto negativno deluje na operacije i rast preduzeća koja proizvode razmenljiva dobra, a
ona su danas kljuĉno usko grlo,
2. Ograniĉena raspoloţivost kredita i visoki troškovi finansiranja postali su
jedno od najoštrijih ograniĉenja rasta u Srbiji, kako u obezbeĊivanju tekuće proizvodnje i
trgovine, tako i u finansiranju investicija. Srbija ima jedan od najniţih stepena
monetizacije i najviše finansijske i kreditne marţe što ozbiljno ograniĉava funkcionisanje
privrede i ekonomski rast.
3. Skupa, velika i remetilaĉka uloga drţave postala je jedno od kljuĉnih
ograniĉenja rasta. Ona stvara neefikasno i skupo poslovno okruţenje, neposredno podiţe
troškove funkcionisanja, ne obezbeĊuje i ne promoviše konkurenciju, i odvlaĉi mlade
obrazovane ljude sa produktivnih radnih mesta u privredi, narušava finansijsku
disciplinu, istiskuje privatni sektor.
4. Neefikasno korporativno upravljanje i skupa radna snaga (koja se ispoljava
kroz visoke jediniĉne troškove rada ili nisku produktivnost) odbijaju SDI i poslovnu
saradnju, i erodiraju cenovnu konkurentnost preduzeća u mnogim sektorima. Neophodne
su odluĉne mere da bi se uklonile najvaţnije barijere rasta produktivnosti (kroz programe
obuke zaposlenih, bolje poslovne škole, istraţivanje i inovacije za potrebe preduzeća ).

Ciljevi antikriznog menadţmenta

Strategija izlaska iz dvostruke, interne i eksterne krize, vezana je, meĊutim, za

umeće koherentnog uvezivanja niza reformskih koraka i graĊenja razvojno produktivnih
socijalnih i politiĉkih koalicija.
Na dnevnom redu je prethodno pitanje stabilizovanja i konsolidovanja
demokratije, odnosno, graĊenja Srbije kao pravne, demokratske, evropske i socijalno
odgovorne drţave i društva te postizanja efektivnog, relativno većinskog konsenzusa o

4
Efikasnost pravnog okvira u rešavanju sporova 137;Efikasnost upravnih odbora
korporacija-136; Zaštita prava manjinskih vlasnika – 140; Intenzitet lokalne konkurencije
-136; Prisustvo dominantne trţišne pozicije- 139; Efektivnost anti-monopolske politike-
137; Sofisticiranost kupaca – 136; Saradnja u odnosima radnika i poslodavaca -
136 ; Odliv mozgova -139; Kapacitet osvajanja nove tehnologije-137; Priroda
konkurentne prednosti -137 ; Spremnost delegiranja odluĉivanja/nadleţnosti -136
ovim ciljevima. Baziĉni socijalni konsenzus i kvalitativan društveni rast mogući su samo
harmonizovanjem i optimalizovanjem principa i vrednosti tri strane socijalnog trougla
koji ĉine (1) ekonomski rast, (2) socijalna praviĉnost i (3) socijalna i ekološka odrţivost.
Ekonomski „ magiĉni ĉetvorougao“ ĉine : privredni rast, uz nisku inflaciju i
nezaposlenost i budţetsku i spoljno-trgovinsku ravnoteţu.
Socijalna praviĉnost temelji na socijalnoj sigurnosti i solidarnosti kroz uĉešće
zaposlenih u saodluĉivanju i socijalno odgovorno „vezano“ preduzetništtvo.
Socijalna odrţivost predstavlja konstrukt ĉiji su elementi socijalna integracija,
kulturna i politiĉka participacija na bazi otvorenog pristupa obrazovanju i ukupnoj
razvijenoj javnoj infrastrukturi i oĉuvanje eko –ravnoteţe ( Faut,2012: 66-78).

2.Ekonomske politike

Srbija je suoĉena sa imperativom povećanja proizvodnje i kapitalnih

investicija uz paralelno smanjivanje tekuće potrošnje Trebalo bi stvoriti efikasnu
demonopolizovanu ekonomiju, sa stabilnim pravnim sistemom, lakim izdavanjem
gradjevinskih dozvola, poreskim sistemom stimulativnim za ulaganja i
opterećenjima na zarade koji su sliĉni onima u EU.
Fiskalna i monetarna politika, moraju po svaku cenu da ostanu što dalje od
voluntaristiĉke intervencije politike. Najbolji test za spremnost politiĉara da prihvate tako
nešto jeste njihovo pristajanje na oporezivanje bogatih progresivnim stopama, smanjenje
poreskih opterećenja za radna mesta, za otvaranje i pokretanje malih i srednjih preduzeća,
selektivni PDV, potpuno oslobadjanje od poreza odreĊenih kategorija stanovništva.
Istovremeno, motivacija za prikljuĉivanje EU ne treba da bude samo
participiranje u distribuciji javnih fondova već, pre svega, institucionalno sreĊivanje i
dalekoseţno preoblikovanje drţavne administracije i celog javnog sektora. Time bi se
najzad otklonile brojne štete koje svojim razobruĉenim voluntarizmom izaziva pravoj
kontroli izmakla i na mahove podivljala drţava (Madţar,2012:47-49)
Drugo veliko polje reformi ĉine socijalno i ekološki odrţiv razvoj. Politiĉka
nestabilnost, ĉesti izbori i nakon 2000. vodili su odsustvu razvijene koherentne i celovite
razvojne strategije i pored usvajanja na desetine strategija za reformu pojedinih
privrednih i socijalnih oblasti.
Poslediĉno, u uslovima aktuelne krize planetarnih razmera Srbija mora napustiti
dosadašnji model razvoja zasnovan na pregrejanoj traţnji i uvozu, prenaduvanoj i javnoj i
privatnoj potrošnji i, poslediĉno, stvorenim spoljnim i unutrašnjim deficitima i
neravnoteţama. Sledeći razvojnu logiku i strategiju EU za narednu deceniju Evropa
2020, novi model razvoja bi se, sasvim suprotno, bazirao na štednji, ulaganjima,
proizvodnji i povećanju izvoza. Kljuĉni, finalni cilj strategije bi trebalo da bude uvećanje
zaposlenosti i blagostanja stanovništva.
Prelazak na novi razvojni model ne ide, meĊutim, bez bar kratkoroĉnih
odricanja, gubitaka i redistribucije u kojoj neko dobija ako neko drugi gubi. U
zaoštrenom, kriznom okviru u kome budţetski deficit treba da padne na gotovo
simboliĉkih 1% - 3%, javna potrošnja mora biti svedena na dve petine BDP-a, uz
promenu njene strukture tako da relativni rast uĉešća javnih investicija prati smanjenje
finalne potrošnje. Cena će biti plaćena smanjenim uĉešćem penzija u BDP-u sa 13 % na
10%, kao i izdataka za plate zaposlenih u javnom sektoru sa 10% na 8% . Time bi bila
pogoĊena brojna distributivna koalicija budţetskih korisnika od preko dva miliona ljudi.
MeĊu gubitnicima se mogu naći i izuzetno moćne grupe politiĉke u sluĉaju da doĊe do
delimiĉnog gubitka kontrole nad javnim resursima i onog dela privredne elite koja se
prezaduţila preinvestiranjem u sektore koji više neće uţivati prioritetnu podršku.
Privremeno, padom standarda i potrošnje, izgubiće i deo srednjih slojeva.
Na drugoj strani, dobitnici pre svega treba da budu, kroz uvećane
redistributivne transfere usmerene ka socijalnoj pomoći i aktivnim politikama trţišta
rada, ali i kroz progresivno oporezivanje visokih dohodaka, siromašni i nezaposleni,
dakle, grupe lišene kljuĉnih resursa moći. Koliko je u takvoj situaciji uopšte moguće i
realno oĉekivati da će novi model razvoja biti realizovan, sem u krajnje iznuĊenoj i
socijalno razvodnjenoj varijanti? (Arandarenko, 2010).

***

Manevarski prostor je oĉito krajnje suţen. Siromašna Srbija ne moţe bez

velikih rizika prihvatiti, u uslovima kumuliranja visoke nezaposlenosti, velike sive
ekonomije, viška zaposlenih i niskih zarada i penzija, primenu šok terapije i
neoliberalnog koncepta, koji i na nešto gradualniji naĉin vodi, poput prakse u SAD-u,
Velikoj Britaniji, Irskoj, Španiji i Portugalu, svoĊenju javne potrošnje na trećinu
društvenog proizvoda. Ostaje opcija (redukovanog) kontinentalno-evropskog modela
socijalnih transfera usmerenih, pre svega, na podizanje prilagodljivosti i produktivnosti
radne snage „fleksigurnosti“, odnosno, zalaganje za drţavu socijalnog ulaganja.
U zemljama evropskog socijalno-trţišnog, neokorporativnog modela, javna potrošnja se
kreće na nivou od dve petine društvenog proizvoda, uz stalne pritiske da se, u cilju
uvećanja konkurentnosti privreda, redukuju socijalni transferi, prava zaposlenih i
penzionera.
Suţen okvir tegobne tranzicije, odnosno, preuzak manevarski prostor za
doktrinarnu doslednost morali bi rezultirati širokom saglasnošću o pet kljuĉnih aspekata
ekonomskih i socijalnih promena.
1.Prvi ĉini neophodnost produbljivanja i zaokruţivanja trţišnih reformi jer
se privredna i monetarna stabilnost više ne mogu odrţavati prihodima od privatizacije i
visokim deviznim doznakama zaposlenih u inostranstvu. Reforme ukljuĉuju i stvaranje
otvorenog i fleksibilnog trţišta rada i redukovanje podele na formalnu i neformalnu (sivu)
ekonomiju. Put da do toga ipak doĊe je kombinovanje inspekcijskih mera i nadzora i
ekonomskih i poreskih olakšica i stimulacija.
Srbija danas još uvek ima neodrţivu privrednu strukturu, neiskorišćene
kapacitete, kao i u velikoj meri degradiranu privrednu infrastrukturu i erodirana znanja i
radne navike zaposlenih. Dominacija aktivnih mera zapošljavanja, obuka za konkretnog
poslodavca i posao, permanentno obrazovanje i projekti poput „otpremninom do posla“
imaju veliki praktiĉni znaĉaj u aktiviranju radnih resursa i preduzetniĉkog potencijala
zaposlenih i graĊanstva.
Najzad, socijalni partneri, posebno sindikati, imaju znaĉajnu odgovornost za
sprovoĊenje antidiskriminativne politike pri zapošljavanju i u procesu rada. Odsustvo
svake diskriminacije po etniĉkoj, konfesionalnoj, rodnoj, generacijskoj pripadnosti ili
politiĉkim i seksualnim preferencijama je test zrelosti i demokratskih kapaciteta društva.
 2.Drugi, komplementarni i strateški pravac ĉine svojinske promene-proces
privatizacije. Dosadašnji efekti privatizacije su, meĊutim, krajnje ograniĉeni i
kontroverzni. Narasli privatni sektor nije uspeo da obezbedi stabilan rast niti da apsorbuje
višak zaposlenih iz društvenog sektora. Poslediĉno, za poslednju deceniju bez posla je
ostalo gotovo pola miliona ljudi ili više od ĉetvrtine aktuelno zaposlenih.O razmerama
neregularnosti, neispunjavanja obaveza od strane novih vlasnika i korišćenih politiĉkih
veza i pritisaka reĉito govori ĉinjenica da je, po pravilu tek nakon protesta i štrajkova
zaposlenih, ĉetvrtina kupoprodajnih ugovora i formalno poništena, dok je ukupan udeo
razvojno neuspešnih privatizacija znatno veći.
Proces privatizacije društvene svojine je manje-više okonĉan, ali je zato proces
privatizacije javnog sektora praktiĉno tek na poĉetku. Još nema dogovora o izboru
dominantnog modela pune ili delimiĉne privatizacije, koncesionih aranţmana ili javno-
privatnih aranţmama i partnerstava te njihove primene na oko 580 javnih preduzeća.
Jedan od razloga ove sporosti, pored krize i dekonjukture, jeste ĉinjenica da su javna
preduzeća sa velikim resursima i brojem zaposlenih (oko 100.000) izvor znaĉajne moći,
kao i javna administracija, a time i predmet partijskih nagodbi oko raspodele dobro
plaćenih mesta u menadţmentu i upravnim odborima. Raspodela plena ukljuĉuje i
„udomljavanje” svojih aktivista, uštedu troškova kroz besplatne usluge „svojih” firmi,
prepuštanje poslova firmama i agencijama iza kojih stoje (partijske) kolege, prijatelji i
druge benefite.
Na drugoj strani, komparativna iskustva i uspešna praksa pokazuju da u
privatizaciji javnih preduzeća i ustanova treba slediti sledeća ĉetiri kriterijuma i glavna
zadatka:
1. Zadrţati stratešku kontrolu nad kljuĉnim nacionalnim resursima, pre svega
prirodnim monopolima , tzv. mreţnim industrijama „ (vodosnabdevanje, elektiĉne
mreţe), odnosno svim dobrima od kljuĉnog znaĉaja za nacionalnu bezbednost;
2. Nezavisnim regulatornim telima formulisati i braniti (dugoroĉni) javni interes
i usvojena pravila igre i kvalitet usluga;
3. Promovisati i graditi javno-privatna partnerstva u proizvodnji i distribuciji
javnih dobara i usluga i
4. Liberalizovana i uvećana konkurencija kao kljuĉni kriterijum mora za rezultat
imati veći kvalitet i niţe cene usluga za potrošaĉe.
Istovremeno, neophodno je preostali, racionalizovani javni sektor
korporatizovati i izloţiti konkurenciji.
3.Neophodni treći aspekt ĉini naglašena i neophodna regulativna i
normativna funkcija drţave. Odgovorna i efikasna drţava stvara „dobro ureĊeno
ekonomsko društvo”, odnosno, trţišnoj privredi primeren institucionalni okvir, koji
istovremeno treba da spreĉi razvoj i razmah „visokonaponske” sistemske korupcije,
odnosno, nastajanje stanja drţave zarobljene u mreţe klijentizma, selektivno datih
subvencija i renti koje deformišu i zaustavljaju ekonomski razvoj.
Drţava ima i naglašene obaveze i odgovornost za liberalizaciju i
makroekonomsku stabilnost, voĊenje politike jasnih i relativno ĉvrstih budţetskih
ograniĉenja, kreditno-monetarnu i fiskalnu politiku, ali i za kreiranje ukupne strategije
privrednog i socijalnog razvoja.
Drţava, primera radi, mora da ima hrabrosti da se i u najteţim situacijama
dugoroĉno razvojno zaduţuje umesto da , zbog kupovine socijalnog mira, pravi
konjukturne deeficite. Istovremeno, voĊena monetarna politika mora da spreĉi inflatornu
traţnju i rezultirajuću spiralu inflacije.Svetska i Evropska banka, kao i specijalizovane
institucije i fondacije, procenjuju da Srbija u kljuĉnim oblastima liberalizacije cena i
spoljne trgovine dobija visoke ocene, ali da je istovremeno najlošije ocenjena za politiku
podsticanja konkurencije, što reĉito govori o teţini problema koje imamo sa
uspostavljenim monopolima i visokim monopolskim cenama (Crnobrnja, 2007).
Otvorena ostaje, meĊutim, racionalizacija drţavnog aparata i budţetskih
rashoda, odnosno, kontrola troškova drţavnih institucija i poslovanja javnih preduzeća.
Visok stepen saglasnosti mora postojati i o opredeljenju za socijalno odgovornu
drţavu – drţavu partnera, koja je u protivstavu sa polarnim modelima minimalne i
neutralne drţave, na jednoj, i skrbniĉke, sveprisutne, paternalistiĉke drţave tutora na
drugoj strani. Partnerska drţava u dijalogu i saradnji sa asocijacijama civilnog društva,
pre svega sindikatima i poslodavcima, ureĊuje industrijske i socijalne odnose i ostvaruje
socijalnu politiku i ciljeve.
4.Suprostavljanje neograniĉenom produktivizmu i konzumerizmu, kao i
nastojanju da se iz svega iscedi profit, bez obzira na posledice po kvalitet ţivota i
ugroţavanje ţivotne sredine ĉine socijalno i ekološki odrţiv razvoj kljuĉnim razvojnim
ciljem modernih demokratskih društava. Odrţivi razvoj je cilj koji – samim tim što je
priroda nedeljiv planetarni prostor pa su i ekološki rizici nedeljivi – nadilazi granice
nacionalnih drţava.
Povezanost procesa konsolidacije demokratije i procesa oţivljavanja strateškog
planiranja regionalnog, ravnomernog odrţivog razvoja posebno apostrofira dobitnik
Nobelove nagrade za ekonomiju Amartja Sen (Amartya Sen). Sen je razvio koncept
razvoja kao slobode: Razvoj je proces širenja stvarnih sloboda koje ljudi uţivaju u cilju
svog ekonomskog blagostanja, društvenih mogućnosti i politiĉkih prava U svojoj knjizi
,,Razvoj kao sloboda” (Development as Freedom). Sen je definisao okvire razvoja sa dva
normativna pravca: realizacija slobode i ukidanje ,,nesloboda”, kao što su siromaštvo,
glad i nedostatak politiĉkih prava. Dakle, slobode su osnova razvoja, krajnji cilj i
instrument razvoja društva. IzmeĊu njih postoji interaktivna saglasnost kojom se
meĊusobno podrţavaju. Politiĉke slobode pomaţu u promociji ekonomske sigurnosti.
Društvene mogućnosti podrţavaju uĉešce u ekonomskim aktivnostima. Ekonomsko
blagostanje je preduslov za razvoj društvenih odnosa i utiĉe na uvećanje politiĉkih
prava(Sen,2004)
Stoga, razvoj mora da obezbedi svim ljudima prava, mogućnosti i
sposobnosti koje su im potrebne da donesu svoje individualne odluke na najbolji
mogući nacin
Strateški razvojni cilj zato i jeste spoj ekonomije i ekologije, odnosno,
opredeljenje za ekološki odrţiv razvoj i štednju te modernizaciju postojećih oblika
proizvodnje, distribucije i potrošnje energije. Opredeljenje za ekološki ĉiste – „zelene“
tehnologije, recikliranje korišćenih proizvoda i korišćenje obnovljivih izvora energije,
odnosno za energetsku efikasnost i obnovljivost, takoĊe spadaju u razvojne prioritete.
U set kratkoroĉnih, preteţno mera odvraćanja idu propisivanje ekoloških
standarda, uvoĊenje ekoloških poreza i taksi i kazne za zagaĊivaĉe. Zabrane i kazne su
vezane i za divlje deponije, uvoz zastarelih „prljavih” i posebno opasnih tehnologija,
proizvoda i otpada koji Srbiju i region ĉine smetlištem razvijenog dela sveta.
Na drugoj strani, treba stimulisati i uĉiniti ekonomski isplativom proizvodnju ekološki
bezbednih proizvoda i zdrave hrane. Ekološko obrazovanje i širenje svesti o znaĉaju
oĉuvanja eko-ravnoteţe za sam opstanak planete imaju pritom nemerljiv znaĉaj i ulogu.
Ipak, kada je o stanju u Srbiji reĉ, pokazuje se da ni usvojene strategije, zakoni i
podzakonski akti nisu zaţiveli u praksi. Nasuprot tome u Srbiji olako prelazi na usvajanje
novih strategija i zakona o izmenama i dopunama zakona a da je u realnom ţivotu na
jednoj strani stopa siromaštva sve veća, dok na dugoj strani drţavni aparat jeste sve
glomazniji. Vlada je do sada osnovala oko 130 agencija u cilju ,,efikasnije” realizacije
110 usvojenih strategija razvoja. No, bez opomene MMF I evropskih institucijija,
samostalno, vlada ne bi “ primetila” agencijski ,,konglomerat”, prekomeran broj
zaposlenih u javnom sektoru i velike diskrecione rashode. 5
Primera radi,prema izveštaju o napretku u sprovoĊenju Nacionalne startegije
odrţivog razvoja za 2010. godinu (2011), regionalne nejednakosti u ekonomskom i
društvenom razvoju u Republici Srbiji su u porastu. Odnos izmeĊu najviše i najmanje
razvijene jedinice lokalne samouprave, gledano prema nivou ekonomskog razvoja u
2010. godini iznosio je 10 : 1.6
Nameće se i pitanje na osnovu kojih indikatora razvoja su u Srbiji postavljeni
strateški ciljevi odrţivog razvoja: da je Republika Srbija 2017. godine institucionalno i
ekonomski razvijena drţava sa odgovarajućom infrastrukturom, kompatibilna sa
standardima Evropske unije, s privredom zasnovanom na znanju, efikasno korišćenim
prirodnim i stvorenim resursima, većom efikasnošću i produktivnošću, bogata
obrazovanim ljudima, sa oĉuvanom ţivotnom sredinom, istorijskim i kulturnim
nasleĊem, drţava u kojoj postoji partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora. Drţava
koja pruţa jednake mogućnosti za sve graĊane. U tom smislu, najveći broj strategija
predstavlja veoma korektno napisane struĉne analize ekonomskih, ekoloških, pravnih i
institucionalnih prepreka koje bi na putu ka razvijenoj trţišnoj privredi trebalo
prevazići – problem obiĉno nastaje u procesu njihove primene. Najveći broj
definisanih i na Vladi usaglašenih strateških ciljeva uopšte nije ostvariv ili nije
ostvariv u definisanim i usaglašenim rokovima

5
Proces strateškog planiranja odrţivog razvoja, kao i proces demokratizacije društva, je sveobuhvatan,
integrativan, sistemski proces u kome svi delovi sistema moraju dosledno da vrše svoju ulogu i funkciju da
bi se dostigla odrţivost. Kada je o akterima procesa reĉ, na prvom mestu su Vlada i Ministarstva, koja
donose i usvajaju strategije. Slede potom Agencije, Kancelarije, Komisije, Republiĉki zavod za razvoj koji
prate i kontrolišu realizaciju Strategije. Stalna konferencija gradova i opština je most izmeĊu nacionalnih i
lokalnih institucija. Na kraju dolaze lokalne samouprave koje implantiraju strateške ciljeve u svoje lokalne
strategije razvoja, kao i javno-privatna partnersta, privredne organizacije, nevladine organizacije i
udruţenja graĊana. Pri tome bitan uslov je i meĊuinstitucionalna vertikalna i horizonatalna, dvosmerna
komunikacija.
6
Iako ne postoje podaci zvaniĉne statistike o unutrašnjim migracijama, procene pokazuju da od 2000.
godine, u Republici Srbiji oko 150.000 ljudi, ili u proseku 2,7 odsto stanovništva radnog doba (od 15 do 64
godina starosti), svake godine napušta svoje prethodno prebivalište. Ove migracije povezane su na jednoj
strani sa procesom urbanizacije, koji je dostigao nivo od 56 odsto u 2009 godini, a na drugoj strani sa
procesom iseljavanja iz nerazvijenijih opština. Od ukupno 150 opština, 46 je izuzetno nerazvijeno, od ĉega
40 spada u grupu onih koje su ispod 50 odsto proseka nacionalnog ekonomskog razvoja. MeĊutim, visoki
stepen urbanizacije nije mnogo doprineo smanjenju stope dugoroĉne nezaposlenosti (13,3 odsto), koja je
najveća u poreĊenju sa zemljama ĉlanicama Evropske unije (prosek je 3,8 odsto) i zemljama u okruţenju.
Poslediĉno sela ostaju pusta i nemaju ljudi koji bi mogli da rade, a gradovi postaju puni stanovnika koji
nemaju šta da rade
 Drugim reĉima, u Srbiji još uvek nije zaţiveo strateški naĉin razmišljanja,
planiranja i upravljanja. Nedostaje mu kritiĉko usvajanje i primena evropskih naĉela
razvoja, definisanje mogućih ostvarivih prioritetnih ciljeva razvoja u konkretnim
nacionalnim uslovima. U tom kontekstu se postavlja pitanje : Da li je strateško planiranje
odrţivog razvoja Republike Srbije imalo za prvenstveni cilj dostizanje odrţivog razvoja
Srbije ili „recitovanje lekcija“ Evropskoj uniji? (MrĊenović,2012).

Politiĉke promene :Konsolidovanje demokratije

Dve decenije nakon urušavanja autoritarnih jednopartijskih sistema, Srbija kao

da je zaglavljena u ravni polukonsolidovane, „manjkave” ili „defektne” demokratije.7
Demokratska stabilizacija u Srbiji ima svojih šest kljuĉnih pretpostavki.
1.Prvi svakako ĉini zaokruţivanje demokratskog politiĉkog i izbornog
zakonodavstva koje Srbiji garantuje odrţiv minimalni prag bar izborne demokratije.
Jasne izborne procedure i postupak, mogućnost da se graĊanstvo u kampanjama upozna
sa ponuĊenim izbornim akterima i platformama i da zna ko i pod kojim uslovima daje
novac onima koji se bore za njihov glas i poverenje, kao i trajna profesionalna i na
politiĉke pritiske otporna izborna administracija su samo neke od pretpostavki
demokratskog konstituisanja vlasti.
Pored ukidanja „blanko-ostavki“ i predaje kontrole i monitoringa finansiranja
stranaka i kampanja u ruke nezavisnog regulatornog tela – Agencije za borbu protiv
korupcije, kljuĉni znaĉaj na „mapi puta“ ka konsolidovanoj (izbornoj) demokratiji ima
formiranje profesionalne i nezavisne drţavne izborne komisije, rezistentne na pritiske
politiĉkih aktera koja kontroliše izborni proces. Od presudnog znaĉaja je i radikalna
promena modela izbora poslanika. Njega treba menjati tako da se na optimalan naĉin
kombinuju prednosti i izbegnu kljuĉni nedostaci i većinskog i proporcionalnog sistema.
Personalizovani proporcionalni sistem, odnosno, rešenja koja omogućuju da se uz
oĉuvanu proporcionalnost na nivou ukupnih izbornih rezultata graĊanstvu omogući da na
konkretnom izbornom mestu bira (većinski) kandidata sa imenom i prezimenom jeste
suština predloga za izmenu dosadašnjeg modela posrednog proporcionalnog izbora sa
liste pod kontrolom stranaĉkih oligarhija.
2.Drugi prioritet, odnosno grupu prioriteta, ĉini dosledno sprovedena
horizontalna i vertikalna podela vlasti. U tom kontekstu, kredibilan, prema javnosti
okrenut i snabdeven efektivnom zakonodavnom, reprezentativnom i kontrolnom
funkcijom, a ne namerno obezvreĊen i delegitimiran parlament, u kome su poslanici
svedeni na marionete u lutkarskom pozorištu i autonomno, a ne politiĉki vazalno sudstvo
ĉine beoĉuge stabilizovanja demokratije.
Ne manji znaĉaj ima i demokratska kontrola izvršne vlasti i zaustavljanje i
preokretanje trenda seljenja vlasti ka javnosti teško dostupnim i faktiĉki neodgovornim
vladinim koordinacionim i regulativnim telima i agencijama.

7
U ovoj analizi se polazi od poĉetne Merkelove teze o “defektnoj demokratiji”, odnosno od teze da bez
vladavine prava nema ni funkcionalnog demokratskog sistema. A funkcionalna celovitost sloţenog
demokratskog sistema jeste uslovljena sa funkcionalnom i normativnom doslednošću pet demokratskih
podsistema: demokratski izborni sistem, politiĉka participativna prava, graĊanska prava, horizontalna
odgovornost i stvarna moć vladanja (Merkel, 2005).
 Istu funkciju imaju i zaokruţena decentralizacija i regionalizacija Srbije,
zasnovane na principima subsidijarnosti vlasti i daljem jaĉanju lokalne samouprave.
Umesto politiĉkog cenjkanja i arbitrarnosti, regionalizacija mora biti rukovoĊena logikom
optimalnog rasporeda ovlašćenja i funkcija na onaj nivo vlasti gde daje najbolje rezultate.
Optimalnim se ĉini model formiranja regija (sa 800.000–3.000.000 stanovnika) i
subregiona (150.000–800.000), kojima se objedinjuju teritorijalne, saobraćajne i
ekonomske, ali i kulturno-tradicijske celine. Subsidijarnost podrazumeva i punu
koordinaciju delovanja vlasti sa civilnim akterima i budnim okom javnosti. U suprotno
m, graĊanstvo nema ništa od toga što su zatvorenost i centralizovanost na jednom nivou
vlasti zamenjeni istim odnosom na drugom (niţem) nivou.
3. Naredni, treći pravac politiĉkih i administrativnih reformi ĉini ukidanje
„svetih krava“ javne (politiĉke) administracije. Redukovanje prenaseljenog prostora
drţavne uprave i podizanje njenih kapaciteta stvar je, meĊutim, osmišljene dugoroĉne
strategije bazirane na kvalitetu projektovanih usluga kao kljuĉnom kriterijumu. Na delu
su, naţalost, već viĊene kratkoroĉne politiĉke kampanje kojima se redukuje ĉinovniĉki
aparat.
4. Isto se odnosi i na racionalizaciju ukupnog javnog sektora. Javni sektor
mora biti ekonomski racionalan i odrţiv te ostati izvan dometa i logike kako raspodele
partijsko-politiĉkog plena, po kome javnim preduzećima i ustanovama upravljaju
partijski poverenici iz redova vladajuće koalicije, tako i kratkoroĉnim interesima
motivisane privatizacije „odozgo“. Koncesije, javno-privatna partnerstva i nezavisna
regulatorna tela koja propisuju standarde cena i kvaliteta usluga su najprihvatljivija
rešenja za proizvode i dobra od javnog interesa.
5. Petu oblast ĉini demokratsko dizajniranje, civilna kontrola i
profesionalizacija i depolitizacija represivnog drţavnog aparata – vojske, policije i
bezbednosnih sluţbi i agencija. Politiĉki impregnirane, „partijske“ vojske i policije, rat
„naših“ i „njihovih“ sluţbi, postavljanje poverljivih informatora, neovlašćeno praćenje i
prisluškivanje, fabrikovanje poverljivih dosijea i meĊusobno ucenjivanje i trgovina
„kompromatima“ - kompromitujućim materijalom, mora postati prošlost.
6.Najzad, moraju se materijalno i kadrovski ojaĉati i umreţiti organi i
institucije „ĉetvrte grane vlasti“ poput zaštitnika graĊana, poverenika za informacije od
javnog znaĉaja i tajnost podataka, Agencije za borbu protiv korupcije, revizorskih tela,
antimonopolskih komisija i komisija za javne nabavke.
Njihova opremljenost i efektivna ovlašćenja, odnosno, poštovanje njihovih
odluka i preporuka vezanih za prijavljivanje imovine i deakumulaciju funkcija su najbolji
test spremnosti politiĉke elite da se deblokiraju demokratski procesi.
Istovremeno, time se testira i spremnost za realizovanje jedne celovite i delatne
antikoruptivne strategije. Transparentnost javnih nabavki i privatizacijskih tendera,
spreĉavanje pranja novca kao kanala za politizaciju kriminala i kriminalizaciju politike i
kontrola javnih finansija, pre svega, racionalnosti trošenja sredstava iz budţeta i
poslovanja javnih preduzeća imaju, pored pravne i politiĉke, i znaĉajnu ekonomsku i
razvojnu dimenziju i cenu.

***
 Celishodan pravac akcije nije dakle promena garnitura nego promena
sistema, osobito promena politiĉkog sistema, budući da je i ovde ponašanje sistemski
opredeljeno i da bi se u istom sistemu i neke druge, makar i radikalno izmenjene,
garniture sliĉno ili istovetno ponašale. Kljuĉni prioritet je uspostavljanje kredibilnih
ustanova- pre svega racionalnija i efikasnija , time i srazmerno jeftinija drţava
Odgovorna javna potrošnja , kontrola javnih finasija uvećanje efikasnosti javnih politika
su osnovni prioriteti. Srbiji treba drţava koja će u svom domenu, biti delotvorna i svoje
funkcije obavljati sa maksimalnom efikasnošću (Madţar,2012:54).
Najvaţnije je, fokusirati se na borbu protiv korupcije, i to protiv sistemske
korupcije izmenama zakona koje generišu korupciju, promenama u pravosudnom
sistemu i smanjivanjem mogućnosti da drţava arbitrira.

4.Redistributivne, socijalne politike : Drţava, socijalna kohezija i solidarnost

Društvena kohezija i uvećanje socijalne ukljuĉenosti ranjivih i marginalizovanih

grupa ima, pored nuţne razvojne ekonomske dimenzije, i svoju kompleksnu socijalnu
komponentu. Socijalna kohezija pretpostavlja, naime, odrţivu, dovoljno široku i ĉvrstu
sigurnosnu socijalnu mreţu, koja ukljuĉuje i mere preventivnog delovanja, odnosno,
mehanizme uvećanja obrazovnog i ukupnog socijalnog kapitala graĊana.
Izgradnja sigurnosne socijalne mreţe sadrţi, pre svega, redukovanje razornog
delovanja ĉetiri grupe faktora koji, meĊusobno povezani, vode siromaštvu i socijalnoj
izolaciji: nezaposlenosti, bolesti, finansijskog siromaštva i lošeg i nefunkcionalnog
obrazovanja(Council of the Europe,2004:8).
Dva dodatna faktora selektivne izloţenosti izolaciji i siromaštvu ĉine pripadnost
marginalizovanim etniĉkim skupinama i individualni rizik pripadanja nepotpunoj
porodici i/ili porodici sa velikim brojem izdrţavanih lica. Pored toga, i ţivot u
nerazvijenom regionu uvećava rizik od siromaštva i izolacije.
Osnovni strateški cilj ĉini, dakle, uvećanje kohezije društva redukovanjem
siromaštva i osnaţivanjem socijalne inkluzije marginalizovanih grupa.
Društvena ukljuĉenost definiše se kao proces koji omogućuje da oni koji su u
riziku od siromaštva i društvene iskljuĉenosti dobiju sredstva i mogućnosti za puno
uĉešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom ţivotu i postizanju društvenog standarda
i blagostanja koji se smatraju normalnim u društvu. Ona osigurava njihovu veću
participaciju u donošenju odluka, što utiĉe na ostvarivanje osnovnih prava. Inaĉe,
obaveza zemalja u procesu pridruţivanja EU je izrada Memoranduma o socijalnoj
ukljuĉenosti, kojim se definišu kontekst i karakteristike siromaštva i socijalne izolacije,
kao i prioriteti i aktivnosti na njihovom rešavanju.

Siromaštvo i nejednakost
 Privredni oporavak, ali i razvoj humanitarnih organizacija i sluţbi, perspektivno
mogu u znatnoj meri, uz prisustvo i pomoć domaćih i stranih fondacija, biti osnov za
osetnije angaţovanje privrede i civilnog sektora u ublaţavanju i redukovanju siromaštva.
No, socijalna zaštita i pomoć licima u stanju urgentne socijalne potrebe ostaju
prevashodno briga i odgovornost drţave i njenih specijalizovanih sluţbi i agencija.
Osim naknada za nezaposlenost, deĉjih dodataka i drugih oblika zaštite dece
poput uĉešća u troškovima smeštaja u domove i predškolske ustanove, u krug nuţnih
socijalnih davanja koja moraju ostati u nadleţnosti i obavezi socijalno odgovorne drţave
svakako spadaju i naknade za tuĊu negu i pomoć i smeštaj u ustanove socijalne zaštite
namenjene nezbrinutim, pre svega, starim licima.
No, i pored dobro organizovanih socijalnih servisa i sluţbi drţave i neophodnog
partnerstva lokalne sredine, privrede, civilnog sektora i oblika samoorganizovanja i
samopomoći samih „riziĉnih grupa“, dugoroĉno gledano nema rešavanja problema
siromaštva bez stabilnog privrednog rasta, kontrolisane inflacije i pratećih stranih
direktnih investicija.
O (ne)prilikama koje vladaju u Srbiji najbolje, meĊutim, govori tvrdnja svakog
sedmog ispitanika (14%) da mu je domaćinstvo u stanju da nema dovoljno ni za hranu.
Ako njima pridruţimo 27% onih kojima je problem kupovina odeće i obuće, onda se da
zakljuĉiti da se ĉak dve petine graĊana nalaze u siromaštvu ili tik iznad njegove granice.
(Mihailović i drugi, Cesid, 2009: 12).
Na drugoj strani socijalne piramide, 2% najbogatijih moţe da kupi sve što
poţeli, a dalja petina moţe, pored osnovnih potreba, povremeno da kupi i skuplje stvari.
Središnji poloţaj drţi trećina (36%) koja ima dovoljno za hranu i odeću, ali joj svaki dalji
izdatak predstavlja veliki finansijski izazov (Cesid, 2009:13).
Adekvatnu reakciju na rast siromaštva ĉinilo bi, pored specifiĉnih programa
obuke za zapošljavanje, kao i pokretanja javnih radova, svakako i proširivanje programa
za novĉanu socijalnu pomoć, podrţano i od Svetske banke, u izveštaju sa indikativnim
naslovom "Kako sa manje uraditi više". Radi se i o uvećanim budţetskim izvajanjima za
korisnike deĉjeg dodatka, ĉiji broj ponovo raste (380.000) i domaćinstava koja primaju
materijalno obezbeĊenje (60.000) u 2009. godini. Time bi se izdaci za novĉanu socijalnu
pomoć podigli i na dalje skromnih 0,25% , odnosno, na svaki ĉetiristoti dinar (Matković,
2009 : 113-115).

Zaposlenost i zapošljavanje

Zaposlenost

Jednu od kljuĉnih kriznih karakteristika Srbije ĉini bez sumnje nedovoljna

zaposlenost, odnosno, visoka i stagnantna nesmanjena nezaposlenost. U Srbiji 2012.
godine nije zaposlena ni polovina (47%) radno sposobnog stanovništva.
Tokom svojinskih promena, privatni sektor oĉito nije uspeo da prihvati sve
zaposlene u (gotovo) ugašenom društvenom sektoru. Kakva-takva zaposlenost odrţava se
rastom udela loše, nesigurne i nekvalitetne (privremene) zaposlenosti, samozapošljavanja
i angaţovanjem ĉlanova domaćinstava.
U situaciji akutne krize, pada zaposlenosti i proizvodnje, prioritet predstavlja
oĉuvanje odrţive zaposlenosti, odnosno pristojan, ugovoren, legalan i bezbedan rad. To
istovremeno podrazumeva i ozbiljan napor da se iskoreni crna i redukuje siva ekonomija
u kojoj radi gotovo milion ljudi i od koje ţivi trećina Srbije, odnosno, u kojoj se stvara
takoĊe trećina (neregistrovanog) društvenog proizvoda.

Nezaposlenost

Na drugoj strani, u Srbiji je u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje registrovano

(februara 2010. godine) oko 767.000 nezaposlenih, od kojih su 54% ţene. Posebno, pri
tome, zabrinjavajuće deluju tri reda ĉinjenica. Prvi, da gotovo dve petine nezaposlenih na
posao ĉeka više od pet godina, odnosno, da se radi o teško rešivoj, dugoroĉnoj
nezaposlenosti. Drugo, da je nakon talasa privatizacija i otpuštanja viška zaposlenih
gotovo polovina nezaposlenih starija od 40 godina, odnosno, da teško, bez dodatnih
stimulacija, moţe na trţištu rada doći do posla. Najzad, gotovo 300.000 ljudi koji traţe
posao je bez ikakve upotrebljive kvlifikacije i tek treba da budu obuĉene za neki posao.
U aktuelnoj krizi raste pre svega broj onih kojima pasivnim merama treba
isplatiti nadoknade (oko 70.000). Istovremeno, javlja se naoko paradoksalno fenomen
smanjivanja formalne zaposlenosti, uz istovremeno stagniranje broja registovanih
nezaposlenih. Objašnjenje treba potraţiti u tri reda rezultirajućih efekata: porastu broja
penzionera, prelasku u neformalnu ekonomiju, kao i rastu broja onih koji prestaju da
tragaju za poslom.

Politika zapošljavanja i industrijski odnosi

Sa nametnutim prioritetom oĉuvanja zaposlenosti, a tek potom kreiranja radnih

mesta, osnovni zadaci su:
- redukovanjem, kombinovanjem stimulativnih (krediti i poreske olakšice) i
destimulativnih (inspekcijski nadzor) mera, neformalne sive ekonomije i oštra borba
protiv crne ekonomije (trgovina ljudima, oruţjem i narkoticima);
- radna i socijalna zaštita loše, nekvalitetne zaposlenosti (privremena, part-time
(samo)zaposlenost i rad na crno);
- organizovanje javnih radova;
- projekti samozapošljavanja i obuke za poznatog poslodavca.
Istovremeno, zaĉuĊujući je stepen ravnodušnosti, ĉak i „socijalno odgovornih
vlasti“ prema samozapošljavanju poput zadruţnog pokreta, socijalnih preduzeća i
kooperativa.Ovi oblici, prvenstveno kroz drţavnu pomoć i podršku zapošljavanju
marginalizovanih grupa, predstavljali bi racionalno i efikasno sredstvo povezivanja
zapošljavanja i socijalne politike. Potpuno zanemareno socijalno preduzetništvo moţe
da predstavlja kako dopunski naĉin smanjivanja nezaposlenosti, tako i sredstvo borbe
protiv diskriminacije marginalizovanih grupa u društvu. Delatnosti socijalnih preduzeća
usmerene su pre svega na pruţanje socijalnih usluga, edukativne programe, recikliranje,
organizovanje transporta, organizovanje slobodnog vremena, kreativne radionice,
hotelske i restoranske usluge. U socijalno preduzetništvo mogu se svrstati i
preduzetniĉke inicijative kooperativa koje se osnivaju pre svega u poljoprivredi, zaštiti
ţivotne sredine ili preduz etniĉkim inicijativama u okviru ţenskog pokreta.(Kolin,
Petrušić,2008).
 Posebnu paţnju, drţava mora posvetiti razvoju poljoprivrede i na njoj
zasnovanoj prehrambenoj industriji,To se moţe uĉiniti podrškom poljoprivrednim
domaćinstvima za obnovu sela, razvoju zadrugarstva i kooperativa.
Pored aktivne politike zapošljavanja, eksperti za trţište rada sugerišu i
smanjenje visokog opterećenja troškova rada, inaĉe karakteristiĉno za Srbiju. U repertoar
mera usmerenih na reformu sistema poreza i doprinosa spadaju: uvoĊenje sintetiĉkog i
progresivnog poreza na dohodak, finansiranje zdravstva iz posrednih poreza, kao i
uvoĊenje neoporezivog dela u visini minimalne zarade te neoporezivi topli obrok do
visine od 10% proseĉne zarade.
Politiku zapošljavanja treba da prati i korespodentna politika industrijskih,
odnosno radnih odnosa. Prihvatanje fleksibilnosti rada ne sme da znaĉi i odricanje od
„pristojnog“ rada“ i prihvatanje globalizacijom širenog obrasca fleksibilizovanog hiper-
radnog društva ĉiji su krajni polovi (ne) dobrovoljni radoholiĉari iz redova menadţera, na
jednoj i prekarni radnici – prekarijat ( rad lišen svih prava, gotovo ropski rad) na drugoj
strani.
Rešenje , poţeljno za zaposlene , sindikate , ali i socijalno odgovorne poslodavce i
drţavu , je u balansiranju interesa unutar formule fleksigurnosti .

Pristup obrazovanju

Unutar ekonomija znanja, obrazovanje postaje sve vaţniji faktor odrţivog

razvoja. Istovremeno, kriza tradicionalnog modela obrazovanja i nastaje zato što u
uslovima ubrzanog zastarevanja informacija obrazovni sadrţaji moraju biti inovirani i
dok traje sam obrazovni proces. Dilema glasi: ili ćemo prihvatiti doţivotno uĉenje kao
neminovnost ili ćemo pristati na sopstvenu marginalizaciju.
Razvoj sredstava informisanja i formiranje globalnog trţišta pomeraju cilj
obrazovanja sa znanja na kompetentnost, odnosno, sposobnost rešavanja problema.
Istovremeno, naplativost i „traţnja za obrazovnim uslugama” dovode do ekspanzije
trţišta obrazovnih programa i institucija, što neretko za nuzefekat ima i preteranu
komercijalizaciju, pa i korupciju u obrazovanju. Poslediĉno, i uloga drţave u obrazovanju
evoluira od pozicije arbitra koji utvrĊuje ciljeve, organizuje i reguliše obrazovni proces
ka akteru koji uspostavlja standarde i uĉestvuje u evaluaciji ostvarenih efekata.
U Srbiji je, nakon 2000. godine, paralelno sa praktiĉnim udvostruĉavanjem
broja studenata i visokoškolskih institucija, ubrzano raĊeno i na novoj obrazovnoj
zakonskoj regulativi i stvaranju mreţe centara i saveta za razvoj obrazovanja. Pored
reformi baziĉnih nivoa obrazovanja, Srbija se, potpisavši 2003. godine Bolonjsku
deklaraciju, pridruţila evropskom traganju za rešenjima problema poput predugog
studiranja ili, još pre, rezistentnosti Univerziteta na promene i skrivenih otpora evaluaciji
programa i metoda.
Suština reformskih nastojanja je u tome da sistem obrazovanja u Srbiji postane
dostupan svima, da bude u većoj meri usklaĊen sa razvojnim potrebama i da, u tom
kontekstu, bude komplementaran sa evropskim sistemom obrazovanja. Postojeća
obrazovna struktura je, meĊutim, veoma nepovoljna, a obrazovnom sistemu nedostaje i
integrisani informativni sistem. Redukcija obima nastavnih programa i oslobaĊanje od
terora zastarele i suvišne faktografije, osavremenjivane nastave i primena novih
komunikacionih tehnologija u obrazovanju i, pre svega, njegova dostupnost svima su
nesporno kljuĉni razvojni prioriteti.
Da bi se postavljeni ciljevi i ostvarili, neophodno je razraditi akcione planove za
njihovu realizaciju i konaĉno se izboriti za to da se ulaganja u obrazovanje podignu na
bar 6% društvenog proizvoda.8

Pristup zdravstvenim ustanovama

Zdravlje i pristup baziĉnim zdravstvenim uslugama su visoko vrednovano

pojedinaĉno dobro ali istovremeno i kljuĉna razvojna i društvena vrednost i pretpostavka
socijalne kohezije i solidarnosti.
Zdravstveni sistem bi se znatno unapredio ukoliko bi se sistem zdravstva i sistem
osiguranja uredili tako da se razvijaju u pravcu konkurencije, a uloga drţave svela na
regulisanje zdravstvene delatnosti I vršenje nadzora nad poštovanjem zakona.
Konkurencija podrazumeva da fondovi budu nezavisne institucije i da se privatne
zdravstvene ustanove ukljuĉe u obavezni sistem osiguranja kako bi se uspostavila
konkurencija izmeĊu drţavnih i privatnih ustanova.
Poslediĉno, poput situacije u obrazovanju, pored rastućeg (i profitabilnog)
privatnog sektora mora postojati i odrţivi i u sve većoj meri konkurentan javni
zdravstveni sektor koji će za svoje nekomercijalne usluge biti alimentiran iz javnih
fondova. Unutar reformi zdravstva,nakon 2000-te postignuti su odreĊeni rezultati poput
produţenja proseĉnog ţivotnog veka i povećanja rashoda za zdravstvenu zaštitu po
stanovniku,kao i razvijanje programa zaštite posebno osetljivih grupa Usvajanjem sedam
razlitih strategija u oblasti zdravstvene zaštite utvrĊeni su, meĊutim i dispariteti izmeĊu
proklamovanih prava i raspoloţivih sredstava, prisutni posebno kroz neadekvatnu mreţu
zdravstvenih ustanova i nezadovoljavajuću opremljenost i nizak kvalitet usluga.
Istraţivanja pokazuju i da kriza i prateća anomija i sunovrat vrednosti nisu zaobišli ni
zdravstvo, odnosno da se ne tako mali broj zaposlenih oglušio o lekarsku etiku i upustio u
"sitnu" korupciju.
Iz ugla zdravstvenog stanja kao faktora socijalne kohezije moglo bi se zakljuĉiti
da su u zoni rizika društvene iskljuĉenosti osobe sa invaliditetom, hroniĉnim bolestima,
ali u znatnoj meri i oni koji tvrde da su ĉesto bolesni – ukupno oko 29% populacije
(Cesid, 2009, str.12).

8
U prilog razumevanju pozicije obrazovanja kao razvojnog resursa a ne neproizvodnog troška govore i
brojni istraţivaĉki nalazi. Primera radi, u Cesidovom istraţivanju (maj 2009) konstatovano je da zanimanje,
zajedno sa obrazovnim nivoom kao svojom najvaţnijom gradivnom komponentom, generiše u znatnoj meri
ukupan društveni status, i istovremeno u velikoj meri diferencira odnos prema poslu, odnosno zaposlenost,
nezaposlenost i šanse za zapošljavanje. Najugroţenije su grupe nekvalifikovanih radnika i administrativnih
tehniĉara, koje su poslediĉno prinuĊene na prihvatanje bilo kakvog posla.
Moţemo konstatovati da je obrazovanje indikator koji iskljuĉenost uzrokuje sa dva aspekta:
(1) Sa jedne strane obrazovanje se na socijalni poloţaj odraţava kriz nezaposlenost, finansijsko siromaštvo,
bavljenje zanimanjem koja (ne)mogu da obezbede pristojan ţivot. Vaţi pravilnost: što je stepen
obrazovanja niţi, to je teţe postići „ukljuĉujući“ društveni poloţaj.
(2) Na drugoj strani, obrazovanje je „kognitivna“ varijabila koja direktno utiĉe na nivo ukljuĉenosti u
socijalne mreţe, naĉin pristupa informacijama, kao i one dimenzije socijalnog kapitala koje nisu vezane za
direktno zadovoljavanje egzistencijalnih potreba poput kulturne i politiĉke participacije. Što je nivo
obrazovanja niţi to je, po pravilu, oskudniji raspoloţivi socijalni kapital.(Mihailović i drugi, Cesid, str.9).
Penzioni fondovi – ulaganje u ţivotnu sigurnost

Starost nosi sa sobom brojne rizike i neizvesnosti i pojaĉanu potrebu, usled

smanjenih radnih sposobnosti i uvećanog rizika od bolesti, za sigurnošću i zaštitom.
Prosperitetna i solidarna, humana društva sve više razvijaju praksu da svakom svom
graĊaninu, starijem od 65 godina, bez obzira na ranije radno angaţovanje, obezbede
dohodak koji omogućava ostvarenje bar minimalnih standarda ţivota. Mi smo, naţalost,
još daleko od te mogućnosti. Zato, penzijsko i invalidsko osiguranje i fondovi
predstavljaju osnovno društveno, ali u sve većoj meri i individualno, ulaganje u ţivotnu
izvesnost i sigurnost.
Penzijski sistem postoji da bi obezbedio dohodak onima koji nisu u mogućnosti
da koriste svoj radni kapacitet (starosne), onima koji doţive radnu nesposobnost
(invalidske), kao i onim porodicama kojima umre ĉlan porodice koji je obezbeĊivao
dohodak (porodiĉne penzije).
Penzijski sistemi se mogu razlikovati i klasifikovati prema tome kakva je veza
izmeĊu uplata i isplata, kakav je naĉin finansiranja i ko operativno organizuje i vodi
penzijsko osiguranje. Postoje tri osnovne klasifikacije penzijskih sistema:
1. prema vlasništvu: javni i privatni;
2. prema naĉinu finansiranja: iz tekućih prihoda – PAYG i iz akumuliranog
kapitala – fundirani fondovi;
3. prema naĉinu na koji se odreĊuje penzija: propisana isplata ili propisan
doprinos, (gde propisana isplata ide zajedno sa PAYG sistemom a metod
propisanih doprinosa sa fundiranim fondovima).
Razlozi zbog ĉega u celom svetu postepeno dolazi do prelaska sa PAYG („pay as you
go“) na kapitalske penzijske sisteme je u troškovnoj prednosti ovih drugih.
Reforma penzijskog osiguranja predstavlja jedan od najvećih izazova 21. veka.
Mnoge zemlje danas moraju da se prilagode starenju populacije i redefinišu penzijski
sistem osiguranja, kako bi ga zadrţale na zadovoljavajućm nivou i osigurale finansijsku
odrţivost sistema. Njihova razmišljaja, kreću se uglavnom u pravcu stvaranja rezervi u
kapitalu iz kojih će se u budućnosti finansirati ili sufinansirati sve veće penzijske obaveze
i time ublaţiti finansijske posledice starenja stanovništva.
Veliki broj zemalja koristi kao inspiraciju model Svetske banke, oslonjen na
(delimiĉnu) privatizaciju penzijskog sistema i stvaranju privatnih kapitalizovanih fondova
koji mogu odgovoriti povećanim rashodima u budućnosti.
Osnovni model Svetske banke ima tri tzv. stuba:
- drţavni, nefundirani, zasnovan na tekućem finansiranju i skroman po obimu,
- obavezan privatni, fundiran kapitalom, zasnovan na pravilu propisaog
doprinosa i individualnih štednih raĉuna i osnovni za osiguranje dohotka u starosti i
dobrovoljni privatni, bilo da je kompanijski, bilo sa individualnim štednim
raĉunima (Vuković,2005:97-108).
Svetska banka je izašla 2005. godine sa novim kompletnim pregledom sopstvenih
stavova o penzijskim sistemima i podršci dohotku starih ljudi.
Svetska banka i dalje podrţava model sa više stubova, ali predlaţe proširenje sa
još dva stuba: „nultim“, koji obuhvata transfere starima koji nisu zasnovani na ranijim
doprinosima penzijskom osiguranjui (socijalna penzija ili socijalna pomoć) i „ĉetvrtim“,
koji obuhvata neformalne i porodiĉne transfere, ukljuĉujući stanovanje i zdravstvenu
zaštitu (CLDS, 2007:22-23).
Ĉinjenica da je svaki peti graĊanin Srbije penzioner, da se penzije isplaćuju iz
tekućih doprinosa zaposlenih i to u situaciji kada se broj penzionera gotovo izjednaĉio sa
brojem zaposlenih, odnosno uz pomoć dodatnih sredstava iz drţavnog budţeta, koja idu
do dve petine ukupnog iznosa sredstava za penzijsko-invalidsko osiguranje ĉini reformu
penzionog sistema u Srbiji nuţnom.
Koncept aktuelnih reformi penzionog sistema zasnovan je na daljim izmenama
prvog stuba, odnosno tekućeg naĉina finansiranja penzija i uvoĊenju dobrovoljnog
osiguranja.
Razlozi za reformu sistema penzijskog i invalidskog osiguranja su prevashodno
ekonomske prirode i uslovljeni su nepovoljnim demografskim kretanjima,
makroekonomskom situacijom i nezavidnim stanjem na trţištu rada.
Stanovništvo Srbije danas je meĊu deset najstarijih u svetu i svrstava se u grupu
izrazito starih populacija. Kod popisa stanovništva 2002. godine prvi put zabeleţen je
veći broj starih (65 godina i više) nego dece (do 14 godina). U Srbiji je proseĉna starost
2002. godine bila 40,7 godina. (CLSD, 2007:2).
Pritom vaţno je istaći da je odnos aktivnih osiguranika i korisnika penzijskih
nadoknada koji omogućava normalno funkcionisanje penzijskog sistema 3,5:1 (takav
odnos je postojao u Jugoslaviji 1981. godine nakon ĉega dolazi do konstantnog pada).
Istovremeno, odnos proseĉne penzijske nadoknade i proseĉne zarade kreće se
oko 60%-70% što je u poreĊenju sa drugim zemljama sveta izuzetno visok procenat
(Makedonija 42,8%, Velika Britanija 38%, Nemaĉka 45,2%, SAD 34,7%). Proseĉna
penzija je u 2001. godini vredela 73% proseĉne zarade, u 2003. godini je pala na 70%,
dok je u 2007. godini bila ispod 60%, odnosno iznosila je oko 200 evra.
Prethodno je, meĊutim, neophodno da drţava pronaĊe adekvatan naĉin za
garanciju povezivanja staţa licima kojima, bez njihove krivice, poslodavci nisu uplaćivali
staţ, ili su to ĉinili po minimalnim osnovicama. U suprotnom, ova lica će biti korisnici
najniţih penzija i socijalne pomoći, što bi u velikoj meri povećalo siromaštvo.
Trajne i suštinske pozitivne promene u poloţaju penzionera i starih lica, kao i
smanjenje deficita penzijskih fondova, moguće je ostvariti, pre svega, tek kroz jaĉanje
razvojne komponente privrede, nova investiciona ulaganja, povećanje zaposlenosti i
realan rast zarada. Povećanje priliva sredstava u Fond PIO, treba da se obezbedi i kroz
mere i aktivnosti na prevoĊenju neformalne ekonomije u legalne okvire, kao i jaĉanjem
finansijske discipline pri uplati doprinosa za sve zaposlene, odnosno sreĊivanjem stanja u
okviru obaveznog osiguranja (I stuba). Dopunsku mogućnost predstavlja i izdvajanje dela
sredstava od korišćenja (rentiranje, koncesije...) ili eventualne privatizacije javnih
objekata ĉija je izgradnja finansirana iz sredstava Fonda PIO.

Aktuelno stanje

Planetarna finansijska i ekonomska kriza pogodila je,meĊutim, snaţno penzione

sisteme , pre svega ovoga puta privatne šeme osiguranja koje su,2oo8.godine, izgubile
gotovo ĉetvrtinu vrednosti, što je dovelo do rezultirajuće krize poverenja
(Matković,2009:101).
 I u Srbiji paralelno sa krizom i padom proizvodnje i zaposlenosti praćenih
daljim rastom broja penzionera(1,6 miliona) i udelom izdataka za penzije u BDP od ĉak
13% , ponovo je došlo do potrebe sprovoĊenja daljih reformi sistema PIO. Pritom
proseĉna penzija (2009.godine) iznosi tek nešto iznad 200 evra, što je opet visokih 68%
od (isto tako preskromne) proseĉne zarade.
Na osnovu Izmena i dopuna Zakona o PIO moglo bi se zakljuĉiti da se Srbija
poput drugih zemalja u kriznom okviru odluĉila za produţeno radno angaţovanje
zaposlenih i povećanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju, pooštravanje
pravila za penzionisanje beneficiranih kategorija zaposlenih kao i za, zbog teškoće
zapošljavanja, krajnje diskutabilno produţenje starosne granice za sticanje porodiĉne
penzije. Mnogo polemika u javnosti izazvalo je i najavljeno (postupno)izjednaĉavanje
starosne granice za odlazak u penziju za muškarce i ţene. Jedan broj eksperata, poput
Gordane Matković, smatra, meĊutim, da lošiji poloţaj ţena u društvu, pa i na trţištu rada
, ne treba pokušavati rešiti u okviru penzionog osiguranja, posebno ako se ima u vidu
ĉinjenica da one zbog duţeg trajanja ţivota, duţe primaju i penziju (Matković,2009:105).

Nova uloga drţave

Socijalni transferi, usmereni ka redukovanju siromaštva i aktivnim i pasivnim

merama pomoći nezaposlenima, za cilj imaju zaštitu i osposobljavanje lica u stanju
socijalne potrebe da prevashodno sopstvenim naporom izaĊu iz kruga marginalizovanih i
siromašnih. Partnerstvo drţave, civilnog i trţišnog sektora u formulisanju i realizovanju
strategije zapošljavanja i ukupne strategije smanjenja siromaštva bazira se, na kraju
krajeva, na logici vezivanja obima i strukture socijalnih transfera za rast proizvodnje i
jaĉanje ekonomskih performansi društva.
Na drugoj strani, pozicije zdravstva i obrazovanja, kao i kulture i informisanja,
u modernim „lakim ekonomijama” ili „ekonomijama znanja” sve se više posmatraju iz
ugla njihovih produktivnih potencijala, ĉime se oni, poslediĉno, sve više usmeravaju i
orijentišu ka trţištu. Fondovima osiguranja i drţavnom sektoru prevashodno ostaju
baziĉni paket zdravstvenih usluga i sistem i racionalizovana mreţa zdravstvenih i
obrazovnih institucija ili, recimo, kulturnih ustanova i medijskog javnog servisa.
Ako više nije i ne treba da bude ekskluzivni organizator, regulator i finansijer u
sektoru obrazovanja, zdravstva, pa i kulture i socijalnih servisa, drţava mora i na dalje
igrati aktivnu ulogu kljuĉnog aktera monitoringa i evaluacije dogovorenih standarda i
kvaliteta usluga. Model ekskluzivne drţavne regulacije i organizacije ne treba da bude
zamenjen potpuno otvorenim trţišnim „supermarket modelom” previše podloţnom
diktatu aktuelnih i konjukturnih potreba, ali i korupciji i obaranju kvaliteta usluga.
Rešenje je u multiakterskom, korporativnom modelu u kome, pored drţavnih organa,
sindikata i poslodavaca, kljuĉnu ulogu imaju struĉne organizacije i interesna udruţenja
davalaca i korisnika usluga.
Imajući u vidu njihov formativni znaĉaj i ulogu u oblikovanju obaveštene i
kritiĉke javnosti, ovi principi u još većoj meri vaţe za medije i ureĊivanje medijskog
prostora. Poseban znaĉaj pritom ima utvrĊivanje profesionalnih standarda, medijske etike
i rešenja kojima se spreĉava koncentracija i stvaranje medijskih monopola.
4. Pogled u budućnost

Socijalni dijalog i tranzicija ka demokratiji

Mogli bismo zakljuĉiti da poĉetni, najširi politiĉki dijalog i dogovor o nuţnom,

novom socijalnom i politiĉkom ruhu Srbije mora polaziti i od pruţanja ĉvrstih garantija
ostvarivanja potpune liste individualnih i kolektivnih prava graĊana, kao i efektivnog
procesa kontrolisanja i ograniĉavanja vlasti i njene dosledne vertikalne i horizontalne
podele.
Vladavina prava i konaĉna konstitucionalizacija i politiĉka institucionalizacija
jesu nuţan, no ne i dovoljan preduslov za demokratsku konsolidaciju i izlazak Srbije iz
zone visokog socijalnog i politiĉkog rizika.
Neophodan je i širi socijalni konsenzus, odnosno, otvoren i uzajamno
obavezujući socijalni dijalog Vlade i socijalnih partnera – poslodavaca i autonomnih
sindikata.
Sadrţaj dijaloga usmeren je prevashodno na postizanje dogovora o strategiji ekonomskog
razvoja, efektima privatizacije, politici zapošljavanja, regulaciji konflikata tokom
kolektivnog pregovaranja, donošenju, i još vaţnije, primeni izbalansiranog, evropskim
standardima primerenog radnog i socijalnog zakonodavstva.
Pred „socijalno odgovornim“ vladama stoje dva scenarija.Jedan je da budu
amnestirane od odgovornosti tako što će im svetska ekonomska kriza ili ispunjenje
kriterijuma i zahteva za pristupanje EU posluţiti kao teško oboriv argument za
povlaĉenje prethodno datih obećanja.
Praktiĉno, ovaj nepoţeljni scenario se realizuje sklapanjem „socijalnog braka iz
raĉuna”. Socijalni mir se kupuje odlaganjem rešenja problema novim zaduţivanjem, pri
ĉemu će dugove vraćati neke druge vlade i generacije koje sada nemaju glasaĉko pravo.
Istu svrhu i domet ima i nastojanje da se institucije i mehanizmi socijalnog dijaloga
zamene povremenim, medijskom pompom praćenim okupljanjima politiĉke i ekonomske
elite na koja se „pripuste” i predstavnici sindikata i javnosti i ĉije preporuke se ne mogu
kritiĉki analizirati. Istovremeno, time se derogira ideja socijalnog dijaloga i participativne
demokratije.
Drugi put, put kojim se reĊe ide je strpljiv i argumentovan dijalog u kome će se
korisnici budţeta svesno odreći pojedinih zahteva, ali će se i Vlada Srbije obavezati da
zatvori brojne koruptivne kanale i smanji svoje troškove, uĉini transparentnim
upravljanje javnim preduzećima i imovinom i smanji preglomazni drţavni aparat.
Trajni izlaz je u potpisivanju socijalnog pakta o izlasku iz krize i razvoju i
zapošljavanju kojim će vlast garantovati rast proizvodnje, kretanje cena i investicija, a sa
sindikatima i poslodavcima dogovarati uslove privreĊivanja i kretanje zaposlenosti,
zarada, penzija i socijalnih davanja. Kad god neko ne ispunjava svoj deo obaveza, palila
bi se crvena lampica kao opomena da u kolima ponestaje goriva ili da se vozimo u
pogrešnom smeru.Jedino se argumentovanim i kritiĉkim dijalogom dolazi do odgovornih
graĊana i odgovorne, kompetentne i nekorumpirane vlasti.
Socijalni dijalog i tranzicija ka demokratiji su ujedno i okvir u kome graĊani
Srbije polaţu test svoje organizovanosti, snage i zrelosti.Poslednje decenije su, meĊutim,
prepune primera situacija u kojima se pred izazovima odustajalo od kljuĉnih promena
sklapanjem razvojno neproduktivnog socijalnog braka iz raĉuna kojim su moćni štitili
privilegije, a grupe sa dna socijalne piramide se zadovoljavale mrvicama sa stola.
Ova i brojna druga, sloţena i meĊuuslovljena pitanja su, pre svega, u zoni
odgovornosti (demokratske) vlasti, ali i njenog preko potrebnog dijaloga i dogovora sa
socijalnim partnerima i akterima civilnog društva. Jedino socijalni dijalog baziran na
suĉeljavanju argumenata i voĊen u dobroj volji i poverenju moţe voditi konsenzusu i
rezultirati širenjem polja legitimnosti i pristanka na odluke i poteze vlasti.
U Srbiji suoĉenoj sa iskustvom pogrešnih izbora poput izbornog autoritarizma i
tajkunske pseudoprivatizacije, do 2000-te i monopolima deformisanog trţišta i
„burazerskog kapitalizma“, nakon nje, evropski socijalni model, odnosno, socijalno-
trţišna privreda, ĉiji je konstitutivni deo razvijena praksa socijalnog dijaloga,
predstavljaju poţeljnu alternativu.
Sa druge strane, za novopridruţene ĉlanice, iz centralne i jugoistoĉne Evrope,
kao i zemlje koje su kao Srbija u procesu pridruţivanja i potpune reforme
institucionalnog i zakonodavnog sistema, uloga Evropske unije od velike je vaţnosti je i
za revitalizovanje pozicije sindikata i promociju socijalnog dijaloga. Konaĉno, socijalni
dijalog je od ogromnog znaĉaja za otvaranje prostora za ostvarenje socijalne kohezije i
ekonomskog razvoja i zato je EU podrška, makar i u formi uslova za pridruţivanje
izuzetno vaţna (Vatta, 2001: 127). U osnovi postoji formalan okvir EU („Lisabonski
proces“), koji predviĊa da evropski socijalni partneri imaju, pre svega kroz Ekonomsko-
socijalni komitet, mogućnost da postiţu kolektivne sporazume i predlaţu ih na usvajanje
Savetu ministara kako bi postali punovaţni. Ĉak i da ne postoji volja za ovakvom vrstom
saradnje pa svaka drţava odluĉi da saĉuva tradicionalne socijalne tekovine, one će biti
primorane da uĉestvuju u stvaranju jedne evropske socijalne drţave koja bi zadrţala
najnaprednije tekovine razliĉitih nacija.

Izazovi i perspektive

Alternativa dosadašnjem „potrošaĉkom „ modelu (ne)razvoja bila bi strateška

povezanost drţave sa izabranim velikim preduzećima koja bi teţila izvozu po uzoru na
istoĉnoazijski model. Akteri azijskog modela rasta – drţava sposobna za voĊenje
privredne strategije i nacionalna velika preduzeća koja su u stanju da saraĊuju sa
drţavom i imaju potencijal za razvoj konkurentnosti na meĊunarodnom trţištu – u
Srbiji i ostalim drţavama na zapadnom Balkanu naţalost ne postoje.
Jedini danas zamislivi nosioci izvoznog rasta nisu ni mala ni velika preduzeća
ni drţava već transnacionalna preduzeća, koja mogu da ukljuĉe lokalne proizvodne
kapacitete u meĊunarodne lance distribucije kojima oni dominiraju. To znaĉi da drţava
mora da uĉini sve što je potrebno kako bi potencijalnim meĊunarodnim
investitorima ponudila najpovoljnije moguće uslove investiranja, dakle niske zarade,
poreze i davanja, povoljnu infrastrukturu i pravnu sigurnost, generalno povoljnu klimu za
preduzeća i investicije u obrazovanje radne snage.
Za izvozno orijentisani privredni rast nedostaje još jedan meĊunarodni
preduslov: dinamiĉan razvoj potraţnje pre svega u EU, najvećem trgovinskom partneru
Srbije. Pošto te drţave sa suficitima, pre svega Nemaĉka, i dalje rade na ostvarenju
izvoznih suficita (i time slede strategiju koja je i dovela najpre do globalne krize, a onda i
do krize javnog duga zemalja evrozone), skoro da nema izgleda da dinamika njihove
potraţnje drţavama sa izvoznim deficitom pruţi šansu da preusmere svoj privredni rast
na izvoz(Erke,2012:80)

***
U svetu dramatiĉno ubrzanih tehnoloških i ekonomskih promena, globalne
preraspodele ekonomske moći i uticaja, Srbija je naţalost izgubila geostrateški znaĉaj
koji je imala SFRJ. U neuspešnoj zakasneloj privatizaciji nestale su ĉitave privredne
grane. Neadekvatan sistem obrazovanja, starenje stanovništva i odliv mozgova uĉinili su
Srbiju nekonkurentnom u eri interneta i modernih tehnologija. Srbija se mora okrenuti
privrednim granama u kojima ima komparativnih prednosti, a to su poljoprivreda i na njoj
zasnovana prehrambena inustrija, proizvodnja zelene energije i usluga u transportu i
logistici, proizašlih iz geostrateškog poloţaja (Krstić,2012:109).
Za dalji razvoj Srbije neophodan je i radikalan raskid sa partokratskom
vladavinom i korupcijom, ukidanje privatnih i javnih monopola i reforma drţavne
administracije i javnog sektora.

Umesto zakljuĉka

Na kraju analize konfliktnog procesa tranzicionih promena u Srbiji i pokušaja

otkrivanja njihove logike i efekata moţemo zakljuĉiti da u aktuelnoj fazi tranzicije koju
karakteriše uspostavljanje elektoralne demokratije dominiraju još uvek socijalni rascepi i
konflikti koji se tiĉu baziĉnih pitanja drţavnog i politiĉkog identiteta zajednice nad manje
riziĉnim interesnim sporovima.
Izlaz iz ovog zaĉaranog kruga predstavlja samo razvijena i operativna
strategija reformi . Pet baziĉnih ciljeva, ujedno i kriterija demokratske tranzicije ĉine :
(1) privredni rast; (2) socijalno i ekološki odrţiv razvoj; (3) otvoreno ekonomsko i
politiĉko trţište lišeno monopola; (4) socijalna kohezija i (5) kvalitet ţivota i
društveno blagostanje.
Efektivna strategija mora biti oslonjena na široko socijalno i politiĉko
partnerstvo za demokratske promene. Civilno polje i akteri u ovom partnerstvu imaju
centralnu mobilizirajuću, kontrolnu i integrativnu ulogu ali i znaĉajnu inicijativnu
funkciju. Društveni pokreti, a ne tek fragmentirana, nepovezana i ĉesto na
pseudopartijske aranţmane i angaţmane spremna nevladina scena, mogu biti medijator
promena, akter nosilac dinamike društva – sredstvo ostvarivanja (poţeljne) budućnosti.
Drugu stranu ovog procesa partnerske saradnje i razvoja ĉini nuţna paralelna
evolucija politiĉkog polja – njegova demokratska institucionalizacija, praćena i povezana
sa stabilizovanjem politiĉkog tla i legitimiranjem politiĉkih aktera.
Tri su ĉini se kljuĉne, meĊusobno tesno povezane i uslovljene, pretpostavke
ove demokratske evolucije.
Prvu ĉini raskid sa partokratskom vladavinom i sistemom raspodele
politiĉkog plena po kome partijski kartel na vlasti raspodeljuje desetine hiljada pozicija u
javnom sektoru i praktiĉno poseduje drţavu. Rezultat mora biti profesionalizacija i
racionalizacija javne uprave i korporativizacija upravljanja javnim preduzećima.
Drugi ĉini stabilizacija i legitimacija preterano fragmentiranog i slabog i
nefunkcionalnog partijskog sistema. Do nje moţe doći i reformama izbornog sistema –
pre svega uvoĊenjem personalizovanog proporcionalnog sistema i podizanjem izbornog
cenzusa za koalicije.
Treći reformski tok ĉini sama paralelna demokratska evolucija
unutarstranaĉke strukture moći , jaĉanjem prava i demokratskih kapaciteta ĉlanstva i
baziĉnih oblika njegovog organizovanja , širenjem demokratskih procedura poput
partijskih anketa i referenduma i praksom neposrednih izbora , kao i teritorijalnom,
socijalnom ( forumi ţena , mladih) i ideološkom decentralizacijom ( struje, frakcije)
politiĉkih stranaka.
Ipak, i potencijal politiĉkog i civilnog polja i sudbina demokratskih reformi u
krajnjoj liniji vezani su za masovno transformisanje podanika – njihove strukture svesti i
mentaliteta, i nastanak «punoletnih i uspravnih» graĊana. Mi se ne raĊamo kao graĊani.
GraĊanin se naime, postaje upornim radom na sebi. GraĊani i graĊanke poseduju svest ne
samo o svojim pravima već i o sopstvenim duţnostima i odgovornostima.
Samopoštovanje, osećaj kompetentnosti za javno delovanje, samosvest o pravima koja
drţava mora poštovati ali i razvijena svest o potrebi uravnoteţenja privatnih motiva i
interesa sa osećanjem zajedništva i solidarnosti, praktiĉno razlikuju graĊane od podanika.

Literatura
Arandarenko, Golicin, „Politika zapošljavanja i trţište rada Srbije“, u: Uticaj ekonomskih
reformi na tržište rada u Srbiji i odgovor sindikata, SSSS, UGS Nezavisnost, 2009
Arandarenko, Mihail, „Razvodnjavanje novog modela rasta“, Ekonom-east, br. 534-535,
2010
Crnobrnja, Mihailo, Ekonomija tranzicije, FEFA, Beograd, 2007
Council of European Union, Joint report by the Commision and Council on social
inclusion, Brussels, 2004
FES, Evropski privredni i socijalni modeli: Geografska karta različitih interesa,
Beograd, Sarajevo, Zagreb, 2006
Kolin, Petrušić, Socijalna preduzeća, EPUS, Beograd, 2008
Lavirint tranzicije (ur. Zoran Stojiljković) , FES, Centar ta demokratiju FPN, Beograd,
2012.
Matković, Gordana, „Penzije i socijalna zaštita zaposlenih“, u: Institucionalne reforme u
2009. godini, CLDS, Beograd, 2009
Mihailović, Srećko i drugi, Društvena uključenost, CeSID (radna verzija izveštaja), 2009
Odnos graĎana Srbije prema EU, CeSID, februar 2010
Praćenje društvene uključenosti u Srbiji, Tim za implementaciju SSS, Vlada Republike
Srbije, 2009
Republiĉki zavod za statistiku i Svetska banka, Studija o životnom standardu: Srbija
2002-2007, 2008
Rols, Dţon, Politički liberalizam, „Filip Višnjić“, Beograd, 1998
Stojiljković, Zoran, Konfl ikt i/ili dijalog, FPN-SLA, Beograd, 2008
Vite, Lotar, Uticaj Evropske Unije na evropski socijalni model i socijalnu koheziju,
Evropski socijalni model, Fondacija Fridrih Ebert Stiftung, Beograd, 2005
Vuković, Drenka, Socijalna sigurnost i socijalna prava, FPN, Ĉigoja štampa, Beograd,
2005
Vuković, Drenka, Ĉekevac, Ana, (ur.), Socijalna politika u procesu evropskih
integracija, Fakultet politiĉkih nauka, Beograd, 2006
BORBA PROTIV KORUPCIJE I USPOSTAVLJANJE DOBRE VLADAVINE

U tekstu autor nastoji da detektuje samu prirodu korupcije povezujući analizu

sloţene mape njenih pojavnih oblika, vrsti i aktera sa uvidom u njene motive i šire
sistemske i kulturološke uzroke.
Poslediĉno, suština svake antikoruptivne strategije vidi se u stvaranju prostora i
šansi da se korupcija uĉini neprihvatljivom, ali i neisplativom, odnosno u praksi
redukovanja monopola i diskrecionih ovlašćenja uz istovremeno uvećanje moralne,
politiĉke i kriviĉne odgovornosti.

1. OdreĊenje korupcije

Korupcija je van svake sumnje izrazito sloţena, višedimenzionalna i teško

iskorenjiva negativna društvena pojava. Svest o raširenosti i štetnosti korupcije je
konaĉno do te mere raširena da je unazad nekoliko godina pokrenuta inicijativa da pravo
na ţivot u svetu bez korupcije prihvati kao osnovno ljudsko pravo. Metaforiĉki gledano,
njena suština i priroda su poput stoglave hidre, ogromne pijavice ili još pre biljne
štetoĉine koja je izrazito adaptabilna na promenu uslova i brzo mutira. Zato je i put od
snaţne moralne osude do efikasne strategije redukovanja korupcije izuzetno sloţen.
Moglo bi se reći da bar u meri u kojoj su duboki koreni, motivi i uzroci korupcije,
odnosno sloţeni, raznovrsni i meĊusobno uvezani njeni pojavni oblici i nosioci, moraju
biti dobro ukonponovani i akteri, metode i taktike efektivne antikoruptivne strategije.
Korupciju neće smanjiti nekoordinirano organizovanje inaĉe profesionalno
korektno odraĊenih kampanja niti samo postojanje niza antikoruptivnih institucija. Borba
sa korupcijom podrazumeva primenu široke skale sredstava od preventivnog i
edukativnog do represivnog, kriviĉno-pravnog delovanja.
Kljuĉnu ulogu pri tome igra promena odnosa moći, odnosno svesti i ponašanja
graĊana,uz istovremeno mobilisanje dovoljne politiĉke volje i spremnosti na radikalne a
ne tek pseudopromene kojima se stvari menjaju da bi sve ostalo manje-više isto, unutar
politiĉke elite.
Svako smisleno i celovito bavljenje korupcijom sadrţi zato bar ĉetiri uţa,
formativna problemska kruga.
Prvi, polazni ĉini napor da se, polazeći od razliĉitih teorijsko-metodoloških i
disciplinarnih pristupa, definiše šta je to zapravo korupcija.
Drugi, predstavlja "mapiranje korupcije", odnosno nastojanje da se odrede
pojavni oblici, vrste i nivoi korupcije, odnosno koruptivna praksa bar u znatnoj meri
tipologizuje i klasifikuje.
Treći aspekt ĉini suoĉavanje, iza koprene privida i pseudokritika, sa svom silinom
kontekstualnih i relativno trajnih motiva i uzroka korupcije.
Tek tada sledi izlaganje elemenata strategije: etapnih i finalnih ciljeva, polja
primene, korišćenih taktika i sredstava, ukljuĉiv i metode evaluacije, i najzad,
ostvarivanja sinergije delovanja aktera efektivne antikoruptivne strategije.
»Cena korupcije«

Prethodni, nulti korak predstavlja, meĊutim, suoĉavanje graĊana sa njenim

brojnim ekonomskim, politiĉkim i socijalnim, negativnim posledicama. Eksperti Svetske
Banke tvrde da se kroz koruptivne kanale odlije 5-8% DBP, odnosno da je ona razvojno
neproduktivna
Klasiĉan primer nedomaćinskog i netrţišnog ponašanja javnih institucija
predstavlja raširena praksa "nameštanja" javnih nabavki i tendera.
U zemljama u tranziciji i znatan broj neuspelih privatizacija, u kojima su, primera
radi, prethodno sistematski ruinirana preduzeća prodavana u bescenje da bi se novi
vlasnici domogli atraktivnih lokacija ili pak lišili konkurencije, obavljan je unutar
sloţenih i raširenih lanaca korupcije. Na drugoj strani, korupcija u privatizaciji
predstavlja neku vrstu neformalnog poreza koji opterećuje privatni sektor i investitore.
Da bi zemlja poput Srbije privukla strane investicije, ona mora da smanji korupciju,
odnosno eliminiše neformalni porez na investicije.
Moglo bi se takoĊe zakljuĉiti da postoji kako direktna, tako i i indirektna veza
izmeĊu korupcije i siromaštva. Direktan uticaj se ispoljava u povećanju cena i padu
kvaliteta javnih usluga koje su sve teţe dostupne najsiromašnijima. Indirektan uticaj
ogleda se u tome što povećanje javnih troškova usporava privredni rast, time i
onemogućava redovne i dovoljne prihode budţeta i poslediĉno vodi smanjenoj
mogućnosti finansiranja javnih usluga.
Da li se iz raširene prakse traganja za rentom izvan logike trţišta i konkurencije
moţe izvući (neo)liberalni zakljuĉak da je koren korupcije u samom postojanju drţave -
posebno u prekomernim, selektivnim i deformišućim drţavnim intervencijama i
davanjima koja stvaraju plodno tlo za korupciju?
Istina je zapravo da razornu kombinaciju ĉine razuĊena drţavna intervencija, uz
istovremeno odsustvo ĉvrstog institucionalnog okvira i preciznih pravila igre, ukljuĉiv
kontrolu javnih finansija i efektivno antimonopolsko zakonodavstvo i praksu.
Na drugoj strani, nema dokaza da su privatni monopoli manje nedelotvorni i
korumpirani od javnih, niti da privatizacija, posebno ona dugo trajuća i netransparentna,
odbacuje pozitivne razvojne i socijalne efekte, ukljuĉiv i redukovanje korupcije.
U ekonomskoj literaturi nesporno je postojanje snaţne veze izmeĊu korupcije i
usporenog privrednog rasta ali nema saglasnosti oko mreţe pouzdanih indikatora i
njihove uzajamne korelacije. Radi se o intenzitetu delovanja pojedinih varijabli poput
smanjenja budţetskih prihoda (nesposobnost prikupljanja prihoda), odnosno širenja sive
ekonomije, na jednoj, smanjenja direktnih investicija, odnosno rezultirajuće uvećane cene
kapitala, na drugoj, i deformisanog razvoja i alokacije resursa, na trećoj strani.
Pak Hung Mo konstatuje, recimo, povezanost korupcije sa smanjenjem
privatnih investicija i uvećanom politiĉkom nestabilnošću, kao rezultantom suţenog
vremenskog okvira u kome politiĉari mogu konvertovati moć u novac i istovremenog
smanjenja broja ljudi koji se, u tom okviru, ţele baviti privrednim aktivnostima
(Mo,2001:154).
Brojni autori, poput Tancija, konstatuju da je korupcija vezana za rast javnih
investicija, jer su one jedina budţetska stavka na koju novoizabrani politiĉari mogu
direktno uticati. Ostale pozicije su manje- više već odreĊene obavezama prethodnih
vlada, odnosno "steĉenim pravima " budţetskih korisnika.
Bez obzira na odgovor na pomalo artificijelnu dilemu šta je starije kokoška ili
jaje, odnosno korupcija ili neproduktivne drţavne intervencije, nesporna posledica je u
raljama predatora zarobljena drţava. U takvim drţavama opsesija prisvajanja
nezaradjenog - traganja za rentom, vodi endemski raširenoj korupciji u kojoj je sve na
prodaju: sudovi, partije i parlament, policija i poreska uprava (Begović,2007:150).
Pad rejtinga i gubitak poverenja graĊana u vodeće politiĉke aktere i institucije
je kljuĉna politiĉka posledica prisutne svesti o raširenosti korupcije. Na poĉetku, plebs je
spreman da veruje u najbolje namere i ponašanje voĊa i da za korupciju optuţuje
ĉinovnike i posrednike. Vremenom, sve je više onih koji se prisete da "riba smrdi od
glave" i posumnjaju da ţive u drţavi zarobljenoj u raljama sistemske korupcije. Krajnji,
ekstremni plan ĉine stavovi o "kleptokratiji" (vladavini lopova) ili ĉak
"kakiokratiji"(vladavini ološa i najgorih).
U tom okviru politiĉke korelate veze ekonomske i politiĉke elite treba traţiti u:
procesu finansiranja stranaka; suvlasništvu pripadnika politiĉke elite nad privatnim
kapitalom, kao i njihovom uĉešću u upravljanju privatnim kompanijama kojima su ĉinili
usluge dok su bili na vlasti.
Vrednosna anomija i moralni relativizam, rastuća kolizija izmeĊu "javnih vrlina i
privatnih poroka", vrednosti i ponašanja, ciniĉna konstatacija da se od ideala ne ţivi i da
treba pokazati više fleksibilnosti ili doţivljavanje javne sluţbe kao poseda za
eksploataciju, samo su neki od simptoma društava obolelih od korupcije.
Sumirajući posledice korupcije preambula Kriviĉnopravne konvencije Savete
Evrope o korupciji naglašava da "korupcija ugroţava vladavinu prava, demokratiju i
ljudska prava, potkopava dobru upravu, pravednost i socijalnu pravdu, narušava
konkurenciju, ometa ekonomski razvoj i ugroţava stabilnost demokratskih
institucija i moralne osnove društva (Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze,
2010:3).
Polazni hipotetiĉki stav o prirodi i "ceni" korupcije bi dakle, pored konstatovanja
usporenog privrednog rasta, erozije moralnih vrednosti i ponašanja, krize zakonitosti,
deficita poverenja u institucije i njihove destabilizacije, u njen negativan saldo morao
upisati i nelegalno bogaćenje, na jednoj i kršenje prava na drugoj strani socijalnih
terazija. Konsolidacija demokratije i sistemska korupcija ne mogu, bar na duţe staze, ići
zajedno.

Pojam korupcije

Etimološki, reĉ korupcija dolazi od latinskog corrupcio i znaĉi, pored

podmićivanja i potkupljivanja, i pokvarenost, kvarnost, odnosno kvarenje, truljenje i
raspadanje kao proces. Prema nekim tumaĉenjima korupcija je sloţenica u kojoj prvi deo
- cor, ukazuje na sporazum,dogovor, a drugi (od glagola rompere) deo na slamanje i
izneveravanje datog sporazuma, odnosno poretka stvari.(Vujaklija,1961:479).
Strukturalno posmatrano, tri konstitutivna elementa za odreĊenje korupcije ĉine:
(1) javna ovlašćenja; (2) njihova zloupotreba i (3) ostvarena korist.
Iz gotovo nepreglednog mora odrednica korupcije koje, pored kriviĉno pravnog
pristupa, polaze i od pristupa u ĉijem su jezgru javno mnenje i javni interes ili ekonomske
posledice korupcije, izdvojiću samo tri odreĊenja korupcije.
Najelegantnije i najkonciznije je odreĊenje Svetske banke iz 2000. godine koje
korupciju odreĊuje kao zloupotrebu javnih ovlašćenja radi sticanja privatne
koristi(WB,2000).
 Nevolja sa ovom odrednicom je što, bar implicitno, korupciju svodi na javna
ovlašćenja i javni sektor, ignorišući praksu trgovine informacijama i ovlašćenjima u
privatnom sektoru.
Robert Klitgard pak tvrdi da korupcija postoji kada neki pojedinac nezakonito
stavi liĉni interes iznad interesa ljudi i ideala kojima se zakleo da će sluţiti. Akcenat je
ovde bez sumnje ne samo na kršenju zakona već na izneveravanju javnog interesa i etosa
javne sluţbe.
Klitgardu pripada i odreĊenje kroz formulu: korupcija = monopol + diskrecija -
odgovornost, uz vaţnu metodsku napomenu da je u osnovi svake efektivne
antikorupcijske strategije obrnuti sled, odnosno redukovanje monopola i diskrecionih
ovlašćenja uz istovremeno uvećanje svih oblika odgovornosti ( Klitgaard, 1988).
U svojim publikacijama UNDP (UNDP,2004) uzima u obzir, proširujući tako listu
faktora koji mogu doprineti efektivnoj antikoruptivnoj strategiji, i integritet i
transparentnost, koji su kontrateţa monopolu i tajnosti. Dopunjena Klitgardova formula
sada glasi: Korupcija = monopol vlasti + diskreciona ovlašćenja - (odgovornost +
integritet + transparentnost).
Najzad, superiornom i zaista potpunom smatram ĉuvenu definiciju Vita Tancija.
Tanci utvrĊuje da korupcija postoji kada doĊe do svesnog, namernog narušavanja
principa nepristrasnosti pri odluĉivanju i to u cilju prisvajanja neke pogodnosti.
Tanci uvodi dva jasna reda selektivnih ograniĉenja na poĉetku i na kraju potencijalne
koruptivne interakcije. Prvo, nema korupcije ako se ne radi o svesnom, planiranom
narušavanju principa nepristrasnosti. Neinformisanost ili reagovanje na osnovu osećaja
simpatije ili antipatije jesu pokazatelji nedovoljne struĉnosti i profesionalnosti, ali ne
nuţno i korumpiranosti. Drugo, ako nema makar i odloţenog plaćanja usluge, ili bar
predloga za razmenu usluga, nema, uz svu prateću pristrasnost i bahatost administracije,
nuţno i korupcije (Tanci 1998.).

2. Pojavni oblici, vrste i tipologije korupcije

Sloţene društvene pojave poput korupcije imaju, po pravilu, onoliko vrsti i

pojavnih oblika koliko ima i kriterija i elemenata za njihovo klasifikovanje.
Ako poĊemo od nivoa na kom se obavlja korupcija i njenih kljuĉnih aktera
polazno treba razlikovati agencijsku od principalske teorije korupcije.
U osnovi agencijskog pristupa je stav da je principal - drţava benevolentna i da je
njen jedini cilj maksimalizacija blagostanja njenih drţavljanja. Vodu "mute" "mangupi u
našim redovima" (Lenjin), odnosno oni agenti (ĉinovnici) koji sasvim suprotno za cilj
imaju maksimalizaciju svog blagostanja. Do korupcije dolazi zapravo zbog asimetrije
informacija i ponašanja izmeĊu dobre drţave (ĉitaj drţavnog vrha) i "zloĉestih"
ĉinovnika.
Ovaj teorijski konstrukt ne ĉini se baš previše uverljivim. Ako se poĊe od
suprotne pretpostavke da je cilj drţave zapravo da maksimalizuje svoje prihode i da u
tom okviru drţavni vrh kapitalizuje svoju poziciju, onda smo već u okviru principalskog
pristupa, odnosno blizu stava o postojanju pljaĉkaške, kleptokratske drţave (Begović
2007.).
Srodna prethodnoj je podela koja polazeći od "industrijske organizacije
korupcije", korupciju deli na centralizovanu i decentralizovanu. Ako je trţište
koruptivnih usluga monopolizovano i na njemu postoju dominantni kartel, onda
govorimo o centralizovanoj korupciji. Po pravilu, "benevolentne" demokratske, ali i slabe
drţave su primeri postojanja raspršene decentralizovane a autoritarne i kleptokratske
drţave su "prirodan ambijent" za centralizovanu korupciju.
Polazeći od odnosa prema postojećim propisima korupcija se moţe podeliti na
a) korupciju bez kraĊe, odnosno korupciju koja obezbeĊuje brţu primenu postojećih
propisa; b) korupciju uz kraĊu, koja pretpostavlja izigravanje i kršenje propisa i
c) korupciju koja rezultira promenom propisa, odnosno stvaranjem propisa koji
pogoduju koruptoru. Drugo ime za ovu je podela na belu (bez kršenja propisa), sivu (sa
njihovim izigravanjem) i crnu korupciju.
Kada je reĉ o sektorima/oblastima u kojima se javlja korupcija, nesporno, najteţi
vid korupcije je politiĉka korupcija, jer dovodi do prodaje propisa i zakona, odnosno
pravljenja propisa po diktatu moćnih koruptora. Politiĉka korupcija ima brojne svoje
pojavne oblike od svesnog pripremanja i izglasavanja defektnih i punih "pravnih
praznina" zakona i podzakonskih akata, odnosno projektovanja neprimeljivih ili teško
primenjivih zakonskih rešenja, preko izbegavanja poreza, do osiguranja sredstava iz
"crnih fondova" i netransparentnog voĊenja prihoda i rashoda politiĉkih stranaka.
U tom okviru indikativna je i nestabilnost i nepreciznost kljuĉnih antikoruptivnih
zakona - situacija u kojoj se tek nakon protoka godina i brojnih zakonskih izmena
antikoruptivne institucije opremaju dovoljnim sredstvima i ovlašćenjima.
Ne manje razorne su pojave organizovane korupcije i iznude u pravosuĊu i
policiji koji bi inaĉe trebalo da igraju kljuĉnu ulogu u odvaraćanju od korupcije i
sankcionisanju koruptivnih dela.
Kljuĉnu ulogu u borbi protiv korupcije posebno igra efikasno i nezavisno
pravosuĊe jer ono zapravo, uspostavljanjem vladavine prava, postavlja branu (ustavu)
korupciji. Na drugoj strani, "korumpirano ili politiĉki zavisno pravosuĊe olakšava
korupciju na vrhu, podriva reforme i obesmišljava zakonske norme. Kada je pravosuĊe
deo korumpiranog sistema, bogati i korumpirani deluju bez straha od sankcija, sigurni da
će podmićivanje ukloniti sve zakonske prepreke a obiĉni ljudi nemaju pristup
nepristrasnom sistemu rešavanja sporova" (Rouz - Ejkerman, 2007:162 - 163).
Za precizno odreĊenje i "mapiranje" korupcije, od kljuĉnog znaĉaja je i
odreĊenje njenih aktera i sadrţinskog okvira, odnosno vrsti i tipologije korupcije.
Ĉesto se, recimo, kada je o akterima reĉ zanemaruje ĉinjenica da koruptivni
odnos, pored korumpiranog i koruptora, ukljuĉuje i posrednike kao treću vrstu aktera.
Na drugoj strani, korupcija je i akt samo jednog aktera koji, u poziciji da
diskreciono odluĉuje dodeljuje sebi samom benefite i pogodnosti. U tom okviru
korupcija, pored davanja i primanja mita, obuhvata i otuĊivanje javne imovine i
proneveru fondova, prevare i iznude, nezakonito bogaćenje, kao i trgovinu uticajem,
lobiranje i pokroviteljstvo, odnosno nepotizam (favorizovanje roĊaka) i kronizam
(favorizovane prijatelja i partnera).
Moţemo zakljuĉiti da se korupcija javlja kako na podruĉju javnog, tako i
privatnog sektora. Akteri korupcije mogu biti drţavni ĉinovnici na svim nivoima,
politiĉari na lokalnom i drţavnom nivou, ali i privatne osobe koje rade u razliĉitim
korporacijama.
Interes organizovanog kriminala je da kontroliše privredu i politiku drţave,
istovremeno stvarajući klimu društvene dezorganizacije i neizvesnosti.
 2.1.Tipologija korupcije u postkomunistiĉkim društvima

U odreĊenju i tipologiji oblika korupcije u zemljama u tranziciji Rasma Karklins

polazi od podele korupcije na tri njena ideal-tipska oblika.
Prvi, najbenigniji ĉini korupcija u svakodnevnoj interakciji izmeĊu sluţbenika
i graĊana. Radi se o naţalost raširenim i ĉak tolerisanim pojavama podmićivanja javnih
sluţbenika da bi prekršili pravila - zloupotrebom ovlašćenja za izdavanje dozvola i
vršenje inspekcijskog nadzora ili pak o svesnom zamagljivanju pravila i dezorganizaciji u
cilju individualnog ili grupnog iznuĊivanja mita.
Drugi, daleko društveno razorniji vid ĉini koruptivna interakcija u okviru
drţavnih institucija. Trgovina uticajem i izvlaĉenje koristi obavlja se kroz ĉetiri svoje
dominantne forme: (1) pretvaranje javnih sredstava u plen sluţbenika kroz skrivene,
alternativne budţete;(2) loše upravljanje javnim resursima i profitiranje na njima;
(3) zloupotrebe, veoma raširene u procesu privatizacije i pri vršenju javnih nabavki,
kao i (4) praksa nepotizma, klijentelizma i „prodaje“ politiĉkih poloţaja. Radi se
zapravo o postavljanju poverljivih ljudi na poloţaje sa „visokim rizikom korupcije“,
unutar, recimo, Ministarstva ekonomije, finansija, drţavnim agencijama, upravnim
odborima preduzeća ili carinskim i poreskim inspekcijama.
No, treći vid zarobljavanja institucija, odnosno stanje zarobljene drţave i pojava
sistemske „visokonaponske“ korupcije oznaĉava stanje u kome su korupcija i
korupcionaši ovladali drţavom. Radi se o pojavama obrazovanih skrivenih mreţa moći u
delatnostima poput podrivanja slobodnih izbora, zloupotrebe zakonodavnih ovlašćenja i
ovlašćenja u oblasti kontrole i nadzora, korupciji u pravosuĊu ili korumpiranju medija,
odnosno korupciji unutar samih medija. Posebno razoran mehanizam predstavlja
korišćenje kompromitujućih materijala – „kompromata“ u svrhu politiĉkih ucena i
prisila ( Karklins,2007).
Nedodirljivost odabranih se obezbeĊuje pretnjom objavljivanja komromitujućih
materijala o politiĉkim protivnicima, odnosno osobama koje pokazuju spremnost da
obelodane neprijatne ĉinjenice. Faktiĉki nastaje stanje "ravnoteţe ucena i straha" u kojoj
svako svakoga drţi u šaci , što je osnova za nastajanje "zavere ćutanja". Pri tome se
barata dosijeima i podacima koji dovode u pitanje kako politiĉki, tako i liĉni moralni i
profesionalni dignitet.
Na drugoj strani, "duvaĉi u pištaljke", odnosno uzbunjivaĉi - osobe koje ipak
progovore o kriminalu i korupciji, umesto uţivanja zaštite budu predmet diskriminacije i
proganjanja. Zakoni o uzbunjivaĉima štite, odnosno trebali bi da štite, od viktimizacije,
otpuštanja ili drugih oblika odmazde pojedince koji otktrivaju zloupotrebe u upravljanju,
korupciju i druge vrste nezakonitog ponašanja unutar svojih organizacija. Oni takoĊe
utvrĊuju da će se delovati na osnovu informacija koje pruţe ovi svedoci, ĉak i ako
verodostojnost ovih informacija ne moţe da se utvrdi, ili ako je uzbunjivaĉ prekršio
zakon narušavanjem poverljivosti. Naravno, pod uslovom da je delovao u dobroj nameri i
da njegovi ciljevi nisu zlonamerni (Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze,
2010:41).
Sistemske, politiĉke uzroke korupcije u oslonu pre svega na radove Suzan Rouz-
Ejkerman, vidim u odsustvu kontrole i faktiĉkoj nedodirljivosti politiĉkih elita, baziranoj
i na zakonskim rešenjima i praksi dodele imuniteta. Kljuĉni mehanizam politiĉke
korupcije je favoritizam, odnosno favorizovanje odreĊenih pojedinaca i skupina.
Tri ekstremna oblika i osnova korupcijom zarobljene drţave ĉine, meĊusobno
tesno povezani kleptokratska vladavina, bilateralni monopoli vladara kleptokrate i
njegovih „partnera“ i kontrola mafije nad drţavom (Rouze-Ejkerman,2007).

3. Uzroci korupcije

Pored grupe kontekstualnih karakteristika korupcije koji osnov imaju u blokiranoj

i znatnoj meri deformisanoj prirodi tranzicionih promena krajem 20. veka, poput
siromaštva, rata, izolacije, pravne neizvesnosti i nestabilnosti, jedan broj njenih korelata
pokazuje i relativno trajni karakter i dejstvo. U tom smislu , mnogi će prihvatiti ocenu da
je korupcija stara koliko i ljudsko društvo.1
Radi se, pre svega, o dve grupe faktora koji doprinose odrţanju visokog nivoa
korupcije i predstavljaju svojevrsnu razornu smešu otvorenih mogućnosti za
korupciju (sistemsko-institucionalni preduslovi) i istovremeno prisutne sklonosti ka
korupciji (politiĉko-kulturni razlozi).
U red sistemsko-institucionalnih korelata korupcije spadaju: (1) loše stanje u
javnim sluţbama koje karakterišu politiĉka prenaseljenost i dominacija logike lojalnosti
nad profesionalnim standardima i rezultirajuća mera nesigurnosti zaposlenja i skromnih
zarada; (2) raširena praksa izbegavanja plaćanja obaveza prema drţavi, uz paralelnu (3)
ograniĉenu ponudu resursa koja vodi uvoĊenju kvota i postojanju monopola.
Najrazorniju konsekvencu ĉini, meĊutim, postojanje mehanizma "pranja
novca", odnosno nastajanje sprege izmeĊu organizovanih kriminalnih grupa i delova
drţavnog aparata. Primarni cilj regionalno povezanih organizovanih kriminalnih grupa
nije tek puko pribavljanje imovinske koristi kroz nelegalne aktivnosti već "pranje novca",
odnosno njegovo prebacivanje i plasman u legalne kanale finansijskih transakcija.
Ovaj "oprani novac" ĉesto ulazi u kupovinu nekretnina, proces privatizacije ili
finansiranje izbornih kampanja. Deo tog novca sluţi i za "kupovinu zaštite" -
korumpiranje drţavnih funkcionera, tuţilaca i pripadnika policije da bi se došlo do
zaštićenih informacija i ostvario uticaj na tok i ishod kriminalnog delovanja.
Drugu, opravdavajuću i anestezirajuću stranu mehanizma odrţanja visokog nivoa
korupcije predstavlja zateĉena, tradicijski formirana politiĉko-kulturna matrica i naĉin
ponašanja koji se pomirio i svikao na korupciju verujući da je nje oduvek bilo i da će je
uvek biti.
U ovoj, politiĉko – kulturnoj matrici intepretacije korena korupcije, korupcija je

__________________________________________________________________
1 Primera radi, u decembru 1997. godine je objavljeno da je holandski tim arheologa našao u Raki
(Rakka), u Siriji, oko 150 ploĉica sa tekstom na klinastom pismu koje upućuju na to da je lokalitet bio
administrativni centar asirske civilizacije poĉev od XIII veka p.n.e. PronaĊena je posebna arhiva, koja
moţda odgovara savremenom "ministarstvu unutrašnjih poslova", sa podacima o tome kako su zaposleni
primali mito, ukljuĉujći i imena visokih sluţbenika i ime asirske princeze. (Citirano u radnom dokumentu
Evropskog parlamenta, "Measures to Prevent Corruption in EU Member States", mart 1998).
neposredno povezana sa kvarljivom prirodom vlasti i ljudskom prirodom sklonom
korupciji. Ovu tezu je najbolje ilustrovati ĉuvenom reĉenicom lorda Aktona: "Svaka vlast
pokazuje tendenciju da korumpira, apsolutna vlast korumpira apsolutno".
Zapravo, još su antiĉki filozofi smatrali da je korupcijom obeleţeno društveno
stanje u kome vlada poredak anomije ili bezakonja. Aristotel je u Politici konstatovao da
vršenje vlasti donosi korist i da zbog toga ljudi ţele da vladaju. Poslediĉno, vršenjem
vlasti, kvare se njeni nosioci, ali i ĉitava društva, a kada se jedno društvo izopaĉi prelazi u
niţi, rĊavi ili izopaĉeni društveni oblik.
Za rodonaĉelnika moderne politiĉke sociologije Nikolu Makijavelija korumpiran
je onaj graĊanin koji svoje liĉne ambicije ili prednosti svoje stranke stavlja iznad opšteg
dobra. Osnovni uzroci koji dovode do korupcije su po njemu moralna degradacija, loše
vaspitanje i loša vera (Pavlović, 2011:116).
I Monteskje je smatrao da je svaka vlast sklona zloupotrebi, te se mora ograniĉiti
drugom vlašću. Trajni element u ljudskoj prirodi je liĉni interes.
Još je zapravo, Hjum upozoravao da ćemo pogrešiti ako polazimo od
optimistiĉkog viĊenja o ljudskoj prirodi i ako pretpostavimo da se ljudi u svojim
postupanjima rukovode nekom apstraktnom dobronamernošću i ĉovekoljubljem, umesto
liĉnim interesom u kome on nalazi poreklo pravde, društva i vlasti. Po njemu, tamo gde
vlada leţi na dobrim ustanovama, to će "ĉak i lošeg ĉoveka naterati da radi za javno
dobro". Na drugoj strani, ako ne vaţi uopšte, onda u politici sigurno vaţi da se "za
svakog ĉoveka treba pretpostaviti da je nitkov", i nastavlja: "jer je tako velika prirodna
ambicija ljudi, da nikako nisu zadovoljni sa vlašću i da ako jedan red ljudi, ganjajući
sopstveni interes, moţe uzurpirati vlast, on će zasigurno to uraditi i uĉiniti sebe, koliko je
god moguće, apsolutnim i nekontrolisanim". Imajući navedeno u vidu, Hjum nam
poruĉuje:"da se u svakoj drţavi, sa krajnjom revnošću, saĉuvaju oni oblici i ustanove koji
osiguravaju slobodu, savetuju javno dobro i ograniĉavaju i kaţnjavaju gramzivost i
ambiciju pojedinca". ( Vujaĉić, 2002: 137-139).
Krajem 19 veka, Mojze Ostrogorski, jedan od utemeljivaĉa politiĉke sociologije,
istraţujući naĉin finansiranja i funkcionisanja savremenih politiĉkih partija, utvrdio je da
u njima preovladava masovna korupcija. Uzrok je našao u pogubnoj povezanosti politike
i novca. Na trţištu, smatrao je Ostrogorski, mogu se kupiti politiĉari, ali i zakoni. Njegov
zakljuĉak je da koruptivnost politiĉkih stranaka slabi predstavniĉku demokratiju i dovodi
je do bankrotstva (Ostrogorski,1921:94-98).
Korupcija je zapravo dvostuki kupoprodajni odnos: njome moţe vlast kupiti
pristanak i lojalnost svojih podanika, ali i privatni vlasnici i grupe, mogu "kupiti" vlast.
Ovi procesi se odigravaju na taj naĉin što vlast dozvoli saradnicima u okruţenju da se
obogate na raĉun drţave, vezujući njihovu sudbinu za voĊstvo ili voĊu, pri ĉemu ih "drţe
u šaci". Korupcija je zato gotovo nezaobilazan pratilac vlasti. Uz pomoć vlasti se dolazi
do novca. Ovaj proces je naroĉito karakteristiĉan za zemlje u tranziciji u kojima su
slabe konstitucionalne ustave i moralna kontrola i u kojima se nije dovoljno
iskristalisala slobodna javnost.
Uzaludnost borbe protiv korupcije na njenim strateškim visovima moţda najbolje
ilustruje krilatica, modernim vokabularom reĉeno slogan,"Velikim lopovima se skida
kapa a malim glava". To je stanje gde zakoni postaju mreţa koju jake ribe razdiru a male
ostaju ulovljene u njoj (D. Laertije).
 Kao najmoćniji i najodgovorniji vide se pripadnici politiĉke elite pa se zato
upućuje satiriĉna poruka da su "politiĉari nekada imali viziju a sada su sve sveli na
proviziju". Ţilavu, dugu tradiciju korupcije i sprege bogatih i moćnih u Srbiji savršeno
dobro ilustruju recimo pripovetke Milovana Glišića, posebno antologijska priĉa o
kupovini jedne te iste glave šećera ĉijim se poklanjanjem odobrovoljavaju (lokalni)
moćnici. Više nego dramatiĉna i dalekoseţna su i upozorenja Arĉibalda Rajsa o sklonosti
Srba da pokleknu pred moći liferanata i zelenaša, data u delu pod indikativnim naslovom
"Ĉujte me Srbi". U crnogorskoj tradiciji jak antikoruptivni naboj ima narativ o ĉojstvu
Marka Miljanova.2
Sliĉnu poruku i dejstvo ima i "amoralni familizam" - naĉin ponašanja koji u
svim relacijama ima u fokusu samo interes pojedinca i njemu najbliţeg okruţenja, bez
obzira na zakone i profesionalne standarde. Korupciju u javnom sektoru u velikoj meri
olakšava raširena logika i razumevanje javne svojine i interesa kao "Alajbegove slame ",
neĉeg što za razliku od privatnog nema titulara, što je i niĉije i svaĉije, time i moje.
Iz priliĉno objektivizirane vizure graĊana zemalja u tranziciji na delu je
"socijalna piramida korupcije". Njenu masovnu široku osnovu ĉini sitna,
svakodnevna korupcija ĉiji su akteri niţi ĉinovnici i graĊani a osnovni razlog ima u
raširenom siromaštvu i nesigurnosti. Na njenim visovima je predatorska
(grabeţljiva) nova burţoazija koja moć crpi iz ekstralegalnog prelivanja javnih
resursa u privatne dţepove. Predatore ĉine dve velike grupacije: (1) oni "veliki,uspešni
preduzetnici" koji su do svoje pozicije došli uz korišćenje politiĉke podrške i monopolske
privilegije a ne kroz otvorenu trţišnu konkurenciju i (2) partijski poslenici i poverenici na
ĉelu neprivatizovanih preduzeća i javnih fondova ĉija privilegovana pozicija je uslovljena
promocijom partijskih interesa unutar koje je moguće "ugraditi" i sopstvene interese.

4. Strategija borbe protiv korupcije

Iako svesne da put ka evropskim integracijama podrazumeva i odluĉnu borbu sa

korupcijom vlasti u regionu su sa zakašnjenjem, poĉetkom trećeg milenija, donele
nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i akcione planove za njeno sprovoĊenje.

______________________________________

2 Korupcija ima dugu tradiciju u srpskom narodu. Naime, još u Dušanovom zakoniku postoje tri ĉlana koji
se odnose na korupciju u crkvi i u sudstvu. Autori Aleksandra Bulatović i SrĊan Korać priredili su zbornik
radova Korupcija i razvoj moderne srpske drţave. Iz niza tekstova moţe se uoĉiti da u srpskom drštvu
postoje tipovi korupcije koji opstaju i prenose se iz epohe u epohu. Tako je u Srbiji još davne 1815. godine
u vreme vladavine Miloša Obrenovića ostalo zabeleţeno da ovaj vladar nije imao ni „200 dukata da se
izbavi od Turaka“, a 1839. kada je prvi put otišao sa vlasti, njegova imovina je procenjivana na 550 hiljada
dukata. Knez Miloš Obrenović je postao bogatiji od tadašnje srpske kneţevine i zapamćen je kao
najbogatiji ĉovek Balkana prve polovine 19. veka. Bogatstvo je stekao zakupom carskih poreza, spahiluka,
carinarnica, skela, monopolom na uvoz soli...Knez Miloš je znao i da potkupljuje kada je trebalo. Slobodan
Jovanović tako piše da je i srpska autonomija delom kupljena novcem, te da je prvi srpski knjaz potkupio i
samog sultana.(Grupa autora, Korupcija i razvoj moderne srpske drţave, Institut za kriminološka i
sociološka istraţivanja i Centar za bezbednosne studije, Beograd, 2006).
 Paralelno u parlamentima su donošeni i zakoni sa znatnim, antikoruptivnim
potencijalom, poput Zakona o javnim nabavkama, slobodnom pristupu informacijama od
javnog znaĉaja, spreĉavanju sukoba interesa, finansiranju stranaka, kao i zakoni o
zaštitniku graĊana, antikoruptivnim telima i drţavnoj revizorskoj instituciji. Prethodni
period odbeleţili su i brojni nesporazumi i teškoće u radu i opstrukcija ranije formiranih
tela za borbu protiv korupcije.
Kada je u pitanju suzbijanje korupcije jedina efektivna strategija je ona koja
kombinuje represivni i preventivni pristup i mere.
Strategija koja se oslanja prvenstveno na represivni pristup - na otkrivanje i
procesuiranje korumpiranih pojedinaca pokazala se nedovoljnom i neadekvatnom. Takva
strategija temelji se na teoriji ,,pokvarenih jabuka“, koja polazi od toga da je
dovoljno rešiti problem korupcije jednostavnim otkrivanjem, procesuiranjem i
eliminisanjem korumpiranih pojedinaca i grupa.
Mere prevencije koje, pored klasiĉnih drţavnih organa i nezavisnih kontrolnih
organa – „ĉetvrte grane vlasti“, ukljuĉuju i javnost, medije, organizacije civilnog društva
i graĊane, su: (1) povećanje transparentnosti i kontrola, (2) podsticanje konkurencije i
ukidanje monopola, (3) pojednostavljenje i veća preglednost razliĉitih administrativnih
postupaka, (4) kontrola finansijskih transakcija, (5) informisanje javnosti, (6) kreiranje
primerene i proverljive ekonomske i socijalne politike, (7) podsticanje transparentnosti i
kompetitivnosti u politiĉkim procesima i (8) uvoĊenje slobode štampe i nezavisnih
medija.
U tom okviru ostvarenje “ ĉetiri K” - konzistentnost, kooperacija, koherentnost
i koordinacija svih kljuĉnih institucija zaduţenih za prevenciju, odnosno stvaranje
koalicije za borbu protiv korupcije i otkrivanje, procesuiranje i kaţnjavanje
koruptivnih dela treba da predstavlja imperativ u borbi protiv korucije.

Antikoruptivne metode - alatke i mehanizmi

1. Sukob interesa
Sukob interesa je svaka situacija u kojoj nosilac funkcije ima privatni interes
koji utiĉe ili moţe uticati na njegovo postupanje u vršenju javne funkcije, odnosno
sluţbene duţnosti, na naĉin koji moţe dovesti u pitanje ostvarivanje javnog interesa.
Dakle, to je situacija u kojoj su privatni interesi funkcionera u suprotnosti s javnim
interesom, posebno kada privatni interes utiĉe na obavljanje javne funkcije (tzv.
stvarni sukob interesa), ali i ako se osnovano moţe smatrati da privatni interes utiĉe
na funkcionerovu nepristranost u obavljanju javne funkcije (tzv. verovatni sukob
interesa), kao i kada privatni interes funkcionera tek moţe uticati na njegovu
nepristranost u obavljanju javne funkcije (tzv. potencijalni sukob interesa).
Pored sukoba privatnog i javnog, u sukob interesa spada i situacija
nespojivosti i nesaglasnosti interesa izmeĊu dve ili više javnih funkcija koje
pojedinac vrši.
Za postojanje sukoba interesa potrebno je da s jedne strane postoji javni interes,
a s druge strane privatni interes funkcionera koji utiĉe, osnovano se moţe smatrati da
utiĉe ili moţe uticati na njegovu/njenu nepristranost u obavljanju javne
duţnosti,odnosno situacija u kojoj izmeĊu dve ili više javnih funkcija koje neko vrši
moţe postojati sukob interesa. Funkcioner mora uvek imati na umu da je i mogući
sukob interesa situacija sukoba interesa.
Okolnosti realnog ţivota ĉesto stvaraju situacije sukoba interesa. Stupajući na
duţnost kod svakoga od funkcionera ostaje neizbeţno niz liĉnih, porodiĉnih,
prijateljskih te poslovnih i drugih interesnih odnosa, koji po pravilu predstavljaju
prirodnu, i u odnosu na sadrţaj posla koji obavljaju, neutralnu sferu privatnosti.
Institut spreĉavanja sukoba interesa bavi se onim delom privatnog delovanja koji
ima, ili što je jednako vaţno, koji bi mogao imati, uticaj na nepristrano obavljanje
javne funkcije. Budući da je posao obavljanja javne funkcije posao od javnog
interesa, osnovna duţnost funkcionera u takvim situacijama je da zaštititi javni
interes. Zbog toga je presudan odgovarajući stepen odgovornosti za zakonito
obavljanje takvog posla od opšteg interesa.
Svrha prevencije sukoba interesa je spreĉavanje sukoba interesa u obavljanju
javnih duţnosti, spreĉavanje privatnih uticaja na donošenje odluka u obavljanju
javnih duţnosti, jaĉanje integriteta, objektivnosti, nepristrasnosti i transparentnosti u
obavljanju javnih funkcija te jaĉanje poverenja graĊana u organe javne vlasti.
U obavljanju javnih funkcija funkcioneri imaju obavezu da postupaju ĉasno,
savesno, odgovorno i nepristrasno.

Zakonska regulativa
Po pravilu, zakonima kojima se ureĊuje sukob interesa, polazno se odrede
kriterijumi i uslovi po kojima odreĊena lica uopšte ulaze u krug javnih funkcionera.
Najĉešće je sam naĉin dolaska na javnu funkciju, odnosno prolazak kroz proceduru
izbora, postavljenja ili imenovanja, jasna demarkacija ko se smatrati funkcionerom.
Krug javnih funkcija i funkcionera, pored klasiĉnih politiĉkih funkcija unutar
pojedinih grana i nivoa vlasti, ukljuĉuje i funkcije u organima javnih preduzeća,
ustanova i drugih organizacija ĉiji je osnivaĉ drţava, regija ili lokalna samouprava.
Pri tome, da li će se neko smatrati javnim funkcionerom zavisi od procene da li
obavljanje odreĊene funkcije ukljuĉuje ili ne ukljuĉuje ovlašćenja rukovoĊenja,
odluĉivanja i donošenja opštih ili pojedinaĉnih akata.
Ovako definisan krug javnih funkcionera je u obavezi da podnosi redovne
izveštaje o imovini, kao i o svakoj vanrednoj znaĉajnoj promeni u njenoj visini i
strukturi, ali i da evidentira sve izvore prihoda i funkcije koje vrši.
Kada je o prevenciji sukoba interesa reĉ, najpre se redukuje broj fukcija koje
jedno lice moţe obavljati tako što se utvrĊuje njihova (ne)spojivost, poput primene
stava da se ne moţe istovremeno biti na funkcijama u razliĉitim granama vlasti –
zakonodavnoj i izvršnoj, na primer.
Obaveza funkcionera je i da traţi saglasnost od odgovarajućeg antikoruptivnog
tela za obavljanje svake naredne funkcije koju namerava da vrši, kao i da, u zakonski
utvrĊenom roku, napusti neku od funkcija koju je vršio pre stupanja na snagu
odgovarajuĉih zakonskih rešenja kojima se njihovo dalje vršenje smatra
inkompatibilnim. Na drugoj strani, i drţavni organi koji imenuju ili postavljaju
funcionere su u obavezi da o tome obaveste Agenciju, kao i da daju prethodnu
saglasnost za nameravano obavljanje druge funkcije koje konaĉno utvrĊuje Agencija.
 Naredni korak je „zamrzavanje“ radnog statusa ili prenošenje upravljaĉkih i
vlasniĉkih prava koja se mogu naći u koliziji sa obavljanjem javne funkcije na druge
osobe.
U okvire regulisanja sukoba interesa spada i utvrĊivanje prirode i visine vrednosti
poklona i protokolarnih poklona koje mogu primiti funkcioner i sa njime povezano
lice, pri ĉemu se pod poklonom, osim novca i stvari, podrazumevaju i prava i usluge
izvršene bez odgovarajuće naknade, ali i bilo koja druga ostvarena korist, poput
besplatnih putovanja.
Sluĉaj Srbija : administrаtivni postupci koje sprovodi Agencijа za borbu
protiv korupcije prilikom odluĉivаnja o sukobu interesа i kontroli imovine
U Srbiji nа osnovu zаkonа Agencijа za borbu protiv korupcije imа kontrolnu
ulogu u rešаvаnju sukobа interesа i imovine funkcionerа. Ovu svoju funkciju
Agencijа sprovodi po prаvilimа uprаvnog postupkа i u sklаdu sа internim
procedurаma. Postupаk u kome se odluĉuje dа li postoji povredа ovog zаkonа i izriĉu
mere u sklаdu sа ovim zаkonom pokreće i vodi Agencijа, po sluţbenoj duţnosti. Nа
zаhtev funkcionerа i njegovog neposredno pretpostаvljenog, а moţe se postupak
pokrenuti i nа osnovu prijаve prаvnog ili fiziĉkog licа.
O pokretаnju postupkа agencijа obаveštаvа funkcionerа. Agencijа moţe dа
pozove funkcionerа, povezаno lice, kаo i lice nа osnovu ĉije prijаve je pokrenut
postupаk rаdi pribаvljаnjа informаcijа, kаo i dа trаţi dа dostаve potrebne podаtke, u
cilju odluĉivаnjа o postojаnju povrede ovog zаkonа. Funkcioneru se morа dаti
mogućnost dа se izjаsni u postupku pred Agencijom. U postupku pred Agencijom
iskljuĉenа je jаvnost.
Kаdа utvrdi dа je funkcioner prekršio odredbe zаkonа, Agencijа obаveštаvа
nаdleţni orgаn rаdi pokretаnjа disciplinskog, prekršаjnog i kriviĉnog postupkа, u
sklаdu sа zаkonom. Nаdleţni orgаni duţni su dа, u roku od 90 dаnа, po prijemu
obаveštenjа upoznаju agenciju o preduzetim merаmа. Odluke agencije ne mogu dа
prejudicirаju kriviĉnu i mаterijаlnu odgovornost funkcionerа
Poslovimа koji se odnose nа sukobа interesа bаvi se posebnа Sluţbа zа rešаvаnje
sukobа interesа 3.
Aktivnosti i mere
Funkcioneru koji je izаbrаn nа jаvnu funkciju neposredno od grаĊаnа,
funkcioneru kome je prestаlа jаvnа funkcijа i povezаnom licu moţe se izreći merа
upozorenjа i merа jаvnog objаvljivаnjа odluke o povredi ovog zаkonа.
_____________________________________________________

3 Sluţbа obаvljа sledeće poslove: odluĉuje o rešаvаnju sukobа interesа, predlаţe mere zа
otklаnjаnje sukobа interesа, vodi postupаk zа utvrĊivаnje povrede Zаkonа po pitаnju
sukobа interesа i izriĉe mere propisаne Zаkonom u prvom stepenu; izrаĊuje nаcrt odlukа;
dаje sаglаsnost u sklаdu sа Zаkonom; izrаĊuje nаcrt mišljenjа zа sprovoĊenje Zаkonа u
pogledu sukobа interesа.
Ako funkcioner ne postupi po izreĉenoj meri upozorenjа do istekа rokа koji mu je u
odluci odreĊen, izriĉe mu se merа jаvnog objаvljivаnjа preporuke zа rаzrešenje,
odnosno merа jаvnog objаvljivаnjа odluke o povredi ovog zаkonа. Ako je
funkcioneru izreĉenа merа jаvnog objаvljivаnjа preporuke zа rаzrešenje, Agencijа
podnosi inicijаtivu zа rаzrešenje funkcionerа orgаnu koji gа je izаbrаo, postаvio ili
imenovаo. Nаdleţni orgаn je duţаn dа obаvesti Agenciju o merаmа preduzetim
povodom izreĉene mere jаvnog objаvljivаnjа preporuke zа rаzrešenje, odnosno
inicijаtive, u roku od 60 dаnа od dаnа objаvljivаnjа mere.
Odluku kojom se utvrĊuje povredа ovog zаkonа i izriĉe jednа od nаvedenih merа
donosi direktor. Protiv odluke direktorа moţe se izjаviti ţаlbа Odboru Agencije, u
roku od 15 dаnа od dаnа dostаvljаnjа. Odlukа Odborа Agencije je konаĉnа, а protiv
nje se moţe pokrenuti uprаvni spor
Agencijа po sluţbenoj duţnosti proverаvа nаvode iz štаmpe koji se odnose nа
sukob interesа, postupа po prijаvаmа grаĊаnа, ili nа osnovu plаnа 4.
Agencijа postupа i po zаhtevimа funkcionerа dа dobiju sаglаsnost Agencije zа
vršenje druge jаvne funkcije ili delatnosti. Ukoliko Agencijа smаtrа dа je istovremeno
vršenje neke dve jаvne funkcije nespojivo (npr. odbornikа i pomoćnikа
grаdonаĉelnikа), donosi rešenje o tome i obavezuje funkcionerа dа u roku od 30 dаnа
od dаnа prijemа tog rešenjа prestаne sа vršenjem funkcije na koju je kasnije stupio i
dа o tome obаvesti Agenciju.
Funkcioner koji u trenutku stupаnjа nа jаvnu funkciju obаvljа drugi posаo ili
delаtnost, duţаn je dа u roku od 15 dаnа od dаnа stupаnjа nа jаvnu funkciju obаvesti
Agenciju o obаvljаnju tog poslа ili delаtnosti. Agencijа pokreće pitanje postojаnja
sukobа interesа, i donosi odluku kojom odreĊuje rok ne duţi od 60 dаnа zа prestаnаk
obаvljаnjа poslа ili delаtnosti.
2. Kontrola imovine i registar funkcionera i njihove imovine
Agencija vodi registar funkcionerа, registаr imovine i prihoda funkcionerа,
katalog poklona, listu pravnih lica u kojem je funkcioner vlasnik više od 20 odsto
udela ili akcija. Pored toga ona vodi i evidenciju završnih raĉuna politiĉkih subjekata
sa izveštajima u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje finansiranje politiĉkih subjekata.
Kontrolom imovine funkcionerа bаvi se posebno odeljenje u okviru Agencije.
Odeljenje imа nаdleţnost dа izrаdi predlog godišnjeg plаnа provere podatakа, da prаti
imovinsko stаnje funkcionerа i utvrdi rаzlog nesаglаsnosti izmeĊu podаtаkа u
izveštаju i stvаrnog stаnjа ili izmeĊu uvećаnjа vrednosti imovine funkcionerа i
njegovih zаkonitih i prijаvljenih prihodа. TakoĊe, kontroliše i prenos uprаvljаĉkih
prаvа u sklаdu sа Zаkonom, vodi postupаk utvrĊivаnjа povrede Zаkonа.
Posebnim Prаvilnikom ureĊuje se nаĉin voĊenjа registrа funkcionerа i registrа
imovine, ĉuvаnje podаtаkа i pristup podаcimа iz ovih registаrа. Propisani su: (a)

_________________________________________________
4 Sluţbа zа sukob interesа je, primera radi, u sаrаdnji sа Odeljenjem zа registre,
proverаvаla odreĊene kаtegorije funkcionerа zа koje se u prethodnoj prаksi
pokаzаlo dа neprijаvljuju drugu funkciju – jаvni funkcioneri nа univerzitetimа i
visokoškolskim ustаnovаmа ĉiji je osnivаĉ Republikа Srbijа
obrаzаc i nаĉin obаveštаvаnjа Agencije zа borbu protiv korupcije o stupаnju
odreĊenog licа nа funkciju i prestаnku njegove funkcije; (b) bliţа sаdrţinа i (c)
obrаzаc i nаĉin podnošenjа izveštаjа o imovini i prihodimа funkcionerа, njegovog
supruţnikа ili vаnbrаĉnog pаrtnerа i lica koja ţive u istom porodiĉnom domаćinstvu.
Nа osnovu Plаnа provere podаtаkа Agencijа uporeĊuje prihode i rаshode u
Izveštаju funkcionerа. Nа osnovu uporeĊivаnjа Agencijа moţe dа: proverаvа stаtus i
promenu u privrednim društvimа u kojimа funkcioner imа vlаsniĉki udeo (povezane
baze podataka sа Republiĉkim geodetskim zavodom i Agencijom zа privredne
registere), proverаvа bаnkovne rаĉune fiziĉkih i prаvnih licа nаvedenih u Izveštаju
(Agencijа ima potpisаne sporаzume o sаrаdnji sа većinom bаnаkа u Srbiji) i
proverаvа podаtke u Poreskoj uprаvi.
Ukoliko se nаkon provere podаtаkа pokаţe dа se prijаvljeni podаci ne slаţu,
Agencijа pozivа funkcionerа dа se izjаsni o neprijаvljenoj imovini i sаstаvljа zаpisnik
nаkon izjаšnjаvаnjа funkcionerа. Nаkon izjаšnjаvаnjа funkcionerа, Agencijа moţe
podneti kriviĉnu prijаvu i obаvestiti orgаn u kome funkcioner vrši jаvnu funkciju. Pre
podnošenjа kriviĉne prijаve Agencijа moţe dа proveri i rаzmeni podаtke sа
Ministаrstvom unutrаšnjih poslovа (Uprаvа kriminаlistiĉke policije, Sluţbа zа borbu
protiv orgаnizovаnog kriminаlа).
Agencijа obаvezno proverаvа tаĉnost podаtаkа iz izveštаjа premа godišnjem
plаnu provere zа odreĊeni broj funkcionerа i kаtegorije funkcionerа. Rаdi obаvljаnjа
provere Agencijа moţe zаtrаţiti od nаdleţnih orgаnа dа pribаve podаtke od
finаnsijskih orgаnizаcijа, privrednih društаvа i drugih licа. Zаkonom je predviĊenа
kriviĉnа i prekršаjnа odgovornost funkcionerа i odgovornog licа u drţаvnom orgаnu i
orgаnizаciji, orgаnu teritorijаlne аutonomije i lokаlne sаmouprаve, jаvnoj sluţbi i
drugom prаvnom licu koje vrši jаvnа ovlаšćenjа.

Kriviĉnа delа
Sаmo jedno kriviĉno delo propisаno je Zаkonom o Agenciji (ĉlаn 72) i to zа
neprijаvljivаnje imovine ili dаvаnje lаţnih podаtаkа o imovini. Funkcioner koji ne
prijаvi imovinu Agenciji ili dаje lаţne podаtke o imovini, u nаmeri dа prikrije
podаtke o imovini, kаzniće se zаtvorom od šest meseci do pet godinа. Funkcioneru
koji je osuĊen nа kаznu zаtvorа zа nаvedeno kriviĉno delo, prestаje vršenje jаvne
funkcije, odnosno prestаje rаdni odnos, u sklаdu sа zаkonom i zаbrаnjuje se sticаnje
jаvne funkcije u roku od deset godinа od dаnа prаvnosnаţnosti presude.

Prekršаji
Ostаlim kаznenim odredbаmа regulisаnа je prekršаjnа odgovornost funkcionerа
zа kršenje odredbi zаkonа o sukobu interesа, prijаvljivаnju imovine, poklonu, аli i
odgovornog licа u drţаvnom orgаnu i orgаnizаciji, orgаnu teritorijаlne аutonomije i
lokаlne sаmouprаve, jаvnoj sluţbi i drugom prаvnom licu koje vrši jаvnа ovlаšćenjа.

Dalji pravci reformi

Imajući na umu evropske integracije, u vezi sukoba interesa, od zemalja će se
traţiti i da imaju ustanovljene pouzdane baze podataka koje odraţavaju rezultate i
pregled napretka tzv. track record rešenih sluĉajeva tj. poboljšanje i unapreĊenje
preventivnih mera u borbi protiv korupcije i sukoba interesa. Traziće se i jasne
smernice za funkcionere o sukobu interesa (etiĉki kodeks/kodeks ponašanja) i pregled
mera edukacije, odnosno da zemlja osigura proaktivno upoznavanje funkcionera sa
sadrţajem pomenutih dokumenata. Od posebnog znaĉaja biće da drţava obezbedi
dosledno i efektivno postupanje u situacijama sukoba interesa na svim nivoima javne
uprave, ukljuĉujući pravosuĊe i preduzeća u drţavnom vlasništvu.
Drţave takoĊe treba da osiguraju potpunu primenu odredbi o kontroli i praćenju i
proveri imovinskih izveštaja funkcionera, ukljuĉujući i preduzete sankcije.
Posle tri godine primene zakona kojim se reguliše njena delatnost, Agencija je
predloţila izmene zakona jer je primenjujuci zakon došla do zakljuĉka da on sadrţi
niz materijalnih i procesnih nedostataka i nelogiĉnosti koje daju mogćnost razliĉitog
interpretiranja.
Agencija predlaţe u izmenama i dopunama da odredbe o sukobu interesa budu
znatno restriktivnije. Primera radi, na drugaĉiji naĉin će biti regulisana kumulacija
javnih funkcija, tako da druga javna funkcija moţe biti dopuštena samo zakonom, a
ne i drugim propisom (kao do sada).
PonuĊena su rešenja kojima se omogućuje efikasniji naĉin prestanka funkcije po
sili zakona. Odluka o prestanku funkcije nije prepuštena samo volji organa ili stalnog
radnog tela organa koji je funkcionera izabrao, postavio ili imenovao, nego je u
sluĉaju propuštanja roka propisanog za donošenje odluke, zakonom predviĊena
pretpostavka da je funkcija po sili zakona prestala.
Izuzetak su funkcioneri izabrani neposredno od graĊana.

3. Zaštita uzbunjivaĉa

Na drugoj strani, "duvaĉi u pištaljke" (whistleblowers), odnosno „uzbunjivaĉi“ -

osobe koje ipak progovore o kriminalu i korupciji, umesto uţivanja zaštite najĉešće
budu predmet diskriminacije i proganjanja. Zakoni o uzbunjivaĉima štite, odnosno
trebali bi da štite, od otpuštanja ili drugih oblika odmazde pojedince koji otktrivaju
zloupotrebe u upravljanju, korupciju i druge vrste nezakonitog ponašanja unutar
svojih organizacija. Oni takoĊe utvrĊuju da će se delovati na osnovu informacija koje
pruţe ovi svedoci, ĉak i ako verodostojnost ovih informacija ne moţe da se utvrdi, ili
ako je uzbunjivaĉ prekršio zakon narušavanjem poverljivosti. Naravno, pod uslovom
da je delovao u dobroj nameri (bonna fide) i da njegovi ciljevi nisu zlonamerni
(Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze, 2010:41).
Zaštita uzbunjivaĉa predstavlja meĊunarodnopravnu obavezu predviĊenu kako
UN Konvencijom protiv korupcije, tako i GraĊanskopravnom konvencijom Saveta
Evrope o korupciji.
Obuhvat zaštite: Zaštita uzbunjivaĉa bi, idealno, trebalo da se primenjuje i u
javnom i u privatnom sektoru. GraĊanskopravna konvencija Saveta Evrope o
korupciji, recimo, nalaţe da zaštita bude garantovana svim zaposlenima bez obzira da
li su zaposleni u javnom ili u privatnom sektoru.
 Stepenovanje sumnje: Pomenute konvencije ukazuju na prijavljivanje sluĉajeva
ugroţavanja javnog interesa, odnosno otkrivanje informacija zasnovano na sumnji.
UN konvencija govori o razumnoj sumnji. U Ujedinjenom Kraljevstvu postoje
razliĉiti stepeni sumnje. Ukoliko je u pitanju razotkrivanje uĉinjeno u okviru organa
javne vlasti, zakon zahteva obiĉnu sumnju. U sluĉajevima razotkrivanja nadzornom
organu potrebno je da uzbunjivaĉ razumno veruje-ima razloga da veruje da je
informacija istinita, odnosno da se radi o osnovanoj sumnji.
Kada je u pitanju domašaj razotkrivanja nije neobiĉno da se uzbunjivanje ograniĉi
na korupciju, ali moţe se definisati i da je u pitanju „razotkrivanje od javnog
znaĉaja“.
MeĊunarodni instrumenti i većina nacionalnih zakonodavstava postavljaju kao
uslov da razotkrivanje bude uĉinjeno u dobroj veri, ali ne definišu taj standard.
Rumunski zakon propisuje da postoji pretpostavka dobre vere ne strani uzbunjivaĉa,
dok se suprotno ne dokaţe.
Neke zemlje izriĉito predviĊaju mere obeštećenja uz odredbe kojima se
uzbunjivaĉi štite od pravnih posledica svojih postupaka. U Norveškoj, ukoliko
uzbunjivaĉi trpe odmazdu, oni su ovlašćeni da zahtevaju obeštećenje od sudova bez
obzira na postojanje krivice poslodavca. U nekim zemljama uzbunjivaĉima stoje na
rspolaganju opšti mehanizmi naknade štete, dok se u drugima govori i o nagradi
uzbunjivaĉu za razotkrivanje korupcije I drugih oblika ugroţavanja javnog interesa.
UvoĊenje „trećih lica“ u mehanizam zaštite uzbunjivaĉa: Poput antikoruptivnih
tela, zaštitnika graĊana ili NVO, kojima su date savetodavne i druge funkcije
(naprimer Nemaĉka, Holandija, Slovenija) treba da omogući da se potencijalni
uzbunjivaĉi ohrabre, informišu i pomognu da govore slobodnije, nego što bi to ĉinili
pred predstavnicima policije i tuţilaštva.
Identitet uzbunjivaĉa: U sluĉajevima koji se odnose na korupciju pristup koji se
smatra poţeljnim je da se omoguće poverljiva (tajna) razotkrivanja, tj. razotkrivanja
kod kojih primalac prijave zna identitet uzbunjivaĉa, ali se obavezuje da ne otkriva
identitet kada koristi razotkrivenu informaciju. Mišljenje radnog tela EU za zaštitu
podataka je da se uzbunjivaĉima pruţe garantije da će njihov identitet biti zaštićen, a
da bi anonimne prijave trebalo da budu prihvaćene kao punovaţne u izuzetnim
okolnostima.
Odmazda prema uzbunjivaĉima: Razliĉite su forme odmazde nad uzbunjivaĉima
koje mogu uticati na napredovanje u karijeri, psihiĉki integritet, ili druge interese
uzbunjivaĉa. Primera radi, švedsko zakonodavstvo predviĊa da svaka mera koja se
preduzima prema uzbunjivaĉu (u kontekstu spora izmeĊu poslodavca i zaposlenog)
mora biti zasnovana na objektivnim razlozima. Portugal je 2008 godine usvojio paket
mera kojima se garantuje anonimnost uzbunjivaĉa sve dok osumnjiĉeni ne bude
optuţen. Ove mere ukljuĉuju i zaštitu od neţeljenog transfera na drugo radno mesto.
Štaviše, ovaj paket mera podrazumeva i prezumpciju da se bilo koja disciplinska mera
prema uzbunjivaĉu, preuzeta u roku od godinu dana od dana kada je uĉinjeno
razotkrivanje, ima smatrati neopravdanom. Na pretpostavljenom je obaveza da dokaţe
da preduzeta mera protiv uzbunjivaĉa nije rezultat ĉina uzbunjivanja, odnosno na delu
je princip obrnutog tereta dokazivanja.
 Garancija zaštite uzbunjivaĉima: Jedan element u razvoju politike uzbunjivanja je
garancija njihove zaštite. Grupa drţava protiv korupcije (GRECO) je ustanovio da je
većina do sada ustanovljenih mera preteţno „zaštitnog“ umesto „podsticajnog“
karaktera. Većina ĉlanica nije afirmisala uzbunjivanje u pozitivnu, društvenu
vrednost. Zbog toga se preporuĉuje drţavama da pronaĊu naĉine da uzbunjivanje
dobije odgovarajuće društveno priznanje.

4. Kontrola finansiranja politiĉkih aktivnosti

Izborne igre su partije sa najvećim mogućim ulogom - u igri je sama pozicija
vlasti. Dobitak i pozicija partije/koalicije na vlasti nudi mogućnost usmeravanja
poltike, ali i distribucije sredstava uz istovremeno smeštanje funkcionera i stranaĉkih
miljenika na jasle vlasti. Da bi se mnogo dobilo, treba puno i uloţiti, pa i zaduţiti se
kod onih koji oĉekuju da im se po dolasku na vlast dug, u vidu unosnih poslova i
privilegija, i vrati.
U demokratskim društvima graĊani zato moraju znati ko i pod kojim uslovima
daje novac onima za koje glasaju. Nije svejedno da li se, pored sredstava iz javnih
izvora, stranke i kandidati finansiraju milionima malih priloga ili zavise od tek
nekoliko desetina najbogatijih. Nije svaki novac ni legitiman i dobrodošao - posebno
ne onaj iz anonimnih izvora, od stranih drţava ili javnih preduzeća i privatnih firmi
koje su u ugovornim odnosima sa drţavom.
Da bi politiĉka utakmica bila fer, tokove novca mora kontrolisati nezavisno telo
opremljeno sredstvima koja to zaista omogućuju, a ne organi pod kontrolom partija.
Komparativna praksa pokazuje da je neophodno da telo koje vrši nadzor i
kontrolu finansiranja ima uvid u svu dokumentaciju stranke, kao i mogućnost, kada
god se sumnja u istinitost podnetih izveštaja o finansijama, da šalje svoje revizore. To
podrazumeva i mogućnost da ovaj organ moţe da sankcioniše stranku koja je
prekršila zakon, ne samo novĉano, nego i uskraćivanjem daljeg finansiranja, a u
ekstremnim sluĉajevima i iskljuĉivanjem iz izborne trke.
Da bi se zadovoljio kriterijum javnosti potrebno je da stranka, ali i drţavne
institucije, pruţaju podnete izveštaje na uvid graĊanima ili nevladinim
organizacijama.
Pored toga, od stranaka se oĉekuje da objave za svakog donatora: ime i prezime,
identifikacioni broj, visinu, te donacije i total.
Pored politiĉkih stranaka, i elektronski mediji, štamparije, izdavaĉi štampanih
medija imaju obavezu da objave koliko je svaka politiĉka stranka potrošila na svoju
promociju ili reklamu, što dovodi stranke u situaciju da ne smeju da prikrivaju stvarne
sume u svojim izveštajima.
Nešto širi komentar zasluţuju posebno zakonske odredbe koje se bave
krugom odgovornosti i ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije u Srbiji.
U obavljanju poslova propisanih zakonom, Agencija ima pravo neposrednog i
neometanog pristupa knjigovodstvenoj evidenciji i dokumentaciji i finansijskim
izveštajima politiĉkog subjekta, kao i da angaţuje odgovarajuće struĉnjake i
institucije. Agencija ima i pravo na neposredan i neometan pristup knjigovodstvenoj
evidenciji i dokumentaciji zaduţbine ili fondacije ĉiji je osnivaĉ politiĉka stranka.
 Na drugoj strani, politiĉki subjekti koji imaju predstavnike u predstavniĉkim
telima i registrovane politiĉke stranke duţni su da:
- vode posebnu evidenciju o prilozima, poklonima i pruţenim uslugama bez
naknade, odnosno pod uslovima koji odstupaju od trţišnih, kao i evidenciju o
imovini;
- podnose Agenciji godišnji finansijski izveštaj, kao i izveštaj o prilozima i
imovini, uz prethodno pribavljeno mišljenje ovlašćenog revizora licenciranog u
skladu sa propisima o raĉunovodstvu i reviziji, do 15. aprila tekuće godine za
prethodnu godinu.
Politiĉki subjekat koji uĉestvuje u izbornoj kampanji duţan je da Agenciji
podnese i izveštaj o troškovima izborne kampanje, u roku od 30 dana od dana
objavljivanja konaĉnih rezultata izbora.
Izveštaj o troškovima izborne kampanje sadrţi podatke o poreklu, visini i
strukturi prikupljenih i utrošenih sredstava iz javnih i privatnih izvora.
Izveštaj o troškovima izborne kampanje odnosi se na period od dana raspisivanja
izbora do dana objavljivanja konaĉnih rezultata izbora.
I organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave,
banke, kao i pravna i fiziĉka lica koja finansiraju politiĉke subjekte, odnosno koja su
u njihovo ime i za njihov raĉun obavila odreĊenu uslugu, duţni su takoĊe da, na
zahtev Agencije, dostave sve podatke koji su Agenciji potrebni za obavljanje poslova
propisanih ovim zakonom.

Sistem društvenog integriteta i uloga meĊunarodne regulative

U oslonu na analize Transparentnosti, sistem društvenog integriteta vidi se kao

grĉki hram ĉiji krov – integritet, podupire niz od 8 stubova koji ĉine konstitutivne delove
jedinstvenog sistema (Transparentnost Srbija-EPUS,2001)
Nije dovoljno usredsrediti paţnju na pojedinaĉan elemenat ili "stub" sistema
izolovano od drugih. Svi moraju uĉestvovati.
 Oslonce – stubove sistema društvenog integriteta ĉine:
- efikasna zakonodavna vlast,
- kompetentna, odgovorna i nadzirana izvršna vlast,
- nezavisno pravosuĊe, uz princip „stabilnosti“ sudske funkcije,
- postojanje posebnih organa i institucija poput revizora, ombudsmana,
poverenika za informacije od javnog znaĉaja ili nezavisnih agencija za borbu
protiv korupcije,
- profesionalne javne sluţbe,
- transparentna i delotvorna lokalna samouprava,
- nezavisni i slobodni mediji i
- kritiĉno i razvijeno civilno društvo i graĊani svesni svojih prava i obaveza
Samo umreţavanjem aktera i sinergijom svih njihovih napora i aktivnosti moguće
je zauzdati i redukovati gotovo endemski ukorenjenu korupciju.
Ogromnu ulogu i znaĉaj u suzbijanju korupcije imaju meĊunarodna tela,
konvencije, preporuke i drugi oblici meĊunarodne regulative. Suzan Rouz-Ejkerman
sa grupom saradnika, na osnovu komparativnih studija dolazi do 5 elemenata pozitivne
uloge koju meĊunarodna zajednica moţe odigrati u suzbijanju korupcije (Rouz
Ejkerman,2008).
Pre svega radi se o znaĉajnoj ulozi koju igraju meĊunarodna tela, institucije i
mreţe i standardi, preporuke i regulativa koju oni donose. Konvencije OUN o borbi
protiv korupcije i organizovanog kriminala ili Kriviĉno pravna i GraĊansko-pravna
konvencija o korupciji Saveta Evrope, odnosno njegova Konvencija o traţenju, zapleni i
konfiskovanju prihoda steĉenih kriminalom su neki od primera konvencija koje ratifikuju
i preuzimaju nacinalne institucije i zakonodavstvo.
Njihov sadrţaj, strukturu i aktere moţda najbolje reprezentuje 20 vodećih principa
u borbi protiv korupcije Saveta Evrope, od kojih se svojom aktuelnošću posebno izdvaja
njih jedanaest:
- koordinisana kriminalizacija nacionalne i internacionalne korupcije;
- nezavisnost, autonomija i opremljenost resursima organa nadleţnih za
prevenciju, istragu, kriviĉno gonjenje i osudu kriviĉnih dela korupcije;
- adekvatne mere za oduzimanje imovine od kriviĉnih dela korupcije;
- ograniĉenje imuniteta od istrage, kriviĉnog gonjenja i osude za kriviĉna dela
korupcije;
- ukljuĉivanje u kodekse ponašanja i pravila ponašanja drţavnih sluţbenika
antkoruptivnih normi;
- primena procedura revizije na aktivnosti drţavne uprave i javnog sektora;
- adekvatna procedura javnih nabavki koja promoviše poštenu konkurenciju i
odvraća korumpirane;
-ohrabrivanje usvajanja, od strane izabranih predstavnika, kodeksa ponašanja i
pravila finansiranja politiĉkih partija i izbornih kampanja koja onemogućavaju korupciju;
- sloboda medija da prime i saopšte informacije o pitanjima korupcije;
- ohrabrivanje istraţivanja korupcije i
 - pristup koji omogućuje da se u svakom aspektu borbe protiv korupcije u obzir
uzmu moguće veze sa organizovanim kriminalom i pranjem novca (www.antikorupcija -
savet.sr.gov.rs).
Znaĉajnu ulogu igraju i meĊunarodne i regionalne mreţe.Kljuĉnu ulogu u regionu
nesporno igra mreţa Grupa drţava za borbu protiv korupcije - GRECO. GRECO se,
unutar monitoringa i evaluacije nacionalnih strategija i akcionih planova za borbu protiv
korupcije bavi i transparentnošću delovanja sudstva i tuţilaštva, revizijom budţeta i
poslovanja javnih preduzeća i sistemom javnih nabavki kao neuralgiĉnom taĉkom
korupcije. Optimalno normativno ureĊenje i kontrola i nadzor nad finansiranjem stranaka
i izbornih kampanja, reĉju kontrola kretanja novca u politici je takoĊe jedno od kljuĉnih
podruĉja GRECO aktivnosti.
2.Drugi strateški pravac delovanja meĊunarodnih organizacija je svakako pomoć
u reformi i podizanju kapaciteta postojećih institucija poput tuţilaštva ili carinske i
poreske sluţbe, odnosno uspostavljanju i "postavljanju na noge" organa "ĉetvrte grane
vlasti"- zaštitnika graĊana, revizorske institucije, antimonopolskih tela ili onih koji se
bave konfliktom interesa i korupcijom.
U budućnosti meĊunarodna zajednica bi mogla više uĉiniti i na (3)
antikoruptivnoj zaštiti sredstava meĊunarodnih investitora, kao i (4) kontroli ponašanja,
odnosno smanjenju spremnosti predstavnika multinacionalnih korporacija i organizacija
da daju i primaju mito. Obilje primera pokazuje da se, posebno u uslovima krize i
zaoštrene trţišne konkurencije, korporacije sluţe nelegalnim uticajem i potkupljivanjem
domicilnih vlasti. "UgraĊivanjem i dilovanjem" neretko se sluţe i predstavnici
meĊunarodnih institucija.
(5) Najzad, aktuelna finansijska i ekonomska kriza potencira znaĉaj primene i
pete grupe aktivnosti meĊunarodnih aktera - spreĉavanje prometa tajnih fondova i
kontolu "poreskih rajeva".

Institucije za borbu protiv korupcije – regionalna iskustva

Za uspešnu strategiju borbe protiv korupcije od izuzetnog znaĉaja je i kreiranje

seta delatnih i dovoljnim sredstvima i ovlašćenjima snabdevenih institucija.
Institucionalni aranţmani za borbu protiv korupcije mogu biti krajnje razliĉiti. Borbu
protiv korupcije moţe prevashodno voditi neka za to specijalizovana institucija, a mogu
da je vode i postojeće institucije, poput policije, tuţilaštva ili specijalizovanih odeljenja
pri ministarstvima i drţavnim agencijama. U tom sluĉaju one se moraju organizaciono
transformisati i reformisati, primera radi kroz formiranje specijalizovanih odeljenja i
sektora, da bi mogle da obavljaju i taj posao.
Sama specijalizovana tela za borbu protiv korupcije mogu se meĊusobno
razlikovati na osnovu kruga svojih funkcija i ovlašćenja, kao i po osnovu organa
kome polaţu raĉune.
Na osnovu kriterijuma funkcija institucija za borbu protiv korupcije OECD-a je
ponudio troĉlanu podelu na: (1) agencije ĉija je uloga višestruka, (2) institucije zaduţene
za sprovoĊenje zakona i (3) institucije zaduţene za prevenciju korupcije, razvoj politike u
vezi sa korupcijom i koordinaciju borbe protiv korupcije.
 Na osnovu kriterijuma polaganja raĉuna moguće je formulisati naĉelnu podelu na
specijalizovna tela za borbu protiv korupcije odgovorna izvršnoj vlasti drţave i ona
odgovorna parlamentu.
Na osnovu ova dva osnovna kriterija, Agencija za borbu protiv korupcije u Srbiji
bi se mogla odrediti kao multifunkcionalno, preteţno preventivno antikoruptivno telo
odgovorno parlamentu. Hrvatska je jedina drţava na Zapadnom Balkanu ĉije osnovno
antikorupciono telo, Ured za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala (USKOK),
spada u grupu institucija zaduţenih za sprovoĊenje zakona. U svim ostalim drţavama
reĉ je o institucijama prevashodno zaduţenim za prevenciju korupcije, razvoj
politike u vezi sa korupcijom i koordinaciju borbe protiv korupcije. Drugim reĉima,
USKOK ima mnogo direktnije nadleţnosti nego antikorupciona tela u drugim drţavama
regiona. Zato ne ĉudi što je on deo Drţavnog tuţilaštva. Iako ima istraţne funkcije u
svojoj nadleţnosti, USKOK nema zaposlene istraţitelje i policajce, već umesto toga
tuţioci USKOK-a rukovode istragom regularnih policijskih snaga. Tela za borbu protiv
korupcije ĉesto u svojoj nadleţnosti imaju i borbu protiv organizovanog kriminala
ili borbu protiv sukoba interesa. U sluĉaju USKOK-a, to je borba protiv organizovanog
kriminala, dok je borba protiv sukoba interesa prepuštena Povereništvu za odluĉivanje o
sukobu interesa. Sa druge strane, Drţavna komisija za spreĉavanje korupcije u
Makedoniji, Agencija za borbu protiv korupcije u Srbiji i Agencija za prevenciju
korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije u Bosni i Hercegovini, imaju u svojoj
nadleţnosti pre svega preventivne aktivnosti. Drţavna komisija za spreĉavanje korupcije
u Makedoniji dodatno u svojoj nadleţnosti ima i sprovoĊenje Zakona o lobiranju. Uprava
za antikorupcijsku inicijativu u Crnoj Gori je jedino antikorupcijsko telo u drţavama
Zapadnog Balkana koje u svojoj nadleţnosti ima samo borbu protiv korupcije.

5.Poţeljan epilog: Dobra uprava i konsolidovana demokratija kao okvir

redukovanja korupcije

Po Lincu i Stepanu, dobra uprava je jedna od pet arena procesa konsolidovanja

demokratije i podrazumeva profesionalnu, javnom interesu odanu, odgovornu i etiĉnu
javnu administraciju rezistentnu na politiĉke pritiske i izvan logike poliĉke lojalnosti i
podobnosti.
Dobro upravljanje (javnog i privatnog sektora) shvaćeno kao proces, sa snaţnim
institucijama ĉini takoĊe i osnovni preduslov za ekonomski razvoj, politiĉku stabilnost i
sigurnost svakog društva. Koncept odrţivog razvoja zahteva adekvatno okruţenje u
smislu principa dobre uprave koja, posmatrana u celosti, predstavlja kompleksan ideal.
Ne postoji pritom univerzalna definicija dobrog upravljanja. MeĊutim, naĉelno,
široko poimanje dobrog upravljanja podrazumeva takva pravila, procedure i
procese odluĉivanja kojima su optimalno definisana odreĊena ponašanja i interesi,
upravljanje resursima i generalno naĉin na koji drţava vrši vlast u jednom društvu.
Dobro upravljanje znaĉi da su socijalni i ekonomski prioriteti bazirani na širokom
konsenzusu tri sektora: javnog, privatnog i civilnog.
Principi dobrog upravljanja

Prema definiciji koju koristi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) "dobro
upravljanje je participativno, transparentno i odgovorno. Ono je takoĊe delotvorno i
nepristrasno i promoviše vladavinu prava. Dobro upravljanje obezbeĊuje da su politiĉki,
društveni i ekonomski prioriteti zasnovani na širokom konsenzusu u društvu i da se glas
najsiromašnijih i najugroţenijih ĉuje u procesu donošenja odluka u raspodeli razvojnih
resursa”.19
Svetska banka za dobro upravljanje kaţe da predstavlja emanaciju
predvidljivog, otvorenog i posvećenog kreiranja javnih politika; administracije proţete
profesionalnom etikom; izvršne vlasti koja je odgovorna javnosti za svoje delovanje; i
snaţnog civilnog društva koje uĉestvuje u javnim poslovima; i povinovanju svih
pomenutih vladavini prava.20
Sam pojam dobrog upravljanja okarakterisan je svojim formativnim principima,
od kojih se znaĉajem izdvajaju tri osnovna: transparentnost, odgovornost i participacija -
aktivno uĉešće svih relevantnih i zainteresovanih ĉinilaca javnog, privatnog i civilnog
sektora.
Transparentnost procesa, aktivnosti i odluka ukljuĉuje: redovno objavljivanje
vaţnih informacija široj javnosti (redovno izveštavanje o kljuĉnim aktivnostima i
odlukama), omogućavanje neometanog pristupa informacijama (omogućavanje
mehanizama da se traţi i dobije adekvatna informacija u razumnom roku), odnosno
efektivnu i realnu komunikaciju sa širom javnosti.
U drţavnim poslovima transparentnost je kljuĉan (pred)uslov za odgovornost
drţave i za aktivno uĉešće graĊanskog i privatnog sektora u ekonomskim i razvojnim
procesima.
Odgovornost, u antikoruptivnom kontekstu, kao svoju kljuĉnu pretpostavku
podrazumeva, preduzimanje dve osnovne vrste aktivnosti: (a) merenje rezultata rada -
obavezu da se dostignu merljivi rezultati, posebno u oblasti upravljanja javnim
finansijama. To dalje praktiĉno podrazumeva uspostavljanje sistema upravljanja koje je
orijentisano na rezultat, uz strateški razvoj ljudskih resursa i sistema upravljanja koji se
bazira na postignućima u ostvarenju postavljenog cilja. Efektivno upravljanje javnim
finansijama, profesionalan kadar, kao i precizne procedure optimalizacije budţetskih
troškova i javnih nabavki su glavne komponente dobrog upravljanja. Paralelan i
komplementaran je (b) sistem uspostavljenih antikoruptivnih mera, odnosno
preventivnih (sprovoĊenje zakona, institucionalno jaĉanje, uspostavljanje preventivnih
mehanizama i jasno utvrĊene odgovornosti) i represivnih mera (procesuiranje i
kaţnjavanje sluĉajeva korupcije javnih funkcionera i zaposlenih u drţavnoj upravi).
Javni sektor koji je baziran na integritetu, otvorenim transparentnim procedurama,
jakom sistemu odgovornosti i vladavini prava predstavlja osnovu odrţivog ekonomskog
prosperiteta, a takav javni sektor predstavlja vaţan element za jaĉanje poverenja graĊana
u drţavne institucije i vladu. Zbog toga je vaţna edukacija drţavnog ( ali i privatnog)
sektora na temu integriteta i etike, uspostavljanje i poštovanje rigoroznih etiĉkih kodeksa
ponašanja.
_________________________________________________________
19 Good governance and sustainable human development, (1997), United Nations
Development Programme, New York, NY, <dostupno na:
http://mirror.undp.org/magnet/policy/chapter1.htm>, [pristupljeno 02.02.2013].
20http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/MENAEXT/EXTMAREGTOPGOVER
NANCE/0,,contentMDK:20513159~pagePK:34004173~piPK:34003707~theSitePK:497024,00.html
AREGTOPGOVERNANCE/0,,contentMDK:20513159~pagePK:34004173~piPK:34003707~theSitePK:49
7024,00.html
 Kada je o izabranim funkcionerima reĉ, isti rang ima i poštovanje odredbi i
standarda o sukobu interesa, uspostavljanje detaljnog sistema prijave/izveštaja o imovini i
prihodima javnih funkcionera, kao i uspostavljanje mehanizama za njihovu efikasnu
kontrolu.
No, kada govorimo o odgovornosti - obaveza postoji ne samo za vladu, već i
privatni i civilni sektor moraju da budu odgovorni široj javnosti.
Participacija, odnosno ukljuĉenje graĊana i otvoreno i aktivno uĉešće civilnog i
privatnog sektora u procesima donošenja odluka, poĉevši od iniciranja i formulisanja
predloga , preko planiranja do implementacije i monitoringa usvojenih rešenja ĉini treći
kljuĉni ptincip dobrog upravljanja.
Praktiĉno radi se o uĉešću graĊana kroz razlicite oblike socijalnog partnerstva u
kreiranju javnih politika ĉime se ujedno promoviše dobro upravljanje .
Dobra uprava kao brana korupciji
Analize i izveštaji Agencije za borbu protiv korupcije konstatovali su postojanje
sedam prepoznatljivih, kljuĉnih rizika od korupcije.
To su (1) postojanje nepotrebnih procedura za odluĉivanje; (2) prividno suprotno,
nepostojanje jasno utvrĊenih kriterijuma i propisanih procedura za donošenje odluka koje
bi ograniĉile diskreciona ovlašćenja organa javne vlasti; (3) nedovoljna transparentnost
rada organa javne vlasti; (4) nepostojanje ili neprimenjivanje delotvornih mehanizama
kontrole nad radom organa javne vlasti; (5) nepostojanje ili neprimenjivanje delotvornih
mehanizama odgovornosti organa javne vlasti za svoj rad; (6) nedovoljno funkcionalni
sistem sankcionisanja koruptivnog ponašanja i (7) nedovoljno razvijene mehanizme
prevencije korupcije.
Na drugoj strani, njihovo otklanjanje, odnosno ostvarivanje principa dobre uprave
– transparentnosti, odgovornosti, participacije i, posebno, principa nepristrasnosti
omogućuje uspostavljanje dobre uprave , koja onda sluţi kao brana daljem širenju
korupcije.
Mogla bi se ĉak postaviti hipoteza o obrnuto proporcionalnom odnosu izmeĊu
korupcije i dobre uprave - o njima kao obrnutom liku u ogledalu, odnosno o korupciji i
dobroj upravi kao dvema stranama iste medalje.
Da su pobrojani rizici u osnovi suštinskih uzroka korupcije u Srbiji, koji se u
najvećoj meri odnose na pitanje dobrog, odnosno lošeg upravljanja, potvrĊeno je i u
procesu izrade planova integriteta u okviru koga je Agencija za borbu protiv korupcije, i
došla do osnovnih rizika za korupciju u okviru institucija koji u potpunosti
korespondiraju nalazima iz analize potreba.
Moţemo zakljuĉiti da bi se razvijen i efektivni sistem baziĉnih ciljeva i pratećih
mera- „alatki” za oklanjanje rizika od korupcije, morao zasnivati na redukovanju –
„giljotini” nepotrebnih procedura i diskrecionih ovlašćenja, uz paralelno uvećanje
transparentnosti rada organa i njihovu odgovornost.

***
Više je nego oĉigledno da se korupcija javlja tamo gde postoji kombinacija
mogućnosti i sklonosti. Antikoruptivne strategije treba da budu usmerene na oba ĉinioca.
Mogućnosti mogu biti minimalizovane putem sistemskih reformi, a sklonost
smanjena povećanjem transakcionih troškova, odnosno preokretanjem scenarija
"visoka dobit - nizak rizik" u "niska dobit - veliki rizik" delotvornim
kombinovanjem preventivnih i prisilnih , odvraćajućih mehanizama odgovornosti.
Imajući, pre svega, u vidu postkomunistiĉke zemlje, Rasma Karklins efektivnu
antikoruptivnu srategiju vidi kao koherentno jedinstvo 4 faze i grupe aktivnosti gde svaka
naredna logiĉno proizilazi iz prethodne: (1) prepoznavanje i utvrĊivanje ĉinjenica o
korupciji; (2) izgradnja optimalnog pravnog i institucionalnog okvira i mehanizama; (3)
funkcionalna mreţa delujućih antikoruptivnih tela i institucija i (4) monitoring i fino
podešavanje i doterivanje mehanizama i procedure borbe protiv korupcije
(Karklins,2007).
Ako bi se ponovo vratili na polaznu Klitkardovu formulu za odreĊenje korupcije
onda bi obrnuti sled: redukovati diskreciona ovlašćenja, razbiti monopole a
istovremeno uvećati, moralnu, politiĉku i kriviĉnu odgovornost predstavljao neku
vrstu "dobitne kombinacije" za uspešnu borbu protiv korupcije.
Zakljuĉnu konstataciju na najbolji naĉin reprezentuje uverenje da je dugoroĉno
gledano "prirodni ambijent" i najširi okvir za suzbijanje korupcije rezultanta angaţovanja
i sinergetskog delovanja 3 grupe elemenata: a) vladavine prava a ne partokratske
vladavine, unutar koje se vrši što ravnomernija raspodela i balansiranje moći društvenih
grupa; b) negovanja "neţne, osetljive biljke" politiĉkog i najšireg socijalnog dijaloga
unutar razvijene mreţe oblika i institucija participativne demokratije i c) razvoja
samogenerišećeg i samoodrţivog, robusnog i kuraţnog civilnog društva sa
transparentnim metodama delovanja i finansiranja. Naravno, u osnovi i pozadini je uvek
evolucija od (pritvornog) podanika i/ili bahatog primitivca ka samoosvešćenom
graĊaninu uspravnog hoda.
U tom okviru, uspešna borba na suzbijanju korupcije moguća je jedino ako
postoji raširena svest o njenim razornim efektima, jasna i delatna politiĉka volja,
odgovarajući normativno-institucionalni okvir i jedinstvena i koherentna
antikoruptivna strategija, ukljuĉiv monitoring i evaluaciju od strane nezavisnih
tela.5

_______________________________________________________________________________
5 Problem sa politiĉkom voljom za redukovanje korupcije je u tome što je ona ĉesto importovana spoljnim
uslovljavanjem ili je, zbog poţeljnosti podizanja sopstvenog politiĉkog rejtinga, politiĉki
instrumentalizovana. Dalje, ona je vidljiva samo ako se dovede u vezu sa nekom vrstom akcije a i tada se
njeno ocenjivanje vrši na osnovu subjektivnog utiska. Zato se njeno postojanje najbolje pokazuje
sistemskim (i automatskim) delovanjem institucija na sluĉajeve korupcije, kao i postojanjem delotvorne
saradnje meĊu organima, organizacijama i telima u ĉijoj je nadleţnosti borba protiv korupcije.
LITERATURA

Anti-Corruption Practice Note (2004), United Nations Development Programme, (internet)

dostupno na: http://www.undp.org/governance/docs/AC_PN_English.pdf (pristupljeno
25.02.2013)

Begović, Boris (2007), Ekonomska analiza korupcije, Beograd: Centar za liberalno-

demokratske studije, (internet) dostupno na: http://www.clds.rs/newsite/Boris-Begovic-
Ekonomska-analiza-korupcije.pdf (pristupljeno 25.02.2013).

Blue Bird – Program za civilno društvo u Jugoistoĉnoj Evropi (2004), U potrazi za

odgovornom vladom – Izgradnja države i ekonomski rast na Balkanu, Beograd:
Kancelarija Programa za razvoj Ujedinjenih Nacija u Srbiji i Crnoj Gori.
Bulatović, Aleksandra i Korać, SrĊan (prir.) (2006), Korupcija i razvoj moderne srpske
države, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraţivanja i Centar za
bezbednosne studije.
ĐurĊević-Lukić, Svetlana (2006), „Bringing the State Back: Strong versus Weak States“,
u: International Problems Volume LVIII, Issue 1, Beograd: Institut za meĊunarodnu
politiku i ekonomiju, (interent) dostupno na:
http://www.diplomacy.bg.ac.rs/mpro_sa06_1-2.htm (peistupljeno 05.03.2013.)
Good governance and sustainable human development, (1997), United Nations
Development Programme, (internet) dostupno na:
http://mirror.undp.org/magnet/policy/chapter1.htm, (pristupljeno 02.03. 2013).
Jelinĉić, Jadranka (prir.) (2010), Korupcija i ljudska prava : uspostavljanje veze , Beograd: Fond
za otvoreno društvo, (interent) dostupno na:
http://www.fosserbia.org/download/Korupcija_i_ljudska_prava_uspostavljanje_veze.pdf,
(pristupljeno 25.02.2013).
Karklins, Rasma (2007), Sistem me je naterao: Korupcija u postkomunistiĉkim društvima,
Beograd: OSCE,
Klitgaard, Robert (1988), Contolling Corrruption, Berkley CA: University of California.
Leartije, Diogen (1973), Ţivot i mišljenje istaknutih filozofa, Beograd, BIGZ
Mo, Pak Hung (2001), „Corruption and Economic Growth“, u Journal of Comparative
Economics 29, (internet) dostupno na:
http://projects.iq.harvard.edu/files/gov2126/files/sdarticle-3.pdf (pristupljeno
05.03.2013.)
Orvel, Dţordţ (2013), 1984, Beograd: Kontrast izdavaštvo d.o.o.
Ostrogorski, Mojz, (1921), Demokratija i političke partije, Beograd: Napredak.
Pavlović, Vukašin (2011), Država i društvo, Beograd: Ĉigoja štampa.
Pope, Jeremy, Antikorupcijski priručnik: Suprotstvaljanje korupciji kroz sistem
društvenog integriteta, Beograd: Transparentnost Srbija, (interent) dostupno na:
http://www.transparentnost.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=4&I
temid=7&lang=sr#knjiga_izvora (pristupljeno 25.02.2013).
Rouz- Ejkerman, Suzan (2007), Korupcija i vlast, Beograd: Sluţbeni glasnik.
Rouz-Ejkerman Suzan (prir.) (2008), Ekonomija korupcije: meĎunarodni priručnik,
Beograd: Sluţbeni glasnik.
Stojiljković, Zoran, (2011), Srbija u lavirintima tranzicije – Ogledi iz političke
sociologije savremenog društva, Beograd: Sluţbeni glasnik.
Tanzi, Vito (1998), „Corruption Around the World: Causes, Consqeuences, Scope and
Cures“, International Monetary Fund Working Papers WP/98/63, (interent) dostupno na:
http://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/wp9863.pdf, (pristupljeno 03.03.2013).
Teokarević, Jovan (2009), „Demokratizacija postkomunistiĉkih politiĉkih sistema na
Balkanu“, u M. Podunavac (ur.), Država i demokratija, Beograd: Fakultet politiĉkih
nauka Univarziteta u Beogradu.
Tokvil, Aleksis (2002), O demokratiji u Americi, Beograd: IK Zorana Stojanovića.
Vujaĉić, Ilija (2002), Politička teorija, studije-portreti-rasprave, Beograd: Ĉigoja štampa
i Fakultet politiĉkih nauka Univarziteta u Beogradu.
Vujaklija, Milan (1961), Leksikon stranih reči i izraza, Beograd: Prosveta.
Pradhan, Sanjay and others (2000), Anticorruption in Transition: A Contribution to the
Policy Debate, Washington, D.C: World Bank, (interent) dostupno na:
http://siteresources.worldbank.org/INTWBIGOVANTCOR/Resources/contribution.pdf
(pristupljeno: 05.03.2013).
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Sluţbeni glasnik Republike Srbije br.
97/2008, 53/2010 i 66/2011, (internet) dostupno na: http://www.acas.rs/sr_lat/zakoni-i-
drugi-propisi/zakoni/zakoni-o-agenciji.html, (pristupljeno 03.03.2013).
Zakon o Agenciji za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije (2009), Sluţbeni
glasnik Republike Bosne i Hercegovine, br. 103/2009, (internet) dostupno na:
http://www.apik.ba/acms_documents%5Czakon_o_agenciji_hr.pdf, (pristupljeno
25.01.2013).
Zakon o izmjenama i dopunama Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine (2010), Sluţbeni list
Bosne i Hercegovinebr. 8/2010, (interent) dostupno na:
http://www.sluzbenilist.ba/Sluzbeni%20dio/Sluzbeni%20glasnik%20Bih/2010/broj8/broj
.htm, (pristupljeno 05.03.2013).
Законот на изменување и дополнување на Законот ѕа спречавањ на корупцијата
(2008), Службен весник на Република Македонија, бр.10/2008, (interent) dostupno
na:
http://www.dksk.org.mk/images/stories/pdf/zakon_za_izmenuvanje_i_dopolnuvanje_na_
zakonot_za_korupcijata.pdf (pristupljeno 27.02.2013)
 SINDIKATI U LAVIRINTU PROMENA

„Sve dok čovek bude živeo i bitisao, sve dok u ljudskom srcu bude težnje za boljim i
plemenitijim, sve dok u ljudskom umu bude vere u ljudsku pravdu i slobodu, sve dok
čovečanstvo bude težilo ka tome da čovek svom bližnjem bude brat, dotle će postojati i
radnički pokret“.
Semjuel Gompers, predsednik Američke federacije rada, 1904

1. NASTANAK I RAZVOJ SINDIKATA

Brojni autori koji su se bavili teorijom sindikata i istraţivanjem, gotovo 170

godina duge, istorije sindikalnog pokreta u svojim radovima polaze od ĉinjenice da su
rodno mesto sindikata procesi koncentracije proizvodnje i podela rada u epohi
industrijske revolucije. Sistematski i relativno trajni odnosi nejednakosti, zasnovani na
podeli na vlasnike i nevlasnike, odnosno upravljaĉe i izvršioce, predstavljaju osnovni
razlog organizovanja radništva u sindikate. Dok god opstaje ovakav karakter i osnov
podele rada postoji i potreba zaposlenih da organizovanjem u sindikate zaštite svoje
interese.
Još su Sidni i Beatrisa Veb, u svojoj "Istoriji sindikalizma" sindikat odredili kao
organizaciju najamnih radnika ĉiji je cilj odrţavanje i poboljšavanje uslova rada
(Webb S. and B. 1920). Centriranost na uslove rada i zaštitu prava iz radnog odnosa ĉini
sindikate najneposrednijim i najmasovnijim oblikom organizovanja zaposlenih. Ujedno
to je i osnovna linija razlikovanja, diferentia specifica, sindikata u odnosu na
profesionalna udruţenja, nevladine organizacije, politiĉke partije i druge oblike
organizovanja koji se samo delom svojih aktivnosti bave sferom rada i radnih odnosa.
Sa izmenama tehnologije, strukture radne snage, karaktera proizvodnih i
svojinskih odnosa, ali i ukupne socijalne i politiĉke organizacije društva, nuţno su se
transformisale i metode i sredstva i širio krug ciljeva i funkcija sindikalne akcije.
Period od nastanka sindikata do danas moţe se, na osnovu specifiĉnih uslova i
karakteristika delovanja sindikata, podeliti na ĉetiri faze.
Prvu, formativnu fazu ĉini period od nastanka sindikata, 40-tih godina 19 veka,
do njihove, bar elementarne, legalizacije i priznavanja sindikalnih prava, krajem 19
veka.1
Druga faza, faza krajnje polarizacije i rascepa unutar, do tada jedinstvenog,
sindikalnog pokreta, je vezana za turbulentan (nestabilan) period od kraja 19 veka do
drugog svetskog rata.
Treća faza - faza deradikalizacije i institucionalne integracije sindikata vezana
je za period posleratnog privrednog rasta i prosperiteta.
Najzad, od 80-tih godina, 20 veka sa novim periodom nestabilnosti, koji
karakterišu dalekoseţne tehnološke promene, fenomeni globalizacije i deregulacije
ekonomije i raspad real-socijalizma, zapoĉinje četvrta faza razvoja sindikata ĉiju
osnovnu karakteristiku predstavlja kriza i preispitivanje, odnosno napuštanje
dotadašnjih koncepata i prakse sindikata.

1
Naravno radi se tek o uslovnoj periodizaciji koja za osnov ima sindikate u najrazvijenijim zemljama. Ova faza u razvoju sindikata je
recimo u brojnim zemljama u razvoju okonĉana izmeĊu dva rata, ili tek nakon drugog svetskog rata.
 1. Prve oblike sindikalnog organizovanja predstavljaju udruţenja radnika za
uzajamnu pomoć i osiguranje u sluĉajevima nezaposlenosti, bolesti i smrti. Sindikati su
dugo ilegalna i konspirativna udruţenja, jer dominantna liberalistiĉka doktrina insistira na
strogo individualnom karakteru radno-ugovornih odnosa.2
Ova udruţenja se bore za porodiĉnu najamninu, nastoje da oĉuvaju kontrolu nad
radnom obukom i uticaj i kontrolu svojih ĉlanova nad radnim procesom. U SAD će
recimo tek Vitezovi rada, 70-tih godina 19 veka, okupljati (na teritorijalnoj osnovi) i
neobuĉene (nekvalifikovane) radnike i postavljati šire socijalne i politiĉke zahteve.
Saglasno ciljevima i strukturi ĉlanstva, u prvim decenijama razvoja, u sindikatima
preovlaĊuju uticaji Ovenove socijalne utopije i reformskog ĉartistiĉkog pokreta.
Istovremeno, raširen je i ludistiĉki pokret koji uzroke radniĉkih nevolja vidi u mašinskoj
proizvodnji i izlaz traţi u razbijanju mašina. Od šezdesetih godina, sa osnivanjem
MeĊunarodnog radniĉkog udruţenja (Prve internacionale), sindikati su u sve većoj meri,
deo šireg socijalnog i politiĉkog pokreta, odnosno, u njima raste uticaj socijalistiĉkih
ideja.
Na svom kongresu u Parizu 1889. godine, Internacionala, u znak spomena na
ţrtve demonstracija u Ĉikagu (1886. godine), proglašava 1. maj za meĊunarodni praznik
rada, a borbu za ograniĉavanje radnog vremena, odnosno za popularne tri osmice - osam
sati rada, osam sati odmora i osam sati slobodnog vremena, za jedan od svojih osnovnih
ciljeva.
Kraj ovog perioda karakterišu nastojanja vladajućih snaga, poput Bizmarkovog
reţima u Nemaĉkoj, da, nakon krvavih okršaja sa radnicima, legalizacijom sindikata i
merama delimiĉne radne i socijalne zaštite deradikalizuju sindikalni i radniĉki pokret.
2. Sindikati i ĉitav radniĉki pokret našli su se, krajem 19-og i poĉetkom 20-og
veka, na velikoj prekretnici. Otvorene su velike dileme oko ciljeva-raskid sa
kapitalizmom, reforme unutar njega, ili partnerstvo sa kapitalom, ali i oko sredstava
njihovog ostvarivanja-iskljuĉivo štrajkom i drugim metodima sindikalne borbe, ili i kroz
politiĉko delovanje i saradnju sa politiĉkim partijama. Idejnim i taktiĉkim razlikama,
sledile su i organizacione podele i rascepi u sindikatima.
Prvi rascep, unutar dela sindikalnog pokreta koji se zalagao za odluĉan raskid sa
kapitalizmom, nastao je oko razliĉitog odnosa prema politiĉkim partijama i korišćenju
politiĉkih sredstava borbe za rušenje kapitalizma. Ovaj spor je u pozadini imao razliĉito
viĊenje same potrebe postojanja drţave i politiĉke vlasti u budućem, besklasnom društvu.
U sporu su jasno diferencirane i suprostavljene pozicije sindikalizma i
anarhosindikalizma, sa jedne, i sindikata pod idejnim uticajem marksizma, s druge strane.
Sindikalizam, u radovima svojih najznaĉajnijih predstavnika i voĊa, poput Ţilijena
Sorela i Huberta Lagardela, polazi od postojanja specifiĉnog klasnog elana i vitalizma
proletera i potrebe razvoja posebnih, graĊanskoj kulturi suprostavljenih, radniĉkih
vrednosti i kulturnih stilova. Sindikat je instrument razvoja duha kolektivnosti,
solidarnosti, borbenosti i revolucionarnog nasilja proleterijata. Zagovaraju se neposredna
klasna borba, ukljuĉujući i direktne akcije sabotaţe, pa i individualnog terora
(anarhosindikalizam) a kao osnovni instrument proleterskog samooslobaĊanja vidi se
generalni štrajk. Za Sorela pozitivan, revolucionarni mit o generalnom štrajku ĉuva
klasnu ĉistotu i revolucionarnu energiju proleterijata.

2
Tako recimo Le Šapeljeov zakon iz 1795 godine, u Francuskoj, proglašava nelegalnim svako udruţenje, samim tim i ona usmerena
ka nelegalnom i "veštaĉkom" odreĊivanju cene rada (Cambier, 1993:12)
 Negira se svaka potreba participacije u politiĉkoj aktivnosti uz stav da i radniĉke
partije vode svojom aktivnošću u klasni kompromis i novo ropstvo za proletere (Sorel
Georges, 1929).
Krajnji cilj su ukidanje drţave i politike, pri ĉemu sindikat predstavlja osnovu za
formiranje društvene strukture koja se izvodi iz sveta rada.3
Radniĉki i sindikalni pokret pod uticajem marksizma oštro se suprostavlja
ekstremnom radikalizmu sindikalizma i njegovom odbacivanju politiĉkih metoda i
sredstava borbe. Put ka revolucionarnom obratu za marksiste ĉini jedinstvo ekonomskih i
politiĉkih ciljeva, sindikalne i partijske akcione mobilizacije. Unutar jedinstvenog
radniĉkog pokreta i specifiĉne, sektorske podele rada izmeĊu sindikata i partija prednost i
rukovodeća uloga daje se partiji, jer ona povezuje aktuelno-istorijski okvir i interese
radnika sa njihovim dugoroĉnim ciljevima.4
I unutar ove struje u radniĉkom pokretu veliki znaĉaj pridaje se masovnim
štrajkovima kao metodu delovanja, ali i instrumentu ostvarivanja ukupne politiĉke
strategije. Tako je, pred prvi svetski rat, u Drugoj internacionali,jedna od dominantnih
tema rasprave bilo pitanje organizovanja generalnog štrajka kojim bi se radnici
suprostavili ratnim planovima i apetitima svojih burţazija. Neuspeh u ovom nastojanju,
rašireni nacionalizam i ksenofobija i unutar radniĉkog i socijalistiĉkog pokreta, i ratna
razaranja bili su teţak udarac duhu internacionalizma i uvertira za raspad pokreta. Do
raspada je došlo zbog nepremostivih razlika u stavovima i proceni kontroverznog
boljševiĉkog eksperimenta u Rusiji. Već 1921. godine dolazi do organizacionog rascepa
do tada jedinstvenog socijalistiĉkog sindikalnog pokreta i formiranja MeĊunarodne
sindikalne federacije, pod socijaldemokratskim uticajem, i Profiterne-Crvene sindikalne
internacionale, koja okuplja komunistiĉke sindikate i zalaţe se za revolucionarnu klasnu
borbu, obaranje kapitalizma i ĉvrstu meĊunarodnu proletersku disciplinu.
Unutar komunistiĉkog pokreta dvadesete godine umnogome obeleţava velika
rasprava o poloţaju i ulozi sindikata u socijalizmu, voĊena u pripremi 10. Kongresa
boljševiĉke partije. U središtu ove i sliĉnih rasprava je dilema o prirodi, karakteru
funkcija, ĉak i o samoj potrebi postojanja sindikata u društvima u kojima se, po
oficijelnoj ideologiji, ostvaruje radniĉka vlast-diktatura proleterijata.
Antonio Gramši, recimo, istiĉući njihovu konkurentsku prirodu, primerenu
uslovima borbe rada i kapitala u kapitalizmu, smatra da sindikati nisu tip organizacije
komunistiĉke društvenosti. Za njega adekvatni oblik organizovanja zaposlenih u
socijalizmu predstavljaju fabriĉki saveti (Gramši, 1959).

3
I anarhosindikalizam, posebno uticajan u Španiji i Rusiji pred prvi svetski rat, polazi od potrebe voĊenja klasnog rata i nemogućnosti
bilo kakvog kompromisa sa poslodavcima i drţavom, dodajući im kao svoju specifiĉnu vrednost ideju i praksu vršenja individualnog
terora u ime klasnog, revolucionarnog ideala.
I u SAD se, u kratkom periodu opšte radikalizacije radniĉkog pokreta poĉetkom 20 veka, pod uticajem Francuza Danijela De Leona,
javio sindikalizmu blizak industrijski unionizam. Unionisti nemaju potpuno negativan stav prema partijama, ali su partije i politiĉka
akcija strogo podreĊene sindikatu. Ideal unionista je organizovanje svih najamnih radnika u jednom sindikatu koji su oni pokušali da
ostvare stvaranjem 1905. godine, "Unija Industrijskih radnika sveta" (IWW) sindikata sa ĉestim direktnim akcijama (Slavujević Z.
1993:1042-1048)
4
Tako recimo Roza Luksemburg istiĉe da, unutar jedinstvene proleterske borbe, sindikat nastoji da realizuje trenutne, revandikativne
interese, dok politiĉka partija povezuje aktuelne i istorijske interese, interese dela sa interesima celine proleterijata (Luksemburg,
1969).
Širi manevarski prostor delovanju sindikata i radniĉkih kooperativa ostavlja Eduard Bernštajn koji, kao i ostali reformisti unutar
marksizma, odbacujući tezu o nuţnom osiromašenju, veruje da su rast društvenog bogatstva i uspešnost parlamentarnih bor bi
radniĉkih partija, povoljan okvir za realizaciju reformi i preobraţaj društva. (Pavlović, 1974; Pribićević, 1982).
 U raspravi voĊenoj u samom Sovjetskom Savezu iskristalisale su se tri razliĉite
platforme o poziciji i ulozi sindikata. Trocki i njegove pristalice iznose tezu o
podrţavljenju sindikata-pretvaranju sindikata u drţavni organ rukovoĊenja i upravljanja
privredom. Na drugom polu predstavnici Radniĉke opozicije u partiji su protiv
birokratske subordinacije sindikata partiji i drţavi, a za njegovu autonomnu poziciju i
kontrolu nad upravljanjem privredom. Prevagu odnosi Lenjinov, kompromisan stav
kojim se podreĊena, transmisiona uloga sindikata koriguje njihovom funkcijom kontrole i
zaštite radnika od "birokratskih grešaka i deformacija sopstvene drţave". 5
No, razvoj dogaĊaja u SSSR-u, posebno ukidanje svakog oblika pluralizma i
monoorganizaciona struktura vlasti sveli su sindikat na privezak upravljaĉke
nomenklature. Sindikat postaje pre svega organ kontrole i disciplinovanja samih radnika-
posredstvom mehanizma obaveznog ĉlanstva, odnosno diskrecionog prava sindikalnog
aparata da upravlja znaĉajnim fondovima i socijalna prava i beneficije (od karata za
snabdevanje, do korišćenja rekreativnih objekata), distribuira samo lojalnim i poslušnim
radnicima. Uloga sindikata u upravljanju svodila se uglavnom na naknadno aklamativno
prihvatanje i razradu proizvodnih planova i propagandnu mobilizaciju za njihovu
realizaciju.
Socijaldemokratski usmereni sindikati će pak postepeno evoluirati ka poziciji
reformi unutar kapitalizma. Krajnji ciljevi-podruštvljavanje vlasništva i socijalistiĉka
proizvodna organizacija, imaju prvo karakter programskog, ideološkog dodatka, da bi na
kraju bili temeljito korigovani i praktiĉno napušteni usvajanjem koncepta mešovite
ekonomije i pluralistiĉkog društva. Tako će, recimo, britanski tredjunioni (TUC), nakon
radikalizacije pred prvi svetski rat i uticaja gild-socijalizma (koji sadrţi ideje temeljnog
društvenog preureĊenja, samoupravne organizacije i ekonomskih veća-gildi), odnosno
radikalnog pokreta radniĉkih poverenika, faktiĉki prihvatiti poziciju postepenog
poboljšavanja pozicija zaposlenih.
Na toj poziciji je, bez ikakvih ograda, Ameriĉka federacija rada (AFL). Ona je od
osnivanja, krajem 80-tih godina 19 veka (kada joj je na ĉelu Semjuel Gompers, koji će
lider ovih sindikata biti sve do 1924. godine), prihvatila podelu profita, sigurnost posla i
pristojne nadnice radnika kao trajan cilj. Ameriĉki cehovni (AFL) i granski sindikati
(CIO) će, nakon godina teških borbi i sukoba sa vojnim trupama, policijom i "privatnim
vojskama" (poput ĉuvene Pinkertonove privatne detektivske agencije), koje su poslodavci
slali na štrajkaĉe, sluţeći se i praksom sudske zabrane štrajka, izvojevati pravo na
organizovanje, zastupanje radnika i kolektivno pregovaranje. U velikoj ekonomskoj krizi
tridesetih godina, sindikati AFL-CIO, zalagaće se i za drţavnu intervenciju u
obezbeĊenju sigurnosti zaposlenih u sluĉajevima nezaposlenosti, starosti i radne
nesposobnosti.6

5
U real-socijalizmu posebno je naglašavana vaspitna uloga i funkcija sindikata, on je proglašavan "školom komunizma" i praktiĉno je
predstavljao kadrovski rezervoar partije. Sam Lenjin, u ĉlanku "Uloga i funkcije sindikata u novoj ekonomskoj politici", iz 1922.
godine, istiĉe znaĉaj kulturne i propagandne aktivnosti, posebno sistematskog registrovanja i odabira svih radnika i seljaka sposobnih
da ovladaju veštinom upravljanja ekonomijom i ĉitavim društvom (Marks, Engels, Lenjin, 1973:226-245).
6
Ĉuveni Wagnerov akt, ili Nacionalni zakon o odnosima u privredi (NLRA), donešen 1935. godine, ozakonio je pravo radnika u
privatnom sektoru na organizaciju sopstvenih sindikata, i na kolektivno pregovaranje.
Zakon zabranjuje poslodavcu da radnika otpusti, ili na bilo koji naĉin proganja zbog sindikalne aktivnosti. Zakonom je takoĊe
predviĊena i registracija sindikata. Kada se u novoformirani sindikat uĉlani dovoljan broj radnika, vladina agencija organizuje tajno
glasanje. Ako se na njemu većina radnika izjasni za taj sindikat, vlada ga registruje i primorava poslodavca da pregovara sa njim i
potpisuje kolektivne ugovore. (Cambier), 1993.
 Treću veliku struju u sindikalnom pokretu, pored komunistiĉke i
socijaldemokratske, ĉine hrišćanski sindikati koji svoju idejnu inspiraciju nalaze u
papskoj enciklici De rerum novarum, iz 1891. godine, posvećenoj radnim odnosima.
MeĊunarodna konfederacija hrišćanskih sindikata (IFCTU), od 1968. godine Svetska
konfederacija rada (WCL), uticajna u zemljama sa jakom katoliĉkom tradicijom zalaţe
se, polazeći od hrišćanskog morala i vrednosti, za klasni mir i saradnju.
Sledstveno tome sindikati su profesionalne, a ne klasne organizacije. Ciljevi za
koje se zalaţu hrišćanski sindikati-proširenje uĉešća u dobiti i svojini putem širenja
radniĉkog akcionarstva, i uĉešća zaposlenih i sindikata u upravljanju i kontroli
poslovanja, bliski su konceptu socijalnog partnerstva radnika i poslodavaca poniklom u
redovima reformski orijentisanog preduzetništva.
Kriza tridesetih i uspon fašizma i nacizma donose i model korporativnog ureĊenja
društva u kome je sindikat jedna od prinudnih, monolitnih i hijerarhijski ureĊenih
korporativnih asocijacija koje, strogo podreĊene voĊi, partiji i drţavi, ĉine organizacionu
osnovu jedinstvenog-organskog i totalitarnog poretka.
3. Treća faza u razvoju sindikata-faza deradikalizacije i institucionalne integracije
sindikata, svoje zaĉetke i osnove ima u kenzijanskoj ekonomskoj doktrini i konceptu i
praksi države blagostanja (Welfare State), kao i socijalnom paktu sindikata, vlade i
poslodavca postignutom u toku drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji i SAD-u.
Gotovo tri decenije nakon rata integracija sindikata u poredak biće univerzalan,
opšti trend koji, uz sve druge razlike i posebnosti, karakteriše poziciju sindikata kako u
kapitalistiĉkim, tako i u socijalistiĉkim i zemljama u razvoju. Prihvatanje koncepcije o
postojanju, u zoni povećanja proizvodnje i redistributivnih strategija drţave, zajedniĉkih,
ili bar komplementarnih interesa sindikata, poslodavaca i drţave i rezultirajuće nastojanje
da se odrţi i institucionalizuje "industrijski i socijalni mir" ĉine osnovu delovanja
sindikata u zemljama razvijenog kapitalizma.
Piter Draker (Peter Drucker) će, u svom delu "Postkapitalistiĉko društvo"
suštinu ovog procesa izraziti konstatacijom da je "revolucija produktivnosti pobedila
klasnu borbu i komunizam", odnosno da je tejlorijanska organizacija rada, primenjena na
radne operacije, kasnije i na samu produktivnu ulogu znanja i umeća, omogućila
(konfliktno) socijalno partnerstvo rada i kapitala. 7
Logika privrednog rasta i prosperiteta donela je, unutar kenzijanske ekonomije
uvećanja (multiplikovanja) traţnje i modela (minimalne) socijalne sigurnosti, većini
zaposlenih radnu sigurnost, visoke nadnice i sva druga spoljna obeleţja poloţaja srednje
klase-plaćene odmore, školovanje dece i sopstvene kuće.
OtuĊenost u radu i nemogućnost kontrole proizvodnog procesa kompenzirana je
visokim nadnicama i traţenjem satisfakcije izvan rada-u sferi privatnosti i potrošnje.
Raniju identifikaciju sa sindikatom kao alternativnom zajednicom u kojoj su razvijani
osećaji solidarnosti, duhovne bliskosti i kolektivnih pregnuća zamenio je, daleko manje
intenzivan, pragmatski i instrumentalan odnos prema ĉlanstvu u sindikatu kao sredstvu za
obezbeĊenje odreĊenih beneficija.8
7
Ironijom sudbine sam Frederik Tejlor nije bio omiljen ni kod sindikata (negiranje "kvalifikovanog" radnika brzom obukom) ni meĊu
poslodavcima koje je smatrao "nezasitim alama" ţeleći vlast na osnovu struĉnosti i istiĉući da koristi od efekata rastuće produktivnosti
treba da pripadnu prvenstveno radnicima (Drucker, 1994).
8
Brojna istraţivanja vrednosti i ponašanja industrijskih radnika, vršena u ovom periodu pokazuju da oni posao gotovo iskljuĉivo
doţivljavaju kao sredstvo za namicanje novca, a ne kao mesto za sklapanje prijateljstva. Istovremeno 4/5 radnika misli da sindikat
svoje delovanje treba da ograniĉi na osiguranje viših plata i boljih uslova rada. Goldthorpe i Lockwood ("Radnik u društvu obilja")
konstatuju da većina (imućnih) radnika ne drţi sindikalnu solidarnost za cilj vredan sam po sebi, niti veruje da sindikati treba da se
 Radikalnu utopistiĉku ideju o radniĉkom (samo)upravljanju ĉini se definitivno
potiskuje ideja o zajedniĉkom konsultovanju, saodluĉivanju i drugim preteţno
informativnim i savetodavnim formama radniĉkog uĉešća u upravljanju.
Uspostavljeni socijalni kompromis izraz je protivreĉnog razvojnog procesa.
Širenje okvira delovanja sindikata, njihove zakonske i institucionalne garantije, plaćeni
su odricanjem od isticanja širih, politiĉkih zahteva, odnosno dezideologizacijom i
deradikalizacijom većine sindikata. Novu poziciju sindikata na planu unutar sindikalnih
odnosa prati jasna podela na sindikalnu birokratiju, prevashodno zainteresovanu za
oĉuvanje svoje pozicije, i većinom pasivno ĉlanstvo koje delatnost sindikata meri
kriterijom ostvarenih materijalnih efekata. Ĉlanstvo doţivljava sindikat kao uhodanu
mašineriju u ĉiju se aktivnost tek povremeno, preteţno aklamativno, ukljuĉuje sve dok
procenjuje da su njegovi interesi zadovoljeni.
Gotovo identiĉan osećaj unutar organizacijske apatije i instrumentalan odnos
prema kakvim-takvim beneficijama od ĉlanstva u sindikatu ima i ĉlanstvo sindikata u
real-socijalistiĉkim zemljama.
Stvoreni privid autonomne pozicije i uticaja sindikata, izraţen i kroz brojne
funkcije i razgranate, formalne aktivnosti, razbijan je inaĉe svaki put kad bi zaposleni
pokušali da im autonomnom akcijom udahnu realni sadrţaj. Odgovor je bio gubljenje
interesa za kvazisamoupravne forme aktivnosti, i ritualizovano uĉešće u propagandno-
mobilizacijskim kampanjama, vezanim za podršku ispunjenju proizvodnih planova, kao
surogatu za autentiĉne oblike radniĉkog upravljanja i kontrole.
Nemoć sindikata i nezadovoljstvo njime plod su njegove pozicije slabijeg partnera u
"jedinstvenom frontu socijalistiĉkih snaga", odnosno programske i kadrovske
podreĊenosti sindikata partiji. Ne samo opšti programski stavovi, već i konkretne
partijske rezolucije predstavljaju programski okvir delovanja sindikata i obavezno štivo
brojnih oblika ideološkog obrazovanja u sindikatima.
Programski monopol partije zagarantovan je na akcionoj ravni i kadrovskim
monopolom. Tako su, iako manjina sindikalnog ĉlanstva, ĉlanovi i funkcioneri partije,
gotovo stoprocentno, ĉinili sastav sindikalnih organa. Primera radi, u Jugoslaviji ĉlanovi
SKJ su ĉinili 35% sindikalnog ĉlanstva, već oko 3/4 ĉlanova opštinskih i svih 97-100%
sastava republiĉkih i Veća Saveza sindikata Jugoslavije (Goati,1990).
Sa druge strane, da bi se poredak legitimirao kao sistem vlasti radniĉke klase
sindikatu su date brojne nadleţnosti-od direktne zastupljenosti u politiĉkim telima,
funkcija u oblasti osiguranja i zaštite, do stambene politike i sportsko-rekreativnih
aktivnosti.
OdreĊeni, što veći, procenat radnika u partijskim organima i parlamentima bio je
obavezan politiĉki dekor i ideološki cilj. To je vodilo ideološkoj mimikriji, pa su i
dugogodišnji politiĉki funkcioneri, na osnovu svog poĉetnog zanimanja, i dalje
evidentirani kao radnici. U odsustvu proizvodne motivacije i uslovima voluntaristiĉke,
komandne ili "dogovorne", ekonomije i jednopartijskog monopola ni ambiciozno
razvijani projekti, poput radniĉkog i društvenog samoupravljanja u Jugoslaviji, nisu
mogli dati znaĉajnije i trajnije pozitivne efekte. Rezultat razvoja u ovim zemljama je
uspostavljanje neproduktivnog socijalnog kompromisa, ili svojevrsnog braka iz raĉuna.

angaţuju oko radikalnih društvenih promena. Oni ovakav odnos prema sindikatu nazivaju "instrumentalnim kolektivizmom"
(Haralambos, Heald, 1989:247-256)
 Za raĉun malih radnih uĉinaka, a sigurnog posla i skromnog, ali zagarantovanog,
individualnog i društvenog standarda radnici su pristali da legitimiraju i prihvate vlast
partijske elite. Ekonomska i politiĉka kriza ovih društava istovremeno je znaĉila i
razvrgavanje savezništva radništva i birokratije i krah dotadašnjeg modela sindikalnog
organizovanja i delovanja.
Sindikati u zemljama u razvoju deluju uglavnom u uslovima politiĉke
nestabilnosti, nerazvijenosti, agrarne prenaseljenosti i malobrojnosti radništva i ukupnog
broja zaposlenih. Model sindikalnog organizovanja uslovljen je politiĉkom orijentacijom
zemlje. Prosocijalistiĉki nacionalni pokreti i reţimi preuzimaju, uz modifikacije, model
sindikata iz real-socijalistiĉkih poredaka. Reţimi otvoreni uticaju bivših kolonijalnih
metropola teţe pluralistiĉkom sindikalnom i društvenom organizovanju, uz ĉeste
autoritarne i populistiĉke deformacije.
Na meĊunarodnom planu, osim u kratkom periodu (1945-1948) kada su svi
znaĉajniji sindikati, uz izuzetak Ameriĉke federacije rada, bili objedinjeni u Svetskoj
sindikalnoj federaciji, sindikalni pokret je podeljen na tri meĊunarodne sindikalne
centrale koje organizuju svoje konkurentske regionalne i nacionalne filijale (Cambier,
1993:40-43).
Razjedinjenost i organizaciona rascepkanost slabe poziciju sindikata u odnosu na
multinacionalne korporacije i njihove mogućnosti voĊenja jedinstvene, planetarne
strategije.

Sindikati pred izazovom promena

Široki talas radniĉkih protesta krajem šezdesetih, i radikalizacija zahteva koji, posebno u
Italiji i Francuskoj, kroz praksu masovnih štrajkova ukljuĉuju i zahteve za strukturalnim
reformama i samoupravljanjem, oznaĉili su kraj perioda relativnog industrijskog i
socijalnog mira. Odgovor predstavnika krupnog kapitala, u okviru energetske krize,
privredne recesije i procesa prilagoĊavanja velikim tehnološkim promenama, ogleda se u
nastojanju da se socijalni troškovi promena prebace na teret zaposlenih, i nerazvijenih
podruĉja i zemalja. Nemoć sindikata pred praksom zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika
uz prateće seljenje kapitala u zemlje sa slabijom i rastegljivijom zakonodavnom
regulativom i zaštitom sindikalnih prava, jedan je od prvih i najozbiljnijih pokazatelja
krize sindikata do koje je došlo 80-tih godina 20. veka.
Koordinirani politiĉki i ideološki napad vlasniĉkih struktura, sa pozicija
neoliberalne kritike "neefikasne drţavne regulative i prekomerne distribucije socijalnih
prava i beneficija koje nagrizaju radni moral i disciplinu, i istovremeno poskupljuju
nacionalnu proizvodnju", je za cilj imao ograniĉavanje i eroziju prava zaposlenih i
sindikata. Sindikat se suoĉio sa višestrukim izazovima.
1. Tehnološke inovacije i uspostavljanje globalne korporacijske mreţe imali su, i
u visokorazvijenim zemljama, negativne efekte po uposlenost. Automatizacija i
kompjuterizacija dovode do pada zaposlenosti u većini usluţnih delatnosti. Sliĉna
sudbina zadesila i proizvodno radništvo u klasiĉnim industrijama, dodatno suoĉeno sa
konkurencijom proizvoda iz zemalja sa niskim nadnicama i visokom nezaposlenošću.
Pad zaposlenosti u ovim sektorima nije moguće naknaditi razvojem novih propulzivnih,
informatiĉkih delatnosti i rastom zaposlenosti takozvanih simboliĉkih analitiĉara.
 Urlih Bek istiĉe da automatizacija, u prvom redu mikroelektronika proizvodi hibridne
forme izmeĊu plaćenog i neplaćenog rada gde se smanjuje proporcija trţišno odreĊenog
rada u korist neplaćenog rada potrošnje (Bek,2001:369).
2. Nestajanje situacije gotovo pune zaposlenosti i permanentna nezaposlenost
na nivou od 5-15%, uz rastući pritisak imigrantske radne snage iz zemalja u razvoju i
bivših socijalistiĉkih drţava, rezultirao je slabljenjem pregovaraĉke pozicije sindikata i
rastom nacionalnih i rasnih barijera unutar zaposlenih.
3. Sa stanovišta mogućnosti odbrane dostignutih prava zaposlenih, posebnu
opasnost predstavlja erodiranje klasiĉnog radnog ugovora i sve raširenija praksa
sklapanja ugovora na odreĊeno vreme, odnosno sa skraćenim radnim vremenom, ili za
obavljanje pojedinog konkretnog posla. Ovi ugovori, koje karakteriše niţi nivo radno-
pravne zaštite, ĉine krajem 20. veka ĉak 25-30% svih sklopljenih radnih ugovora.
Izlaz se traţi u konbinovanju fleksibibilnosti i sigurnosti radnog mesta - fleksigurnosti
- konbinaciji lakog otpuštanja i lakog zapošljavanja uz visoke naknade za nezaposlenost i
proaktivne politike trţišta rada 9
Odnos moći je promenjen na štetu sindikata koji su, u odmeravanju snaga sa
poslodavcima i konzervativnim vladama, poĉetkom 90-tih godina 20 veka bili prinuĊeni,
kao u primeru štrajka kontrolora leta u SAD, ili štrajka rudara u Velikoj Britaniji, na
popuštanje i ustupke.10
4. Stagniranje, pa i pad broja zaposlenih u klasiĉnim "prljavim" industrijama sa
preteţno manuelnom radnom snagom i tradicionalno visokim stepenom sindikalne
organizovanosti i borbenosti-poput one rudara, dokera, metalskih i grafiĉkih radnika, na
jednoj, i sve veći udeo nemanuelne i ţenske radne snage manje sklone sindikalnom
organizovanju, na drugoj strani, za konsekvencu imaju sve manji udeo sindikalnog
ĉlanstva meĊu zaposlenim. U proseku je 20%-30% zaposlenih u ĉlanstvu sindikata, pri
ĉemu je u mnogim zemljama, pa i onim sa dugom tradicijom sindikalnog organizovanja,
poput SAD, Francuske ili Španije, sindikalno organizovano tek 10-15% zaposlenih.11
No, daleko drastiĉnije forme i radikalniji ishod imala je kriza sindikata u real-
socijalistiĉkim reţimima. Kriza i raspad ovih poredaka u Centralnoj i Istoĉnoj Evropi
rezultirali su i raspadom modela partijsko drţavnim direktivama podreĊenih-
neautonomnih, paradrţavnih, jedinstvenih i centralizovano hijerarhijski ureĊenih
sindikata.
Postkomunistiĉku sindikalnu scenu karakterišu radikalne promene vezane pre
svega za dezideologizaciju i deinstitucionalizaciju sindikata i nastajanje sindikalnog

9 Protivnici fleksibilnosti, odnosno fleksigurnosti najĉešće istiĉu mogućnost manipulacije poslodavca

radnim ugovorima kroz outsourcing - zapošljavanje saradnika izvan preduzeća; subcontracting -
zapošljavanje za obavljanje dela poslova, ili uvoĊenje honorarnog i agencijskog rada.

10
Prema podacima britanskog ministarstva za rad (bez eks-socijalistiĉkih zemalja) u periodu 1989-1993 godine, došlo je, uz
izuzetak Grĉke i Turske, do smanjenja broja u štrajkovima izgubljenih radnih dana. Apsolutni rekorderi su Grci sa izgubljenih 4,5
dana po zaposlenom. Iznad 200 dana u štrajku na 1000 zaposlenih imaju još samo Italija, Kanada, Turska i Španija. Veliki štrajkovi i
demonstracije zaposlenih u Francuskoj, 1995 i 1997 godine, meĊutim, pokazuju da se ne mora raditi o dugoroĉnom trendu, odnosno
da će kresanje budţetskih deficita, u okviru reformi u Evropskoj uniji, pre svega pogoditi, i naterati na proteste zaposlene u javnom
sektoru.
11
Primera radi tehnološke novine i individualizacija rada su, uz druge faktore, doveli do toga da se za samo tri godine (1991-1994
godine), broj ĉlanova DGB-a u Nemaĉkoj opadne sa 11,8 na 9,9 miliona. Na drugoj strani sindikati u skandinavskim zemljama još
uvek okupljaju gotovo 3/4 zaposleniih (World Labour Report, ILO, 1996).
pluralizma. Adekvatno izmeni ekonomskog i pravno-politiĉkog okvira nuţno se
transformišu i funkcije, metode i sredstva delovanja sindikata pribliţujući se modelu
sindikalnog organizovanja u pluralistiĉkim, kompetitivnim društvima. No, ĉesta preterana
atomiziranost i meĊusobna suprostavljenost sindikata, pokazuje posebno u uslovima
poĉetne depresije proizvodnje, inflacije i nezaposlenosti sve svoje nedostatke i
ograniĉenja.12
Većina zaposlenih i stanovnika ovih zemalja našla se, nakon 1989 godine u
ironiĉnoj i frustrirajućoj situaciji da pred konaĉno punim trgovinama stoji sa gotovo
praznim novĉanikom, a vlade ovih zemalja pred dilemom kako, u relativno siromašnim
društvima, pomiriti brzo i beskompromisno uvoĊenje trţišnih mehanizama sa nuţnim
socijalnim protekcionizmom.
Sindikati koji su se, poput Solidarnosti u Poljskoj poĉetkom 90-tih godina 20 veka
zalagali za ekonomsku šok terapiju i brz i radikalan hod ka privatizaciji, suoĉeni sa
visokom cenom reformi, našli su se pred izborom: ili i dalje podrţavati mere vlada i
gubiti na uticaju meĊu zaposlenima, ili preispitati svoje pozicije. Revitalizovani bivši
komunistiĉki sindikati nalaze se u istoj poziciji u odnosu na vlade levice koje takoĊe
moraju posegnuti i za nepopularnim i ĉesto drastiĉnim merama. Zalaganje za socijalno
ravnomerniji i uravnoteţeniji ritam promena i veću meru drţavne socijalne regulative, u
okviru EU i prakse “evropskog socijalnog modela” ĉini se mogućom osnovom
pribliţavanja suprostavljenih " reţimskih i antireţimskih" sindikata.
Postkomunistiĉka društva su danas u velikoj meri opterećena mentalitetom i
navikama iz prethodnog sistema, sa jedne, i mitologizovanjem sverešavajuće uloge
trţišta, sa druge strane. Izvedena iz ćorsokaka prethodnog poretka ona su se, uz visoku
plaćenu cenu, našla u poziciji ekonomske poluperiferije i zavisnog razvoja. Pred njima je
neodloţan zadatak uspostavljanja ravnoteţne mere izmeĊu trţišne utakmice i regulativne
uloge drţave, izmeĊu neophodne radikalne privatizacije i oĉuvanja minimuma socijalne
pravde.13
Uloga sindikata u ovom procesu je nezaobilazna, pre svega u uspostavljanju
minimalnog socijalnog konsenzusa oko društvenih promena, kojima bi se uklonila
opasnost da, i na duţi rok, negativni efekti promena pogaĊaju zaposlene i najsiromašnije
delove stanovništva i izazivaju permanentne socijalne potrese.
Uspešna strategija uspostavljanja socijalnog dijaloga i za zaposlene prihvatljivog
socijalnog koncenzusa je od sudbinskog znaĉaja za sindikate u postkomunistiĉkim
društvima u tranziciji. U ovim zemljama je u poslednjoj deceniji 20. veka zabeleţen
najveći pad sindikalnog ĉlanstva – za oko 50 odsto, pri ĉemu je sve oĉiglednije da se
novo ĉlanstvo ne moţe traţiti u ruiniranim komunistiĉkim industrijskim gigantima, već u

12
"Preterana pluralizacija" odlika je ne samo partiijske već ĉesto i sindikalne scene većine ovih zemalja. Tako recimo, pored brojnih
samostalnih sindikata u MaĊarskoj deluje 7, Bugarskoj 5, a u Rumuniji ĉak 20-tak sindikalnih centrala. No, nakon poĉetnih oštrih
sukoba dolazi, unutar procedure kolektivnog pregovaranja, do uspostavljanja nekih oblika saradnje izmeĊu najuticajnijih sindikata -
poput prakse u Poljskoj gde OPZZ, Solidarnost, Solidarnost 80, Nacionalna unija seljaka i seljaĉkih organiizacija i Seoska Solidarnost,
ĉine sindikalnu stranu u tripartitnim pregovaraĉkim komisijama i socijalno-ekonomskim savetima (Kyloh, 1995:10-14, 110-114).
13
Globalno posmatrano, dosadašnja iskustva pokazuju da će tranzicija trajati duţe no što se mislilo, da za nju nema univerzalnog
modela, i da postoje znaĉajne razlike u strategiji, intenzitetu i ostvarenim rezultatima. Ovaj proces, posebno u zemljama poput eks-
Jugoslavije, suoĉenim sa eksplozijom nacionalizma i etnifikacijom politike, skopĉan je sa višestrukim rizicima, izazovima i
paradoksima.
Osnovni razvojni problem (i paradoks) predstavlja ĉinjenica paralelnog i istovremenog odvijanja procesa demokratizacije i
uvoĊenja trţišne privrede drţavnom intervencijom. Temeljni uzrok teškoća leţi u tome što se tranzicija odvija bez odgovarajućeg
modela i prethodno formiranih pretpostavki, odnosno bez razvijenih socijalnih nosilaca i sa tek elementarno razvijenim civilnim
društvom. Put od zatvorenih, jednopartijskih u otvorena pluralistiĉka demokratska i prosperitetna društva, je oĉito dug i nei zvestan
put, bez prethodnih modela i uzora (Nikolić, 1996:1-7).
malim i srednjim preduzećima, sivoj ekonomiji, kao i meĊu nezaposlenima. Osnovni
razlozi pada brojnosti ĉlanstva, kao i stope sindikalizovanosti zaposlenih su, pored
privatizacije, i prestruktuiranja preduzeća, smanjenje udela proizvodnih delatnosti
i nedovoljna organizaciona sposobnost osnivanja sindikata u novim sektorima, kao i
raširena neverica samih zaposlenih da sindikat moţe uspešno da zaštiti prava i interese
zaposlenih (Petrović, 2000 : 5-6).

2.GLOBALIZACIJA I SINDIKATI – JEDNA DO KRAJA NEISPRIĈANA PRIĈA

Osnovne dileme i problemi sa kojima je još od 80-ih godina 20 veka suoĉen

sindikalni pokret vezani su za odreĊenje konkretnih sadrţaja, i operacionalizaciju pravaca
i sredstava, sindikalne akcije u tehnološki i ekonomski i politiĉki radikalno promenjenom
svetu. Njegovu osnovnu karakteristiku predstavlja poodmakli proces, sadrţajno
višedimenzionalne i po svojim dosadašnjim efektima kompleksne i protivreĉne,
globalizacije.14

Ekonomski aspekti globalizacije

Globalizacija ekonomije je rezultat nekoliko dogaĊaja i procesa koji su

meĊusobno povezani. U njih se ubrajaju:
Rast i relativna vaţnost direktnih stranih investicija, što obezbeĊuje veću ulogu
multinacionalnim preduzećima
Internacionalizacija trţišta
Deregulacija i liberalizacija
Privatizacija javnog sektora

Direktne strane investicije.

MeĊunarodna ekonomska meĊuzavisnost u proteklih 30 godina nastala je velikim

delom zbog dramatiĉnog rasta direktnih stranih investicija (FDI – Foreign Direct
Investment, podrazumevaju proizvodnju dobara od strane stranaca ili iznajmljivanje
dobara od strane stranaca).
Glavnu ulogu u ovom preokretu odigrale su upravo multinacionalne kompanije,
institucije koje su pokrenule talas direktnih stranih ulaganja. Shodno tome, pri odreĊenju
multinacionalne kompanije, treba imati u vidu da ona taj epitet ne dobija zato što prodaje
svoje proizvode u inostranstvu, već zato što je prenela deo svojih operacija u drugu
zemlju putem investicija.

14
Na svetskom ekonomskom forumu, odrţanom u Davosu (Švajcarska) od 29.01. do 3.02.1998 godine, delegacija sindikalnih voĊa
iznela je sindikalni plan prioriteta za 21. vek u sledećih 10 taĉaka:1 Razmatranje i preobliĉavanje strukture i politike globalnih
finansijskih institucija i agencija: 2 Razvoj i primena skupa smernica o regulisanju rada globalnog finansijskog trţišta; 3 Razvoj
struktura za dijalog izmeĊu radnika i multinacionalnih kompanija; 4 Stavljanje sistema obrazovanja u prvi plan, obrazovanje i 21. vek,
obrazovanje i doba informatike, u 2000. godinu sa obrazovanjem za sve; 5 Borba protiv siromaštva u svetu. Iskorenjenje deĉijeg rada;
6 Uĉvršćenje demokratije širom planete; 7 UvoĊenje socijalne klauzule u meĊunarodne trgovinske ugovore; 8 Stvaranje adekvatnih
sistema socijalne zaštite u svim zemljama sveta; 9 Ravnopravnija raspodela dobiti od globalnih i regionalnih ekonomskih ugovora i
sporazuma i porast ţivotnog standarda; 10 ObezbeĊenje poštovanja osnovnih ljudskih i sindikalnih prava.
Sindikalna platforma polazi od sledećeh ĉinjenica : 800 miliona ljudi u svetu je nedovoljno uhranjeno; Više od 1,3 milijarde ljudi
zaraĊuje manje od 1 ameriĉkog dolara dnevno; Skoro trećina zemalja u razvoju ţivi u bedi i siromaštvu; Proširuje se jaz izmeĊu
bogatih i siromašnih; Više od 200 miliona dece u svetu radi a ne pohaĊa školu... (Luković 1998 "Sindikalni poverenik", 76-77)
 Vaţno je istaći da su direktna strana ulaganja danas mnogo moćniji i vidljiviji
aspekt globalizacije nego što je svetska trgovina. Podatak da je krajem 20. veka,
meĊunarodna trgovina imala dva puta veći rast od rasta bruto nacionalnog prihoda
(BNP), a da je vrednost direktnih stranih ulaganja, opet dva puta veća od iznosa rasta
trgovine, dovoljan je pokazatelj rastuće uloge multinacionalnih preduzeća u svetskoj
ekonomiji (ICFTU, 2001:10)
U tom okviru dominantnu neoliberalnu logiku najbolje ilustruje ĉuveni izveštaj Svetske
banke "Doing business" koji jedanput godišnje daje pregled zemalja sa najpovoljnijim
uslovima za pokretanje biznisa i zapošljavanje. Kljuĉne kriterije pri izboru ĉine pogodno
poslovno okruţenje, odsustvo administrativnih prepreka za pokretanje posla, ali i
rastegljivo radno zakonodavstvo i faktiĉka mogućnost kršenja prava radnika, ukljuĉiv
prava na minimalnu zaradu i pravo na otpusni rok i otpremninu u sluĉaju gubitka posla.

Finansijska trţišta

Slom Bretonvudskog kursnog sistema 70-ih godina 20 veka, koji je stvoren nakon
II svetskog rata i zahvaljujući kojem su nastale meĊunarodne finasijske institucije kao što
su MeĊunarodni Monetarni fond (MMF) i Svetska Banka, omogućilo je pojavu
fleksibilnih kurseva valuta. Usledile su pojave poput uklanjanja kontrole na nacionalnom
nivou i znaĉajne deregulacije finansijskog sektora.
Finansijska trţišta i njihovi glavni akteri, stekli su ulogu koja znatno ograniĉava
moć nacionalnih vlada. Kako deteritorizacija nacionalne suverenosti nije bila zamenjena
efikasnim meĊunarodnim pravilima upravljanja tim trţištima, ona su vrlo brzo postala
poligon za špekulacije i uzrok finansijske krize, koja je poĉela 1997. godine i proširila se
na ceo svet. Druga stvar koju je ova kriza pokazala, jeste da su njene najveće ţrtve –
lokalni radnici, koji moraju da se nose sa najdestruktivnijim posledicama
globalizacije.Još razornije efekte pokazala je i aktuelna ekonomska kriza koja je zapoĉela
2007. godine u SAD kao kriza hipotekarnih dugova i prelila se preko granica namoćnije
zemlje sveta , iako je u najliberalnijoj ekonomiji federalna administracija uloţila
fantastastiĉnih 700 milijardi dolara u spašavanje posrnulog bankarskog sistema.
Zbog toga je naglo porastao i stepen odluĉnosti meĊunarodne unije sindikata i
globalne zajednice uopšte, da se nešto mora uraditi kako bi se spreĉila dalja eskalacija
ovih procesa. Tokom godina nastale su mnoge inicijative u kojima se traţi donošenje
mera koje bi spreĉile spekulacije pre svega efikasnom meĊunarodnom regulativom. Jedna
od predloţenih mera je i tzv. Tobinov porez, kojim bi bile oporezovane kratkoroĉne
finansijska transakcije, što bi pomoglo da se trţište oporavi a da se pritom ne ţrtvuju
koristi koje pruţa mobilnost kapitala. Cilj svih ovih mera jeste da operacije na
finansijskim trţištima budu udaljene od spekulativnih transakcija koje su usmerene na
brzo sticanje profita i okrenu ka dugoroĉnim, produktivnim investicijama, koje dovode
do povećanog i stabilnog nivoa zaposlenosti. To bi podstaklo nacionalne vlade i
meĊunarodne agencije da se angaţuju u naporima usmerenim protiv socijalnih problema,
koji su ĉesto izazvani radom ovakvih finansijskih trţišta, kao i da podrţavaju odrţivi
razvoj koji kombinuje strukturalna prilagoĊavanja i socijalnu pravdu (ICFTU, 2001:11).

Deregulacija i liberalizacija
 Iako se deregulacija i liberalizacija odigravaju razliĉitim brzinama u razliĉitrim
zemljama, taj trend je prisutan u celom svetu. Mnoge zemlje su, kao rezultat globalne,
regionalne i bilateralne trgovine, kao i meĊusobnih pregovora, smanjile barijere za
trgovinu i investicije. Ove barijere su ukljuĉivale trgovinske kvote i tarife, kao i drţavnu
kontrolu tokova kapitala. Najveće finansijske institucije, MMF i Svetska banka, takoĊe su
delimiĉno doprinele ovom trendu, tako što su u svojim programima, ohrabrivale i
uspostavljale ekonomske politike zasnovane na trţištu.
Tendencije deregulacije i liberalizacije i, njima uzrokovano, proširivanje
globalnog trţišta, najizraţenije su bile tokom 80-ih i 90-ih godina 20. veka, i to najviše u
Aziji, gde su mnoge zemlje, kasnije nazvane „azijski tigrovi“ poĉele da se otvaraju,
primajući strane investicije i pojaĉavajući svoj izvoz. Sliĉan proces primetan je i nakon
raspada tzv. Sovjetskog bloka, kada su mnoge zemlje, u kojima je nekada dominiralo
centralno planiranje, povećale svoju izloţenost globalnom trţištu.
I baš tokom odvijanja procesa „otvaranja“ ovih zemalja, njihova transformacija
bila je snaţno podstaknuta pritiscima koji su dolazili od MMF-a i Svetske banke, jer su
pomenute drţave morale da sprovedu strukturna prilagoĊavanja programima ovih
institucija, koji su stavljali naglasak na izvoz. Ekonomske reforme su ĉesto bile praćene
privatizacijom velikih, drţavnih preduzeća i znaĉajnom redukcijom javnih usluga.

Globalizacija i javni sektor

Globalizacija je takoĊe sluţila kao povod i izgovor apologetama „slobodnog

trţišta“, da se smanji uloga drţave. Ova ofanziva narušila je relativnu ravnoteţu koja je
postojala izmeĊu javnog i privatnog sektora, koja je bila deo konsenzusa nastalog u
razvijenim zemljama nakon II svetskog rata. Ona je zapravo samo jedan od mnogih
pokušaja da se omalovaţi postojanje „drţave blagostanja“i da se ona prikaţe kao
neefektivna.
Jedan od uzroka ovih napada na institucije drţave, jeste opsednutost javnim
deficitom i dugom. Potreba za racionalizovanjem javnih finansija u vreme zamaha
globalizacije, dovela je do znaĉajnih rezova u sektoru javne potrošnje. A ta borba sa
deficitom i dugovima, korišćena je kao osnova za napade na pojedine javne sektore kao
što su obrazovanje, zdravstvo i socijalni programi.
Kao rezultat ovih napada na socijalnu politiku drţave, oliĉenu u „drţavi
blagostanja“, neke drţave su upravljanje socijalnim programima, kao poslednjem utoĉištu
za zaštitu od nepravdi, poverila upravo privatnom sektoru.
Ipak, tvrdnje da je javni sektor uvek i svuda neefikasan, a da je privatni sektor
efektivan i odgovoran, dovele su do velikih šteta. Oĉigledno je da su konstantno
ponavljana teza o smanjivanju javnog sektora i prepuštanje kreiranja poslova privatnom
sektoru u potpunosti, samo delovi iste dogme. Neprestana tendencija privatnog sektora da
preuzme uloge drţave na sebe nigde još uvek nije ispunila oĉekivanja i zbog toga je jasno
da svako veštaĉko odvajanje javnog i privatnog sektora, koji su integralni i meĊuzavisni
delovi društava i ekonomija, veoma opasno i da mu se mora stati na put.
Povećana konkurencija, kao rezultat globalizacije uzrokovala je udar na fiskalni
sektor. Moćni lobiji poslodavaca opirali su se godinama svim formama oporezivanja, ali
posebno oporezivanju dohodaka iz koje se finansiraju socijalni programi. Slobodna
trgovina i cirkulacija kapitala dovele su do konkurencije izmeĊu nacionalnih poreskih
sistema, što je rezultiralo rasprostranjenim smanjenjem prihoda od poreza i stvaranjem
socijalnog deficita. Danas je vidljivo da su ovi dogaĊaji bukvalno ugušili javni sektor u
nekoliko zemalja, tako što su isušili fondove (ICFTU, 2001:12-14).

Sindikalni odgovori na izazove globalizacije

I svetu rada koji reprezentuju sindikati globalizacija nosi dakle ambivalentne

uĉinke. Na jednoj strani uvećanje produktivnosti, kao i (unutar „postfordistiĉke faze“
proizvodnje u manjim, prilagodljivim serijama sa lako izmenljivim komponentama),
mogućnost oslobaĊanja od teškog fiziĉkog, kao i zamornog, repetitivnog rada. Primena
„Vašingtonskog konsenzusa“, odnosno formule: deregulacija, liberalizacija,
marketizacija, privatizacija, vodila je, meĊutim, fleksibilizaciji trţišta rada, uvećanju
radne nesigurnosti i erodiranju izborenih radnih i socijalnih prava. Rast
nezaposlenosti i restruktuiranje u krupnom, industrijskom sektoru koji predstavlja
tradicionalno uporište sindikata i dinamiĉan razvoj malog i srednjeg preduzetništva u
sferi usluga i informatiĉkih tehnologija bez tradicije sindikalnog organizovanja i sa
pratećom masom part-time i sezonskih poslova, lišili su u velikoj meri sindikate
tradicionalnih uporišta. Istovremeno, i mogućnost, pod pretnjom štrajka, selenja
proizvodnje u zemlje i regione sa slabijom – „fleksibilnijom“ radnom i socijalnom
zaštitom, suoĉile su sindikate sa brojnim dodatnim izazovima. Poseban problem
predstavlja ekspanzija „zapošljavanja“ u neformalnoj, sivoj, ili ĉak „crnoj“
ekonomiji (trgovini ljudima, oruţjem i narkoticima) i prateći fenomeni poput
mobinga i trafikinga.
Nakon izbijanja planetarne krize nadjaĉan je, meĊutim, argument da sivu ekonomiju
treba podsticati jer je ona dinamiĉan izvor rada i sredstava za ţivot - zamajac razvoja
koji doprinosi i smanjenju siromaštva.Danas se rad na crno smatra preprekom razvoju.
Kljuĉni zadatak sindikata je prevoĊe ovog rada u legalnu sferu i organizovanje radnika
zaposlenih u "neformalnoj ekonomiji" ( ITUC, IZVEŠTAJ sa 2. kongresa u
Vankuveru,jun 2010.)
Uporedo sa povećanjem globalizacije i „fleksibilizacije“ rada i rastućom svešću da
moţe biti negativnih uticaja na plate radnika i sigurnost posla – sindikalne organizacije
intenzivirale su poĉetkom ovog milenijuma dijalog sa MMF-om i drugim meĊunarodnim
finansijskim institucijama.
Dok na jednoj strani MMF i sindikati dele, odnosno imaju zajedniĉke ciljeve,
kakvi su obezbeĊivanje posla, rastući nivoi produktivnosti, brzi razvoj i smanjenje
siromaštva, postoje naravno i brojna pitanja oko kojih se dve strane ne slaţu.
I dok se dijalog izmeĊu meĊunarodnih finansijskih institucija i sindikata nastavlja,
razlike u gledištima ostaju – ITUC je pozvao sindikate da povećaju svoje uĉešće u
razvijanju strategija za smanjenje siromaštva u zemljama sa niskim prihodima. TakoĊe je
naglašeno da uprkos velikom napretku u mnogim delovima sveta koji je u razvoju, većina
zemalja sa niskim prihodima neće uspeti da dostigne „Milenijumske Ciljeve Razvoja“.
ITUC je izneo zahteve za boljim zakonodavstvom, transparentnošću i odgovornošću kada
su u pitanju „ograĊeni fondovi“, „suvereni fondovi bogatstva“ i privatni akcioni kapital,
kako nijedna od ovih neprozirnih i kompleksnih praksi ne bi mogle da negativno utiĉu na
radništvo.
Rastuća neravnoteţa moći na štetu zaposlenih i sindikata rezultat je, pre svega i
ĉinjenice da su nasuprot multinacionalnih kompanija i internacionalizovanog
kapitala stajali, fragmentirani i podeljeni sindikati.
Sindikalni odgovor globalizaciji i planetarnom povezivanju i širenju tokova kapitala
nastojao je da pruţi, usvajanjem osnovnog dokumenta Globalizacija i socijalna pravda, i
17 Kongres MeĊunarodne konfederacije slobodnih sindikata, odrţan aprila 2000.godine u
Durbanu, u Juţnoj Africi.
Kongres je postavio šest osnovnih ciljeva pred sindikate u novom milenijumu:
širenje i produbljavanje demokratije u eri globalizacije, zapošljavanje i praviĉnost u
globalnoj ekonomiji, razvoj ljudskih prava i prava sveta rada, okonĉavanje svih oblika
diskriminacije na radnom mestu, kao i organizovanje meĊunarodne solidarnosti i
organizacionu transformaciju i pripremu sindikata za novi milenijum.
Okvir za globalnu demokratizaciju društva vidi se unutar povezivanja i saradnje
sindikata sa nevladinim organizacijama i drugim asocijacijama civilnog društva u cilju
kontrole, ograniĉavanja vlasti i jaĉanja demokratskih odnosa.
U kongresnim dokumentima se posebno apostrofira znaĉaj prava na rad, kao
osnovnog prava iz koga proistiĉu sva ostala radna i sindikalna prava i formuliše poruka
predstavnicima drţava i poslodavaca: ako traţite socijalni mir – obezbedite
praviĉnost.
Snaţna podrška daje se pokrenutim kampanjama za mlade i ţene pri ĉemu se ne
insistira samo na rastu njihove brojnosti i stepena sindikalizovanosti već i na kvalitetu
poslova koji obavljaju i ulozi koju imaju u sindikatu. Posebno se istiĉe i problem poloţaja
uvezene radne snage kojoj se, bez obzira na kvalifikacije, dodeljuju nisko plaćena i
opasna radna mesta.
Jaĉanje društvene moći i pregovaraĉke pozicije sindikata u eri globalizacije
podrazumeva meĊunarodnu sindikalnu solidarnost i povezivanje akcija nacionalnih
sindikalnih centrala. Sindikati moraju ostvariti poziciju globalnog socijalnog partnera i
izboriti se za uspostavljanje svih formi socijalnog dijaloga neomeĊenog nacionalnim
granicama (Ĉanak,2000:2). Efekat ovog opredeljenja i 6 godina dugih pregovora je
Kongres ujedinjena MKSS i SKR i formiranje jedinstvene sndikalne konfederacije,
1.11.2006. godine u Beĉu.
MeĊunarodna konfederacija sindikata (MKS) okupljala je, sredinom 2007.
godine, 304 sindikalne organizacije iz 153 zemlje i sa oko 168 miliona udruţenih
radnika.U vreme odrţavanja drugog kongresa ĉlanstvo je naraslo na 176 miliona ,
organizovanih u 312 ĉlanica iz 155 drţava(Now the people, from krisis to global
justice,Kongres,Vankuver,2010).
U usvojenim dokumentima (Ustav MKS, ciljevi) istiĉe se da je MKS nastala kao
odgovor na globalizaciju ekonomije i da za cilj ima izgradnju globalne strategije rada
koja bi se suprostavila globalnoj strategiji kapitala sa ciljem zaštite osnovnih
ljudskih prava i ostvarivanja socijalne pravde, jednakosti, mira, slobode i
demokratije za sve radne ljude, bilo gde i u kojim uslovima da rade.
Nakon principa, slede i konkretni ciljevi za koje se ITUC zalaţe. Naĉelni cilj je
odbrana i promocija prava i interesa svih radnih ljudi i zadrţavanje, ili gde je potrebno,
povratak radu u uslovima dostojanstva, pravde i sigurnosti na radu uopšte. Ostali ciljevi
su:
- Teţnja ka univerzalnom poštovanju fundamentalnih radnih prava, teţnja ka
ukidanju deĉjeg i prinudnog rada i teţnja ka punom sindikalnom zaštitom svih i svuda ;
- Obeleţavanje kao negativnih pojava: kršenje slobode udruţivanja, osporavanje
prava na štrajk (ukljuĉujući i internacionalne akcije te vrste), i osporavanje prava na
kolektivno pregovaranje. Konfederacija će uĉiniti sve kako bi mobilisala meĊunarodnu
solidarnost i ove negativne pojave privela kraju;
- Boriće se za slobodno odabrano, produktivno zaposlenje i socijalnu sigurnost za
sve ;
- Boriće se protiv diskriminacije na osnovu pola, religije, boje koţe,
nacionalnosti, etniĉke pripadnosti, seksulane orijentacije, politiĉkog mišljenja, socijalnog
porekla, starosti ili fiziĉke prikraćenosti. Boriće se za respekt prema razliĉitostima u
društvu i pri zapošljavanju.
TakoĊe, neki opšti ciljevi ITUC usmereni su ka:
- Jaĉanju nezavisnih i demokratskih sindikalnih pokreta ;
- Uspostavljanju kontrateţe u globalnoj ekonomiji, koja će teţiti da obezbedi
poštenu raspodelu bogatstva unutar i van granica drţava, zaštitu ţivotne sredine,
univerzalni pristup javnim dobrima i uslugama, odgovarajuću socijalnu zaštitu, kao i
- Mobilizaciji snage, resursa, posvećenosti i talenta njenih ĉlanova i saradnika u
ostvarivanju svih ovih ciljeva, što će uĉiniti internacionalni sindikalizam delom ljudske
svakodnevnice.
Na svom drugom kongresu u Vankuveru 2010. godine, ITUC (MKS) identifikuje
sledećih šest prioriteta strategije za ostvarivanje globalne socijalne pravde:
- dostojanstven rad za sve;
- pravda i jednakost na trţištu rada ;
- regulisanje finansijskih trţišta i transakcija ;
- socijalno i ekološki odrţiva budućnost ;
- novi, uravnoteţeni model razvoja i
- upravljanje globalizacijom umesto trţišnog fundamentalizma.
Nova strategija svakako ukljuĉuje i napor da se, ako ne prevaziĊu, a ono bar ublaţe
brojne osnove politiĉko ideološke podele izmeĊu sindikata, kao i suprotnosti koje svoju
osnovu imaju u krajnje heterogenoj i sloţenoj strukturi sindikalnog organizovanja.
U pogledu razlika u pozicijama izmeĊu sindikata koji dolaze iz razvijenih i
zemalja u razvoju na drugom kongresu MKS (2010.) se istiĉe da treba izvući tri glavna
zakljuĉka kao osnovu nove razvojne agende: da se parametri globalizacije moraju
ispraviti tako da doprinose uravnoteţenom i odrţivom razvoju; da zemlje u razvoju
moraju da ispune standarde demokratije, upravljanja i poštovanja ljudskih prava i da onda
i jedni i drugi moraju da se posvete postizanju zajedniĉkih ciljeva i uzdrţe od uzajamnog
optuţivanja (Now the poeple , from crisis to global justice,p 15, Vankuver,2010)
Ublaţavanje ideoloških razlika i uspostavljanje bar elementarnih vidova
meĊusindikalne saradnje, povoljne efekte ima kako na regionalnoj (primer Evropske
konfederacije slobodnih sindikata), tako i na ravni sindikalnog organizovanja u pojedinim
zemljama. Primera radi u Evropi, uz izuzetak Velike Britanije, Austrije, Norveške,
Danske i drugih zemalja koje imaju jedinstvene nacionalne sindikalne centrale, situaciju
karakteriše sindikalni pluralizam i postojanje uz više centrala (u Španiji i Francuskoj ĉak
po pet), i mnoštva autonomnih strukovnih i granskih sindikata izvan sindikalnih unija, što
proces usaglašavanja i akcionu koordinaciju ĉini dosta sloţenim.
Zato meĊusindikalna saradnja, uz kreiranje fleksibilnih metoda delovanja i
optimalnu organizacijsku mreţu, jeste osnovno sredstvo i mehanizam prevazilaţenja
aktuelne krize sindikata.

3.STRATEGIJA SINDIKALNOG DELOVANJA

Nova razvijena strategija delovanja jedini je pravi odgovor na simptome krize

sindikalnog pokreta.
Sindikalnu strategiju moţemo odrediti kao relativno trajan, jedinstven i koherentan
sistem sledeće ĉetiri grupe elemenata:
1.sadrţaja i ciljeva sindikalne akcije;
2.funkcija sindikata u njihovom ostvarivanju;
3.metoda i sredstava realizacije interesa zaposlenih i
4.principa i oblika sindikalnog organizovanja, kao neophodne infrastrukturalne
osnove, efikasne sindikalne akcije.
Strategija i taktika delovanja sindikata pretpostavljaju uspešnu primenu opšteg
koncepta na konkretne prilike u kojima deluju pojedini sindikati, odnosno razvijanje i
menjanje pojedinih elemenata i njihovo prilagoĊavanje (ne)povoljnom ekonomskom i
najširem društvenom okviru.

Sadrţaji i ciljevi sindikalnog delovanja

Osnovne sadrţaje aktivnosti sindikata moţemo, tek uslovno, razloţiti na ĉetiri grupe
ciljeva, i njima odgovarajućih aktivnosti.
Prvu predstavljaju radna i socijalna sigurnost, odnosno sigurnost posla i
materijalna zaštita u sluĉaju nezaposlenosti.
Drugi, pristojan ţivot i zarada, ukljuĉuje aktivnost ureĊenja trţišta rada,
donošenje tarifnih pravila i odreĊenje egzistencijalnog minimuma i cene rada.
Treći, obuhvata kompleks »kvaliteta ţivota«, adekvatnih radnih, ali i ukupnih
životnih uslova – pre svega obezbeĊenje bezbednih i po zdravlje neškodljivih uslova rada
i ekološku zaštitu radne i ţivotne sredine. Radna i ţivotna bezbednost pretpostavljaju i
socijalnu i zdravstvenu zaštitu i penzione fondove i osiguranje. Standardi odgovarajućeg
kvaliteta ţivota ukljuĉuju i borbu sindikata za obezbeĊenje pristojnog stanovanja i
razvijene komunalne infrastrukture, kao i prava na plaćene odmore i sticanje dodatnog
obrazovanja.
Konaĉno, ĉetvrtu grupu ĉine aktivnosti učešća u odreĊenju razvojnih ciljeva i
politike na mikro i makro društvenoj ravni. Na mikro ravni pojedinog preduzeća, radi se
o participaciji u odluĉivanju o investicijama i razvoju, pre svega sa stanovištva njihovih
efekata po zaposlenosti i visinu najamnina. Na makro društvenoj ravni sindikat razvija
mehanizme i procedure uticaja na odluĉivanje, u tripartitnim telima i parlamentarnim
odborima i komisijama, o svim pitanjima koja odreĊuju radni poloţaj i ţivotne uslove
zaposlenih. Radi se pre svega o radnom i socijalnom zakonodavstvu i programima
socijalnog osiguranja i zaštite, ali i o širokom krugu privredno-sistematskih rešenja,
svojinskom (pre)strukturiranju i konkretnim merama ekonomske politike, relevantnim za
sindikalno ĉlanstvo.
Osnovnu pretpostavku uspešnog delovanja sindikata na ostvarivanju ovih ciljeva
predstavlja borba sindikata za odgovarajuće normativno regulisanje sledeće ĉetiri grupe
kolektivnih prava zaposlenih: prava na sindikalno organizovanje i udruţivanje,
organizovanje šrajkova, kolektivno pregovaranje, kao i uĉešće u upravljanju
posredstvom participativnih tela i organa. Realni efekti i nivo ostvarenosti ovih prava
najrecizniji su pokazatelj društvene (ne)moći sindikata, odnosno karaktera proizvodnih
odnosa i stepena razvijenosti industrijske demokratije.

Funkcije sindikata

Svoju osnovnu funkciju instrumenta sabiranja rasutih energija i jaĉanja društvene moći
radništva, sindikat realizuje u promenljivim, krajnje razliĉitim ekonomskim i socijalno-
politiĉkim okvirima – manufakture i automatizovane proizvodnje, trţišne i dirigovane
ekonomije, politiĉkog monizma i pluralizma, autoritarnih i demokratskih poredaka.
Logiĉna posledica su krupne promene u poloţaju sindikata i naĉinima realizacije
njegovih brojnih funkcija.
Uz sve specifiĉnosti i razlike u naĉinu realizacije, relativnom trajnošću i opštim
vaţenjem izdvajaju se narednih pet funkcija sindikata.
1. Funkcija zaštite i unapreĊenja ekonomskih i socijalnih interesa zaposlenih,
odnosno uspostavljanja i realizovanja zahteva vezanih za radnu i socijalnu sigurnost, je
osnovna funkcija sindikata. Uz sve oscilacije i mene sindikati su, u duţem vremenskom
intervalu posmatrano, uspeli da svojom borbom obezbede povećanje realnih nadnica i
poboljšanje uslova rada, proširujući listu svojih zahteva i na podruĉje izvan neposrednog
procesa rada. U mnogim zemljama sindikati recimo sami finansiraju i rukovode
socijalnim sluţbama i ustanovama, ili uĉestvuju u upravljanju njima.
Sindikati su tako, bar delimiĉno, uspeli da zaposleni uĉestvuju u raspodeli
plodova društvenog razvoja. U većini savremenih društava oni su nezaobilazni, mada
najĉešće slabiji, partner u postizanju socijalnog koncenzusa o pravcu, prioritetima, tempu,
kao i raspodeli troškova i dobiti od društvenog razvoja. 15
Razvrgavanje socijalnog kompromisa do koga dolazi globalizacijom i krizom izvešće,
zbog restrikcija u penzionom sistemu milione radnika na ulice u Italiji (2002.),
Francuskoj(2008.) i u najnovijim protestima u Grĉkoj koji, zbog zamrzavanja penzija i
plata, ukidanje bonusa u javnim sluţbama i povećanja starosne granice za odlazak u
penziju , drţi milione Grka na nogama.

15
Primera radi, suoĉena sa smanjenjem prava zaposlenih, Evropska konfederacija sindikata je, u okviru integracionih
procesa u Evropskoj Uniji, 1989. godine, krenula u borbu za donošenje jedinstvene Socijalne povelje i jedinstvenog
Statuta evropskih kompanija.
Socijalna povelja o osnovnim pravima radnika, usvojena 1990 godine, sadrţi sledeće slobode i prava, kao i sistem
garantija za njihovo ostvarivanje u praksi: (1) slobodu kretanja; (2) zapošljavanje i (praviĉno) nagraĊivanje na teritoriji
Unije; (3) poboljšanje ţivotnih i radnih uslova, ukljuĉivši i pravo na plaćeni odmor i zaštitu povremenih i sezonskih
radnika; (4) socijalnu zaštitu; (5) slobodu organizovanja, udruţivanja i kolektivnog pregovaranja; (6) pravo na
profesionalno osposobljavanje; (7) jednak tretman muškaraca i ţena u procesu rada; (8) pravo na informisanje,
konsultovanje i uĉešće zaposlenih u procesu odluĉivanja, pre svega o pitanjima uslova rada i organizacije radnog
procesa; (9) zdravstvenu zaštitu i sigurnost i bezbednost radnog mesta i posebno (10) zaštitu dece i omladine, starijih
osoba, kao i socijalnu i profesionalnu integraciju lica sa ograniĉenom radnom sposobnošću .
 2. Svoju zaštitnu funkciju sindikati, u uslovima centralne, regulativne uloge
politiĉkog sistema, dopunjuju nuţnom politiĉkom funkcijom. Sindikalni i radniĉki
pokret, primera radi, odigrali su nesporno jednu od kljuĉnih uloga u borbi za uvoĊenje
opšteg prava glasa i širenje i univerzalizaciju korpusa graĊanskih i politiĉkih prava.
GraĊanski status i politiĉka jednakost dali su povratno zaposlenima i sindikatima snaţan
instrument za legalizaciju sindikalnih i širenje prostora ekonomskih i socijalnih prava.
Danas je svaka politiĉka vlast, u bar formalno pluralnom i demokratskom poretku,
suoĉena sa politiĉkim trţištem i prinuĊena da uvaţava sindikate i zaposlene i njihove
zahteve u meri u kojoj su oni brojna i dobro organizovana i solidarna izborna klijentela.
Politiĉku funkciju – krug aktivnosti usmerenih na proces politiĉkog odluĉivanja, jedan
broj sindikata svodi iskljuĉivo na kreiranje indirektnih mehanizama ostvarivanja uticaja
na zakonodavne i izvršne organe vlasti. Aktivnosti poput javnih medijskih kampanja i
aktiviranja sindikalnih lobija u parlamentu i vladinim agencijama, pokreću se, po pravilu,
samo kad je predmet odluĉivanja politiĉkih institucija neposredno vezan za delokrug rada
sindikata.
U zemljama sa razvijenim mehanizmima i institucijama kolektivnog pregovaranja
i tripartitnog odluĉivanja relevantni sindikati koriste dodatnu mogućnost da, kroz razliĉite
forme socijalnog dijaloga i direktne pregovore sa vladom, realizuju interese zaposlenih.
Rešenja dogovorena sa predstavnicima sindikata i poslodavaĉkih udruţenja vlada je u
obavezi da preko svoje većine u parlamentu realizuje i u formi odgovoarajuće
zakonodavne regulative.
Naglašeniju politiĉku funkciju imaju oni sindikati koji postavljaju ekonomske i
socijalne zahteve u širi programsko-politiĉki okvir, zalaţući se za njihovu realizaciju
unutar aktivnosti koje sadrţe i stav podrške ili opozicije vlastima. Pored podnošenja
zakonodavnih inicijativa i delovanja kao grupe za pritisak, sindikati sa razvijenom
programskom platformom, organizuju i štrajkove i proteste sa širom socijalnom i
politiĉkom sadrţinom. Ovi sindikati, posebno pred izbore, sklapaju razliĉite aranţmane
sa politiĉkim partijama i koalicijama srodne orijentacije. Suština ovih sporazuma je
stvaranje ugovornih odnosa i pruţanje uzajamne podrške. Sindikati se, po pravilu,
obavezuju na pruţanje izborne podrške, prikupljanje izbornih fondova i organizovanje
kampanje u prilog odreĊene stranke ili koalicije. Na drugoj strani, politiĉki akteri se
obavezuju da će se zalagati za realizaciju ugovorom predviĊenih zahteva zaposlenih i
sindikata.
U zemljama sa stabilizovanom partijsko-politiĉkom scenom ovi sindikati ĉesto i u
meĊuizbornom periodu imaju razvijenu saradnju i formirane zajedniĉke, konsultativne
organe sa svojim politiĉkim partnerima.
U reţimima koji se ideološki proglašavaju za svenarodne, ili sisteme sa
vladavinom radniĉke klase (poput real-socijalistiĉkih i brojnih populistiĉkih poredaka),
sindikati su sateltski deo »jedinstvenih« vladajućih snaga, imaju paradrţavnu ulogu i
karakter i direktno su zastupljeni u politiĉkim organima. No, u ovim sluĉajevima formalni
uticaj i širok krug nadleţnosti plaćeni su gubitkom programske i akcione samostalnosti.
3. Širenje razliĉitih koncepata i prakse industrijskih odnosa i demokratije u
visokorazvijenim zemljama, kao i krajnje protivureĉna iskustva ukljuĉivanja zaposlenih u
upravljanje proizvodnjom u socijalistiĉkim i zemljama u razvoju, otvaraju problem
smisla, mogućnosti i dometa razliĉitih funkcija i oblika uĉešća sindikata u upravljanju
privredom. Sadrţaj i nivo ukljuĉivanja sindikata i zaposlenih u procese upravljanja uvek
je izraz uspostavljenog odnosa moći izmeĊu poslodavca i uposlenih. Istovremeno, radi se
o nastojanju, razliĉito motivisanom, da se uvlaĉenjem u upravljanje proizvodnjom, kao i
u samo vlasništvo, zaposleni radno motivišu i identifikuju sa interesima kompanije.
Procene ostvarenih efekata idu od potpunog negiranja, na jednoj, do nekritiĉke
podrške i slavljenja na drugoj strani. Kritiĉari misle da je reĉ tek o prividu uĉešća u
upravljanju, odnosno manipulaciji poslodavaca, ili vladajuće politiĉke birokratije,
zaposlenima i sindikatom. Branitelji istiĉu da se radi o realizaciji »humanih industrijskih
odnosa«, socijalnom miru i partnerstvu, ili ĉak radniĉkoj vlasti i (samo)upravljanju.
Uzaludno je i krajnje pogrešno tragati za jedinstvenom ocenom krajnje razliĉitih
modela participacije, i njihove evolucije i razvoja unutar razliĉitih ekonomskih i
politiĉkih poredaka. Radi se pre svega o ĉitavoj skali rešenja koja idu od: (1) modela
informisanja, konsultovanja i savetovanja, u kome mišljenja i stavovi organa koji
reprezentuju radnike nemaju obavezujući karakter, preko (2) prakse uĉestvovanja u
odluĉivanju o pitanjima koja se tiĉu samo ureĊenja odnosa u neposrednom radnom
okruţenju; (3) modela saodluĉivanja, unutar paritetnih ili samostalnih organa, o
širokom krugu nadleţnosti do (4) modela i prakse radniĉke kontrole, ili (5)
najrazvijenijih modela radniĉkog (samo)upravljanja proizvodnjom.
Razliĉite zauzete pozicije prema ponuĊenim modelima uĉešća u upravljanju
osnov imaju u nejednakoj proceni motiva zaposlenih, odnosno u razliĉitom odgovoru na
pitanje da li je većina zaposlenih zainteresovana (i sposobna) da uĉestvuje u upravljanju i
snosi preduzetniĉki rizik, ili je sklonija da se zadovolji kontrolom radnih uslova i
uticajem na odreĊivanje visine najamnine?
Odgovor na ovo pitanje, kao i na dilemu jesu li zaposleni skloniji kolektivnom
vlasništvu, ili makar i krajnje zanemarljivom, ali individualno merljivom, sopstvenom
udelu u svojini odreĊuje i stav o poţeljnosti razliĉitih oblika participacije zaposlenih i
sindikata u upravljanju.16
Ĉinjenica da moderna, procesno i tehnološki krajnje sloţena proizvodnja traţi
kompetentno (znalaĉko i odgovorno) operativno upravljanje govori u prilog hipotezi da je
najoptimalniji model podele ovlašćenja i moći izmeĊu vlasnika, menadţera i sindikata
zaposlenih.17
Odnos sindikata i radniĉkog sastava organa u kojima se ostvaruje uĉešće
zaposlenih u upravljanju proizvodnjom moţe biti posredan ili neposredan. Uloga
sindikata u upravljanju je tako ili direktna, kada sindikat imenuje svoje predstavnike u
organ upravljanja, ili indirektna, kada se uloga sindikata svodi na sprovoĊenje procedure
za izbor predstavnika zaposlenih. U ovom drugom sluĉaju neretko dolazi do izvesnog
paralelizma u delovanju i tenzija izmeĊu sindikata i participativnih organa, posebno ako
je uticaj sindikata ograniĉen samo na sopstveno, ĉesto malobrojno ĉlanstvo. Saveti
zaposlenih nisu, meĊutim, nezavisna organizacija i ne ĉine nezavisnu pregovaraĉku snagu

16
U pozadini razliĉitih prihvaćenih opcija, pored uspostavljenog odnosa snaga, su i nasleĊe i tradicija prethodnih
sindikalnih i društvenih borbi, odnosno ukupni politiĉko-kulturni milje društva. Prethodnim iskustvom steĉena veća
sklonost konfliktnim ili dogovornim strategijama odnosa sindikata i poslodavca u mnogome odreĊuje motive, stepen
zainteresovanosti i oblike i nivo ukljuĉenosti zaposlenih i sindikata u procese upravljanja proizvodnjom.
Razlike izmeĊu recimo italijanskog ili francuskog borbenog sindikalizma, anglosaksonske sklonosti evoluciji i
iznalaţenju pragmatskih i kompromisnih rešenja ili pak paternalistiĉkog odnosa poslodavaca i zaposlenih u Japanu,
dovoljno ilustruju nemogućnosti i nepoţeljnosti postojanja jedinstvenog modela i rešenja.
17
Inaĉe zapadnoevropska iskustva i praksa pokazuju da u svim zemljama, sa izuzetkom Velike Britanije i Irske, postoji
neka vrsta radniĉkog saveta ili srodnog organa uĉešća zaposlenih u upravljanju. Pritom u Savetima zaposlenih
(Norveška, Danska, Švedska, Francuska, Nemaĉka) udeo ĉlanova sa sindikalnih lista ide i do 90% (ILO, 1996)
i ne mogu sklapati kolektivne ugovore.MeĊunarodni standardi takoĊe spreĉavaju
radniĉke savete da svoje delovanje preklapaju sa aktivnostima sindikatima.
4. Poseban sluĉaj je praksa sindikalnog preduzetništva, odnosno sindikalnog
vlasništva, ili udela u vlasništvu, u bankama, osiguranju, turistiĉkim objektima i
proizvodnim pogonima i kooperativama.
Da se moţe raditi o veoma znaĉajnoj i respektabilnoj privrednoj delatnosti govore
primeri jakog kooperativnog pokreta u Kanadi, ĉiji je sindikat sastavni deo, ili ĉinjenica
da se oko 30% privredne aktivnosti Izraela odvija unutar Histadruta.
Delom prihoda od sindikalnog preduzetništva mogu se sufinansirati aktivnosti
sindikata, posebno one ĉija je svrha obezbeĊenje solidarnosti meĊu zaposlenima.
5. Najzad peta, sa stanovišta podizanja dometa i efekata aktivnosti nezaobilazna,
je funkcija informisanja, obrazovanja i akcionog treninga ĉlanstva.
Sindikalna štampa i ukupna izdavaĉko-informativna i markentiška delatnost, kao i
razvojno-istraţivaĉki centri i sindikalni instituti na nacionalnom i regionalnom nivou,
izraz su potrebe za kvalitetnim informisanjem, primenom ekspertskog znanja i teorijskom
i empirijsko-istraţivaĉkom analizom problema od interesa za sindikalnu delatnost.18
Popularizacijom, prenošenjem i usvajanjem znanja, kao i razmenom praktiĉnih
iskustava sindikalnih aktivista, pre svega metodom simuliranja realnih konfliktnih
situacija i njihovog razrešavanja, bavi se ĉitava mreţa razliĉitih oblika i nivoa
sindikalnog obrazovanja i akcionog osposobljavanja. U njihovom vrhu su
visokoobrazovane institucije, poput sindikalnih koledţa u Velikoj Britaniji, Nemaĉkoj i
SAD.

Metode i sredstva sindikalnog delovanja

Ostvarivanje društvene uloge i funkcija sindikata pretpostavlja i primenu i razvoj

brojnih metoda i sredstava sindikalne aktivnosti. Metode delovanja se mogu globalno
razdeliti na eksterne, na poslodavce i šire okruţenje usmerene metode delovanja i na
interne (unutarsindikalne) metode (poput usaglašavanja i koordinacije akcija ili
uzajamne pomoći i osiguranja) i delovanja sindikata. Eksterne metode, polazeći od mere
konfliktnosti odnosa sindikata sa drţavom i poslodavcem kao kriterija, se mogu razvrstati
na: (1) metode pregovaranja; (2) zastupanja; (3) metode posredovanja i (4) metode
latentnih (prikrivenih) i manifestnih (otvorenih) industrijskih i širih socijalno-
politiĉkih protesta i konflikata.
1. Dvostrani pregovori sindikata i predstavnika poslodavaca (komora, udruţenja
ili unija), ili kolektivno pregovaranje u koje su ukljuĉeni i predstavnici vlade i drţavnih
agencija, kao agenti drţave kao poslodavca, imaju za cilj sklapanje kolektivnih ugovora
(opštih, granskih ili posebnih). Ugovorima se regulišu cene rada, radni uslovi i odnosi,
prava sindikata i zaposlenih, kao i sama procedura korekcije, revidiranja i ponovnog
sklapanja kolektivnih ugovora.
Radi se o sloţenom postupku usaglašavanja sopstvenih zahteva i njihove odbrane,
argumentacije i popularizacije.
18
O znaĉaju koji se pridaje informisanju i obrazovanju reĉito govori podatak da, u okviru “solidarne politike” švedski
sindikati ¼ prihoda od ĉlanarine daju za komunikaciju i obrazovanje. Brojni sindikati poput DGB-a u Nemaĉkoj, izdaju
meseĉne ili periodiĉne teorijske ĉasopise. Brojni instituti i fondacije razvijaju obimnu izdavaĉku i komparativno-
istraţivaĉku delatnost. U tom pogledu posebno znaĉajnu ulogu igraju Evropski sindikalni institut (ETUI) i Institut
slobodnih sindikata (FTUI) u SAD.
 Veština pregovaranja pretpostavlja poznavanje motiva, namera i mentaliteta
partnera u pregovorima, ali i realni uvid u ĉinjenice i vešto manevrisanje u sopstvenim,
sporovima.
Sindikalni pregovaraĉi su, recimo, ĉesto suoĉeni sa krajnje nepovoljnim
okolnostima i prinuĊeni na »koncesiono pregovaranje« odnosno na teţak izbor izmeĊu
povišica plata ili odrţanja postojećeg nivoa zaposlenosti.
Osnovni princip i zlatno pregovaraĉko pravilo predstavlja naĉelo da se opštim
kolektivnim ugovorom štite osnovna minimalna prava i visina najamnine za sve
zaposlene. Na niţim nivoima pregovaranja – granskom i pojedinaĉnom nastoji se da se
osvoji saobrazno okolnostima i pregovaraĉkom umeću, viši nivo najamnine i povoljniji
uslovi rada..
Procedura i metod kolektivnog pregovaranja, njihova uspešnost i povoljan ishod
po zaposlene, zahtevaju iskusne i obuĉene pregovaraĉe, upotrebu ekspertskog znanja i
ukupan visok nivo organizovanosti i resursne opremljenosti sindikata. 19
2. Specifiĉne forme, postupke i sredstva odbrane interesa zaposlenih ĉine i
predstavljanje i zastupanje zaposlenih u okviru mešovitih, konsultativnih i upravljaĉkih
organa, kao i zastupanje zaposlenih u radnim sporovima.
Radno–pravna zaštita i uticaj na delovanje inspekcije rada i formiranje posebnih
sudova rada samo su neki od oblika ostvarivanja zastupniĉke uloge sindikata.
Na ravni preduzeća i ustanova predstavljanje i zastupanje obavlja mreţa
sindikalnih poverenika, pre svega kroz proces kolektivnog pregovaranja kao i
participativni organi kroz koje se obavlja praksa informisanja, konsultovanja i
saodluĉivanja zaposlenih.
Dve osnovne vrste radniĉke participacije predstavljaju oblici koji za cilj imaju ili
uspostavljanje uticaja na ekonomiju i odluke o poslovanju, ili forme participacije koje
radnicima pruţaju mogućnost da utiĉu na formiranje i organizaciju izvršenja samih
radnih zadataka (Nikolić, 2001:1-2)
Na globalnoj ravni nacionalnih drţava i regionalnih integracija, poput Evropske
Unije, predstavljanje zaposlenih vrši se kroz uspostavljanje razliĉitih formi i oblika
socijalnog dijaloga – od javnih rasprava, preko uspostavljanja ad hoc komisija za
pojedina pitanja (uticaj privatizacije ili tehnoloških promena na zaposlenost) sve do
formiranja stalnih tripartitnih organa konsultovanja i zajedniĉkog odluĉivanja
predstavnika vlade, sindikata i poslodavaca.
3.U sluĉajevima u kojima neuspeh pregovora i nemogućnost iznalaţenja
prihvatljivog rešenja za obe strane, prati istovremena nespremnost da se uĊe u otvoren
konflikt i primene krajnja sredstva pritiska, pribegava se nekom od postupaka metode
posredovanja – mirnog rešavanja sporova.
Strane u sporu pristaju na posredovanje neutralnog aktera (predstavnika drţavnog
organa ili nekog drugog, obostrano priznatog, autoriteta) pri ĉemu se, sa stanovišta
obaveznosti njegove odluke, razlikuju koncilijacija (mirenje) i arbitraţa. U koncilijaciji
telo koje posreduje iznosi samo svoje mišljenje koje za strane, uĉesnice u sporu nema

19
Strategija kolektivnog pregovaranja ukljuĉuje planiranje, izvoĊenje i koordinaciju sledećih aktivnosti:izbor i obuka
pregovaraĉkog tima, anketiranje i (protestno) angaţovanje radnika, istraţivanje i uvid u dokumentaciju, izradu
alternativnih predloga i utvrĊivanje prioriteta, kao i razradu pregovaraĉke taktike (uslovljavanje, “daj-dam” taktika).
obavezujuću snagu i karakter. Organi arbitraţe pak, zavisno od ovlašćenja koja dobiju,
usvajaju stav koji ima karakter obavezujuće preporuke ili konaĉne odluke.
4.Konfliktne strategije i metode delovanja sindikata predstavljaju izraz nastojanja
da se pritiskom, razliĉitog obima i intenziteta, iznude ustupci ili popravi pregovaraĉka
pozicija.20
Sindikati, zavisno od procene uspostavljenog odnosa moći i mogućih efekata
svojih akcija, razvijaju tri osnovne metode konfliktne interakcije: a) radne konflikte,
preteţno prikrivene, koje ne prati prekid rada; b) štrajkove i c) šire socijalne
proteste.

Ekonomika sindikata

Ako malo pojednostavimo stvari, dolazimo do zakljuĉka da sindikati imaju dva

primarna ekonomska i socijalna cilja: prvo, da obezbede što veće realne zarade, i drugo,
da obezbede što više radnih mesta.
Najpoţeljniji sluĉaj sa stanovišta sindikata je kada i realne zarade u zaposlenost
simultano rastu. Pri tome ĉlanovi sindikata koji su trenutno zaposleni kao i oni kojima je
posao zagarantovan, teţiće da sindikat bude »tvrdokoran«, odnosno da po svaku cenu
insistira na rastu zarada. Nasuprot tome, ako sindikat bude zagovarao princip »posao je
na prvom mestu«, rast realnih zarada biće umereniji, da bi se što više radnika uposlilo. U
zavisnosti koji od ova dva sluĉaja je u pitanju, sindikati »tvrdo ili meko« pregovaraju.
Zašto, recimo, sindikati povremeno rade na tome da zarade postaju sve rigidnije,
što je u oĉiglednoj suprostnosti sa voljom nezaposlenih radnika? Jedan od razloga je taj
što rukovodstvo sindikata po pravilu biraju zaposleni, koje nazvivamo insajderima. U
okviru sindikata, nezaposleni radnici skoro uvek ĉine manjinu, pa ĉak i u vremenima
kada stope nezaposlenosti dostignu rekordne cifre od 10% ili ĉak 20%. Nadalje,
nezaposleni radnici ĉeto diţu ruke od svog ĉlanstva ili pak gube interes za dogaĊaje
vezane za sindikat. Njih zato ĉesto nazivamo autsajderima. Tako sindikati u krajnjoj
instanci postaju predstavnici insajdera, koji imaju posao, a ne autsajdera, koji su
nezaposleni. Zaposleni traţe rast (sopstvenih) realnih zarada, po cenu rasta
nezaposlenosti (ali ne sopstvene).
Odvajanje interesa sindikata od interesa nezaposlenih radnika ne moţe ipak da
ode predaleko. Kada je 80-ih godina prošlog veka nezaposlenost dostigla veoma visok
nivo, sindikati su postali svesniji problema nezaposlenosti i pitanje rasta realnih zarada
vratilo se na umereniji kurs. Jedan od razloga bio je i taj što su se ĉlanovi sindikata
uplašili da bi i oni sami mogli da izgube posao. Dodatni razlog predstavljala je kritika
onih koji nisu pripadali sindikatima. A još jedan razlog krio se u gubitku ĉlanstva, što se
odrazilo kako na pad prihoda od sindikalnih ĉlanarina, tako i na pad njihovog
sveukupnog uticaja. (Burda, Viploš,2004:80-82).

Za radikalne, antisistemski usmerene sindikate meĊutim štrajkovi i široki socijalni protesti i demonstracije su, posebno u stanjima
20

ekonomske i društvene krize, sredstvo izmene odnosa moći i sprovoĊenja radikalnih društvenih promena.
 4.SINDIKATI I ZAPOSLENI U SRBIJI U RALJAMA TRANZICIJE I KRIZE

U metodskim pristupima razvijanim unutar "politiĉke ekonomije sindikata"

konstatuje se da su sindikati uspešni ukoliko uvećaju realne zarade i poboljšaju uslove
rada i to u uslovima oĉuvane ili ĉak uvećane ukupne zaposlenosti, odnosno ostvare,
unutar koncesionog pregovaranja, bar jedan od ova dva strateška cilja. Ukoliko nema ni
jednog ni drugog , a to je sa retkim izuzecima, sluĉaj u dve decenije tranzicionog
tumaranja u Srbiji, onda se - bez obzira na namere i pokušaje, ne moţe govoriti o
uticajnim i kredibilnim sindikatima.
I zaista stopa sindikalizovanosti - udeo ĉlanova sindikata u ukupnom broju
zaposlenih je za nešto više od decenije pala sa polovine (1998) na manje od trećine
(2010). Uz istovremeni pad broja zaposlenih samo u poslednjoj deceniji za pola miliona
ili faktiĉku ĉetvrtinu, lako je zakljuĉiti kakve to razorne posledice ima po raspoloţive
resurse i moć sindikata.

1. Sindikati i kriza iliti sindikati u krizi

Poverenje u sindikate
.
Poslediĉno, poverenje u sindikate u Srbiji je blizu istorijski najniţeg nivoa - u
sindikate u znaĉajnoj meri veruje tek 15% graĊana. Na drugoj strani, tri puta je više onih
koji u sindikate uglavnom ili uopšte nemaju poverenje. - Gotovo dve petine onih koji se
dvoume i veruju i ne veruju sindikatima predstavljaju svakako bar potencijalnu osnovu za
reforme u sindikatima i rezultirajući rast njihovog kredibiliteta.

Grafikon : Poverenje u sindikate

Za nizak rejting sindikata postoje 4 grupe razloga. Nesporno prvi po znaĉaju jeste
objektivno stanje , odnosno odsustvo pozitivnih razvojnih efekata. Ako sindikati nisu
uspeli da zaustave, naravno u saradnji sa drugim demokratskim akterima, sunovrat
privrede u okruţenju rata i izolacije, ali ni da spreĉe da troškove tranzicionih promena
plate samo ljudi sa dna socijalne piramide, što za posledicu ima da je DBP na nivou od tri
ĉetvrtine onoga iz daleke 1988. godine, a udeo onih koji izjavljuju da ţive nepodnošljivo
ili teško podnošljivo konstantno oko dve petine svih graĊana, onda ovako rašireno
nepoverenje ne treba nikoga da ĉudi. Poslediĉno, i meĊu sindikalnim aktivistima raširena
je svest o nemoći i nedovoljnom uticaju sindikata.
Iznetu naĉelnu ocenu potvrĊuju vremenske serije podataka o kretanju poverenja u
sindikate koje pokazuju da je do rasta poverenja dolazilo samo u situacijama probuĊenih
nada i oĉekivanja (2000.) i/ili konjukturnih privrednih kretanja i rasta zarada, odnosno
zaustavljanja trenda pada zaposlenosti - 2002 i 2006. godine (Slavujević, 2010:66).

Istini za volju,gotovo sve zemlje u tranziciji platile su tešku socijalnu cenu

promena , pre svega zato što (1) rast nije bio praćen rastom zaposlenosti,(2) došlo je do
uvećanja socijalnih razlika i (3) trţište rada je postalo krajnje fleksibilno i deregulisano.
Uz zajedniĉke ,Srbija poseduje i brojne sopstvene tranzicione deformacije i promašaje u
koje, i nakon petooktobarskih promena spadaju : partokratija i populisiĉka politika,
nerešavanje kljuĉnih drţavnih pitanja, gubljenje ritma u evropskim integracijama ,
tajkunizacija privrede i rslojavanje društva , kao i nedovoljna konkurentnost privrede uz
prateć visoku nezaposlenost .
Dalje uzroke nemoći sindikata treba potraţiti u poluvekovnom odsustvu tradicije
autonomnih borbi i zauzimanja kritiĉke pozicije prema vlastima.U deceniji
Miloševićeve vladavine "većinski " SSSS je iz pozicije mlaĊeg, poslušnog brata sledio
nacionalpopulistiĉku ratnu avanturu reţima, bez volje da pokaţe minimalnu solidarnost
sa "alternativnim " sindikatima.
Sindikati su nakon toga bar prvih nekoliko godina pokazivali i previše razumevanja za
poziciju novih demokratskih vlasti.Istini za volju to je, i u jednom i u drugom sluĉaju,
bila i volja velikog dela zaposlenih.
 Na javnoj sceni su se našli slabi i rivalski sindikati, neprofilisane poslodavaĉke
strukture i nestabilne i za efektivan socijalni dijalog nemotivisane vlade - akteri i bez
dovoljne podrške graĊana.
Na drugoj strani, ĉini se da je ovakav rezultat posledica i nedovoljne spremnosti
graĊana i zaposlenih na angaţovanje, straha od gubitka posla, nedovoljne
solidarnosti i ukupnog disciplinujućeg delovanja krize.GraĊani Srbije se pobune samo
"kad dogori do nokata", oni nemaju kulturu svakodnevne rovovske borbe za svoje
interese i prava. Postoji drastiĉan jaz izmeĊu polovine graĊana koja se ne miri sa
sudbinom, tek petine koja ne misli da neko drugi treba da rešava društvene probleme i
samo desetine koja bi reagovala i kad nije liĉno pogoĊena (Stojiljković,2008: 132).
Ne radi se samo o ego-tripu, već i o razoĉaranosti efektima prethodnih protesta i
nepoverenju u kolektivne aktere, ukljuĉiv i sindikate i njihove lidere.
Postoji i treći, unutarsindikalni razlog. Raširen je naime, u velikoj meri opravdan,
utisak da lideri sindikata zbog strateških, ali u još većoj meri i taktiĉkih, politiĉkih,
razloga,kao i liĉnih interesa i animoziteta, nisu pokazali dovoljnu spremnost za
meĊusobnu saradnju . Liderska pozicija, ĉak i u nekoj od brojnih, minijaturnih
"sindikalnih centrala" nosi nekakvu prepoznatljivost i publicitet i uticaj koji se, posebno
bez visokoškolske diplome, moţe imati još samo u sportu i na estradi.Brojni sindikalni
aktivisti uz to nemaju ni izbor - njihova radna mesta su ugašena i oni moraju ostati u
sindikalnoj orbiti. Poraz u sindikalnoj utakmici jednostavno nosi preveliki rizik. Logika
konkurencije oko raspodele mesta u sindikalnim forumima i odborima socijalnih fondova
ĉesto vodi sukobima umesto saradnji na sindikalnoj sceni.Povratno, ta atmosfera se
prenosi na povereništva u preduzećima i ustanovama.
Na ĉetvrtoj strani, u znatnom delu establišmenta, kao i intelektualne javnosti
postoji, na neoliberalnoj paradigmi raširena antisindikalna (gotovo) histerija jer su,
kao, baš sindikati koĉniĉari, remetilaĉki faktor reformi.Socijalni dijalog se vidi kao neka
vrsta ukalkulisanog, što manjeg, gubljenja vremena i javnog pokazivanja prihvatanja
mantre evropske, socijalno- trţišne orijentacije.Radikalniji, ĉak proraĉunavaju troškove
postojanja sindikata i drţe da je dijalog tek netrţišni juriš na rente i privilegije. Pokazalo
se, meĊutim ,da su koruptivna privatizacija, odsustvo dovoljne konkurencije i
privatni i partijski monopli i vlasništvo nad preduzećima i ustanovama - "politiĉki
kapitalizam" (Veber), uz odsustvo koherentne razvojne strategije, pravi uzrok naših
nevolja

Sindikalno ĉlanstvo

U sindikatima je, sredinom 2007. godine (Cesid), pre izbijanja aktuelne krize, po
sopstvenom iskazu,bio svaki osmi graĊanin, odnosno još uvek pribliţno svaki treći
zaposleni. Problem je u tome što je sindikalno ĉlanstvo sve starije – gro njih je izmeĊu 40
i 55 godina. Sindikalni kolaĉ je razdeljen tako da je SSSS-u, krajem 2007, pripadalo oko
tri petine svih ĉlanova sindikata, odnosno pribliţno ĉetvrtina svih zaposlenih, a UGS
«Nezavisnost» daljih 20-25% sindikalnog ĉlanstva, odnosno svaki deseti zaposleni. Dve
vodeće, reprezentativne sindikalne centrale okupljale su dakle oko ĉetiri petine sindikalno
organizovanih.
Tri godine kasnije, u sindikate je, sredinom 2010. godine, uĉlanjeno oko 31%
zaposlenih – znaĉi, ni svaki treći radnik. MeĊutim, kada razdvojimo one koji su u
stalnom radnom odnosu od onih koji su zaposleni na odreĊeno vreme, onda nalazimo da
je u ĉlanstvu sindikata 33% od ukupnog broja stalno zaposlenih, dok je od ukupnog broja
zaposlenih na odreĊeno vreme u ĉlanstvu nekog od sindikata, tek 8%.
Kad posmatramo samo ispitanike koji su uĉlanjeni u neki od sindikata nalazimo da
je u Savezu samostalnih sindikata Srbije 50%, u UGS „Nezavisnost“ 14%, u
Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata – 6% i u ostalim sindikatima svih
30%,što reĉito govori o produţenoj, ĉak i produbljenoj, nestabilnosti i fragmentiranosti
sindikalne scene.
Sindikati su u Srbiji, kao i u većini zemalja u tranziciji, snaţno utemeljeni u
opadajućem drţavnom sektoru, dok je, bar za sada, njihovo prisustvo, odnosno stopa
sindikalizovanosti u narastajućem privatnom sektoru gotovo ĉetiri puta manja
(46%:12%). Na drugoj strani, izvan kruga zaposlenih sindikati uţivaju istina malobrojnu
ali snaţnu podršku svojih aktivistiĉkih jezgara meĊu samozaposlenima, kao i aktuelnim
penzionerima i nezaposlenima (3-4%), koje logiĉno najĉešće ĉine nekadašnji zaposleni
sindikalni aktivisti (Cesid, septembar, 2007).
Zanimljivo je da se ţene ĉešće nalaze u sindikatima nego muškarci – od ukupnog broja
zaposlenih ţena u sindikalnom ĉlanstvu je 35%, a od ukupnog broja zaposlenih
muškaraca u sindikatima je 28%.
MlaĊi se reĊe uĉlanjavaju u sindikate, pa tako meĊu zaposlenima koji imaju 30 i
manje godina nalazimo 15% ĉlanova sindikata, meĊu onima koji su u ĉetvrtoj deceniji
ţivota (30-39 godina) – 25%, a najviše meĊu onima u petoj deceniji (40-49 godina) –
41%, a u narednoj deceniji ţivota stopa sindikalizovanosti opada na
36%(Mihailović,SLA,2010).
Kad gledamo grupe zanimanja zaposlenih, najveću stopu sindikalizovanosti
nalazimo kod nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika (37%) i meĊu
srednjeobrazovanim sluţbenicima (36%), potom kod tehniĉara (34%), a onda slede
visokoobrazovani struĉnjaci (29%) i kvalifikovani i visokokvalifikovani radnici (28%).
Na osnovu ovih nalaza moţemo zakljuĉiti da stepen obrazovanja ne utiĉe u znaĉajnijoj
meri na ĉlanstvo u sindikatima.
Zapravo jedine tri kategorije kod kojih je poverenje u sindikate nešto iznad nepoverenja
su sluţbenici (41%:30%), struĉnjaci (34%:33%) i uĉenici i studenti (31%:27%). Na
drugoj strani, najveće nepoverenje uz proseĉno poverenje (Cesid, april 2006) pokazuju
nekadašnja sindikalna uporišta i oaze, odnosno pripadnici grupa koje sindikati nisu uspeli
da zaštite od udara tranzicione recesije pre svih KV i VKV radnici i tehniĉari
(39%:29%).
Imajući u vidu da su to još uvek najbrojnije kategorije meĊu zaposlenima
razvijena „lepezasta“ strategija sindikata mora, pored tehnika pristupa mladima,
ţenama i visoko obrazovanima, zadrţati strateški interes za poloţaj i kolektivnu
zaštitu „plavih okovratnika".

Socijalni temelji nemoći sindikata

Temeljne uzroke društvene nemoći zaposlenih i nepoverenja u sindikate treba

potraţiti i u dva meĊusobno tesno isprepletana procesa:
 (1) Prvi ĉini, po oceni samih ispitanika, daleko (tri i po puta) veći broj onih koji
sebe smatraju gubitnicima tranzicije u odnosu na broj tranzicionih dobitnika ĉiji je udeo,
unutar aktuelne krize pao na manje od desetine graĊana Srbije.
Grafikon : Dobitnici ili gubitnici tranzicije

Subjektivni osećaj gubitništva gotovo trećine graĊana u kulturi u kojoj se

siromaštvo i gubitništvo prikrivaju govori o razmerama krize.Svakodnevno suoĉavanje sa
problemom preţivljavanja oteţano je prisutnim sećanjem na sigurnost i standard iz
vremena Titovog socijalizma što ţivotnu svakodnevicu dovodi u vezu sa poznatom
kletvom " Dabog da imao pa nemao".
(2) Drugi treba potraţiti u procesu privatizacije koji je, uz bar srednjoroĉnu redukciju
broja zaposlenih i njihovih prava, bio u velikoj meri netransparentan, koruptivan i, bar u
ĉetvrtini sluĉajeva, razvojno nedelotvoran.

Grafikon : Šta mislite o dosadašnjem toku privatizacije?

 Zvuĉi u najmanju ruku alarmantno da istovremeno konstantno raste, od 2002 -
2003. godine, broj onih koji izmeĊu privatizacije i pljaĉke stavljaju znak jednakosti i da
se on pribliţio polovini ispitanika. Na drugoj strani, udeo onih koji smatraju da je
privatizavija nuţan reformski proces koji se uglavnom uspešno sprovodi pao je na gotovo
simboliĉnih 3%. IzmeĊu ovih polarnih grupa su oni koji istina drţe da je privatizacija
nuţna, ali da se sprovodi na uveliko pogrešan (i neuspešan) naĉin, kao i oni koji ne mogu
da ocene njene efekte – jednih i drugih je pribliţno po ĉetvrtina. Oĉito, dve decenije
eksperimentisanja sa razliĉitim modelima privatizacije zadovoljne njenim tokom i
efektima ĉini samo uzak krug njenih kreatora i beneficijara.
Zvuĉi ciniĉno da danas ni politiĉke elite ne spore da je i dominnantni model tenderske i,
posebno, aukcijske prodaje bio sve samo ne transparentan i socijalno, pa ni razvojno
uspešan.Prvo se govorilo da je svaki investitor dobro došao da bi se tek pred kraj
privatizacije, kad su karte podeljene, poĉelo da govori o poreklu novca i bonitetu
"strateških partnera". Dubina aktuelne krize ponovo vodi politiĉku elitu u iskušenje da
prodajom "bud zašto" preostale imovine kupi socijalni mir pred izbore, ostavljajući nas
istovremeno bez kontrole nad strateškim resursima.

2.Ima li izlaza za zaposlene i sindikate

Aktuelno stanje industrijskih odnosa u Srbiji i većini drugih zemalja u tranziciji

ima šest svojih temeljnih karakteristika: (1) nekoordinirani sindikalni pluralizam;(2) sve
manju stopu sindikalizovanosti; (3) sve više preduzeća bez sindikata; (4) sve
restriktivnije radno zakonodavstvo, ukljuĉiv i norme kojima se reguliše delovanje
sindikata; (5) istovremeno odsustvo relevantnih poslodavaĉkih organizacija i poslediĉno
(6) nedovoljno razvijen socijalni dijalog.
Logiĉno se otvara pitanje postoji li u ovakvoj situaciji izlazna strategija za
sindikate? Iz stanja neravnoteţe moći zaposleni i sindikati mogu izaći samo ako uspešno
rekonbinuju šest raspoloţivih strategija delovanja:
prvu, internu ĉini intenzivan proces socijalnog uĉenja i uvećanja socijalnog
kapitala, kao i preko potrebno modernizovanje, primereno konfliktnom partnerstvu
sa drţavom i poslodavcima, i prateće redizajniranje imidţa sindikata;
drugu, spremnost sindikata na uvodjenje fer pravila igre u meĊusobnoj kompeticiji
za podršku zaposlenih i graĊana, kao i akcionu efektivnu saradnju oko vitalnih
zajedniĉkih interesa;
treće, optimalno i „isplativo“ korišćenje (minimum troškova - maksimum
koristi) štrajkova, protesta i drugih oblika graĊanske neposlušnosti;
ĉetvrto,saradnja sa organizacijama civilnog društva(OCD) i organizovanje
prosindikalnih kampanja u medijima i javnosti;
peto, kontinuirano uĉešće u kolektivnom pregovaranju i tripartitnom
socijalnom dijalogu;
šestu, tek dopunsku i korektivnu stratešku opciju ĉine razliĉiti oblici politiĉkog
lobiranja i uĉešća sindikata u politici oko kojih nema saglasnosti meĊu graĊanima i
zaposlenima.
 Osnovna, trajna misija sindikata sadrţi se u promociji i zaštiti individualnih prava
po osnovu rada ali i ĉetiri grupe kolektivnih prava zaposlenih: prava na slobodno i, u
odnosu na poslodavce, drţavu i politiĉke stranke, autonomno sindikalno udruţivanje, kao
i prava na štrajk, kolektivno pregovaranje i participaciju u odluĉivanju o uslovima rada i
raspodeli profita.
To ih, gotovo nuţno, ĉini grupom zaštite posebnih, ali masovnih i za drţavu izuzetno
strukturno vaţnih, ekonomskih «privatnih» interesa zaposlenih. Istovremeno, sindikati
promovišu jedan broj opštih, «javnih» interesa i vrednosti, poput temeljnih ekonomskih i
socijalnih prava – što im daje dodatnu, specifiĉnu politiĉku teţinu.
Primera radi, voĊenje socijalne politike i politike (de)regulacije trţišta rada je
praktiĉno nemoguće bez otvorenih kanala komunikacije sa sindikatima.

2.1. Interne (meĊu)sindikalne strategije

Sama «kupovna moć» sindikata na politiĉkom trţištu, odnosno sposobnost

zastupanja i lobiranja interesa zaposlenih, odreĊena je, pre svega, organizacionom
snagom, resursima, brojnošću i poverenjem koje uţivaju sindikati, ukljuĉiv i stepen
ostvarenog unutarsindikalnog i meĊusindikalnog jedinstva.
Brojan, organizacijski funkcionalno ustrojen, kadrovski ekipiran i finansijski stabilan i u
okruţenju dobro pozicioniran sindikat – sindikati, koje karakteriše i dovoljan stepen
efikasne akcione koordinacije su relevantan faktor. Takvi sindikati mogu usmeravati
volju znaĉajnog dela biraĉkog tela i time uticati na karakter ponude koju sindikatima daju
potencijalni politiĉki partneri. To je istovremeno i krunski argument u prilog tezi o
dubokoj povezanosti (ne)uspešne interne, sindikalne i njihove, uslovno reĉeno,
«eksterne» strategije politiĉkog delovanja (Stojiljković,2oo8:263).

Reforma i modernizacija sindikata

Konstitutivni deo uspešne sindikalne strategije je i jaĉanje sopstvenih

materijalnih, tehniĉkih i ljudskih resursa i kapaciteta, kao i borbene i solidaristiĉke
organizacijske kulture.
Osnovna društvena uloga – misija sindikata i sadrţi se u tome da bude
organizacioni okvir i instrument uspostavljanja društvenog uticaja i kredibiliteta
sveta rada.
U okviru akcione mobilizacije ĉlanstva i zaposlenih od temeljnog znaĉaja je uloga
koordinacije i objedinjavanja razliĉitih grupa i aktivnosti unutar i izvan sindikata.
Radi se o sloţenom procesu regulisanja unutrašnjih tenzija i sukoba i graĊenja
odnosa uzajamnosti, solidarnosti i jedinstva. Samo se stvaranjem specifiĉne
organizacijske kulture i duha lojalnosti i solidarnosti moţe biti osnovna poluga graĊenja
kontra-moći zaposlenih, odnosno uspešno parirati strategiji kapitala baziranoj na
statusnoj i interesnoj i organizacionoj podeli i suprostavljanju zaposlenih.
Pored identifikacije osnovnih naĉela koje stoje u osnovi autentiĉnog
sindikalnog delovanja (masovnost, borbenost, solidarnost, autonomija u odnosu na
poslodavce, drţavu i politiĉke stranke, dobrovoljnost ĉlanstva, interna demokratija
u donošenju odluka i izboru organa), naredni njegov konstitutivni element ĉine sami
principi i osnovi organizovanja.
 Svaki razvojem formiran oblik i osnov sindikalnog delovanja ima svoje prednosti
i mane. Strukovni sindikati su najstariji i najdiretniji oblik povezivanja u sindikate. No,
paralelno postojanje desetine strukovnih sindikata unutar, recimo, jedne kompanije ĉesto
vodi prenaglašavanju uţih interesa i zahteva koji se teško mogu usaglasiti. Granski
sindikati jesu oblik korekcije slabosti strukovnog organizovanja. Istovremeno, interesi
zaposlenih u razliĉitim granama i delatnostima traţe, takoĊe, na razliĉitim nivoima
(lokalnih samouprava, industrijskih basena, regija i zemalja) odgovarajući oblik
povezivanja, usaglašavanja i interesno-politiĉkog zastupanja u tripartitnim organima i
institucijama vlasti. U tom okviru obezbeĊenje solidarnosti zaposlenih, ali i nezaposlenih
i penzionera, harmonizovanje interesa ĉlanstva u njegovim promenljivim ulogama
davaoca i korisnika usluga, solidarna saradnja zaposlenih iz regija razliĉitog nivoa
razvijenosti jesu neki od kljuĉnih razloga dopunjujućeg, teritorijalnog principa
organizovanja. Ujedno to je i razlog povezivanja strukovnih i granskih sindikata u
sindikalne centrale. Sindikalnim centralama logiĉno pripadaju i pregovori o
minimalnom nivou zarada, sklapanje opšteg kolektivnog ugovora (OKU), kao i reakcije
na budţetsku politiku, makro-ekonomske mere i promene u radnom i socijalnom
zakonodavstvu, kao i meĊusindikalna saradnja i sklapanje širih socijalnih i politiĉkih
koalicija. Na drugoj strani, preterana centralizacija odluĉivanja vodi uniformisanosti,
birokratizaciji odnosa i pasivizaciji i osipanju ĉlanstva.
Kada je o procesu odluĉivanja reĉ, kljuĉnom pravilu balansiranja principa
demokratiĉnosti iniciranja i raspravljanja predloga i efikasnosti i kompetentnosti
usvajanja rešenja, sledi monitoring i evaluacija donetih odluka i njihovo eventualno
preispitivanje i revidiranje. U pogledu podele nadleţnosti za donošenje odluka – njihove
distribucije na razliĉite ravni organizovanja, temeljni znaĉaj ima primena kriterija i
principa subsidijarnosti, odnosno spuštanja nadleţnosti na onaj nivo gde odluĉivanje daje
najoptimalnije efekte. Time, istovremeno, decentralizacija odluĉivanja vodi
dekoncentraciji funkcija i rezultira sloţenom strukturom sindikata.
Sindikat kao organizacijska struktura zapravo predstavlja sloţenu, horizontalnu i
vertikalnu mreţu odnosa. Sindikalna povereništva u preduzećima i ustanovama ĉine
osnovne organizacione oblike nad kojima se uzdiţe (regionalna, strukovna, granska)
mreţa sindikalnih organa razliĉitih vrsta nadleţnosti. Mreţa sindikalnih poverenika
povezuje razliĉite nivoe organizovanja i predstavlja neku vrstu krvotoka od ĉijeg stanja
zavisi funkcionisanje i “dobro zdravlje” organizacije. Sindikalni organi, bi se po
analogiji sa strukturom drţavne vlasti, uslovno mogli podeliti na zakonodavne (kongresi,
konferencije), izvršne (odbori, veća, predstavništva) i kontrolne – sudske organe
(nadzorne i statutarne komisije).
Funkcionalne oblike organizovanja predstavlja mreţa stalnih i ad hoc
formiranih programskih odbora, istraţivaĉkih, obrazovnih i informativnih centara i
komercijalnih agencija, markentiških i pravnih i razvojnih sluţbi, koje se, pod uslovom
da su adekvatno umreţene i kadrovski ekipirane, analitiĉki bave pojedinim aspektima
delovanja sindikata.
Strukturni pristup reprezentuje delovanje sekcija koje okupljaju specifiĉne
grupe ĉlanstva (mladi, ţene, kolektivno ĉlanstvo) i automno artikulišu njihove posebne
interese.
Delatnosti razvoja i koordiniraja razliĉitih oblika sindikalnog preduzetništva,
prikupljanja i usmeravanja sindikalne ĉlanarine i upravljanja drugim materijalnim
resursima su od vitalne vaţnosti za odgovarajuće funkcionisanje, ali i za (ne)demokratsku
prirodu unutrašnjih odnosa u sindikatima.
Pod uslovom da formalizovan organizacijski (statutarni) demokratski obrazac
koincidira sa realnom strukturom odnosa moći, vrhu sindikalne piramide ostaje da
koordinira akcije i utvrĊuje strategiju i prioritete. U suprotnom, (ne)formalne vrhuške i
njihove interesne koalicije faktiĉki sebi obezbeĊuju kontrolu nad funkcionisanjem
organizacije, tako da je unutar sindikata gotovo nemoguće pokrenuti neku akciju koja
nema blagoslov rukovodstava grana i/ili centrale.
Demokratski dizajniran, otvoren i fleksibilan organizacijski model
istovremeno omogućuje sloţenu interakciju i adekvatno reagovanje na brojne
izazove i zahteve za akomadacijom i promenama koji dolaze iz izmenjenog
ekonomskog, socijanog i politiĉkog okruţenja.

Sindikalni pluralizam i meĊusindikalna saradnja

Oĉito, da uz teško objektivno stanje koje najviše pogaĊa (i disciplinuje) same

zaposlene i sindikate, podeljenost sindikalne scene i još uvek primetno, odsustvo
delatnog, akcionog jedinstva sindikata predstavljaju kljuĉni problem i razlog nemoći
sindikata i zaposlenih da efektivno prinude vladu i poslodavce da ispune data obećanja.
Razvijen i rastući strah od gubitka posla, uz realan pad zaposlenosti, ali i
nezadovoljstvo organizovanošću i uticajem sindikata, za posledicu su imali opadanje, ili
bar stagnaciju broja ĉlanova svih relevantnih sindikata, uz znaĉajne pojedinaĉne
fluktuacije ĉlanstva. Primera radi, fazi krize i osipanja ĉlanstva nakon promena 2000-te
“starog sindikata” SSS, sledila je faza njegove relativne konsolidacije. Istovremeno
otvorena je već 2001/2002 godine prvo “kriza rasta” a zatim i potreba za reformama i
preispitivanjem koncepta i uloge “novih alternativnih sindikata”, praćena stagniranjem,
pa i opadanjem ĉlanstva i daljim podelama.
Na drugoj strani, neophodna bliţa akciona saradnja izmeĊu sindikata praktiĉno je
ograniĉena nasleĊenim, decenijskim nepoverenjem, sporovima i formiranim
animozitetom. Otopljavanju odnosa, pre svega izmeĊu dva reprezentativna sindikata,
mogla bi doprineti koordinacija unutar radniĉke delegacije u tripartitnim organima,
zajedniĉko uĉešće u usvajanju razvojnih strategija, kao i reafirmacija kolektivnog
pregovaranja i edukacija vezana za ĉlanstvo obe centrale i njihovih grana u (istim)
meĊunarodnim sindikalnih forumima i organizacijama, nakon 2006. godine.
Pored sporenja i sukoba “starog” i “novih” sindikata, nastalih nakon 1991. godine,
aktuelne su i podele izmeĊu “velikih i malih” – reprezentativnih i nereprezentativnih
sindikata, odnosno sporovi oko regularnosti procedura utvrĊivanja reprezentativnosti
sindikata. MeĊusindikalnu koordinaciju i saradnju oteţava i postojanje brojnih
minijaturnih granskih i strukovnih sindikata izvan sindikalnih centrala.
Posledica svega toga je opredeljenje većine zaposlenih u prilog meĊusindikalne saradnje,
uz paralelno raširenu svest i iskustvo da to, za sada, nije moguće i sve manje oĉekivanja
od objedinjavanja sindikata.1
Problem je, meĊutim, u dubini podeljenosti «sindikalne ponude» - ĉinjenici da ni
sami ĉlanovi jednog sindikata uglavnom nemaju poverenje u drugi sindikat/ sindikate.
 Uĉešće u štrajkovima i sindikalnim protestima

Sposobni sindikati pri organizovanju protesta i štrajkova polaze od „minimaks

strategije“, odnosno nastoje da sa minimumom troškova postignu optimalne, ţeljene
efekte. Radi se zapravo o planiranoj, organizovanoj aktivnosti definisanja pregovaraĉke
platforme i maksimalnih i minimalnih ciljeva i zahteva, proizvoĊenju publiciteta i
zadobijanja podrške, kao i definisanju „izlazne strategije“, posebno u (najĉešćem) sluĉaju
tek delimiĉne realizacije zahteva.
Sasvim suprotno, gotovo ciniĉno i krajnje deprimirajuće deluju ne retki primeri
„štrajkova“ dogovorenih, ĉak naruĉenih od (delova) poslovodstva ili konkurentskih
vlasniĉkih struktura koje pretenduju na preuzimanje odreĊenog preduzeća ili ustanove pri
ĉemu se ne retko sindikati naĊu na suprotnim stranama. Ili pak politiĉki motivisani,
usmeravani i od stranaĉkih struktura proteţirani „spontani“ štrajkovi i protesti. U njima
sindikalna rukovodstva igraju ulogu epizodista i naivĉina, ali mnogi i korumpiranih
„mlaĊih partnera u sklopljenom dilu“.
U vremenima tranzicije radniĉki protesti su prošli kroz tri plime i oseke.
Prvo su tek probuĊeni protesti zamenjeni nacionalnim okupljanjem - "ljudi su
došli na protest kao radnici a razišli se kao Srbi"(Popov).Neproduktivni "socijalni brak iz
raĉuna" uspostavljen je kroz formulu " nema otpuštanja dok traju sankcije" U sveopštem
propadanju niţi društveni slojevi na koje se reţim oslanjao prošli su tek nešto malo manje
loše od (kritiĉkih) srednjih slojeva.
Nakon 1996/1997. radnici su se "probudili" i njihov otpor i otkazivanje podrške
su u znaĉajnoj meri omogućili promene.Sledio je "medeni mesec" graĊana i novih
demokratskih vlasti.
Posle 2002/2003.godine,kao reakcija na neuspele privatizacije, steĉajeve i
otpuštanja sledila je nova plima protesta , koja u klimi beznaĊa, ne retko dobija radikalne
oblike štrajka glaĊu i zauzimanja prostora.
Gledano u celini, u poslednje tri godine relativne oseke, u štrajkovima i
protestima je uĉestvovalo oko 8% graĊana Srbije. Nešto veoma malo ispod ovog proseka
su zaposleni koji nisu ĉlanovi sindikata (6%) i graĊani koji sada nisu u radnom odnosu
(7%), dok su zaposleni koji su sindikalno organizovani znatno ispred – u štrajkovima i
protestima uĉestvovalo je 16%. Prosek za zaposlene, bez obzira na ĉlanstvo u sindikatima
je 10%.
Tabela: Uĉešće u štrajkovima i sindikalnim protestima (u %)

GraĊani izvan Zaposleni koji nisu Ĉlanovi

radnog odnosa ĉlanovi sindikata sindikata
nije bilo štrajkova 20 22 28
nije uĉestvovao 73 72 56
da, jednom 4 4 9
da, više puta 3 2 7
ukupno 100 100 100

Osnovni motivi za uĉešće u štrajkovima su bili ugroţenost prava i

neodgovarajuće, male zarade. Na uĉešće u štrajku pozitivno je uticala odluka sindikata o
stupanju u štrajk, kao i pozitivan stav u prilog štrajka najbliţih kolega kao i većine
zaposlenih.
Relativno ograniĉeno uĉešće desetine zaposlenih, praćeno je,meĊutim, pozitivnim
odnosom i stavom o opravdanosti štrajkova i protesta tri ĉetvrtine zaposlenih. Pritom
16% anketiranih štrajk uvek i unapred smatra opravdanim. Dalja trećina opravdanim
smatra tek štrajkove sa dominantnim ekonomskim (11%) i socijalnim (24%) zahtevima.
Efekat pridruţivanja pokazuje, odnosno deli stav da su štrajkovi opravdani samo ako ih
podrţava većina zaposlenih, dalja ĉetvrtina anketiranih (27%).
Na drugoj strani, manje od ĉetvrtine zaposlenih ili ne razmišlja uopšte o protestima i
štrajkovima (17%) ili pak smatra da ih se, bez obzira na opravdanost, treba kloniti -
5%(Mihailović, SLA , 2010).
Protesti su oĉito za veliku većinu zaposlenih opravdano i legitimno ali i
praktiĉno iznuĊeno sredstvo koje se primenjuje tek kada se kroz dijalog nije moglo
doći do, po zaposlene, prihvatljivog rešenja. Šta raditi, meĊutim, kad već postoji
oformljeno nezadovoljstvo sadrţajima, kvalitetom, i karakterom voĊenog socijalnog
dijaloga?

2.2 "Eksterne " strategije ostvarivanja društvene moći i uticaja sindikata

Šta u ovako suţenom socijalnom i politiĉkom okviru još preostaje sindikatima?

Principijelno, njima na raspolaganju stoje i na vladu i politiĉke institucije orijentisana
politiĉka i na javnost i medije orijentisana civilna strategija realizovanja uticaja. U kojoj
meri će, pored posredne, prema javnosti usmerene civilne strategije sindikati koristiti i
politiĉku strategiju zavisi od otvorenosti politiĉkih institucija – pre svega skupštine,
Vlade i drţavne birokratije za (ne)formalni konsultativni proces sa socijalnim partnerima.
Unutar ovog procesa se praktiĉno realizuje politiĉko zastupanje interesa i lobiranje za
usvajanje odreĊenih zahteva.

Civilne strategije delovanja

Nezamenljivu, dopunsku i korektivnu ulogu imaju civilne strategije realizovanja

uticaja. Partnerska projektna saradnja sa nevladinim sektorom, poput iskustva Partnerstva
za demokratske promene UGS «Nezavisnost» u periodu 1999-2003, i zajedniĉke
kampanje i inicijative imaju poseban znaĉaj u uslovima kada sindikati i druge
organizacije civilnog društva nemaju sredstava za «kupovanje politiĉkog uticaja» kroz
politiĉko zastupništvo i pokretanje zahtevnih i skupih marketinških kampanja. 50
Ograniĉen i selektivno otvoren pristup «velikim medijima» se moţe u većoj meri
iskoristiti samo «proizvodnjom dogaĊaja» - dobrom medijskom promocijom i
«naplatom» sopstvenih inicijativa i protestnih aktivnosti u svrhu povećanja sopstvene
prepoznatljivosti i poboljšanja imidţa.

3 Partnerstvo za demokratske promene (PDP) UGS Nezavisnost je, zajedno sa Fondacijom za mir i rešavanje kriza i još oko 60 NVO
sa teritorije ĉitave Srbije, formirala odmah nakon bombardovanja, leta 1999. godine, sa ciljem okupljanja svih demokratskih,
reformskih snaga. Skup „Kako do promena“, odrţan novembra 1999. godine bio je prvi skup koji je na zajedniĉkim ciljevima i
platformi okupio aktere civilnog društva i stranke budućeg DOS-a. PDP je odigralo, unutar kampanje „Izlaz 2000“ veoma znaĉajnu
ulogu, organizovanjem stotinak tribina i akcija i sa mreţom saradnika u 17 gradova, u obaranju autoritarnog Miloševićevog reţima.
Nakon promena iz 2000-te redukovana mreţa saradnika bavila se pre svega promocijom i zagovaranjem demokratskih i evropskih
vrednosti sindikata i socijalnog dijaloga, borbom protiv korupcije i partokratije, odnosno za koncept decentralizovane, participativne
demokratije. Potreba za ovim tipom umreţavanja sa srodnim organizacijama, zajedniĉkim kampanjama je danas jednako urgentna.
 Civilne, na društvo i graĊane pre nego na vlast usmerene strategije moraju pre
svega biti, kroz graĊanske inicijative, politiĉko lobiranje, zastupništvo i promovisaje
zakonskih promena, ali i akte protesta i graĊanske neposlušnosti, vezane za
promociju i razvoj: evropskih vrednosti i socijalnog i politiĉkog dijaloga; socijalnih i
ekonomskih prava; rodne i nacionalne ravnopravnosti; antikoruptivne, kao i strategija
odrţivog razvoja, zapošljavanja i smanjenje siromaštva. 4
Partneri sindikata mogu biti samo one NVO i udruţenja koji imaju znaĉajne resurse i
potencijale i autonomnu poziciju i status, odnosno kritiĉnu poziciju u odnosu na vlast i
aktere politike, ali i jasan otklon od jeftine, kvazi-kritiĉke politiĉke zloupotrebe i
manipulacije.

Strategije i akteri socijalnog dijaloga

U Srbiji je, 2001. godine, formiran Socijalno-ekonomski savet kao institucionalni

okvir za tripartitno pregovaranje. Tako je, bar posredno, prihvaćen model pluralnog,
«društvenog» neokorporativizma kojim se stvara mreţa institucija za formalan,
konsultativni proces i dijalog. No, on je, pre svega zbog tendencije vlade da ga pretvori u
telo naknadne verifikacije već donetih rešenja ali i nerešenih pitanja reprezentativnosti i
ravnopravnog statusa uĉesnika ostao, sve do poĉetka 2005. godine, tek institucionalni
kroki. Bez realnog uporišta u postojanju tripartitnih organa i na nivou lokalnih zajednica,
bez uĉešća socijalnih partnera u radu parlamentarnih odbora i sa iskustvom tek
povremenog, pretnjom štrajkom preteţno iznuĊenog voĊenja «granskog socijalnog
dijaloga» sa resornim ministarstvima institucionalni dijalog je lišen realnih šansi i
efekata. Nakon donošenja Zakona o Socijalno ekonomskim savetima, kao i Zakona o
mirnom rešavanju konflikata (2004) i formiranja, pored SES-a i Saveta za zapošljavanje
ništa se u ovom pogledu nije bitnije promenilo.
Kljuĉne odluke, poput usvajanja budţeta, razvojnih politika ili strategije privatizacije i
restruktuiranja velikih sistema, se ili ne razmatraju ili se tek, manje-više formalno,
“provuku” kroz SES, na putu od Vlade ka parlamentu

4 Odbrana i zastupanje posebnih interesa u sferi ekonomije je, razlog da jedan broj autora, poput
Habermasa, koji privredu i industrijske odnose iskljuĉuje iz polja civilnog društva, poslediĉno sindikate ne
vidi kao organizaciju civilnog društva.
Sindikati su, po njima, zajedno sa poslodavcima, «privilegovana grupa» šire shvaćenog graĊanskog
društva, inkorporirana, kao socijalni partner vlade, u mehanizme funkcionisanja drţavne vlasti.
Privilegovan status u odnosu na organizacije civilnog društva, i ne retko zastupanje parcijalnih interesa
aktuelno zaposlenih rezultat su, dakle, po ovim autorima, same mogućnosti da sindikati interese zaposlenih
afirmišu i brane u zakonodavnom postupku (Molnar,2003:122).
Ova stanovišta prvo redukuju civilno društvo na polje ekonomske pasivnosti, zanemarujući pri
tom i znaĉajne javne interese i vrednosti koje promovišu sindikati. Dţon Kin, na drugoj strani, kao primere
civilnog angaţovanja sindikata, pored odbrane socijalnih prava, navodi sindikalne kampanje za odbranu
graĊanskih i politiĉkih prava, ali i samo suprostavljanje sindikata svakom obliku diskriminacije na radnom
mestu (Kin,2003:26).
Temeljni razlog i kriterij za prihvatanje sindikata kao organizacija civilnog društva ĉine, sami
principi autonomije organizovanja i sloboda ugovaranja odnosa sa poslodavcima koje sindikati imaju samo
u uslovima postojanja trţišta i pluralizma svojina (Pavlović,2003:98-100).
 Poslediĉno, socijalni dijalog, iako ocenjen kao potreban, ĉak nuţan po mišljenju
većine zaposlenih pretvara se u praznu institucionalnu ljušturu unutar koje vlada kupuje
vreme i radi po svome, eksploatišući sukobe izmeĊu i unutar sindikata i poslodavaca
(Stojiljković, 2008 : 318).
Osnovni problem u odnosima socijalnih partnera, pored njihove organizacione
strukture nedovoljno razvijene i prilagoĊene potrebi paralelnog voĊenja bipartitnog i
tripartitnog socijalnog dijaloga na više ravni organizovanja, predstavlja asimetrija
resursa, moći i organizovanja poslodavaca i sindikata. Naime, tamo gde ima «pravih»
privatnih poslodavaca – u malim i srednjim preduzećima, po pravilu, nema organizovanih
sindikata. I obratno, «sindikalne tvrĊave» - preduzeća i ustanove u kojima je još gotovo
polovina zaposlenih u nekom od sindikata, ĉine javni sektor, kao i velika privatizovana
preduzeća gde je novi vlasnik zatekao ranije formirane sindikalne strukture. Sindikalno
organizovanim zaposlenima poslodavac su najĉešće drţava, lokalna samouprava ili
predstavnici stranog kapitala. Na drugoj strani, u firmama ĉiji vlasnici su ĉlanovi
poslodavaĉkih unija najĉešće (i ne sluĉajno) nema sindikata sa kojima bi se sklapali
kolektivni ugovori. Strategiju znatnog broja poslodavaca pri tome odlikuje „anti
sindikalni krizni menadţment“. Poslodavci naime, disciplinovanjem zaposlenih i
širenjem priĉe o njihovoj lenjosti i nepreduzimljivosti, stvaraju pretpostavke za krajnje
pooštravanje radnih normi i redukovanje efektivnih mogućnosti za organizovanje i otpor
ili pak direktnim pritiscima, uslovljavanjem, premeštanjem i oteţavanjem uslova rada
nastoje da iznude ustupke zaposlenih.
Poslodavci, pre svega oni najveći su se prethodno,nakon poĉetnog uspešno
poloţenog ispita legalizacije i davanja priloga novim, reformskim vlastima, opredelili za
direktne, neformalne ali strateške dogovore i kontakte sa vrhovima vlasti i kljuĉnih
parlamentarnih, pre svega vladajućih stranaka. Iz orbite se ispadalo samo u sluĉaju
pokazivanja sopstvenih preteranih direktnih politiĉkih ambicija (Karić). Formalni
kontakti unutar tripartitnih institucija ostavljani su drugom ešalonu unutar poslodavaĉkih
struktura.
Na jednoj strani je izuzetno moćan klub “Privrednik” okrenut politiĉkom
lobiranju i kontaktima iza scene. Na drugoj, Unija poslodavaca Srbije (UPS) koja, bez
prethodne tradicije, iskustva i infrastrukture za okupljanje (malih) preduzetnika, sa
nedovoljno jasnom slikom o razlikama izmeĊu poslovnog, profesionalnog organizovanja
unutar privrednih komora i uloge pregovaraĉa sa sindikatima (i Vladom), nastoji da
definiše dovoljno atraktivnu ponudu i na funkcionalan naĉin, na teritorijalnoj i granskoj
osnovi, okupi poslodavce.
U celini gledano, moţe se zakljuĉiti da samo ozbiljno i odgovorno uvaţavanje
pozicije i realnih interesa partnera i njihovo strpljivo i argumentovano usaglašavanje
moţe voditi uspostavljanju poverenja i formulisanju zajedniĉkih interesa. Do stanja
socijalne kohezije moţe se doći samo napredovanjem ka kompromisu kroz otvoren i
ravnopravni dijalog.
Socijalni i politiĉki dijalog i dogovor su istovremeno praktiĉno jedini naĉin da se
izaĊe iz zaĉaranog kruga.
Uĉesnici i pregovaraĉi – vlada i socijalni partneri, su pri tom u velikoj meri i lišeni
jednog od kljuĉnih resursa – poverenja graĊana. Još gore stoji sa poverenjem u skupštinu,
stranke i vlasnike preduzeća.
 Suština promena sadrţi se u razumevanju prirode socijalnog dijaloga kao
puta da se, u dobroj volji i poverenju, kroz razmenu argumenata i konsenzusom
doĊe do prihvatljivih, ka razvoju okrenutih, produktivnih rešenja. U objektivno
krajnje suţenom manevarskom prostoru to, pored dobre volje, zahteva i visok nivo
znanja, odgovornosti i veština i umeća pregovaranja i regulisanja konflikata.
Na drugoj strani, odsustvo sposobnosti i i skrenih namera da se u pregovaraĉkom
procesu prvo traga za zajedniĉkim, strateškim opredeljenjima, na kojima se tek mogu
graditi kompromisne formule i rešenja, direktno vodi rastu sukoba i uzajamnog
nepoverenja.
Srbija i njeni graĊani danas, meĊutim, nemaju vremena i razumevanja za
ponavljanje već viĊenih scenarija.
Sindikati svakako ţele da u drugoj, odluĉujućoj fazi tranzicije, odnosno procesu
restruktuiranja i (delimiĉne) privatizacije infrastrukturalnog i javnog sektora privrede i
realizovanju strategije razvoja i zapošljavanja imaju ravnopravnu poziciju i status. Da bi
ga i ostvarili oni prvo moraju postići puni meĊusobni dijalog i akcionu koordinaciju a
zatim formirati, kroz javne kampanje i zastupanje, i interesne koalicije sa penzionerima,
poljoprivrednicima i samozaposlenima, profesionalnim udruţenjima, studentskim
organizacijama i drugim asocijacijama civilnog društva. Pregovaraĉke, dijaloške
taktike, pristupi i strategije moraju biti kombinovani i nadopunjavani sa
spremnošću da se primene i umećem uspešnog organizovanja peticija, inicijativa,
štrajkova, protesta i javnih demonstracija, realizuju i konfliktne strategije
delovanja. Iskustvo pokazuje da poslodavci, pa i resorna ministarstva kao predstavnici
drţave i vlade kao poslodavca, pristaju na ozbiljan razgovor i dogovor tek pod pretnjom
organizovanjem štrajkova i protesta sindikata.

3. Modeli i strategije politiĉkog uticaja sindikata

Kada je o samim instrumentima ostvarivanja uticaja reĉ, prvu, tradicionalnu –

izborno-politiĉku stratešku opciju uticaja na politiku ĉine tri osnovna i razliĉiti prelazni
modeli uspostavljanja odnosa sindikata sa politiĉkim partijama. Sindikatima na
raspolaganju stoje: (1) razliĉiti obrasci uspostavljanja ravnopravne, kroz postojanje
posebnih organa i oblika koordinacije u većoj ili manjoj meri institucionalizovane,
ugovorne saradnje sa politiĉkom strankom-koalicijom – karakteristiĉni za moderne
socijaldemokratske ali i demohrišćanske stranke; (2) pozicija transmisije,odnosno
delovanje sindikata pod okriljem i patronaţom neke stranke poput pozicije sindikata u
zemljama real-socijalizma ili pak (3) mogućnost formiranja sopstvenog politiĉkog krila
ili stranke, sa ĉuvenim istorijskim primerom formiranja Laburistiĉke stranke od strane
britanskih trejd juniona ili aktuelnom, daleko manje uspešnom, praksom borbe razliĉitih
frakcija, za politiĉko nasleĊe sindikata Solidarnost u Poljskoj.
Izborno-politiĉkom modelu u širem smislu pripadaju i «prelazni modeli»: a)
postojanje, poput prakse sindikata u Austriji i Grĉkoj, politiĉkih, stranaĉkih frakcija
unutar jedinstvenog sindikata, preko kojih sindikati, srazmerno snazi frakcija, saraĊuju sa
odreĊenim strankama, kao i, u sluĉaju krajnje nestabilne i razmrvljene partijske scene, b)
model otvorene, jednokratne podrške pojedinim strankama i koalicijama, uslovljen
prihvatanjem sindikalnih zahteva.
 Primera radi, sindikati Grĉke ( Generalna konfederacija rada Grĉke i Sindkat javnih
sluţbi - GSEE i ADEDY) imaju frakcije koje podrţavaju razliĉite partije - PAME -
komunistiĉku partiju, SYN evrokomuniste, PASHE socijaliste i DAKE demokrate.Po
pravilu,na unutarsindikalnim izborima se u rukovodstva sindikata biraju predstavnici onih
frakcija koje ulaze u koalicione vlade. Takvom konbinatorikom se oĉekuje ostvarivanje
većeg uticaja na donosioce odluka .
Danas široko prihvaćeni, dominantni model ravnopravne saradnje, odnosno nezavisne
pozicije sindikata znaĉi, po mišljenju nekadašnjeg predsednika nemaĉkih sindikata DGB
Fetera stanje «bez instrukcija partijskih centrala, bez podele posla po kojoj partije
obavljaju politiĉki rad, a sindikati vode tarifne pregovore i bez finansijske
meĊuzavisnosti. Ali to ne znaĉi da sindikati stoje bespomoćni izmeĊu fronta mišljenja i
partija. Oni nisu neutralni. Pokret usmeren na društvene i politiĉke ciljeve, kao što je
sindikat, ne moţe nikada biti neutralan, on mora zauzimati stavove»
(Stojiljković,1998:163).
Drugi model –institucionalne, interesno-politiĉke reprezentacije ĉine: (1) razliĉito
razvijena praksa ukljuĉivanja predstavnika sindikata u rad odbora i radnih tela parlamenta
i vlade i vladinih agencija, kao i (2) stvaranje posebnih tela za voĊenje tripartitnog i
multipartitnog socijalnog dijaloga (na lokalnoj, nacionalnoj i regionalnoj ravni) sa
preteţno konsultativnim i savetodavnim funkcijama i ovlašćenjima, koje svoju inspiraciju
nalazi u još 1919-te godine formiranoj, tripartitnoj strukturi MOR-a.
Radi se zapravo o nastojanju da se, kroz direktnu komunikaciju sa institucijama
vlasti, politiĉki nadgradi i koristi pregovaraĉka strategija sindikata.

Politiĉko lobiranje i uticaj

Orijentacija na formalne kanale i komunikaciju sindikate je drţala izvan prakse

razvijanja lobiranja i stvaranje politiĉkih mreţa – «zajednica praktiĉne politike» koje,
pored sindikalnih lidera i lobista ĉine i vladini funkcioneri i visoki administratori, kljuĉni
poslanici, sindikatima naklonjeni eksperti i vodeći novinari (Hejvud, 2004: 523-530).
Istovremeno, tradicionalna varijanta ostvarivanja izborno-politiĉke strategije kroz
razliĉite modele relativno trajne saradnje i koordinacije aktivnosti sa politiĉkim
strankama je takoĊe dala ograniĉene efekte. Fragmentiranost i «prenaseljenost» i
nestabilnost partijske scene, na jednoj i podeljenost sindikata i njihova orijentacija na
razliĉite politiĉke taktike i partnere, na drugoj strani, predstavljaju osnovne razloge tankih
efekata primenjenih politiĉkih taktika i sklapanih ugovora i sporazuma.
Socijalno-politiĉki koalicioni aranţmani, uz oĉuvanu autonomiju aktera, pre svega
sindikata, zaista su naĉin da se politiĉki podrţi i osnaţi socijalni dijalog. Reĉju, realan
efektivni socijalni dijalog, otvoreni kanali komunikacije sa parlamentom i vladom i
njenim agencijama su, uz profiliranje politiĉke ponude, neki od nuţnih preduslova za
postojanje uticajnijih sindikata.
No, sindikati moraju pre svega, kroz proces edukacije i akcionog treninga, da
jaĉaju sopstvene kapacitete i pokaţu znatniju sposobnost socijalnog uĉenja. Svi prethodni
primeri simbioze sindikata sa vlašću oĉito su dali katastrofalne rezultate. I modeli
politiĉke ekvidistance (SSSS) ili samostalnog izbornog nastupa «laburista» su ništa manje
neuspešni. Pokušaj «Nezavisnosti» da, kroz sklapanje sporazuma o saradnji (sa SDP i
DS) i oroĉenih ugovora o razvoju socijalnog dijaloga i sklapanju socijalnog paktan (sa
DSS i G17 plus), realizuje celovitu (in)direktnu politiĉku strategiju ima perspektivu u
meri u kojoj postoji: (1) odrţivi elementarni konsenzus unutar i izmeĊu sindikata, ali i
ukupnog demokratskog politiĉkog bloka i, istovremeno, (2) doĊe do profiliranja
pouzdanog politiĉkog partnera sindikata.
Sve dok dakle, ne doĊe do ukrupnjavanja i profiliranja partijske, ali i sindikalne
scene, ovi sporazumi će imati ulogu, karakter i sudbinu malih, jednokratnih parcijalnih
uloga sa kojima se ozbiljno ne raĉuna i na koje se, u meĊuvremenu, zaboravlja.
Partnerstvo, na drugoj strani, predstavlja relativno trajan odnos zasnovan na svesti o
znaĉaju i snazi partnera, poverenju u njega i jasnoj raĉunici o uzajamnoj isplativosti i
koristi od uspostavljanog partnerskog odnosa.

4. Ima li svetla na kraju (tranzicionog) tunela

Jedno od mogućih objašnjenja za slab uticaj zaposlenih i sindikata na politiku leţi

u oceni da je u Srbiji još uvek na sceni svojevrsni politiĉki maskenbal u kome stranaĉki
lideri tvrde jedno a rade drugo u skladu sa konstatacijom bugarskog sociologa Ivana
Krasteva da na Balkanu sve stranke i koalicije u vreme izbora uĊu u strasnu ljubavnu
vezu sa biraĉima a nakon njih u brak sa meĊunarodnim finansijskim organizacijama.
Suoĉene sa veĉinom biraĉkog tela koje ĉine siromašni i nedovoljno uposleni stranke u
manifestima frekventno pominju vrednosti solidarnosti, socijalne pravde i socijalnog
dijaloga i odgovorne drţave.Na drugoj strani,u praktiĉkoj politici kroz veze sa tajkunima
i finansijerima i raspodelu politiĉkog plena deluju kao strojevi za eksploataciju vlasti i
federacije interesnih grupa i lobija.Proces i efekti privatizacije,voĊena poreska politika,
slabo antimonopolsko zakonodavstvo i gotovo endemski raširena korupcija i trgovina
uticajem su dovoljno dobri argumenti za ovu tezu.
U uslovima aktuelne krize planetarnih razmera Srbija, meĊutim, mora napustiti
dosadašnji model razvoja zasnovan na pregrejanoj traţnji i uvozu,prenaduvanoj i javnoj i
privatnoj potrošnji i poslediĉno stvorenim, spoljnim i unutrašnjim deficitima i
neravnoteţama. Sledeći razvojnu logiku i strategiju EU za narednu deceniju Evropa
2020,novi model razvoja bi se,sasvim suprotno, bazirao na štednji,ulaganjima,proizvodnji
i povećanju izvoza. Kljuĉni, finalni cilj strategije bi trebalo da bude uvećanje zaposlenosti
i blagostanja stanovništva.
Prelazak na novi razvojni model ne ide, meĊutim, bez , bar kratkoroĉnih, odricanja
, gubitaka i redistribucije u kojoj neko dobija ako neko drugi gubi. U zaoštrenom,
kriznom okviru u kome budţetski deficit pada na gotovo simboliĉkih 1% , javna
potrošnja mora biti svedena na dve petine BDP, uz promenu njene strukture tako da
relativni rast uĉešća javnih investicija prati smanjenje finalne potrošnje. Cena će biti
plaćena smanjenim uĉešćem penzija u BDP sa 13 % na 10%, kao i izdataka za plate
zaposlenih u javnom sektoru sa 10% na 8%, ĉime će biti pogoĊena brojna distributivna
koalicija budţetskih korisnika od preko dva miliona ljudi. MeĊu gubitnicima se mogu
naći i izuzetno moćne grupe politiĉke, u sluĉaju da doĊe do delimiĉnog gubitka kontrole
nad javnim resursima, i onog dela privredne elite koja se prezaduţila preinvestiramjem u
sektore koji više neće uţivati prioritetnu podršku. Privremeno, kroz pad standarda i
potrošnje izgubiće i deo srednjih slojeva
Na drugoj strani, dobitnici pre svega treba da budu, kroz uvećane redistributivne
transfere usmerene ka socijalnoj pomoći i aktivnim politikama trţišta rada, ali i kroz
progresivno oporezivanje visokih dohodaka, siromašni i nezaposleni, dakle grupe lišene
kljuĉnih resursa moći. Koliko je u takvoj situaciji uopšte moguće i realno oĉekivati da će
novi model razvoja biti realizovan, sem u krajnje iznuĊenoj i socijalno razvodnjenoj
varijanti? (Arandarenko,2010).
Poslednje decenije su prepune primera situacija u kojima se pred izazovima
odustajalo od kljuĉnih promena sklapanjem razvojno neproduktivnog socijalnog braka iz
raĉuna kojim su moćni štitili privilegije a grupe sa dna socijalne piramide se
zadovoljavale mrvicama sa stola
Ĉini se da to više neće biti moguće, bar ne u dosadašnjoj meri.Vreme bala pod
maskama prolazi i nakon decenijske dominacije nacionalnih komada sa pevanjem i
pucanjem i socijalnog populizma u stranaĉkoj politici će morati da u prvi plan doĊu
suštinska pitanja razvoja i razvojnih strategija. Konaĉno , na pomolu je novo
politiĉko prerazvrstavanje.
Poruka je jasna – u Srbiji nakon dugogodišnje recesije više nije prihvatljiva mogućnost
privrednog rasta koji ne bi bio praćen istovremenim rastom zaposlenosti i standarda. Na
drugoj strani, rasta nema bez obimnijeg akumuliranja, kao i uvećane konkurentnosti i
produktivnosti rada. To, po pravilu, ide uz privatizaciju i dalje restruktuiranje i
oslobaĊanje od viškova zaposlenih. Postići i jedno i drugo u krajnje suţenom
manevarskom prostoru nije ni malo lak zadatak. Uspešna evropska praksa sklapanja
socijalnih paktova izmeĊu vlada i socijalnih partnera pokazuje da rešenje treba traţiti u
skladnom povezivanju rasta dinamiĉne, otvorene trţišne privrede sa ulaganjem u humani
kapital – u stvaranje obuĉene i fleksibilne radne snage koju onda karakteriše spremnost
na rizik i visoka uposlenost.
Sklapanje paktova aktere usmerava ka uzajamnoj odgovornosti i lišava ih
suviška nerealnih oĉekivanja i obećanja. Dogovoreni makroekonomski pokazatelji
razvoj ĉine predvidljivim i omogućuju kontrolu i merenje uĉinaka svakog od uĉesnika u
socijalnom i politiĉkom dijalogu. Odgovornost i samoograniĉavanje na trusnom
socijalnom i politiĉkom tlu Srbije, lišenom znaĉajnije demokratske tradicije, meĊutim,
nikada nisu bili previše rašireni manir i praksa.
Imajući u vidu da, bar od oktobra 2000, ne postoje nepremostive programske
razlike izmeĊu sindikata, njihovu zajedniĉku pregovaraĉku platformu i, istovremeno,
kriterije za odabir politiĉkih partnera mogla bi ĉiniti, inaĉe široko prihvaćena opredeljenja
za Srbiju kao graĊansku, evropsku, socijalno odgovornu, pravnu i demokratsku drţavu i
društvo. Radi se zapravo o opredeljenju da se unutar demokratskog politiĉkog dizajna,
aktivnog civilnog društva i dinamiĉne trţišne privrede, ostvaruju puna pravna i politiĉka
jednakost, nacionalna i rodna ravnopravnost, socijalna pravda i solidarnost. Prethodno,
drţava bi morala antikoruptivnim zakonodavstvom i praksom ozbiljno redukovati, gotovo
endemski raširenu politiĉku korupciju i kriminal.
Dalje programsko preciziranje i, istovremeno suţavanje kruga potencijalnih
partnera, podrazumeva i efektivno zalaganje za ekološki i socijalno odrţiv razvoj, aktivnu
politiku zapošljavanja i smanjenja siromaštva, odrţivu socijalnu politiku, pre svega
odrţiv obrazovni, zdravstveni i penzioni sistem. Naravno, opredeljenje da se
izbalansirano radno i socijalno zakonodavstvo donose unutar bipartitnog i tripartitnog
socijalnog dijaloga, uz uvaţavanje kljuĉne uloge sindikata i priznavanje prava na
participaciju zaposlenih, kolektivno pregovaranje i štrajk predstavlja takoĊe neku vrstu
kvalifikacionog testa za ulazak u krug potencijalnih politiĉkih i socijalnih partnera
sindikata.
Na kraju treba reći da umeće formulisanja sopstvene pregovaraĉke platforme
unutar novog modela razvoja Srbije do 2020. godine i sposobnost korišćenja svih
raspoloţivih sredstava sindikalne borbe od odluĉujućeg su znaĉaja za samu sudbinu
sindikata.

LITERATURA

Arandarenko Mihail (1999) Kolektivno pregovaranje i tripartizam, u:Uloga sindikata u

tranziciji, Beograd, CPA – UGS "Nezavisnost"
Arandarenko, Mihail, (2003), Razvoj socijalne politike u Srbiji i Crnoj Gori, SCEPP,
Beograd
Arandarenko, Mihail (2010) Politiĉka ekonomija nezaposlenosti, u : Arandarenko,
Prašĉević,Cvejić,Decenija promena ekonomsko-socijalne strukture,Nauĉno društvo
ekonomista i Ekonomski fakultet,Beograd
Beck, Urlich (2004), Moć protiv moći u doba globalizacije, Školska knjiga, Zagreb
Bolĉić, Silvano, (1994), Tegobe prelaza u preduzetniĉko društvo. Sociologija tranzicije u
Srbiji poĉetkom devedesetih, Institut za sociološka istraţivanja Filozofskog fakulteta,
Begrad
Budućnost rada, (1992) studija Evropskog sindikalnog instituta, Beograd
Burda, Viploš, (2004), Makroekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd
Cambier Hubert (1993), An ABC of Trade Unionism, Brussels, ICFTU Education
Cesid, (2005-2007), Demokratski kapaciteti društva i proevropske vrednosti, 1-4
Crouch, Colin,(1982), Trade Unions : The Logic of Collective Action, Fontana
Paperbacks.
Ĉanak, Branislav, 2000, Kongres MKSS u Durbanu, Nezavisnost, br.8
Ĉanak Branislav (2000) Sindikati za novi milenijum, “Nezavisnost”, br.9
Dahl Robert (1994), Dileme pluralistiĉke demokratije, Beograd, BIGZ
Drucker Peter (1994), Postkapitalistiĉko društvo, Beograd, Privredni pregled
Fisera,Jan-Jiţi,Rusnak,(1995), The Czech Republic in Transition, TOD, Newsletter,
No.20
Galbraith J.K. (1970), Nova industrijska drţava, Zagreb, Stvarnost
Gidens, Anthony, (2001), Sociology (Fourth edition), Polity Press, Cambridge
Goati Vladimir (1990), Savremene politiĉke partije, Beograd, IIC SSO Srbije
Golubović Z., Kuzmanović B., Vasović M., (1995) Društveni karakter i društvene
promene u svetlu nacionalnih sukoba, Filip Višnjić, Beograd
Golubović, Zagorka, (2003), Izazovi demokratije u savremenom svetu, Braniĉevo,
Poţarevac
Gramši Antonio (1959), Izabrana dela, Beograd, Kultura
Grozdanić Stanko (1999), Uĉešće zaposlenih u upravljanju: izmeĊu
(kvazi)samoupravljanja i (efektivne) participacije, u: Uloga sindikata u tranziciji,
Beograd, CPA – UGS "Nezavisnost"
Grupa 17 (1997), Program radikalnih ekonomskih reformi, Radio B92, Beograd
Guortni Dţejms, Strup Riĉard (1996) Ekonomija i prosperitet – Šta svako treba da zna o
trţišnoj privredi, Beograd, Institut ekonomskih nauka
Haralambos, Michael, Heald, Robin (1989), Uvod u sociologiju, Zagreb, Globus
Hatan, Gidens, (2003), Na ivici – ţiveti sa globalnim kapitalizmom, Plato, Beograd
Hejvud, Endru, 2004, Politika, Clio, Beograd
Held, Dejvid, (1999), Demokratija i globalni poredak, Filip Višnjić, Beograd
ICFTU, (2001), Sindikati i globalizacija (prevod Centra za solidarnost AFL-CIO,
kancelarija u Beogradu
Industrial Relation in Europe, Report, European Commissions, 2006
Karatnycky Adrian, (1992), The Battle of Trade Unions, Journal of Democracy, April
1992
Kin, Dţon, 2003, Civilno društvo, Filip Višnjić, Beograd
Kohl Heribert (1998) Prava zaposlenika – zaposleniĉko vijeće – sindikat, Zagreb,
Friedrich Ebert Stiftung
Kolektivno pregovaranje – Priruĉnik za obrazovanje radnika (1999) MOR, Ţeneva –
Beograd
Kylon Robert, edited (1995), Tripartism on Trial, Geneva, ILO
Lazić, Mladen, (1994), Preobraţaj ekonomske elite,: Lazić M.(ur) Razaranje društva.
Jugoslovensko društvo u krizi 90-ih, Filip Višnjić, Beograd
Lipset S.M., Trow M. and Coleman J. (1956), Union Democracy, The Free press,
Glencoe
Lenjin V. I. (1973), O sindikalistiĉkom i anarhistiĉkom skretanju u našoj partiji, u:
Marks-Engels-Lenjin,Protiv anarhizma, liberalizma i revizionizma, Beograd, BIGZ
Lipset,Sejmor,Martin, Amerikanizacija evropske levice, Republika, br.269
Luković Slavoljub, (1998), Svetski ekonomski forum u Davosu, Sindikalni poverenik 76-
77
Mihailović, Srećko, Ivanić , Gradimir , Stojiljković Zoran Sindikalni barometar 2
(2003), 3 (2004) i 4 (2007)
Mihailović, Srećko (2010) , Sindikati u javnomnjenskom obzorju, SLA ,Beograd
Mihels Robert, O birokratizmu u stranci, u :Pulišelić Stjepan(1971) Politiĉke stranke kao
faktor suvremenog politiĉkog sistema, Zagreb, Naprijed
Milanović,Branko, (2006), Odvojeni svetovi, merenje meĊunarodne i globalne
nejednakosti, UNDP, Beograd
Molnar, Aleksandar, 2003, Civilno društvo, u: Kritiĉki pojmovnik civilnog društva i,
Grupa 484, Beograd
Nikolić Miloš (1996), Six Years of Tranzition: Eleven Hypotetical Estimation, TOD
Newsletter
Ofe, Klaus, 1999, Modernost i drţava, Filip Višnjić, Beograd
Pavlović Vukašin (1974), Sindikat i politiĉki sistem, Beograd, Radniĉka štampa
Pavlović Vukašin (1999), Civilno društvo i sindikat u tranziciji, u:Uloga sindikata u
tranziciji, Beograd, CPA – UGS "Nezavisnost"
Pavlović, Vukašin, (2003), Demokratija i društvene promene, Ĉigoja štampa, Beograd
Peĉujlić, Miroslav (2005), Globalizacija, dva lika sveta, Gutembergova galaksija,
Beograd
Petrović Jasna, (2000) Kako spasiti sindikate, “Nezavisnost”, br.20
Pribićević Branko (1982), Socijalizam, svetski proces, Beograd, Savremena
administracija
Sartori,Giovanni, (2002), Stranke i stranaĉki sustavi, Politiĉka kultura, Zagreb
Seideneck, Peter, (1996), Trade Unions in former Yugoslavia, TOD, Newsletter, No.20
Sindikat, socijalno partnerstvo i politiĉke stranke, (1996) Beograd, SSS Jugoslavije
Slavujević Zoran, (1993), Sindikalizam, u: Enciklopedija politiĉke kulture, Beograd,
Savremena administracija
Slavujević, Zoran, (1997), Kriza poverenja u institucije sistema: IzmeĊu osporavanja i
podrške; Javno mnjenje o legitimitetu treće Jugoslavije, Institut društvenih nauka,
Beograd
Slavujević, Zoran (2010) Institucije politiĉkog sistema - umesto simboliĉkog izraza
prava graĊana da vladaju , sredstvo vladavine nad graĊanima , u: Kako graĊani Srbije
vide tranziciju, FES, CSSD i CeSID, Beograd
Sorel Georges (1992), Reflexions sur la violence; Materiaux d'une theorie du proleteriat,
Paris, Riviere
Stojiljković, Zoran, (1998), Reĉnik demokratije, GraĊanske inicijative, Beograd
Stojiljković , Zoran (2008) Konflikt i / ili dijalog , SLA , FPN , Beograd
Stojiljković , Zoran (2010) Socijalni dijalog i konsolidovanje demokratije , SLA,
Beograd.
Tomović Miladin (1981), MeĊunarodne konvencije rada, Niš, Institut za dokumentaciju
zaštite na radu
Vite, Lotar, (2006), Uticaj EU na evropski socijalni model i socijalnu koheziju, FES,
Beograd
Vuletić, Vladimir, (2003) Globalizacija, mit ili stvarnost, sociološka hrestomatija, Zavod
za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd
Webb Sidney and Beatrice (1920), The History of Trade Union Organisation, London,
Green and Company
Zamka nefleksibilnosti, 2004, Fond za politiĉku izuzetnost, Beograd
Zbornik konvencija i preporuka MeĊunarodne organizacije rada (1995), Institut za
politiĉke studije, Beograd
ALISA U ZEMLJI ĈUDA ILITI SINDIKATI U MINSKOM POLJU POLITIKE

Apstrakt

U ovom tekstu – preciznije pledoajeu i apelu za jaĉanje moći i pregovaraĉke pozicije sindikata i zaposlenih
polazim od dve kljuĉne teze.

Prvo, sindikati na ovim prostorima nikada nisu bili moćni i autonomni, a shodno tome, sindikalna moć se
ne moţe rekonstruisati, ona se tek mora graditi.

Drugo, sindikati se ne mogu (samo) transformisati u moćne sidnikate (naroĉito kada su ovako podeljeni i
izolovani); njima su neophodni socijalni i politiĉki savezi i partnerstva.

Partnerstvo, predstavlja relativno trajan odnos zasnovan na 3 kljuĉna elementa: (1)svesti o znaĉaju
i snazi partnera; (2) poverenju u njega i (3) jasnoj raĉunici o uzajamnoj isplativosti i koristi od
uspostavljanog partnerskog odnosa. Ne radi se dakle tek o jednokratnoj (zlo)upotrebi u ekonomske i / ili
politiĉke svrhe nego o mukotrpno i dugo graĊenom odnosu uzajamnosti, odnosno uverenju da nam
odgovorni i kompetentni partner govori istinu i u stanju je da ispuni svoja obećanja

Kljuĉne reĉi: sindikati, partije, politika , partnerstvo, sporazum o saradnji

PITANJE :

Kako do realnog uticaja na polje politike - Sindikati u partijsko-politiĉkom polju

Polje delovanja i logika interesa sindikata i politiĉkih partija imaju brojne dodirne taĉke,
ali se u velikoj meri razlikuju i razilaze. Cilj politiĉkih partija je osvajanje/odrţanje na
vlasti, odnosno zadobijanje što šire podrške graĊana. Partije su zato u situaciji da
obećavaju i ono što ne nameravaju, ili objektivno ne mogu da ostvare.

Uţi, vladavinski interes ih ĉesto, posebno u zemljama u tranziciji lišenim stabilizovanih

socijalnih podela, kao i manevarskog prostora za amortizovanje dejstva nepopularnih
ekonomskih mera, tera u politiĉku i ideološku mimikriju. U tom kontekstu svi, ili gotovo
svi ponavljaju priĉu o socijalnoj koheziji i solidarnosti kao neku vrstu politiĉke mantre.

Zbog toga se gotovo sve stranke u postkomunistiĉkim društvima mogu da protumaĉe kao
labavo strukturisana izborna udruţenja sa nejasno formulisanim, fleksibilnim
programima. Jedna od kljuĉnih odlika ovih društava je i slaba veza izmeĊu partija i
organizacija civilnog društva, praćena niskim stepenom poverenja u njih i rezultirajućom
ograniĉenom politiĉkom, ali i širom socijalnom participacijom graĊanki i graĊana.

Stranke su zato dominantno usmerene na izborni rezultat. Pred izbore se politiĉki

pragmatiĉno kuju planovi o taktiĉkim izbornim koalicijama koje neretko preţive samo
jednu izbornu utakmicu. Da bi se omogućile izborne i, posebno, vladavinske, koalicije u
razliĉitim, hipotetiĉki mogućim pravcima, stranke gotovo da zaziru od usvajanja
konkretnih, operacionalizovanih programa. Radi se o svojevrsnom “neideološkom
pragmatizmu (Wiatr, 2005:244).

Poslediĉno, teško je programski identifikovati precizno stranke i trajnije se identifikovati

sa njima što vodi visokoj volatilnosti glasaĉa i nestabilnosti partija i partijskog sistema.
Logika politiĉke vlasti je, pritom logika pregovaranja i nagodbi, odnosno veštine
ostvarivanja mogućeg. Ona uvaţava, pre svega, interese brojnih, dobro organizovanih
„strateških skupina“ (Ofe, 1999: 155-174). Pri tome zaposleni, posebno oni sindikalno
organizovani, predstavljaju ĉak i za partije sklone sindikatima tek jedan deo potencijalne
izborne klijentele ĉije interese je teško do kraja usaglasiti i integrisati.

Primera radi, u Srbiji zaposleni ĉine sve manji izborni agregat (1,3 miliona bez vlasnika i
samozaposlenih) , pri ĉemu je sindikalno organizovanih njih tridesetak odsto. Oni su
dalje fragmentirani i podeljeni na tri petine koje organizuju dve reprezentativne centrale
– SSSS i UGS Nezavisnost , dalju petinu koje okupljaju alternativne centrale i autonomni
granski sindikati ( Konfederacija, ASNS, Sloga , prosvetari, sindikati u zdravstvu…) i
petinu koja se nalazi u zoni “ sindikalne sive ekonomije “ koju ĉine “kućni sindikati”
pojedinih firmi ili gradova , odnosno ĉlanovi sindikata koji su sa svojom organizacijom u
takvoj energetskoj vezi da nisu sigurni ni kom sindikatu pripadaju !

Kada je o samim sindikatima reĉ, njima najĉešće nedostaju resursi za definisanje i

praćenje realizacije svojih strateških zahteva i ciljeva, odnosno odreĊenje svoje jasno
definisane politiĉke potraţnje, ali i precizni kriteriji za razlikovanje politiĉkih igraĉa i
detektovanje karaktera “slatkoreĉive i obećavajuće“ politiĉke ponude.

Istovremeno, na drugoj strani, bezuslovna podrška sindikata politiĉkim partijama i

koalicijama, posebno u uslovima oštre politiĉke polarizacije, praktiĉno onemogućuje
ostvarenje ni minimuma neophodne meĊusindikalne saradnje i vodi slabljenju
pregovaraĉke moći sindikata i zaposlenih. Nekritiĉko vezivanje za pojedinu politiĉku
opciju nosi i ĉesto prevelik i nepotreban rizik od unošenja dodatnih linija politiĉkih
podela (nacionalnih, verskih) u redove ĉlanstva, što dalje vodi fragmentaciji i slabljenju
sindikata. Povratno, sve slabiji, podeljeniji i malobrojniji sindikati gube na podršci i
ostvaruju sve minorniji politiĉki uticaj (Stojiljković, 2006: 392-395).

Politiĉke strategije i modeli uticaja sindikata

Sindikalno – stranaĉke veze i savezi

Kada je o samim instrumentima ostvarivanja politiĉkog uticaja reĉ, prvu, tradicionalnu

– izborno-politiĉku stratešku opciju uticaja na politiku ĉine tri osnovna i razliĉiti
prelazni modeli uspostavljanja odnosa sindikata sa politiĉkim partijama. Sindikatima na
raspolaganju stoje: (1) razliĉiti obrasci uspostavljanja ravnopravne, kroz postojanje
posebnih organa i oblika koordinacije u većoj ili manjoj meri institucionalizovane,
ugovorne saradnje sa politiĉkom strankom-koalicijom – karakteristiĉni za moderne
socijaldemokratske, ali i demohrišćanske stranke; (2) pozicija transmisije, odnosno
delovanje sindikata pod okriljem i patronaţom neke stranke poput pozicije sindikata u
zemljama real-socijalizma. ili pak (3) mogućnost formiranja sopstvenog politiĉkog krila
ili stranke, sa ĉuvenim istorijskim primerom formiranja Laburistiĉke stranke od strane
britanskih Trejd juniona ili aktuelnom, daleko manje uspešnom, praksom borbe razliĉitih
frakcija, za politiĉko nasleĊe sindikata Solidarnost u Poljskoj.
Izborno-politiĉkom modelu u širem smislu pripadaju i „prelazni modeli“:

a) postojanje, poput prakse sindikata u Austriji i Grĉkoj, politiĉkih, stranaĉkih

frakcija unutar jedinstvenog sindikata, preko kojih sindikati, srazmerno snazi
frakcija, saraĊuju sa odreĊenim strankama, kao i, u sluĉaju krajnje nestabilne i
razmrvljene partijske scene,
b) model otvorene, jednokratne podrške pojedinim strankama i koalicijama,
uslovljen prihvatanjem sindikalnih zahteva.
Primera radi, sindikati Grĉke (Generalna konfederacija rada Grĉke i Sindkat javnih sluţbi
- GSEE i ADEDY) imaju frakcije koje podrţavaju razliĉite partije - PAME -
komunistiĉku partiju, SYN evrokomuniste, PASHE socijaliste i DAKE demokrate.

Po pravilu, na unutarsindikalnim izborima se u rukovodstva sindikata biraju predstavnici

onih frakcija koje ulaze u koalicione vlade. Takvom kombinatorikom se oĉekuje
ostvarivanje većeg uticaja na donosioce odluka.

Istorija razvoja odnosa sindikata i partija, ukljuĉiv i iskustva zemalja u tranziciji,

pokazuje da je “pionirski model“, u kome sindikati formiraju stranke u modernim,
demokratskim društvima ireverzibilan, odnosno već iscrpljen. U brojnim tranzicionim
društvima, poput Srbije, nije u praksi još zaţivelo ni “prirodno savezništvo“ izmeĊu
sindikata i stranaka, odnosno za njega još nema dovoljno argumenata i praktiĉnih dokaza.
Ostaje da se na proverljivim sporazumima i kroz “uĉenje na greškama“ postupno grade
uzajamno poverenje i trajni partnerski odnosi.

Interesna reprezentacija

Drugi, daleko komotniji i manje riziĉan, model –institucionalne, interesno-politiĉke

reprezentacije ĉine: (1) razliĉito razvijena praksa ukljuĉivanja predstavnika sindikata u
rad odbora i radnih tela parlamenta i vlade i vladinih agencija, kao i (2) stvaranje
posebnih tela za voĊenje tripartitnog i multipartitnog socijalnog dijaloga (na lokalnoj,
nacionalnoj i regionalnoj ravni) sa preteţno konsultativnim i savetodavnim funkcijama i
ovlašćenjima, koje svoju inspiraciju nalazi u još 1919-te godine formiranoj, tripartitnoj
strukturi MOR-a.

Radi se zapravo o nastojanju da se, kroz direktnu komunikaciju sa institucijama

vlasti, politiĉki nadgradi i ojaĉa pregovaraĉka strategija sindikata.

Tripartitne institucije, kao i širi socijalno-politiĉki koalicioni aranţmani, uz oĉuvanu

autonomiju aktera, pre svega sindikata, zaista su naĉin da se politiĉki podrţi i osnaţi
socijalni dijalog. Reĉju, realan efektivni socijalni dijalog, otvoreni kanali komunikacije sa
parlamentom i vladom i njenim agencijama su, uz profiliranje politiĉke ponude, neki od
nuţnih preduslova za postojanje uticajnijih sindikata.

No, sindikati moraju pre svega, kroz proces edukacije i akcionog treninga, da jaĉaju
sopstvene kapacitete i pokaţu znatniju sposobnost socijalnog uĉenja. Efektivan socijalni
dijalog unutar planetarne krize pretpostavlja, pored kakvog – takvog prostora
komplementarnih interesa, i ravnoteţu moći socijalnih partnera . U suprotnom , on sluţi
moćnima (poslodavcima i vladama) samo za kupovinu vremena i socijalnog mira i kao
dokaz da “ prepoznaju I prihvataju vrednosti evropskog socijalnog modela “ O kakvom
poslu se radi sa armijom nezaposlenih i nedovoljno uposlenih na plećima i podrškom i
poverenjem tek 15% graĊana ( što je uz Hrvatsku i Bugarsku najniţi rejting u Evropi) ne
treba ni govoriti.

Politiĉko lobiranje i uticaj

Orijentacija na formalne kanale i komunikaciju sindikate je drţala izvan prakse

korišćenja i razvijanja trećeg modela (ne)formalnog uticaja – prakse lobiranja i stvaranje
politiĉkih mreţa – „zajednica praktiĉne politike“ koje, pored sindikalnih lidera i
lobista ĉine i vladini funkcioneri i visoki administratori, kljuĉni poslanici,
sindikatima naklonjeni eksperti i vodeći novinari (Hejvud, 2004: 523-530).

Pošto je poslednjih godina došlo do obimnih prenošenja nadleţnosti iz većine politiĉkih

oblasti sa nacionalnih drţava na Evropsku uniju, EU-lobiranje sve više dobija na
znaĉaju. Stoga, skoro sve znaĉajnije organizacije imaju u Briselu svoj lobistiĉki biro.

Umreţavanjem nacionalne i EU-politike proširuju se i lobistiĉke aktivnosti, tako da

nacionalni lobisti, ukljuĉiv i sindikate, ali i politiĉke partije i institucije, mora da
poseduju znanja i o zakonodavnom postupku, kao i o neformalnim praksama i rutinskim
postupcima u okviru Evropske unije (Stojiljković, A, 2011).

Sindikati i politika u Srbiji

Mogu li se na osnovu komparativnih analiza i istraţivanja bar hipotetiĉki formulisati

celovitiji i potpuniji i trajniji uvidi u odnos na relaciji: zaposleni–sindikati–politika, koji
vladaju u Srbiji ?

Prvu impresiju svakako ĉini saznanje da se radi o traţenju modaliteta za odnose dve
grupe aktera ( stranaka i sindikata ) od kojih su jedni – stranke , bar one zastupljene u
parlamentu , moćni a drugi ( sindikati ) i podeljeni i nemoćni , pri ĉemu ni jedni ,ni
drugi ne uţivaju poverenje graĊana.

Razumevanje odnosa sindikati–politika od strane zaposlenih i graĊana

Na osnovnoj empirijskoj ravni, sudeći po nalazima istraţivanja vršenih nakon 2000,

grubo reĉeno polovina zaposlenih, ali i svih graĊana, sindikate dosledno ne vidi u
polju aktivne politke. Pri tom je pribliţno podjednak udeo, po ĉetvrtina, onih koji
svesno odbijaju aktivnu politiĉko-izbornu strategiju sindikata i onih koji ne znaju da
odrede svoj odnos – koji su nedospeli do (sindikalne) politike. Prvi se natproseĉno
regrutuju meĊu najobrazovanijima, drugi, oĉekivano, meĊu onima s najmanje
obrazovanja, kao i zaposlenima izvan sindikalnog ĉlanstva.

Drugu polovinu ĉine, pored desetine „politiĉki ostrašćenih“, koji bi da sindikat bez
ikakve zadrške uĊe direktno u politiku, relativna većina – pribliţno dve petine
zaposlenih, koji su za aktivnu, ali ne i kvazistranaĉku politiĉku poziciju sindikata.
Naime, tek desetina zaposlenih prihvata direktan samostalni izborni nastup sindikata ili
njihovo delovanje pod okriljem neke jake stranke. Na drugoj strani, zaposleni u Srbiji su
sve bliţi postizanju većinske saglasnosti oko zauzimanja aktivne, kritiĉke pozicije
sindikata prema akterima politike.

Više od dve petine njih prihvata dva komplementarna stava – da sindikati treba da
saraĊuju sa strankama koje štite interese zaposlenih, ali i da istovremeno budu u
principijelno opozicionoj poziciji prema svakoj vladajućoj partiji/koaliciji
(Stojiljković, 2004, 99). 1

Nakon svih iskustava s transmisionom pozicijom sindikata, kako u sistemu

„socijalistiĉkog samoupravljanja“, u kome je posedovanje širokog kruga formalnih
ovlašćenja plaćeno gubitkom samostalnosti, tako i sa deklarativno proradniĉkom
„nacionalno-socijalistiĉkom i patriotskom“ vlašću, koja je zaposlene dovela do
prosjaĉkog štapa, ne ĉudi nepoverljiv, ĉak ciniĉan odnos prema sluţenju politici.

Opredeljenje za uspostavljanje ugovornog i partnerskog odnosa sindikata sa

politiĉkim partijama, koji traje samo dok se ispunjavaju meĊusobne obaveze, jeste
okvir u kome se smešta relativno većinsko mišljenje zaposlenih.

Istovremeno, preteţan deo njih, shvatajući politiku kao borbu za vlast, ne ţeli da vidi
sindikate u politici. Sve dok se ne demokratizuje sama politiĉka praksa i ne otvore kanali
efektivnog uticaja sindikata i organizacija civilnog društva na proces politiĉkog
odluĉivanja, nije realno ni oĉekivati da će graĊani i zaposleni prihvatiti šire, demokratsko
i participativno razumevanje politike. Do tada, zaposleni će biti za autonomnu poziciju
sindikata i njihov vidljiv i javan politiĉki uticaj, ne smatrajući to uĉešćem u politici.
Uslovljavanje podrške ispunjavanjem datih obećanja, opredeljenje da se javno utvrde
uzajamne obaveze i garancije, govore o poodmaklom procesu socijalnog i politiĉkog
uĉenja i sazrevanju većine zaposlenih. Oni, konaĉno, jasno uoĉavaju i prostor zajedniĉkih
i prostor razliĉitih interesa sindikata i politiĉkih partija.

Kratka istorija dosadašnjih (ne) sporazuma sindikata i politiĉkih stranaka

Proaktivna strategija sindikata podrazumeva, dakle, kritiĉku i autonomnu poziciju

odbrane interesa zaposlenih, ali i temeljnih demokratskih vrednosti. Upravo se po

________________________________________________________________

1Primera radi, analizirajući 2010.godine mišljenja graĊana o najboljem naĉinu ostvarivanja izbornog i
politiĉkog uticaja sindikata, utvrdili smo da znaĉajnu, ali ne i većinsku podršku, i to samo meĊu polovinom
ispitanika koja ima bilo kakvo mišljenje o relaciji sindikata i politike, ima stav da sindikati (i njihovo
ĉlanstvo) ne treba da se mešaju u politiku. U odnosu na mali broj (14 %) anketiranih koji misle da sindikati
treba da uĉestvuju na izborima – bilo kroz okrilje delovanja i podršku odreĊenoj partiji ili koaliciji (9 %) –
bilo, zbog indiferentnog, ĉak ciniĉnog odnosa velikih partija prema zaposlenima i sindikatima, formiranjem
sopstvene sindikalne izborne liste (5 %) – relativno znaĉajnu podršku moţe imati jednokratna ugovorna
saradnja po modelu „glasovi za podršku zahtevima zaposlenih i sindikata“. Najzad, odreĊeni broj ispitanika
(7 %) opredeljuje se za sindikalizaciju moći zaposlenih, odnosno za autonomno organizovanje protesta i
štrajkova protiv poslodavaca i mera vlasti usmerenih protiv interesa zaposlenih, ali i penzionera i loše i
nekvalitetno samozaposlenih. Naravno, prinudno izjašnjenje za jedan od ponuĊenih odgovora ima svoja
jasna ograniĉenja, jer, na primer, autonomne protesne akcije moraju biti sastavni deo svake razvijene,
nuţno sloţene i „lepezaste“ strategije sindikalnog nastupa.
tome jasno razlikuje proaktivna strategija od strategije podreĊivanja vladajućoj partiji,
koju je za vreme Miloševićevog reţima manje-više nekritiĉki sledio znatan deo
rukovodstva i ĉlanstva SSSS, sa jasnim negativnim posledicama. Sliĉan manir ponašanja
prema (DOS-ovoj) vladi, uz još direktnije uĉešće u njoj, nakon petooktobarskih promena
preuzeo je ASNS. I prethodno iskustvo SSSS i katastrofalni izborni rezultat Laburistiĉke
stranke – politiĉkog blizanca ASNS, na izborima decembra 2003. godine (ta stranka nije
uspela da prikupi više od 0,1 % glasova), govore da je odnos sindikata prema vlasti
poput odnosa prema vatri: velika daljina nosi rizik od smrzavanja – velika bliskost
nosi rizik od opekotina.

U tom okviru je, recimo, sindikat „Nezavisnost“ svim strankama demokratske opcije
ponudio potpisivanje Ugovora o demokratskoj socijalno-pravednoj Srbiji. I nakon
promena oktobra 2000. godine ova sindikalna centrala nastavila je s praksom potpisivanja
sporazuma i ugovora sa strankama demokratskog bloka, nastojeći da time, bar posredno,
doprinese i smanjivanju tenzija izmeĊu njih. Predmet ovih ugovora (ĉiji je smisao
razmena „glasovi za podršku zahtevima”), otvorenih i za druge aktere, su obaveza
razvoja i institucionalizacije socijalnog dijaloga i sklapanje socijalnog pakta (ugovori s
DSS-p, i G17 PLUS) ili razvoj meĊusobne saradnje na realizaciji zajedniĉkih vrednosti
što ukljuĉuje i saradnju sindikalnih organa s resornim odborima i poslaniĉkim klubovima
stranaka (sporazumi sa DS-om i SDP-om).

Pokušaji poput ovih „Nezavisnosti“ da realizuje celovitu (in)direktnu politiĉku strategiju

imaju, meĊutim, perspektivu samo u meri u kojoj postoji: (1) odrţivi elementarni
konsenzus unutar i izmeĊu sindikata, ali i ukupnog demokratskog politiĉkog bloka i,
istovremeno, (2) doĊe do profiliranja pouzdanog politiĉkog partnera sindikata.

Sve dok ne doĊe do ukrupnjavanja i profiliranja partijske, ali i sindikalne scene, ovi
sporazumi će imati ulogu, karakter i sudbinu malih, jednokratnih parcijalnih uloga
sa kojima se ozbiljno ne raĉuna i na koje se, u meĊuvremenu, zaboravlja.

Fragmentirana i nediferencirana politiĉka ponuda

Jedno od mogućih objašnjenja za slab uticaj zaposlenih i sindikata na politiku leţi u oceni
da je u Srbiji još uvek na sceni svojevrsni politiĉki maskenbal u kome stranaĉki lideri
tvrde jedno a rade drugo u skladu sa konstatacijom bugarskog sociologa Ivana Krasteva
da na Balkanu sve stranke i koalicije u vreme izbora uĊu u strasnu ljubavnu vezu sa
biraĉima a nakon njih u brak sa meĊunarodnim finansijskim organizacijama (Krastev,
2004).

Suoĉene sa većinom biraĉkog tela koje ĉine siromašni i nedovoljno uposleni, stranke u
izbornim manifestima visoko frekventno pominju vrednosti solidarnosti, socijalne pravde
i socijalnog dijaloga i odgovorne drţave.

Na drugoj strani, u praktiĉkoj politici kroz veze sa tajkunima i finansijerima i raspodelu

politiĉkog plena deluju kao strojevi za eksploataciju vlasti i federacije interesnih grupa i
lobija.
Proces i efekti privatizacije, voĊena poreska politika, slabo, neureĊeno trţište i prisutni
privatni i javni monopoli, kao i gotovo endemski raširena korupcija i trgovina uticajem,
dovoljno su dobri argumenti za ovu tezu.

Analiza fragmentirane partijske i sindikalne scene pokazuje da uz po 2-3 “velika” figurira

i desetine igraĉa sa ograniĉenim uticajem koji, zahvaljujući pravilima sindikalne i
politiĉke igre, ipak imaju znatan ucenjivaĉki potencijal.

Mogli bi zakljuĉiti da su se na politiĉkom trţištu na strani ponude i traţnje našli

(preko) brojni akteri – partije i sindikati koji ne uţivaju kredibilitet i poverenje
graĊana i od kojih tek po nekoliko njih ima relevantan uticaj i pregovaraĉki
potencijal. Samo odnos snaga u kome i tek nekoliko desetina hiljada glasova na
izborima, odnosno par poslaniĉkih glasova u parlamentu omogućuje sticanje ili gubitak
vlasti ĉini “ zanimljivim” i ostale male igraĉe.

Poverenje i nepoverenje u institucije u Srbiji – cela populacija (u %)

Razlika do 100% ĉine oni koji nisu upoznati sa radom sindikata ili su neodluĉni.
(Izvor Mihailović. V, 2012)

Aktuelni kontekst: Srbija pred izborima

U uslovima aktuelne krize planetarnih razmera Srbija mora napustiti dosadašnji model
razvoja zasnovan na pregrejanoj traţnji i uvozu, prenaduvanoj i javnoj i privatnoj
potrošnji i poslediĉno stvorenim, spoljnim i unutrašnjim deficitima i neravnoteţama.

Sledeći razvojnu logiku i strategiju EU za narednu deceniju Evropa 2020, novi model
razvoja bi se, sasvim suprotno, bazirao na štednji, ulaganjima, proizvodnji i povećanju
izvoza.

Kljuĉni, finalni cilj strategije bi trebalo da bude uvećanje zaposlenosti i blagostanja

stanovništva.
Prelazak na novi razvojni model ne ide, meĊutim, bez, bar kratkoroĉnih odricanja,
gubitaka i redistribucije u kojoj neko dobija ako neko drugi (privremeno) gubi, ukljuĉiv i
brojne redistributivne koalicije poput penzionera i zaposlenih u javnom sektoru.

Poslednje decenije su, meĊutim, prepune primera situacija u kojima se pred izazovima
odustajalo od kljuĉnih promena sklapanjem razvojno neproduktivnog socijalnog braka iz
raĉuna kojim su moćni štitili privilegije, a grupe sa dna socijalne piramide se
zadovoljavale mrvicama sa stola.

Ĉini se da to više neće biti moguće, bar ne u dosadašnjoj meri. Vreme bala pod
maskama prolazi i nakon decenijske dominacije nacionalnih komada sa pevanjem i
pucanjem i socijalnog populizma u stranaĉkoj politici će morati da u prvi plan doĊu
suštinska pitanja razvoja i razvojnih strategija.

Konaĉno, na pomolu je novo politiĉko prerazvrstavanje. Poruka je jasna, u Srbiji nakon

dugogodišnje recesije više nije prihvatljiva mogućnost privrednog rasta koji ne bi bio
praćen istovremenim rastom zaposlenosti i standarda. Na drugoj strani, rasta nema
bez obimnijeg akumuliranja, kao i uvećane konkurentnosti i produktivnosti rada. To, po
pravilu, ide uz dalje restruktuiranje i oslobaĊanje od viškova zaposlenih. Postići i jedno i
drugo u krajnje suţenom manevarskom prostoru nije ni malo lak zadatak.

Dosadašnji tok kampanje pred izbore 2012. godine naţalost pokazuje da je umesto
ozbiljnog razgovora i razmene argumenta na delu stari manir cenkanja i trgovine -
olakog obećavanja ( na strani partija ) i sklonosti jednokratnom obezbeĊivanju i
“ugraĊivanju” od strane sindikata .

Ovaj “déjà vu” manir prepoznatljiv je, recimo, u vraćanju ASNS na omiljenu poziciju
polu – stranke polu-sindikata, koja obezbeĊuje i prednosti u meĊusindikalnoj utakmici,
kroz sklapanje aranţmana i ulazak u parlament na listi LDP – stranke sa naglašenom
(neo)liberalnom pozicijom.

Najveći sindikat – SSSS je posle serije razgovora sa svima koji su imali politiĉki interes
da se susretnu sa njima kako sa “prirodnim saveznicima” – strankama sa
(samo)proklamovanom socijaldemokratskom orijentacijom, tako i sa naprednjacima,
regionalistima i liberalima i definisanja, nedovoljno konkretizovane pegovaraĉke
platforme, ipak na kraju odustao od, bar javnog i direktnog, uĉešća u direktnoj izbornoj
utakmici.

Predlog: Nasuprot ovakvoj praksi nuţno je, na osnovu komparativnih iskustava i prakse,
precizirati i ukrupniti sindikalnu ponudu, uz strateški zajedniĉki dogovor, koji bi sadrţao sledeća
ĉetiri elementa:

(1) Imajući u vidu da, bar od oktobra 2000, ne postoje nepremostive programske razlike
izmeĊu sindikata, njihovu zajedniĉku pregovaraĉku platformu i, istovremeno, kriterije za
odabir politiĉkih partnera mogla bi ĉiniti, inaĉe široko prihvaćena, ustavna opredeljenja
za Srbiju kao graĊansku, evropsku, socijalno odgovornu, pravnu i demokratsku drţavu i
društvo.
 (2) Reĉ je o opredeljenju da se unutar demokratskog politiĉkog dizajna, aktivnog civilnog
društva i dinamiĉne trţišne privrede, ostvaruju puna pravna i politiĉka jednakost,
nacionalna i rodna ravnopravnost, socijalna pravda i solidarnost. Prethodno, drţava bi
morala antikoruptivnim zakonodavstvom i praksom redukovati, gotovo endemski
raširenu politiĉku korupciju i kriminal.

(3) Dalje programsko preciziranje i, istovremeno suţavanje kruga potencijalnih partnera,

podrazumeva i efektivno zalaganje za ekološki i socijalno odrţiv razvoj, aktivnu politiku
zapošljavanja i smanjenja siromaštva, odrţivu socijalnu politiku, pre svega odrţiv
obrazovni, zdravstveni i penzioni sistem.

(4) Naravno, opredeljenje da se izbalansirano radno i socijalno zakonodavstvo donose unutar

bipartitnog i tripartitnog socijalnog dijaloga, uz uvaţavanje kljuĉne uloge sindikata i
priznavanje prava na participaciju zaposlenih, kolektivno pregovaranje i štrajk,
predstavlja takoĊe neku vrstu najuţeg i najkonkretnijeg, ĉetvrtog kvalifikacionog testa za
ulazak u meĊu potencijalne politiĉke i socijalne partnera sindikata.

Za preciziranje sindikalne potraţnje u uslovima krize i prelazak na novi razvojni

model koji podrazumeva proces redistribucije i bar srednjeroĉna odricanja, potreban je ,
meĊutim, širi društveni konsenzus oko sledećih aspekata ekonomskih i socijalnih
promena: 1) neophodnosti produbljivanja i zaokruţivanja trţišnih reformi i kreiranje
otvorenog i fleksibilnog trţišta rada,ali uz proaktivnu ulogu drţave i osmišljenu politiku
zapošljavanja, 2) oĉuvanje javnog interesa i unapreĊenje kvaliteta usluga unutar procesa
privatizacije koji je, do sada, pokazao kontroverzne rezultate, a u oblasti javnog sektora
se nalazi na samom poĉetku, 3) naglašavanje normativne i regulativne funkcije drţave,
posebno u oblasti politike podsticanja konkurencije i 4) opredeljenje za socijalno
odgovornu drţavu koja, u saradnji sa asocijacijama civilnog društva (pre svega, sa
sindikatima i poslodavcima), ureĊuje industrijske i socijalne odnose i ostvaruje sopstvenu
socijalnu politiku.
Alternativni scenariji

I pored verbalnog prihvatanja nacionalne solidarnosti i socijalnog dijaloga kao stubova

izlaska iz krize, gotovo sve dosadašnje antikrizne aktivnosti kod nas bile su namenjene
oporavku bogate manjine , socijalizaciji njenih gubitaka, odnosno “socijalizmu za
bogataše”
Drugim reĉima, filozofija New Deal-a i drugih baziĉnih socijalnih dogovora su
ulaganja, subvencije, podsticaji, dok je neoliberalni odgovor na aktuelnu krizu štednja,
kako materijalna, tako i nematerijalna. Najopasniji deo korpusa nematerijalne štednje je
svakako štednja na steĉenim pravima zaposlenih. U ime štednje, trţište rada bi trebalo
tako da se prekomponuje, da nezaposleni i zaposleni budu izjedaĉeni ne po pravima,
ĉemu, inaĉe tradicionalno teţe sindikati, već u obespravljenosti i jednih i drugih. To
haotiĉno mešanje zaposlenih i nezaposlenih, stvorilo bi neodrţivu situaciju potpune
nesigurnosti većine radnih mesta, a nekadašnja radniĉka klasa, pored toga što je izgubila
svoje klasno obeleţje, sada bi i ratovala unutar sebe oko oĉuvanja i unapredjenje svojih
prava. Bez tih prava kao klasne odrednice, sindikati postaju besmislena organizacija (
Platforma UGS Nezavisnost, 2012)
To je još jedan argument za tezu da sindikati moraju steći veštinu ĉitanja izmeĊu redova
zavodljive , prigodne izborne ponude politiĉkih aktera.
 Pritom, jedna od kljuĉnih stajnih taĉki je teza da fiskalna politika, funkcionisanje
institucija društvene solidarnosti, monetarna politika, moraju po svaku cenu da ostanu što
dalje od manipulacija politike. Najbolji test za spremnost politiĉara da prihvate tako nešto
jeste njihovo pristajanje na uvoĊenje novih oblika oporezivanja, naroĉito kada je reĉ o
porezu na finansijske transakcije, gde bi porez progresivno rastao za onoliko za koliko
neka transakcija nema uporišta u ivesticionim ulaganjima. Oporezivanje bogatih
progresivnim stopama, smanjenje poreskih opterećenja za radna mesta, za otvaranje i
pokretanje malih i srednjih preduzeća, selektivni PDV, potpuno oslobaĊanje od poreza
odreĊenih kategorija stanovništva, sve bi to bili potezi koje sindikat mora da podrţi.

Mehanizmi ostvarivanja uticaja

Imajući u vidu da je Srbija odnedavno kandidat za ĉlanstvo u EU, kao novu moguću
relanost i osnovu za delovanje treba ukljuĉiti nacrt Socijalnog ugovora za Evropu koji je
pustila u javnu raspravu Evropska konfederacija sindikata.
U nacrtu se EKS zalaţe za ĉetiri pravca akcije: socijalni dijalog, kroz jaĉanje autonomije
socijalnih partnera i oĉuvanje kolektivnog pregovaranja; upravljanje privredom ka
odrţivom razvoju i zapošljavanju; jaĉanje ekonomske i socijalne pravde; uspostavljanje
finasijske stabilnosti ( Platforma UGS Nezavisnost,2012).

Zapravo, polazeći od sopstvenih iskustava i komparativne prakse, u ovoj fazi, u odsustvu

strateškog dogovora sindikata treba usvojiti i promovisati dve vrste dokumenata (1)
operativne dokumente – sporazume o saradnji stranaka i sindikata – koji odgovaraju
aktuelnim sindikalnim i politiĉkim podelama i potrebi sindikata da grade autonomne
taktike i (2) pakt o izlasku iz krize, zapošljavanju i razvoju kao program ukupnog
razvoja društva, odnosno tip razvojnog dokumenta oko koga je moguće oĉuvati i
stratešku meĊusindikalnu komunikaciju.

Sporazumi bi sadrţali: (1) osnovne zajedniĉki deljene vrednosti, principe (2) ciljeve i
sadrţaje i modele zajedniĉkih aktivnosti, kao i (3) mehanizme ureĊenja meĊusobnih
odnosa, ukljuĉiv i ugraĊene mehanizme izmene, proširenja i kontrole realizacuje
sporazuma.

Osnovna ideja je da, polazeći od zajedniĉki deljenih vrednosti i principa demokratije,

dijaloga i tolerancije, jednakosti, solidarnosti i socijalne pravde, stranke partneri sindikata
formiraju, na reprezentativnom nivou institucionalni okvir - Forum za socijalni dijalog,
koji bi razmatrao sva kljuĉna pitanja demokratske konsolidacije i ekonomskog rasta i
socijalno i ekološki odrţivog razvoja. 23

3 U Litvaniji su, recimo, sindikat i stranka – LPSK i LSDP formalnim ugovorom usaglasili oblike saradnje.
No, u praksi sindikalni savez se ţali na nedostatak dijaloga i nespremnost stranke da u praksi involvira
kooperativne odnose.
U Rumuniji CNSLR Fratia i PDS sup red izbore 2008. godine su obnovili sporazum o saradnji. Unutar
stranke je formirano telo – forum za socijalni dijalog, koje treba da koordinira saradnju, koja ukljuĉuje i
predloge zakonodavnih rešenja. Postojanje sporazuma i formiranje posebnog organa nije, meĊutim, dovelo
i do funkcionišuće institucionalne komunikacije.
U sastavu Foruma za socijalni dijalog bi u ime stranaka bili kljuĉni predstavnici izvršne
i zakonodavne vlasti, kao i struĉnih tela i agencija, predstavnici sindikata (koji bi
imenovali svoje predstavnike), NVO koje se bave razvojnim pitanjima i kljuĉnih
eksperata iz akademske zajednice.

Forum bi imao i svoje uţe operativno telo - kolegij koje bi ĉinili predstavnici stranke i
sindikata, a koje bi se bavilo razvojem meĊusobne saradnje i koordinacijom delovanja,
regulisanjem spornih pitanja i usvajanjem i monitoringom nad realizacijom razvojnih i
istraţivaĉkih projekata.

Socijalni pakt o razvoju i zapošljavanju

Evropska praksa sklapanja socijalnih paktova izmeĊu vlada i socijalnih partnera pokazuje
da rešenje treba traţiti u skladnom povezivanju rasta dinamiĉne, otvorene, ali normativno
regulisane i lišene monopola, trţišne privrede sa ulaganjem u humani kapital – u
stvaranje obuĉene i fleksibilne radne snage koju onda karakteriše spremnost na rizik i
visoka uposlenost.

Sklapanje paktova aktere usmerava ka uzajamnoj odgovornosti i lišava ih suviška

nerealnih oĉekivanja i obećanja. Dogovoreni makroekonomski pokazatelji razvoj ĉine
predvidljivim i omogućuju kontrolu i merenje uĉinaka svakog od uĉesnika u socijalnom i
politiĉkom dijalogu.

Odgovornost i samoograniĉavanje na trusnom socijalnom i politiĉkom tlu Srbije, lišenom

znaĉajnije demokratske tradicije, meĊutim, nikada nisu bili previše rašireni manir i
praksa. Da do toga zaista doĊe, sindikati se moraju prethodno izboriti za uspostavljanje
ravnoteţe moći u skladu sa sentencom da nema efektivnog ostvarivanja prava bez
istovremenog posedovanja kontra-moći.

I u Slovaĉkoj je 2006. godine izmeĊu KOZ SR I SMER- a potpisan sporazum o saradnji. Sporazumom, po
modelu glasovi za podršku, se sindikat obavezuje da podrţi suštinske zahteve i izbornu kampanju
socijaldemokrata. Zauzvrat, stranka je integrisala zahteve sindikata u svoj politiĉki program. (Šreder, Kalas,
Forum socijalne demokratija, FES, broj 17)
LITERATURA

Arandarenko, Mihail. 2010. „Politiĉka ekonomija nezaposlenosti", u:

Arandarenko,
Burda, Viploš, (2004), Makroekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd
Hauard, Mark. 2008. Civilno društvo u postkomunističkim društvima. Beograd:
GraĊanske inicijative
Hejvud, Endru. 2004. Politika. Beograd: Clio
Kin, Dţon. 2003. Civilno društvo. Beograd: Filip Višnjić
Krastev, Ivan (2004), Zamka nefleksibilnosti, BFPI, Beograd
Mihailović, Srećko, Gradimir Ivanić i Zoran Stojiljković. 2003. Sindikalni
barometar 2 3 (2004) i 4 (2007)
Mihailović, Srećko. 2010. „Sindikati u javnomnjenskom obzorju“. Beograd: SLA
Mihailović, Srećko (ur.). 2010. Kako graĎani Srbije vide tranziciju. Istraživanje
janvog mnenja tranzicije. Beograd: FES – CSSD – CeSID.
Mihailović, Vojislav,2012, Sindikati mediji(ur.S.Mihailović) FES, Beograd
Platforma UGS Nezavisnost( 2012)
Slavujević, Zoran. 2010. „Institucije politiĉkog sistema - umesto simboliĉkog
izraza prava graĊana da vladaju, sredstvo vladavine nad graĊanima“. u:
Mihailović, Srećko (ur.). Kako graĎani Srbije vide tranziciju. Istraživanje janvog
mnenja tranzicije. Beograd: FES – CSSD – CeSID.
Stojiljković, Ana. 2011. „Politiĉko lobiranje u EU“. u: Političko grupisanje u
Evropi. Beograd: KAS – EPUS.
Stojiljković, Zoran. 2008. Konflikt i/ili dijalog. Beograd: SLA i FPN
Stojiljković, Zoran. 2010. „Socijalni dijalog i konsolidovanje demokratije“.
Beograd: SLA
Zerfaß, Ansgar i Miroljub Radojković (prir.). 2011. Menadžment političke
komunikacije. Osnove i koncept. Beograd: Fondacija Konrad Adenauer – Medijski
program Jugoistoĉna Evropa
Wiatr, Jerzy(2005), The Organizational Strukture of Social Demokratic Parties in
Eastern and Central Europe, u: Social Democrasy in Europe, Edition de l,
Universite de Bruxelles
 SOCIJALNI DIJALOG I PARTICIPATIVNA DEMOKRATIJA

Dijalog i kriza iliti kriza dijaloga

Tranzicioni procesi u Srbiji su ponovo na svojoj, ovoga puta ĉini se konaĉnoj i

odluĉnoj, prekretnici. Odluĉni privredni i socijalni iskorak, meĊutim, treba naĉiniti u
uslovima krajnje socijalne i politiĉke nestabilnosti.
Neveselu svakodnevicu Srbije, pre svega onih gotovo milion nezaposlenih ili
prividno zaposlenih, odnosno (i po krajnje restriktivnim kriterijima), ĉak oko dva miliona
siromašnih i materijalno nedovoljno obezbeĊenih, treba, u narednoj deceniji odluĉno
promeniti. Pri tome, oţivljavanje proizvodnje uz paralelni rast zaposlenosti i formiranje
sigurnosne mreţe socijalne pomoći i podrške, kroz koju se ne propada u vrtlog
siromaštva i izolacije, predstavlja zadatak rešiv poput izraĉunavanja kvadrature kruga.
Pozitivni efekti restrukturiranja velikih sistema, nove investicije i razmah
preduzetništva su, meĊutim, praktiĉno nemogući bez strane ekonomske pomoći i
podrške. Preduslov za njihovo dobijanje i ubrzan hod ka širim, pre svega evropskim,
integracijama je ispunjenje brojnih ekonomskih ali i politiĉkih uslova, meĊu kojima
dominira zahtev za punom saradnjom sa Tribunalom u Hagu, ali i orijentacija samo na
mirna, diplomatska sredstva u konfliktu nastalom povodom (samo)proglašenja
nezavisnosti Kosova.
Poslediĉno, izlazak iz zone prevelikog socijalnog i politiĉkog rizika za ulaganja –
socijalni mir, nije moguć bez postizanja, bar minimalnog, relativno većinskog politiĉkog i
socijalnog konsenzusa. To je, opet, u osiromašenom, traumatizovanom, postratnom
društvu neophodan ali nimalo lako rešiv (pred)uslov.
U uslovima aktuelne krize planetarnih razmera Srbija recimo mora napustiti
dosadašnji model razvoja zasnovan na pregrejanoj traţnji i uvozu, prenaduvanoj i javnoj i
privatnoj potrošnji i poslediĉno stvorenim, spoljnim i unutrašnjim deficitima i
neravnoteţama. Sledeći razvojnu logiku i strategiju EU za narednu deceniju Evropa
2020, novi model razvoja bi se, sasvim suprotno, bazirao na štednji, ulaganjima,
proizvodnji i povećanju izvoza. Kljuĉni, finalni cilj strategije bi trebalo da bude uvećanje
zaposlenosti i blagostanja stanovništva.
Prelazak na novi razvojni model ne ide, meĊutim, bez, bar kratkoroĉnih,
odricanja, gubitaka i redistribucije u kojoj neko dobija ako neko drugi gubi. U
zaoštrenom, kriznom okviru u kome budţetski deficit pada na gotovo simboliĉkih 1%,
javna potrošnja mora biti svedena na dve petine BDP, uz promenu njene strukture tako da
relativni rast uĉešća javnih investicija prati smanjenje finalne potrošnje. Cena će biti
plaćena smanjenim uĉešćem penzija u BDP sa 13 % na 10%, kao i izdataka za plate
zaposlenih u javnom sektoru sa 10% na 8%, ĉime će biti pogoĊena brojna distributivna
koalicija budţetskih korisnika od preko dva miliona ljudi. MeĊu gubitnicima se mogu
naći i izuzetno moćne grupe politiĉke, u sluĉaju da doĊe do delimiĉnog gubitka kontrole
nad javnim resursima, i onog dela privredne elite koja se prezaduţila preinvestiranjem u
sektore koji više neće uţivati prioritetnu podršku. Privremeno, kroz pad standarda i
potrošnje izgubiće i deo srednjih slojeva (Arandarenko, 2010 :30).
Na drugoj strani, dobitnici pre svega treba da budu, kroz uvećane redistributivne
transfere usmerene ka socijalnoj pomoći i aktivnim politikama trţišta rada, ali i kroz
progresivno oporezivanje visokih dohodaka, siromašni i nezaposleni, dakle grupe lišene
kljuĉnih resursa moći. Koliko je u takvoj situaciji uopšte moguće i realno oĉekivati da će
novi model razvoja biti realizovan, sem u krajnje iznuĊenoj i socijalno razvodnjenoj
varijanti?
Poslednje decenije su prepune primera situacija u kojima se pred izazovima
odustajalo od kljuĉnih promena sklapanjem razvojno neproduktivnog socijalnog braka iz
raĉuna kojim su moćni štitili privilegije a grupe sa dna socijalne piramide se
zadovoljavale mrvicama sa stola.
Ova i brojna druga, sloţena i meĊuuslovljena pitanja su, pre svega, u zoni
odgovornosti (demokratske) vlasti, ali i njenog preko potrebnog dijaloga i dogovora sa
socijalnim partnerima i akterima civilnog društva. Jedino socijalni dijalog baziran na
suĉeljavanju argumenata i voĊen u dobroj volji i poverenju moţe voditi konsenzusu i
rezultirati širenjem polja legitimnosti i pristanka na odluke i poteze vlasti.
U Srbiji suoĉenoj sa iskustvom pogrešnih izbora poput izbornog autoritarizma i
tajkunske pseudo-privatizacije, na jednoj i trţišnog fundamentalizma i neoliberalne „šok-
terapije“, na drugoj strani, evropski socijalni model, odnosno socijalno-trţišna privreda,
ĉiji je konstitutivni deo razvijena praksa socijalnog dijaloga, nemaju alternativu.
Sa druge strane, za novopridruţene ĉlanice, iz centralne i jugoistoĉne Evrope, kao
i zemlje koje su kao Srbija u procesu pridruţivanja i potpune reforme institucionalnog i
zakonodavnog sistema, uloga Evropske unije od velike je vaţnosti pre svega za
revitalizovanje pozicije sindikata i promociju socijalnog dijaloga. Konaĉno socijalni
dijalog je od ogromnog znaĉaja za otvaranje prostora za ostvarenje socijalne kohezije i
ekonomskog razvoja i zato je EU podrška, makar i u formi uslova za pridruţivanje
izuzetno vaţna (Vatta, 2001:127).
Istovremeno, kritikujući neoliberalni zaokret Evrope i prisutno urušavanje i
zapostavljanje institucija socijalne drţave, Burdije navodi da se evropska socijalna drţava
„cepa na Evropu radnika i Evropu bankara“ (ur. Nemanjić i Spasić, 2006:238). On govori
o pretnjama i „opasnostima u koje radnici svake zemlje dovode radnike drugih zemalja“
(Burdije,1999:69). Kao odgovor na sve ove probleme i pretnje, Burdije predlaţe stvaranje
socijalne Evrope, zasnovane na savezu radnika razliĉitih evropskih zemalja koje bi onda
minimizirala sve potencijalne rizike. On se aktivno zalaţe za „jedan novi
intervencionizam koji bi ponudio alternativu, nacionalistiĉkoj regresiji (...) zbog toga je
neophodno da sindikalne instance deluju na tom nadnacionalnom nivou, zato što se tamo
ispoljavaju snage protiv kojih se oni bore“ i u njemu vidi spas za evropsku socijalnu
drţavu (Burdije,1999:46).
Naravno, postoje i oni drugi, veoma brojni i daleko skeptiĉniji koji smatraju da
socijalni dijalog kao institucija samo razvodnjava i zamagljuje stvarne probleme
zaposlenih i sindikata u Evropi. Naime, danas je nesporno društvena moć sindikata
daleko ograniĉenija. Istovremeno, razvijanje sindikalne mreţe koja bi trebala da
„doskoĉi“ novim supranacionalnim institucijama u kojima se donose odluke zaista bi
mogla voditi birokratizaciji sindikata, ravnoj onoj postignutoj u EU institucijama.
Skeptici tvrde da je kljuĉni problem ĉinjenica da mesto za pregovaraĉkim stolom
oduzima pravo sindikatima za stvarnu protestnu industrijsku akciju kojom bi se
nešto moglo i postići, te su dosadašnji rezultati dijaloga beznaĉajni iz perspektive
posmatranja obiĉnih radnika (Wahl, 2002:49). Naravno, ovo stanje samo reflektuje
kljuĉni problem sa kojim se sindikati suoĉavaju – globalizacija ekonomije i slabljenje
nacionalne drţave, izvornog okvira socijalnog dijaloga. Socijalna drţava, radno
zakonodavstvo i ugovori o minimalnim primanjima ukorenjeni su u nacionalnoj drţavi,
za razliku od multinacionalnih korporacija kojima prostor deregulisanog slobodnog
trţišta savršeno odgovara. U pokušaju da naĊu put do velikih multinacionalnih
kompanija, sindikati zato istraţuju forme koje bi im omogućile da, uticaj i snagu koju su
imali u nacionalnim drţavama, sada ostvare i na meĊunarodnom planu u jednoj novoj
konstelaciji snaga. U tom smislu njihovi zahtevi svode se uglavnom na lobiranje kod
MeĊunarodne organizacije rada, Svetske trgovinske organizacije, MeĊunarodnog
monetarnog fonda, Svetske banke i drugih relevantnih institucija, za ustanovljenje
minimalnih radnih i socijalnih standarda, ali do sada bez znaĉajnih rezultata.
U osnovi postoji formalan okvir EU (Mastrihtski ugovor) koji predviĊa da
evropski socijalni partneri, imaju pre svega kroz Ekonomsko-socijalni komitet,
mogućnost da postiţu kolektivne sporazume i predlaţu ih na usvajanje Savetu ministara
kako bi postali punovaţni. Ĉak i da ne postoji volja za ovakvom vrstom saradnje, pa
svaka drţava odluĉi da saĉuva tradicionalne socijalne tekovine, one će biti primorane da
uĉestvuju u stvaranju jedne evropske socijalne drţave koja bi zadrţala, najnaprednije
tekovine razliĉitih nacija. Zato Burdije sugeriše „Radnicima iz razvijenih zemalja da se
udruţe sa radnicima iz manje razvijenih zemalja ne bi li saĉuvali svoje tekovine
(predupredili damping i transfer kapitala u zemlje sa jeftinijom radnom snagom) i
pomogli njihovom širenju na sve evropske radnike“ (Burdije,1999:45).
Stvari se za sada odvijaju na oba koloseka. Na prvom, tradicionalnom, koji
podrazumeva akcije zagovaranja i zastupanje interesa na nacionalnom nivou, odvija se
aktivnost koja za jedan deo sindikalnog pokreta u Evropi još uvek predstavlja jedinu
realnu perspektivu. Drugi deo pak daje punu podršku evropskim integracijama i
procesima internacionalizacije i pravljenja transnacionalnih ugovornih aranţmana,
polaţući sve nade u harmonizaciju uslova rada i socijalnih standarda. Ipak, kada je reĉ o
jedinstvenoj radnoj i socijalnoj legislativi na nivou, EU, svi su socijalni akteri još uvek
daleko od odgovora koji bi zadovoljio, odnosno radi se tek o zajedniĉkom „mekanom
omotaĉu“ i politici koordinacije.

1. Pojam, uloga i funkcije socijalnog dijaloga

Socijalni dijalog predstavlja proces, kao i odgovarajući prateći mehanizam i

institucionalni okvir, u kome predstavnici Vlade i socijalnih partnera –
reprezentativnih sindikata i unija poslodavaca, kroz razmenu mišljenja i
suĉeljavanje argumenata, nastoje da pribliţe i usaglase stavove, regulišu konflikte i
uspostave stanje socijalnog mira i kohezije.
Prema definiciji MeĊunarodne organizacije rada socijalni dijalog ukljuĉuje sve
tipove ( visoko intenzivnog) pregovaranja, ali i konsultovanja ili tek razmene
informacija izmeĊu predstavnika vlade, poslodavaca i sindikata o pitanjima od
zajedniĉkog interesa vezanih za ekonomske i socijalne politike
Predmet socijalnog dijaloga ĉine strategija i politika zapošljavanja kao i ukupna
ekonomska i socijalna politika, predlozi zakona iz oblasti radnog i socijalnog
zakonodavstva, proces privatizacije i njegovi socijalni efekti, politika zarada i kolektivno
pregovaranje, kao i prevencija i regulisanje konflikata i sva druga pitanja od interesa za
zaposlene i njihove sindikate i poslodavce.
 Svrha voĊenja socijalnog dijaloga je postizanje kompromisa – socijalnog pakta o
sadrţaju, dinamici i socijalnoj ceni ekonomskih i društvenih promena. Osnovni argument
u prilog institucionalizovanog i razvijenog socijalnog dijaloga i dogovora je sama
ĉinjenica da su zemlje i vlade, orjentisane na dijalog, uspele da smanje tenzije i konflikte
i odrţe stanje socijalne kohezije. Istovremeno, uspevajući da stabilizuju socijalne odnose,
one su, komparativno posmatrano, ostvarile i bolje ekonomske i razvojne efekte.
Socijalni dijalog predstavlja najbolji mehanizam i put da se izgradi i postigne
socijalni konsenzus, razviju demokratski odnosi i uspostavi dobra uprava, odnosno
ostvare principi dobre vladavine. Uspostavljanje socijalnog dijaloga tada omogućava
razmah inicijativa, uspostavljanje meĊusobnog poverenja, stabilan i obziran
institucionalni pritisak na Vladu i time stvara pretpostavke za poboljšanje strateškog
planiranja i stabilizaciju razvoja.
Istovremeno, bez ravnopravnog i efikasnog socijalnog dijaloga nema ni pune
demokratske legitimacije poretka.
Dijalog dve ili više strana, voĊen u dobroj volji i poverenju i baziran na snazi
argumenata a ne argumentu snage, u osnovi je svake razvijene i efektivne demokratije.
Moglo bi se ĉak reći da «dobrog zdravlja i kondicije demokratije» nema bez
kulture dijaloga i duha meĊusobnog uvaţavanja i tolerancije. Dobro voĊen i usmeravan-
strukturisan i proceduiran dijalog dalje vodi kompromisu i sporazumu. Sam baziĉni
socijalni i politiĉki konsenzus temeljna je pretpostavka i uslov stabilnosti poretka.
Socijalni dijalog i partnerstvo poslodavaca i sindikata, tripartitno dogovaranje,
koje ukljuĉuje i predstavnike nacionalne i lokalnih vlasti i posebno, najširi oblici
multipartitnog dijaloga, unutar koga doprinos graĊenju i oblikovanju razvojne strategije
daju svi relevantni akteri civilnog društva, dalji su «socijalni osiguraĉ» i garant
demokratije.
Time što pretpostavlja dogovor a ne preglasavanje, razvijen i efektivan socijalni
dijalog zapravo je kljuĉni element konsensualnog razumevanja i modela
demokratije.
Ukljuĉivanje u dijalog i svih relevantnih socijalnih aktera, socijalni dijalog ĉini i
svojevrsnom «školom demokratije». Time je istovremeno socijalni dijalog u osnovi šireg
i razvijenog, participativnog i asocijacijskog razumevanja i modela demokratije.
No, socijalni dijalog ĉini bitni, konstitutivni element – stub moderne demokratije,
samo pod uslovom da su njegovi uĉesnici zaista voĊeni dobrom voljom, meĊusobnim
poverenjem i nastojanjem da u društvu promovišu i šire duh uvaţavanja interesnih razlika
i kulturu tolerancije

Logika i smisao socijalnog dijaloga

U osnovi uspešnog socijalnog dijaloga zapravo stoji potreba uspostavljanja

socijalnog partnerstva za demokratske promene i razvoj, svest »da smo svi na istom
brodu«, odnosno da postoji, uz sve razlike, zona zajedniĉkog interesa poslodavaca,
sindikata i vlada da doĊe do stabilnog i dinamiĉnog privrednog i društvenog razvoja.
Prvu, temeljnu osnovu socijalnog dijaloga naime ĉini prihvatanje logike
konfliktnog socijalnog partnerstva, odnosno ideologije društvenog zajedništva kojom se
negira razumevanje industrijskih odnosa kao igre nultog zbira u kojoj »pobednik dobija
sve«.
 Njenu drugu, operacionalizujuću ravan ĉini, šire ili uţe primenjeni, elementi
neokorporativizma sa njegova dva razliĉita, ali komplementarna znaĉenja. Prvo znaĉenje
ĉini opredeljenje za ukljuĉivanje kljuĉnih interesnih grupa u proces formiranja politike,
odnosno za logiku harmonizacije i usklaĊivanja društvenih procesa i odnosa. Drugo, stav
da interesne skupine treba da budu organizovane u mali broj specijalizovanih, relativno
brojnih i hijerarhijski, na nacionalnom planu dobro organizovanih organizacija, koje
raspolaţu dovoljno reprezentativnom pregovaraĉkom moći i kapacitetima za donošenje i
realizovanje odluka. Time se logika demokratskog korporativizma jasno razlikuje od
totalitarnog pravila: jedan narod, partija, sindikat i organizacija poslodavaca, ali i od
nekoordiniranog, kompetitivnog i razmrvljenog pluralizma interesnih grupa.
Najzad, princip usaglašavanja polaznih pozicija i odluĉivanje konsenzusom
socijalni dijalog ĉini elementom šireg, participativnog i konsesualnog modela i
razumevanja demokratije (Lajphart, 2003: 191-192).

1.1. Razliĉiti koncepti i modeli

Praktiĉno, socijalni dijalog je idejni konstrukt – široki, zbirni pojam koji pokriva
veoma razliĉite prakse, forme i sadrţaje dijaloga i pregovora dva (bipartitni), tri
(tripartitni) ili više (multipartitni) aktera voĊenih sa ciljem da se postizanjem
dogovora – stanja socijalnog mira i kohezije izbegnu, ili bar redukuju, troškovi razornih
socijalnih konflikata.
Moderni industrijski odnosi, posebno razliĉiti koncepti i primenjeni modeli
»ekonomske demokratije«, u svojoj osnovi imaju uverenje promotera da (konfliktno)
socijalno partnerstvo rada i kapitala proizvodi istovremene dvostruke pozitivne efekte –
kako one razvojne, ekonomske tako i stabilizirajuće socijalne i politiĉke rezultate.
Dijalog socijalnih partnera, kroz razmenu informacija i argumenata vodi smanjenju
strahova, frustracija, predrasuda i sukoba i uspostavljanju meĊusobnog poverenja i
postizanju bar elementarnog konsenzusa, odnosno stanja ravnoteţe i saglasnost interesa.

Participacija zaposlenih

Primera radi, uĉešće zaposlenih u odluĉivanju o organizaciji radnog procesa,

uslovima rada, zaradama i, u sluĉaju da su (manjinski) akcionari, raspodeli profita, moţe
imati znaĉajno stabilizujuće ali i mobilizacijsko i integrativno dejstvo.
Na prvom mestu, radi se o dva osnovna oblika participacije zaposlenih u
poslovnom ţivotu i aktivnostima i odnosima u preduzeću: a) uĉešću zaposlenih u
odluĉivanju o organizaciji radnog procesa, uslovima rada, zaradama i b)
finansijskim rezultatima preduzeća.
Participacija samih zaposlenih ima dakle dva glavna oblika: uĉešće u upravljanju
preduzećem i uĉešće u finansijskim efektima korporacija. U pogledu uĉeća u upravljanju
moguće je razlikovati:
- zemlje u kojima se uĉešće zaposlenih u upravljanju svodi na informativnu,
savetodavnu i konsultativnu ulogu i status, pre svega u domenu uslova rada i zaštite na
radu (Belgija, Španija, Velika Britanija);
 - praksu saodluĉivanja u kojoj je predstavniĉkim organima radnika data realna
moć donošenja odluka, pre svega o personalnim i socijalnim pitanjima, kao i mogućnost
da pred sudovima osporavaju odluku poslodavca (Nemaĉka, Holandija);
- zemlje u kojima je predviĊeno uĉešće predstavnika zaposlenih u upravnim i
nadzornim odborima, pod uslovom da zapošljavaju odreĊen broj radnika – najĉešće preko
500 (Nemaĉka, Švedska).
Od posebnog znaĉaja je direktiva 94/45 EZ o Savetima zaposlenih evropskih
preduzeća, usvojena 1994. godine, koja za cilj ima poboljšanje socijalnog dijaloga u
preduzećima prisutnim u više zemalja EU, odnosno evropskog ekonomskog prostora. Do
danas je formirano oko 750 evropskih Saveta zaposlenih sa oko 10 hiljada ĉlanova, koji
predstavljaju više od 11 miliona zaposlenih (Industrial Relation in Europe, 2006:5).
Dva osnovna oblika finansijske participacije zaposlenih u zemljama EU ĉine
participacija u profitu i radniĉko akcionarstvo. Participacija u profitu je deoba profita
izmeĊu aktera kapitala i rada, direktno vezana za ostvareni profit i najĉešće, kroz oblike
akcija ili plaćanja u gotovini predstavlja oblik štednje zaposlenih, ali i štednju preduzeća.
Participaciji u profitu sliĉna je participacija zaposlenih u rezultatima preduzeća, pri ĉemu
su kriteriji za uĉešće doprinos uvećanju produktivnosti, smanjivanju proizvodnih
troškova ili poboljšanju imidţa firme.
Na drugoj strani, radniĉko akcionarstvo nije direktno vezano za efekte preduzeća
već za vrednost akcija na trţištu, pri ĉemu zaposleni mogu postati njegovi delimiĉni
vlasnici. Jedan od oblika radniĉkog akcionarstva koji postoji u gotovo svim zemljama EU
su besplatne akcije (free shares) koje se zaposlenima dodeljuju bez ikakve naknade kao
vid nagraĊivanja radnika, ĉesto nakon odreĊenog broja godina provedenih u firmi, ili su
rezultat ţelje uprave da proširi broj akcionara preduzeća.
Evropska unija je nizom rezolucija, direktiva i preporuka promovisala
participaciju u odluĉivanj, kao i finansijsku participaciju zaposlenih u rezultatima
poslovanja firmi kao konstitutivni deo evropskog socijalno-ekonomskog modela kojim se
povećavaju motivacija i produktivnost radnika i istovremeno uvećava kompetititvnost
firmi. U tom pogledu ilustrativna je Smernica 2002 o informisanju i konsultovanju
zaposlenih.
Na drugoj strani, brojni teoretiĉari na levici i aktivisti sindikata, koji smatraju da
participativni oblici uĉešća u upravljanju "tupe oštricu" autonomne pozicije i borbe
zaposlenih i sindikata i ne doprinose rastu njihove moći, izlaz vide u sindikalizaciji moći
zaposlenih. I zaista bez adekvatne podele poslova, odnosno bez koordinativne i
usmeravajuće uloge sindikata, ukljuĉiv i organizovanje izbora za participativne organe,
ovi organi mogu biti instrument poslodavaca u pokušaju da, stavljajući ih pod svoju
kontrolu, potisnu sindikate i proces kolektivnog pregovaranja. Tek puno jedinstvo i
umreţavanje sindikalnih akcija i efektivne participacije predstavljaju "dobitnu
kombinaciju" za zaposlene. Indikativno je pritom da za razliku od Slovenije i Hrvatske,
gde je minimalan broj zaposlenih neophodnih za formiranje saveta zaposlenih 21,
odnosno 20, on je u Srbiji podignut na ĉak 51 ĉime su zaposleni u malim preduzećima
lišeni ove mogućnosti (Kohl,2009:11).

Kolektivno pregovaranje
 Kolektivno pregovaranje, odnosno dvostrani pregovori sindikata i predstavnika
poslodavaca, u koje su u javnom sektoru ukljuĉeni i predstavnici vlade i drţavnih
agencija, kao agenti drţave kao poslodavca, imaju za cilj sklapanje kolektivnih ugovora
(opštih, granskih ili posebnih). Ugovorima se regulišu cene rada, radni uslovi i odnosi,
prava sindikata i zaposlenih, kao i sama procedura korekcije, revidiranja i ponovnog
sklapanja kolektivnih ugovora.
Radi se o sloţenom postupku usaglašavanja zahteva i njihove odbrane,
argumentacije i popularizacije.
Veština pregovaranja pretpostavlja poznavanje motiva, namera i mentaliteta
partnera u pregovorima, ali i realni uvid u ĉinjenice i vešto manevrisanje u sopstvenim
sporovima.
Sindikalni pregovaraĉi su, recimo, ĉesto suoĉeni sa krajnje nepovoljnim
okolnostima i prinudjeni na »koncesiono pregovaranje« odnosno na teţak izbor izmeĊu
povišica plata i odrţanja postojećeg nivoa zaposlenosti.
Osnovni princip i pregovaraĉko pravilo predstavlja naĉelo da se opštim
kolektivnim ugovorom štite osnovna minimalna prava i visina najamnine za sve
zaposlene. Na niţim nivoima pregovaranja – granskom i pojedinaĉnom nastoji se da se
osvoji, saobrazno okolnostima i pregovaraĉkom umeću, viši nivo najamnine i povoljniji
uslovi rada.
Razliĉite, forme bipartitnog socijalnog dijaloga, poput prakse kolektivnog
pregovaranja i sklapanja kolektivnih ugovora ali i procedure za mirno rešavanje
sporova, odnosno tela za posredovanje, mirenje i arbitraţu zaista mogu biti i razvojno
celishodne i voditi uspostavljanju socijalnog mira i kohezije.
Karakter i suštinu kolektivnih ugovora dalje odreĊuje meĊudejstvo dva osnovna,
kompelentarna cilja koji se, kroz proces pregovaranja, nastoje realizovati, u većoj ili
manjoj meri. Prvi, ĉini napor usmeren ka ujednaĉavanju pravila poslovanja (u grani ili
privredi u celini), odnosno ka poštovanju pravila konkurencije. Po drugom, radi se o
nastojanju da se kroz kolektivno pregovaranje ojaĉa pozicija zaposlenih, koju oni kao
individualno, izolovani pregovaraĉi ne bi uspeli da obezbede.
Dva zajedniĉka elementa povezuju krajnje razliĉite aktuelne modele i praksu
kolektivnog pregovaranja. Prvi ĉini raširena tendencija decentralizacije – spuštanja
procesa pregovaranja na nivo preduzeća. Drugi, komplementarno i korigujuće stvaranje
mehanizama za proširenje vaţenja kolektivnih ugovora i na preduzeća koja nisu
uĉestvovala u njihovom sklapanju.
Aktuelni krizni okvir karakteriše nastojanje poslodavaca da kolektivno pregovaranje i
kolektivne ugovore zamene pravilnicima i pojedinaĉnim ugovorima o radu. Istovremeno,
time se suţava prostor za delovanje i u pitanje dovodi svrha postojanja sindikata.
Postavlja se naime logiĉno pitanje ĉemu sindikati ako ne sklapaju kolektivne ugovore i ne
obezbeĊuju povoljnije uslove rada. Pored praktiĉne iskljuĉenosti malih preduzeća, zbog
malog broja zaposlenih i rezultirajućeg nepostojanja sindikata, restriktivnim propisima,
pre svega u javnim sluţbama i delatnostima dalje je ograniĉena mogućnost kolektivnog
pregovaranja. PoreĊenje stepena sindikalizovanosti i stepena pokrivenosti
kolektivnim ugovorima pokazuje da je prosek za EU ĉetvrtina (25%) sindikalno
oraganizovanih na više od tri petine (63%) pokrivenih kolektivnim ugovorima. U
susednoj Hrvatskoj više je od proseka EU sindikalno organizovanih (35%) a manje
pokrivenih kolektivnim ugovorima (55%). Srbija je pak primer ekstrema, odnosno zemlje
u kojoj je više sindikalno organizovanih (31%) nego obuhvaćenih kolektivnim ugovorima
(25%). Na drugoj strani, u eks-jugoslovenskoj Sloveniji, nadproseĉna sindikalizovanost
(40%) je praćena izrazito visokom (95%) pokrivenošću kolektivnim ugovorima (Kohl,
2009:13,18).

Tripartizam

Tripartitni socijalni dijalog u koji su, pored predstavnika reprezentativnih

sindikata i asocijacija poslodavaca, ukljuĉeni i predstavnici vlasti na odgovarajućim
nivoima drţavne organizacije (ukljuĉiv tu i meĊunarodne organizacije poput
MeĊunarodne organizacije rada i nadnacionalne regionalne integracije) omogućava i
participaciju i ukljuĉenost socijalnih partnera i u kreiranje normativnog okvira i
operativne ekonomske i socijalne politike.
Logika ukljuĉivanja drţave u socijalni dijalog leţi u ĉinjenici da se ona javlja u
višestrukoj ulozi medijatora i regulatora dijaloga ali i, u funkcijama javnog preduzetnika i
poslodavca, kao i velikog naruĉioca dobara i usluga, znaĉi njegovog više nego
ravnopravnog uĉesnika.
Drţavne vlasti kroz tripartitni socijalni dijalog i konsenzus, posebno ako su na
odgovarajući naĉin, kroz proces konsultovanja, u njega ukljuĉeni i davaoci i korisnici
socijalnih usluga, mogu kreirati uravnoteţenu razvojnu i socijalnu politiku. Njome se
izbegavaju rizici od krize (nedovoljne) akumulacije, na jednoj i krize legitimnosti i
socijalne podrške, na drugoj strani.
Tripartitni proces, mehanizmi i institucije imaju, po pravilu, savetodavnu i
konsultativnu ulogu i status i baziraju se na donošenju mišljenja, preporuka i
odluka konsenzusom.
Tripartitni proces i institucije ukljuĉuju brojne oblike od javnih rasprava i ad hoc
odbora i koordinacija formiranih u širokom konsultativnom procesu donošenja i
usvajanja strateških dokumenata, (strategije razvoja, zapošljavanja, smanjenja
siromaštva), preko tripartitne strukture upravljanja socijalnim fondovima i fondovima
osiguranja, do stalnih tripartitnih organa poput socijalno-ekonomskih saveta i saveta za
zapošljavanje.
Primera radi, Ekonomski i socijalni komitet je savetodavno telo EU koje zastupa
interese tri grupe: poslodavaca, radnika i drugih zainteresovanih grupa i organizacija
civilnog društva ( zanatlija, malih preduzeća, potrošaĉa, ekoloških grupa), iz drţava
ĉlanica EU. Komitet mora biti konsultovan pre donošenja odluka ( u okviru Evropske
komisije , Saveta ministara ili Evropskog parlamenta) iz oblasti ekonomske i socijalne
politike, a moţe i autonomno donositi mišljenja i preporuke. Ima 344 ĉlana, pri ĉemu
broj predstavnika svake zamlje pribliţno izraţava broj stanovnika. Ĉlanove Komiteta
delegiraju vlade zemalja ĉlanica, ali se od njih oĉekuje da budu politiĉki autonomni i
reprezentuju interese odreĊene socijalne grupacije.
No, prva, još daleke 1919. godine formirana i nesporno za razvoj socijalnog
dijaloga najvaţnija meĊunarodna tripartitna institucija je MeĊunarodna organizacija rada.
MeĊunarodna organizacija rada (MOR), kao specijalizovana agencija
Organizacije ujedinjenih nacija, i danas je praktiĉno jedina struktura «na svetskom
nivou» koja ima tripartitni sastav. Jedan od njenih osnovnih ciljeva je da unapreĊuje
tripartitnu saradnju na nacionalnom i na meĊunarodnom planu. To je osnovni razlog što
ona svake godine na svom Kongresu donosi razne norme, standarde, konvencije,
preporuke i rezolucije.
MeĊu brojnim pravnim instrumentima koje je usvojila MeĊunarodna organizacija
rada od posebnog znaĉaja su: Konvencija broj 144 iz 1976. godine, o tripartitnim
konsultacijama (meĊunarodni radni standardi), kao i Rezolucija MeĊunarodne
organizacije rada iz 1996. godine, o tripartitnim konsultacijama na nacionalnom nivou o
ekonomskoj i socijalnoj politici, osnaţena (2002.godine ) Rezolucijom o tripartizmu i
socijalnom dijalogu. Za aktuelni krizni kontekst posebno je znaĉajna i Deklaracija MOR-
a o socijalnoj pravdi i fer globalizaciji iz 2008.godine.

Neokorporativni i neoliberalni pristup socijalnom dijalogu

Argumenti i scenariji koji govore u prilog uspostavljanja socijalnog dijaloga

baziraju dakle na temeljnoj pretpostavci postojanja volje za dijalogom i dogovorom,
odnosno uspostavljanjem relativne ravnoteţe snaga uĉesnika koja onemogućuje
nametanje jednostranih rešenja.
Dijaloška kultura i »umeće empatije« - uţivljavanja u vrednosti i interesnu
logiku druge strane su, uz raspolaganje uĉesnika resursima za primenu strategije
uzvraćanja na poteze drugih, pretpostavka svakog uspešnog dijaloga. Na drugoj strani,
disbalans moći, autoritarizam i »igra na trenutni jednostrani dobitak« koja ukljuĉuje i
»pristrasna pravila igre« negiraju sam pojam i logiku socijalnog dijaloga.
Logika i praksa socijalnog dijaloga predmet su kritika, kako sa pozicija radikalne
levice (teza o kolaboraciji sa krupnim kapitalom, odnosno izdaji klasnih interesa
radništva od strane vrhova sindikalne birokratije) tako i od strane »trţišno-
fundamentalistiĉke« desnice.
Ĉetiri osnovne kritiĉke primedbe koje pristalicama pluralistiĉkih industrijskih
odnosa i socijalnog dijaloga vlade, poslodavaca i sindikata, upućuju (neo)liberali u svojoj
osnovi imaju stav o njihovoj neracionalnosti i razvojnoj neefikasnosti. Liberali smatraju
da svaki pokušaj administriranja i izvan trţišnog regulisanja ima za (skriveni) motiv i
inspiraciju izvlaĉenje subvencija i renti (rent-seeking), ĉime se smanjuje efikasnost
privreĊivanja i usporava razvoj.
Polazna, omiljena teza liberala je da socijalna davanja «drogiraju sistem» i
destimulišu zapošljavanje, odnosno da stvaraju mentalitet i kulturu zavisnosti i ţivljenja
od socijalne pomoći.
Druga, komplementarna teza sadrţi stav da su «tvrdo», prosindikalno radno
zakonodavstvo i «prezaštićenost» i privilegovanost aktuelno zaposlenih», odnosno
kolektivnim ugovorima izborena preterana sigurnost zaposlenja i stabilnost zarada, krivci
za nezaposlenost, neefikasnost trţišta rada i rezultirajuću podelu na formalnu i
neformalnu – «sivu ekonomiju».
Dalje sledi stav da pristalice, centralizovanog, tripartitnog dijaloga moţda i
nesvesno šire iluziju o «razumnosti i dobronamernosti» uĉesnika, njihovoj ţelji da
pregovaraju «u dobroj volji i poverenju». Stvar je, meĊutim, u tome što se zapravo uvek
radi o nagodbi prisutnih (sindikata i krupnih poslodavaca) na raĉun ranjivih i odsutnih
trećih – nezaposlenih i samozaposlenih, na primer.
 Najzad, iz prethodnih teza izvlaĉi se kljuĉni zakljuĉak o antitrţišnoj i
antidemokratskoj prirodi i logici socijalnog dijaloga.
Dijalogom i dogovorom se ignorišu i deformišu trţišni impulsi i zakonitosti koji
najefikasnije alociraju resurse. Zaboravlja se pritom da su upravo socijalni paktovi koji
uvezuju dve osnovne komponente – razvoj i produktivnu zaposlenost, doveli do uvećane
stabilnosti društva, ali i do uravnoteţenog razvoja.
Drugu, «antidemokratsku» dimenziju socijalnog dijaloga sadrţi navodno sama
mogućnost i praksa da demokratski neverifikovana korporativna tela i akteri, kakvi su
socijalno ekonomski saveti i sindikati i poslodavaĉke unije, donose odluke koje
obavezuju vladu i parlament, ĉime su u pitanje dovedeni upravljaĉki kapacitet i
kredibilitet demokratskog predstavništva.
Pritom, „samoproklamovani akteri socijlnog dijaloga“, kojima po neoliberalima
niko nije na izborima dao verifikaciju da odluĉuju, to ĉine bez precizno ustanovljenog
podruĉja rada i procedura odluĉivanja. Ne zna se «ko i s kojim pravom uĉestvuje, šta je
predmet odluĉivanja, kako se odluĉuje i ko obezbeĊuje sprovoĊenje odluka». Na moguće
primedbe da su ova pitanja regulisana pravilima ili zakonom, kojim se utvrĊuje i da u
dijalogu uĉestvuju samo reprezentativni akteri, odgovor je da bi se tek tada našli u
problemu jer bi to znaĉilo vraćanje na dogovore staleţa i stalešku, korporativnu drţavu
(Mijatović, 2005:315-316).
Nesporno, racionalno jezgro ove, (neo)liberalne kritike razorno pogaĊa prisutne
slojeve etatistiĉke svesti i ambicije da se izvan logike trţišta, rekonstruiše neka vrsta
usmeravane «dogovorne ekonomije». Unutar te logike svakako da je neprihvatljivo i
stvaranje institucija socijalnog dijaloga koje bi ĉak, i uz nespornu reprezentativnost aktera
i odluĉivanje konsenzusom, obaveznošću donetih odluka preuzele funkcije parlamenta i
vlade.
Na drugoj strani, izmeĊu zahteva za formulisanjem uravnoteţenog radnog
zakonodavstva kojim se balansiraju, i to razvojno produktivno, prava i obaveze
poslodavaca i zaposlenih, odnosno radna sigurnost i zarade vezuju za ostvarene efekte i
trţišne rizike, uz jasne granice arbitrernosti i samovolji, i teze o prezaštićenosti
zaposlenih i sindikatima kao, bar potencijalno, remetilaĉkom faktoru reformi, ne moţe se
staviti znak jednakosti.
Racionalni momenat predstavlja i kritika nasleĊenog manira i svesti da se
separatnim aranţmanima, potpomognutim i iznuĊenim politiĉkim pritiskom i pretnjom
štrajkovima, mogu u nedogled dobijati subvencije i odlagati promene koje donose
redukciju broja zaposlenih ali i suţavaju prostor za logiku meĊupartijskih nagodbi i
politiĉkih postavljenja u (predimenzioniranom) javnom sektoru.
U jezgru neproduktivnih, rentijerskih koalicija su, meĊutim, politiĉke strukture i
njihove, «menadţerske» ispostave u privredi i njihovi interesi, a ne zaposleni, sindikati i
praksa kolektivnog pregovaranja.
Primera radi, preduslov da zaposleni u zemljama u tranziciji pre svega u velikim
infrastrukturalnim sistemima, izaĊu iz mreţa predatorskih elita, je da se prvo uspostavi,
umesto priĉa o ekonomskom patriotizmu, jasan konkurencijski obrazac i pravila igre.
Podrška zaposlenih dobila bi se kroz dijalog o prihvatljivim socijalnim programima i ka
novom upošljavanju usmerenim otpremninama, na jednoj i adekvatnom zaštitom prava
manjinskih akcionara, na drugoj strani.
 Izbalansirano radno i socijalno zakonodavstvo i praksa socijalnog dijaloga koja ne
vodi stvaranju paradrţavnih institucija, već jaĉanju poverenja i osnaţivanju neophodnog,
baziĉnog društvenog konsenzusa, su ĉini se prostor i neophodna margina izmeĊu Scile
nekontrolisanog, divljeg, koruptivnog – «tajkunskog» kapitalizma i Haridbe
izolacionistiĉkog, siromaškog nacional-socijalnog populizma.
Socijalni dijalog, dakle, moţe biti, u logici društvenog neokorporativizma,
formalizovan, institucionalizovan, centralizovan – podignut i na nacionalni i na
regionalni nivo, i relativno sveobuhvatan, odnosno sadrţajno ukljuĉivati i tripartitne i
multipartitne dogovore o celini razvojne, ekonomske i socijalne politike.
Na drugoj strani, neoliberalna paradigma, krajnje rezervisana prema svakoj
regulaciji izvan i pored trţišnih mehanizama i logike, socijalni dijalog uglavnom svodi na
dobrovoljan, autonoman ĉin tek povremenih neformalnih i decentralizovanih kontakata i
pregovora poslodavaca i sindikata, suţen na sferu uslova rada i minimalnih socijalnih
standarda.
Liberali se zalaţu za »minimalnu« i »neutralnu« drţavu, tj. za drţavu koja
iskljuĉuje svaku redistributivnu strategiju i mere, izuzev elementarne brige za
najsiromašnije. Koncept »legalne demokratije« podrazumeva jasno smanjenje birokratske
regulacije, redukovanje uloge i uticaja interesnih grupa i kolektivizma svake vrste. Da se
radi, pre svega, o udaru na poziciju sindikata jasno govore rašireni zahtevi za što manje
mešanja u ekonomiju, širenje logike trţišta bez ikakvih ograniĉenja, ĉak i na, ipak
specifiĉno i bar u izvesnoj meri nefleksibilno, trţište radne snege – na zahtev za
deregulaciju, slobodu ugovaranja i potiskivanje korporativnih aranţmana.
Primera radi Hajek, na osnovni stav da je trţište baziĉni mehanizam raspodele i da
ono a ne vlada zna šta bi ljudi trebalo da dobiju, dodaje tezu da drţava zakonito ureĊuje
samo propise kojima se štiti ţivot, sloboda i imetak, ĉime negira svako provoĊenje
distributivne pravde (Hayek,1998:261-267).
Sve oštrija konkurencija, nametanje i globalizovanje tzv. »Vašingtonskog
konsenzusa« (formule: privatizacija, liberalizacija, deregulacija, marketizacija) vodilo je,
i u redovima sindikata, prihvatanju preduzetniĉkog rizika i fleksibilnog trţišta rada,
odnosno faktiĉkom odricanju od pune zaposlenosti.
Konkurentnost privrede i makroekonomska stabilnost od sredstva postaju visoko
rangirani cilj. Poreska i socijalna politika moraju poreskim olakšicama stimulisati
stvaranje novih radnih mesta, a redukovana socijalna pomoć mora biti tako
dimenzionirana da pomaţe nezavisnost a ne zavisnost, tj. da vodi obavezi traganja za
poslom.

1.2. Praksa i efekti socijalnog dijaloga

Iako primeri prakse kolektivnog pregovaranja i donošenja pojedinih normi i

zakona iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva datiraju jos iz 80-tih godina
devetnaestog veka, razvoj i evolucija sadrţaja i formi socijalnog dijaloga vezani su za
genezu, uspon i krizu koncepta i prakse drţave blagostanja, odnosno preciznije drţave
socijalne sigurnosti. U periodu od II svetskog rata do 80-tih godina dvvadesetog veka,
koji karakteriše ekspanzija i širenje formi socijalnog dijaloga, donete su, unutar MOR-a,
brojne konvencije i preporuke kojima se ureĊuje praksa kolektivnog pregovaranja i
stvaraju pretpostavke za formiranje i rad tripartitnih organa. Od posebnog su znaĉaja, kao
što smo već to konstatovali Konvencija 98 o pravu na kolektivno pregovaranje (1949),
Preporuka 113 o tripartizmu (1960), Preporuka 159 o radnim odnosima u javnim
delatnostima, kao i Konvencija 154 i Preporuka 163 (1981) vezane za kolektivno
pregovaranje.
U Srbiji je nakon 2000. godine, kao i drugim postkomunistiĉkim društvima u
tranziciji donet set zakona iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva primeren trţišnoj
privredi, formiran tripartitni organ Socijalno-ekonomski savet (2001) i donešen Zakon o
Socijalno-ekonomskom savetu (2004. godine).
Na drugoj strani, brojni razlozi koji su, doveli do skromnih uĉinaka i limitirali
razvoj socijalnog dijaloga mogu se, krajnje uslovno, podeliti na razloge šireg, opštijeg
karaktera i one koji predstavljaju izraz specifiĉnih prilika u zemljama u tranziciji poput
Srbije.
Prvi razlog opšteg karaktera ĉini sam rizik neefikasnosti usaglašavanja
stavova postizanjem konsenzusa svih uĉesnika, što je inaĉe temeljni princip socijalnog
dijaloga. Dovoljno je da , u nedostatku kulture dijaloga i tolerancije , samo jedan uĉesnik
ili strana, iz brojnih razloga – od disbalansa moći do tvrde odbrane parcijalnog interesa,
ne ţeli dogovor - da on i praktiĉno bude krajnje usporen ili ĉak miniran.
Drugi, ĉini uticaj globalizacije na (veoma ograniĉenu) sposobnost vlada da se
ponašaju autonomno i efikasno u makro-ekonomskom upravljanju privredom. To one
ĉesto koriste, kroz priĉu o diktatu moćnih, kao izgovor za drţanje kljuĉnih tema izvan
procesa dijaloga i usaglašavanja. Nasuprot tome, nuţno »regionalizovanje i
internacionalizovanje« jednog broja pitanja samo govori u prilog kako potrebe voĊenja
»nadnacionalnog socijalnog dijaloga«, tako i potrebe da se, kroz prethodno postignuti
socijalni konsenzus, ojaĉa sopstvena pozicija u pregovorima sa meĊunarodnim
ekonomskim asocijacijama (Lajphart, 2003:195).
Poslediĉno, socijalna agenda se pomera sa »industrijskih na postindustrijske
teme« - na pitanja obrazovanja, zdravstva, ekologije i socijalnog staranja, odnosno sa
»prihodne, razvojne strane« na stranu socijalnih pretpostavki, troškova i posledica, koje
ostaju u ingerenciji nacionalnih drţava. Pomeranje akcenata prati ĉesto nastojanje da se u
krug uĉesnika tripartitnog dijaloga, u okviru ideje i prakse »tripartizma plus« na poziciju
koju su drţali sindikati, postave i organizacije penzionera, potrošaĉa, ekspertskih i
profesionalnih grupa. Time se ujedno širi manevarski prostor i praktiĉno ojaĉava pozicija
poslodavaca i vlada, u (multipartitnom) dijalogu sa mnoštvom aktera civilnog društva
koji teško mogu harmonizovati svoje razliĉite pozicije i interese.
Najzad, ĉetvrtu konsekvencu ĉini prateća tendencija sve niţeg nivoa
integrisanosti pojedinaca u interesne grupe, posebno nizak nivo integrisanosti polodavaca
u odgovarajuće asocijacije, ali i pad stope sindikalizovanosti, odnosno udela sindikalnog
ĉlanstva u ukupnom broju zaposlenih. Ona se danas, sa izuzetkom nordijskih zemalja, u
kojima je u sindikatima još uvek gotovo tri ĉetvrtine zaposlenih, kreće najĉešće izmeĊu
10%-40% od ukupnog broja zaposlenih pri ĉemu je Srbija još uvek iznad proseka po
stupnju sindikalizovanosti zaposlenih. Primera radi, u sindikatima je pribliţna desetina
zaposlenih u Francuskoj i Poljskoj, petina MaĊarskoj, Nemaĉkoj ili Ĉeškoj i Slovaĉkoj,
trećina u Srbiji, Hrvatskoj, Austriji i Rumuniji a svih dve petine u Sloveniji ( Kohl,
2009:8).
No, nezadovoljavajući uĉinci socijalnog dijaloga u zemljama u tranziciji
prevashodno su determinisani kumulativnim delovanjem dve grupe internih faktora –
nepostojanjem odgovarajućeg politiĉko-kulturnog okvira i klime za dijalog i procesom
arbitrarnog kreiranja »relevantnih« socijalnih partnera i, odnosno stvorenim disbalansom
moći u korist »jedino legitimnih« predstavnika Vlade.
Institucionalizacija socijalnog dijaloga predstavlja, meĊutim, jasnu obavezu koja
se postavlja pred svaku zemlju kandidata za ĉlanstvo u meĊunarodnim integracijama, da
stvori zakonski i institucionalni okvir za olakšavanje i sprovoĊenje socijalnog dijaloga.
Primera radi, odeljak 13 Acquis – a EU predviĊa za zemlje u procesu
pridruţivanja obavezu podnošenja redovnih godišnjih izveštaja o napretku u oblastima:
zapošljavanja, radnog zakonodavstva i zaštite na radu, razvoja operativnih šema socijalne
sigurnosti i, naravno, unapreĊenja institucionalnog socijalnog dijaloga koji ukljuĉuje i
uĉešće partnera u pregovorima o pristupanju EU (Arandarenko, 2003: 67-69).
U jednom izveštaju iz 2002. (EU0211207F) o radnim odnosima u Evropi istiĉe da
»uloga socijalnih partnera najizrazitija je crta evropskog socijalnog modela koji
objedinjuje ideale odgovornosti, solidarnosti i participacije«.
Socijalni dijalog, pre svega njegovi tripartitni i multipartitni oblici, u velikoj meri
predstavljaju neku vrstu (zapadno)evropskog “izuma” i ĉini konstitutivni deo specifiĉnog
modela socijalno-trţišne privrede, odnosno evropskog socijalnog modela (ESM).
Ovaj model u većini zemalja karakteriše i postojanje formalnog, institucionalnog
okvira za voĊenje socijalnog dijaloga poput socijalno-ekonomskih saveta, od kojih je
prvi, još 1925. godine, formiran u Francuskoj.

Ekonomsko socijalni saveti, uz sve rezerve i ograniĉenja potvrdili su se u praksi

kao najuspešnije rešenje za ureĊivanje i realizaciju procesa konsultovanja i pregovaranja
na osnovu prethodno ustanovljenih pravila i utvrĊenih mehanizama za donošenje,
praćenje i kontrolu donetih odluka i postignutih dogovora.
Ekonomsko socijalni saveti su, bez sumnje, jedna od najdemokratskijih formi za
postizanje opšte ravnoteţe interesa izmeĊu organizacija radnika i poslodavaca. Iako su
»evropski patent« socijalno-ekonomski saveti (SES) su, već od sedamdesetih godina
dvadesetog veka, planetarna praksa. O tome reĉito govori i postojanje MeĊunarodnog
udruţenja socijalno-ekonomskih saveta (formiranog 1999.godine). Udruţenje okuplja
SES iz više od pedeset zemalja i izdaje svoj godišnjak i svake druge godine organizuje
tematske konferencije posvećene problemima odrţivog razvoja.

2.Socijalni dijalog u Srbiji – razlozi (pre)skromnih dosadašnjih uĉinaka

2.1.Kratka istorija socijalnog dijaloga u Srbiji

U Srbiji je, avgusta 2001. godine, formiran Socijalno-ekonomski savet kao

polazni institucionalni okvir za tripartitno pregovaranje. Tako je, bar posredno, prihvaćen
model kojim se stvara mreţa institucija za formalan, konsultativni proces i dijalog.
Prethodno iskustvo, za vreme Miloševićevog reţima formiranog, Socijalnog
saveta kao neobaveznog, konsultativnog tela federalne vlade, imalo je pri tom tek ulogu i
tretman negativnog primera i prakse koju svakako treba izbeći.
Naime, ĉitava ranija praksa fingiranja socijalnog dijaloga kroz razliĉite forme
imitacije kolektivnog pregovaranja i tripartitnih konsultacija, imala je »ugraĊenu
sistemsku grešku« - nije poĉivala na stvarnoj slobodi ugovaranja izmeĊu, od drţave
autonomnih socijalnih partnera, pri ĉemu bi, recimo, poslodavci bili stvarni predstavnici
svojine i kapitala. Bal pod maskama, odnosno socijalni dijalog u dominantnom reţimu
drţavno-društvene svojine pre je legitimni naslednik ideološkog arsenala iz doba
mitologije samoupravnog udruţenog rada – njegovih kvazidijaloških formi poput
»samoupravnih sporazuma, društvenih dogovora i samoupravnih interesnih zajednica«,
nego stvarni izdanak modernih industrijskih odnosa.
Zato, poĉetak stvarnog socijalnog dijaloga treba vezati za 2001. godinu i
formiranje Saveta. U svom dosadašnjem radu Savet je prošao, polazeći od stepena
institucionalne i organizacione stabilnosti i ureĊenosti i širine tematskih sadrţaja koje ima
u efektivnoj ingerenciji kao kriterija, kroz tri perioda razvoja.
Prvi, inicijalni i konstitutivni period je period od sporazumnog formiranja Saveta
(2001.) do njegove zakonske formalizacije i institucionalizacije (2004).
Drugi period (2004 - 2008. godina) karakteriše, u velikoj meri neuspešno,
nastojanje da se organizaciono stabilizuju institucije socijalnog dijaloga i da im se
obezbede bar minimalne pretpostavke za delovanje.
Aktuelni, treći period od 2008.godine obeleţava pokušaj da se u okviru
ekonomske i socijalne krize planetarnih razmera dovrši institucionalni i organizacioni
okvir i, istovremeno, socijalnom dijalogu udahne realni ţivot i akterima obezbedi
relevantan uticaj kroz proširivanje njegovog sadrţajnog okvira, primereno dubini krize,
na kljuĉna pitanja formulisanja nove razvojne strategije i pararelnog procesa demokratske
stabilizacije i konsolidacije društva.
Konstitutivni, prvi period je izuzetno vaţno razdoblje prihvatanja i pokušaja
operacionalizacije opredeljenja za razvoj socijalnog dijaloga kao kljuĉnog elementa
evropskog socijalnog modela i korpusa evropskih vrednosti. No, on je, pre svega zbog
tendencije vlade da sebi proširi manevarski prostor delovanja i da Savet pretvori u telo
naknadne verifikacije već donetih rešenja, ali i nerešenih pitanja reprezentativnosti i
ravnopravnog statusa uĉesnika, pre svega sindikata ostao, tek institucionali kroki.
Za prve tri godine, socijalni dijalog je u velikoj meri ostao tek fasadni,
institucionalno nedovršeni i od realnih problema i sadrţaja ispraţnjeni provizorij.
Sporazum o radu Saveta, dopunjen i delimiĉno poboljšan aprila 2002. godine,
ostao je, sve do kraja 2004. godine bez zakonskog utemeljenja i ustavnog uporišta.
U drugom periodu, nakon donošenja Zakona o Socijalno ekonomskom savetu ,
kao i Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova (2004) i formiranja, pored SES-a i
Saveta za zapošljavanje ništa se u ovom pogledu nije bitnije promenilo. Kljuĉne odluke,
poput usvajanja budţeta, razvojnih politika ili strategije privatizacije i
restruktuiranja velikih sistema, se ili ne razmatraju ili se tek, manje-više formalno,
“provuku” kroz SES, na putu od Vlade ka parlamentu.
Rad Saveta karakteriše odsustvo programskog i sadrţajnog okvira. Savet je
istovremeno (do 2005. godine) bio lišen sredstava i neophodne analitiĉko-istraţivaĉke
sluţbe i infrastrukture, a nisu formirana ni tela za prevenciju i regulaciju konflikata. Tek
delimiĉno je formirana mreţa saveta na regionalnom i lokalnom nivou koja, uz retke
izuzetke, uglavnom ne funkcioniše.
Treći period, nakon 2008 godine, karakteriše napor, bar na nacionalnoj
ravni, da se socijalni dijalog i rad Saveta i organizaciono uredi. Formirana su ĉetiri
stalna radna tela, zaduţena za analizu socijalnog i ekonomskog razvoja, radno
zakonodavstvo, bezbednost na radu i kolektivno pregovaranje. Funkcionisanje Saveta
odvija se na osnovu usvojenih i evaluiranih programa rada, aktivirana je izdavaĉko-
informativna i inicirana istraţivaĉka delatnost a na petnaest odrţanih sednica Saveta
predmet razmatranja su postala i kljuĉna pitanja regulisanja konflikata i stvaranja
delatnog antikriznog menadţmenta.
No i dalje ostaju kljuĉna ograniĉenja i prepreke razvoju socijalnog dijaloga.
Ograniĉene materijalne resurse najbolje ilustruje podatak da je budţet SES-a Srbije
praktiĉno zamrznut na nivou od tek oko 230 000 evra.
Kljuĉni problem ostaje što još uvek svi nacrti zakona iz delokruga rada Saveta
ne stiţu na mišljenje Savetu. Istovremeno je i, po poslovniku Vlade, rok za davanje
mišljenja na sistemske zakone sveden na 20 dana, a za "obiĉne" zakone ili podzakonska
akta, strategije i akcione planove tek na 10 dana što krajnje limitira mogućnost
blagovremenog i adekvatnog reagovanja kroz sloţeni mehanizam usaglašavanja aktera
socijalnog dijaloga.
Nije izgraĊena ni mreţa lokalnih socijalno-ekonomskih saveta, niti je ova tema
ikada bila na dnevnom redu Saveta. Po poslednjem izveštaju Ministarstva za rad i
socijalnu politiku, ukljuĉujući Pokrajinski trenutno u Srbiji po Zakonu ima registrovano
samo 17 lokalnih saveta, bez informacije da li su oni uopšte aktivni.
Osnovni problem u radu Saveta predstavlja, meĊutim, ĉinjenica da socijalni
partneri nisu uspeli da naprave kljuĉni pomak u procesu oţivljavanja kolektivnog
pregovaranja. Opšti kolektivni ugovor (OKU) potpisan je tek na zajedniĉkoj konvenciji
dva reprezentativna sindikata (SSSS i UGS Nezavisnost), odrţanoj 29. 4. 2008. godine,
dve ipo godine nakon isteka vaţenja prethodnog OKU.
Svetska finansijska i ekonomska kriza i njeni multiplikovani eksterni i interni efekti
u Srbiji doveli su do praktiĉne suspenzije OKU dajući mu karakter i domet izbornog
politiĉkog marketinga.
Unutar krize teţište se sa dijaloga o razvojnim politikama pomerilo na dijalog o
raspodeli siromaštva, što smanjuje manevarski prostor svim uĉesnicima socijalnog
dijaloga,naroĉito sindikatima i poslodavcima.Najveći problem je tarifni deo ugovora
kojim se utvrĊuje cena rada za tipiĉna mesta u pojedinim privrednim granama.Akteri
pregovora su se "ušanĉili" na svojim pozicijama, što je rezultiralo daljim gubitkom
poverenja i uzajamnim optuţbama.
Krizom oĉito raste klima uzajamnog nepoverenja u kojoj Vlada povremeno nastoji da
izbegne SES i zameni ga vaninstitucionalnim dogovorima .
Poslediĉno, socijalni dijalog ,umesto neophodne dobre volje i poverenja, karakteriše
trenutno klima opšteg uzajamnog nepoverenja i kratkoroĉnih taktiĉkih pribliţavanja.
Nepoverenje je prethodno proizvedeno i lošim privatizacijama iza kojih je ostao veliki
broj ugroţenih radnika a ĉiju neuspešnost, istina post festum, ne spore ni Vlada i
poslodavci.
Sve je to rezultiralo nezadovoljstvom socijalnih partnera, pre svega sindikata,
radom Saveta, ĉestim pretnjama napuštanjem Saveta i iznuĊenim opredeljenjem da se
interesi i zahtevi zaposlenih ostvare kroz štrajkove i proteste.
Najzad, konsekvencu ovih procesa ĉini prateća tendencija sve niţeg nivoa
integrisanosti pojedinaca u interesne grupe, posebno nizak nivo integrisanosti polodavaca
u odgovarajuće asocijacije, ali i pad stope sindikalizovanosti, poput prakse u svim
zemljama tranzicije. Ona se danas kreće najĉešće izmeĊu 20%-40% od ukupnog broja
zaposlenih pri ĉemu je Srbija još uvek pri vrhu po stupnju sindikalizovanosti zaposlenih. 2
Moţemo konstatovati da su nezadovoljavajući uĉinci socijalnog dijaloga u
Srbiji, osim gotovo dramatiĉnom raširenošću siromaštva, nezaposlenosti i
podzaposlenosti, prevashodno determinisani kumulativnim delovanjem dve grupe
internih faktora – nepostojanjem odgovarajućeg politiĉko-kulturnog okvira,kao i
stvorenim disbalansom moći u korist »jedino legitimnih« predstavnika Vlade.

2.2. Nedostajuće pretpostavke – politiĉko-kulturni okvir

Odgovarajući društveni ambijent za institucionalizovani socijalni dijalog ĉine u

Srbiji tek nastajući: trţišna ekonomija, aktivno civilno društvo, razvijen politiĉki sistem i
stabilizovane politiĉke institucije, bazirane na legitimnom, široko prihvaćenom
politiĉkom i izbornom zakonodavstvu. Oĉito da, pri tome, bez autonomne pozicije medija
i otvorenog najšireg civilnog i politiĉkog dijaloga nema ni stvarne i opipljive podrške
uspostavljanju socijalnog dijaloga. I obratno, bez efektivnog i ravnopravnog socijalnog
dijaloga nema ni baziĉnog socijalnog i politiĉkog konsenzusa.
Efektivnog socijalnog dijaloga nema ni bez razvoja kulture dijaloga, meĊusobnog
uvaţavanja i tolerancije. Akteri socijalnog dijaloga su, u velikoj meri, bili i nespremni
i neosposobljeni za voĊenje socijalnog dijaloga.
Inaĉe, obaveza Vlade i socijalnih partnera je da zajedniĉki rade na informisanju i
osposobljavanju za uĉešće u socijalnom dijalogu, pre svega promocijom vrednosti i
stvaranjem pretpostavki za uspešan socijalni dijalog.
Trenutno stanje svesti većine zaposlenih moţda najbolje izraţava zakljuĉak da za
dijalog nema alternative ali da se od njega, bar za sada, ne oĉekuje previše.
Limitirani uĉinci i rašireno nezadovoljstvo dosadašnjom praksom rezultat su
upravo odsustva meĊusobnog poverenja i spremnosti da se u dovoljnoj meri uvaţe
interesi i pozicija drugih uĉesnika u socijalnom dijalogu.
Izgradnja poverenja i vere u spremnost partnera da, kroz argumentovani dijalog,
koriguju svoje stavove, kao i njihovu rešenost da realizuju preuzete obaveze – od
odluĉujućeg je znaĉaja za funkcionisanje socijalnog dijaloga.
Nalazi istraţivanja vršenih izmeĊu 2002. i 2006. godine pokazuju, meĊutim, da su
zaposleni i graĊani, iako svesni znaĉaja, nedovoljno obavešteni tek njih pribliţno dve
petine, o svrsi i sadrţajima socijalnog dijaloga. Oni sumnjaju i u ozbiljne namere
uĉesnika, pre svega Vlade, da dogovoreno i realizuju. Rašireno uverenje polovine
zaposlenih da Vlada stvaranjem privida dijaloga samo kupuje vreme, dodatno je
osnaţeno sumnjom da će na kraju sve biti uraĊeno u skladu sa diktatom kljuĉnih
meĊunarodnih finansijskih institucija, što jasno limitira oĉekivanja od i spremnost da se

2
Po nalazima istraţivanja (Sindikalni barometar 1-3) vršenim u periodu 2001-2006. godine udeo sindikalnog ĉlanstva u ukupnom
broju zaposlenih se kreće izmeĊu trećine i dve petine, pri ĉemu je ĉetiri petine sindikalno organizovanih u ĉlanstvu dve
reprezentativne sindikalne centrale SSS Srbije (oko 500 hiljada) i UGS "Nezavisnost" (230 hiljada). Date brojke ukljuĉuju, po red
zaposlenih i penzionere. Status reprezentativnog sindikata i uĉesnika u radu Socijalno-ekonomskog saveta pretpostavlja organizovanje
bar 10 odsto zaposlenih na odreĊenoj teritoriji, odnosno 15 odsto zaposlenih u preduzeću -ustanovi. Predstavnik poslodavaca u Savetu
je Unija poslodavaca Srbije koja, po sopstvenim izvorima, ima u svom sastavu 14 strukovnih i 61 opštinsko udruţenje.
U istraţivanju na opštem uzorku od preko 5000 ispitanika, od kojih je bilo 1348 zaposlenih, realizovanog u Cesidu za potrebe SLA iz
2010. godine broj sindikalno organizovanih zaposlenih je pao ispod trećine (31%) pri ĉemu je u SSSS 15,8%, u UGS Nezavisnost
4,5%, ASNS 2% a u malim "kućnim" sindikatima i regionalnim i granskim "centralama"ĉak 9,4% zaposlenih, što najbolje govori o
fragmentiranosti sindikalne scene.
uĉestvuje u socijalnom dijalogu.
Pojednostavljeno reĉeno, meĊu zaposlenima dominira stav rezervisane, uslovne i
»plitke« podrške socijalnom dijalogu uslovljen nezadovoljstvom njegovim dosadašnjim
tokom i efektima, kao i nedovoljnom edukacijom zaposlenih o njegovoj svrsi, akterima i
sadrţajima (Stojiljković, 2004:16-17).

Spremnost na uĉešće u socijalnom dijalogu

I u istraţivanju SLA (zima 2007. godine) u pogledu procene same spremnosti na

uĉešće u efektivnom i ravnopravnom socijalnom dijalogu ĉak tri ĉetvrtine zaposlenih
smatra da ne postoji takvo raspoloţenje i klima meĊu poslodavcima (73%). Da ni Vlada
nije spremna da uĉestvuje u socijalnom dijalogu smatra tek nešto manje – tri petine
(61%) zaposlenih. Ĉak i u namere, sposobnost i spremnost i samih sindikata da uĉestvuju
u, ozbiljnom i argumentovanom, socijalnom dijalogu takoĊe sumnja gotovo dve petine
(37%) zaposlenih.
Tri godine kasnije (SLA, leto 2010. godine) u spremnost poslodavaca da
uĉestvuju u efektivnom socijalnom dijalogu ne veruje dve petine (38%) zaposlenih,
dok u namere Vlade sumnja trećina (33%) a u spremnost i sposobnost sindikata
nema poverenja 15% zaposlenih.
Znatno niţi nivo kritiĉkih ocena nije, meĊutim, rezultat povećanja udela onih zaposlenih
koji veruju u spremnost i sposobnost aktera socijalnog dijaloga već sve raširenije skepse i
apatije. Stanje duhova najbolje ilustruje podatak da najveći broj ispitanika, njih gotovo
dve petine, ne zna ili ne ţeli, da proceni kapacitete, spremnost i sposobnost aktera
socijalnog dijaloga ili pak, pribliţna petina, procenjuje da je ta spremnost tek delimiĉno
izraţena.
Šta nam praktiĉno sugeriše ĉinjenica da se tri petine graĊana i zaposlenih
dvoumi oko procene motiva i kapaciteta aktera socijalnog dijaloga? Na jednoj
strani, protekla je gotovo decenija od "uvoĊenja" socijalnog dijaloga i teško je ne
primetiti da je on, bar na formalno - institucionalnoj i propagandnoj i retoriĉkoj
ravni prisutan u praksi- ne moţe se reći da ga baš nema. Na drugoj strani, kriza,
siromaštvo i pad zaposlenosti pokazuju da nema pravih pozitivnih efekata dijaloga
koji bi vodili izraţenijoj podršci i povoljnijoj oceni njegovih aktera - pre svega vlade
i poslodavaca.
Interesantno je pritom da su neĉlanovi kritiĉniji od sindikalnog ĉlanstva i to ne samo
kada se radi o spremnosti sindikata na socijalni dijalog (Ck=0,31), već i o ponašanju
Vlade i poslodavaca (Ck=0,24).
Razlozi neefikasnosti socijalnog dijaloga

U pogledu samih razloga za odsustvo efektivnog socijalnog dijaloga nadpoloviĉna

većina istiĉe i strah zaposlenih od gubitka posla i arbitrarno ponašanje Vlade kao osnovne
razloge. Pritom, ĉak devet puta je veći udeo onih koji se slaţu, u odnosu na broj onih koji
osporavaju tvrdnju da dogod se radnici plaše od gubitka radnog mesta, nema ništa od
dijaloga (Ck=0,31).
Gotovo pet puta je konstantno veći i broj onih koji se slaţu sa tvrdnjom da Vlada samo
priĉa o dijalogu a radi sve po svome (58%:12%).
Ponašanje Vlade i strah zaposlenih od gubitka posla su i u 2010. godini kljuĉni
 Grafikon 2. - Razlozi nerazvijenosti socijalnog dijaloga (SLA, 2007; 2010)

80%

69% 2007.god
70%
2010. god
58%
60%

49% 47%
50%
51% 52% 46%
40%
40%
41% 40%
36%
30%
31%
20%
20%

13%
10%

0%
Strah od Vlada radi sve Poslodavci ne Vlada igra na Biće kako želi Ako ne bude Sindikat i
gubitka posla po svom žele sindikate podelu među strani kapital dijaloga doći zaposleni
u svojoj firmi zaposlenima i će do protesta traže previše
sindikatima

razlozi neefikasnog socijalnog dijaloga. Pritom, ĉak je sedam puta veći udeo onih koji
smatraju da kriza disciplinuje zaposlene od onih koji se ne slaţu sa tom ocenom (51% :
7%), odnosno šest i po puta je više onih koji sumnjaju u namere Vlade od onih koji joj
poklanjaju poverenje (52% : 8%).
Drugu grupu razloga koje prihvata (2007. godine) gotovo polovina zaposlenih, uz
pribliţno tri puta manje onih koji im se suprostavljaju i ĉak dve petine neodluĉnih, ĉine
faktiĉki potezi i ponašanje Vlade, poslodavaca i predstavnika stranog kapitala.
Dijaloga nema jer ga, po mišljenju zaposlenih poslodavci ne ţele i ne daju da se u
njihovim firmama organizuju sindikati. Istovremeno, i Vlada igra na kartu podela meĊu
zaposlenima i sindikatima.
Najzad, sve i kada doĊe do uspostavljanja socijalnog dijaloga ciniĉno se konstatuje
da je to tek gubljenje vremena, jer će na kraju biti onako kako ţele predstavnici stranog
kapitala.
U istraţivanju SLA 2010. godine udeo skeptika je tek nešto manje izraţen.
Nešto manje saglasnosti, uz uspostavljanu proporciju 4:4:2 - ĉetvoro zaposlenih koji se
slaţu, ĉetvoro neodluĉnih i dvoje protiv, ima oko prihvatanja tvrdnje da će, ako ne bude
dijaloga, doći do protesta i bunta koje niko neće moći da zaustavi. Moguće objašnjenje
predstavlja hipoteza da, u uslovima visoke nezaposlenosti i nesigurnosti radnog mesta, ni
odsustvo spremnosti partnera na dijalog, ne dovodi automatski do protesta i štrajkova.
Pogotovo, kada ranija praksa pokazuje da ni oni ne daju bog zna kakve efekte.
I u istraţivanju iz 2010- te, uz rastuću polovinu neodluĉnih, i dalje je dva i po puta
(36% : 15%) više onih koji smatraju da će odsustvo dijaloga vodti širenju sukoba od
onih koji izmeĊu koji izmeĊu slabog i neuspešnog dijaloga i širenja protesta ne vide,
bar ne direktnu, vezu.
Jedina tvrdnja koja nema bar relativno većinsku podršku zaposlenih je tvrdnja da u
socijalnom dijalogu sindikati i zaposleni traţe više nego što mogu da dobiju. Sa njom se
slaţe gotovo konstantna petina, ne slaţe gotovo polovina, a neodluĉna je nezanemarljiva
trećina ispitanika. Tri godine kasnije, 2010.godine, uz rastuću polovinu neodluĉnih,
još uvek je tri puta više onih koji ne misle da su zahtevi sindikata nerealni (40% :
14%).
Ocena dometa socijalnog dijaloga

Svojevrsnu potvrdu prethodnih nalaza predstavlja i konaĉna, numeriĉki iskazana, od

jedan do pet, ocena dometa socijalnog dijaloga na republiĉkom i lokalnom nivou. Ako
stavove 1202 ispitanika prevedemo u 100 datih ocena onda je socijalni dijalog na
nacionalnom nivou “zasluţio” 70 jedinica, 17 dvojki, 10 trojki i “sve” 3 ĉetvorke. Za
nijansu je još gore ocenjen socijalni dijalog na lokalnom nivou – 74 jedinice, 16 dvojki, 8
trojki i 2 ĉetvorke.
Istraţivanje iz 2010-te pokazuje da se za tri godine proseĉna ocena za
socijalni dijalog sa nedovoljne " popravila" i podigla na nešto iznad prelazne, pri
ĉemu ĉak deceniju posle inauguracija socijalnog dijaloga, tri petine anketiranih ne
zna i nema dovoljno informacija da proceni njegove domete. Od 100 zaposlenih koji
to mogu njih 23 daje jedinicu, 31 dvojku, 33 trojku, 10 ĉetvorku a 3 ĉak najvišom
ocenom vrednuje domete socijalnog dijaloga u Srbiji.
Pritom su neĉlanovi u znaĉajnijoj meri (Ck=0,31) kritiĉniji od ĉlanova sindikata. Na
drugoj strani, visokoobrazovani su pokazali tek neznatno više razumevanja za ostvarene
loše efekte socijalnog dijaloga (Ck=0,16).
Komparacije radi istiĉem da se u nedavnom evropskom istraţivanju o socijalnom
dijalogu, sprovedenom meĊu socijalnim partnerima, došlo do rezultata koji pokazuju da
se o ovoj instituciji, njegovoj vaţnosti i mehanizmima zna jako puno. Na primer 87%
ispitanika zna da su institucije EU u obavezi da konsultuju socijalne partnere pri
donošenju odluka, kao i da inicijative socijalnih partnera mogu da rezultiraju zakonskom
regulativom. Isto istraţivaje pokazalo je da većina smatra da je socijalni dijalog pozitivna
stvar i da je ostvario odreĊene rezultate, te da je vaţno oruĊe progresa. Ipak u
samoproceni sopstvenih kapaciteta rezultati su pokazali da postoje brojni problemi.
Najviše kritika adresirano je naime na same socijalne partnere, taĉnije njihovu
nedovoljnu posvećenost socijalnom dijalogu, slabu komunikaciju izmeĊu nacionalnih i
evropskih organizacija, pre svega, sindikata, nedostatak informacija, kao i neke tehniĉke
barijere poput jezika i finansija (http://eesc.europa.eu/index_eu.asp).

2.3.Ravnoteţa (ne)moći

Odrţiv socijalni dogovor nije dakle moguć bez uravnoteţenja pozicije i

pregovaraĉke moći uĉesnika u socijalnom dijalogu. Postojeća neravnoteţa moći na štetu
zaposlenih i sindikata svoje korene ima kako u objektivno teškom ekonomskom i
socijalnom stanju, koje pre svega pogaĊa zaposlene, tako i u neizbalansiranim rešenjima
u postojećem radnom zakonodavstvu. Bez formulisanja jedinstvenog i celovitog Kodeksa
rada, kojim se na sistematiĉan i koherentan naĉin reguliše celina odnosa u procesu rada i
to na naĉin prihvatljiv za sve uĉesnike, nema ni izgradnje meĊusobnog poverenja i
uspešnog socijalnog dijaloga. U tom kontekstu, posebno se mora, u dobroj volji i
poverenju, reafirmisati i urediti praksa kolektivnog pregovaranja i sklapanja kolektivnih
ugovora, garantovati prava zaposlenih i radne standarde i poboljšati rad inspekcija rada.
Uspešnog rada socijalno-ekonomskih saveta i drugih organa i tela za promociju i
realizovanje socijalnog dijaloga nema ni bez jasnog utvrĊivanja kredibiliteta,
reprezentativnosti i ravnopravne pozicije svih uĉesnika.
Na drugoj strani, odsustvo sposobnosti i iskrenih namera da se u
pregovaraĉkom procesu prvo traga za zajedniĉkim, strateškim opredeljenjima, na
kojima se tek mogu graditi kompromisne formule i rešenja, direktno vodi rastu
sukoba i uzajamnog nepoverenja.
«Socijalni dijalog» tada lako zadobije svoje karikaturalne i deformisane vidove.
Njih ĉine kako njegove fasadne, ukrasne forme – koje sluţe kao pokriće za arbitrarnost
vlasti, tako i svoĊenje dijaloga na propagandnu tribinu za razmenu optuţbi i upućivanje
jeftinih demagoških poruka.
Srbija i njeni graĊani danas, meĊutim, nemaju vremena i razumevanja za
ponavljanje već viĊenih scenarija.
U svim dosadašnjim, pa i u onim retkim, ozbiljnim i argumentovanim,
raspravama o socijalnom dijalogu, izostajala je, ne sluĉajno, analiza stanja i perspektiva
razvoja socijanog dijaloga kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Ako se zaista
ţeli promena stanja i ponašanja i kreiranje ĉitavog sistema i mreţe za voĊenje efektivnog
socijalnog dijaloga neophodno je pod kritiĉku lupu staviti i aktere i proces voĊenja
socijalnog dijaloga, pre svega ponašanje nacionalnih, ali i lokalnih vlasti.

Vlada

Primera radi, prva demokratska vlada "ostatka DOS-a" je, izgubila podršku dve
vodeće sindikalne centrale - UGS Nezavisnost i SSSS, upravo zato što je iskazala
odsustvo volje i sposobnosti da rešavanju kjluĉnih pitanja pristupi kroz ravnopravni,
institucionalizovani socijalni dijalog.
Suoĉena sa dramatiĉnim izazovima i istovremenim velikim, probuĊenim nadama i
oĉekivanjima zaposlenih i graĊana ona se, u nastojanju da «kupi vreme» i proširi
manevarski prostor za svoje delovanje, opredelila za strategiju nametanja «reformskih
zakona i operativnih rešenja», odnosno njihove tek formalne, naknadne verifikacije od
strane «reformski nepouzdanih» socijalnih partnera.
Za više od dve godine svog postojanja Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije je,
neuspevši da reši osnovna prethodna organizaciona i statusna pitanja tipa – ko je ko na
sindikalnoj i poslodavaĉkoj sceni, i tek incidentno se baveći kljuĉnim, razvojnim
pitanjima, ostao tek nedovršeni institucionalni kroki, lišen pravih sadrţaja. Poslediĉno,
brzo su meĊu zaposlenima splasla oĉekivanja od dijaloga i primene kooperativnih umesto
konfliktnih strategija i metoda delovanja.
Nezadovoljstvo ponašanjem «ovlašćenih reformista», njihovim stilom i tonom
arogantne ignorancije sagovornika je, uz nezadovoljavajuće ekonomske uĉinke i prateću
seriju politiĉkih afera i korupcionih skandala, jedan od kljuĉnih razloga za gubitak vlasti
na vanrednim parlamentarnim izborima, decembra 2003. godine.
Stranke kasnije vladajuće manjinske koalicije – DSS i G 17 plus su, u toku
izborne kampanje, u nastojanju da obezbede izbornu podršku, sa UGS Nezavisnost
potpisale sporazume o pokretanju efektivnog, ravnopravnog i institucionalnog socijalnog
dijaloga, koji bi, u roku od tri meseca od formiranja nove Vlade, trebalo da rezultira i
usvajanjem Socijalnog pakta o zaposlenosti i razvoju. Ovi politiĉki akteri su, pouĉeni
prethodnim negativnim iskustvima, po prvi put na ovim prostorima ušli u vremenski
oroĉenu, jasnu obavezu prema zaposlenima. Na drugoj strani, Nezavisnost je svoju
podršku oroĉila i uslovila ispunjenjem sporazumom preuzetih obaveza.
No, i nakon isteka mandata i ove, manjinske koalicione Vlade, i formiranja nove,
većinske vlade demokratskog bloka stvari više-manje i dalje stoje na nivou dogovora i
obećanja. U meĊuvremenu, 8. marta 2008. godine pala je i ova Vlada a da Socijalni pakt
još uvek nije potpisan. Neki potezi vlasti, poput preuzimanja starog manira vladanja
hitnom smenom miljenika prethodnika i postavljanja «svojih» ljudi na kljuĉna mesta ili
davanja veoma kratkog vremenskog roka za iznošenje mišljenja o ponuĊenim predlozima
zakona, bude sumnje u iskrenost namera. Veoma su brzo, naime, zaboravljena izborna
obećanja o konkursu kao modelu izbora nosilaca kljuĉnih javnih funkcija, kao i ona o
zajedniĉkom radu na izradi zakonskih rešenja.
Sindikati i poslodavci su, sa svoje strane, pokazali razumevanje za ĉinjenicu da,
zbog kratkoće roka za njegovo donošenje, nisu konsultovani prilikom izrade predloga
budţeta. Razdirane borbom za vlast, internim sukobima i aferama nove vlasti nisu,
meĊutim, uspele da stvore operativnu strategiju privrednog i socijalnog razvoja, ali ni da
izvrše efektivnu reformu drţavnog aparata. Izloţene prethodno velikim probuĊenim
oĉekivanjima graĊana one su se suoĉile sa brzo istanjenim poĉetnim poverenjem i
kredibilitetom.
Relativno ograniĉeni i skromni uĉinci postoktobarskih vlada imaju u svojoj
osnovi tri grupe razloga. Prvu grupu ĉini već konstatovano politiĉko nejedinstvo
stranaka demokratskog bloka i meĊusobna borba za dominaciju u vlasti koja je, već
od poĉetka 2002. godine, vodila ka slaboj, nesigurnoj poziciji vlada, internim trzavicama
i nesuglasicama i permanentnom izbornom izazovu.
Vlade su u proseku trajale tek nešto više od 2 godine a dogovori oko
konstituisanja njihovog koalicionog sastava sve duţe. Poslediĉno su periodi „tehniĉkih“
ili vlada u ostavci, zajedno sa periodima izbornih kampanja, trajali nedopustivo dugo da
bi uopšte bio moguć kontinuirani napor i efektivan uĉinak u pogledu uspostavljanja
neophodnog socijalnog i politiĉkog dijaloga i konsenzusa.
Naredni, drugi razlog predstavljaju nerešeni problemi odreĊenja drţavnog
okvira i identiteta zbog kojih su pitanja privrednog i socijalnog razvoja ostajala na
politiĉkoj agendi u senci saradnje sa Haškim tribunalom, kao pretpostavkom otvaranja
puta ka evropskim integracijama, ili pak pitanja regulisanja odnosa sa Crnom Gorom,
statusa Kosova ili poţeljnog obima decentralizacije i regionalizacije Srbije.
Razvojne strategije su poslediĉno, stvarane bez dovoljno internog sklada i
kontinuiteta, korišćenjem ograniĉenih kapaciteta.
Istovremeno, kao i u većini tranzicionih zemalja, reforme su vršene pod
snaţnim uticajem i ĉvrstim imperativima Svetske Banke, MMF ili pak Saveta
stranih investitora.
Poslediĉno,kakva god bila predizborna retorika namenjena „zavoĊenju“ većinskog,
siromašnog dela biraĉkog tela dolaskom na vlast uspostavljena su tvrda, realna
ograniĉenja. U nastojanju da opstanu na vlasti vlade su, u krajnje suţenom manevarskom
prostoru oscilirale izmeĊu ţelja biraĉa i datih izbornih obećanja, na jednoj, i pritisaka
inostranih i domaćih finansijera i kreditora, na drugoj strani.
Primera radi, ĐinĊićeva vlada je paralelno sa radikalnim normativnim protrţišnim
reformama zadrţala relativno visoku javnu potrošnju i budţetski deficit. Naredna
Koštuniĉina vlada je poĉetno usporila proces privatizacije, zadrţala relativno visoke
subvencije privredi i odloţila primenu Zakona o steĉaju, kako se ne bi suoĉila sa novim
talasom nezaposlenosti.
Nesporan uspeh u pacifikovanju nezadovoljstva i otpora –„drţanju pod kontrolom“
zaposlenih i sindikata postignut je, dakle, kombinacijom postupnih promena, ustupaka i
upozorenja i (retkih) pretnji sankcijama. Socijalni dijalog je javno podrţavan i
promovisan a praktiĉno marginalizovan i drţan na sporednom koloseku.
Indikativna je ĉinjenica da su svi ministri za rad dolazili iz redova politiĉkih
saputnika ili slabih partnera u koalicionoj vlasti, odnosno da su bili lišeni direktne
podrške kljuĉnih igraĉa u vlasti.
U Srbiji su krajem 2008. godine, pred naletom svetske krize pale predizborne
priĉe i „olako obećana brzina“ uvećanja penzija ili davanja proširenog vaţenja opštem
kolektivnom ugovoru sindikata i poslodavaca. Pred „socijalno odgovornim“ vladama
stoje moguća dva scenarija.
Jedan je da budu amnestirane od odgovornosti tako što će im svetska
ekonomska kriza ili ispunjenje kriterijuma i zahteva za pristupanje EU posluţiti kao teško
oboriv argument za povlaĉenje prethodno datih obećanja. Praktiĉno, ovaj nepoţeljni
scenario se realizuje sklapanjem "socijalnog braka iz raĉuna". Socijalni mir se kupuje
odlaganjem rešenja problema novim zaduţivanjem, pri ĉemu će dugove vraćati neke
druge vlade i generacije koje sada nemaju glasaĉko pravo.
Istu svrhu i domet ima i nastojanje da se institucije i mehanizmi socijalnog dijaloga
zamene povremenim, medijskom pompom praćenim, okupljanjima politiĉke i ekonomske
elite na koja se "pripuste" i predstavnici sindikata i javnosti i ĉije preporuke se ne mogu
kritiĉki analizirati. Istovremeno, time se derogira ideja socijalnog dijaloga i participativne
demokratije.
Drugi, put kojim se „reĊe ide“ je strpljiv i argumentovan dijalog u kome će se
korisnici budţeta svesno odreći pojedinih zahteva, ali će se i Vlada obavezati da zatvori
brojne koruptivne kanale i smanji svoje troškove, uĉini transparentnim upravljanje
javnim preduzećima i imovinom i smanji preglomazni drţavni aparat.
Trajni izlaz je u potpisivanju socijalnog pakta o razvoju i zapošljavanju u kojim
će vlast garantovati rast proizvodnje i kretanje cena i investicija a sa sindikatima
dogovarati uslove privreĊivanja i kretanje zaposlenosti, zarada, penzija i socijalnih
davanja. Kad god neko ne ispunjava svoj deo obaveza palila bi se crvena lampica koja
opominje da u kolima ponestaje goriva ili da vozimo u pogrešnom smeru.
Jedino se argumentovanim i kritiĉkim dijalogom dolazi do odgovornih graĊana i
odgovorne, kompetentne i nekorumpirane vlasti.

Socijalni partneri

Pored politiĉki nestabilnih vlada i ingerencijama i sredstvima ograniĉenih

lokalnih vlasti i samog normativnog dizajna koji odlikuje krutost procedura i
institucionalna preglomaznost, dalju prepreku razvoju ĉine i potrebi voĊenja
decentralizovanog socijalnog dijaloga neprimereni organizacioni kapaciteti i strukture
sindikalnih i poslodavaĉkih organizacija. Minijaturne lokalne organizacije i udruţenja su
previše slaba i sektorski rascepkana da bi mogla pokriti celinu dijaloga i biti ravnopravan
partner lokalnim vlastima. Na drugoj strani, lokalna povereništva i organizacije sindikata
(SSSS i UGS «Nezavisnost») i Unija poslodavaca Srbije (UPS) koje su reprezentativne
na nivou Republike, takoĊe nisu na zadovoljavajući naĉin osposobljene i organizovane za
voĊenje uspešnog socijalnog dijaloga.
Pored organizacione strukture nedovoljno razvijene i prilagoĊene potrebi
paralelnog voĊenja bipartitnog i tripartitnog socijalnog dijaloga na više ravni
organizovanja, osnovni problem u odnosima socijalnih partnera predstavlja
asimetrija resursa, moći i organizovanja poslodavaca i sindikata. Naime, tamo gde
ima «pravih» privatnih poslodavaca – u malim i srednjim preduzećima, po pravilu, nema
organizovanih sindikata. I obratno, «sindikalne tvrĊave» - preduzeća i ustanove u kojima
je još uvek preko polovina zaposlenih u nekom od sindikata, ĉine javni i preostali
društveni sektor, kao i velika privatizovana preduzeća gde je novi vlasnik zatekao ranije
formirane sindikalne strukture. Sindikalno organizovanim zaposlenima poslodavac su
najĉešće drţava, lokalna samouprava ili predstavnici stranog kapitala. Na drugoj strani, u
firmama ĉiji vlasnici su ĉlanovi poslodavaĉkih unija najĉešće (i ne sluĉajno) nema
sindikata sa kojima bi se sklapali kolektivni ugovori. Problem graĊenja novih
organizacionih struktura i prisustva u malom i srednjem, privatnom sektoru urgentno se
otvara pred sindikatima i praktiĉno će odrediti njihovu pregovaraĉku moć i sudbinu. U
tom kontekstu, nerašĉišćena otvorena pitanja, trzavice i sukobi izmeĊu sindikata, pre
svega onih reprezentativnih – SSSS i UGS «Nezavisnost», dodatno slabe njihovu
poziciju.
U celini gledano, moţe se zakljuĉiti da samo ozbiljno i odgovorno uvaţavanje
pozicije i realnih interesa partnera i njihovo strpljivo i argumentovano usaglašavanje
moţe voditi uspostavljanju poverenja i formulisanju zajedniĉkih interesa. Do stanja
socijalne kohezije moţe se doći samo društvenom koncertacijom – napredovanjem ka
kompromisu kroz otvoren i ravnopravni dijalog (Fajertag, 2000:33).

3. Budućnost socijalnog dijaloga

Razlozi u prilog uspostavljanja efektivnog socijalnog dijaloga u Srbiji

Srbija je, nakon promena 5. oktobra 2000-te, konaĉno krenula putem politiĉkih i
ekonomskih reformi. Za deset godina izvršene su kljuĉne zakonske reforme i stvoren
institucionalni okvir za razvoj trţišne ekonomije i pravne, demokratske i socijalno
odgovorne drţave i otvorenog, pluralistiĉkog društva. Time je otvoren put i ka širim,
evropskim integracijama. Sastavni deo promena su i reforme privrednog, poreskog i
finansijskog sistema, ukljuĉiv svojinsku transformaciju, odnosno ukidanje neefikasne
društvene svojine i proces restruktuiranja i privatizacije.
Rast investicija moţe, meĊutim, biti ostvaren samo uz paralelno smanjivanje
udela javne potrošnje. Istovremeno, ostvareni društveni bruto proizvod po stanovniku,
izraţen u paritetnoj kupovnoj moći, je tek na nivou trećine proseka za proširenu EU sa
27 ĉlanica. Na drugoj strani, stopa nezaposlenosti je tri puta veća od proseka za EU (9%).
Privredni oporavak i poĉetna faza tranzicionih promena praćeni su rastom nezaposlenosti
i društvenih nejednakosti a regionalne razlike u nivou (ne)razvijenosti idu ĉak do 1:8
(Strategija privrednog razvoja Srbije 2006-2012, str.15-16). Preko potrebni socijalni i
politiĉki dijalog i konsenzus suoĉeni sa ogromnim izazovima.
U Srbiji danas postoji goruća potreba za pokretanje – ne bilo kakvog, već trajnog,
institucionalnog i ravnopravnog socijalnog dijaloga. U prilog ovoj tvrdnji mogu se
navesti bar ĉetiri kljuĉna razloga:
Pre svega, u stanju ruinirane ekonomije i razorenog i osiromašenog društva, socijalni
dijalog je najbolji naĉin da zemlja izaĊe iz zone visokog socijalnog i politiĉkog rizika i
konaĉno ĉvrsto zakoraĉi na put koji vodi ka demokratiji i prosperitetu.
Socijalni dijalog, posebno u osiromašenim društvima suoĉenim sa brojnim izazovima
tranzicionih promena, nema alternativu. Odsustvo socijalnog dijaloga i iskrene
spremnosti da se on vodi na ravnopravnim osnovama, vodi u nekontrolisanu
eksploziju socijalnog nezadovoljstva, razmah socijalne demagogije i populizma i
poraz demokratskih, reformskih snaga. To je dovoljan razlog i za ne preterano
dogmatiĉne liberale, sve one koji nisu »boljševici neoliberalizma« da, barem na kraći rok,
prihvate nuţnost ĉvrstog, institucionalizovanog socijalnog dijaloga.
Otvoreni i široki socijalni dijalog je najbolji mogući put da se doĊe do preko
potrebnog sporazuma o pravcu, tempu i uravnoteţenoj raspodeli troškova i dobiti
od tranzicionih promena. Pakt ne bi bio vezan za mandat jedne vlade (sklapao bi se,
recimo, na period od tri godine) i predvideo bi mogućnost sporazumne revizije jednom
godišnje. U suprotnom, u teškoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji, veoma je izvestan
konfliktni scenario u kome poslodavci i Vlada, pozivajući se na diktat meĊunarodnih
finansijskih institucija, insistiraju samo na socijalnom miru, restrukturiranju trţišta rada i
oslobaĊanju od viška zaposlenih, a zaposleni, sindikati i deo opozicije na rastu zarada i
socijalnih davanja (Fajertag, 2000a:11-18).
Najzad, neophodno je da Srbija svoje radno, sindikalno i socijalno
zakonodavstvo prilagodi i harmonizuje sa normativno-institucionalnim okvirom i
praksom socijalnog dijaloga u zemljama Evropske unije. Institucije socijalnog
dijaloga nisu nikakav »relikt samoupravne svesti« i demagoška parola sindikata, već
gotovo poluvekovna praksa utemeljena na preporukama (113,152) i konvencijama (144)
MOR-a, koja potvrdu ima i u revidiranom tekstu Evropske socijalne povelje iz 2005.
godine.
Institucionalizacija socijalnog dijaloga predstavlja, meĊutim, i jasnu obavezu
koja se postavlja pred svaku zemlju kandidata za ĉlanstvo u meĊunarodnim
integracijama, da stvori zakonski i institucionalni okvir za olakšavanje i sprovoĊenje
socijalnog dijaloga. Socijalni dijalog mora, pored nacionalne, posedovati i jasnu i
razvijenu regionalnu i meĊunarodnu (MOR, pregovori sa MMF i Svetskom bankom)
dimenziju.

Kakav socijalni dijalog?

Polazeći od prethodno definisanih principa i pretpostavki i imajući u vidu

ĉinjenicu da se drţava i njeni organi javljaju u višestrukoj ulozi najvećeg poslodavca, kao
i regulatora socijalnog dijaloga – posebnu ulogu i odgovornost za razvoj socijalnog
dijaloga ima Vlada Srbije. U tom kontekstu, neophodno je, kroz dijalog sa socijalnim
partnerima, institucionalizovati rad socijalno-ekonomskih saveta (SES). Posebno je vaţna
struĉna, administrativna i finansijska podrška radu saveta na lokalu kroz formiranje
Sekretarijata i analitiĉko-istraţivaĉke sluţbe, kao i otvorenost njihovog rada kritiĉkom
uvidu javnosti.
Zaokruţen, institucionalni problemski okvir tripartitnog dijaloga podrazumeva i
sistematsko bavljenje prevencijom i regulacijom konflikata, odnosno postojanje mreţe
mirovnih i arbitrarnih veća i postojeće Agencije za posredovanje i mirno rešavanje
sporova,u većoj meri odgovorne socijalnim partnerima.
Kada je o socijalnim partnerima, pre svega sindikatima, reĉ - utvrĊivanje
reprezentativnosti na svim nivoima organizovanja i definisanje njihove ravnopravne
pozicije od kljuĉnog je interesa za uspostavljanje meĊusobnog poverenja i saradnje
sindikata. Od te saradnje dugoroĉno koristi mogu imati svi uĉesnici u socijalnom
dijalogu. U red principa na osnovu kojih se utvrĊuje reprezentativnost, pored
kvantitativnog - udela ĉlanstva pojedinih sindikata u ukupnom broju zaposlenih,
spadaju i kvalitativni kriteriji poput organizacione, programske i materijalne i
akcione nezavisnosti, poverenja zaposlenih i meĊunarodne priznatosti.

Nivoi, naĉin voĊenja i uĉesnici u socijalnom dijalogu

Okvir i praksa socijalnog dijaloga se ne mogu ograniĉiti na postojanje SES-a na

nivou Republike, svedenog na povremenu konsultativnu ulogu i preteţno manifestacioni
status. Socijalni dijalog traţi ĉitavu mreţu organa i na granskoj ravni i na nivou
jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, da bi se uopšte moglo
govoriti o ureĊenom, sistemskom konceptu i praksi.
Razvijena vertikalna i horizontalna mreţa saveta i njihovih stalnih i povremenih
programskih odbora i radnih tela su, meĊutim, samo zadovoljavajući institucionalni okvir
i nuţna pretpostavka za kvalitetan i efektivan socijalni dijalog.
Saveti moraju, ukoliko se ne radi tek o formi lišenoj realnih sadrţaja, odnosno
praksi fingiranja socijalnog dijaloga, u krugu svojih ovlašćenja imati moć donošenja
zakljuĉaka i preporuka i pokretanje inicijativa vezanih za ureĊenje »pluralistiĉkih
industrijskih odnosa«, ali i pravo da iznošenjem meritornih stavova i mišljenja utiĉu na
ukupnu ekonomsku i socijalnu politiku i razvoj.
Pri tom, garantiju punog demokratskog kapaciteta tripartitnog dijaloga nosi
opredeljenje uĉesnika za što širu i dosledniju primenu principa odluĉivanja konsenzusom.
Sva kljuĉna pitanja, stavovi i odluke se moraju, uz strpljivo argumentovanje, iznošenje i
usaglašavanje pozicija, donositi konsenzusom. Rizik od nezadovoljavajućeg – sporog
sadrţajno neoperativnog i poslediĉno neefikasnog delovanja, kao i primene
ultimativne i ucenjivaĉke taktike od strane pojedinih uĉesnika je veliki, ali samo
opredeljenje za socijalni konsenzus izraţava smisao i suštinu socijalnog dijaloga.
U instrumente za voĊenje socijalnog dijaloga svakako spadaju i Saveti za
zapošljavanje, kao i tripartitni organi odluĉivanja i upravljanja, poput Upravnih odbora
fondova za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje i institucija i agencija trţišta
rada i zaštite na radu.
Specifiĉni oblik multipartitnog socijalnog dijaloga predstavlja i širok
konsultativni proces, poput rasprava oko donošenja Strategije za smanjenje siromaštva,
odnosno uvećanje socijalne kohezije, kao i ukljuĉenost predstavnika socijalnih partnera u
rad odgovarajućih skupštinskih odbora.
No, nezamenljivu, baziĉnu ulogu ima socijalni dijalog na nivou preduzeća i
ustanova – razliĉite forme voĊenja bipartitnog dijaloga poslodavaca i sindikata poput
kolektivnog pregovaranja i participacije u odluĉivanju, putem Saveta zaposlenih.
Erozija prava zaposlenih i sindikata na ovom, osnovnom nivou moţe
potkopati temelj i srušiti ĉitavu konstrukciju socijalnog dijaloga.
 Socijalni dijalog je, pre svega, stvar socijalnih partnera. No, u njega se na
odgovarajući naĉin – kroz odbore i šire socijalne forume, mogu ukljuĉiti i
predstavnici NVO, ekspertskih grupa, profesionalnih udruţenja, kao i organizacije
nezaposlenih, samouposlenih, udruţenja potrošaĉa – svih onih koji imaju inetresa i
znanja da proces tranzicije uĉine efikasnim, transparentnim i što pravednijim.

Dijalogom do promena

Svaka relevantna, kritiĉka procena aktera i polja ekonomije i politike u zemljama u

tranziciji mora, pre svega, odgovoriti na pitanje o postojanju volje i dovoljnom kapacitetu
i moći demokratskih aktera da odluĉujuće doprinesu prvo formulisanju, a zatim i
usvajanju i efektuiranju celovite strategije demokratskih reformi
Posebno, ako pod strategijom mislimo na celovito, koherentno jedinstvo ĉitave
skale meĊusobno skladno uvezanih ciljeva, objedinjenih u jedinstven model
razvoja i realizovanih kroz upotrebu metoda i taktika primerenih socijalnom
kontekstu.
Prvi element strategije ĉini formulisanje seta meĊusobno tesno povezanih etapnih
i finalnih ciljeva, koji za efekat imaju da za desetak godina Srbiju iz stanja siromašenja i
(samo)izolacije uvedu u svet i ĉlanstvo u evropskim integracijama.
Odabrani ciljevi moraju biti bazirani na skrupuloznoj analizi konteksta – realnom
viĊenju internih i eksternih prednosti i pogodnosti ali i prepreka, ograniĉenja i otpora
formulisanim pravcima razvoja.
Izabrani model razvoja, mora, primenjenim merama i instrumentarijem, voditi
raĉuna o nuţnoj a krajnje osetljivoj i teško ostvarivoj ravnoteţi ekonomske efikasnosnosti
i socijalne izdrţljivosti, ako ne već i socijalne praviĉnosti, tranzicionih reformi. Samo
tako moguće je odrţati, na duţi rok, proreformsku socijalnu i politiĉku koaliciju i
obezbediti bar pasivnu podršku ili makar izbeći aktivno suprostavljanje znaĉajnog dela
tranzicionih gubitnika.
Izlaz iz postojeće situacije moguće je, dakle, naći samo graĊenjem celovite
strategije društevnog i privrednog razvoja oslonjene na odgovarajuću ekonomsku politiku
i strategiju socijalnog razvoja i redukovanja siromaštva. Jedinstven koncept tranzicionih
reformi mora imati, izazovima globalizacije ekonomskih i finansijskih tokova, ali i
procesa politiĉkog odluĉivanja, adekvatnu reakciju i primeren odgovor. Jedino moguće
rešenje predstavlja zato racionalno kombinovanje socijalne zaštite – urgentnih
kratkoroĉnih mera usmerenih na podršku i pomoć najugroţenijim i razvojne politike –
dugoroĉnih mera oslonjenih pre svega na investicije, razmah preduzetništva i rezultirajući
rast i razvoj.
Do najboljih konkretnih rešenja moguće je, pri tom, doći samo kroz Partnerstvo
za demokratske promene i razvoj u kome bi se našli drţavni organi i agencije, regionalna
i lokalna samouprava, asocijacije preduzetnika, zaposleni i sindikati, ali i svi drugi
socijalni i politiĉki akteri – profesionalna udruţenja, nauĉne ustanove, NVO i razliĉiti
oblici graĊanskih inicijativa, ukljuĉiv i asocijacije nezaposlenih i samih korisnika
socijalne pomoći.
Nosilac uspešnih socijalnih promena i politike, naime, ne mogu pojedinaĉno
biti ni drţavni organi i organi lokalne samouprave, ni autonomno ureĊeni odnosi
socijalnih partnera ili samo obrazovne, kulturne i zdravstvene organizacije, kao ni
izolovani civilno-društveni volontarijat i humanitarne aktivnosti.
Svako ima svoje prednosti i ograniĉenja, svoju zonu odgovornosti i svako
mora dati pun doprinos, kroz uĉešće u delovanju razvojnih koalicija na svim
ravnima organizovanja, kreiranju i realizovanju razvojne strategije koja,
istovremeno, sadrţi i jasnu socijalnu komponentu.
Efektivan socijalni dijalog i dogovor na svim ravnima odluĉivanja i partnerstvo
organa socijalno odgovorne drţave i civilnog sektora u formulisanju i primeni socijalnih
programa podrazumeva naime i koncipiranje specifiĉnih, pojedinim regijama i
korisnicima socijalnih transfera primerenih, konkretnih projekata i rešenja.
Decentralizacija je i naĉin da se izbegnu preterano administriranje i realizuje minimaks
strategija, odnosno da se uz minimalne troškove ostvare maksimalni mogući efekti.
Primera radi, portugalski Sporazum o socijalnoj konsultaciji i usaglašavanju, iz
1996. godine, predviĊa, recimo, da – u okviru preglednih mera za promociju
zapošljavanja, obrazovanja i zanatske obuke, kao i polike dohodaka – doĊe i do
skraćivanja trajanja radne nedelje.
Povećanje kompetitivnosti radne snage kroz doobuku, kombinovano sa
skraćivanjem radnog vremena i (bolnim) raspravama oko ciljeva budţetske politike i
reformi penzionog sistema je i u osnovi Ugovora solidarnosti i paktova o zapošljavanju,
potpisivanih u Italiji nakon 1993. godine. Interesantno je da italijanska praksa predviĊa, u
okviru donošenja i relaizacije Socijalnog pakta, dve runde sastanaka socijalnih partnera
godišnje. Prolećna runda sadrţi razgovore o prognoziranoj stopi kretanje GDP-a,
inflacije, zaposlenosti, a jesenja konsultacije o ciljevima i merama budţetske politike
(Hoffmann, 1998:33-37).
Oĉito da uz sve krize i dileme za razvijen socijalni dijalog, bar unutar evropskog
socijalnog modela, nema na duţi rok odrţive alternative.

LITERATURA

Arandarenko, Mihail, (2003), Razvoj socijalne politike u Srbiji i Crnoj Gori, SCEPP,
Beograd
Arandarenko, Mihail, (2010), Razvodnjavanje novog modela rasta ,Ekonom-east, br.
534-535
Burdije, Pjer, (1999), Signalna svetla, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Begrad
Crnobrnja, Mihailo, (2007) Ekonomija tranzicije, FEFA, Beograd
European Commission, (2006) Industrial Relation in Europe, Report from DG-
Employment and Social Afairs of the European Commission
Fajertag, Guiseppe, (2000) (ed), Collectiv Bargaining in Europe, ETUI, Brussels
Fajertag, Guiseppe and Potched, Philippe (eds), 2000., Social Pacts in Europe – New
dynamics, ETUI – Brussels
FES, (2006), Evropski privredni i socijalni modeli: Geografska karta razliĉitih interesa,
Beograd, Sarajevo, Zagreb
Hayek, Fridrich, (1998), Poredak slobode, Global Book, Novi Sad
Hoffman, Reiner, (1998), Employment Pacts in Europe, in: National Social Pacts:
Assessment and future prospects, ETUI, Brussels
 Ili, Dţef, (2007), Kovanje demokratije – Istorija levice u Evropi, 1850-2000, Beograd
Izveštaj o radu SES-a Srbije i Sekretarijata za 2009.godinu
Kohl, Heribert,(2009), Sloboda udruţivanja, prava zaposlenih i socijalni dijalog u
srednjeistoĉnoj Evropi i na zapadnom Balkanu, FES, Beograd
Kolin, Marija, Petrušić, Nevena, (2008), Socijalna preduzeća i uloga alternativne
ekonomije u procesima evropskih integracija, Evropski pokret za Srbiju
Lajphart, Arent, (2003), Modeli demokratije, Sluţbeni list SCG, Beograd – CID
Podgorica
Matković, Gordana (2009) Penzije i socijalna zaštita zaposlenih, u: Institucionalne
reforme u 2009. godini, CLDS, Beograd
Mihailović, Srećko, Stojiljković, Zoran, Ivanić, Grada – Sindikalni barometar 2 (2003), 3
(2004) i 4(2007)
Mihailović, Srećko, Vuković, ĐorĊe, Mojsilović, Miloš, Stojiljković, Zoran, Politiĉke
podele i jaĉanje demokratskih kapaciteta u Srbiji 1-4 (2005-2007), Cesid, Beogra
Mihailović, Srećko, Mojsilović Miloš, (2009) Društvena ukljuĉenost, Cesid, Beograd
Mijatović, Boško (2005) Reforma radnih odnosa i trţišta rada, u: Ĉetiri godine tranzicije
u Srbiji, CLDS
Nemanjić, Miloš; Spasić, Ivana, (2006) NasleĊe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuića,
Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Zavod za prouĉavanje kulturnog razvoja,
Beograd
Ofe, Klaus, (1999), Modernost i drţava: istok, zapad, Beograd, Filip Višnjić
Programska deklaracija UGS Nezavisnost, (2006), Beograd
Stojiljković, Zoran, Luković, Slavoljub (2004) Socijalni dijalog, Nezavisnost, Beograd
Stojiljković, Zoran, (2008) Konflikt i/ili dijalog, FPN, SLA, Beograd
Vatta, Aleissa, (2001) The Enlargement of European Union and the Social Dialogue in
Central and Eastern Europe, Perspectives on European Social Politics ad Society 2:1, The
Netherlands
Vuković, Drenka (2005), Socijalna sigurnost i socijalna prava, FPN, Ĉigoja štampa,
Beograd
Wahl, Asbjorn, European Labor: Social Dialogue, Social Pacts, or a Social
Europe?(2002), Monthly Review: An independent Socialist Magazine, Vol 54, Issue 2