DGKS

Е EN 1991-1-1:2002
V Evrokod 1
R
О
Р
S
К
DEJSТVANA
1 KONSTRUKCIJE

s DEO 1-1:
~

ZAPREMINSKE TEZINE,
~

т SOPSТVENA TEZINA,
I

А KORISNA OPTERECENJA
ZAZGRADE
N
D
А
R
D Beograd, novembar 2009.
Оуај prevod па srpski jezik Evropskog standarda
EVROKODOVI ZA KONSTRUKCIJE
Evrokod 1: EN 1991-1-1:2002
DEJSТVA NA KONSTRUKCIJE
О ео 1-1 : ZAPREMINSKE TEZINE, SOPSТVENA TEZINA,
KORISNA OPTERECENJA ZA ZGRADE

objavljuje эе u okviru druge faze PROJEKT А:

UVODENJE EVROPSКlH STANDARDA U GRADEVINARSТVO
КАО NACIONALNIH STANDARDA SRBIJE

NOSIOCI PROJEKTA:
Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Drustvo gradevinskih konstruktera Srbije - DGKS
Inzenjerska komora Srbije
Institut za standardizaciju Srbi;e

PROJEKTNI TIM
za ovu fazu Projekla:

Prof. dr Богде VuksanoviC, rukovodilac Projekta,

Prof. dr Dusan Najdanovil: i prof. dr Aleksandar Pakvor, ЕС 1
V. prof. dr Zlatko MarkoviC i prof. dr Dragan Budevac, ЕСЗ
V. prof. dr Bosko Stevanovic, ЕС5 i ЕС6
Prof. dr Petar Anagnosti, ЕС7
V. prof. dг Оогде Ladinovic, ЕС8

EVROKOD 1
Оео1-1:
Prevod: dr Aleksandar Pakvor
Struёпа redakcija: dr Dusan Najdanovic

Izdavac : Gradevinski fakullet Uпivеrzitеtз u Beogradu

za izdavaca: Dеkзп , prof. dr Doгде Vuksanovil:
Tehnicki urednik: Slојз ТосЈогоујс
Ргјргета i sta mpa : Dеd rзрlаs l , Веоgгзd
Tiraz: 700 primeraka

ISBN 978-85-7518-113-2

Beograd, novembar 2009.

 PREDGOVOR
uz prevod па srpski jezik E vгopskog s tandaгda

EVROKOD 1: DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE

Оео 1·1 : ZAPREMINSKE TEZINE, SOP$ТVENA TEZINA,
KORISNA OPTERECENJA zд ZGRADE

Оуај prevod па srpski jezik Evropskog standarda Evrokod 1: Dejs tva па konstrukcije, Ое о 1·1 :
Zapreminske tezine, sopstvena tezina, korisna opterecenja za zgrade (EN 1991-1-1 : 2002), pripremljen је u
okviru druge faze projekla Usvajanje Evrop skih standarda u gradevinarstvu kao nacionalnih standarda
Srbije, prema Sporazumu sklopljenom izmedu Instituta za slandardizaciju Srblje ј nosioca Projekta
Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Druga faza Projekla obuhvata prevodenje i objavljivanje sledecih 12 dеlоvз Evrokodova za konslrukcije :
Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije, Dео 1-1: Zapreminske tezine, sopstvena tezina , korisna opterecenja za
zgrade
Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije, Dео 1-3: Dejstva snega
Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije, Dео 1-4: Dejstva уе!га
Evrokod 1: Dejslva па konslrukcije, Dео 1-5: Termicka dejslva
Evrokod 3: Р гогасип celicnih konslrukcija, Dео 1-3: Opsla pravila - Dооајпа pravila za hladno obIikovane
lankozidne elemenle i limove
Evrokod 3: Proracun eelicnih konstrukcija, Dео 1-5: Puni limeni elementi
Evrokod 3: Proracun eelicnih konslrukcija, Dео 1-10: Izbor cetika u pogledu zilavosli i svojslava ро оеЫјјп!
Evrokod 5: Proracun drvenih kons!rukcija, Dео 1-1: Opsta ргаујlа ј pravila za zgrade
Evrokod 6: Proracun zidanih konslrukcija. Dео 1-1: Opsta pravila za armirane i nearmirane zidane konstrukcije
Evrokod 7: Geotehnicki рroгаси п, Dео 1: Opsla pravila
Evrokod В: Proracun seizmicki olpornih konslrukcija , Dео 1: Ops!a pravila. seizmicka dejstva i pravila za zgrade
Evrokod В: Proracun seizmicki otpornih konstrukcija, Dео 3: Ргосепа stanja i ојасапје zgrada

Ovih dvanaest delova Evrokoda, zajedno sa ре! ёеlоуа koji su ргеуеоепј i pubIikovani 2006. godine u okviru prve
faze Projekta, а сјје se usvajanje ocekuje оо kraja оуе godine , sacinjavaju set propisa za proracun objekata u
zgradarstvu . Njima su obuhvaCene konstrukcije оё svih Iradicionalnih gradevinskih materijala (betona, celika,
drvela, kao i spregnute i zidane) i sva dejstva (opterecenja) koja su karakleristicna za konslrukcije u zgradarslvu.
Tako se otvaraju mogucnosli za projeklovanje objekala u zgradarslvu u polpunosti prema savremenim evropskim
propisima, koji се uskoro postali i nasi slandardi.
Bez obzira slo Srbija jos пјје clan CEN-a, usvajanje Evropskih slапdагdэ је uslov za ulэzаk u Evropske
inlegracije, ра otuda proizilazi ogroman znacaj usvajanja Evrokodova za konslrukcije kako Ы se omogutio
povralak naseg gradevinarslva па pozicije па kojima smo nekada bili i koje bismo zeleli da ропоуо zauzmemo.
Delaljniji рооаСЈ о islorijatu, sadгz.aju, ciljevima i obIasli РГЈтепе Evrokodova za konsl rukcije mogu se пас! u
prevodu predgovora ovog slandarda, па stranicama koje slede.
Prevod ovog Evropskog slandarda па srpski jezik predat је odgovarajucim Komisijama Instiluta za standardizaciju
Srbije i mote se sa sigurnoscu ocekivati оа се u relativno kratkom угетепи Ыlј i formalno odobren za primenu
kao па!; nacionalni slandard.
Realizacija druge faze Projekla omogucena је оопасЈјот i uz finansijsku podrsku velikog ЬГОја nasih [јгтј i
instilucija u obIasti gradevinarstva. Те [јгте i inslilucije, sponzori Projekla. prikazani su па kraju knjige. Svima koji
su па Ыlо koji пасјп pomogli realizaciju ovog, izuzetno znacajnog projekta za nase gradevinarstvo, i оујт pulem
iskazujemo veliku zahvalnosl.

Beograd, avgusl 2009.

PROJEKTNI TIM

NAPOMENA: Оуај ргеуod Evгopskog standarda пе mote se korisliti za druge патепе .

Obradivafi пе snose nikakvu odgovornost za njegovu neovla~Cenu ргјтепџ .
EN 1991-1-1 :2002

PREDGOVOR

Ovaj dokument EN 1991-1-1:2002, ргфгет Ј о је Теhпiсki komitet CENrтC 250 " E vгokodovi
za konstrukcije", сјј! sekretarijat se nalazi u 8SI.
Ovaj Evropski standard тога da dobije status nacionalnog standarda , bilo pubI ikovanjem
identicnog teksta , ili njegovim odobravanjem, najkasnije oktobra 2002. , а protivrecni
nacionalni standardi тогаји da budu stavljeni уап snage najkasnije тапа 2010. godine.
CE N rтC 250 је odgovoran za sve Evrokodove za konstrukcije.
Aneksi А ј 8 su informativni.
Ovaj dokument zamenjuje ENV 1991-2-1: 1995.
Ргета internim propisima CEN/CEN ELEC, organizacije za пасЈопаlпе standarde sledecih
zemalja obavezne su da uvedu ovaj Evropski standard: Austrija , Belgija, Ce5ka RepubJika,
Danska, Finska, Francuska , GrGka, Holandija, Iгska , Island, Italija, Luksembuгg , Madarska,
Malta, Nemacka, Noгveska , Portugalija , SlovaGka, ЗраПЈја, Svajcarska, Svedska i Ujedinjeno
Kгaljevstvo .

ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA

Komisija Evropske zajednice је 1975. godine odlucila da pokгene poseban program

aktivnosti u oblasti konstrukcija, zasnovan па clanu 95 Ugovora о EZ. Cilj ovog programa Ыо
је uklanjanje tehnickih prepreka za trgovinu i harmonizacija tehnickih specifikacija (Evropskih
standarda i tehniGkih odobrenja).
U okviгu tog programa aktivnosti Komisija је pokrenula inicijativu za donosenje zbirke
harmonizovanih tehnickih pravila za proracun gradevinskih objekata , koja Ы , u pгvoj fazi,
sluzila kao alteгnativa vazecim nacionalnim р гаvШmа u dri:avama Glanicama, а kasnije ЬЈ ih i
potpuno zamenila.
U toku sledecih petnaest godina Komisija је , uz pomoc Upravnog odbora , u kojem su bili
predstavnici dri:эvа clanica, rukovodila razvojem programa Evrokodova, 5to је dovelo do
izrade pгve generacije evropskih propisa u toku 1 980~ ih godina.
Komisija i dri:эvе clanice Evropske unije i Evropskog udruzenja za slobodnu tгgovinu
(Еигореап Free Trade Associalion) EFTA, odlucile su 1989. godine, па osnovu spoгazuma '
izmedu Komisije i CEN, da prenesu pripremu i publikovanje Evrokodova u nadleznost CEN,
kako Ы јт se obezbed io buduci status Evropskih standarda (EN). Qvo је , ustvari, povezalo
Evrokodove sa odredbama svih Direktiva Saveta i/Ш Odluka Komisija , koje se odnose па
Evropske stапdа гd е (па primeг , Direktiva Saveta 89/ 106/ ЕЕС о gradevinskim proizvodima -
СРО i Direktive Saveta 9З/З7/ЕЕС, 92/501ЕЕС i 89/440/ ЕЕС о javnim radovima i uslugama,
kao i еkvivа l епtпе Direktive EFTA, donete u cilju usроstаvlјапја uпutга5пјеg tri:ista).
Program Evrokodova za kопstгukсiје obuhvata sledece standarde koji se, gепега l по , sastoje
od veceg Ьгоја posebnih Delova:
EN 1990 Evrokod О: Osnove proracuna konstrukcija (Basis о' Structural Design)
EN 1991 Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije (Actions ОП structures)
EN 1992 Evrokod 2: Proracun betonskih konstrukcija
(Design о' concrete structures)

Sporazum izmedu Komisije Evropske zajednice i Evropskog Komiteta za slandardizaciju CEN . koji se od nosi
па rad па Evrokodovima za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata ( ЕС/СЕN/О З/89) .

4
 EN 1991-1-1 :2002

EN 1993 Evrokod 3: Ргогасип celicnih konstrukcija (Design о' steel structures)

EN 1994 Evrokod 4: Ргогаёип spregnutih konstrukcija od celika i betona
(Design о' composite steel and concгete structures)
EN 1995 Evrokod 5: Ргогаёип drvenih konstrukcija (Design о( timber structures)
EN 1996 Evrokod 6: Ргогасип zidanih konstrukcija (Design о{ mазопгу structures)
EN 1997 Evrokod 7: Geotehnicki ргогаёип (Geotechnical design)
EN 1998 Evrokod 8: Ргогаёип seizmicki otpornih konstrukcija
(Design о' structures (ог earthquake resistance)
EN 1999 Evrokod 9: Ргогаёип konstrukcija od aluminijumskih legura
(Design о' aluminium alloy structures)
Standardima Evrokodova potvrduje se odgovo гn ost organizacija za standardizaciju u svakoj
driavi ёlапЈс! i obezbeduje njihovo pravo da, па nacionalnom nivou, odrede vrednosti koji ma
se definise siguгnost konstrukcija kada se {е vrednosti razlikuju od driave do driave.

STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA

Driave ё lапјсе EU i EFTA saglasne su da se Evrokodovi koriste kao referentni dokumenti za

sledece svrhe:
- kao sredstva za dokazivanje usaglasenosti zgrada i drugih gradevinskih objekata
sa Osnovnim zahtevima Direktive Saveta 89/106/ЕЕС, posebno sa Osnovnim
zahtevom Ьroј 1 - Nosivost i stabi lnost (MechanicaJ resistance and stability), kao i
sa Osnovnim zahtevom Ьгој 2 - Siguгnost u slucaju pozara (Safely јп case о!
fire):
- kao osnova za sastavljanje ugovora za gгадеviпskе radove i odgovarajuce
inzenjerske usluge;
- kao okvir za izradu harmonizovanih tehnitkih specifikacija za gгадеviпskе
proizvode - EN i ЕТА.
Evrokodovi su, u тегј u kojoj se odnose па same gradevinske objekte, direktno povezani sa
Interpretativnim dokumentima2 па koje se poziva ё l ап 12 СРО , mada se ро svojoj prirodi
razlikuju od harmonizovanih standarda g гадеviпskih proizvoda 3 . Zbog toga se tehnitki
aspekti koji proizilaze iz rada па Evrokodovima moraju adekvatno da razmatraju па
Tehnickim komitetima CEN i/Ш radnim grupama Е ОТА koje rade па standardima proizvoda,
kako Ы se postigla puna uskladenost tih tehnitkih specifikacija sa Evrokodovima.
Standardima Evrokodova оdгеdепа su opsta pravila za svakodnevnu upotrebu u proracunu
kako klasicnih, tako i savremenih konstrukcija u сеlЈпј i njenih elemenata. Neuoblcajeni паёiпi
gradenja Ш uslovi proracuna nisu роsеЬпо obuhvaceni i projektant u takvim slucajevima
treba da zahteva dopunske ekspertske analize.

2 Ргета clanu з.з СРО, suslinski zahlevi (Essential Requirements) ERs moraju, u konkrelnom obIiku, da budu
dati u Inlerpretalivnim dokumentima, da Ы se oslvarile neophodne veze izmedu suslinskih zahleva i mandata
za izradu harmonizovanih ENs i ЕТ AGsfET As.
3 Ргета clanu 12 СРО, Inlerprelativna dokumenta moraju da:
а) daju konkrelan obIik suslinskim zahtevima, preko harmonizacije terminologije i tehnickih osnova, kao i
ukazivanja па klase ili nЈуое za svaki zahlev, kada је 10 neophodno:
Ь) ukai:u па metode korelacije tih klasa ili nјуоа zahteva sa tehnickim specifikacijama, па ргјтег, metode
proracuna i dokaza, tehnicka pravila za ргогасиn objekala ild;
с) slui:e kao referenlna dokumenta za uspostavljanje harmonizovanih standarda i uputstava za Evropske
tehnicke alesle.
Evrokodovi, uslvari, imaju slicnu ulogu u obIasti ER 1 i u delu ER 2.

5
EN 1991-1-1 :2002

NАСЮNА L NI STANDARDI KOJIMA SE UVODE EVROKODOVI

Nacionalni standardi kojima se uvode Evrokodovi , sаdгzэvасе kompletan tekst Evrokoda

(ukljucujuci 5уе anekse). onako kako 9а је pubI ikovao CE N. Оуот tekstu moze da prethodi
nacionalna naslovna strana i nacionalni predgovor, а da mu па kraju bude dodat Nacionalni
aneks.
Nacionalni aneks moze da sad rzi sэ m о podatke о ОПЈт paгametrim a za koje su u Evrokodu
ostavljene mogucnosti za nacionalni izboг ; to su takozvani nacionalno odredeni parametri ,
koji se primenjuju za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata u toj zemlji , kao 5to su :
- vred nosti i/ili klase, kada 5U u Evrokodu date alternative;
- vгednosti koje se primenjuju kada ј е u Evrokodu data samo oznaka ;
- specificni podaci za odredenu zemlju (geografski , klimatski itd.), па р г јmег , karte
opterecenja od snega ;
- postupci koji se primenjuju kada su u Evrokodu dati alternativni postupci.
Nacionalni aneks moze da sadrZi ј:

- odluke о ргјтепј informativnih aneksa;

- referentna dokumenta о nekontradiktornim komplementarnim podacima koji
pomazu korisniku da р г јтеп ј Evrokod.

VEZE IZMEDU EVROKODOVA (EN) I HARMONIZOVANIH ТЕНNlёКlН

SPECIFIКACIJA (ЕТА) ZA PROIZVODE

Postoji potreba da se usklade harmonizovane tehnicke specifikacije za gradevinske

proizvode i teh nicka pravila za gradevinske objekte 4 . Pored t09a , u svim informacijama uz
znak С Е (СЕ Marking) gradevin ski h proizvoda, а koji se odnose па Evrokodove , тога da
bude jasno naznaceno koji su nacionalno od redeni parametri ргјтепјепј.

DOPUNSKE INFORMACIJE SРЕСIFlёNЕ ZA EN 1991-1-1

u EN 1991 -1 -1 prikazana su uputstva za proracun konstrukcija zgrada i drugih gradevinskih

objekata od sledecih dejstava:
- zapreminske tezine gradevinskih materijala i uskladistenih materijala;
- sopstvene tezine konstrukcijskih elemenata, kao i
- korisna opterecenja u zgradama.
EN 1991-1-1 predviden је za investitore, projektante, izvodace i odgovarajuce
ad ministrativne organe.
Za proracun konstrukcija , predvideno је da EN 1991-1-1 bude koriscen zajedno sa EN 1990,
drugim Delovima EN 1991 i EN 1992 do EN 1999.

NACIONALNI ANEKS ZA EN 1991 -1-1

u паротепата ovog standarda prikazani su navedeni аltегпаti vп i postupci , vrednosti i

uputstva za koje је dopusteno da se usvoje nacionalno odredeni parametri (Nationally
Determined Parameters) . Zbog toga, Nacionalni standard koj im se EN 1991-1-1 uvodi u
odredenoj zemlji , treba da јта Nacionalni aneks koji sadrzi sve nacionalno odredene

4 Videli odredbu з .з i odredbu 12 u С РО , ka o i clanove 4.2, 4. 3. 1, 4 .3.2 i 5.2 u ID 1.

6
 EN 1991-1-1 :2002

parametre koji se pгime nj uju u рroгаёuпu zgrada i drugih gradevinskih objekata u

odgovarajucoj zemlj i.
Izboг nacionalnih parametara u EN 199 1-1-1 dopusten је u sledecim odredbama:

- 2.2(3),
- 5.2.3(1) do 5.2.3(5),
- 6.3.1 .1, tabela 6. 1,
- 6.3.1.2( 1) Р , tabela 6.2,
- 6.3.1.2(10) & (11),
- 6.3.2.2(1 )Р , tabela 6.4,
- 6.3.2.2(3),
- 6.3.3.2(1), tabela 6.8,
- 6.3.4.2, tabela 6.10, kao i
- 6.4( 1 ) Р , tabela 6.12.

7
EN 1991-1-1 :2002

GLAVA 1
OPSTE ODREDBE

1.1 РОDRuёЈЕ PRIMENE

(1) U EN 1991 -1-1 prikazana su uputstva za proracun i dejstva za proracun konstrukcije

zgrada i dгugih gгadevinskih objekata. ukljucujuCi neke geotehnicke aspekte, za sledece
уеl ЈСЈпе;

- zapreminske tеziпе gradevinskih materijala i uskladistenih materijala

- sopstvenu tеziпu konstrukcijskih elemenata ,
- korisna opterecenja u zgradama.

(2) U glavi 4 ј aneksu А date su nominalne vrednosti zapreminskih tezina materijala

specificnih za zgrade, dodatnih materijala za mostove i uskladistenih materijala. Za odredene
materijale је dodatno dat i ugao unutrasnjeg tгenja .

(3) U glavi 5 prikazane su metode za odredivanje kaгakteristicnih vrednosti sopstvene

tеziпе konstrukcijskih elemenata.

(4) U glavi 6 date su kaгakteгistitne vгednosti koгisnih opteгecenja meduspгatnih

konstrukcija i krovova , u zavisnosti od kategoгije upotгebe za sledece delove zgгada :
- stambene, drustvene, trgovatke i administгativne povгsine;
- gaгaze i saobracajne povrsine za vozila ;
- povгsine za skladistenje i industгijske aktivnosti;
- krovove;
- povгsine za sletanje helikopteгa.

(5) Opteгecenja saobracajnih povrsina, data u glavi 6, odnose se па vozila najvete bгuto
tezine do 160 kN. Proratun saobracajnih povrsina za teska vozila , bгuto tezine pгeko 160
kN , тога da bude usaglasen sa odgovaгajucim o гganom administracije. Оаlје informacije
mogu se пасЈ u EN 1991-2.

(6) Za pгepreke Ш zidove koji imaju funkciju prepreke, hoгizontalne sile date su u glavi 6.
U aneksu В pгikazana su dopunska uputstva za prepгeke za vozila u pa г kiгa l istima .
Napomena: Sile od udara vozila date su u EN 1991-1 ·7 i EN 1991-2.

{7} Za proratunske situacije i uticaje u silosima i гezervoaгima prouzrokovane vodom ili

dгugim mateгijalima , videti EN 1991-3.

1.2 NORMATIVNA REFERENTNA DOKUMENTA

Pгeko гefeгentnih dokumenata koja su pгestala da vaze, iIi su i dalje u vaznosti , ovaj
Evropski standaгd sadгz.i odredbe i iz drugih dokumenata. Ova normativna гefeгentna
dokumenta navedena su па odgovarajucim mestima u tekstu, а prilozen је i spisak
dokumenata. Za referentna dokumenta koja su p гesta l a da vaze , kasniji dodacii ili revizije tih
dokumenata pгimenjuju se па ovaj Evгopski standard samo ako su u njega ukljutene
amandmanom ili гevizijom . Za гeferentna dokumenta koja su u vaznosti, ргЈтепа se odnosi
па poslednje izdanje pubIikacije (ukljutujuci amandmane).

8
 EN 1991-1-1 :2002

Н а ро тепа 1: Evrokodovi su pubIikovani kao Evropski ргеdSlэпdа гdi. Sledeci Evropski standardi, koji
su pubIikovani iIi su u рГјргетј. cilirani ЗU u normativnim сlапоујта :
EN 1990 Evrokod: Озпоуе ргогаёuпэ konstrukcija
ЕН 1991 · 1-7 Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije: Оео 1-7: Incidentna dejslva od udara; eksplozija
EN 1991 -2 Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije: Оео 2: Saobracajna opteretenja па moslovima
EN 1991-3 Evrokod 1: Dejstva па konslrukcije: Оео 3: Dejslva usled kranova i masina
ЕН 1991 -4 Evrokod 1: Oejslva па konslrukcije: Оео 4: Dејstvэ u silosima i rezervoarima
Н арот е па 2: Evrokodovi su pubIikovani kao Evropski predstandardi. Slede(:j Evropski standardi koji
su pubIikovani ili su u ргјр гетЈ , сјјјгапј su u пароmепаmа u normativnim clanovima :
EN 1991 ·1 -3 Evrokod 1: Oejstva па konstrukcije: Оео 1-3: Oejstva snega
EN 1991-1-4 Evrokod 1: Oejslva па konstrukcije: Оео 1-4: Dejstva vetra
EN 1991-1-6 Evrokod 1: Dejstva па konslrukcije: Оео 1-6: Dejstva u toku gradenja.

1.3 RдZLIКA IZMEDU PRINCIPA I PRAVILA ZA PRIMENU

(1) U zavisnosti od karakte гa pojedinih od redbi, u ovom Delu pravi se гazlika izmedu
ргјп сЈра i pгav il a za primenu.

(2) obuhvataju:
Р гј псЈр !
- opste stavove i definicije za koje п ета alternative , kao i
- zahteve i analiticke modele za koje se alternativa п е dopusta, ukoliko to п јје
posebno navedeno.

(3) Ргјпсјр! su oznaceni slovom Р iza Ь гој а odredbe.

(4) Pгav il a za primenu su opste prihva6ena pravila koja odgovaraju р г јпс Ј р ј та

ispunjavaju njihove zahteve.

(5) Dopusteno је koris6enje alternativnih pravila za proracun, гazlici ti h od pravila za

primenu datih u EN 1991-1·1 za gradevinske objekte, pod uslovom da se pokaze da su
alternativna pravila u saglasnosti sa odgovaraju6im ргЈ псЈ рЈ та i da su Ьаг ekvivale ntna u
pogledu sigurnosti , upotrebIjivosti i tгaj nosti konstrukcije koje Ы se dobile i ргјтепот
Evrokodova.
Napo me na: Ako al!ernativno pravilo za proracun zameni neko pravilo za primenu, пе mo.ze se zah!eva!i
da proracun koji odatle sledi bude polpuno saglasan sa EN 1991-1-1, mada се !ај proracun ostati
saglasan sa principima EN 1991-1-1 . Kada se EN 1991-1-1 koristi u vezi neke osobine, navedene u
aneksu Z s!andarda za proizvode јlј u ETAG, upotreba alterna!ivnog pravila za proracun пе Ы mogla da
bude prihvatljiva za СЕ markiranje.

(6) U ovom Delu, pravila za primenu prikazana su Ьгој ет u zagradi, п а ргјтег , kao ova
od гedba.

1.4 POJMOVII DEFINICIJE

Za potrebe ovog Evropskog sta ndarda koгiste se pojmovi i definicije dati u 150 2394, 150
3898 i 150 8930, kao i ovde navedeni. Osnovni spisak pojmova i definicija ј е, za potrebe
ovog standarda, dodatno defi nisa n u EN 1990, 1.5.

9
EN 1991·1·1 :2002

1.4.1 ZAPREMINSКA TEZINA

Zapreminska tezina је ukupna tezina рс jedinici zapremine materijala, ukljucujuci normalan

sаdгzэј mikrosupljina, suplj ina i ро га.

Napomena : U svakodnevnoj upolrebi, ovaj ројат se Сезlо skrac':uje па "guslina" (density · -510 strogo
znaci таза ро jedinici zapremine).

1.4.2 UGAO UNUTRASNJEG TRENJA

Ugao unutrasnjeg trenja је ugao izmedu prirodnog nagiba strana nasutog nevezanog
materijala i hoгizontale .

1.4.3 BRUTO TEZINA VOZILA

Bruto tezina vQzila ukljucuje sopstvenu tezinu vozila, ukljucujuci i maksimalnu tezinu tereta
koje о по sme da prevozi.

1.4.4 KONSTRUKCIJSКl ELEMENTI

Konstrukcijski elementi obuhvataju osnovni konstrukcijski skelet i oslonce. Za mostove,

konstrukcijski elementi obuhvataju nosace, kolovozne ploce i elemente oslonca (tu spadaju i
kosi kabIovi kod mostova sa kosim zategama).

1.4.5 NEKONSTRUKCIJSКl ELEMENTI

Nekonstrukcijski elementi uk lјuёuј u zavrsne elemente povezane sa konstrukcijom, uklјu ёuјuс i

kolovozne zastore i ograde. опј obuhvataju i instalacije i stalnu opremu koja је povezana sa
konstrukcijom.

1.4.6 PREGRADE

Zidovi koji пе nose opterecenje.

1.4.7 POKRETNE PREGRADE

Pokretne pregrade su опе koje mogu da se pomeraju, da budu dodate ili uklonjene, il i, pak,
ponovo izvedene па drugom mestu.

1.5 OZNAKE

(1) Za potrebe ovog Evгopskog standarda, primenjuju se sledece oznake.

Napo mena: Koriscene oznake zasnivaju se па ISO 3898:1997.

(2) Osnovna lista oznaka prikazana је u EN 1990, 1.6, а dopunske oznake sресifiёпе za
оуај Оео EN 1991 , su sledece:

10
 EN 1991-1-1 :2002

VELlKA SLOVA LA ТlNlСЕ

А opte гece na povrsina

Ао osnovna povrSina
Qk kaгakteristicna vred nost promenljivog koncentrisanog optereeenja

MALA SLO VA LA ТlNICE

gk tezina рс јесјјпЈсЈ povrsine , i1i tezina ро jedinici duzine

п Ьгој spratova
q k karakteristicna vrednost jednako podeljenog opterecenja, iIi linijsko opterecenje

MALA GR C KA SLOVA

ад koeficije nt redukcije
а" koeficijent redukcije
r zapreminska tezina
rp dinamil:ki koeficijent роvеtaпја
Vlo koeficijent za vrednost promenljivog dejstva u kombinaciji , videti tabelu А 1.1 EN
1990
Ф ugao unutrasnjeg {ге пја (stepeni)

11
EN 1991-1-1 :2002

GLAVA 2
KLASIFIКACIJA DEJSTAVA

2.1 SOPSТVENA TEZINA

(1) Sopstvena tezina konstrukcijskih elemenata treba da bude klasifikovana kao 5talno
dejstvo, videti EN 1990, 1.5.3 i 4.1.1.

(2) Kada Qva sopstve na tezina moie da уа гјга tokom vremena, U proracun treba da
bude uvedena preko goгnje i donje karakteristicne vrednosti , videti EN 1990,4.1.2. Medutim,
u nekim slucajevima, kada је о па slobodna, па ргјтег pokretne pгegrade - videti 6.3.1.2(8),
treba da bude tretirana kao dopunsko korisno opteretenje.
Napomena: Оуо se primenjuje narocilo kada " 5Ialna" dejslva mogu da budu povoljna.

(З}Р Opteгe ce nja od zastora moraju da budu razmatrana kao stalna dejstva, а mogute
neravnomernosti moraju u proracunu da budu uzete u obzir, videti 5.2.2(1) i (2).

(4)Р Opterecenja od zemlje па krovovima i terasama moraju da budu razmatrana kao

stalna dejstva.

(5) s obzirom па 2.1(3) Р i 2.1(4)Р , u proracunu treba da budu razmatrane promene

sadгzaja vlage i debIjine koje mogu da budu prouzrokovane nekontrolisanim nagomilavanjem
u toku proracunskog veka konstrukcije.
Napomena : Za detaljnije informacije о pritiscima zemlje videti EN 1997.

2.2 KORISNA OPTERECENJA

(1) р Korisna opterecenja moraju da budu klasifikovana kao promenljiva dejstva, ukoliko
пјје drugacije odredeno u ovom standardu, videti EN 1990, 1.5.3 i 4.1.1.

Napomena: Za korisna opterecenja па mostovima videti EN 1991-2.

(2) Kada se razmatra incidentna (accidenta/) proracunska situacija, u kojoj udar od

vozila ili incidentna opterecenja od masina mogu da budu od znacaja, оуа opterecenja treba
da budu uzeta iz EN 1991-1-7.

(3) Korisna opterecenja treba da budu uzeta u obzir kao kvazi staticka dejstva, videti EN
1990, 1.5.3.13. Modeli opterecenja mogu da ukljuce dinamicke uticaje ako пета mogucnosti
ргојауе rezonantnih efekata, ili drugog znacajnijeg dinamickog odgovora konstrukcije, videti
EN 1992 do EN 1999. Ako mogu da budu ocekivani геzопапtпi efekti od sinhronizovanog
ritmickog kretanja Ijudi, т, pak, plesanja ili skakanja, treba da se sprovede posebna
dinamicka analiza.
Napomena : Postupak koji IгеЬа da bude ргјтепјеп . mofe da bude dat u Nacionalnom aneksu.

(4) Kada se razmatraju opterecenja od viljuskara i hel ikoptera, treba da budu

razmatrana dopunska opterecenja od inercijalnih sila. Оуј efekti se uzimaju u obzir preko
dinamickog koeficijenta '11, koji роуесауа staticke vred nosti opterecenja, kako је prikazano u
izrazu (6.3).

12
 EN 1991-1 -1:2002

(5) Р Dejstva, koja izazivaju znacajno ubrzanje konstrukcije, iIi konstrukcijskih elemenata,
moraju da budu klasifikovana kao dinamicka dejstva i тогаји da budu razmatrana ргјтепот
dinamicke analize.

13
EN 1991-1-1 :2002

GLAVA 3
PRORACUNSKE SITUACIJE

3.1 OPSTE ODREDBE

(1) р Relevantna stalna i korisna optere6enja moraju da budu odredena za svaku

proracunsku situaciju u skladu sa EN 1990, 3.2.

3.2 STALNA OPTERECENJA

(1) Ukupna sopstvena tezina konstrukcijskih i nekonstrukcijskih elemenata treba da

bude uzeta u obzir u kombinacijama dejstava kao pojedinacno dejstvo.
Napomena: Videti EN 1990, tabela А1 .2(В), napomena з.

(2) Za povr~ine па kojima se ocekuje uklanjanje iIi dodavanje konstrukcijskih ili

nekonstrukcijskih elemenata, u proracunu treba da budu uzeti u obzir пероуоlјпе
kombinacije opterecenja.

(3) Sopstvena tezina novih obIoga i/Ш instalacionih kanala, za koje se ocekuje da budu
dodati posle izvodenja, tгeba da bude uzeta u obzir u proratunskim situacijama (videti 5.2).

(4) Р Nivo vode тога da bude uzet u obzir za odgovarajuce proracunske situacije.
Napomena: Videli EN 1997.

(5) Poreklo i sadгzaj vlage rastresitih materijala treba da budu razmatrani u

proracunskim situacijama u slucaju zgrada koje sluze za skladistenje.
Napomena: Vгednosli zapгeminskih le.tina , prikazane u aneksu д, odnose se па maleгijale u suvom
slanju.

3.3 KORISNA OPTERECENJA

3.3.1 OPSTE ODREDBE

(1 ) р Za povrsine koje su previdene da budu izlozene razlicitim vrstama opterecenja, u

proratu nu тога da bude razmatran najnepovoljniji slucaj opterecenja.

(2) Р U proratunskim situacijama u kojima korisna opterecenja deluju istovremeno sa

drugim promenljivim dejstvima ( па ргјте г: dejstva usled vetra, snega, kranova ili masina)
ukupna korisna opterecenja, razmatrana kao розеЬап slucaj opterecenja , moraju da budu
uzeta u obzir kao pojedinacno dejstvo.

(3) Kada Ьгој рготепа intenziteta opterecenja, ili uticaji vibracija , mogu da izazovu
zamor, treba da bude ргјтепје п model proracuna uzimajuci u obzir zamor.

(4) Za konstrukcije osetljive па vibracije, kada је to relevantno , treba da budu razmatrani

dinamicki modeli korisnih opterecenja. Postupak proracuna prikazan је u EN 1990, 5.1 .3.

14
 EN 1991-1-1 :2002

3.3.2 DOPUNSKE ODREDBE ZA ZGRADE

(1) Korisna opterecenja i opterecenja od snega iIi dejstava vetгa па kгovovima пе tгeba
da budu razmatrana istovremeno.

(2) Р Kada se korisno opterecenje razmatra kao pratece dejstvo u kombinacijama, u

saglasnosti sa EN 1990, тога da bude ргјтепјеп samo jedan od dva koeficijenta lfI (EN
1990. tabela А 1.1 ) i а, (6.3.1 .2 (11 ј).

(3) Za dinamicka opterecenja usled masina videti EN 1991-3.

(4) Korisna opterecenja koja treba da budu uzeta u obzi r za proracunske dokaze
granicnog stanja upotrebJjivosti, treba da budu odredena u saglasnosti sa uslovima upotrebe
i za htevima koji se odnose па ponasanje konstrukcije.

15
EN 1991-1-1 :2002

(2) Kada korisna opterecenja od vise spratova deluju па stubove i zidove , ukupna
korisna opteгecenja mogu da budu и т апј е п а pгeko koeficijenta umanjenja а п , u saglasnosti
sa 6.3.1.2( 11 ) i 3.3 . 1(2)Р.

6.3 КАRАКТЕRISТlёNЕ VREDNOSТI KORISNIH OPTERECENJA

6.3.1 STAMBENE, DRUSTVENE, ТRGОVАёКЕ I ADMINISTRATIVNE ZGRADE
6.3.1 .1 КА TEGORIJE

(1) р Povrsine u stambenim , drustvenim, trgovackim i administrativnim zgradama тогаји

da budu podeljene па kategorije, u skladu sa njihovom specificnom upotrebom, prikazanom
u tabeli 6.1.

(2) Р Nezavisno od оуе klasifikacije povrsina, dinamicka dejstva тогаји da budu

razmatrana kada se pгedv i da da се njihovo koriscenje izazvati znatne dinamicke uticaje,
videti 2.2(3) i (5)Р.

ТаЬеlа 6.1: Kategorije upotrebe

Kategorija Specificna upotreba Ргјтег

А Stambene povrsine Sobe u stambenlm zgradama i ku6ama;

spava6e sobe l odeljenja u bolnlcama ;
spava6e sobe u hotelima i preno6istima ;
kuhinje i toaleti .
В K ancelaгijs ke povrsine
С Povгsine па kojima је С1: Povrsine sa stolovima itd., па р гј т ег:
mogu6e okupljanje Ijudi povrsine u skolama, kafeima , restoranima ,
(sa izuzetkom povrsina trpezarijama , ёi tаопiсаmа , salama za
definisanih u р гјјете .
kategorijama А, В i 0 1))
С2: Povrsine sa nepokretnim sedistima, п а
primer: povrsi ne u crkvama, pozoristima lli
bioskopima, kопfегепсiјski m salama,
иёјопјса т а , salama za skupove ,
ёеkаопiсаmа , zеlјеzпiёkim ёеkаопiсаmа.

С3: Povrsin e bez prepreka za kretanje Ijudi,

па ргјт ег :
povrsine u muzejima, izlozbenim
prostorijama itd., kao i pristupne povrsine u
javnim i admin istrativnim zg radama ,
hotelima, bolnicama , predvorjima zеlјеzпiёkih
stanica.
С4: Povrsine sa mogu6im fiziёkim
aktivnostima , па ргјтег: plesne dvorane,
gimпаstiёkе sale, pozornice.

С5: Povrslne osetlj ive па veliko okupljanje

Ijudi, па ргј т ег : u zgradama za јау п е
dogadaje, kao sto su ko n ceгtne dvorane,
spo гtske dvorane, uklјuёuјu6i tribine, terase i
pristupne povrsin e, kao i zеlјеzп i ёkе
platforme.

20
 EN 1991-1 -1 :2002

Kategorija I Specificna upotreba I Ргјт е г

D Pгodaj n e povrsine 01 : Povrsine u maloprodajnim radnjama

uopste,
02: Povrsine u roЬп ј т kucama
1) ОЬгајјјј paznju па 6.3.1.1(2), posebno za С4 i С5. Videti EN 1990, kada treba da budu razmatrani
dinamicki uticaji. Za kalegoгiju Е videli tabelu 6.З.
Napom ena 1: U zavisnosti od njihove predvidene upolrebe, povrsine koje verovatno [геЬа da budu
kategorisane kao С2, СЗ, С4, ро odluci inveslilora j/jli odredbi Nacionalnog aneksa mogu da budu
kalegorisane kao С5.
Nароmепэ 2: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date podkategorije za А, В, С1 do С5. О1 ј 02 .
Napomena 3: Videti 6.3.2 za skladista ili induslrijsku upotrebu.

6.3.1.2 VREDNOSTIDEJSTAVA

(1) р Kategorije optere6enih povrsina , kako su odredene u tabeli 6.1 , moraju da budu
unete u proracun koriste6i karakteristicne vrednosti q k Uednako podeljeno opterecenje) i Q k
(koncentrisano optere6enje).
Na pom ena: Vrednosli za oplerecenja qk i Qk dale su u prilozenoj tabeli 6.2. Kada је u ovoj labeli dalo
podrucje sa granicnim vrednoslima, vrednosl moze da bude odredena preko Nacionalnog aneksa.
Preporucene vrednosti, pogodne za pojedinacnu primenu, podvucene su. Oplerecenje qk је pogodno
za odredivanje opslih ulicaja, а oplerecenje Qk za lokalne ulicaje. U Nacionalnom aneksu mogu da
budu definisani razliciti uslovi za koriscenje ove tabele.

Tab ela 6.2: K orisna opterecenja па podo vima , baJkonima i step enistima zgrada

q. Q.
K ategoгij e opteгecenih povгsina
[kN/m' ] [kN]
Kategorija А
- podovi 1,5 do 2,0 ~do3 , 0
- stepe nista ~do 4 ,0 ~do4 , 0
- balkoni ~do 4 ,0 ~do3,0

Kategorija В 2,0 do 3,0 1,5 do1.§

Kategorija С
- С1 2,0 do;1Q 3,0 do 4 ,0
- С2 3,0 do 4,0 2,50 do 7,0 нт
- С3 3,0 do 5,0 1.Q do 7,0
- С4 4,5 do 5,0 3,5 do 7,0
- С5 Mdo7,5 3,5 do 1.§

Kategorij a D
-01 1.Q do 5,0 3,5 do 7,0 нт
- 02 4,0 do 5,0 3,5 doLQ

(2) Kada ј е neophodno, opterecenja q k i Q k treba u proracunu da budu uve6ana, па

р г ј m ег za stepenista i balkone, u zavisnosti od koriscenja i dimenzija.

21
EN 1991-1-1:2002

(3) Za lokalne proracunske dokaze treba da bude uzeta u obzir kопсепtгisапа sila Qk ,
kaja deluje samostalno.

(4) Za koncentrisana opterecenja od polica jlj od uredaja za podizanje, opterecenje Qk

treba da bude odredeno za svaki pojedinacni sluCaj.

(5) Р Koncentrisano opterecenje тога da bude razmatrano da deluje u Ыlо kojoj tacki па
podu, balkonu Ш stepenistu, pгeko odgovarajuce povrsine u zavisnosti od slojeva poda.
Napomena: Povrsina uobicajeno moze da bude pretposlavljena kao kvadratna , stranice 50 тт. Videli i
6.3.4 .2 (4).

(6) Р Vertikalna opterecenja па meduspratnu konstrukciju, usled saobгataja viljuskara,

тогаји da budu uzeta u ubzir saglasno sa 6.3.2.3.

(7) Р Kada SU mеdusргаtпе konstrukcije izlozene visestrukoj upotrebi опе moraju da budu
proracunate za najnepovoljniju kategoriju opterecivanja, koja daje najvece uticaje od
dejstava (si le i ugibe), u razmatгanom elementu.

(8) Kada је па podu omogucena rasprostiranje opteгece nja , sopstvena tezina pokretnih
pregrada moze da bude uzeta u obzir preko jednako podeljenog opterecenja qk koje treba
da bude dodato korisnim opterecenjima, uzetim iz tabele 6.2. Ovo jednako podeljeno
opterecenje zavisi od sopstvene tezine pregrada па sledeci пасјп :
- za pokretne pregrade sa sopstvenom tezinom ро duzini zida ~ 1,0 kN/m:
q = О 5 kN/m"
" ,
za pokretne r.regrade sa sopstvenom tezinom ро duzini zida ~ 2,0 kN/m:
q , = 0,8 kN/m ;
- za роkгеtпе pregrade sa sорstvепоm tеziпоm ро duziпi zida ~ 3,0 kN/m:
q , = 1,2 kN/m'.

(9) Teze pгegrade treba u рго гаёuпu da budu гаzmаtгапе uzimajuci u obzir:
- polozaj i pravce pregrada;
- vrstu meduspratne konstrukcije.

(10) U sаglаsпоsti sa 6.2.1(4), kоеfiсiјепt umапјепја ад moze da bude ргimепјеп па

kогisпа орtегесепја q k iz tabele 6.2, kao i tabele 6. 1О, za mедusргаtпе kопstгukсiје i krovove
koji se koriste, kategorije 1, videti tabelu 6.9.
Napomena 1: Preporueena vrednost za koeficijent umanjenja ад. za kategorije Д do Е, odreduje se па
sledecj пасјп:

(6 .1 )

jzuzev za kategorjje С ј О: ад <!:. 0,6

gde su:
I?IJ koeficijent ргета EN 1990, aneks А1 , tabela А1 .1
Ао = 10,0 т 2
А optereeena povrSina.
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu moze da bude data alternativna metoda.

22
 EN 1991-1-1:2002

(11) U saglasnosti sa 6.2.2(2), kao i sa klasifikacijom u skladu sa tabelom 6.1, u

kategorije А do О za stubove i zidove, ukupno korisno opteretenje od vise spratova moze da
bude pomnozeno sa koeficijentom umanjenja a n .
Napomena 1: Preporucene vrednosli za koeficijent umanjenja а" SU:

2 +( П - 2 )\ifО
аn = п
(6.2)

gde su:
п Ьгој spralova (>2) iznad optereeenih kOnSlrukcijskih elemenata koji su iste kзlеgогiје ,
1110 koeficijenl u saglasnosti за EN 1990, aneks А1, tabela А1.1 .
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu moze da bude dala alternalivna meloda.

6.3.2 POVRSINE ZA SKLADISTENJE IINDUSTRIJSKU UPOTREBU

6.3.2.1 KATEGORIJE

(1) р Povrsine za skladistenje industrijsku upotrebu moraju da budu podeljene u dve

kategorije , saglasno tabeli 6.3.

ТаЬеlа б. 3 : Kategorije skfadistenja i industrijske upotrebe

Kategorija SреС ifiёnа upotreba I Primer

Е1 Povrsi ne osetljive па Povrsine za skladistenje, ukljucujuci

nagomilavanje skladistenje knjiga i drugih dokumenata
skladistenog materijala,
ukljucujuci pristupne
povrsine
Е2 Industrijska upotreba

6.3.2.2 VREDNOSTIDEJSTAVA

(1) р Opterecene povrsine kategorisane ргеmа tabeli 6.3, moraju da budu proracunate
ргјmепоm proracunskih vrednosti jednako podeljenog opterecenja Qk, kao i koncentrisanog
optereeenja Q k.
Napomena : Preporuёene vrednosti zэ opterecenja qk i Qk date su u donjoj tabeli 6.4. Vrednosti mogu
dэ budu рготепјепе, kэdэ је to neophodno, sэglэsпо upotrebl (videti lэЬеlu 6.3 i эпеks А) za pojedini
proracun, ili preko Nэсiопэlпog эпеksэ . Optereeenje qk је predvi~eno zэ odгедјуапје opstih utiсэја , э
Q k Iokэlпih uticэјэ . U Nэсiопэlпоm эпеksu mogu dэ budu dеfiпisэпi гэzli(;iIi uslovi kоrisеепјэ tэЬеlе 6.4.

Tabela б.4 : Kor;sna opterecenja podova usled skladistenj a

qk Qk
Kategorije орtегеёеnih povrsina
[kN /m' ] [kN]
7,0
Kategorija Е1 I 7,5

(2) Р Karakteristicna vrednost korisnog opterecenja mora da bude maksimalna vrednost.

uzimajuci u obzir dinamicke uticaje. ako је to odgovarajuce. Dispozicija opterecenja mora da
bude definisana tako da predstavlja najnepovoljniji raspored u eksploatacij i.

23
EN 1991-1-1:2002

Napomena : Za prolazne proracunske situacije usled postavljanja i zamene masina, оргете itd.,
uputslVQ је dalo u EN 1991·1 · 6,

(3) Кагаktегistiёпе vrednosti vertikalnih opterecenja па povrsinama za skladistenje treba

da budu odredene uzimajuci u obzir zapreminsku tezinu i рroгаёu п skе visine uskladistenog
materijala. Kada uskladisteni mateгijali izazivaju horizontalne sile па zidove itd. , hогi zо пtа l па
si la treba da bude odredena u saglasnosti sa EN 1991-4.
Napomena: Vide ti aneks А za zapreminske lei:ine.

(4) Bilo koj i uticaj punjenja i praznjenja, treba da bude uzet u obzir.

(5) Opteretenja povrsi na za skladistenje knjiga i drugih dokumenata treba da budu

odredena iz opterecene povrsine i visi ne ро l јса za knjige, koristeCi odgovarajuce vrednosti
zapreminske tezine .

(6) Opterecenja п а industrijskim РОУГ5Јпата treba da budu ргосепјепа razmatrajuci

predvideno kori5cenje i оргет и koja treba da bude instalirana. Kada оргета, kao 5to su
kranovi, роkгеtпе та5Јпе itd. , treba da bude postavljena , uticaji па konstrukciju treba da
budu odredeni u saglasnosti sa EN 1991-3.

(7) Dejstva usled vilju5kara i transportnih vozila treba da budu razmatrana kao
koncentrisana opterecenja, koja deluju zajedno sa odgovarajuCim podeljenim korisnim
opte recenji ma, datim u tabelama 6.2, 6.4 i 6.8.

6.3.2.3 DEJSТVA PROUZROKOVANA VILJUSKARIMA

(1) Vilju5kari treba da budu klasifikova ni u 6 klasa FL 1 do FL6, u zavisnosti od

sopstvene tezine, dimепziја i tereta koji dizu, videti tabelu 6.5.

ТаЬеЈа 6.5: Dimenzije viljuskara, saglasno klasama FL

Кlasa Ukupna Ukupna

Sopstvena Teret koji se Sirina osovina
viljuskara dize (kNj sirina duzina
!ezin. (kNj .(mj
FL Ь (mj I (mj

FL 1 21 10 0.85 1.00 2,60

FL2 31 15 0,95 1,10 3,00
FL3 44 25 1,00 1,20 3,30
FL4 60 40 1,20 1,40 4,00
FL5 90 60 1,50 1,90 4 ,60
FL6 11 0 80 1,80 2,30 5,10

(2) Staticko vertikalno osovinsko орtе гесе пј е Qk viljuskara zavisi od klasa vi 1j u 5 kaгa FL 1
do FL6 i treba da bude uzeto iz tabele 6.6.

24
 EN 1991-1-1:2002

ТаЬеlа 6.6: Osovinska opterecenja viljuskara

Osovinsko
Кlasa viljuskara opterecenje Q k
[kN]
FL 1 26
FL2 40
FL3 63
FL4 90
FL5 140
FL6 170

(3) Staticko vertikalno osovinsko opterecenje Qk treba da bude роуе6апо preko

dinamitkog koeficijenta ф , koristeci izraz (6.3):

Q k,dyn = rp Q k (6.3)
gde su :
Q k,dyn dinamicka karakteristicna vrednost dejstva
Ф dinamicki koeficijent
Qk statitka karakteristicna vrednost dejstva.

(4) Preko dinamickog koeficijenta rp za viljuskare uzimaju se u obzir inercijalni uticaji

izazvani ubrzanjem ј usporenjem podignutog tereta , а treba da b ude uzet kao:
rp = 1 ,40 za pneumatske gume,
rp = 2 ,00 za pune gume.

(5) Za vilju skare, koji imaju neto tezinu ve6u ad 110 kN. opterecenj a tгeba da budu
definisana preko tacnije analize.

(6) Vertikalno osovinsko opterecenje Q k i Q k,dyn viljuskara treba da bude odredeno

saglasno slici 6. 1.

(7) Horizontalna opterecenja usled ubrzanja Ш kocenja viljuskara, mogu da budu uzeta
kao 30% od vertikalnih osovinskih opterecenja Q k.
Napomena : Dinamicki koeficijenli пе treba da budu ргјтепјепј.

25
EN 1991-1-1 :2002

l
,
9.
/ 2
0 . 2 ':: · ·~
1-'-I-H
·- а
0 .2 ~ .•...

9.
2
SJika 1: Dimenzije viljuskara

6.3.2.4 DEJSТVA PROUZROKOVANA TRANSPORTNIM VOZILIMA

(1) Dejstva od tгanspoгt n i h vQzi la koja se slobodno kre6u рс podu iIi рс sinama , treba da
budu odredena ро semi opterecenja od toCkova.

(2) Statitke vred nosti ve гtikalnih opterecenja od tockOV8 , treba da budu date kao sta lni
tereti i opterecenja od transporta . Т геЬа da bude РГЈтепјеп njihov spektar da Ы se definisali
koeficijenti za kombinaciju i opterecenja od zamora.

(3) Vertika lna ј horizontalna opteгecenja od totkova treba da budu odгedena za svaki
poseban sluCaj.

(4) Dispozicija i dimenzije opterecenja koja su relevantna za рго гасип , treba da budu
od redena za svaki poseban slucaj.
Наротепа : Pogodni modeli opterecenja iz EN 1991-2, mogu da budu kогis6епi kada је 10 геlеvапtпо.

6.3.2.5 DEJSТVA PROUZROKOVANA SPECIJALNIM SREDSТVIMA

ZA ODRZAVANJE

(1) Specijalni uredaji za odrzavanje treba da budu modelirani kao opterecenja od

transportni h vozila, videti 6.3.2.4.

(2) Dispozicije i dimenzije opterecenja relevantne za proracun treba da budu odrede ne

za svaki poseba n slucaj.

26
 EN 1991-1-1:2002

6.3.3 GARдZE 1SAOBRACAJNE POVRSINE ZA VOZILA (IZUZEV MOSTOVA)

6.3.3.1 KATEGORIJE

(1) р Saobra6ajne i parking povrsine u zgradama, moraju da bud u podeljene па dve

kategorije, saglasno njihovoj pristupacnosti za vozila, kako ј е to prikazano u tabeli 6.7.

ТаЬ еЈа б.7: Saobracajne ј park;ng povrsine и zgradama

Kategorije
saobracajnih Specificno kori scenje Ргјтегј
роугs јп а

F Saobra6ajne i parking роугsј п е garaze; pa rking povrsine,

za laka vozila (::;; 30 kN bruto parking hale
tezine vQzila i .s 8 sedista, пе
ukljucuju6i vozaca)
G Saobгa6ajne i parking роугsјпе pri lazi ; dostavne zone ;
za srednja vozila (>30 kN , pristupne zone za vatrogasna
5160 kN bruto tezine vozila, па vozila (5160 kN bruto tezine
2osovine) vozila)
Napo m ena 1: Pristup povr~inama. proratunalim za kalegoriju F. Ireba da bude ograniten fizitkim
ЬагЈјегата ugradenim u konstrukciju.
Napomena 2: PovrSine . proratunale za kalegoriju F i G , (геЬа da budu obezbedene за odgovarajucim
saobraeajnim znacima obaveslenja,

6.3. 3. 2 VREDNOSTIDEJSTAVA

(1) Т геЬа koristiti model opterecenja sa pojedinacnom osovinom i sa opterecenjem Q k.

dimenzija prikazanih па slici 6.2, kao i jednako podeljeno opterecenje Q k. Karakteristicne
vrednosti za opterecenja Q k i Q k date su u tabeli 6.8.
Napomena: Opterecenje q k је predvideno za odredivanje globalnih ulicaja, а Q k za lokalne ulicaje.
U Nacionalnom aneksu mogu da budu definisani гаzliёШ uslovi koriscenja ove tabele.

г1 г1
а[Ш--- ---{I] Ј
l 1,80 ,l
Slika 6.2: Diт enzije osovinskog opterecenja

Napomena: Za kategoriju F (videli tabelu 6.8), sirina kvadratne povrsine је 100 mm, а za kalegoriju G
(videti tabelu 6 .8), sirina kvadratne povrsine је 200 mm.

27
EN 1991-1-1 :2002

Tabela 6.8: Korisna opterecenja za vozila и garaiama i па saobracajnim povrs;nama

q, О,
Kategorije saobracajnih povrsina
[kNfm' ) [kN)
Kategorija F
q, О,
8 ruto tezi na vDzila ::;; 30 kN
Kategorija G
5,0 О,
30 kN < bruto tezina vozila s 160 kN
Нароте па 1: Za kategoriju F, opteretenje q ll moze da bude izabrano unutar podrucja 1,5 do ~ kNfm 2 , а
Q k moze da bude izabrano unutar podrucja 10 do 20 kN.
Na pomena 2: Za kategoriju G, oplereeenje Qk moze da bude izabrano unular podrucja 40 do 90 kN
Н а ротепа 3: Kada је podrucje dato паротепата 1 i 2, vrednost moze da bude odredena u Nacionalnom
aneksu.
Preporul:ene vrednosti su podvucene.

(2) Osovinsko opterece nje treba da bude ргЈ m е пј е п о п а dve kvad ratne povrsine, sa
stranicom od 100 тт za kategoriju F, а 200 т т za kategoriju G i to u mogucim polozajima
koji proizvode najnepovoljnije uticaje.

6,3,4 KROVOVI
6.3.4.1 КATEGORIJE

(1) Р Saglas no njihovoj pristupacnosti , krovovi moraju da budu kategorisani u tri

kategorije, ka ko је to prikazano u tabeli 6.9.

Tabela 6.9: Kategorizacija krovova

Kategorije
Posebna патепа
opterecene povrsine
Krovovi koji se пе koriste, osim za и о Ы ёаје п о
Н
od гzavanje i popravke
I Krovovi koji se koriste saglas no kategorijama А do О

Krovovi koji se koriste za poseb ne п ате п е, kao 5to

К
su to povrsine za sletanje helikoptera

(2) Korisna opterecenja za krovove kategorije Н su data u tabeli 6. 10. Korisna

opterecenja za krovove kategorije I su data u tabelama 6.2, 6.4 i 6.8, sag lasno specificnoj
п а т епЈ.

(3) Opterecenja za krovove kategorije К, koja predvidaj u povr5ine za sletanje

helikoptera, treba da budu za klase helikoptera НС, videti tabelu 6. 11.

6.3.4.2 VREDNOSTIDEJSTAVA

(1) Za krovove kategorije Н тЈ пЈ таl п е karakteristicne vred nosti Qk i Q k, su date u tabeli

6. 10. О пе se od nose п а razmatranu proracunatu povrsi nu krova.

28
 EN 1991-1-1:2002

Та Ь еlа 6.10: Korisna opterecenja па krovove kategorije Н

Кгоу
q, Q.
[k N/m' ] [kN]
Kategorija Н q,
2 2
I Q,
Napomena 1: Za kalegoriju Н , optereeenje qk mofe da bude izabrano od 0,0 kN1m do 1,0 kN/m , а О.
mote da bude izabrano оо 0,9 kN do 1,5 kN.
Vrednosti mogu da budu odredene u Nacionalnom aneksu. Preporut ene vreclnosli su:
Qk=0,4kN/m 2, Qk=1 ,O kN
Napomena 2 : U Nacionalnom aneksu oplereeenje qk то!е da уагЈга u zavisnosli od nagiba krova.
Napomena З: Мо!е da bude prelpostavljeno da opterecenje qk deluje па роуГ~јпЈ д, koja moze da bude
odredena u Nacionalnom aneksu. Ргерогисепа vrednosl za povrsinu А је 1О т , unular podrutja od nule do
2

ukupne povrsine krova .

Napomena 4: Videti i 3.3.2(1).

(2) U okviru minimalnih vrednosti datih u tabeli 6.1 О , пе uzimaju se u obzir

nekontrolisana nagomilavanja gradevinskih materijala, koja mogu da se jave tokom
odrtavanja.
Napomena : Videti i EN 1991-1-6: Dejstva u toku izvot1enja.

(3) Р Za krovove moraju da budu sprovedeni posebni proracunski dokazi za koncentrisanu

silu Qk i jednako podeljeno opterecenje q k, koji nezavisno deluju.

(4) Osim onih sa krovnim pokrivacem , krovovi treba da budu proracunati tako da
prihvate koncentrisano opterecenje 1,5 kN koje deluje па povrsini kvadrata stranice 50 тт .
Elementi krova sa profilisanom iIi diskontinualnom povrsinom , {геЬа da budu proracunati tako
da koncentrJsano optere6enje Qk deluje па efektivnoj povrsini.

(5) Za krovove kategorije К, uticaji od helJkoptera па povrsinama za sletanje treba da

budu odredeni u saglasnosti sa tabelom 6.11, а uz koriscenje dinamickih koeficijenata, datih
u 6.3.4.2 (6) i izrazu 6.3.

Tabela 6. 11: Korisna opterecenja па krovovima kategorije К za helikoptere

Opteret enje Q Opterec enj e pri Oimenzija

Kl asa helikoptera pri pOletanju p oletanju opterecene povrsin e
helikoptera Q, ( т х т)

НС 1 Q~ 20 kN Q ,=20kN 0,2 х 0,2

НС 2 20kN< Q ~60kN Q ,=60kN 0,3 х 0,3

( б) Dinamicki koeficijent (јЈ , koji treba da bude primenjen па optere6enje ргЈ poletanju Qk
radi uzimanja u obzir udarnih dejstava, moze da bude uzet kao Ф = 1,40.

(7) ТгеЬа da bude pretpostavljeno da su pristupne penjalice i staze opterecene saglasno

tabeli 6.1О , za nagib krova <200. Za pristupne staze, koje su deo projektovanog pozarnog
puta, opterecenje q k treba da bude u saglasnosti sa tabelom 6.2. Za pristupne staze za
servisiranje {геЬа da bude uzeta minimalna karakteristicna vrednost Qk od 1,5 kN .

(8) Za proracun ramova i sa htnih poklopaca, osim zastaktjenih, kao i oslonaca plafona
(supports of ceilings) i slicnih konstrukcija, treba da budu korisce na slede6a optere6enja:

29
EN 1991·1·1 :2002

а) bez pristupa: пета korisnog opterecenja;

Ь) sa pгistupom: korisno opterecenje od 0,25 kN/m2 , raspodeljeno preko сеlе povrsine iIi
оslопаёkе povrsi ne, kao i konce ntrisa na sila od 0,9 kN, postavljena tako da izaziva
maksi malne па ропе u opterecenom elementu.

6.4 HORIZONTALNA OPTERECENJA NA PARдPETE I PREGRADNE

ZIDOVE , KOJI DELUJU КАО PREPREKE

(1) Кагаktегisti ёпе vrednosti linijskog opteгeёe nja Q k, koje deluje па vis iпi preg radnog
zida ili parapeta, ali п е па visini vecoj od 1,20 т , treba da budu uzete iz tabele 6.12.

ТаЬеlа 6.12: HorizontaJna opterecenja па pregradne z;dove ;

parapete (ograde)

qk
Opterecene povrsine
[kN/m' ]
Kategorija А q.
Kategorije В i С1 qk
Kategorije С2 do С4 i О qk
Kategorija С5 q.
Kategorija Е q.
Kategorija F videti aneks В

Kategorija G videti aneks В

Napomena 1: Za kategorije А, В i С1, opterecenje qk moze da bude izabгano

od 0,2 kNfm do 1,0 kN/m (Qd.kN/m).
Napomena 2: Za kэtеgогiје С2 do С4 i D. орlегесепје qk moze da bude
izabrano od 0.8 kN/m do 1...Q kN/m.
Napomena 3: Za kalegorije С5. орlегесепје qk moi.e da bude izabrano od l..Q
kN/m do 5,0 kN/m.
Napomena 4: Za ka tegoriju Е. орlегееепје qk moze da bude izabrano unutar
podrucja 0,8 kN/m do l.Q kN/m. Za povri§ine kategorije Е, horizonlalna
орјегееепја zavise od zaposednutosti povri§ine. Zbog loga. vrednosl
орlегесепја qk definisana је kao minimalna vrednosl i IгеЬа da bude р гоуегепа
za pojedinacnu zaposednutosl.
Napomena 5: Kada је u паротепаmа 1. 2. З. i 4 dalo podrucje vrednosli,
vrednosl moze da bude odredena Nacionalnim aneksom. Preporueena vrednosl
је podvutena.
Napomena 6: U Nacionalnom aneksu mogu da budu propisana dopunska
koncentrisana opterecenja Qk i/ili specifikacije za udar (impact) tvrslog (hard) ili
mekog (soft) lela (body). za analilitki ili eksperimenlalni proratunski dokaz.

(2) Za Р ОVГSlПе, kod koj ih је moguce znatno okupljanje Ijudi u vezi sa javnim
dogadanjima, па ргјт е г , za sportske stadi one, tribine, pozornice, hale za skupove ili
konferencijske sale , treba da bude uzeto opterecenje , saglasno sa ketegorijom С5 .

30
 EN 1991 -1-1 :2002

ANEKS А
(INFORMATIVAN)

TДBELE NOMINДLNIH ZДPREMINSКlH TEZINД GRADEVINSКlH

MДTERIJДLД, КАО I NOMINДLNIH ZДPREMINSКlH TEZINД I
UGLOVД UNUTRДSNJEG TRENJД USKLДDISTENIH MДTERIJДLД

Tabela А.1: Gradevinski materijaJi - beton i malter

Zapremi ns ka tezina
Materijali r
IkN/m' ]
B eton - videti EN 206
Laki beton
klasa zapreminske tezine LC 1,0 9,0 do 10,0') 2)
klasa zapreminske tezine LC 1,2 10,0 do 12,0' )2)
klasa zapreminske tezine LC 1,4 12,0 do 14 ,о1}2 )
klasa zapreminske tezine LC 1,6 14 ,О do 160,)2)
,
klasa zapreminske tezine LC 1,8 16,0 do 18,0') 2)
klasa zapreminske tezine LC 2,0 18,0 do 20,0" 2'
Beton uobieajene tezine 24,0')2)
>1)2 )
Teski beton

Malter
Cementni malter 19,0 do 23,0
Gipsani malter 12,0 do 18,0
Produzn i malter 18,0 do 20,0
Кгеспј malter 12,0 do 18,0
1} Роуесапје od 1 kN/m З za uobicajeni procenat celika za агт ј гапје I prethodno
nap гezanje
2) Роуеёапје od 1 kN/m З za neocvrsli beton
Napomena: Videti glavu 4.

31
EN 1991-1-1:2002

ТаЬеlа А. 7: Uskladisteni materijali - za zidanje ; ;zgradnju

Zapreminska Ugao unutrasnjeg

Materijali tezina trenja
r [kN/m' ] Ф ["ј
Agregati - videti prEN 206
Laki 9,0 do 20,0" 30
Uobicajeni 20,0 do 30,0 30
Teski >30,0 30
Sljunak i pesak , nasut 15,0 do 20,0 35
Pesak 14,0 do 19 ,0 30
Zgura iz visokih ресј
Grumenje 17,0 40
Granule 12,0 30
ОгоЫј епа 9,0 35
Sitnez od opeke , drobIjena opeka, lomljena
opeka 15,0 35
Vermikulit
Ekspandirani, agregat Z8 beton 1,0 -
Sirovi 6,0 do 9,0 -
Bentonit
Rastresiti 8,0 40
Zbijeni 11 ,0 -
Ceme"t
Rinfuz (rasut) 16,0 28
U у ге6ата 15,0 -
Leteci ререо 10,0 do 14,0 25
Staklo , гаупа 25,0 -
Gips , mleveni 15,0 25
Filtarski ререо od lignita 15,0 20
Кгес 13,0 25
Krecnjak u prahu 13,0 25 do 27
Magnezit тlеуепј 12,0 -
Plasti cne mase
Polietilen , polistirol- granuliran 6,4 30
Polivinilhlorid u prahu 5,9 40
Poliesterska smola 11 ,8 -
Epoksi smole 13,0 -
Voda sveza 10,0
1) videti tabelu А.1 za klase zapreminske tezine lakog betona
Napomena: Videli glavu 4.

36
 EN 1991-1-1 :2002

ТаЬеЈа А.8: UskJadisteni proizvodi - poljoprivredni

Zapreminska Ugao
tezina unutrasnjeg
Proizvodi
trenja
r [kN/m' J ф [ОЈ
Prirodno дџЬгјуо
Gnojivo - тјпјтџт 60% cvrstih cestica 7 ,8 -
Gnojivo - sa 5џуот slamom 9 ,3 45
Suvo kokosije dubrivo 6 ,9 45
Isplaka - maksimurn 20% cvrstih cestica 10,8 -
Е>џЬгјуо vestacko
NPK, granuliгano 8,0 do 12,0 25
Bazna zg ura, drobIjena 13,7 35
Fosfatni granulirani 10,0 do 16,0 30
Каlјјит 5ulfat 12,0 do 16,0 28
Mokraca 7,0 do 8,0 24
Stocna hrana , zelena , rastresito uskladistena 3,5 do 4,5 -
Zrnasti proizvodi
Cela zrna - 14% sаdгzэја Уl а9е, ukoliko пјје drugacije
naznaceno
Generalno 7 ,8 30
Јеёат 7 ,0 30
Pivarski јеёат - vlazan 8 ,8 -
Seme tгava i biljaka 3,4 30
Kukuruz nasut 7,4 30
Kukuruz u vre6ama 5,0 -
Zob 5,0 30
Uljana ге рјса 6,4 25
Raz 7 ,0 30
Psenica nasuta 7 ,8 30
Psenica u уге6ата 7 ,5 -
Ваlе trave 7 ,8 40
Seno
U Ьаlата 1,0 do 3,0 -
Urolane bale 6,0 do 7,0 -
Stavljene koze i sirove koze 8,0 do 9,0 -
Hmelj 1,0 do 2,0 25
Slad 4,0 do 6,0 20
Prekrupa
Mlevena 7,0 45
Kocke 7,0 40
Treset
Suvi , гаstгеsШ, istovareni 1,0 35
Suvi, presovani u bale 5,0 -
Vlazni 9,5 -
Silaza 5,0 do 10,0 -
Slama
Nabacana, 5uva 0,7 -
U balama 1,5 -
Duvan u balama 3,5 do 5,0 -
Vuna
Nabacana 3,0 -
U balama 7,0 do 13,0 -
Napomena : Vide ti glavu 4.

37
EN 1991-1-1 :2002

Tabe/a А.9: Uskladisten; proizvodi - namirnice

Zapreminska Ugao
tezina unutrasnjeg
Proizvodi
r [kN/m' ] t~r'Ца
Јаја , pakova na 4,0 do 5,0 -
Brasno
Nasuto 6,0 25
U у гееа та 5,0 -
Voce
Jabuke
- гэstгеsitе 8,3 30
- u kutijama 6,5 -
Tresnje 7,8 -
Kruske 5,9 -
Маliпе, u gajbama 2,0 -
Jagode, u gajbama 1,2 -
P a гa d aj z 6,8 -
Secer
Rastresiti, u gomilama 7,5 do 10,0 35
Zbijeni i u у гесата 16,0
Роугсе , zelenis
Kupus 4,0 -
Zelena salata 5,0 -
Роугсе , mahune
Pasulj
- generalno 8, 1 35
- soja 7,4 30
Grasak 7,8 -
Роугсе, korenje
Generalno 8,8 -
Cvekla 7,4 40
Sargarepa 7,8 35
Luk 7 35
Repa 7 35
Кготрјг
Nabacani 7,6 35
U kutijama 4,4 -
Secerna гера
Osusena i iseckana 2,9 35
Sirova 7,6 -
Vlazni odlomci 10,0 -
Napomena: Videli glavu 4.

38
 EN 1991-1-1:2002

ТаЬеlа А.10: UskJadisteni proizvodi - tеёпоsti

Zapreminska tezina
Proizvodi r
[kNfm' ]
Рјса
PivQ 10,0
Mleko 10,0
Voda,5veza 10,0
Vino 10,0
Priгodna ulja
Ricinusovo ulje 9,3
Glicerol, glicerin 12,3
Laneno ulje 9,2
Maslinovo ulje 8,8
Organske tecnosti ј kiseline
Al kohol 7,8
Etar 7,4
Hl oГQvodon i cna kiselina - 40% teiinski 11,8
Spiritus 7,8
Azotna kisel ina - 9 1% tezi nski 14,7
Sumporna kiselina - 30% tezinski 13,7
Sumporna kiselina - 87% tezinski 17,7
Teгpe ntin , zame na za spi ritus 8,3
Ugljovodonici
Апјl ј п 9,8
Benzen, benzol 8,8
Katran 10,8 do 12,8
Kreozot 10,8
Nafta 7,8
Parafin, kerozin 8,3
Benzin , benzolin 6,9
Nafta - sirova, petrolej 9,8 do 12,8
D izel 8,3
gorivo 7,8 do 9,8
teski 12,3
mazivo 8,8
Benzin, ga50len, gasolin 7,4
Tesni gas
butan 5,7
рroрап 5,0
05tale tecnosti
Ziva 133
Minijumska Ьоја 59
Olovno belilo, u ulju 38
Mulj preko 50% zapremi nski vode 10,8
Napomena : Videli glavu 4.

39
EN 1991-1 -1 :2002

Tabela А.11 : UskladiSteni proizvodi - cvrsta goriva

Zapreminska Ugao
tezina unutrasnjeg
Proizvodi
trenja
r [kN/m' ] ф [О]
Drveni ugalj
Rastгesiti 4 -
Zbijeni 15 -
Ugalj
Blok briketi , istova reni 8 35
Blok briketi , naslagani 13 -
Jajasti bгi keti 8,3 30
Ugalj, sirov iz ја те 10 35
Ugalj u bazenima za ispi ranje 12 -
Ugljena prasina 7 25
Koks 4 ,0 do 6,5 35 do 45
Uga lj sгed nj eg kval iteta u povrsinskom kopu 12,3 35
Otpaci ргј ispiranju u ugljenokopu 13,7 35
Sve 05tale v гste uglja 8,3 30 do 35
Ogrevno drvo 5,4 45
LigniUmrki ugalj
Briketi, i stova гe ni 7,8 30
Briketi, naslagani 12.8 -
Vlazni 9,8 30 do 40
Suvi 7,8 35
Ugljena p гasina 4,9 25 do 40
Nisko kaloricni koks 9,8 40
Treset
С rn ј, osuseni, cvrsto upakovani
Сг пј , osuseni, rastresito istovareni 6 do 9 -
3 do 6 45
Napomena : Videti glavu 4.

40
 EN 1991-1-1 :2002

Tabela А.12: Uskladisteni proizvodi - industrijski ј ostali

Zapreminska Ugao
tezina unutrasnjeg
Proizvodi
trenja
r [kNlm' ] ф rOJ
Knjige i dokumenta
Knjige i dokumenta 6,.0 -
Gusto nastaga ni 8,5 -
Police ј огтапј 6,0 -
Odeca i krpe , u sveznjevima 11 ,0 -
Led , u kocka ma 8,5 -
Koza, naslaga na 10,0 -
Рарјг
U rol nama 15,0 -
Naslagani 11 ,0 -
Guma 10,0 do 17,0 -
Катепа 50 22,0 45
So 12,0 40
Piljevina
Suva, u угеса та 3,0 -
Suva, гas tгes i ta 2,5 45
Vlazna, rastresita 5,0 45
Katran , bitumen 14,0 -
Napomena: Videti glavu 4.

41
EN 1991 -1-1 :2002

ANEKS В
(INFORMATIVAN)

PREPREKE zд VOZILA I PARAPETI ZA PARКlRALISTA

(1) Prepreke i parapeti па povrsinama za parkiranje vozila treba da budu proracunati da
prihvate horizontalna opterecenja data u 8(2).

(2) Ногizопtаlпа kaгakteristicna sila F (u kN), upravna i jednako podeljena рс Ыlо kojoj
duzini od 1,5 m prepreke za paгkira l ista, za koju ве zahteva da prihvati udar vozila , data је
sa:
F:::: 0,5 mу 2
дс +бь

gde su:
т bruto masa vQzila (kg)
v brzina vazila (m/s) , upravna па prepreku
бс deformacije vozila (тт)
бь deformacije ( prepreke (тт)

(3) Kada se parkiraliste proracunava па bazi bruto mase vozila koja пе prekoracuje
2500 kg, za odredivanje 5ile F treba da budu uzete sledece vгednosti:
т = 1 500 kg
v :::: 4 , 5 m/s
8 с:::: 100 тт, ako precizniji podaci nisu па raspolaganju.
Za krutu prepreku, za koju deformacija 8ь moze da bude data kao nula, karakteristicna sila
F , koja odgovara vozilima do 2500 kg bruto mase, treba da bude uzeta kao 150 kN .

(4) Kada se parkiral iste proracunava za vozila сјја bruto masa prekoracuje 2500 kg, za
odredivanje karakteristicne sile F treba da budu uzete sledece vrednosti :
т = aktuelna masa vozila, za koju ј е parkiraliste proracunato (kg)
v = 4 ,5 m/s
8 с = 1ОО mт, ako precizniji podaci nisu па raspolaganju.

(5) Moze da bude razmatrano da sila, koja је odredena ргеmа 8(3) јli 8(4), deluje па
visini branika. U slucaju parkiralista predvidenih za vozila ёјја bruto masa пе prekoracuje
2500 kg , ova visina moze da bude uzeta kao 375 тт iznad nivoa poda.

(6) Prepreke za prilazne гаmре parkiralista, treba da prihvate polovinu sile odredene u
8(3) iIi 8(4), koja deluje па visini od 610 тm iznad гаmре.

(7) Suprotno tome , kada krajevi pravih delova гатрј, predvidenih za silazni saobracaj,
prekoracuju 20 m duzine, prepreke treba da prihvate dvostruku silu odredenu u 8(3), koja
deluje па visini od 610 тт iznad гатре .

42
 EN 1991 -1-1 :2002

BIBLIOGRAFIJA

1802394 Osnovni ргјпсјрј о pouzdanosti konstrukcija (General principfes оп reliablJity (ог

structures)

180 3898 Osnove za proгacun konstrukcija - Oznacavanja - Opste oznake (Basis (ог
design о( structures - Notations. General symbols)

180 8930 Opsti р г јпсј рј о pouzdanosti za konstru kcije - Spisak ekvivalentni h termina
(General principles оп reliability (ог structures. Ust о( equivalent teгms)

43