Увод

Одувек чест процес разних облика дискриминације, етикетирања и

искључиваља како појединаца тако и већих или мањих група, а због разноразних више
или мање усађених у свест људи предрасуда, стереотипа и генерализација, у
социологији се стручно назива сигматизација.
Овај процес / појава је у неким случајевима наоко незапажен и невидљив а у
неким веома изражен и видљивији, као и узроци који претходе и последице које
оставља. Све облике стигме, све узроке из којих настаје и све последице које оставља
немогуће је предвидети јер их је заиста много, те ћу у овом раду покушати описати
само неке од њих за које сматрам да су довољни да се из њих сами појмови стигма и
стигматизација могу генерално боље схватити и разумети.
Након кратког осврта на само етимолошко порекло. значење појмова сигма и
стигматизација и облике у којима се јавља, биће говорено о узроцима, затим
последицама друштвене стигматизације, односно најчешћем резултату –
дискриминацији, а затим и социјалном стресу, а водећи се неким већ спроведеним
истраживањима и студијама један део овог рада говори о њиховој међусобној
повезаности.
Једна од најчешћих стигматизација је последица предрасуда и стереотипа
везаних за особе које имају одређени здравствени проблем, односно било који урођени
или стечени, физички или ментални хендикеп. У овом раду говорићу о сигматизацији
менталних болести и о стигматизацији болести зависности као два релевантна примера
те врсте стигматизације. Гледајући са аспекта социјалног статуса, говорићу о
стигматизацији сиромашних и бескућника. Као најопштији пример стигматизације
везане за сексуалну оријентацију говорим о стигматизацији припадника LGBT
популације. Стигматизација везана за наше предрасуде и стереотипе на основу
етничке/расне/верске припадности, која је бар у нашем окружењу најчешћа и нама
најближа, је стигматизација Рома, тако да је један део овог рада о тој теми. И што се
тиче полне стигматизације, говорим о стигматизацији жена извршилаца казнених дела.
Сигурно да постоји још много стигматизација и много примера који овде неће
бити поменути: нпр. стигматизација на основу образовања (образован – необразован);
стигматизација на основу посла и интересовања којим се људи баве у ужем смислу

3
(интелектуалац – радник – сељак…); стигматизација родитељства (због немогућности
појединих парова да имају децу); стигматизација на основу физичких карактеристика
(гојазност, снага, лепота…); стигматизација по основу животног доба (млади – стари) и
многи други примери...
Без обзира на све непоменуте стигматизације у овом раду, мислим да ће овде
поменути испунити сврху овог рада, а то је је указати на стигматизацију као један
свеприсутан проблем у нашем друштву и као једну опште распрострањену појаву која
сеже далеко у прошлост и са којом ћемо се вероватно сусретати још надалеко и у
будућности, нажалост.

ЗАКЉУЧАК
Овим радом желела сам показати колико једна таква појава као што је дубоко
укорењана у нашем друштву
Нема особе која бар једном у животу није доживела неки облик стигме...
Стигматизације је и друштвени али и етички проблем
Медији недовоњно посвећују пажљу
Васпитање кућа и школа
За сузбијанје важно образовање читавог друштва
Правити антистигматске програме
Сви заједно морамо преиспитати наше ставове према таквим групама,
ослобађати се нагативних ставова…